henrik ibzen - nora ili lutkina kuca

5/7/2018 Henrik Ibzen - Nora Ili Lutkina Kuca - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/henrik-ibzen-nora-ili-lutkina-kuca 1/148

Henrik IbzenNora ili Lutkina kuæa

Prevod: Zeina Mehemdbaiæ

LICA:

HELMER, advokatNORA, njegova enaDOKTOR RANKGOSPO.A LINDEKROGSTAD, pravnikTroje male Helmerove djeceANA-MARIJA, dadilja kod HelmerovihSluavka kod HelmerovihNosaèRadnja se odvija u Helmerovom stanu.

PRVI ÈIN

Prijatno i ukusno, ali ne luksuzno namjetena soba. Desno upozadini jedna vrata vode u predsoblje; druga vrata u pozadinilijevo vode u Helmerovu radnu sobu. Izmenu ova dvoja vrata jemali klavir. Lijevo u sredini zida vrata, a dalje prema naprijedprozor. Blizu, uz prozor, okrugli sto sa naslonjaèama i malomsofom. Desno uza zid sa strane dalje vrata, a uz isti zid premanaprijed zidana peæ, pred kojom stoji nekoliko naslonjaèa i



jedna stolica za ljuljanje. Izmenu peæi i vrata sa strane mali sto.Na zidovima bakrorezi. Polica sa porcelanom i drugimumjetnièkim ukrasima; mali ormar za knjige sa knjigama uraskonim povezima; tepih preko cijele sobe. U peæi vatra.Zimski dan.U predsoblju zvoni; odmah potom èuje se otvaranje vrata. Nora

ulazi u sobu pjevuckajuæi zadovoljno. Ona je u eiru i kaputu inosi mnotvo paketa koje stavlja desno na sto. Iza sebeostavlja otvorena vrata prema predsoblju i otuda se vidi nosaèkoji nosi jelku i korpu; on to predaje sluavci koja im jeotvorila.

NORA: Dobro sakrijte jelku, Helena. Djeca je smiju vidjeti tekveèeras kad bude okiæena. (Nosaèu, vadeæi novèanik) Koliko?

NOSAC: Pedeset era.

NORA: Evo jedne krune. Ne... ostatak zadrite. (Nosaè

zahvaljuje i odlazi. Nora zatvara vrata. Ona se i daljezadovoljno smijucka za sebe, dok skida eir i kaput. Izvadi iztane kesicu sa slatkiima i pojede nekoliko; onda opreznoprine vratima svoga mua i oslune) Da, on je kod kuæe. (Opettiho pjevucka za sebe dok prilazi stolu desno)

HELMER (u svojoj sobi): Je li to tamo cvrkuæe eva?

NORA (otvarajuæi pakete): Da, cvrkuæe!



HELMER: Je li to skakuæe vjeverica?NORA: Da.HELMER: A kad je vjeverica dola kuæi?NORA: Ovog trena. (Stavlja kesicu sa slatkiima u tanu i brie

usta) Doni, Torvalde, da vidi ta sam sve kupila.HELMER: Ne smetati! (Uskoro potom, s perom u ruci, otvaravrata i pogleda unutra) ta si sve kupila, kae? Ovako mnogo

stvari? Je li to mali lakoumni èeljugar opet izletio i profuækaonovac?NORA: Ali, Torvalde, ove godine zaista smijemo i malo vie

potroiti. Pa ovo nam je prvi Boiæ kad ne moramo da tedimo.HELMER: E, pa sluaj, ne smijemo ba preæi u luksuz.NORA: Naprotiv, Torvalde, sad veæ smijemo sebi dozvolitii

malo luksuza. Zar ne? Onako sasvim, sasvim malo. Pa ti sad

dobiva veliku platu, a zaradivaæe mnogo, mnogo novaca.HELMER: Da, od Nove godine. Ali onda treba da pronu èitava trimjeseca dok nova plata done.

NORA: Eh, do tada moemo i posuditi.



HELMER: Noro! (Prilazi joj i aleæi se vuèe je za uho) Zar teopet spopada lakomislenost? Zar da ja danas posudim hiljadukruna, ti ih potroi u ovoj boiænoj sedmici, a meni naSilvestrovo padne cigla na glavu i ja leim tu...

NORA (zapui mu usta): Fuj, ne govori tako runo!

HELMER: Da, pretpostavimo da se tako neto dogodi... taonda?

NORA: Kad bi se tako neto grozno dogodilo, bilo bi mi sasvimsvejedno imam li dugova ili ne.

HELMER: A ljudi od kojih sam posudio novac?

NORA: Oni? Koga je jo za njih briga? Pa to su tuni ljudi.

HELMER: Noro, Noro, ti si prava ena! Ali ozbiljno Noro: ti zna

ta ja o tome mislim. Nikakvih dugova! Nikakvog posunivanja!Neto nelijepo i neslobodno padne na kuæanstvo koje sezasiniva na dugovima. Do danas smo oboje hrabro izdrali itako æemo èiniti jo i ovo kratko vrijeme, koliko je potrebno.

NORA (odlazi do peæi): No da, kad ti eli, Torvalde.

HELMER (ide za njom): E, ali ne smije zato sada mala eva da



objesi krila. Kako? Zar da vjeverica tako stoji i da se duri? (Vadinovèanik) Noro, ta li ja to imam ovdje?

NORA (brzo se okrene): Novac!

HELMER: Evo, uzmi! (Daje joj nekoliko novèanica) Dragi boe,

znam ja da za Boiæ toliko toga treba u kuæi.

NORA (broji): Deset, dvadeset, trideset, èetrdeset. Najljepahvala, Torvalde, lijepa hvala; s ovim æu se due pomoæi.

HELMER: Da, a tako i mora!

NORA: Da, da, i hoæu. A sad hodi da vidi ta sam sve kupila. Ito jeftino kupila. Gledaj ovamo... novo odjelo za Ivora... i uz tojo sablja. Evo konja i trube za Boba, evo lutke sa koljevkom zaEmi. Ovo za nju je sasvim jednostavno, ali ona i onako svepolomi. A evo materijal za haljinu i maramice za sluavku.

Majèica Ana-Mari bi zapravo morala i mnogo vie dobiti!HELMER: A ta je u onom paketu tamo?

NORA (viknu): Ostavi, Torvalde! To æe moæi da vidi tekuveèe!

TORVALD: Ah, tako!... Ali sad mi kai, ti mala rasipnice, da li sise neèim i sebe sjetila?



NORA: Ma hajde... ja sebe? Ja stvarno ne bih ni znala ta...

HELMER: Ali mora! Reci mi neto pametno to bi ti prièiniloposebnu radost.

NORA: Ja stvamo ne bih znala.... Ipak, Torvalde, sluaj...HELMER: No?NORA (sputenog pogleda igra se s njegovim dugmetom): Ako

ba hoæe da mi napravi poklon, onda bi mogao, ovaj, mogaobi...

HELMER: No, dakle... reci!NORA (brzo): Mogao bi mi pokloniti novac, Torvalde. Samoonoliko koliko misli da moe odvojiti. Onda bih mogla u nekoj

prilici kasnije da neto kupim.

HELMER: Ali, Noro...NORA: Ah, da, uradi tako, dragi Torvalde, lijepo te molim.

Zamotaæu onda novac u lijepi zlatni papir i objesiti ga naboiæno drvce. Zar to ne bi bilo divno?HELMER: A kako se zove ona ptièica koja profuæka sav novac?



NORA: Da, da, lakoumni èeljugar... znam veæ. Ali uradiæemokako kako sam rekla, Torvalde, onda æu imati vremena darazmislim ta mi je najpotrebnije. Zar to nije vrlo pametno,Torvalde, zar nije?

HELMER (smijeeæi se): E, naravno, to jest, ako bi ti taj novac

koji ti dam, stvarno, mogla saèuvati i sebi neto kupiti. Ali akoode u domaæinstvo i u razne beskorisne stvari, onda opet jamoram da izvlaèim.

NORA: Nipoto, Torvalde...

HELMER: To se ne da poreæi, moja mala draga Noro! (Stavljaruku oko njenog struka) Moj lakoumni èeljugar je draestan,ali njemu treba teka gomila novaca. Ne bi se vjerovalo kolikoèovjeka staje takva jedna ptièica.

NORA: Ali ne! Kako samo moe da kae tako neto? Ja zaista

tedim, gdjegod mogu.HELMER (smije se): To je prava rijeè. Gdjegod moe. Ali ti toapsolutno ne moe.

NORA (pjevucka i smijei se zadovoljno): Hm! Kad bi ti samoznao kolike izdatke imamo mi eve i vjeverice, Torvalde.

HELMER: Ti si èudno malo stvorenje. Sasvim kao i tvoj otac.



Trudi se na sve naèine da dobije novac u ruke, a èim ga ima,prospe ti se izmenu prstiju, i nikad ne zna kud je otiao. Da,ali moram te uzeti takvu kakva jesi. To ti je u krvi. Da, da, da,Noro, takve stvari se nasljenuju.

NORA: Pa, ja bih voljela da sam od tate naslijedila vie osobina.

HELMER: A ja ne bih htio da mi bude drugaèija nego to jesi,moja draga, mala, raspjevana evo. Ali... neto mi pada na

pamet. Danas mi izgleda tako... tako... kako da kaem? ...tako sumnjivo.NORA: Ja?HELMER: Svakako. Pogledaj me pravo u oèi.NORA (gleda ga): No?HELMER (prijeti prstom): Je li slatka njukica i danas neto

grickala u gradu?NORA: Ali ne, odakle ti to?HELMER: Zar slatka njukica nikako nije svratila u slastièarnu?NORA: Ne, Torvalde, uvjeravam te...HELMER: Nije se nimalo osladila?



NORA: Ne, zaista nije.HELMER: Nije ni probala koji slatki od badema?NORA: Ne, Torvalde, stvarno te uvjeravam...HELMER: No, no, no,... ja se, naravno, samo alim...

NORA: Ne, to mi nikad palo na pamet da postupim protiv tvoje

volje.HELMER: Da, to ja dobro znam... Pa dala si mi èasnu rijeè....(Prilazi joj) Eto, zadri za sebe svoja mala boiæna iznenanenja,

srce moje. Veèeras, kad se drvce upali, i ona æe veæ doæi navidjelo, u to sam ubijenen.NORA: Da nisi zaboravio da pozove Ranka?

HELMER: Ne. Ali to nije ni potrebno. Razumije se samo po sebi

da æe veèerati s nama. Uostalom, pozvaæu ga kad ujutronavrati. Veæ sam naruèio dobrog vina. Noro, ti i ne zna kolikose radujem dananjoj veèeri.

NORA: I ja. A kako æe se tek djeca veseliti, Torvalde!HELMER: Ah, zaista je divna pomisao da imam siguran poloaji



izdaan dohodak. Zar ne? Sama ta pamisao je pravozadovoljistvo!

NORA: Ah, to je divno!

HELMER: Sjeæa li se prolih Boiæa? Po tri drage, duge sedmice

unaprijed ti si se svake veèeri zakljuèavala do duboko u noæ dabi napravila cvijeæe za drvce i razne druge lijepe stvari, da nasiznenadi. Uh, to je bilo najdosadnije vrijeme u mom ivotu.

NORA: Ja se pri tom uopte nisam dosanivala.

HELMER (smijeeæi se): Ali rezultat je ipak bio dosta siromaan,Noro!

NORA: Opet me time zadirkuje! ta sam ja tu mogla kad seuvukla maèka i sve mi pokvarila.

HELMER: Ne, ne, jadna moja Norice, nisi, naravno, mogla ba nita. Imala si najbolju volju da nas usreæi i to je glavno. Aliipak je dobro to su ta oskudna vremena prola.

NORA: Da, to je stvarno divno!

HELMER: Sad ne moram tu da sjedim sam i da se dosanujem. Ani ti ne mora svoje drage oèi i drage, njene ruèice naprezati...

NORA (pljeæe rukama): Ne, zar ne, Torvalde, da vie sad ne



moramo!? O, kako je to divno èuti. (Uzima ga za ruku) Sadsluaj, Torvalde, kako sam zamislila na buduæi namjetaj. ÈimBoiæ prone... (Zvono u predsoblju) .... Ah, evo zvoni! (Brzomalo pospremi po sobi) Sigurno neko dolazi. Ba glupo!

HELMER: Za posjete nisam kod kuæe, ne zaboravi to!

SLUAVKA (na vratima predsoblja): Milostiva gospono, nekanepoznata gospona...NORA: Molim.SLUAVKA (Helmeru): I gospodin doktor je tu.HELMER: On je sigurno veæ uao kod mene?SLUAVKA: Da, tamo je.(Helmer odlazi u svoju sobu; sluavka uvodi u sobu gosponu

Linde, koja je u putnom kostimu, i zatvara vrata iza nje)

GOSPO.A LINDE (plaljivo i oklijevajuæi): Dobar dan, Noro.NORA: Dobar dan...GOSPO.A LINDE: Ti kao da me vie ne poznaje?



NORA: Ne, ja ne znam... ipak, da, ja mislim .... (Klikne) Kako...Kristina! Jesi li to zaista ti?

GOSPO.A LINDE: Da, ja sam to.

NORA: Kristina! A ja te nisam prepoznala! Ali i kako bih...

(Tie) Kako si se ti promijenila, Kristina!

GOSPO.A LINDE: Svakako. Za devet-deset dugih godina...

NORA: Tako dugo se nismo vidjele? Zaista, da! Ah, posljednjihosam godina bile su sretno vrijeme! To mi moe vjerovati. A tisi sad dola u grad? Krenula si na dalek put usred zime? To jehrabro.

GOSPO.A LINDE: Stigla sam jutros rano parobrodom.

NORA: Naravno, da sebi priuti boiænje zadovoljstvo. Kako je

to lijepo! Mi æemo se takone dobro proveseliti. Ali ostavi svojestvari. Da ti nije hladno? (Pomae joj) Tako... sad æemo lijeposjesti kraj peæi. Ne, ovamo u naslonjaèu! A ja æu sjesti u stolicuza ljuljanje. (Hvata je za ruke) Da, to je ono staro, poznatolice; samo u prvom trenutku... Naravno, postala si nekakobljena, Kristina, i moda neto mravija.

GOSPO.A LINDE: I mnogo, mnogo starija, Noro.



NORA: No, da, moda i malo starija, ali samo sasvim, sasvimmalo, ne vrijedi ni pominjati. (Iznenada se prekine; ozbiljno)Kakva sam ja bezobzirna osoba! Sjedim tu i brbljam. Najdraa,jadna moja Kristina, moe li mi oprostiti?

GOSPO.A LINDE: ta to, Noro?

NORA (tiho): Jadna Kristina, pa ti si ostala udovica.GOSPO.A LINDE: Da, jo prije tri godine.NORA: Boe, pa ja sam to znala, proèitala sam u novinama. Ah,

Kristina, mora mi vjerovati, u to vrijeme sam stalno htjela dati piem. Ali svaki put sam opet odloila; uvijek me netosprijeèilo.

GOSPO.A LINDE: Draga Noro, ja to dobro shvatam.

NORA: Ne, Kristina, to je bilo runo od mene! Ah, jadnice moja,

ta si sve morala proæi!... A on ti nije nita ostavio za ivot?GOSPO.A LINDE: Nita!NORA: Ni djece?GOSPO.A LINDE: Ne!



NORA: Dakle, ba nita.GOSPO.A LINDE: Èak ni brige ili boli, da iz njih neto crpim.NORA (gleda je ne vjerujuæi): Ali, Kristina, kako je to moguæe?GOSPO.A LINDE (smijei se turobno i gladi svoju kosu): Ah,i

to se ponekad dogana, Noro.NORA: Tako si sasvim sama! Kako to mora biti teko i stranoza tebe. Ja imam troje draesne djece. Trenutno ti ih ne mogu

predstaviti, izali su sa dadiljom. Ali sad mi mora sveisprièati...GOSPO.A LINDE: Ah, ne! Radije prièaj ti meni!NORA: Ne, ti mora poèeti. Danas neæu da budem sebièna.

Danas hoæu da mislim samo na tvoje stvari. Ali samo jedno tiipak moram reæi. Da li si èula kakva nas je velika sreæa zadesilaovih dana?

GOSPO.A LINDE: Ne, a ta to?NORA: Zamisli, moj mu je postao direktor Akcionarske banke.GOSPO.A LINDE: Tvoj mu? O, kakva sreæa!



NORA: Da, ogromna sreæa. Advokatski hljeb je tako nesiguran,naroèito ako advokat hoæe da se bavi samo finim i pristojnimposlovima. A Torvald je, naravno, uvijek to htio; i u tome se snjim potpuno slaem. Vjeruj mi, toliko se radujemo! On stupa ubanku veæ za Novu godinu, a onda æe dobiti veliku platu imnogo procenata. Od sada moemo da ivimo sasvim drugaèije

nego do sada... sasvim kako mi elimo. Ah, Kristina, kako seosjeæam lako i sretno! Da, ipak je divno imati puno, punonovaca i nikakvih briga. Zar ne?

GOSPO.A LINDE: Svakako mora da je lijepo imati ono to jepotrebno.

NORA: Ne, ne samo to je potrebno... nego puno, puno novaca.

GOSPO.A LINDE (smijei se): Noro, Noro! Zar se jo nisiopametila? U koli si bila velika rasipnica.

NORA (smijei se): Da, to Torvald tvrdi jo i danas. (Prijetiprstom) Ali »Nora, Nora« nije tako glupa kao to vi mislite... Anije nam ni ilo tako, da bih mogla rasipati. Oboje smo moralida radimo.

GOSPO.A LINDE: Zar i ti?

NORA: Da, sitnice... ruène radove, kukièanje, pletenje i slièno...(Tiho i polako)... i jo neke druge stvari. Ti zna da je Torvald



istupio iz dravne slube kad smo se mi vjenèali? U njegovomodjeljenju nije bilo nikakvih izgleda za napredovanje, a moraoje da zaranuje vie novaca nego ranije. U prvoj godini sestrano premorio radom. Bio je, kao to moe i zamisliti,upuæen na svakakve sporedne slube i morao da radi od jutrado mraka. To nije mogao da podnese i tako se smrtno razbolio.

Ljekari su rekli da je neophodno da ode na jug.

GOSPO.A LINDE: Ah, da, pa bili ste cijelu godinu u Italiji.

NORA: Da, jesmo. Vjeruj mi, nije bilo lako otiæi. Ivor je tek bioronen. Ali morali smo otiæi na svaki naèin. Ah, bilo je toprekrasno putovanje, a Torvaldu je spasilo ivot. Ali je i kotalotekih para, Kristina.

GOSPO.A LINDE: Mogu misliti.

NORA: Hiljadu i dvjesta talira je kotalo... èetiri hiljade i

osamsto kruna. Zna, to je mnogo novaca.GOSPO.A LINDE: Ali u takvoj situaci je svakako velika sreæaako ih ima.

NORA: Pa, da ti kaem, dobili smo ih od tate.

GOSPO.A LINDE: Ah, tako. Upravo u to vrijeme je umro tvojotac.



NORA: Da, Kristina, upravo tada. I zamisli samo, ja nisammogla da odem njemu i da ga njegujem. Svakodnevno samoèekivala ronenje mog malog Ivora. A morala sam da njegujemi mog jadnog smrtno bolesnog Torvalda. Dragi, dobri tata!Nisam ga vie vidjela, Kristina. Ah! to je najtee to samdoivjela poslije svoje udaje.

GOSPO.A LINDE: Znam da si ga mnogo voljela. I tako ste,dakle, otili u Italiju?

NORA: Da, tako smo imali novaca, a ljekari su navaljivali.Otputovali smo mjesec dana kasnije.

GOSPO.A LINDE: A tvoj mu se vratio posve izlijeèen?

NORA: Cio kao riba u vodi.

GOSPO.A LINDE: A... doktor?

NORA: Kako?

GOSPO.A LINDE: Èini mi se da je djevojlka rekla da jegospodin to je uao sa mnom... doktor.

NORA: To je bio doktor Rank. Ali on nam ne dolazi kao ljekar.To je na najbolji prijatelj i moe ga ovdje kod nas baremjedanput dnevno vidjeti. Ne, Torvald nije vie bio ni èasa



bolestan. I djeca su èila i zdrava, ja takoner. (Skoèi i pljeæerukama) Boe, o boe, Kristina, ipak je divno ivjeti i bitisretan! Ah, ali ovo je tako runo od mene... samo govorim osvojim stvarima. (Sjeda uz nju na stolièicu i stavlja ruke nakrilo gospone Linde) Ah, nemoj se ljutiti na mene! Reci, da li jestvarno istina da ti nisi voljela svoga mua? Zato si se onda

udala za njega?

GOSPO.A LINDE: Moja majka je jo bila iva i leala bolesna ibez sredstava. A morala sam da se brinem i za svoja dva mlanabrata. Izgledalo mi je neadgovorno da odbijem njegovuponudu.

