BANKARSTVO

BANKARSTVORai eljko, kabinet 16 (Li)Konsultacije: ponedeljak 16.00- 18.00 asova

Karakteristike banaka kao finansijskih institucijaBANCO- tezga ili klupa za razmenu razliitih vrsta metalnog novca. Za razliku od privrednih preduzea, banke zarauju na razlici izmeu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa.Banke posluju uglavnom sa tuim kapitalom, zbog ega je njihovo poslovanje strogo regulisano i kontrolisano (CB)

Kriterijumi za definisanje bankeDa li institucija uestvuje u kreiranju novca ?Da li se institucija bavi profesionalnim uzimanjem i davanjem kredita (kratkoronih i dugoronih) ime direktno utie na ponudu i tranju finansijskih sredstava i njihovu alokaciju?Da li institucija predstavlja znaajan finansijski oslonac za ostvarivanje tekue ekonomske i razvojne politike?Da li institucija unapreuje i razvija platni promet i ubrzava cirkulaciju novanih sredstava?

CENTRALNA BANKA- DEFINICIJACentralna banka predstavlja centralnu monetarnu ustanovu koja prema svom poslovnom obeleju jeste emisiona banka ili banka svih banaka. ULOGE CB: Regulisanje nivoa novane mase (emisijom novca i instrumentima monetarne politike)Regulisanje kredita u makrosistemu (preko referentne kamatne stope i stope obavezne rezerve)

Borba protiv visoke inflacijeFiskalnom politikom- upravljanjem dravnim trokovima i oporezivanja koje sprovodi.Monetarnom politika upravljanjem ponudom novca i visinom kamatne stope, koji su u nadlenosti CENTRALNE BANKE.Restriktivna monetarna politika tei smanjenju agregatne potranje putem smanjenja ponude novca i poveanjem referentne kamatne stope.Ekspanzivna monetarna politika- utie na rast agregatne tranje

FUNKCIJE CENTRALNE BANKEOsigurati nisku stopu inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti (M. Fridman, monetarna teorija).Zajmodavac u krajnjoj instanci ili poslednje utoite banaka- u cilju obezbeenja likvidnosti makroekonomskog sistema, spreavanja panike na tritu. U SAD postoje dva nivoa odbrane likvidnosti: FDIC i FED.

Instrumenti monetarne politikeRediskontni krediti bankama- otkup robnih i komercijalnih hartija od poslovnih banaka. CB preuzima dug (max 90 dana), poslovna banka dobija novac na raun (kredit).Operacije na otvorenom tritu- kupovina i prodaja dravnih obveznica (trezorski zapisi).Stopa obavezne rezerve- smanjuje depozitno- kreditnu multiplikacijuSpecijalni depoziti banaka kod CB - smanjuje depozitno- kreditnu multiplikacijuMinimalna kamatna stopa- po kojoj je CB spremna da kreditira poslovne banke.Ostale direktivne mere- usmerene ka razvojnim programima

Poslovi koje obavljaCBEmitovanje novcaDranje i rukovanje rezervama zlata i deviznim rezervamaRegulisanje koliine novca u opticaju (monetarno- kreditna politika)Regulisanje likvidnosti banakarskog sistemaRegulisanje plaanja i kreditnih poslova sa inostranstvomKontrola kreditnih operacija u zemljiPoslovi za raun draveOrganizovanje platnog prometa,...

DEPOZITNE (KOMERCIJALNE) BANKENajbrojnija bankarska grupa, stoer likvidnosti.Snaan uticaj na tritu novca, najvei ponuai i traioci novanih sredstava.Transakcioni depoziti- kratkoroni krediti (za promet roba i usluga, za zalihe roba, potroaki krediti,...)tedni i oroeni depoziti- srednjeroni kreditiRONA TRANSFORMACIJA SREDSTAVA (kamatni rizik, rizik likvidnosti, kreditni rizik)

Efekti promene kamatne stope na kreditePromena kamatne stopeEfekti za bankuRezultati uticaja promeneRast kamatne stopeNegativni efektiPad vrednosti odobrenih kreditaPozitivni efekti reinvestiranjaRast vrednosti novoodobrenih kreditaPad kamatne stopePozitivni cenovni efektiRast vrednosti odobrenih kreditaNegativni efekti reinvestiranjaPad vrednosti novoodobrenih kredita

Efekti promene kamatne stope na depozitePromena kamatne stopeEfekti za bankuRast kamatne stopePrevremeno povlaenje depozitaBanke moraju obnoviti depozitnu bazu po veim kamatnim stopama, ili e se suoiti sa krizom likvidnostiPad kamatne stopePrevremena otplata odobrenih kreditaBanke moraju odobravati kredite po niim kamatnim stopama, uz istovremenu mogunost ojaavanja depozitne baze.

Ulazak komercijalnih banaka na finansijska tritaPromena tradicionalne strukture poslovanjaEmitovanje svojih obveznica- dodatni nedepozitni izvori sredstavaKupovina vrednosnih papira- diverzfikacija kamatonosne aktiveSekjuritizacija standardizovanih bankarskih zajmova (npr. Hipotekarnih kredita)

Mehanizam sekjuritizacije u SAD

Pad cena nekretnina

Kamatne stope rastu, broj nesolventnih se poveava, na tritu se pojavljuje veliki broj kua, cene padaju, prodajom se ne mogu izmiriti dugoviZa stan od 200.000 USD dobija se npr. 150.000 uz dalji trend pada.

Kljuni problem: Sekjuritizacija:

Na bazi hipoteke su emitovane obveznice i prodate velikom broju investitora. One se ne mogu naplatiti jer niko nee da ih kupi, a investicione banke organizatori i garanti, bankrotiraju.

iri se panika i niko ne pozajmljuje novac, trite novca je zaleeno.

U sistemu gde neizmirivanje obaveza znai brzi bankrot ak i solventne kompanije su na udaru jer ne mogu da dobiju ni kratkoroni kredit.

Drava je prinuena da iz budeta intervenie sa osnovnim ciljem da ponovo uspostavi poverenje i likvidnost sistema, odnosno da sprei domino efekat.

DEPOZITNE (KOMERCIJALNE) BANKEMOBILIU KRATKORONE IZVORE (DEPOZITE) I PLASIRAJU KRATKORONE KREDITE (ZA PROMET ROBA I USLUGA, ZALIHA ROBE, KUPOVINU POTROAKIH DOBARA STANOVNITVA,...)TEDNI I OROENI DEPOZITI- SREDNJERONI KREDITIRONA TRANSFORMACIJA- KREDITNI RIZIKNAJBROJNIJA SU BANKARSKA GRUPA, SA RAIRENOM MREOM FILIJALA.OSNOVNA SU SNAGA KREIRANJA NOVCA I ODRANJA LIKVIDNOSTI U BANKARSKOM SEKTORU.

PREKO NJIH CENTRALNA BANAKA VRI UTICAJ NA OSTVARIVANJE KREDITNO- MONETARNE I DEVIZNE POLITIKE.NJIHOV RAZVOJ REZULTIRAO JE DIVERZIFIKACIJOM PALETE PROIZVODA.NEKAMATONOSNI RAUNI SE ZAMENJUJU KAMATONOSNIM RAUNIMA (NOW, SVIP) ZBOG RAZVOJA TRITA NOVCA.

POSLOVNE BANKEPredstavljaju produkt visoko razvijenih zemalja.NIZAK LEVERID, visok sopstveni kapital, zaobilaze kreditnu aktivnost.Ne bave se platnim prometom.Poslovne banke spajaju finansijke interese i interese kapitala.U svom posedu imaju mone kompanije, finansiraju ih i rast sopstvenog kapitala obezbeuju putem njihovog rasta i razvoja.U polednjih nekoliko decenija su organizovane kao AD i karakteristina je njihova transformacija u univerzalne banke.

UNIVERZALNE BANKEObavljaju sve vrste bankarskih poslova, osim emisionih poslova.Depozitno- kreditna funkcija.Emitovanje sopstvenih dugoronih hartija od vrednosti- izvor za dugorone kredite.Pruaju klijentima irok spektar usluga: prodaja osiguranja, transakcije sa hartijama od vrednosti, garancije prilikom emisija hartija od vrednosti,...Mogu imati akcijski kapital u drugim firmama.Mogu da osnivaju finansijske holding kompanije.

Vanbilansne aktivnosti poslovnih banakaKreditne garancije, akreditivi, devizni poslovi,...Poslovi sa finansijskim derivatima (forvardi, fjuersi, opcije i svopovi)

SPECIJALIZOVANE BANKEEskontne banke- bave se kupovinom potraivanja pre roka dospea.Lombardne banke- odobravanje kredita na bazi zaloge pokretnih stvari.Hipotekarne banke- odobravanje kredita na bazi zaloge nepokretnih stvari, zgrada,...Devizne banke- bave se kupovinom i prodajom deviza.Akceptne banke- obavljaju kreditnu aktivnost stavljanjem akcepta na menicu

GRANSKE BANKEObavljaju bankarske poslove za pojedine delatnosti, privredne grane i proizvodne grupacije.Tu spadaju: uvozne banke, investicione banke, agrarne banke, privredne banke,...Preteno imaju nedepozitni karakter, pa im regulativa dozvoljava preuzimanje veih rizika.Njihov eventualni kolaps ne ugroava finansijski sistem zemlje.