NORA: Da, da, to je sasvim pravo. On je, dakle, tada biobogat?

GOSPO.A LINDE: Mislim da je bio vrlo imuæan. Ali to su bilinesigurni poslovi, Noro. Kad je umro, dolo je do sloma i nita

nije ostalo.NORA: I onda?

GOSPO.A LINDE: Onda sam se morala probijati kroz ivot smalom sitnièarskom radnjom, s malom kolom i svaèim drugim.Posljednje tri godime su mi bile kao jedan jedini dugi i nemirniradni dan. A sad je on zavren, Noro. Moja jadna majka mevie ne treba... ona je umrla. Mladiæi takone ne... oni imajusada svoja namjetenja i mogu se sami brinuti o sebi.



NORA: Kako mora da ti je laknulo...

GOSPO.A LINDE: Ne, vidi, samo mi je tako neizrecivo prazno.Nema vie nikoga za koga mogu da ivim. (Ustaje nemirno)Zato vie ne mogu da izdrim tamo u onom zabaèenomgnijezdu. Ovdje æe se sigurno lake moæi da nane neto to

èovjeka zaokuplja i ispunjava mu misli. Ako mi samo uspije dananem neko sigurno zaposlenje, neki mali kancelarijski posao...

NORA: Ali, Kristina, pa to je uasno naporno, a ti i bez togaizgleda tako iscrpljeno. Bilo bi ti mnogo bolje kad bi mogla daotputuje u neku banju!

GOSPO.A LINDE (ode do prozora): Ali ja nemam oca koji bi midao novac za put, Noro!

NORA (ustaje): Ah, ne ljuti se na mene!

GOSPO.A LINDE (prilazi joj): Draga Noro, ne ljuti se ti namene. To je ono najgore u prilikama kakve su moje, to èovjekpostaje tako ogorèen. Nema za koga da radi, a ipak stalnomora raditi. Ipak se mora ivjeti i tako postaje egoist. Kad simi isprièala o sretnim promjenama u vaem ivotu... vjerujmi... ja se nisam toliko obradovala zbog tebe, koliko zbog sebe.

NORA: Kako to? Ah, da, razumijem te. Ti misli da bi Torvaldmogao neto uèiniti za tebe.



GOSPO.A LINDE: Da, to sam mislila.

NORA: Pa i hoæe, Kristina. Prepusti ti to samo meni; ja æu toveæ tako fino izvesti, tako fino... veæ æu ja znati da neto finoizmislim, èime æu ga pridobiti. Ah, tako bih strano eljela da ti

pomognem!

GOSPO.A LINDE: Kako je, Noro, lijepo od tebe to se takozauzima za moje stvari... utoliko ljepe to ti sama nisi nikadupoznala teret i nevolje u ivotu.

NORA: Ja? Ja da nisam...?

GOSPO.A LINDE (smijeeæi se): Dragi boe, to malo ruènograda i slièno... ti si jo dijete, Noro.NORA (zabaci glavu i hoda po sobi): To nisi smjela reæistakvom uvjerenoæu.

GOSPO.A LINDE: Tako?

NORA: Ti si kao i drugi. Svi vi mislite da ja nisam sposobna zaneto ozbiljno...

GOSPO.A LINDE: No, no...

NORA: Da ja nita nisam uradila u ovom tekom ivotu.



GOSPO.A LINDE: Draga Noro, pa ti si mi sama upravo prièalao

svom ivotu.NORA: Ah, ta... o beznaèajnostima!... (Tiho) A ono znaèajno,

to ti nisam isprièala.

GOSPO.A LINDE: Znaèajno? ta time misli?NORA: Ti me sasvim potcjenjuje, Kristina; ali to ne bi smjela

da èini. Ti si ponosna na to to si tako dugo i teko radila zasvoju majku.GOSPO.A LINDE: Ja nikog ne potcjenjujem. Ali jedno je istina:

ja sam ponosna i sretna pri pomisli da sam imala priliku da

svojoj majci u izvjesnoj mjeri olakam njene posljednje dane.NORA: I takone si ponosna pri pomisli ta si uèinila za svojubraæu.

GOSPO.A LINDE: Mislim da imam pravo na to.

NORA: To i ja mislim. Ali sad treba neto da sazna, Kristina.I

ja mislim neto to me èini ponosnom i sretnom.GOSPO.A LINDE: U to ne sumnjam. Ali kako to misli?NORA: Govori tiho. Zamisli kad bi Torvald èuo! Ni po koju



cijenu ne smije on... niko ne smije to da sazna, niko osim tebe,Kristina.

GOSPO.A LINDE: Ali ta to?NORA: Hodi ovamo. (Povuèe je do sebe na sofu) Da, sluaj... jaimam neto to me èini ponosnom i sretnom; ja sam

Torvaldu spasila ivot.

GOSPO.A LINDE: Spasila? Kako to... spasila?

NORA: Prièala sam ti o putu u Italiju. Da Torvald nije tamootiao, propao bi.GOSPO.A LINDE: No da, i tvoj otac vam je dao potrebna

sredstva..

.

NORA (smijei se): Da, u to vjeruje Torvald, u to vjeruju i svidrugi, ali...GOSPO.A LINDE: Ali?NORA: Tata nam nije dao ni pare. Ja sam pribavila taj novac.GOSPO.A LINDE: Ti? Tako veliku svotu?NORA: Hiljadu dvjesta talira. Èetiri hiljade i osam stotina kruna.

ta kae sada?



GOSPO.A LINDE: Da, ali Noro, kako ti je to bilo moguæe? Jesi li

dobila na lutriji?NORA (prezrivo): Na lutriji? (S potcjenjivanjem) Kakva bi toonda bila vjetina?

GOSPO.A LINDE: Pa kako si ih dobila?NORA (pjevucka i smijei se tajanstveno): Hm... tra-la-la!GOSPO.A LINDE: Nisi ih valjda mogla posuditi?NORA: Tako? A zato ne?GOSPO.A LINDE: Ne, ena ne moe uzeti zajam bez

saglasnosti svoga mua.NORA (zabaci glavu): Tako? A ako je to ena koja ima nekog

smisla za poslove... ena koja se zna mudroponaati... onda...GOSPO.A LINDE: Ali, Noro, ja ne razumijem ni rijeèi...NORA: Nije ni potrebno. Niko i ne kae da sam novac posudila.

Mogla sam ga nabaviti i na drugi naèin. (Baca se natrag nasofu) Mogla sam ga dobiti od nekog oboavaoca. Kad nekoovako zgodno izgleda kao ja...



GOSPO.A LINDE: Ti si aava.

NORA: Sad si sigurno krajnje znatieljna, Kristina.

GOSPO.A LINDE: Sluaj, draga Noro, ti valjda nisi uèinilakakvu napromiljenost?

NORA (opet se uspravi): Zar je to nepromiljenost, spasiti ivotsvome muu?

GOSPO.A LINDE: Ja smatnam da je to bila nepromiljenost tosi bez njegovog znanja...

NORA: Ali on nije smio nita znati! Gospode boe, zar ne moe to da shvati? Nije smio da zna kako je loe njegovo stanje.Ljekari su meni doli i rekli da je njegov ivot u opasnosti i daga samo boravak na jugu moe da spasi. Zar misli da nisamnajprije pokuala da se na drugi naèin izvuèem iz neprilike?

Govorila sam mu o tome, kako bi mi se svinalo da mogu kaodruge mlade ene da putujem u inostranstvo. Plakala sam ipreklinjala ga; govorila sam mu da bi morao pomisliti na to ukakvom sam ja stanju, pa da bude tako dobar da mi uèini povolji; a onda sam nagovijesitila, da bi on, valjda, mogao uzetizajam. Ali tu je on skoro pobjesnio, Kristina. Rekao je da samlakomislena i da je njegova dunost kao mua da ne poputamojim muicama i kapricima... tako je to nazvao, èini mi se. Pa



sad, mislila sam u sebi, ti mora biti spaen; i onda sampronala ovaj izlaz...

GOSPO.A LINDE: Zar tvoj mu nije saznao od tvoga oca, davam novac nije on poslao?

NORA: Ne, nikada. Tata je ba tih dana umro. Imala samnamjeru da njemu stvar povjerim i da ga zamolim da nita neoda. Ali poto je bio tako teko bolestan... naalost, to vie nijebilo potrebno.

GOSPO.A LINDE: A kasnije se nikad nisi povjerila svomemuu?

NORA: Ne, za ime boje, ta ti pada na pamet? Njemu koji je utim stvarima toliko strog! A osim toga... Torvaldu, s njegovommukom sujetom... kako bi mu muèna i poniavajuæa bilaspoznaja da mi je duan zahvalnosti. To bi potpuno poremetilo

nae menusobne odnose. Na lijepi, sretni dom ne bi vie bioono to je sada.

GOSPO.A LINDE: Zar mu neæe nikada reæi?

NORA (zamiljeno, s polusmijekom): Da, moda... jedanputkasnije; poslije mnogo godina, kad vie ne budem tako lijepakao sada. Ne smije se tome smijati. Ja samo mislim, kad meTorvald vie ne bude tako mnogo volio kao sada, kad vie nebude uivao u tome da mu neto otpleem, da se preobuèem i



recitujem. Onda æe moda biti dobro da imam neto u rezervi...(Prekine se) Ah, besmislica, besmislica, besmislica! To vrijemenikad neæe doæi... No, pa ta kae na moju veliku tajnu,Kristina? Zar nisam i ja ipak za neto sposobna? Uostalom,moe mi vjerovati, ta stvar mi je zadala mnogo muke. Nije mibilo ba lako da uvijek pravovremeno izvravam svoje obaveze.

Treba, naime, da zna, da u poslovnom ivotu ima neto to sezove èetvorogodinje kamate i jo neto to zovu otplata, anovac je uvijek tako strano teko stvoriti. Tako sam, vidi,uvijek i stalno morala da tedim, gdje sam samo mogla. Odnovca za kuæanstvo nisam mogla gotovo nita odvajati jer jeTorvald morao dobro ivjeti. Ni djecu nisam mogla pustiti dahodaju okolo loe odjevena; ono to dobijem za njih, mislilasaim, to moram na njih i potroiti. Slatki, dragi maliani!

GOSPO.A LINDE: Onda si morala da smanji svoje vlastitepotrebe, jadna Noro?

NORA: Da, naravno. Pa ja sam bila na redu. Svaki put kad bi miTorvald dao novac za nove haljine i slièno, ja ne bih potroila nipolovinu; stalno sam kupovala ono najjeftinije inajjednositavnije. Prava je sreæa to mi sve tako dobro stoji, paTorvald nita ne primjeæuje. Ali ponekad mi je bilo vrlo teko,Kristina, jer ipak je divno biti lijepo obuèen. Zar ne?

GOSPO.A LINDE: Da, naravno.



NORA: No, a onda sam imala i druge izvore prihoda. Posljednjezime sam imala sreæu da dobijem mnogo posla za prepisivanje.Tad sam se zakljuèavala i pisala svake veèeri do duboko u noæ.Ah, ponakad sam bila tako umorna, tako umorna. Ali, uprkostome, bilo mi je ogromno zadovoljstvo da tako radim izaranujem novac. Izgledala sam sebi skoro kao mukarac.

GOSPO.A LINDE: I koliko si mogla otplaititi na taj naèin?

NORA: Pa, to ti ne mogu reæi tako taèno. Zna, vrlo je tekosnaæi se u takvim poslovima. Znam samo da sam plaæala kolikosam god mogla skupiti. Mnogo puta nisam ni znala kako æu.(Smijei se) Onda bih tu sjela i zamiljala, kako se u menezaljubio neki stari, bogati gospodin...

GOSPO.A LINDE: Kako? Kakav gospodin?

NORA: Ah, gluposti!... i kako je on umro i kad su otvorili njegov

testament, pisalo je u njemu velikim slovima: »Sav moj novacneka odmah i u gotovom bude isplaæen ljubaznoj gosponi NoriHelmer.«

GOSPO.A LINDE: Ali, draga Noro, kakav to gospodin?

NORA: Gospode boe, zar ne shvaæa? Pa gospodin nijepostojao; tako sam to sebi zamiljala... uvijek i neprestano,kad nisam znala kako æu obezbijediti novac. Ali sad svejedno;



to se mene tièe, stari dosadni èovjek moe i da ostane, gdjegod je; ne zanima me vie ni on ni njegov testament, jer sad jemojim brigama kraj. (Skoèi) O, boe, Kristina, pa to jeboanska pomisao! Biti bez briga! Sasvim, sasvim bez briga!Igrati se i skakati s djecom, imati u kuæi sve divno i udobno,ba onako kako Torvald voli! I zamisli, sad æe proljeæe sa

svojim dalekim, plavim nebom! Moda moemo poæi na kakavmali put. Moda æu opet vidjeti more. Ah, da, da! Kako je divnoivjeti i biti sretan! (Èuje se zvono u predsoblju)

GOSPO.A LINDE (ustaje): Zvoni; moda je najbolje da jaodem.

NORA: Ne, samo ostani. To sigurno nije posjeta meni. To nekodolazi Torvaldu...

SLUAVKA (u predsoblju): Oprostite, milostiva gospono.... tu jejedan gospodin.... koji eli da govori s gospodinom advokatom.

NORA: Misli sa gospodinom direktorom banke...

SLUAVKA: Da, s gospodinom direktorom banke, pa ja neznam, jer... jer gospodin doktor je jo unutra...

NORA: Ko je taj gospodin?

KROGSTAD (u predsoblju): Ja sam, milostiva gospono.



NORA (ide mu korak u susret, uzbuneno, poluglasno): Vi? tato treba da znaèi? O èemu vi hoæete da razgovarate s mojimmuem?

KROGSTAD: O bankovnim poslovima... tako reæi. Ja imam uAkcionoj banci malo namjetenje, a kako èujem, va mu nam

je sada ef...

NORA: To su dakle...

KROGSTAD:... samo suhoparni poslovi, milostiva gospono, nitadrugo.NORA: Da, onda budite tako dobri pa se potrudite do

kancelarije. (Pozdravi i ravnoduno zatvara vrata predsoblja;onda odlazi do peæi i sjeda prema vatri)GGSPO.A LINDE: Noro,... ko je taj èovjek?

NORA: To je izvjesni Krogstad.GOSPO.A LINDE: Dakle zaista je on.

NORA: Poznaje li tog èovjeka?GOSPO.A LINDE: Poznavala sam ga... nekad prije. Bio je nekovrijeme zamjenik pravobranioca u naem kraju.



NORA: Sasvim taèno.GOSPO.A LINDE: Kako se promjenio.NORA: Bio je, izgleda, vrlo nesretno oenjen.GOSPO.A LINDE: Sad je udovac.NORA: S mnogo djece.... Tako... sad gori vatra. (Zatvara peæi

gurne stolicu za ljuljanje malo u stranu)GOSPO.A LINDE: Kau da se on bavi svakakvim poslovima?NORA: Tako? To moe biti. Ja stvarno ne znam.... Ali, neæemo

sad o poslovima. To je tako dosadno. (Doktor Rank dolazi iz

Helmerove sobe)DOKTOR RANK (jo na vratima): Ne, ne, dragi prijatelju, ne

volim da smetam; radije æu malo uæi kod tvoje ene. (Zatvaravrata za sobom i ugleda gosponu Linde) O,... molim zaizvinjenje, izgleda da i ovdje smetam?

NORA: Ne, uopte ne. (Predstavlja ih) Dr Rank .... gospona

Linde.RANK: Ah! Ime koje se u ovoj kuæi èesto spominje. Mislim dasam proao pored vas na stepenitu, kad sam dolazio.



GOSPO.A LINDE: Da, ja uz stepenice idem vrlo lagano, nepodnosim ih dobro.RANK: Aha! Mala unutranja smetnja?

GOSPO.A LINDE: Zapravo, vie premorenost.

RANK: Nita drugo? Onda ste sigurno doli u grad da se malooporavite preko praznika?

GOSPO.A LINDE: Dola sam da traim posao.RANK: Zar je posao sprobano sredstvo protiv premorenosti?GOSPO.A LINDE: Mora se ivjeti, gospodine doktore.RANK: Da, vrlo je rasprostranjeno miljenje da se to mora.NORA: No, no, doktore, pa i vi volite da ivite.RANK: Svakako, i ja. Iako patim, htio bih da ta patnja to due

potraje. I svi moji pacijenti ele to isto. A ni sa moralnooboljelim nije nita dugaèije. U ovom trenutku je ba jedantakav moralni Lazarus kod Helmera...

GOSPO.A LINDE (priguenim glasom): Ah!



NORA: Na koga to mislite?

RANK: Ah, to je izvjesni Krogstad... vi ne poznajete togèovjeka. Taj je pokvaren do sri karaktera, potovana gospono.Ali on poèinje da prièa o tome kao o vrlo vanoj stvari: da onmora ivjeti.

NORA: Tako?... A o èemu on to ima da razgovara s Torvaldom.

RANK: Ja stvarno ne znam. Samo sam èuo da se tièeAkcionarske banke.

NORA: Nisam znala da Krog... da taj gospodin Krogstad imanekog posla s Akcionarskom bankom.

RANK: O, naravno, on ima tamo neku vrstu namjetenja.(Gosponi Linde) Ne znam da li i tamo u vaem kraju ima takvihljudi, koji kao bez daha trèe okolo da nanjue moralnu trule pa

da onda dotiène progone za neko unosno namjetenje. A zdravise onda moraju zadovoljiti time da im gledaju kroz prste.

GOSPO.A LINDE: Da, ali, zapravo, bolesnici imaju najvieprava da budu zbrinuti.

RANK (slegne ramenima): Eto, tu smo. Upravo takvi nazoriprave od ljudskog drutva bolnicu.(Nora, koja se bila zamislila,



prsne u poluglasan smijeh i zapljeæe rukama) Zato se vi tomesmijete? Znate li vi uopte ta je to drutvo?

NORA: Ba me briga za to glupo drutvo!! Ja se smijem neèemsasvim drugom... neèem strano komiènom... Recitemi doktore, jesu li sada svi, koji su namjeteni u Akcionarskoj

banci, zavisni o Torvaldu?

RANK: To vam se èini tako strano komièno?

NORA (smijei se i pjevucka): Pustite me samo, pustite mesamo! (eta po sobi tamo-amo) Ah, pomisao da mi... daTorvald ima tako veliki uticaj na tako mnogo ljudi je, zaista,zabavna. (Vadi kesicu iz tane) Doktore, izvolite bombonèiæ?

RANK: Gle, bombona! Mislim da je to ovdje prokrijumèarenaroba.

NORA: Da, svakako... ali ove mi je Kristina poklonila.GOSPO.A LINDE: Kako? Ja?

NORA: No, no, nita se ne boj. Ti nisi mogla znati da je toTorvald zabranio. Treba, naime, da zna, da se on boji da timene pokvarim zube. Ah, ta! Jednom ko nijednom! Zar ne,doktore? Evo, izvolite! (Stavlja mu bombon u usta) I tebiKristina. I meni jo jedan, samo jedanm .... najvie dva. (Opet



hoda okolo) Sad sam iznad svega sretna. Ima samo jo jednastvar na svijetu, to bih ja strano eljela.

RANK: A to je?NORA: Strano bih eljela da neto reknem, ali da to i Torvaldèuje.

RANK: Pa to to ne reknete?NORA: Ne, ne smijem. To je tako runo.GOSPO.A LINDE: Runo?RANK: Pa, onda i nije ba preporuèljivo. Ali nama ipak moete.

No ta biste vi to tako rado rekli, da i Torvald èuje?NORA: Strano bih voljela da kaem: U boju mater!RANK: Jeste li poludjeli?GOSPO.A LINDE: Ali, Noro!

RANK: Pa recite. Evo njega.NORA (sakriva bombone): Pst! Pst! Pst!



HELMER (dolazi s mantilom preko ruke i eirom u ruci, iz svoje

sobe)NORA (ide mu u susret): No, dragi Torvalde, jesi li ga serijeio?

HELMER: Da, otiao je.

NORA: Mogu li te upoznati... to je Kristina. Danas jedoputovala.HELMER: Kristina? Izvinite, ali ja ne znam...NORA: Gospona Linde, dragi Torvalde, gospona Kristina Linde.HELMER: Ah, tako. Vjerovatno prijateljica iz mladosti moje

supruge?GOSPO.A LINDE: Da, mi se poznajemo od ranije.NORA: I zamisli, ona je prela dalek put da bi govorila s tobom.HELMER: Kako to?GOSPO.A LINDE: To ba ne...NORA: Kristina je, naime, izvanredno vjeta u kancelarijskim



poslovima. I sad bi jako voljela da radi pod nadzorom nekogsposobnog èovjeka, i da nauèi jo vie nego to zna...

HELMER: Vrlo pametno, gospono Linde.

NORA: I kad je sada èula da si ti postao direktor banke...brzojav je to razglasio... doputovala je ovamo to je mogla brei... Zar ne, Torvalde, meni za ljubav ti æe veæ neto uèinit zaKristinu? Hoæe?