Investicione bankePreteno raspolau sa dugoronim izvorima sredstava.Primarna emisija hartija od vrednosti- uloga razvoja primarnog trita HoV.Brokersko- dilerski poslovi na sekundarnom tritu HoV.Trgovina (arbitraa)- kupovina i prodaja istih HoV.pekulativne aktivnosti- ulaganje u HoV radi ostvarenja prihoda na bazi promene cena.Emisija visokorizinih (junk) obveznica zbog isplate vlasnika predhodno emitovanih HOV.Visok finansijski leverid, heding pomou derivata.

Hipotekarne bankePlasiraju sredstva iz kreditnog potencijala na dui rok, uz prezimanje zaloge klijenta u obliku hipoteke.HIPOTEKA- pravo poverioca da svoja potraivanja naplati prinudnom prodajom nekretnine (u sluaju default-a).HIPOTEKA JE VEZANA ZA NEKRETNINU- namirenje potraivanja se realizuje i u sluaju promene vlasnika optereene nekretnine.Hipoteka se najee konstruie na: graevinske objekte, zemljite, hale, magacije,...Finansijski instrumenti karakteristini za hipotekarno trite: hipotekarni krediti, hipotekarne obveznice, derivativne hipotekarne obveznice, hipotekarne zalonice, hipotekarne uputnice,...

Derivativne hipotekarne obvezniceKolateralne hipotekrne obveznice (podela obveznica na klase)Segmentirane obveznice (Principal only, Interest only)

Kolateralne obveznice- klase

LOMBARDNE BANKEOdobravaju lombardne kredite, pri emu sigurnost plasmana pokrivaju zalogom pokretnih stvari, robe i HoV.Lombardni krediti- krakoroni (dospee 3- 6 meseci). Vaan je bonitet zaloge, ne kreditna sposobnost dunika.Otplauje se jednokratno, po dospeu. Zatita zajmodavca- mehanizam relombarda.

INSTITUCIONALNI INVESTITORIINVESTICIONI FONDOVIOSIGURAVAJUE KOMPANIJEPENZIONI FONDOVI

ULOGABANKE- BEZ RIZIKA, MALI PRINOSINSTITUCIONALNI INVESTITORI- INVESTITOR SNOSI RIZIK, SREDNJI PRINOSLINI PORTFOLIO- INVESTITOR SNOSI RIZIK, VISOK PRINOSRazvijeni su na finansijskim tritima sa razvijenm tritem kapitala (SAD). U Srbiji su propali 2007 godine

INVESTICIONI FONDOVIIzvori- prodaja investicionih jedinicaPlasmani- akcije, korporativne/ dravne obvezniceLINK izmeu malih investitora/ domainstava i kompanija i drave kao emitenata HoV.Prednosti ulaganja u investicione fondove (za domainstva ):Portfolio diverzifikacijaProfesionalni portfolio menadmentBolja marketabilnost investicionih jedinica

Portfolio diverzifikacijaSmanjivanje nesistemskih rizikaKupovinom investicione jedinice investitor postaje proporcionalni vlasnik investicionog fonda, koji u svojoj aktivi ima iroko disperzovanu paletu plasmana.Manjak kapitala malih investitora je prepreka za diverzifikovanje sopstvenog portfolija.

Profesionalni portfolio menadmentKupovina know how- a profesionalnog portfolio menadmenta.Struno znanje portfolio menadera obezbeuje formiranje optimalnog portfolijaTehnika analiza, fundamentalna analiza, analiza trita.

Bolja marketabilnostZa investicione jedinice postoji dublje sekundarno trite, nego to je to sluaj kod veine drugih HoV.Marketabilnost- odnosi se na zatvorene investicione fondove.

Otvoreni investicioni fondoviSpremnost da u svakom momentu kupe ili prodaju nove investicione jedinice.Bilansni nivo nije fiksiran, ve se prilagoava zahtevima investitora.Ovi fondovi nisu registrovani na berzi.Vrednost investicione jedinice (rauna se svakog dana):

Zatvoreni investicioni fondoviEmituju fiksni iznos svojih akcija.Ne otkupljuju investicione jedinice od holdera.Njihove investicione jedinice su registrovane na berzi, preko koje se vri njihova kupovina i prodajaVeoma retko emituju dodatne kvantume investicionih jedinica.

DRAVNI INVESTICIONI FONDOVIUglavnom su otvorenog tipa.Uglavnom postoje na tritima u razvoju.Karakterie ih sigurnost zbog garancija drave.Znaajni su kao zamajac razvoju trita kapitala.

OSIGURAVAJUE KOMPANIJEOsiguravajue kompanije se bave osiguranjem imovine i lica od razliitih vrsta rizika.Osiguranje obezbeuje transfer rizika ije bi ispoljavanje moglo da ima negativne ekonomske posledice za korisnike osiguranja.Rizik se distribuira na vei broj nosilaca rizika.

Funkcije osiguranjaZatita imovine- posredno (isplata nastale tete) i neposredno (preventiva, bonus, malus).Mobilizacija novanih sredstavaPoboljanje ivotnih uslova

Finansijska funkcija osiguranjaPrikuplanje sredstava od velikog broja sitnih osiguranika.Stvara se osiguravajui fond iz kog se:Pokrivaju nastale tetePlasman u kvalitetne hartije od vrednosti

Podela osiguranja u odnosu na tipove rizikaOsiguranje ivota- upravljanje penzionim fondovima, ne postoji problem likvidnosti, postoji plan isplate osiguranicima, ulaganje u stabilne dugorone hartije koje donose nizak prinos.Osiguranje imovine- nestabilan i nepredvidiv priliv sredstava, nepredvidiv ritam isplate osiguranih suma, agresivnije investicione strategije.

Rizici u osiguranju:Prekomerni trokovi isplate nakanada osiguranicima.Smanjenje prodaje polisa osiguranja.Gubitak portfolija HoV (zbog visoke inflacije)Otkazivanje polisa osiguranja (zbog visokih kamatnih stopa)Nemogunost diverzifikacije investicionog portfolija.

Penzioni fondoviVelika socijalna uloga, podrka od strane drave.Ostvaruju priliv sredstava u kontinuiranoj dinamici, odlivi sredstava su predvidivi (postoje penzioni planovi).Ne bi trebalo da postoje problemi nelikvidnosti.Viak sredstava plasiraju u sigurne dugorone HoV (mali rizik- mali prinos)

Podela penzionih planovaFundirani planovi- raspolau sa dovoljnom imovinom da ispune sve obaveze prema klijentima iji su ivoti pokriveni penzionim programom.Nefundirani planovi- oslanjaju se na tekue prilive. Likvidni su na kratak rok. Sadanje benificije plaaju aktivni lanovi (u poetku). Kasnije se isplate baziraju na prilivima od investicija.

BROKERSKO- DILERSKE FIRMEBrokerski poslovi- posredovanje u kupovini i prodaji HoV.Dilerski poslovi (u svoje ime, za svoj raun)Market mejkeri (obavezna kupovina HoV u svoje ime za svoj raun, po ceni koja je unapred javno obavljena)Portfolio menaderi (upravljanje HoV u ime i za raun nalogodavca)Agenti emisijePokrovitelji emisijeInvesticioni savetniciPoslovi kastodi banke (priprema emisije, kupovina, prodaja HoV)

MODELI BANKARSKIH SISTEMAAMERIKI MODELNEMAKI MODELJAPANSKI MODEL

AMERIKI MODELGlass- Steagall Act (1933)- razgranienje komercijalnog i investicionog bankarsktva, teritorijalno ogranienje poslovanja.Stvorena struktura bankarskog sistema sa jako decentralizovanom mreom komercijalnih banaka, koja je bila kontrabalansirana jedinstvenim tritem kapitala. Investicione banke su vrile pripremu i emisiju HoV.Berze preuzimaju kontrolu nad kompanijama (mogunost zamene vlasnike strukture kupovinom veinskog paketa akcija).Kompanije se finansiraju na tritu kapitala (emisijom akcija i obveznica)

Komercijalnim bankama je ostao segment malih i srednjih preduzea (jer se ona ne kotiraju na berzi).1994. je ukinito teritorijalno ogranienje poslovanja banaka.1999. se ukida Glass Seagall Act, dozvoljava se stvaranje finansijskih holding kompanija koje imaju pravo da se angauju u svim oblicima finansijskih aktivnosti.