HELMER: Pa sad, to ne bi bilo nemoguæe, vi ste,pretpostavljam, udovica?GOSPO.A LINDE: Da.HELMER: I poznajete kancelarijsike poslove?

GOSPO.A LINDE: Da, prilièno.HELMER: No, onda je vrlo vjerovatno da vam mogu naæi nekonamjetenje...

NORA (pljeæe rukama): Vidi li, vidi li?HELMER: Naili ste ba u pravom trenutku, gospono Linde.GOSPO.A LINDE: Kako da vam zahvalim?



HELMER: To nije potrebno. (Oblaèi mantil) Ali danas me morate

izviniti.RANK: Èekaj, idem i ja. (Donosi iz predsoblja svoj krznenikaput i grije ga na peæi)

NORA: Nemoj ostati dugo, dragi Torvalde.HELMER: Samo jedan sat, neæu due.NORA: Ide i ti, Kristina?GOSPO.A LINDE (oblaèi kaput): Da, moram sad iæi da potraim

kakvu sobu.HELMER: Onda moda moemo zajedno niz ulicu.NORA (pomae joj): Kako je glupo to mi nemamo vie

prostora. Ali nemoguæe je da te...

GOSPO.A LINDE: ta ti pada na pamet! Adieu, draga Noro,ihvala ti za sve.NORA: Dovinenja! Veèeras æe, naravno, doæi. I vi, takone,

doktore. ta? Ako se budete dobro osjeæali? Naravno da æete seosjeæati dobro! Samo se sad dobro zamotajte.



(U optem razgovoru idu u predsoblje. Na stepenitu se èujudjeèiji glasovi)

NORA: Evo ih, evo ih! (Ona potrèi i otvara. Ana-Mari dolazi sadjecom) Unutra, samo unutra! (Saginje se i ljubi ih)Moji slatki, jedini! Pogledaj ih, Kristina! Zar nisu draesni?

RANK: Ne prièajte ovdje na propuhu.

HELMER: Donite, gospono Linde. Sad ovdje postaje neizdrljivoza svakoga ko nije majka!(Rank, Helmer i gospona Linde odu niz stepenice, dadilja sdjecom u sobu. Za njima i Nora, poto je zatvorila vratapredsoblja)

NORA: Kako mi izgledate svjee i veselo. Pa kakve to crveneobraze imate? Kao jabuke i ruice. (Djeca cijelo vrijemeneprestano razgovaraju s njom) Jeste li se dobro zabavljali? Pa

to je divno! Ah... ti si Emi i Boba vozio na sankama? Zamisli!Da, ti si pravi deèko, Ivore. Daj mi je malo, Ana-Mari! Mojuslatku, malu lutkicu! (Uzima od dadilje najmanje dijete i plee snjim) Da, da! Mama æe plesati i sa Bobom. ta? I grudvali stese? O, to i ja nisam bila s vama! Pusti, ja æu je sama svuæi,Ana-Mari. Pusti samo, to mi je zadovoljstvo. Idi ti samo udjeèju sobu. Ti izgleda tako smrznuto. Na peæi je topla kafa zatebe. (Dadilja odlazi u sobu lijevo. Nora uzima od djece kapute ikape i baca ih naokolo, a djeca neprestano prièaju) Ah, ta?



Tjerao vas je neki veliki pas? Ali nije vas ugrizao? Ne, takvemale lijepe lutkice, psi ne ujedaju. Ne gledaj pakete, Ivore! taje to? E, kad bi vi znali! Ah, nemoj, ne, unutra je neto runo.Je li? Hoæete da se igramo? ta æemo se igrati? Skrivanja? Nekase Bob prvi sakrije. Ja? Dobro, onda æu se ja prva sakriti.(Ona i djeca se igraju uz vrisku i smijeh po sobi i susjednoj

prostoriji lijevo. Najzad se Nora sakrije pod sto. Djeca jureokolo, trae, ali ne mogu da je nadu. Onda èuju njen priguensmijeh, jure do stola, podiu stolnjak i vide je. Burno klicanje.Ona ispue napolje, kao da hoæe da ih uplai. Nova vriska. Sadase vrata napola otvore i ukae se Krogstad. On malo prièeka.Igra se nastavlja)

KROGSTAD: Oprostite, gospono Helmer...

NORA (prigueno vrisne, okrene se i napola skoèi): Ah! tahoæete vi?

KROGSTAD: Oprostite... vrata na stubitu bila su samopritvorena; mora da je neko zaboravio da ih zakljuèa.

NORA (ustaje): Moj mu nije kod kuæe, gospodine Krogstad.

KROGSTAD: To znam.

NORA: Tako... pa ta onda hoæete ovdje?

KROGSTAD: Da s vama malo porazgovaram.



NORA: Sa...? (Djeci, tiho) Idite tamo kod Ane-Mari ta? Ne,strani gospodin neæe mami nita uèiniti. Kad on ode, igraæemose dalje. (Ona odvodi djecu u sobu lijevo i zatvara za njimavrata) (nemirno, napeto) Hoæete da govorite sa mnom?

KROGSTAD: Svakako.

NORA: Danas .... ali ovo jo nije prvi.KROGSTAD: Ne, ali je Badnjak. Od vas samih zavisi, kakav æe

vam biti Boiæ!NORA: ta hoæete vi? Danas ja apsolutno ne mogu...KROGSTAD: O tome zasad neæemo govoriti. Radi se o neèem

drugom. Valjda imate trenutak vremena?NORA: O, da, sigurno, vremena imam, iako..

.KROGSTAD: Dobro. Sjedio sam u restoranu Olsen i vidio vaeg

mua kako ide preko ulice...NORA: Da.KROGSTAD:... s jednom damom.NORA: I ta dalje?



KROGSTAD: Smijem li neto upitati: je li ta dama izvjesnagospona Linde?NORA: Da.KROGSTAD: Ona nije dugo ovdje?NORA: Od jutros.KROGSTAD: To je sigurno vaa dobra prijateljica?

NORA: Da, jeste. Ali ja ne razumijem...KROGSTAD: I ja sam je nekad poznavao.

NORA: To znam.KROGSTAD: Tako? Vi ste, dakle, upuæeni u tu stvar? To samimislio. Smijem li vas, dakle, kratko i jasno upitati: hoæe ligospona Linde biti namjetena u Akcionarskoj banci?

NORA: Gospodine Krogstad, kako vi to sebi dozvoljavate damene ispitujete?! Vi, jedan potèinjeni moga mua? Ali kad meveæ pitate, onda znajte: da, gospona Linde æe biti namjetena. Ija sam se lièno zauzela za nju, gospodine Krogstad. Eto, sadznate.



KROGSTAD: Dakle, dobro sam pretpostavio.NORA (hoda po sobi tamo-amo): Moj boe, pa imam, valjda,nekog uticaja! Ako sam ena, to jo ne znaèi da... A ako se

neko nalazi u potèinjenom poloaju, onda treba da se èuva,

gospodine Krogstad, da ne uvrijedi nekoga, koji... hm...KROGSTAD:... ima uticaja?NORA: Svakako.KROGSTAD (promijenjenim tonom): Gospono Helmer, hoæete li

biti tako dobri da upotrijebite svoj uticaj u moju korist?NORA: Kako? ta mislite time?KROGSTAD: Hoæete li biti tako dobri da se pobrinete da ja svoj

potèinjeni poloaj u banci zadrim?NORA: ta to znaèi? Ko hoæe da vam oduzme vae mjesto?KROGSTAD: Ah, preda mnom ne morate igrati naivku. Meni je

potpuno jasno da vaoj prijateljici ne moe biti prijatno da seizloi susretima sa mnom, a sad veæ shvatam i to, kome imamda zahvalim to hoæe da me otjeraju.

NORA: Ali ja vas uvjeravam...



KROGSTAD: Da, da, da, kratko i jasno: jo ima vremena i javam savjetujem da iskoristite svoj uticaj i da to sprijeèite.

NORA: Ali, gospodine Krogstad, ja nemam nikakvag uticaja...

KROGSTAD: Ne? Misilim da sam upravo èuo i to iz vaih

vlastitih usta...

NORA: To niste smjeli tako shvatiti. Kako samo moetepomisliti da ja imam takav uticaj na moga miua?!

KROGSTAD: Ah, ja poznajem vaeg mua iz studentskih dana.Ne mislim da je gospodin direktor banke èvræi od ostalihmueva.

NORA: Ako budete s potcjenjivanjem govorili o mome muu,pokazaæu vam vrata.

KROGSTAD: Vi ste hrabri, milostiva gospono.NORA: Ja se vas vie ne bojim. Odmah poslije Nove godineoslobodiæu se èitave te brige.

KROGSTAD: Sad me sluajte, milostiva gospono. U sluèajupotrebe, ja æu se boriti na ivot i smrt, da saèuvam to svojemalo mjesto u banci.



NORA: Tako i izgleda.

KROGSTAD: Ne samo zbog prihoda. Do njih mi je najmanjestalo. Radi se o neèem drugom... No, da... moraæu sve reæi!Vidite... ovo je: Vama je, sigurno, kao i èitavom svijetupoznato, da sam ja prije vie godina uèinio jednu

nepromiljenost.

NORA: Mislim da sam èula tako neto.

KROGSTAD: Stvar nije stigla do suda. Ali od tog trenutka menisu najedanput sva vrata bila zatvorena. Onda sam se bacio naposlove, koje vi veæ poznajete. Neto sam morao poèeti, amogu da kaem da nisam bio od onih najgorih. Ali sad semoram iz svega toga izvuæi. Moji sinovi rastu i njima za ljubavmoram pokuati da opet zadobijem onoliko grananskog ugledakoliko je to moguæe. Ovo mjesto u banci mi je bilo, tako reæi,prva stepenica. A sada hoæe va mu da me nogom gurne sa

stepenita, pa da opet dospijem u blato.NORA: Ali za ime boga, gospodine Krogstad, to apsolutno nije umojoj moæi da vam pomognem.

KROGSTAD: Zato to neæete. Ali ja imam sredstva da vasprisilim.



NORA: Vi, valjda, neæete reæi mom muu da sam vam dunaonaj novac?

KROGSTAD: Hm, a kad bih mu rekao?

NORA: To bi bilo sramno od vas. (Priguuje suze) Tu tajnu,

koja je moja radost i moj ponos... to da on sazna na tako ruani neukusan naèin? Da sazna od vas? Izloili biste menajstranijim neugodnostima...

KROGSTAD: Samo neugodnostima?

NORA (estoko): Ali samo vi to uèinite! Vi sami æete od togaimati najvie tete; onda æe tek moj mu vidjeti kakav ste vizao èovjek. I tek tada neæete moæi zadrati svoje mjesto!

KROGSTAD: Pitao sam: bojite li se vi to samo domaæihneugodnosti?

NORA: Ako to moj mu i sazna, on æe, naravno, ostatak svoteodmah platiti i onda vie nemamo s vama nikakvog posla.

KROGSTAD (prine korak blie): Sluajte me, gospono Helmer...vi ili nemate dobro pamæenje ili nemate pojma o poslovima.Moram vam èitavu stvar malo temeljitije rastumaèiti.

NORA: Kako to?



KROGSTAD: Kad je va mu bio bolestan, doli ste kod meneda posudite dvjesta talira.

NORA: Nisam znala nikog drugog.

KROGSTAD: Ja sam obeæao da æu vam taj novac nabaviti...

NORA: Pa i nabavili ste mi...

KROGSTAD: Ja sam obeæao da æu vam taj novac nabaviti podizvjesnim uslovima. Vi ste tada bili tako zaokupljeni boleæusvaga mua i tako obuzeti eljom da dobijete novac za put, dasporednim stvarima niste poklanjali nikakve panje. Zato jevrlo uputno da va na njih podsjetim. Pa, dakle, ja sam obeæaoda æu vam nabaviti taj novac uz obveznicu koju sam jasastavio.

NORA: I koju sam ja potpisala.

KROGSTAD: Dobro. Ali tome sam jo dalje dodao nekolikoredova, prema kojima va otac jamèi za dug. Ove redovemorao je va otac potpisati.

NORA: Morao? Pa on ih jeste potpisao.

KROGSTAD: Datum sam bio ostavio in blanco. To je znaèilo da



va otac sam treba da naznaèi dan kada je papir potpisao.Sjeæate li se, milostiva gospono?

NORA: Da, èini mi se...KROGSTAD: Potom sam obveznicu predao vama, da je potom

poaljete vaem ocu. Zar nije bilo tako?

NORA: Da.KROGSTAD: I to ste vi, naravno, odmah i uèinili, jer ste mi veæ

nakon pet-est dana donijeli papir natrag sa potpisom vaegoca. Onda sam vam isplatio iznos.NORA: Pa da. Zar vam nisam taèno otplaæivala?KROGSTAD: Tako, prilièno... Ali, da se vratimo na ono o èemu

smo govorili... to je bilo teko vrijeme za vas, milostivagospono.NORA: Da, bilo je.KROGSTAD: Va otac je sigurno leao teko bolestan?NORA: Leao je na smrtnoj pastelji.KROGSTAD: I umro je brzo.



NORA: Da.

KROGSTAD: Recite mi, gospono Helmer, znate li, sluèajno, dansmrti vaeg oca? Datum, mislim.

NORA: Tata je umro 29. septembra.

KROGSTAD: Sasvim taèno. Za to sam se raspitao. I zato sebinikako ne mogu da objasnim... (Vadi neki papir) .... jednuèudnovatu okolnost.

NORA: Kakvu èudnovatu okolnost? Ja ne znam...

KROGSTAD: Èudnovatu okolnost, milostiva gospono, da je va otac ovu obveznicu potpisao tri dana poslije svoje smrti.

NORA: Kako? Ne razumijem...

KROGSTAD: Va otac je umro 29. septembra. A pogledajteovdje, ovdje je potpis vaeg oca datiran sa 2. oktobrom. Zar tonije èudnovato, milostiva gospono? (Nora uti). Pada u oèi,takone, da rijeèi »2. oktobar« i broj godine ne odaju rukopisvaeg oca, veæ vie jedan drugi rukopis koji mi se èini poznat.No, to se veæ da objasniti. Va otac je mogao zaboraviti dadatira svoj potpis i onda je mogao neko drugi staviti datumotprilike, prije nego to je saznao za njegovu smrt. U tomenema nita loe. Vaan je potpis imena, a taj je, valjda, pravi,



gospono Helmer? Va otac je ipak vlastoruèno ovdje potpisaosvoje ime?

NORA (poslije kraæe pauze, zabaci glavu i pogleda ga prkosno):Ne, to nije tako: ja sam potpisala tatino ime.

KROGSTAD: Oho, milostiva gospono, znate li vi da je to jednoopasno priznanje?

NORA: Zbog èega? Pa vi æete uskoro dobiti svoj novac.

KROGSTAD: Dozvolite mi jedno pitanje... zbog èega niste tajdokument poslali svom ocu?

NORA: Bilo je nemoguæe. Pa tata je leao bolestan. Da sam gazamolila za potpis, morala bih mu i kazati za ta mi je novacpotreban. A kako sam tako tekom bolesniku mogla kazati daje ivot mog mua u ivotnoj opasnosti? To je bilo sasvim

nemoguæe.KROGSTAD: Onda bi za vas bio bolje da ste odustali od puta uinostranstvo.

NORA: Ne, i to je bilo nemoguæe. Taj put je trebalo da spasiivot mome muu... od toga nisam mogla odustati.

KROGSTAD: Ali zar niste pomislili da ste time mene prevarili?



NORA: Na to se nikako nisam miogla obazirati. Vi me seapsolutno niste ticali. Nisam vas mogla podnijeti jer ste bili takobezduni i stvarali mi toliko tekoæa, iako ste znali kako jeopasno bilo stanje moga mua.

KROGSTAD: Gospono Helmer, vi oèigledno nemate jasne

predstave o tome ta ste skrivili. A ja vam mogu reæi: ono tosam ja nekada uèinio i to je pokopalo èitav moj grananskiugled, nije bilo nita veæe ni gore.

NORA: Vi? Vi mi, valjda, neæete prièati kako ste poduzeli netohrabro da biste spasi ivot svoje ene?

KROGSTAD: Zakoni ne pitaju za razloge.

NORA: Onda to moraju biti vrlo loi zakoni.

KROGSTAD: Loi ili ne... ako ja ovaj komad papira predam

sudu, vi æete biti osuneni prema tim zakonima.NORA: Ne vjerurjem u to ni sada ni nikada! Zar da kæi nemapravo da svog starog na smrt bolesnog oca potedi od brige istraha? Zar ena nema pravo da svom muu spasi ivot? Ja nepoznajem dobro zakone, ali ja sam uvjerena da u njima sigurnonegdje stoji da je tako neto dozvoljeno. I o tome vi nita neznate, vi koji ste pravobranilac? Vi ste lo pravnik, gospodineKrogstad.



KROGSTAD: Moe biti. Ali, zar ne, u poslove... u takve poslovekakve smo mi imali, u te se razumijem sasvim dobro? U redu.Radite vi sada ta vas je volja. Ali ovo æu vam reæi: ako ja jo jedanput budem izopæen, onda æete mi i vi praviti drutvo. (Onpozdravlja i odlazi kroz predsoblje)

NORA (jedan trenutak zamiljena, onda zabaci glavu): Ah, ta!On hoæe da me zaplai! Tako glupa ipak nisam. (Poène slagatidjeèije kapute, a onda zastane) Ali? Ne, pa to je nemoguæe! Paja sam to uèinila iz ljubavi.

DJECA (lijevo na vratima): Mama, onaj strani gospodin jeupravo izaao iz kuæe.

NORA: Da, da, znam. Ali nemojte nikome govoriti o strancu.Pjesmu æu ti otpjevati... otplesati...

DJECA: Ne, mama. A hoæe li se sad opet igrati s nama?

NORA: Ne, ne, sada ne.

DJECA: Ali, mama, pa obeæala si!

NORA: Da, ali sad ne mogu! Idite, imam suvie mnogo posla.Idite, idite, moja draga, slatka djeco. (Ona ih s mnogo ljubavigura u susjednu sobu, zatvara vrata i sjeda na sofu; uzima vezi uradi nekoliko uboda iglom, pa opet zastane) Ne! (Odbaci vez,



ustane, ode do predsoblja i vikne) Helena! Jelku! (Ode lijevo dostola i otvori ladicu, pa opet zastane) Ne, pa to je sasvimnemoguæe!

SLUAVKA (S jelkom): Gdje da je stavim, milostiva gospono?NORA: Tamo usred sobe.

SLUAVKA: Treba li jo ta da donesem?NORA: Ne, hvala, imam sve to mi treba. (Djevojka postavi

jelku i izane. Nora poèinje da kiti drvce) Ovdje æe doæi svijeæe, atu cvjetovi... Taj odvratan èovjek! Besmislica, besmislica,besmislica! Sve je u najboljem redu. Boiæno drvce treba da jelijepo. Sve æu uèiniti da tebe obradujem, Torvalde, neto æu tiotpjevati... otplesati...

HELMER (dolazi izvana sa spisima u ruci)NORA: Ah, veæ se vraæa?

HELMER: Da. Je li ko bio ovdje?NORA: Ovdje? Ne.HELMER: Èudno. Vidio sam kako Krogstad izlazi iz kuæe.



NORA: Tako?... Ah, taèno, Kragstad... taj je bio za trenutakovdje.

HELMER: Noro, veæ vidim na tebi: on je bio ovdje i molio te daprogovori koju dobru rijeè za njega.

NORA: Da.

HELMER: I da to uradi kao iz vlastite pobude, a da menipreuti da je on bio ovdje. Zar te nije i to zamolio?

NORA: Da, Torvalde, ali...

HELMER: Noro, Noro, i u tako neto si se mogla upustiti? Zar das takvim èovjekom vodi razgovore i jo mu daje obeæanja? Ameni povrh toga da govori neistinu?

NORA: Neistinu?

HELMER: Zar nisi rekla da niko nije bio ovdje? (Prijeti jojprstom) To moja ptica pjevaèica vie nikad ne smije uraditi.Moja ptica smije cvrkutati samo èistog kljuna... nikakvih krivihtonova! (Hvata je oko struka) Zar ne mora tako biti? Da... znaosam. (Puta je) A sad neæemo vie o tome. (Sjeda ispred peæi)Ah, kako je ovdje toplo i ugodno. (Lista po spisima)

NORA (zaposlena oko jelke, poslije kraæe pauze): Torvalde!



HELMER: Da?!

NORA: Strano se radujem prekosutranjem kostimiranom balukod Stanborgovih.

HELMER: A ja sam strano radoznao èime æe me ti iznenaditi.NORA: Ah, to je ba glupo!HELMER: ta?NORA: Pa nita mi zgodno ne pada na pamet. Sve mi je nekako

glupo i bezizraajno.HELMER: Zar je Norica dola do te spoznaje?NORA (iza njegove stolice s rukama na naslonu): Ima li jako

mnogo posla, Torvalde?