NEMAKI MODELPreovladava koncept Univerzalne banke (kombinacija komercijalne i investicione banke)CILJ: Izbei volatilnost koju donosi oslanjanje na berze i na trite kapitala.Banke kreditiraju, ali i investiraju u akcijski kapital nefinansijskih kompanija.Kvote: do 15% akcijskog kapitala u jednu kompaniju, do 60% akcijskog kapitala u vie kompanija.Jedna kompanija- jedna banka- predstavnik banke u upravi kompanije.Savrememi trend: IPAK SE FINANSIJSKO TRITE RAZVIJA !!!

JAPANSKI MODELJaka dravna kontrola.Komercijalne banke se bave kratkoronim depozitno kreditnim aktivnostima.Specijalizovane finansijske institucije odobravaju dugorone kredite na bazi emisije dugoronih obveznica.KEIRETSU- formiranje industrijskih konglomerata oko jedne banke (Mitsubishi group- Mitsubishi Bank)Kompanije u okviru KEIRETSU grupe imaju unakrsno uee u akcijskom kapitalu, ime se stvaraju meusobne interesne veze, koje olakavaju definisanje zajednikih poslovnih strategija.

NOVANA MASA KAO MONETARNI AGREGATPRINCIPI FORMIRANJA NOVANE MASE:Monetaristiki koncept- novac je neutralan u odnosu na tranju (egzogena varijabla), CB upravlja novoom novca u opticaju.Kejnzijanski koncept- novac zavistan od tranje (endogena varijabla) koju izaziva delovanje realnog sektora, naglasak koncepta na punu zaposlenost.Finansijski koncept- novac zavisi od ukupne tranje za kreditima, vano je praviti razliku izmeu tranje za novcem (likvidnost) i tranje za kreditima (likvidnost+investicije).Kombinovani koncept- 1+2

ta ini novanu masu?Klasifikacija finansijskih instrumenata kao novca:M1= gotov novac+ depoziti povienjuM2= M1+ likvidni depoziti sa rokom dospea do 1 godineM3= M2+ ostali depoziti kod poslovnih banakaM4= M3+ meu kreditiranje+ ostali likvidni papiri (HoV) na finansijskom tritu

BANKE I KREIRANJE NOVANE MASE-npr. stopa obavezne rezerve 20%-AKTIVAPASIVAHARTIJE500.000REZERVEDEP. PO VI.5.000.000- stvarne1.000.000TED. DEP.0- obavezne1.000.000KAPITAL500.000- viak rezervi0KREDITI4.000.000UKUPNO5.500.000UKUPNO5.500.000

Korak 1-Rai poloio depozit 100.000 dolara-AKTIVAPASIVAHARTIJE500.000REZERVEDEP. PO VI.5.100.000- stvarne1.100.000TED. DEP.0- obavezne1.020.000KAPITAL500.000- viak rezervi80.000KREDITI4.000.000UKUPNO5.600.000UKUPNO5.600.000

Korak 2-Banka odobrila prof. Mirovi kredit od 80.000 dolara-AKTIVAPASIVAHARTIJE500.000REZERVEDEP. PO VI.5.100.000- stvarne1.020.000TED. DEP.0- obavezne1.020.000KAPITAL500.000- viak rezervi0KREDITI4.080.000UKUPNO5.600.000UKUPNO5.600.000

Korak 3-Kredit odobren prof. Mirovi legao na raun u nekoj drugoj banci B-AKTIVAPASIVAHARTIJE100,000REZERVEDEP. PO VI.80.000- stvarne80.000TED. DEP.0- obavezne16.000KAPITAL100,000- viak rezervi64.000KREDITI0UKUPNO180.000UKUPNO180.000

kumulativnoREZERVEDEPOZITIKREDITIBANKA A20.000100.00080.000BANKA B16.00080.00064.000BANKA C12.80064.00051.200BANKA D10.24051.20040.960BANKA E8.19240.96032.768BANKA F655432.76826.214.........UKUPNO100.000500.000400.000

Formule:

ZAKLJUAKBanke mogu da multiplikuju primarni novac koji CB pusti u sistem i to do granica koje su odreene stopom obavezne rezerve. U naem primeru, 100.000 dolara primarnog novca (komponenta gotovine kod javnosti) je uz stopu obavezne rezerve od 20% proizvelo rast novane mase od 500.000 dolara. To znai da je novani multiplikator 5, dok je kreditni multiplikator 4.

Instrumenti kontrole novane mase od strane CBMenjanje preferencija javnosti ka dranju gotovine (IZGRADNJA POVERENJA).Stopa obavezne rezerve na postojee depozite.Operacije na otvorenom tritu- kupovina i prodaja vladinih hartija od vrednosti. Diskontna kamatna stopa CB- omoguava poslovnim bankama da formiraju vee rezerve po niim trokovima, na osnovu kojih odobravaju nove kredite i stvaraju novi novac.

SITUACIJA U KOJOJ BANKA POZAJMLJUJE NOVAC OD CB UKOLIKO ELI DA PLASIRA NOVE KREDITEAKTIVAPASIVAHARTIJE500.000REZERVEDEP. PO VI.5.000.000- stvarne1.000.000TED. DEP.0- obavezne1.000.000KAPITAL500.000- viak rezervi0KREDITI4.000.000UKUPNO5.500.000UKUPNO5.500.000

Instrumenti Centralne bankeINTRUMENTCILJ- POVEANJE NOVANE MASECILJ- SMANJENJE NOVANE MASEDISKONTNA STOPEPADARASTESTOPA OBAVEZNE REZERVEPADARASTEOPERACIJE NA OTVORENOM TRITUKUPOVINA HARTIJAPRODAJA HARTIJA

TOKOVI FORMIRANJA NOVANE MASEVisina novane mase u odreenom momentu se moe sagledati kao zbir pozicija finansijskih sredstava koji ulaze u sastav novane mase.Novana masa uvek predstavlja manji ili vei deo ukupne pasive bilansa bankarskog sektora.AKTIVAPASIVAK= kreditni plasmaniM= novana masaDR= devizne rezerveNM= nemonetarne obaveze banaka

STRATEKO PLANIRANJE U BANKAMAFokus nije na aktivi ve na trinoj vrednosti banke koja se meri vrednou neto imovine banke.Preduzetnitvo- tehnologija- organizacijaCilj stratekog planiranja: kako putem prestrukturiranja bilansnih pozicija poveati profitabilnost banke uz smanjenu izloenost rizicima.

Strateko planiranje treba da poiva na:Kreiranju vizije bankeIzboru strategije bankeRazradi akcionog programa banke

Kreiranje vizije bankeAnaliza konkurentske pozicije (SWOT): likvidnost, profitabilnost, broj akcionara, broj deponenata, stepen razvijenosti, broj proizvoda u ponudi, kvalitet upravljanja, trokovi, veliina sopstvenog kapitala, valutna struktura, struktura izvora sredstava,....Nakon odreivanja konkurentske pozicije banka definie razvojnu viziju.

Razvojna vizijaInovativni finansijski programi,Poveanje/ smanjenje bilansnog potencijala,Poveanje/ smanjenje geografskog prostora delovanja,Povlaenje manje profitabilnih programa,Definisanje ciljnih usluga za VIP klijente,Opredeljenje ka univerzalnoj ili specijalizovanoj banci,Kadrovska/ organizaciona struktura banke,Razvoj informacione tehnologije,Optimizacija organizacione mree iDefinisanje strateke poruke prema klijentima (novi klijenti, profitabilnost, likvidnost).

Izbor strategije bankePenetracija trita (dubinski razvoj postojeeg trita).Prostorno, geografsko osvajanje novih trita (nove filijale, postojei proizvodi),Plasiranje novih proizvoda na postojeem i novom finansijskom tritu (uz zadravanje kvalitetnih postojeih bankarskih proizvoda).Diverzifikacija finansijskog trita, uz diverzifikaciju novih prozvoda,Penetracija postojeeg trita uz diverzifikaciju novih trita i novih bankarskih proizvoda.

Razrada akcionih programa bankePredstavlja operativnu realizaciju razvojne strategije banke.Povezivanje sadanje i budue pozicije banke.Sprovodi ih projektni tim.Svaki akcioni program treba da prui podatke o TOPIK

TOPIKT- trokovi bankeO- osoblje (kadrovi) bankeP- proizvodi bankeI- informacioni sistem bankeK- kvalitet usluga banke

STRATEGIJE UPRAVLJANJA PORTFELJOMKVALITET PORTFELJAGRANSKE DIVERZIFIKACIJE PORTFELJARONA STRUKTURA PORTFELJARAZUENOST OBLIKA I TIPOVI PORTFELJABETA PORTFOLIJA PREDSTAVLJA ODNOS RIZIKA PORTFOLIJA I TRINOG RIZIKA.BETA VEA OD 1- PORTFOLIO JE RIZINIJI OD RIZIKA TRITA AKCIJA.BETA SE SMANJUJE DIVERZIFIKACIJOM PORTFOLIJA.