HELMER: Ah...NORA: Kakvi su to papiri?HELMER: Bankovni.NORA: Veæ?



HELMER: Dobio sam punomoæ od ranije direkcije da izvrimpotrebne izmjene u personalu i poslovnom planu. Za to moramda iskoristim ovu boiænu sedmicu. Hoæu da sve bude u redu doNove godine.

NORA: Zbog toga je, dakle, jadni Krogstad...

HELMER: Hm.

NORA (jo se naslanja na naslon stolice, polako ga gladi pozatiljku): Da nema tako mnogo posla, zamolila bih te za jednuvrlo veliku uslugu, Torvalde?

HELMER: Da èujem. ta bi to bilo?

NORA: Niko nema tako fini ukus kao ti. Jako bih voljela dalijepo izgledam na kostimiranom balu. Torvalde, zar mi ne bimogao pomoæi i savjetovati u ta da se presvuèem i kakav

kostim da napravim?HELMER: Aha, mala svojeglavica je u potrazi za annelom-spasiocem?

NORA: Da, Tarvalde, bez tvoje podrke neæu to znati daizvedem.



HELMER: Pa, lijepo; razmisliæu o tome. Veæ æemo neto

izmisliti.NORA: Ah, to je divno od tebe. (Ode ponovo do boiænjegdrvceta. Pauza) Kako su lijepi ovi crveni cjetovi.... Reci, da li je

zaista tako strano to to je skrivio ovaj Krogstad?

HELMER: Krivotvorio je potpise. Ima li uopte pojma, ta toznaèi?

NORA: Zar to nije mogao uèiniti iz nevolje?HELMER: Da, ili... kako mnogi èine... iz lakomislenosti. No,nisam ja tako bezduan da nekoga osudim zbog jednog jedinogtakvog djela.

NORA: Ne... zar ne, Torvalde?

HELMER: Mnogi takvi se moralno opet uzdignu, ako otvarenopriznaju svoju krivicu i kaznom je okaju.NORA: Kaznom?HELMER: Ali Krogstaid nije krenuo tim putem. On se izvlaèio

spletkama i prevarama; i upravo to ga je moralno upropastilo.NORA: Misli li da...?



HELMER: Pa pomisli samo kako takav èovjek, svjestan svojekrivice, mora na sve strane da lae i petlja i da se pretvara.Kako i pred svojim najbliima, èak i pred svojom enom idjecom mora da nosi masku. Pred djecom, Noro, to jenajuasnije.

NORA: Zato?

HELMER: Zato to takav zadah lai unosi u cijelu porodicuzarazu i bolest. Vazduh koji djeca udiu u takvoj kuæi ispunjenje klicama zlih djela.

NORA: Jesi li siguran u to?

HELMER: Zlato moje, to sam kao advokat vie puta zapazio.Gotovo svi rano iskvareni ljudi imali su laljive majke.

NORA: Zato ba... majke?

HELMER: Najèeæe to dolazi od majki. Ali, zapravo, i oèevimogu da djeluju na isti naèin. To je svakom pravniku vrlo dobropoznato. A ipak: je taj Krogstad bio u stanju da godinamalaima i pritvornoæu truje svoju vlastitu djecu; i zato ga jasmatram moralno propalim. (Prua joj ruku) I zato, moja dragamala Nora, mora meni obeæati da se neæe mijeati u njegovestvari. Ruku ovamo! No, no. ta je sad? Daj mi ruku! Tako.Tako je u redu. Uvjeravam te da bi mi bilo nemoguæe i da radim



s njim zajedno. U blizini takvih ljudi spopada me doslovnofizièko ganenje.

NORA (izvuèe svoju ruku i ode na drugu stranu jelke): Kako jeovdje toplo. A ja imam tako mnogo da radim.

HELMER (ustaje i skuplja svoje papire): Da, i ja moram za sto,da jo neto proèitam. A moram razmislim i o tvojoj maski.Moda èak imam neto na skladitu, to bi se moglo u zlatnompapiru objesiti na boiænje drvce. (Stavlja ruku na njenu glavu)O, ti moja ljubljena ptièice pjevaèice! (Odlazi u svoju sobu izatvara za sobom vrata)

NORA (tiho, nakon kraæe pauze): Ah, ta! To ne moe biti tako.To je nemoguæe. To mora biti nemoguæe.

DADILJA (lijevo na vratima): Djeca lijepo mole smiju li doæimami.

NORA: Ne, ne, ne! Ne mogu meni! Ostani ti kod njih, Ana-Mari.

DADILJA: Da, da, milostiva gospono. (Zatvara vrata)

NORA (blijeda od straha): Ja da svoju djecu kvarim! Da imtrujem dom! (Kratka pauza; die glavu) To nije istina. To nikadne moe biti istina!



DRUGI ÈIN

Ista soba. U uglu kod klavira boiænje drvce, opustjelo,poskidanih ukrasa i dogorjelih svijeæa. Na sofi lee Norin eir ikaput. Nora je sama u sobi, nemirno hoda tamo-amo; konaènozastaje kraj sofe i uzima kaput.

NORA (opet sputa kaput): Neko dolazi. (Ode do vrata,oslune) Ne, nije niko. Naravno, danas na prvi dan Boiæa nikone dolazi. Ali, moda... (Otvara vrata i gleda napolje) Ne, nemanita u sanduèetu za potu. Prazno je. (Hoda kroz sobu) Ah,besmislica! On to nije mislio ozbiljino! Tako neto se ne moedogoditi. To je nemoguæe. Pa ja imam troje male djece. (Dadiljadolazi iz lijeve sobe sa velikom kartonskom kutijom)

DADILJA: Najzad sam nala kutiju sa kostimom za bal podmaskama.

NORA: Lijepo. Stavite je na sto.DADILJA (uradi): Ali kostim nije urenen.

NORA: Ah, kad bih ga mogla istrgati u sto hiljada komadiæa!

DADILJA: Ali ne! Moete ga vrlo lijepo popraviti. Samo malostrpljenja!

NORA: Da, idemo po gospone Linde da mi pomogne.



DADILJA: Opet izlazite? Po ovako runom vremenu? GosponoNoro, vi æete se prehladiti -razboljeti.NORA: To jo ne bi bilo ono najgore... ta rade djeca?DADILJA: Jadni orliæi, igraju se sa svojim boiænim darovima.NORA: Pitaju li èesto za mene?

DADILJA: Pa, navikli su na to da im je majka uvijek oko njih.NORA: Da, ali, Ana-Mari ubuduæe vie neæu moæi da budemtako mnogo sa njima kao do sada.

DADILJA: No, mala djeca se naviknu na sve.

NORA: Misli? Vjeruje li da bi oni svoju mamu zaboravili, kadbih ja sasvim otila?DADILJA: Boe saèuvaj, sasvim otila!

NORA: Reci mi, Ana-Mari, èesto sam o tome mislila, kako si ti

imala srca da svoje dijete prepusti tunim ljudima?DADILJA: Ali morala sam to, ako sam htjela da budem dadiljamaloj Nori.



NORA: Da, ali da li si to htjela?

DADILJA: Da, kad sam dobila tako dobro mjesto. Sirotadjevojka, koja se unesreæila mora se tome jo i radovati. Jer,onaj pokvareni èovjek nije ba nita èinio za mene.

NORA: Ali tvoja kæi te je sigurno zaboravila?

DADILJA: Ah, ne, nije. Pisala mi je kad je bila na krizmi, iposlije kad se udala.

NORA (zagrli je): Moja stara Ana-Mari! Ti si mi bila tako dobramajka, kad sam bila mala!

DADILJA: Jadna mala Nora nije ni imala druge majke osimmene.

NORA: I ako moja djeca ne budu vie imala druge, ja znam

dobro da æe im ti... Ah, besmislice, besmislice, besmislice!(Otvara kartonsku kutiju) Idi tamo njima. Sad moram...vidjeæe, kako æu sutra biti lijepa.

DADILJA: Da, na èitavom balu neæe niko biti tako lijep kaogospona Nora (ode lijevo).

NORA (poèinje raspakivati kutiju, ali opet sve odbaci): Ah, kadbih samo smjela izaæi! Samo da niko ne done! Da se u



menuvremenu u kuæi nita ne dogodi. Ah, besmislica. Pa ko dadone? Ne treba da mislim na to. Sad da oèetkam muf. Pa lijeperukavice. Lijepe rukavice. Samo mirno! Samo mirno! Jedan -dva -tri -èetiri -pet -est -(Krikne) Ah, evo ih dolaze (Hoæena vrata, ali zastaje neodluèno) (Gospona Linde ulazi izpredsoblja gdje je ostavila eir i kaput) Ah, ti si to, Kiristina.

Nema nikog drugog napolju? Kako je dobro, to si dola.

GOSPO.A LINDE: Èula sam da si bila kod mene i da si metraila.

NORA: Da, ba sam tuda prolazila. Mora mi neto pomoæi.Sjednimo na sofu. Dakle, èuj! Sutra je gore kod konzulaStenborga bal pod maskama pa Torvald hoæe da se japreobuèem u napolitansku ribarsku djevojku i da pleemtarantelu, koju sam nauèila na Kapriju.

GOSPO.A LINDE: Vidi, vidi, pa ti æe, dakle, izvesti malu

predstavu?NORA: Da, Torvald misli da bih trebala. Evo, tu je kostim.Torvald mi ga je poruèio u Italiji; ali sad je sve tako potrganoda ni sama ne znam...

GOSPO.A LINDE: To æemo veæ urediti. Samo se rub nanekoliko mjesta isparao. Ima li iglu i konca? Tako, to je sveto nam treba.



NORA: O, kako je to lijepo od tebe.

GOSPO.A LINDE (ije): Dakle, sutra æe biti kostimirana? Zna ta, Noro, onda æu doæi samo na trenutak, da te vidim u punomsjaju. Ali ja sam sasvim zaboravila da ti zahvalim za sinoænjeugodno veèe.

NORA (ustaje i hoda po sobi tamo-amo): Ah, meni sinoæ nijebilo tako ugodno kao inaèe. Trebalo je da prije done ugrad, Kristina... Da, Torvald stvarno umije kuæu uèinitiugodnom i prijatnom.GOSPO.A LINDE: A i ti, mislim, nita manje. Nisi ti uzalud kæisvoga oca. Ali, reci mi, je li doktor Rank uvijek takoneraspaloen kao juèe?NORA: Ne, juèe je to bilo naroèito upadno. Uostalom, on imaneku vrlo opasnu bolest. Njemu se, jadniku, sui kièma. Mora,naime, znati, da je njegov otac bio odvratan èovjek, jurio je zaenama i tako dalje, i od toga je, sigurno razumije, njegov sin

jo od djetinjstva bolestan.GOSPO.A LINDE (ispusti ivanje u krilo): Ali draga, dobraNoro, odakle ti zna takve stvari?

NORA (eta tamo-amo): Eh, kad ima troje djece, onda teponekad posjeæuju ene, ene koje su u izvjesnom smislunapola doktori, i one ti onda isprièaju ovo i ono.



GOSPO.A LINDE (opet ije; kratka pauza): Dolazi li gospodindoktor Rank svaki dan kod vas u kuæu?

NORA: Svaki boji dan. Pa on je Torvaldov najbolji prijatelj izmladosti. I moj dobar prijatelj, takone. Doktor, tako reæi,pripada porodici.

GOSPO.A LINDE: Ali reci mi, je li taj èovjek iskren? Mislim,dijeli li rado ljudima komplimente?

NORA: Ba naprotiv. Kako ti je to palo na pamet?

GOSPO.A LINDE: Kad si me juèe predstavila njemu, tvrdio jeda se moje ime ovdje u kuæi èesto èuje. Ali kasnije samprimijetila da tvoj mu, zapravo, pojma nema ko sam ja. Kakoje mogao onda gospodin doktor Rank...?

NORA: Da, to je sasvim taèno, Kristina. Vidi, Torvald me tako

neopisivo voli i zato hoæe da me ima, kako on kae, sasvim isamo za sebe. U prvo vrijeme je bio gotovo ljubomoran, akobih ja u kuæi samo spomenula neke ljude koje volim. Onda samto, naravno, prestala. Ali s doktorom èesto govorim o meni, jeron to rado slua.

GOSPO.A LINDE: Sluaj, Noro, ti si u mnogim stvarima jo dijete. Ja sam koju godinu starija od tebe i imam neto vie



iskustva. Neto æu ti reæi: pokuaj da okonèa tu stvar sadoktorom Rankom.

NORA: Da okonèam -kakvu to stvar?GOSPO.A LINDE: No, uopte molim. Juèe si neto prièalao

nekom bogatom oboavaocu, koji bi ti mogao nabaviti novac...

NORA: Da, o nekom koji, naalost, ne postoji. ta dalje?GOSPO.A LINDE: Da li je doktor Rank bogat?NORA: Da, jeste.GOSPO.A LINDE: I nema nikog o kome se mora brinuti?NORA: Nikog. Ali...?GOSPO.A LINDE: A on svakodnevno dolazi u vau kuæu?NORA: Pa, èula si.

GOSPO.A LINDE: Kako moe taj fini èovjek biti tako nametljiv?NORA: Ja te apsolutno ne razumijem.GOSPO.A LINDE: Ne pretvaraj se, Noro. Misli li, moda, da ja

nisam pogodila od koga si ti posudila hiljadu dvjesta talira?



NORA: Jesi li ti pri sebi? Kako moe tako neto pomisliti? To jeprijatelj nae kuæe, koji nas svaki boji dan posjeæuje. Kakva bito bila uasno neugodna situacija!

GOSPO.A LINDE: Dakle, stvarno to nije on?

NORA: Ne, zaista nije. Ni za trenutak nisam dola na tu misao.Tada on nije ni imao novaca za posunivanje, tek kasnije ga jenaslijedio.

GOSPO.A LINDE: Pa, mislim da je to bila sreæa za tebe, dragamoja Noro.

NORA: Ne, da zamolim doktora -to mi nikad u ivotu ne bi palona pamet. -Uostalom, èvrsto sam uvjerena, da kad bih gazamolila, onda...

GOSPO.A LINDE: Ti to, naravno, neæe uèiniti.

NORA: Naravno da neæu. Ne mogu da vjerujem, ne mogu dazamislim, da bi moglo biti potrebno. Ali sam sasvim sigurna:ako bih govorila s doktorom...

GOSPO.A LINDE: Iza lena svoga mua?

NORA: Ja se moram izvuæi iz one druge stvari -i to se doganaiza njegovih lena. Ja se moram izvuæi iz toga.



GOSPO.A LINDE: Da, da, to sam ti rekla jo juèe, ali...

NORA (hoda tamo-amo): Mukarac moe takve stvari mnogobolje srediti nego ena.

GOSPO.A LINDE: Vlastiti mu, da.NORA: Besmislica! (Zastaje) Kad se isplati sve to se duguje,

onda se dobije obveznica natrag?GOSPO.A LINDE: Da, razumije se.NORA: ... i onda je smije iscijepati u sto hiljada komadiæai

spaliti je... taj odvratni, prljavi papir!

GOSPO.A LINDE (èvrsto je pogleda, ostavi ivenje i polakoustane): Noro, ti neto krije od mene.NORA: Zar se to vidi na meni?GOSPO.A LINDE: Od juèe ujutro s tobom se neto desilo, Noro,

ta je to?NORA (prilazi joj): Krisitina! (Oslune) Tiho! Evo Torvald dolazikuæi. Tamo, uni ti malo kod djece. Torvald ne voli kad se ije.Neka ti Ana-Mari pomogne.



GOSPO.A LINDE (skuplja stvari): Da, ali ja neæu otiæi odavde,dok nas dvije ne porazgovaramo. (Ona odlazi nalijevo; u istomtrenutku ulazi Helmer iz predsoblja)

NORA (ide mu u susret): Ah, kako sam te èekala, Torvaldedragi.

HELMER: Je li to bila krojaèica?NORA: Ne, to je Kristina. Pomae mi da uredim svoj kositim.Vidjeæe, kako æu lijepo izgledati.

HELMER: Zar nisam doao na sretnu zamisao?

NORA: Na sjajnu zamisao! Ali je i od mene lijepo to ovo èinimtebi za ljubav.HELMER (uhvati je za bradu): Lijepo, to neto èini za ljubav

svoga mua? No, no, ti mala divljakuo, znam veæ da nisi takomislila. Ali neæu da te smetam. Sigurno æe morati da proba.

NORA: A ti sigurno mora raditi?HELMER: Da. (Pokazuje joj papire) Pogledaj ovamo, bio samubanci. (Hoæe u svoju sobu)

NORA: Torvalde!



HELMER (zastane): Da?NORA: Kad bi te tvoja vjeverica lijepo i njeno neto zamolila?HELMER: ta to?NORA: Da li bi joj to uèinio?HELMER: Prvo moram znati o èemu se radi?NORA: Vjeverica bi ti skakutala i zabavljala te kad bi ti bio

dobar i popustljiv.HELMER: Daj da èujem!NORA: eva bi èas glasno, èas tiho cvirkutala po svim sobama.HELMER: Ah, ta, to moja eva svakako radi.NORA: Ja bih ti svirala i plesala pred tobom kao vila na

mjeseèini, Torvalde.

HELMER: Noro, valjda se ne radi opet o onome to si mi jutrosspominjala?NORA (brzo): Da, Torvalde, lijepo te molim.



HELMER: I ti ba ima hrabrosti da se jo jedanput na to vrati?

NORA: Da, da, ti to mora uèiniti, meni za ljubav. Ti moraKrogstadu ostaviti njegovo mjesto u banci.HELMER: Moja draga Noro, njegovo mjesto sam veæ odredio

gosponi Linde.

NORA: To je beskrajno lijepo od tebe. Ali ti samo treba daumjesto Krogstada, otpusti nekog drugog èinovnika.HELMER: Pa to je nevjerovatna tvrdoglavast! Samo zato to si

ti lakomisleno dala obeæanje da æe progovoriti koju dobru rijeè

za njega, trebao bih ja...?NORA: Ne zbog toga, Torvalde. Zbog tebe samog. Pa taj èovjekpie za najprljavije novine, ti sam si mi to rekao. On ti moeneizrecivo mnogo nakoditi. Ja se njega tako strano bojim.

HELMER: Aha -razumijem -plae te stare uspomene.NORA: ta time misli?HELMER: Naravno, sjetila si se svoga oca?NORA? Da, dabome. Sjeti se samo kako su o tati zli ljudi pisali

po novinama i kako su ga grozno klevetali. Uvjerena sam da bi



to dovelo i dotle da bude uklonjen da vlada nije poslala tebe daispita stvar. I da ti nisi bio prema njemu toliko dobronamjerani uvinavan.

HELMER: Mala moja Noro, izmenu tvoga oca i mene postojiznatna razlika. Tvoj otac kao èinovnik nije bio besprijekoran. Ali

ja jesam. I nadam se da æu ostati dokle god sam na ovompoloaju.

NORA: Ali nikad se ne zna ta mogu uèiniti zli ljudi. A sad bismomogli da ivimo tako lijepo, tako mirno i sretno, oslobonenibriga, ti i ja i naa djeca, Torvalde. Zbog toga te tako upornomolim.

HELMER: I upravo zbog tvojih molbi, meni je nemoguæe da gazadrim. U banci je veæ poznato da hoæu da otkaemKrogstadu. Ako se sada sazna da je novi direktor promijeniomiljenje zbog svoje ene.

NORA: Pa ta onda?

HELMER: Naravno, mala tvrdoglavica hoæe da provede svojuvolju, a ja bih ispao smijean pred èitavim personalom, naveobih ljude da misle da sam ovisan o svim moguæim stranimuticajima. Vjeruj mi, uskoro bih morao osjetiti posljedice! Aosim toga, ima jo jedna okolnost koja Krogstada potpunoonemoguæava da radi u banci dokle god sam ja direktor.



NORA: A to je?

HELMER: Njegove moralne nedostatke bih mu za nevoljumogao i da previdim.

NORA: Da, zar ne, Torvalde?

HELMER: Èuo sam, takone, da je vrlo sposoban u poslu. Ali onje moj poznanik iz mladosti. To je jedno od onih preuranjenihpoznanstava kojih se èovjek poslije u ivotu èesto enira.Moram ti otvoreno priznati: mi govorimo ti jedan drugom. Aovaj netaktièni èovjek to nipoto ne krije u prisutnosti drugih.Naprotiv, on misli da mu to daje pravo na neki familijaran tonprema meni; i tako svaki èas trijumfuje sa svojim: ti, ti Helmer.Uvjeravam te da mi je to muèno u najveæoj mjeri. To bi mi mojpoloaj u banci uèinilo nesnosnim.

NORA: Torvalde, to sve ti ne misli ozbiljno.

HELMER: Tako? A zato ne?

NORA: Ne, jer to su samo sitnièavi obziri.

HELMER: ta kae? Sitnièavi obziri? Smatra li ti menesitnièavim?