DEPOZITNI POTENCIJAL BANKEUgovor o novanom depozitu- obaveza deponenta da poloi kod banke odreeni novani iznos sa kojim banka moe da raspolae, uz obavezu da isti vrati u skladu sa uslovima ugovora.Podela depozita prema ronosti:Kratkoroni depozitiDugoroni depoziti

Kratkoroni depozitiDEPOZITNI NOVAC- depoziti po vienju na iro raunima, tekuim raunima i drugim njlikvidnijim oblicima rauna kod banke. Deponenti mogu podii sredstva sa ovih rauna u svako vreme i bez nekog ogranienja. Depozitni novac predstavlja najznaajniju poziciju u strukturi novane mase.DEVIZNI DEPOZIT PO VIENJU- novana sredstva preduzea koja se privremeno nalaze u deviznom obliku. Trnsformiu se u dinarske depozite. Kada je u pitanju stanovnitvo, devizni depoziti po vienju se nalaze na tednim i na deviznim raunima.

OSTALI DEPOZITI PO VIENJU- ostali depoziti koji nisu ogranieni rokom i sa kojih se moe obavljati direktno plaanje. Izuzetno su likvidni jer se na zahtev vlasnika mogu povui iz banke bez odlaganja.OGRANIENI DEPOZITI- depoziti ija je upotreba odloena na odreeni vremenski period. Tu spadaju sredstva rezervi, sredstva za investicije, depoziti iz poslova sa inostranstvom,...OROENI DEPOZITI U DINARIMA I DEVIZIMA DO JEDNE GODINE- depoziti sa ili bez otkaznog roka, koji se mogu koristiti po isteku vremenskog perioda koji nije dui od jedne godine.

Faktori koji utiu na poveanje depozita po vienju u sistemuPriliv novanih sredstava po osnovu kredita i drugih oblika emisije novca od strane CB.Promene stope obavezne rezerve.Prelivanje novanih sredstava izmeu komitenata CB i komitenata poslovne banke.Prelivanje depozita kod banaka i gotovog novca kod stanovnitva.Prelivanje novanih sredstava komitenata banaka i inostranih deviznih sredstava.

Nivo kamatne stope na depozite po vienju zavisi od:Promena prosene kamatne stope na kredite.Promena prinosa na investicioni portfolio.Promena stope obavezne rezerve.Promene transakcionih trokova banke.

OROENI DEPOZITIPredstavljaju dugorona potraivanja nebankarskog sektora od banaka, odnosno dugorone obaveze banaka prema njihovim deponentima.Oroeni depoziti mogu biti u obliku:tednih depozita.Depozitnih certifikata.

TEDNI DEPOZITI- ne mogu se prenositi i povlaiti pre ugovorenog roka.DEPOZITNI CERTIFIKATI- emituju se od strane velikih banaka, kupuju ih velike korporacije i mogu se prenositi i povlaiti pre roka dospea putem prodaje na sekundarnom tritu.

KREIRANJE DEPOZITNOG POTENCIJALANA NIVOU SEKTORA POSLOVNIH BANAKA ZAVISI OD: stope agregatne tranje, stepena razvijenosti i integrisanosti banaka, monetarno- kreditne politike, stope inflacije, spoljnotrgovinskog prometa,...NA NIVOU POJEDINANIH BANAKA ZAVISI OD: strateke politike i snage banke, profila banakarskih proizvoda i usluga, lokacije banke i njenih filijala, startne pozicije banke, kvaliteta kadrova i njihove profesionalnosti,....

MODELI OSIGURANJA DEPOZITADoprinosi stabilnosti finansijskog sistema.Prua graanima zatitu.Osiguranje depozita moe biti:ObaveznoDobrovoljnoVana pitanja: visina premije osiguranja, predmet osiguranja (da li osiguravati depozite u domaoj ili i u stranoj valuti), da li osiguravati ceo iznos ili samo deo depozita)

Agencija za osiguranje depozita ima tri mogunosti isplate depozita, u sluaju problema:Likvidacija banke i isplata osiguranih depozita (ne postoji kupac imovine banke- opasnost od pranjenja meubankarskog fonda za osiguranje depozita).Prodaja imovine i obaveza banke u steaju drugim bankama uz diskont.Dokapitalizacija banke, kako bi se spreio bankrot.