NORA: Naprotiv, dragi Torvalde. I upravo zato...



HELMER: Svejedno. Ti moje razloge naziva sitnièavim. Ondamoram i ja biti sitnièav. Sitnièav! Vidi, molim te! Ne, stvarno,ovom treba uèiniti kraj. (Odlazi do vrata predsoblja i vièe)Helena!

NORA: ta to hoæe?

HELMER (trai menu papirima): Da uèinim kraj! (Sluavkaulazi) Evo, uzmite pismo i ponite odmah dolje. Dajte gaposluitelju da ga preda. Ali brzo! Adresa je napisana. Evonovac.

SLUAVKA: Dobro. (Odlazi s pismom. Helmer slae papire)

HELMER: Tako, mala moja prkosnice.

NORA (bez daha): Tarvalde, kakvo je bio to pismo?

HELMER: Krogstadov otkaz.NORA: Uzmi ga natrag, Torvalde! Jo ima vremena. Ah,Torvalde, vrati ga, meni za ljubav, sebi za ljubav, za ljubavnae djece! Èuje li ime, Torvalde, uèini mi to. Ti i ne zna tanam sve taj otkaz moe donijeti.

HELMER: Prekasno.



NORA: Da, prekasno.

HELMER: Draga Noro, ja ti opratam taj strah, iako je on,zapravo, uvreda za mene. Da, jeste! Zar nije uvreda to to timisli da ja treba da se bojim osvete nekog propalog piskarala?Ali ja ti to ipak opratam, jer mi time prua tako lijep dakaz

svoje velike ljubavi. (Zagrli je) Tako mora biti, moja ljubljenaNoro. Pa neka se dogodi ta god hoæe. Vjeruj mi, ako do neèegdone, imam ja i hrabrosti i snage. Ti æe vidjeti da sam ja mu koji sve uzima na sebe.

NORA (ukoèena od straha): ta time misli?

HELMER: Sve, kaem.

NORA (sabrano): To ne smije ni sad ni nikad.

HELMER: Dobro, onda æemo sve dijeliti, Noro, kao mu i ena.

Tako kako i treba da bude. (Miluje je) Jesi li sada zadovoljna?Eto, tako, tako, a ne ovako uplaene oèi golubice. Sve je tosamo prazno uobraenje. Sad treba da jo jedanput isproba tarantelu i da vjeba na tamburinu. A ja æu sjesti u srednjukancelariju i dobro zatvoriti vrata da nita ne èujem. Moe praviti buku, koliko hoæe. (Okreæe se vratima) A ako doneRank, reci mu gdje æe me naæi. (Klimne joj glavom i ide spapirima u svoju sobu, zatvara za sobom vrata)



NORA (izbezumljena od straha, stoji kao ukopana i apæe): Onbi bio u stanju da to uèini. Uèiniæe to èitavom svijetu uprkos.Ne -to ne -nikada! Sve, samo to ne! Spasenje! Sve drugoprije, pa ta god bilo! (Prene rukom preko lica, pokuava da sesabere, otvori vrata predsoblja. Napolju stoji doktor Rank ivjea krzneni kaput o vjealicu. Za vrijeme slijedeæeg zbivanja

poèinje da se smrkava)

NORA: Dobar dan, doktore. Prepoznala sam vae zvonjenje. Alinemojte ulaziti kod Torvailda, jer mislim da je zauzet.

RANK: A vi?

NORA (ulazeæi u sobu, zatvara vrata iza njega): Ah, pa vi dobroznate, za vas uvijek imam vremena.

RANK: Hvala vam. Koristiæu se time, dok jo mogu.

NORA: ta hoæete time da kaete? Dok jo moete?RANK: No da, zar vas to plai?

NORA: To je tako èudno izraavanje. Zar æe se neto dogoditi?

RANK:Dogodiæe se ono na ta sam veæ odavno pripremljen.Samo to nikako nisam vjerovao da æe doæi tako brzo.



NORA (hvata ga za ruku): U ta ste to tako sigurni? Doktore, tomi morate reæi.

RANK (sjeda pored peæi): Sa mnom je polo nizbrdo. Tu senita ne da izmijeniti.

NORA (odahne s olakanjem): Vi govorite o sebi.

RANK: Nego o kome? ta mi vrijedi da se zavaravam? Ja sambjedniji od svih mojih pacijenata, gospono Helmer. Ovih danasam napravio bilans svog unutranjeg stanja. Bankrot! Zamjesec dana æu sigurno veæ leati na groblju i trunuti.

NORA: Fuj, kakve vi rune stvari govorite!

RANK: To i jesu prokleto rune stvari. Ali najgore je to to æejoj prethoditi jo mnogo drugih runih stvari. Preostalo mi je jo samo jedno jedino ispitivanje. Kad ono bude gotovo, onda æu

otprilike znati kada poèinje raspadanje. Htio bih vam neto reæi.Helmer, sa svojom finom prirodom, osjeæa prema svemu to jeruno izrazitu odvratnost. Zato neæu da ga vidim u mojojbolesnièkoj sobi.

NORA: Ali, doktore...

RANK: Neæu da ga vidim. Ni pod kakvim uslovima. Zatvoriæumu vrata. Èim budem siguran u ono najgore, poslaæu vama



svoju vizitkartu i na njoj æe biti crni kri. Onda æete znati da je

gadno razaranje poèelo.NORA: Ne, danas ste stvarno neukusni. A ja bih tako voljela davas vidim u dobrom raspoloenju.

RANK: Sa smræu u srcu? Morati ispatati za grijehe drugoga!Ima li u tame pravde? A ipak, nad svakom porodicom lebdineka vrsta takve neumoljive odmazde.

NORA (zaèepi ui): Besmislica! Veselo, veselo!RANK: Due mi, èitava ta stvar, zapravo, i jeste za smijanje.

Moja jadna neduna kièma mora da ispata za veseleporuènièke dane moga oca.

NORA (lijevo za stolom): On je, navodno, jako volio pargle iguèiju jetrenu patetu. Je li tako?RANK: Da, i gljive.NORA: I gljive. Ako se ne varam i koljke.RANK: I koljke, naravno, i koljke.NORA: I uz to porto i ampanjac. Sve ukusne stvari napadaju

kosti.



RANK: I uz to jo takve nesretne kosti koje od svega toga banita nisu imale.NORA: Naravno, to je najalosnije od svega.RANK (pogleda je ispitujuæi): Hm...NORA (odmah zatim): Zato se smijeite?

RANK: Vi ste se nasmijeili.NORA: Ne, doktore, vi ste se nasmijeili!RANK (ustaje): Vi ste ipak veæi eret nego to sam ja mislio.NORA: Danas sam raspoloena za eretluke.

RANK: I meni se èini.NORA (stavi ruke na njegova ramena): Dragi, dragi doktore, vine smijete umrijeti i ostaviti mene i Torvalda!

RANK: O, tu alost æete lako preboljeti. Brzo budu zaboravljeni

oni kojih nema.NORA (pogleda ga uplaeno): Mislite?



RANK: Stvaraju se nove veze i onda...NORA: Ko stvara nove veze?RANK: To æete vas dvoje uèiniti, kad mene ne bude. Èini mi se

da ste veæ na najboljem putu. ta vam je trebala sinoæ onagospona Linde?

NORA: Aha, vi kao da ste ljubomorni na jadnu Kristinu?RANK: Naravno da jesam. Ona æe u ovoj kuæi biti mojanasljednica. Kad mene ne bude, moda æe ta enska...

NORA: Pst, ne govorite tako glasno. Ona je tu unutra.RANK: I danas opet? Eto vidite!NORA: Samo da mi napravi kostim. Gospode boe, kako ste vi

neukusni. (Sjeda na sofu) Budite dobri, doktore. Sutra æetevidjeti kako ja lijepo pleem. Onda moete zamisliti da pleemsamo za vas, naravno, i za Torvalda, to se razumije. (Vadirazne predmete iz kutije) Doktore, donite, sjedite ovamo, netoæu vam pokazati.

RANK (sjeda): ta to?NORA: Pogledajte ovamo.



RANK: Svilene èarape.

NORA: U boji koe. Zar nisu divne? Ovdje je sad mraèno, alisutra .... ne, ne, ne, samo stopalo smijete vidjeti. No, to semene tièe, moete vidjeti i gornji dio.

RANK: Hm...

NORA: Zato gledate tako kritièki? Zar mislite da mi nepristaju?

RANK: O tome ja ne mogu imati tako jasnu predstavu.

NORA (pogleda ga za trenutak): Fuj, stidite se! (Udari galagano èarapom po uhu) Tako, sad ste dobili svoje! (Spremaèarape)

RANK: ta jo smijem vidjeti od tih krasota?

NORA: Ne smijete vie nita, kad ste tako nepristojni. (Ona tihopjevucka i prevræe po stvarima)

RANK (poslije kraæe pauze): Kad ovako sjedim s vama upotpunoj intimnosti, onda ne shvatam... ne, ne mogu nizamisliti, ta bi bilo sa mnom da nikad nisam stupio u vaukuæu.



NORA (smijei se): Mislim da se vi kad nas osjeæate sasvim

ugodno.RANK (tiho, gleda preda se): I sve æu to sada morati danapustim..

.

NORA: Besmislica! Vi ostajete s nama!RANK (kao i ranije): A iza sebe neæu moæi ostaviti ni

najbjednijeg znaka zahvalnosti. Jedva i povran osjeæaj da menema, samo prazno mjesto koje moe prvi bolji da ispuni.NORA: A kad bih vas ja zamolila za...? Ne...RANK: Za ta?

NORA: Za jedan velilki dokaz prijateljstva...RANK: Da, da!NORA: Ne, ja mislim na jednu ogromno veliku uslugu...RANK: Dakle, hoæete li me bar jedanput uèiniti sretnim?NORA: Ah, vi jo ni ne znate o èemu se radi.RANK: Pa dobro, recite mi.



NORA: Ne, ne mogu, doktore. To je tako neèuveno mnogo,savjet i podrka i usluga...

RANK: to vie, to bolje. Ne mogu, dodue, da zamislim, na tato mislite. Ali recite mi. Zar nemate povjerenja u mene?

NORA: Da, vie nego u koga drugog. Vi ste moj najvjerniji inajbolji prijatelj, to ja dobro znam. Zato æu vam i reæi. Dakle,sluajte doktore: morate mi pomoæi da neto sprijeèim. Vi znatekako me Tarvald jako i neopisivo duboko voli; on ne bi nitrenutka razmiljao da da svoj ivot za mene.

RANK (saginje se prema njoj): Noro, mislite li da je on jedinikoji bi...

NORA (lagano ustukne): Koji bi...

RANK: ...koji bi za vas s radoæu dao svoj ivot?

NORA (tuno): Ah, tako.

RANK: Zakleo sam se da ovo morate saznati prije moga kraja.Bolju priliku neæu nikada naæi. Da, Noro, sada eto znate. I sadznate i da se meni moete povjeriti kao nikom drugom.

NORA (ustaje, mirno i jednostavno): Pustite me da pronem.



RANK (pravi joj mjesta, ali ostaje da sjedi): Noro...

NORA (na vratima predsoblja): Helena, donesite lampu. (Odedo peæi) Ah, dragi doktore, to je bilo zaista odvratno od vas.

RANK (ustaje): To da sam vas isto tako odano volio kao i onaj

drugi? Zar je to bilo odvratno?

NORA: Ne, ali da ste mi to mogli reæi. To nikako nije bilopotrebno.RANK: ta to sad znaèi? Zar ste vi znali? (Sluavka dolazis

lampom, stavlja je na sto i opet izlazi) Noro, gospono Helmer,

pitam vas da li ste vi znali?NORA: Ah, ta ja znam, jesam li znala ili nisam? To vam zaistane znam da kaem. O, kako ste samo mogli biti tako,nezgrapni, doktore! A sve je bilo tako lijepo!

RANK: No, sad barem znate da sam vam odan duom i tijelom.Sad moete govoriti.NORA (pogleda ga): Zar sada?RANK: Molim vas, mogu li saznati o èemu se radi?

NORA: Sad vie nita ne moete saznati.



RANK: Ali ipak! Ne smijete me tako kazniti. Dajte mi priliku i jaæu za vas uèiniti sve to je u ljudskoj moæi!

NORA: Sad vie ne moete uèiniti nita za mene. Uostalom,moda mi neæe ni trebati nikakva pomoæ. Vidjeæete, sve je tosamo uobraenje. Sasvim sigurno. Naravno! (Sjeda u stolicu za

ljuljanje, pogleda ga i nasmije se) Ba ste mi i vi fini gospodin,moj dragi doktore! Pa stidite li se bar sada, kad gori svjetlo?

RANK: Ne, zapravo ne! Ali treba li moda da odem zauvijek?

NORA: Ne, to ne smijete! Dolaziæete, naravno, isto kao i dosada. Pa vi znate da Torvald ne moe bez vas.

RANK: A vi?

NORA: Ah, ja nalazim da je ovdje uvijek tako strano zabavno,kad vi donete.

RANK: Eto, upravo to me je i zavelo na krivi put. Vi ste zamene prava zagonetika. Èesto mi se èinilo da ste isto tolikorado bili sa mnom koliko i sa Helmerom.

NORA: Da, vidite, ima ljudi koje volimo iznad svega, i ljudi skojima se najradije druimo.

RANK: O, da, u tome ima isitine.



NORA: Dok sam jo bila kod kuæe, voljela sam, naravno, tatuiznad svega. Ali, uvijek mi se èinilo izvanredno zabavno kad bihse mogla iskrasti daleko od posluge, jer tamo me nikad nisukorili, a prièali su uvijek neke zabavne stvari.

RANK: Ah, ja sam, dakle, njih zamijenio!

NORA (skoèi i prine mu): Dragi, dobri doktore, nisam ja to tako

mislila. Ali, vidite, sa Torvaldom je isto kao sa tatom...(Sluavka ulazi iz predsoblja)SLUAVKA: Milostiva gospono! (Neto apæe i prua joj kartu)NORA (baca pogled na kartu): Ah! (Stavlja je u dep)RANK: Neto neugodno?NORA: Ne, ne, nije uopte, samo, moj novi kostim.RANK: Kako? Pa evo vam ga ovdje.NORA: Ah, da! Taj! Ali radi se o jednom drugom; ja sam

poruèila, Torvald ne smije da zna...RANK: Aha, to je, dakle, ta velika tajna!



NORA: Da, svakako. Idite samo unutra kod njega, on je u

srednjoj sobi. I zadrite ga tako dugo dok...RANK: Budite bez brige, on mi neæe pobjeæi. (Odlazi uHelmerovu sobu)

NORA (sluavki): I on stoji u kuhinji i èeka?SLUAVKA: Da, doao je stranjim stepenicama...NORA: Ali jesi li mu rekla da nikog nema kod kuæe?SLUAVKA: Jesam, ali nita nije koristilo.NORA: Nije htio da ode?SLUAVKA: Ne prije nego to govori s milostivom gosponom.NORA: Onda ga pusti ovamo, ali tiho. Ne smije nikome prièati

o ovome, Helena. To je iznenanenje za moga mua.SLUAVKA: Da, da, razuimijem... (Ode)

NORA: Najuasnije dolazi. Dolazi uprkos svemu. Ne, ne, ne, to

se ne smije dogoditi! (Ode do Helmerovih vrata i povuèe rezu.Sluavka otvara vrata od predsoblja, uvede Krogstada i zatvori



za njim vrata. On je obuèen u bundu, krznene èizme i ubaru.Ide prema njemu) Govorite tiho, moj mu je kod kuæe.KROGSTAD: No, to se mene tièe...NORA: ta hoæete od mene?KROGSTAD: Da mi date objanjenje.

NORA: Dakle, brzo. ta je?

KROGSTAD: Vi sigurno znate da sam dobio otkaz?NORA: Ja to nisam mogla sprijeèiti. Borila sam se za vau stvarsvom snagom, ali nita nije pomoglo.

KROGSTAD: Zar vas va mu tako malo voli? On zna èemu vassve mogu izloiti, a ipak se usunuje...

NORA: Kako moete i pomisliti da on to zna?

KROGSTAD: Da, naravno, tako sam i mislio. I nije mi lièilo namog dobrog Torvalda Helmera da pokazuje toliko mukehrabrosti...

NORA: Gospodine Krogstad, ja zahtijevam da potujete mogamua!



KROGSTAD: O, naravno! Svo duno potovanje. Ali poto vièitavu stvar tako briljivo skrivate, potovana gospono, moguda pretpostavim da ste danas malo bolje upuæeni u to negojuèe.

NORA: Bolje nego to bi me vi ikad mogli uputiti.

KROGSTAD: Naravno, jedan tako lo pravnilk kao ja...

NORA: ta hoæete vi od mene?

KROGSTAD: Samo da vidim kako ste, gospono Helmer. Ja samcijeli dan na vas mislio. Ovakav lihvar i piskaralo, ovakav... no,kratko i jasno, i ovakav èovjek kao to sam ja, moe imati srca.

NORA: Pa dokaite to. Pomislite na moju malu djecu.

KROGSTAD: A zar ste vi i va mu mislili na moju djecu? Ali to

je sad svejedno! Nemojte èitavu stvar uzimati suvie ozbiljno...bo sam samo htio da vam kaem. Ja sa svoje strane za sadaneæu nita iznijeti u javnost.

NORA: Neæete, zar ne? Znala sam to.

KROGSTAD: Sve se to moe lijepo i dobro srediti. Ne morasvijet nita saznati, neka sve ostane izmenu nas troje.



NORA: Moj mu ne smije nikad nita saznati o tome.

KROGSTAD: Kako æete to sprijeèiti? Zar moda moete isplatitiostatak?NORA: Ne, trenutno ne mogu.

KROGSTAD: Ili imate naèina da nabavite novac slijedeæih dana?NORA: Ne, barem ne na naèin kojim bih se htjela posluiti.KROGSTAD: Ne bi vam nita ni koristilo. I kad biste jo toliko

gotovog novca stavili preda me, ipak ne biste dobili svojuobveznicu natrag.

NORA: Onda mi objasnite ta æete s njom uraditi.KROGSTAD: Samo hoæu da je zadrim, da je imam u svojimrukama. Niko koga se to ne tièe, neæe nita o njoj saznati. Akose, dakle, spremate na kakvu oèajnièku odluku..

.

NORA: Da, spremam se.KROGSTAD: ...ako namjeravate da napustite kuæu i porodicu...NORA: Namjeravam.



KROGSTAD: ...ili moda jo neto gore...NORA: Otkud vi znate?KROGSTAD: ...onda se ostavite takvih misli.NORA: Odakle vi znate da se ja nosim takvim mislima?KROGSTAD: Ljudi kao mi u poèetku se gotovo uvjek nose

takvim mislima. I ja sam na to pomiljao. Ali, dragi moj boe,nisam imao brabrosti...

NORA (bez glasa): Ni ja.KROGSTAD (s olakanjem): Zar ne? Nemate hrabrosti za to nivi?

NORA: Nemam je. Nemam je.

KROGSTAD: To bi i bila velika glupost. Èim prone prva buraukuæi... Evo, ovdje u tani imam pismo za vaeg mua.NORA: U kojem ste sve napisali?KROGSTAD: Sve je reèeno obzirno koliko je bilo moguæe.NORA (brzo): To pismo ne smije doæi u njegove ruke!



Pocijepajte ga, ja æu pokuati da nabavim novac.

KROGSTAD: Izvinite, milostiva gospono, ali mislim da sam vamupravo rekao...

NORA: Ah, ne mislim novac koji vam dugujem. Recite mi, koju

svotu traite od mog mua? Onda æu vam nabaviti taj novac.

KROGSTAD: Ja ne traim nikakav novac od vaeg mua.

NORA: ta onda traite?

KROGSTAD: To æete saznati. Ja hoæu da stanem na noge,milostiva gospono, hoæu gore. I u tome mi mora va mu pomoæi. Veæ godinu i po dana nisam uèinio nijedno nepotenodjelo. Za to vrijeme sam se borio sa vrlo tekim prilikama. Biosam zadovoljan da se opet mogu podiæi, korak po korak. Sadsam istjeran i sad se vie neæu zadovoljiti time da budem

primljen po milosti. Ja hoæu gore, kaem vam. Hoæu opet ubanku, ali hoæu da imam vii poloaj: va mu mi moraobezbijediti mjesto.

NORA: To on nikad i nipoto neæe uèiniti.

KROGSTAD: On æe to uèiniti, poznajem ja njega. Neæe seusuditi ni da pisne. I kad sam jednom tamo, zajedno s njim,onda æete vidjeti! Za manje od godinu dana postaæu direktorova



desna ruka. Onda æe Nils Krogstad voditi Akcionarsku banku,ane Torvald Helmer!NORA: To neæete doivjeti!KROGSTAD: Zar æete moda...?

NORA: Sada imam hrabrosti za to.KROGSTAD: Ah, neæete me uplaiti. Takva fina, razmaenadama kao vi...

NORA: Vidjeæete, vidjeæete!KROGSTAD: Pod led moda? U hladnu, kao smola crnu vodu?A

onda vas u proljeæe izbaci na obalu, runu, unakaenu, opalekose...NORA: Neæete me uplaiti!KROGSTAD: Ni vi mene. To se ne radi, gospono Helmer.I

inaèe, kakvog bi to imalo smisla? Pa ja ga uprkos tome imam usvojim rukama.

NORA: Èak i tada? Kad mene vie...

?KROGSTAD: Zar ste zaboravili da va dobar glas i poslije vaesmrti zavisi od mene?



NORA (stoji bez rijeèi i gleda ga)

KROGSTAD: No, sad znate na èemu ste. Ne pravite nikakvegluposti. Od Helmera oèekujem odgovor na moje pismo. I nezaboravite da me je va mu sam prisilio na ovaj put. To munikad neæu oprostiti. Zbogom, milostiva gospono! (Odlazi kroz

predsoblje)

NORA (uri do vrata predsoblja, malo ih otvori, oslune):Odlazi. Nije ubacio pismo. Ah, ne, ne, to bi bilo nemoguæe.(Otvara ire vrata) ta je to? Zastao je. Ne silazi niz stepenice.Odluèuje se? Hoæe li? (Pismo pada u sanduèe, potom se èujuKrogstadovi koraci, koji se gube niz stepenice. S priguenimvriskom Nora trèi kroz sobu do stola kraj sofe. Kratka pauza)Pismo je u sanduèetu. (unja se plaljivo do vrata predsoblja)Tamo je. Torvalde, Torvalde, sad smo izgubljeni bez spasa.

GOSPO.A LINDE (dolazi sa kostimom iz sobe lijevo): Tako,

nisam znala ta jo da prepravim. Hoæemo li isprobati?NORA (promuklo i tiho): Kristina, doni ovamo.

GOSPO.A LINDE (baca kostim na sofu): ta ti je? Izgleda potpuno zbunjeno.

NORA: Doni ovamo. Vidi li ono pismo? Tamo, pogledaj krozokno na sanduèetu.



GOSPO.A LINDE: Da, da, vidim ga.NORA: To je pismo od Krogstada.GOSPO.A LINDE: Noro, Krogstad ti je posudio novac!NORA: Da, a sad æe Torvald sve saznati.GOSPO.A LINDE: Ah, vjeruj mi, Noro, to je za vas oboje

najbolje.NORA: Ti jo ne zna sve. Ja sam krivotvorila jedan potpis.GOSPO.A LINDE: Pravedni boe...NORA: Jedno æu ti reæi, Kristina: ti mi mora biti svjedok.GOSPO.A LINDE: Kakav svjedok? ta treba da...?NORA: Ako izgubim razum, a to bi se lako moglo dogoditi.GOSPO.A LINDE: Noro!NORA: Ili ako mi se ta drugo desi, slièno tome, pa da ne mogu

biti ovdje prisutna, kad...GOSPO.A LINDE: Noro, Noro, pa ti si potpuno van sebe!



NORA: Ako tada neko hoæe sve da uzme na sebe, èitavukrivicu, razumije?

GOSPO.A LINDE: Da, da, ali kako samo moe misliti...?NORA: Onda ti mora posvjedoèiti, da to nije istina, Kristina. Ja

uopte nlisam van sebe, pri punoj sam svijesti i kaem ti: nikodrugi nije znao za to, sve sam sama uèinila. Ne zaboravi to.

GOSPO.A LINDE: Sigurno da neæu. Ali ja sve to uopte ne

razumijem.NORA: Pa kako bi i mogla razumjeti! Sad æe se tek dogoditièudo!

GOSPO.A LINDE: Èudo?

NORA: Da, èudo. Ali to je tako strano, Kristina, to se ne smijedogodliti ni za ta na svijetu.GOSPO.A LINDE: Ja æu odmah poæi Kragstadu i govoriti s njim.NORA: Ne idi njemu! On æe te uvrijediti!GOSPO.A LINDE: Bio je jedno vrijeme, kad bi on meni za

ljubav rado uèinio sve, pa ma ta to bilo.



NORA: On?GOSPO.A LINDE: Gdje on stanuje?NORA: Ah, ta ja znam? Ipak... (Mai se za dep) evo njegove

karte. Ali, pismo, pismo..

.HELMER (u svojoj sobi, kuca na vrata): Noro!NORA (uzvikne od straha): ta je?! ta eli od mene?HELMER: No, no, ne plai se. Mi ne moemo uæi. Stavila si rezu

na vrata. Sigurno proba kostim?NORA: Da, da, probam. Lijepo æu izgledati, Torvalde.GOSPO.A LINDE (proèitala je kartu): On stanuje odmah iza

ugla.

NORA: Da, ali to ipak nita ne koristi. Mi smo izgubljeni bezspasa. Pa pismo je u sanduèetu.GOSPO.A LINDE: A kljuè je u tvog mua?NORA: Da, uvijek.



GOSPO.A LINDE: Krogstad mora svoje pismo zatraiti natragneproèitano. Moram naæi neki razlog...

NORA: Ali Torvald obièno ba u ovo vrijeme...GOSPO.A LINDE: Zadri ga. Uni za to vrijeme kod njega. Ja se

odmah vraæam. (Brzo odlazi kroz predsoblje)

NORA (prilazi Helmerovim vratima i otvara ih): Torvalde!HELMER (u drugoj sobi): No, smije li èovjek najzad uæi u svoju

vlastitu sobu? Doni, Rank, sad æemo najzad vidjeti... (Navratima) Ali ta je to?NORA: ta, dragi Torvalde?HELMER: Pa Rank mi je najavio neku veliku maskaradu.RANK (na vratima): Ja sam tako razumio, ali moda sam se

prevario.NORA: Tek sutra æete moæi da se divite mojoj ljepoti.HELMER: Ali, draga Noro, kako ti to loe izgleda! Jesi li previe

vjebala?NORA: Ne, nisam jo nikako vjebala.



HELMER: Ali to æe ipak biti potrebno...

NORA: Da, to æe i te kako biti potrebno, Torvalde. Ali bez tvojepomoæi ne mogu nita napraviti, gotovo sve sam zaboravila.

HELMER: Ah, brzo æemo mi to obnoviti.NORA: Da, Torvalde, ti mi mora pomoæi. Hoæe li mi to

obeæati? A ja se tako bojim! Pred tim velikim drutvom. Veèerasse mora samo meni posvetiti. Nita od poslova, ali ba nita.Nijedan potez pera! Je li? Zar ne, dragi Torvalde?

HELMER: To ti obeæavam. Veèeras sam iskljuèivo tebi naraspoloenju, ti mali, bespomoæni stvore! Ali èekaj! Samo æu...(Pone prema predsoblju)

NORA: ta to hoæe napolju?HELMER: Hoæu samo da vidim ima li pisama.NORA: Ne, ne, Torvalde, nemoj!HELMER: Zato ne?NORA: Torvalde, molim te, nema nijednog.HELMER: Pusiti me da vidim. (Hoæe napolje. Nora seda za



klavir, hvata prve taktove tarantele. Helmer zastane na

vratima) Aha!NORA: Ako sutra treba da pleem, onda moram prije togavjebati s tobom.

HELMER (ide prema njoj): Zar se zaista toliko boji, draga

Noro?NORA: Da, strano se bojim. Hajde da sad vjebamo. Jo imavremena do veèere. Sjedi za klavir i sviraj, dragi Torvalde,ispravljaj me, upuæuj me kao i obièno.

HELMER: Rado, vrlo rado, ako ti to eli. (Sjeda za klavir)

NORA (uzima iz kutije tamburin i dugi areni al koji brzonabire oko sebe. Potom jednim skokom dolazi sasvim naprijedi

uzvikne): Sviraj imi! Sad æu plesati. (Helmer svira a Nora plee.Rank stoji iza Helmera i gleda)HELMER (svira): Laganije, laganije.NORA: Ne smijem drukèije.HELMER: Ne tako estoko, Noro.NORA: Ba tako treba da bude.



HELMER (prestane svirati): Ne, ne, tako to apsolutno ne ide!

NORA (smije se i mae tamburinom): Jesam li ti rekla?

RANK: Pusti da joj ja sviram za ples.

HELMER (ustaje): Da, sviraj ti, onda mi je lake pokazivati.(Rank sjeda za klavir i svira. Nora plee sa sve veæimuzbunenjem. Helmer je stao pored peæi i za vrijeme plesaneprestano upuæuje primjedbe. Ona kao da nita ne èuje, kosajoj se raspe i padne na ramena, ona se ne osvræe na to, veæplee dalje. Ulazi gospona Linde)

GOSPO.A LINDE (stane kao skamenjena na vratima): Ah!

NORA (pleuæi): Ovdje je veselo, Kristina!

HELMER: Ali draga, dobra Noro, pa ti plee kao da ti se radi o

ivotu.NORA: Pa, i radi se.

HELMER: Rank, prestani, pa to je èista ludost. Prestani, kaemti! (Rank prestaje da svira i Nora iznenada zastane. Helmer jojprilazi) Nikad to ne bih povjerovao. Pa ti si zaboravila sve tosam te uèio.



NORA (odbaci tamburin): Eto, i sam vidi.HELMER: No, tu je zaista potrebno jo poduèavanja.NORA: Sad i ti vidi, koliko je potrebno. Treba da vjeba sa

mnom do posljednjeg trenutka. Obeæava li mi to, Torvalde?

HELMER: Budi bez brige.NORA: Ni danas ni sutra ne smije ni na ta drugo ni misliti,

samo na mene. Ne smije ni jedno pismo otvoriti, niupotansko sanduèe pogledati...HELMER: Aha, ti se to jo uvijek boji onog èovjeka...

NORA: O, da, da, to je!HELMER: Noro, ja vidim na tebi da njegovo pismo veæ leiunutra.

NORA: Ne znam. Moda. Ali tako neto sad ne smije pitati.Nita runo ne smije stupiti menu nas, dok ovo sve ne prone.

RANK (tiho Helmeru): Nemoj joj protivrjeèiti.HELMER (grli je): Neka dijete provede svoju volju. Ali sutranaveèe, kad bude otplesala...



NORA: Onda si slobodan.SLUAVKA (na vratima): Milostiva gospono, sto je postavljen.NORA: Donesi ampanjca, Helena.HELMER: Ah, ah, dakle, neko veliko slavlje?NORA: Slavlje sa ampanjcem do zore. (Vièe napolje) I slatkia

od badema, Helena, mnogo, samo za ovaj put.

HELMER (hvata je za ruke): Tako, samo tako, a ne ona divljausplahirenost! Budi opet moja draga, mala eva kao i uvijek.NORA: Ah, da, to i hoæu. Ali idi sad unutra, i vi, doktore.

Kristina, ti æe mi urediti frizuru.RANK (dok odlazi sa Helmerom): Tu se, izgleda, neto dogana.HELMER: Ni govora, dragi prijatelju, to je samo taj djetinjasti

strah, o kome sam ti prièao. (Obojica odlaze desno)NORA: Pa?!GOSPO.A LINDE: Otputovao u pokrajinu.NORA: Vidjela sam na tebi.



GOSPO.A LINDE: Vraæa se sutra uveèe. Ostavila sam mukratku poruku.

NORA: To nisi trebala uraditi. Ne treba nita da spreèava. Ustvari, pravo je blaenstvo oèekivati èudo.

GOSPO.A LINDE: ta ti oèekuje?

NORA: Ah, to ti ne moe razumjeti. Idi unutra za njima, i ja æuodmah doæi. (Gospona Linde ide u trpezariju. Nora stoji jedantrenutak kao da hoæe da se pribere, onda pogleda na sat) Petsati. Sedam sati do ponoæi. Onda jo dvadeset èetiri sata dosljedeæe ponoæi. Tada æe i tarantela biti svrena. Dvadeset èetirii sedam? Jo trideset i jedan sat ivota.

HELMER (desno na vratima): A gdje je ostala moja mala eva?

NORA (poleti prema njemu rairenih ruku): Evo tvoje eve!

TREÆI ÈIN

Ista soba. Sto sa stolicama gurnut je u sredinu sobe. Na stolugori lampa. Vrata predsoblja stoje otvorena. Sa gornjeg sprataèuje se muzika.

GOSPO.A LINDE (sjedi za stolom i rastreseno lista neku knjigu;pokuava da èita, ali izgleda kao da ne moe da sabere misli.



Nekoliko puta oslune napeto u pravcu vrata prema stepenitu.Gleda na sat): Jo ga nema. A krajnje je vrijeme. A ako onne... (Oslune ponovo) Ah! evo ga. (Ona ode u predsoblje ioprezno otvara vanjska vrata. Èuju se tihi koraci postepenicama. Ona apne) Unite. Ovdje nema nikoga.

KROGSTAD (na vratima): Naao sam u svom stanu poruku odvas. ta to treba da znaèi?

GOSPO.A LINDE: Moram hitno razgovarati s vama.

KROGSTAD: Tako? I to treba da bude upravo ovdje, u ovojkuæi?

GOSPO.A LINDE: Kod mene kod kuæe bilo bi nemoguæe. Mojasoba nema posebnog ulaza. Donite blie, sasvim smo sami.Djevojka spava, a Helmerovi su gore na balu.

KROGSTAD (ulazi u sobu): Vidi, molim te! Helmerovi veèeraspleu? Stvarno?

GOSPO.A LINDE: Da, zato da ne?

KROGSTAD: No da, zato da ne.

GOSPO.A LINDE: Krogstade, dajte da porazgovaramo.

KROGSTAD: Zar nas dvoje imamo jo o èemu da razgovaramo?



GOSPO.A LINDE: Nas dvoje imamo mnogo da razgovaramo.KROGSTAD: To nikad ne bih pomislio.GOSPO.A LINDE: Jer me nikad niste sasvim razumjeli.KROGSTAD: ta je tu trebalo da se razumije? Zar to nije starai

poznata prièa: ena bez srca otjera mukarca kad joj se ukae

bolja prilika.GOSPO.A LINDE: Zar mislite da sam toliko bez srca?Ivjerujete da sam laka srca prekinula s vama?

KROGSTAD: A zar niste?GOSPO.A LINDE: Krogstade, zar ste to zaista vjerovali?

KROGSTAD: Ako nije bilo tako, zato ste mi onda na taj naèin

pisali?GOSPO.A LINDE: Nisam mogla drugaèije. U onom trenutku kad

sam prekidala s vama, smatrala sam svojom dunoæu da uvama unitim sve to ste osjeæali za mene.KROGSTAD (stee pesnice): Zato, dakle! I samo... samo radi

novaca.



GOSPO.A LINDE: Ne smijete zaboraviti da sam imalabespomoænu majku i dva mala brata. Mi nismo mogli èekati navas, Krogstade, a vai izgledi su onda bili slabi.

KROGSTAD: Moe biti. Ali vi niste imali pravo da me napustitezbog drugog èovjeka.

GOSPO.A LINDE: Ne znam. Èesto sam se i sama pitala jesam liimala pravo na to.

KROGSTAD (tiho): Kad sam vas izgubio, bilo mi je kao da samizgubio èvrsto tlo pod nogama. Pogledajte me, sad sambrodolomnik na svojoj olupini.

GOSPO.A LINDE: Pomoæ je, moda, blizu.

KROGSTAD: Bila je blizu. Onda ste doli vi i stali mi na put.

GOSPO.A LINDE: A da to nisam znala, Krogstade. Tek danassam saznala, da je trebalo da dobijem vae mjesto u banci.

KROGSTAD: Vjerujem vam, kad tako kaete. Ali eto, sad znate,sada æete se povuæi?

GOSPO.A LINDE: Ne. Vi ne biste imali od toga ni najmanjekoristi.



KROGSTAD: Eh, koristi, koristi, ja bih uprkos tome tako uèinio.

GOSPO.A LINDE: Ja sam nauèila da postupam razumno. ivotitvrda, gorka oskudica su me tako nauèili.

KROGSTAD: A mene je ivot nauèio da ne vjerujem u prazne

rijeèi.

GOSPO.A LINDE: Onda vas je neto vrlo pametno nauèio. Aliudjela valjda vjerujete?KROGSTAD: Kako to mislite?GOSPO.A LINDE: Rekli ste da se osjeæate kao brodolomnik na

vlastitoj olupini.KROGSTAD: Valjda imam i razloga da to kaem.GOSPO.A LINDE: Pa i ja sam kao brodolomnik na olupini.

Nemam nikoga za koga bih mogla da se brinem.KROGSTAD: To je bio va vlastiti izbor.GOSPO.A LINDE: Drugog izbora nisam imala.KROGSTAD: Dobro, pa onda?



GOSPO.A LINDE: Krogstade, kad bi nas dvoje brodolomnikasada mogli priæi jedno drugom.

KROGSTAD: ta to govorite?

GOSPO.A LINDE: Bolje dvoje na jednoj olupini, nego svako na

svojoj sam.

KROGSTAD: Kristina!

GOSPO.A LINDE: A ta mislite da je mene dovelo u grad?

KROGSTAD: Valjda nije misao na mene?

GOSPO.A LINDE: Ja moram raditi da bih podnijela ovaj ivot.Èitavog svog ivota, koliko se mogu sjetiti, ja sam radila i to jebila moja najljepa, moja jedina radost. Ali sada sam sama nasvijetu, sa strahovito praznom duom naputena. Raditi sama

za sebe, to nije nikakva radost. Krogstade, daj te mi nekoga,dajte mi neto, za ta bih mogla da radim.

KROGSTAD: U to ja ne vjerujem. To je heroizam pretjeraneene, koja eli da se rtvuje... nita vie.

GOSPO.A LINDE: Da li ste ikad zapazili da sam bila pretjerana?



KROGSTAD: Zar biste vi to zaista mogli? Recite mi, da li jevama sasvim poznata moja prolost?GOSPO.A LINDE: Da.

KROGSTAD: I vi znate kako se ovdje gleda na mene?

GOSPO.A LINDE: Èinilo se malo prije iz vaih rijeèi, kao da steuvjereni da ste sa mnom mogli postati sasvim drugaèiji.

KROGSTAD: To bez svake sumnje.GOSPO.A LINDE: Zar se to ne bi moglo jo i sada dogoditi?KROGSTAD: Kristina, govorite li vi to sasvim promiljeno? Da,

govorite, vidim to na vama. Vi, dakle, zaista imate hrabrosti...?GOSPO.A LINDE: Treba mi neko tome bih mogla biti majka,

avaoj djeci treba majka. Nas dvoje trebamo jedno drugom

Krogstade, ja vjerujem u ono to je dobro u vama, zajednosvama usunujem se na sve.KROGSTAD (uhvati je za ruke): Hvala, hvala Kristina! Sad æu

veæ znati da se rehabilitujem u oèima drugih! O, ali jasam zaboravio...

GOSPO.A LINDE (oslukuje): Èujte! Tarantela! Idite! Idite!



KROGSTAD: Zbog èega? ta je sad?

GOSPO.A LINDE: Èujete li ovaj ples gore? Kad se on zavri,moemo ih oèekivati.KROGSTAD: Dabome! Idem ja. Sve je uzalud. Vi, naravno, ne

znate kakve sam ja korake preduzeo protiv Helmera.GOSPO.A LINDE: Da, Krogstade, i to znam.KROGSTAD: I uprkos tome imate hrabrosti...?GOSPO.A LINDE: Ja dobro razumijem u ta oèajanje moe

natjerati èovjeka kao to ste vi.KROGSTAD: O, kad bih to nekako mogao izbrisati!GOSPO.A LINDE: To jo moete, jer vae pismo je jo uvijek

u

sanduèetu.KROGSTAD: Znate li to sigurno?GOSPO.A LINDE: Sasvim sigurno, ali...KROGSTAD (gleda je ispitivaèki): Treba i to da tako shvatim? Vi

hoæete pod svaku cijenu da spasite svoju prijateljicu. Recite miotvoreno. Je li tako?



GOSPO.A LINDE: Krogstade, ko se jedanput rtvuje za druge,taj to ne èini po drugi put.

KROGSTAD: Ja æu povuæi svoje pismo.

GOSPO.A LINDE: Ne, ne.

KROGSTAD: Da, naravno. Èekaæu ovdje dok Helmer ne sinereæi mu da mi mora vratiti pismo. Da se u pismu govorisamo o mome otkazu, da ne treba da ga èita.

GOSPO.A LINDE: Ne, Krogstade, to pismo ne treba da traitenatrag.

KROGSTAD: A recite mi: vi ste me ipak samo zbog njegapozvali ovamo?

GOSPO.A LINDE: Da, u prvi mah; ali u menuvremenu je prolo

dvadeset i èetiri sata, a za to vrijeme sam bila svjedoknevjerovatnih stvari u ovoj kuæi. Helmer mora sve saznati. Tanesretna tajna mora na svjetlo dana i izmenu njih mora doæi dootvorenog razgovora. Nemoguæe je nastaviti sa zatakivanjem iizbjegavanjem!