KREDITNI PLASMANI BANKE

STARATEGIJA KREDITNE POLITIKE BANKEKrediti predstavljaju najveu poziciju u aktivi i osnovni su izvori kamatnog prihoda koji je stoer profitabilnosti banaka.Kreditna politika: DOKUMENT O BAZINIM STAVOVIMA I PRINCIPIMA KOJI REGULIU ODOBRAVANJE KREDITA.Kreditna politika treba da uzima u obzir:Pravnoj regulativi (bankarska regulativa- NBS)Veliini kreditnog portfolija (zavisi od depozita i kapitala banke)Miksu kreditnog portfolija (diverzifikacija)Ceni kredita (trokovi izvora, trokovi obrade, zarada, rizici)Trokovima podruja (rizik zemlje)Kreditnim standardima (zavise od konkurencije)Likvidnosti portfolija

VELIINA- ROAE

Sadraj kreditnog portfolijaKomercijalni krediti (krediti privredi, mogu biti kratkoroni, dugoroni, revolving, meunarodni)Krediti za nekretnine (hipotekarni)Potroaki krediti (kratkoroni su, kreditne kartice, plasiraju se za kupovinu robe iroke potronje)

STRUKTURA PLASMANA U RS

Kreditna sposobnost i kreditni plasmani bankeIspitivanje kreditne sposobnosti traioca bankarskog kredita je neophodna za banku jer kanjenje pri vraanju kredita ima posledice na: smanjenje kreditnog potencijala banke, na ugled banke, na likvidnost banke,...Banka proverava pravnu sposobnost, materijalnu sposobnost, finansijski rezultat.

Provera kreditne sposobnosti fizikog lica Da bi fiziko lice dobilo kredit od banke, treba da:Otvori tekui raun kod banke.Priloi potvrdu o zaposlenju.Priloi potvrdu o visini neto i bruto plate.Prezentira menicu sa potpisom jednog (ili vie) iranta.Da stavi pokretne stvari u zalogu.Da prenese na poverioca hipotekarnu zalogu.Da osigura kredit.Da popuni administrativnu zabranu (do 1/3 zarade).

Provera kreditne sposobnosti pravnog lica Procena finansijskih izvetajaKreditni referent kvalitetno sagledava poslovanje preduzea zajmotraioca.Kreditni referent sagledava organizacionu sposobnost i iskustvo zajmotraioca. Kreditni referent proverava podatke prikazane u finansijskim izvetajima, biznis planovima i drugim finansijskim projekcijama.Kreditni referent prikuplja vane informacije o zajmotraiocu koje nisu obuhvaene finansisjkim izvetajima.Kreditne referent sagledava mogunost prodaje imovine koja je stavljena u hipotekuKreditni referent posetom zajmotraiocu upoznaje irante, menadment i najvee akcionare zajmotraioca

Procena izvora sredstava otplate kreditaProcena gotovinskih tokova.Mogunosti refinansiranja duga.Mogunost priliva sveeg novca.Mogunost prodaje imovine.

Oblici obezbeenja kreditnih plasmana banakaGarancijaUstupanje i zalaganje potraivanja.Ustupanje i zalagnje prava.Zaloga na pokretne stvari i robu- banka preferira konosman, tovarni list ili skladinicu.Prenos u fiducijarnu svojinu- prenos osnovnih sredstava na korienje banci.Hipoteka

Rona struktura kreditnih plasamaKratkoroni krediti.- do 1 godineBanke ih odobravaju po osnovu:Depozita po vienjuKratkoronih kredita uzetih od drugih banakaSredstava nastalih multiplikacijom depozitaKredita odobrenih od CBPlasiraju se za finansirnje obrtnih sredstava.Manji iznosi se vraaju odjednom.

Srednjeroni kreditiRok otplate 1- 5 godina.Mogu se koristiti za finansiranje obrtnih sredstava ali i za investicije (rona transformacija).Odobravaju se iz kratkoronih i dugoronih izvora.

Dugoroni kreditiRok otplate 5- 20 godina.Odobravaju se iz dugoronih izvora.Rizici kod dugoronih kredita su veliki, banka zahteva obimnu dokumentaciju.Koriste se u investicione svrhe.

Postupak odobravanja kreditaPostupak odobravanja kredita zavisi od izvora sredstava, vrste kredita, namene kredita, ronosti kredita, obima kredita i korisnika kredita.Postupak odobravanja kredita prolazi kroz sledee faze:Podnoenje zahteva za kredit.Razmatranje i obrada kreditnog zahteva.Reenje o zahtevu i izvetaj traiocu kredita.Zakljuivanje ugovora o kreditu.Korienje i vraanje kredita.

Sekjuritizacija kredita

1214161820-1-.50.5roaesizeFitted values