KROGSTAD: Pa dobro, ako vi rizikujete. Ali jedno moram nasvaki naèin uèiniti, pa neka to bude odmah...



GOSPO.A LINDE (oslukuje): Pourite! Idite, idite! Ples jezavren. Nismo vie m trenutka sigurni.

KROGSTAD: Ja æu vas dolje prièekati.

GOSPO.A LINDE: Da, prièekajte. Moete ime ispratiti do kuænihvrata.

KROGSTAD: Tako neiskazano sretan nisam bio nikada.(On odlazi kroz stubina vrata. Vrata izmenu sobe i predsobljaostaju otvorena)

GOSPO.A LINDE (malo posprema i premjeta svoj eiri

kaput): Kakav preokret! Da, kakav preokret! Ljudi za kojemogu da radim, za koje mogu da ivim. Dom u koji æu smjetida unesem sreæu i zadovoljstvo. Tu æe biti ozbiljnog posla. Kadbi samo brzo doli. (Oslune) Aha, evo ih veæ. Gdje su mojestvari? (Uzima eir i kaput)(Napolju se èuju glasovi Helmera i Nore, kljuè se okreæe u bravii Helmer gotovo silom uvodi Noru u predsoblje. Ona jeutalijanskom kostimu sa velikim crnim alom. Helmer jeuveèernjem odijelu sa otvorenim crnim dominom preko njega)

NORA (jo na vratima, opiruæi se): Ne, ne, ne, neæu kuæi! Hoæuponovo gore. Ne elim da odem tako rano.

HELMER: Ali, draga Noro...



NORA: Ah, molim te, Torvalde, molim te svim srcem, samo jo

jedan sat.HELMER: Ni minute due, moja slatka Noro. Ti zna, tako smose dogovorili! Tako! Unutra u sobu. Ovdje æe se samo

prehladiti. (Uprkos njenom opiranju vodi je polako u sobu)

GOSPO.A LINDE: Dobro veèe.NORA: Kristina!HELMER: Kako, gospono Linde, vi ovako kasno ovdje?GOSPO.A LINDE: Da, oprostite, tako sam eljela da vidim Noru

u njenom punom sjaju.NORA: Zar si me èitavo vrijeme èekala?GOSPO.A LINDE: Da. Dola sam, naalost, prekasno. Ti si veæ

bila gore, a onda nisam htjela da odem, prije nego to te vidim.

HELMER (skida Nori al): Da, samo je dobro pogledajte! Mislimda je zaista vrijedna panje. Zar nije draesna, gospono Linde?GOSPODA LINDE: Da, zaista jeste.HELMER: Zar nije neobièno draesna? To je bilo miljenjei



èitavog drutva. Ali uasno je tvrdoglavo, to slatko malostvarenje. ta da se radi? Hoæete li mi vjerovati: morao samgotovo silu upotrijebiti, da je odvedem.

NORA: Torvalde, ti æe se jo kajati to mi nisi priutio bar jo pola sata.

HELMER: Eto, èujete je, gospono Linde. Otplesala je svojutarantelu, dobila burni pljesaik, koji je i zasluila, iako je,mislim, izvonenje bilo malo suvie naturalistièko, malonaturalistièkije nego to, strogo uzevi, odgovara zahtjevimaumjetnosti. Ali kako god bilo, glavna stvar je postigla je uspjehi buran aplauz. I zar da je poslije toga jo ostavim gore? Zar datako razvodnjimo efekat? O, nipoto! Uzeo sam svoju draesnumalu djevojku sa Kaprija, svoju kapricioznu djevojèicu saKaprija, zapravo tako treba da kaem, pod ruku, onda brzi krugpo sali, nakloni na sve strane i, kako se to u romanima kae,lijepa slika je ièezla. Odlazak uvijek mora biti efektan, gospono

Linde. Ali ja nisam u stanju da to objasnim Nori. Uh, kako jeovdje toplo! (Odbaci domino na stolicu i otvara vrata premasvojoj sobi) ta? Pa ovdje je mrak! Ah, da, naravno, izvinite.(Ulazi i zapali nekoliko svijeæa)

NORA (apæe brzo i bez daha): Dakle?

GOSPO.A LINDE (tiho): Govorila sam s njim.

NORA: I?



GOSPO.A LINDE: Noro, ti mora sve reæi svome muu!NORA (bez glasa): Znala sam.GOSPO.A LINDE: Krogstada ne mora da se boji, ali ti mora

govoriti.

NORA: Neæu.GOSPO.A LINDE: Onda æe govoriti pismo.NORA: Hvala ti, Kristina, sad znam ta treba da radim. Pst!

(Helmer opet ulazi)HELMER: No, gospono Linde, jeste li joj se nadivili?GOSPO.A LINDE: Da, a sad jo da vam zaelim laku noæ.HELMER: Ah, ta, veæ? Je li ovo vae pletivo?GOSPO.A LINDE (uzima ga): Da, hvala. Skoro sam ga

zaboravila.HELMER: Vi, dakle, pletete?GOSPO.A LINDE: Da, naravno.



HELMER: Znate ta, bolje bi bilo da vezete.

GOSPO.A LINDE: Tako? A zbog èega?

HELMER: Jer to mnogo ljepe izgleda. Vidite samo, drite vezlijevom rukom, tako, a desnom radite iglom, tako, u laganim

dugim lukovima, zar ne?

GOSPO.A LINDE: Da, moe biti...

HELMER: A pletenje, naprotiv... nije lijepo vidjeti. Pogledajte:zgrèene ruke, igle koje idu gore-dolje, ima neèeg kineskog utome. Bio je stvarno sjajan ampanjac koji su nam posluili!

GOSPO.A LINDE: Laku noæ, Noro... i nemoj vie bititvrdoglava.

HELMER: To ste dobro rekli, gospono Linde.

GOSPO.A LINDE: Laku noæ, gospodine direktore! (Helmer jeprati do vrata)

HELMER: Laku noæ, laku noæ, nadam se da æete sretno doæikuæi. Ja bih vas vrlo rado... ali nije vam daleko. Laku noæ, lakunoæ. (Gospona Linde ode. On zatvara za njom vrata i vraæa se)No, najzad smo je se rijeili. Uasno dosadna osoba!



NORA: Jesi li jako umoran, Torvalde?HELMER: Ne, mi najmanje.NORA: Nisi ni pospan?HELMER: Ba nimalo. Naprotiv, osjeæam se izvanredno svjee.

A ti? Ti izgleda umorno i pospano.NORA: Da, ja sam vrlo umorna. Idem odmah na spavanje.HELMER: Vidi, vidi! Bilo je, dakle, pametno od mene, to

nismo due ostali.NORA: Ah, sve to ti radi je pametno.HELMER (poljubi je u èelo): Sad moja eva govori kao razuman

èovjek. Reci, jesi li primijetila kako je Rank veèeras bio veseo?NORA: Tako? Zar je bio? Nisam uopte s njim razgovarala.

HELMER: Gotovo ni ja da nisam, ali ga veæ nisam vidio tako

dobre volje. (Gleda je za trenutak, onda joj pride blie) Hm...ipak je divno opet biti u svoja èetiri zida, sasvim nasamo stobom. ... O, ti zavodljiva, draesna enice!

NORA: Ne gledaj me tako, Torvalde!



HELMER: Da ne gledam svoje najveæe blago? Da ne gledam svutu divotu koja pripada samo meni, sasvim i iskljuèivo meni?

NORA (ode na drugu stranu stola): Veèeras mi nemoj takogovoriti.

HELMER (slijedi je): Jo ti je tarantela u krvi, vidim. I to te èinijo zavodljivijom. Sluaj! To gosti odlaze. (Tie) Noro, sad æebiti tiho u èitavoj kuæi.

NORA: Da, nadam se.

HELMER: Zar ne, moja jedina, voljena Noro? Ah, zna, kad samovako u drutvu s tobom, zna li zato tako malo s tobomrazgovaram, stojim daleko od tebe i samo ti ponekad kriomdobacim po koji pogled? Zna li zato to radim? Jer ondauobraavam da si ti moja tajna ljubavnica, moja tajna mladanevjesta i da niko i ne sluti da izmenu nas postoji tajna.

NORA: Da, da, da, ja znam da su tvoje misli uvijek uz mene.

HELMER: A onda kad polazimo, i kad stavljam al oko tvojihnjenih, mladenaèkih ramena, na taj divni zatiljak, ondazamiljam da si ti moja mlada nevjesta i da upravo dolazimo izcrkve, da te po prvi put vodim u svoj stan, da sam po prvi putnasamo s tobom, sasvim sam s tobom, ti mlada, ustreptalaljepotice! Èitavo ovo veèe bila si moja èenja. Kad sam te



gledao kako zavodljivo plee tarantelu, uzavrela mi je krv.

Nisam mogao da izdrim i zato sam te tako rano doveo kuæi.NORA: Idi sad, Torvalde, treba da me pusti na miru. Ja to sveneæu.

HELMER: ta to treba da znaèi? Ima me u najboljemraspoloenju, Norice! Neæe, neæe? Zar ja nisam tvoj mu?(Neko zakuca na stubina vrata)

NORA (trgne se): Èuje li?HELMER (iduæi prema predsoblju): Ko je?RANK (napolju): Ja sam. Smijem li uæi na trenutak?HELMER (tiho, ljutito): ta li taj sad hoæe? (Glasno) Èekaj malo.

(Ode i otkljuèa) No, to je lijepo od tebe to nisi proao pored

naih vrata.RANK: Uèinilo mi se da sam èuo glasove, pa sam zaelio damalo svratim. (Letimièno gleda oko sebe) Ah, da, ove drageiprijatne siobe. Veoma je lijepo i ugodno, vama dvoma.

HELMER: Ti si se oèito i gore osjeæao ugodno.RANK: Izvanredno. Zato da ne? Zato da èovjek ne uzme sve



to moe na ovome svijetu? Barem onoliko koliko moe i dok tomoe. Vino je bilo izvrsno.

HELMER: Naroèito ampanjac.RANK: I ti si to primijetio. Nevjerovatno koliko sam ga se janalio!

NORA: I Torvald je veèeras popio mnogo ampanjca.RANK: Tako?NORA: Da, a poslije toga je uvijek dobro raspoloen.RANK: Zato da èovjek sebi ne priuti ugodno veèe, nakon

dobro provedenog dana?

HELMER: Dobro provedenog dana! Time se ja, naalost, ne bih

mogao pohvaliti.RANK (tape ga po ramenu): A ja, vidi, mogu.NORA: Vi ste danas sigurno imali neko naroèito ispitivanje,

doktore?RANK: Svakako.HELMER: Eh, eh, naa mala Nora govori o nauènom ispitivanju!



NORA: I smije li vam se èestitati na rezultatima?RANK: Da, to moete mirne due.NORA: Rezultat je, dakle, dobar?RANK: Najbolji moguæi i za ljekara i za pacijenta -izvjesnost.NORA (brzo i ispitivaèki): Izvjesnost?RANK: Potpuna izvjesnost. Pa zar poslije toga nisam zasluio

jedno ugodno veèe?NORA: Da, dobro ste uèinili, doktore.HELMER: To i ja kaem. Samo da se sutra ne bude morao

kajati.RANK: Ne, nita se na svijetu ne dobiva badava.NORA: Doktore, maskerade vam èine zadovoljstvo?RANK: Da, ako su maske stvarno komiène.NORA: Èujte, u ta da se preruimo nas dvoje na sljedeæoj

maskeradi?



HELMER: Ti, mala aavice, veæ misli na sljedeæu?RANK: Nas dvoje? To æu vam reæi: vi donite kao dijete sreæe.HELMER: Da, ali izmisli kostim koji æe to znaèiti.RANK: Pusti da tvoja ena done takva kakva jeste.HELMER: To si, zaista, taèno rekao. Ali, zna li veæ i kako æe se

ti maskirati?RANK: Moj dragi prijatelju, s tim sam potpuno naèisto.HELMER: Dakle?RANK: Na sljedeæoj maskeradi ja æu biti nevidljiv.HELMER: To ti je smijena ideja.RANK: Ima jedna crna kapa... zar nisi nikad èuo za crnu kapu?

Stavi je na glavu i onda te niko ne vidi.HELMER (sa suzdranim smijekom): Dabome, sasvim taèno!RANK: Ali sasvim sam zaboravio zbog èega sam doao.

Helmere, daj mi cigaru, jednu od tvojih crnih havana.



HELMER: S najveæim zadovoljstvom. (Prua mu svoju kutijuscigarama)RANK (uzima jednu i zaree je na vrhu): Hvala!NORA (kree ibicu): Ja æu vam dati vatre.RANK: Hvala lijepo. (Ona dri ibicu, on pripali) A sad, adieu.

HELMER: Adieu, adieu, dragi prijatelju!NORA: Spavajte dobro, doktore!RANK: Najljepa hvala na toj elji.

NORA: Zaelite i vi meni to isto.RANK: Vama? No, dobro, ako hoæete. Spavajte dobro. I hvalaza vatru. (Klimne im glavom i ode)

HELMER (priguenim glasom): On se jako napio.

NORA (odsutna duhom): Moe biti. (Helmer uzima sveanjkljuèeva iz depa i pode u predsoblje) Torvalde, ta æe tamo?HELMER: Moram isprazniti sanduèe za pisma. Sasvim je puno.

Inaèe ujutro neæe biti mjesta za novine.



NORA: Hoæe li ti veèeras jo raditi?

HELMER: Ne, pa to zna veæ. ta je ovo? Neko je ovdje diraobravu.NORA: Bravu?

HELMER: Svakako. ta to treba da znaèi? Ne mogu da

vjerujem, da bi sluavke... Evo i polomljene ukosnice. Noro, toje tvoja...

NORA (brzo): To mora da su bila djeca.HELMER: Ali od toga ih stvarno mora odviknuti! Hh, hm... no,ipak sam ga otvorio. (Vadi sadraj i vièe u kuhinju) Helena!Helena, ugasite lampu u hodniku. (Dolazi opet u sobu i zatvara

vrata predsoblja s pismima u ruci) Vidi, vidi, koliko se toganakupilo. (Prevræe pisma) ta je ovo?

NORA (kraj prozora): Pismo! Ah, ne, ne, Torvalde!HELMER: Dvije posjetnice od Ranka.NORA: Od doktora?HELMER (razgleda karte): Doktor medicine Rank. Bile su na

vrhu, mora da ih je na odlasku ubacio.



NORA: Pie li ta na njima?

HELMER: Crni kri iznad imena. Pogledaj. To je ipak jezivaideja. Ba kao da najavljuje vlastitu smrt.

NORA: Pa to i èini.

HELMER: Kako? Zna li ti ta? Je i ti neto rekao?

NORA: Da. Ovim kartama on se oprostio od nas. On æe sezakljuèati i umrijeti.

HELMER: Jadni prijatelju! Znao sam da ga neæu vie dugo imati,ali tako brzo... A sad æe se sakriti kao ranjena ivotinja.

NORA: Ako to veæ mora biti, onda je najbolje da prone bezrijeèi. Zar ne, Torvalde?

HELMER: A bio je tako vezan za nas. Ne mogu ni zamisliti na ivot bez njega. On, sa svojim patnjama i svojomosamljenoæu, bio je kao neka oblaèna pozadina naoj sunèanojsreæi. No, moda je najbolje tako. (Zastane) A moda i za nasdvoje, Noro. Sad smo nas dvoje upuæeni samo na sebe. (Zagrlije) O, moja voljena eno, èini mi se kao da te ne mogudovoljno èvrsto drati. Zna li, Noro, ponekad poelim da tebizaprijeti kakva neposredna opasnost, pa da mogu i ivot iimetak i sve, sve staviti na kocku za tebe.



NORA (otrgne se i kae èvrsto i odluèno): Sad treba da proèita svoja pisma, Torvalde!

HELMER: Ne, ne, sad vie ne. Hoæu s tobom da budem, mojavoljena eno.

NORA: S mislima na smrt tvoga prijatelja...?

HELMER: Ima pravo. To nas je oboje potreslo. Neto to nijelijepo kao da se javilo menu nama: to je misao na smrt iunitenje. Moramo se osloboditi toga. Do tada, otiæi æemo svakou svoju sobu.

NORA (grli ga): Torvalde, laku noæ! Laku noæ!

HELMER (ljubi je u èelo): Laku noæ, moja ptièice-pjevaèice,dobro spavaj, Noro. Sad æu proèitati pisma. (On odlazi spismima u svoju sobu i zatvara za sobom vrata)

NORA (s ludaèkim pogledima, pipa oko sebe, hvata Helmerovdomino, ogrne se njime i apæe brzo, promuklo i isprekidano):Da ga vie nikad ne vidim. Nikad! Nikad, nikad! (Prebaci alpreko glave) A ni djecu. Ni njih. Nikada vie, nikada vie! O!ledene vode. O bezdane dubine! Samo da i to prone. Sad jeotvorio pismo, èita ga. Ne ne, jo ne! Torvalde, zbogom, tebi idjeci! (Hoæe kroz predsoblje, pa napolje. U istom trenutkuotvara Helmer svoja vrata i stoji s otvorenim pismom u ruci)



HELMER: Noro!NORA (krikne glasno): Ah!HELMER: ta je ovo? Zna li ti ta pie u ovom pismu?NORA: Da, znam. Pusti me da idem! Pusti me napolje!HELMER (zadrava je): Kuda æe?NORA (pokuava da se otrgne): Ti mene ne smije spasavati,

Torvalde!

HELMER (zatetura): Istina je, dakle? Je li istina ovo to pie?Uasno! Ne, ne, to ne moe biti istina!NORA: To jeste istina. Vie od svega na svijetu voljela sam

tebe!HELMER: Pusti te bijedne isprike!

NORA (prine mu korak blie): Torvalde!HELMER: Ti, nesretnice, ta si ovo uèinila?!NORA: Pusti me da odem! Ti ne smije ispatati zbog mene. Ne

smije to uzeti na sebe.



HELMER: Samo nikakve komedije. (Zatvara vrata predsoblja)Ovdje æe ostati i odgovarati. Ima li ti pojma, ta si uèinila?Odgovaraj! Ima li pojma o tome?

NORA (gleda ga netremice i govori sa sve jaèim naglaskom):Da, sad tek poèinjem dobro da shvaæam.

HELMER (hoda okolo po sobi): O, kakva strana java! Za svihovih osam godina, ona, koja je bila moja radost i moj ponos,ona da je licemjerka, laljivica, gore, jo gore, zloèinka! Ah,kakva se beskrajna odvratnost krije u svemu tome! Fuj, fuj!(Nora uti i gleda ga ukoèeno)

HELMER (zastane pred njom): Trebalo je i prije da budemspreman na tako neto. Morao sam to predvidjeti. Lakomisleneprincipe tvoga oca. uti! Naslijedila si lakomislene principesvoga oca. Ni vjere, ni morala, ni osjeæaja dunosti. O, kakosam kanjen, to sam njemu progledao kroz prste. Tebi za

ljubav sam to uèinio. A ti mi ovako zahvaljuje!NORA: Da -ovako.

HELMER: Razorila si èitavu moju sreæu. Unitila si mojubuduænost. Ah, uasno je i pomisliti na to. Ja sam u vlastijednog besavjesnog èovjeka; on moe uraditi sa mnom ta godhoæe; zahtijevati od mene sve to mu na pamet padne;zahtijevati ta hoæe, zapovijedati mi po svojoj volji. A ja ne



smijem ni pisnuti. Da tako bijedno potonem i propadnem zbogjedne lakomislene ene!

NORA: Kad mene ne bude, biæe slobodan.

HELMER: Samo bez lakrdije! Na takve fraze je i tvog otac uvijek

bio spreman. ta bi mi koristilo da tebe ne bude, kako kae.Nita mi to ne bi koristilo! On uprkos tome moe stvarrazglasiti; a ako to uèini, moe na mene pasti sumnja da samznao za tvoje zloèinaèko djelo. Moe se pomisliti da se ja krijemiza toga, da sam te ja na to naveo! I to sve treba da zahvalimtebi, koju sam za sve vrijeme naeg braka na rukama nosio.Shvaæa li sada ta si mi uèinila?

NORA (hladno i mirno): Da.

HELMER: Tako je nevjerovatno da jos uvijek ne mogu dashvatim. Ali moramo vidjeti kako da se izvuèemo! Skidaj taj

al! Skidaj, kaem ti! Ja moram pokuati da tog èovjeka smirimna bilo koji naèin. Stvar se mora zatakati po svaku cijenu. Ato se tièe tebe i mene, treba da izgleda kao da je menu namasve kao i prije. Naravno, samo u oèima svijeta. Ti, dakle,ostaje u kuæi kao i ranije, to se razumije. Ali djecu vie nesmije odgajati, njih ti ne smijem povjeriti. O, da ovako moramgovoriti eni koju sam tako duboko volio i koju jo uvijek... No,to se mora zavriti. Od danas se vie ne radi o sreæi, veæ otome da se spase ruevine, ostaci, privid. (Zvoni u predsoblju.



Helmer se trgne) ta je to? Tako kasno? Zar je ononajstranije? Zar æe on...? Sakrij se, Noro! Reci da si bolesna.(Nora nepokretno stoji. Helmer ide i otvori vrata predsoblja)

SLUAVKA (napola obuèena u predsoblju): Pismo za milostivugosponu.

HELMER: Daj ga ovamo. (Uzima pismo, zatvara vrata) Da, odnjega. Ti ga neæe dobiti. Ja æu ga sam proèitati.

NORA: Pa èitaj.

HELMER (kraj lampe): Skoro da nemam hrabrosti za to. Modasmo izgubljeni i ti i ja. Ipak, moram znati. (Otvara pismo,preleti nekoliko redova, gleda priloeni papir. Radosno uzvikne)Noro! (Nora gleda ga pitajuæi) Noro! -Ne! Moram jo jednomproèitati... Da, da, tako je. Ja sam spaen! Noro, ja samspaen!

NORA: A ja?

HELMER: I ti... naravno. Oboje smo spaeni, i ti i ja. Pogledaj.On ti alje natrag tvoju obveznicu. Pie da mu je ao, da sekaje, da je neka sretna promjena u njegovom ivotu... alisvejedno ta on pie... mi smo spaeni. Noro! Niko ti nita nemoe. Ah, Noro, Noro... ali najprije da unitimo taj odvratnipapir. Da vidim... (Baca pogled na obveznicu) Ne, neæu to davidim; neka mi èitava ova prièa ne bude nita drugo nego ruan



san (Cijepa papir i oba pisma u komadiæe, sve baca u peæ igleda kako gori) Tako, sad vie nièeg nema. On pie da si odBadnje veèeri... O, to su morala biti tri strana dana za tebe,Noro!

NORA: Ta tri dana sam provela u stranoj borbi!

HELMER: I patila si i nisi vidjela drugog izlaza nego... Ali miæemo sve te rune doganaje pokopati. Sad æemo samo klicati iponavljati: prolo je, prolo je! Èuje li me, Noro? Ti kao da jo nisi shvatila: prolo je. ta je to? Takav ukoèen izraz? Ah, mojajadna mala Noro, razumijem te, ti jo ne moe da povjeruje uto da sam ti oprostio. Ali jesam! Noro, kunem se, sve sam tioprostio. Pa znam ja, to to si uèinila, uèinila si iz ljubavi premameni.

NORA: To je istina.

HELMER: Voljela si me kao to ena treba da voli svoga mua.Samo ti je nedostajao stav da proceni sredstvo. Ali zar misli da te manje volim zato to nisi sposobna da djeluje samostalno? Ne, ne, samo se ti oslanjaj na mene, ja i elim date savjetujem, da te vodim. Ja ne bih bio mukarac kad teupravo tvoja enska bespomoænost ne bi u mojim oèima èiniladvostruko privlaènom. Ne osvræi se na grube rijeèi koje sam ti uprvom strahu izgovorio, u trenutku kad sam pomislio da æe se



sve sruiti na mene. Oprostio sam ti, Noro, zaklinjem se, dasam ti oprostio.

NORA: Hvala ti na tvom oprotenju (Odlazi na desnu stranu)

HELMER: Pa ostani sad. (Gleda u sobu) ta radi tamo?

NORA (iz sobe): Skidam kostim i masku.

HELMER (na otvorenim vratima): Dobro, pokuaj da se pribere i da opet nane ravnoteu u svojoj dui, ti moja malapreplaena ptièice-pjevaèice! Smiri se, ja æu te pokriti svojimsnanim krilima. (eta oko vrata) O, kako je naa kuæa ugodnai lijepa, Noro. Ovdje si ti bezbjedna; ja æu te èuvati kaoprogonjenu golubicu koju sam istrgnuo iz ubilaèkih kandikopca; ja æu veæ umiriti tvoje jadno, nemirno srce. Malo-pomalo, Noro, vjeruj mi to. Veæ sutra æe na sve ovo gledatisasvim drugim oèima; uskoro æe sve biti po starom. Neæu vie

morati èesto da ti ponavljam da sam ti oprostio: ti æe samajasno osjeæati da je tako. Kako si uopte dola na misao da bihte ja mogao odbaciti ili ti samo prebacivati? O, Noro, ti nepoznaje srce pravog mukarca. Mukarcu je neopisivo milo,umirujuæe u dui kad zna da je svojoj eni neto oprostio,oprostio punim i iskrenim srcem. Jer, ona tako na neki naèindvostruko postaje njegovo vlasnitvo: kao da ju je on po drugiput doveo na svijet. Ona je, tako reæi, postala njegova ena iistovremeno njegovo dijete. To æe ti meni i ubuduæe biti, ti



slabana i bespomoæna stvarèice. Nita se ne boj, Noro; budisamo otvorena srca prema meni, a ja æu biti tvoja volja i tvojasavjest. ta je to? Ti ne ide u krevet? Ti si se preobukla?

NORA (u svakodnevnoj odjeæi): Da, Torvalde, preobukla samse.

HELMER: Ali zato? Sada? Ovako kasno...

NORA: Ovu noæ ja neæu spavati.

HELMER: Ali, draga Noro...

NORA (gleda na sat): Jo nije tako kasno. Sjedi, Torvalde:imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo. (Sjeda na jednustranu stola)

HELMER: Noro, ta to treba da znaèi? To ukoèeno lice.

NORA: Sjedi. Veæ dugo je tako. Ja moram mnogo darazgovaram s tobom.

HELMER (sjeda za sto preko puta nje): Ti me plai, Noro. I jate ne razumijem.

NORA: Da, to je upravo to. Ti me ne razumije. I ni ja tebe istotako nisam razumjela... sve do ovog èasa. Molim te, ne prekidajme. Mora me sasluati. Ovo je obraèun, Torvalde.



HELMER: Kako to misli?

NORA (poslije kraæe utnje): Kad ovako sjedimo, tebi nita nepada na pamet?HELMER: A ta bi to bilo?

NORA: Mi smo veæ osam godina u braku. Ne pada ti na pamet

da mi, ti i ja, mu i ena, danas po prvi put vodimo ozbiljanrazgovor?

HELMER: Ozbiljan razgovor... ta to znaèi?NORA: Osam godima -i jo due -od prvog dana naegpoznanstva do danas mi nismo razmijenili ni jednu ozbiljnu rijeèo ozbiljnim stvarima.

HELMER: Zar sam te moda stalno trebao obavjetavatio

neprijatnostima, koje ti ne bi ni mogla da dijeli sa mnom?NORA: Ne govorim ja o neprijaitnostima. Kaem samo, danikad nismo zajedno sjeli da o neèemu temeljno razmislimo.

HELMER: Ali, draga Noro, to i nije za tebe.NORA: Eto, doli smo na stvar. Ti mene nikad nisi razumeo. Viste prema meni mnogo zgrijeili, Torvalde. Prvo tata, a onda ti.



HELMER: ta? Nas dvojica? Nas dvojica koji smo te voljeli vieod svega na svijetu?

NORA (klima glavom): Niste vi mene nikad voljeli. Vama sesamo dopadalo da budete zaljubljeni u mene.

HELMER: Ali, Noro, kakve su to rijeèi?

NORA: Da, tako je to, Torvalde. Kad sam bila kod kuæe uz tatu,on mi je saoptavao sve svoje nazore, pa sam tako i ja imalaiste nazore. Ako sam nekad bila drugog miljenja, onda sam tokrila, jer njemu to ne bi bilo pravo. On me je zvao svojomlutkom i igrao se sa mnom, kao to sam se ja igrala sa svojimlutkama. Onda sam dola u tvoju kuæu.

HELMER: Kako se ti to izraava o naem braku?

NORA (bez zabune): Mislim, onda sam prela iz oèevih ruku u

tvoje. Ti si sve uredio prema svom ukusu i tako je to postao imoj ukus, ili sam se samo tako pravila. Ne znam vie taèno...moda je bilo oboje, malo jedno, malo drugo. Kad pogledamunazad, èini mi se da sam ivjela kao prosjak, samo odmilostinje. ivjela sam od toga to sam tebi pravila predstave,Torvalde. Pa ti si htio da bude tako. Ti i tata, vi ste tekogrijeili prema meni. Vi ste krivi to od mene nije nita postalo.



HELMER: Kako je to smijeno i nezahvalno, Noro! Zar ti ovdjenisi bila sretna?

NORA: Ne, to nikad nisam bila. Ja sam mislila da jesam, alinisam bila nikada.

HELMER: Nisi... nisi sretna?

NORA: Ne, samo vesela. I ti si uvijek bio tako drag premameni. Ali naa kuæa nije bila nita drugo nego neka soba zaigranje. Ovdje sam ja bila tvoja ena-lutka, kao to sam utatinoj kuæi bila kæerka-lutka. A naa djeca, ona su bila mojelutke. Kad bi me ti uzeo da se igra sa mnom, meni je biloupravo takvo zadovoljstvo kakvo je bilo djeci kad bih ja njihuzela i igrala se s njima. To je bio na brak, Torvalde.

HELMER: Neke istine ima u tvojim rijeèima, koliko god supretjerane i lukcaste. Ali od sada neka bude drugaèije. Dani

igranja su sada proli, sad dolazi vrijeme odgoja.NORA: Èijeg odgoja? Mog i djeèjeg odgoja?

HELMER: I tvog i djeèjeg, draga gna Noro.

NORA: Ah, Torvalde, ti nisi èovjek koji bi mene odgojio, dabudem prava ena za tebe.



HELMER: I ti to tako kae?

NORA: A ja, jesam li ja osposobljena za takav zadatak kao toje odgoj djece?

HELMER: Noro!

NORA: Zar mi i sam nisi maloèas rekao da mi ne bi smiopovjeriti taj zadatak?

HELMER: U trenutku uzbunenja! Kako to moe shvatitiozbiljno?

NORA: Ipak, imao si sasvim pravo. Ja nisam dorasla tomzadatku. Ali tu je i jedan drugi zadatak koga se moramprihvatiti. Moram pokuati da odgojim samu sebe. A ti nisièovjek koji bi mi u tome mogao pomoæi. To moram samauraditi. I zato te sada naputam.

HELMER (skoèi): ta ti to govori?

NORA: Moram da budem sasvim sama, ako hoæu da se snanemsa samom sobom i vanjskim svijetom. Zato vie ne mogu ostatikod tebe.

HELMER: Noro! Noro!



NORA: Naputam te odmah. Kristina æe me primiti za ovu noæ.HELMER: Ti nisi pri sebi! Ti to ne smije! Ja ti to zabranjujem!NORA: Od sada vie nema svrhe da mi bilo ta zabranjuje.

Uzeæu sa sobom ono to mi pripada. Od tebe neæu nita, nidanas ni poslije.

HELMER: Kakve ludosti!NORA: Sutra putujem kuæi, to znaèi u moj stari zavièaj. Tamoæe mi biti najlake da neto otpoènem.

HELMER: O, ti zaslijepljeno, neiskusno stvorenje!NORA: Moram pokuati da steknem iskustvo, Torvalde.HELMER: Da napusti svoju kuæu, svog mua, svoju djecu! Pa

zamisli ta æe svijet reæi!

NORA: Tu ne mogu imati nikakvih obzira. Znam samo da je ovomeni potrebno.HELMER: O, to je uasno. Zar tako da napusti svoje najsvetije

dunosti?NORA: ta ti smatra mojim najsvetijim dunostima?



HELMER: Zar ti to moram reæi? Zar to nisu dunosti prematvom muu i prema tvojoj djeci?

NORA: Imam ja i drugih dunosti koje su isto toliko svete.

HELMER: Nema. Kakve bi to mogle biti dunosti?

NORA: Dunosti prema samoj sebi.

HELMER: U prvom redu ti si supruga i majka.

NORA: Ja tako vie ne mislim. Mislim da sam prije svega èovjekisto kao ti, ili, jo bolje, mislim da æu pokuati da to postanem.Ja dobro znam da æe svijet tebi dati za pravo, Torvalde, i daneto slièno stoji i u knjigama. Ali to to kae svijet i ta stoji uknjigama, to za mene vie ne moe biti mjerodavno. Ja samamoram razmisliti da bi mi stvari bile jasne.

HELMER: Zar tebi nije jasan tvoj poloaj u vlastitoj porodici?Zar u takvim stvarima nema pouzdanu vodilju? Zar nema religiju?

NORA: Ah, Torvalde, ta je to religija, to ja uopte ne znamtaèno.

HELMER: ta ti to govori?



NORA: Pa ja moram samo ono to je govorio pastor Hansenkad sam ila na krizmanje. On je govorio da je religija i ovo iono. Kad sada budem izvan svojih sadanjih prilika i upuæenana samu sebe, onda æu i to pokuati da otkrijem. Vidjeæu da lije ono to je govorio pastor Hansen bilo taèno, ili, jo bolje, dali je to za mene taèno.

HELMER: Ah, to je ipak neèuveno iz usta jedne mlade ene! Aliako ti religija ne moe biti vodilja, pusti me barem da probudimtvoju savjest. Jer osjeæaj valjda ima? Ili, odgovori mi, zar ninjega nema?

NORA: Da, Torvalde, nije mi lako da ti na to odgovorim,Torvalde. Jer, ja to apsolutno ne znam, tu sam potpunozbunjena. Znam samo da o tome imam potpuno drugaèijemiljenje nego ti. Da su zakoni drugaèiji nego to sam jamislila, i to sam sada èula. Ali da su oni dobri, to mi nikako neide u glavu. Jedna ena, dakle, nema prava da potedi briga

svog starog umiruæeg oca ili da spasi ivot svoga mua! To jane vjerujem!

HELMER: Ti govori kao dijete. Ti ne razumije drutvo u komeivi.

NORA: Ne razumijem ga, svakako. Ali sad æu ga izblizapogledati. Moram saznati: ko ima pravo, drutvo ili ja.



HELMER: Ti si bolesna, Noro, ti ima groznicu, èak mislim da

nisi pri sebi.NORA: Ja nikad nisam osjeæala i mislila tako jasno i takosigurno kao sada.

HELMER: I tako jasno i sigurno odlazi od svog mua i svojedjece?NORA: Da, odlazim.HELMER: Onda je moguæe jo samo jedno objanjenje.NORA: Koje?HELMER: Ti me vie ne voi?NORA: Da, to je upravo tako.

HELMER: Noro! I to mi samo tako kae?

NORA: Strano mi je ao, Torvalde, jer ti si uvijek bio takodobar prema meni. Ali ta da se radi?! Ja te ne volim vie.

HELMER (jedva se pribere): Je li i to tvoje jasno i sigurnouvjerenje?



NORA: Sasvim jasno i sigurno uvjerenje. To je i razlog to neæudue da ostanem ovdje.

HELMER: A moe li mi i to objasniti, kako sam izgubio tvojuljubav?

NORA: Da, to mogu. To je bilo veèeras, kad èudo nije dolo;itad sam vidjela da ti nisi onakav èovjek kakvim sam te jasmatrala.

HELMER: Budi jasnija, ne razumijem te.

NORA: Osam godina ja sam strpljivo èekala, jer, dragi boe,

uvinala sam da èudo ne moe doæi kao neto svakodnevno.Onda se nada mnom nadvila nesreæa. Bila sam nepokolebivoèvrsto uvjerena: sad æe se dogoditi èudo.Dok je Krogstadovo pismo lealo tamo napolju -nisam niujednom trenutku pomislila da bi se ti mogao povinovatiuslovima toga èovjeka. Bila sam èvrsto uvjerena da æe mu sesuprotstaviti i reæi: objavi èitavom svijetu! I da se to dogodilo...

HELMER: No, i... Da sam svoju vlastitu enu izvrgnuo ruglui

sramoti...

NORA: Da se to dogodilo, èvrsto sam vjerovala da bi ti ondaistupio, sve uzeo na sebe i rekao: ja sam krivac.



HELMER: Noro!

NORA: Misli, ja od tebe takvu rtvu nikad ne bih primila?Naravno da ne bih. Ali ta bi moja uvjeravanja vrijedila prematvojima? To je bilo èudo kome sam se nadala u svom strahu itjeskobi. I da bih to sprijeèila, htjela sam da okonèam svoj

ivot.

HELMER: Noro, ja bih s velikom radoæu dan i noæ radio zatebe, podnosio bih za tebe sve nevolje i brige. Ali svoju èast nertvuje niko, ni za onoga koga voli.

NORA: Stotine i hijade ena su to uèinile!

HELMER: Ah, ti i misli i govori kao nerazumno dijete.

NORA: Moe biti. Ali ti, ti niti mlisli niti govori kao èovjek nakoga bih se ja mogla osloniti. Kad je on proao, tvoj strah, ne

od onog to je meni prijetilo, nego od onog to se tebi moglodogoditi, kad je ta opasnost prola... ti si se ponaao kao da senita nije desilo. Ba kao i prije bila sam opet tvoja eva i tvojalutka, koju si ubuduæe htio jo opreznije nositi na rukama, jer jetako slaba i lomna. (Ustane) Torvalde, u tom trenutku samdola do spoznaje da sam osam godina ovdje stanovala zajednos jednim stranim èovjekom i da sam s njim imala troje djece.O, ne smijem misliti na to! Samu bih sebe razbila u hiljadukomadiæa!



HELMER (tuno): Vidim, vidim. U stvari, izmenu nas se otvorioponor. Ali, Noro, zar se ne bi mogao premostiti?NORA: Ovakva kakva sam sada, ja nisam ena za tebe.HELMER: Ja imam snage da postanem drugaèiji.

NORA: Moda... kad ti bude oduzeta lutka.HELMER: Rastanak -rastanak s tobom? Ne, Noro, tu misao nemogu podnijeti.

NORA (odlazi desno unutra): Utoliko odluènije treba to uraditi.(Vraæa se sa eirom i kaputom, nosi putnu torbu koju stavljana stolicu pored stola)

HELMER: Noro, Noro, ne sada! Èekaj do sutra.

NORA (oblaèi kaput): Ne mogu provesti noæ u stanu jednog

stranog èovjeka.HELMER: Ali zar ne bismo mogli zajedno stanovati kao brati

sestra?NORA (stavlja eir): Ti dobro zna da to ne bi dugo trajalo.(Umotava se u al) Zbogom, Torvalde. Djecu neæu da vidim.



Znam da su u boljim rukama nego to su moje. Ovakva kakvasam sada, ne mogu im biti korisna.

HELMER: Ali jednom poslije, Noro... poslije?

NORA: Kako to mogu znati? Ja uopte ne znam ta æe biti sa

mnom.

HELMER: Ali ti si moja ena, sada i ubuduæe.

NORA: Sluaj, Torvalde: ako ena napusti kuæu svoga mua,kao to ja to sada èinim, onda njega, koliko ja znam, zakonoslobana svih obaveza prema njoj. Barem te ja oslobanam svihobaveza. Ti ne smije nièim biti vezan, kao to ni ja neæu dabudem. Obe strane moraju dobiti punu slobodu. Tako, evovraæam ti tvoj prsten. Daj i ti meni moj.

HELMER: Jo i to?

NORA: I to.

HELMER: Evo ti ga.

NORA: Dobro. Sad je, dakle, i to gotovo. Ostavljam ti kljuèeve.Djevojke æe se snaæi u domaæinstvu, bolje nego ja. Sutra, kadja otputujem, doæi æe Kristina da spakuje stvari koje samdonijela od svoje kuæe. Njih treba poslati za mnom.



HELMER: Gotovo?! Svreno?! Noro, zar nikad neæe misliti na

mene?NORA: Sigurno æu èesto morati da mislim na tebe i djecu i naovu kuæu.

HELMER: Smijem li ti pisati?NORA: Ne nikada. To ti zabranjujem.HELMER: Ali smijem ti barem neto poslati?NORA: Ne, kaem ti. Nita ne primam od stranih ljudi.HELMER: Noro... zar ja za tebe vie nikad neæu moæi da budem

drugo nego stranac?

NORA (uzima putnu torbu): Ah, Torvalde, onda bi se moralodogoditi najveæe èudo.HELMER: Reci mi, kakvo najveæe èudo?NORA: Ne, nita, nita.HELMER: Da ti pomognem, kad ti zatreba pomoæ.



NORA: Onda bismo se oboje nas, i ti i ja, morali tolikopromijeniti, da... Ah, Torvalde, ja vie ne vjerujem u èuda.

HELMER: Ali ja hoæu da vjerujem. Reci do kraja! Tolikopromijeniti da..

.

NORA: ... da na zajednièki ivot moe da postane pravi brak.Zbogom! (Odlazi kroz predsoblje)

HELMER (spusti se na stolicu pored vrata i pokrije lice rukama):Noro! Noro! (Gleda oko sebe i ustaje) Prazno. Otila je! (Unjemu se javlja neka nada) A najveæe èudo..

?(Odozdo se èuje zvuk zalupljenih vrata)

henrik ibzen - nora ili lutkina kuca

Documents