godina hiv broj 332 ^etvrtak 17. oktobar 2019. para]in … · 2019-10-17 · predsednik so dragan...

$: GODINA HIV BROJ 332 ÊTVRTAK 17. OKTOBAR 2019. PARA]IN … · 2019-10-17 · predsednik SO Dragan Miti} uru~io je op{tinske nagrade i javna priznawa. Z. Ra{i} I ove godine povodom$
BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 332 �� ÊTVRTAK 17. OKTOBAR 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

NOVA ULICA ZA NOVI BLOK PARCELA U INDUSTRIJSKOJ ZONI

EEEEVVVVRRRROOOOPPPPSSSSKKKKAAAA UUUUNNNNIIIIJJJJAAAA PPPPOOOOMMMMAAAA@@@@EEEE OOOOTTTTVVVVAAAARRRRAAAAWWWWEEEENNNN OOOO VVVV IIII HHHH RRRR AAAA DDDD NNNN IIII HHHH MMMM EEEE SSSS TTTTAAAA

Zahvalnicu za finansirawe vi{e projekata primila je zamenica {efa Delegacije EU u Srbiji Mateja Nor~i~[tamcar (na slici), prilikom nedavne posete na{oj op{tini sa diplomatama Evropske unije ��Strana 5.

ZAVR[ENA TRADICIONALNA PRIVREDNA SMOTRA

21. ME\UNARODNI SAJAM PRIVREDE

��Strane 10. i 11.

JO[ JEDAN RASPEVAN “MINI TINI FEST”

DE^JIMUZI^KIFESTIVAL ��Strana 17.

““““ XXXX IIII PPPP IIII JJJJ AAAA DDDD AAAA”””” NNNN AAAA KKKK AAAA RRRR AAAA \\\\ OOOO RRRR \\\\ EEEE VVVV OOOO MMMM BBBB RRRR DDDD UUUU��Strana 20.

SVEÂNA SEDNICA POVODOM DANA OP[TINE

ZA NOVA PREDUZE]AI ZAPO[QAVAWE

��Strana 2.

~etvrtak 17. oktobar 2019.2 Skup{tina op{tineBilten

Godina izme|u dva Danaop{tine bila je veomauspe{na u pogledu spro-vo|ewa investicija, stvarawauslova za otvarawe novihpreduze}a i zapo{qavawe,{to je bila i najva`nijaaktivnost op{tinskihslu`bi, kao i u oblastirealizacije vi{e va`nihvi{egodi{wih i redovnihop{tinskih projekata izgrad-we infrastrukture i touprkos opstrukciji rada izpoliti~kih razloga, kao{to su vi{egodi{wazabrana zapo{qavawa,onemogu}avawe izbora direk-tora Centra za socijalni irad i, kao najdrasti~nijiprimer, zloupotreba poli-cije i tuìla{tva u intere-su SNS.O svemu ovome u svojim

izve{tajima o radu izme|udva praznika i budu}imop{tinskim planovima gov-orili su, svako sa svogapekta, predsednikSkup{tine op{tine DraganMiti} i predsednikop{tine Sa{a Paunovi},na sve~anoj sednici SO,odrànoj 27. septembra,povodom Dana op{tine.Uz ~estitke, sednicu je

otvorio Miti}, predsta-viv{i uspehe izme|u dvapraznika za koje je zasluànpre svega vi{e godina uigra-van tim, podsetiv{i da je

SO u prethodnih godinudana bila takore}i u stal-nom zasedawu.

Stabilna skup{tinskave}ina

Odràno je ~ak 27 sed-nica sa blizu hiqadu ta~akadnevnog reda, su~eqavanasu mi{qewa, doneto je sto-tine odluka, zakqu~aka,re{ewa o najva`nijimpitawima za funkcioni-sawe lokalne samouprave.Usvojen je buxet, dono{enisu programi rada javnihpreduze}a i ustanova,re{avani imovinski odnosi,usvajana su planska doku-menta. Miti} se zahvalioodbornicima na velikomangaòvawu, naveo da su iove godine oni bili pod-vrgnuti “neverovatnim pri-tiscima kako bi promenilistranu, poni{tili voqugra|ana iskazanu nalokalnim izborima, te navlast doveli one koji su teizbore izgubili”. Izdràlisu sve te pretwe i ucene,Para}in je ostao grad sastabilnom skup{tinskomve}inom i stabilnim insti-tucijama, rekao je jo{Miti}.

êlni ~ovek op{tineSa{a Paunovi} u svomizve{taju podsetio je nanajva`nije aktivnostilokalnih slu`bi, izme|u

ostalog, na veliki pro-jekat izgradwe infra-strukture u industrijskojzoni, ugovarawe izgrad-we industrijskog parka uciqu zapo{qavawa istvarawa uslova za inve-stirawe; podsetio je navi{egodi{we infra-strukturne projekte pop-ut izgradwe novog sis-tema odbrane od poplava,unapre|ewe vodosnabde-vawa, predstoje}u rekon-strukciju {kola, CSR,zdravstvenih ustanova,bolnice... Pored ovog,Op{tina je sprovodila iuobi~ajene poslove,re{avala imovinske prob-leme, gradila kolovoz,vodovodnu i kanalizacionumreù, ali i trg safontanom u centru grada,de~ja igrali{ta u gradu iselima, fudbalske terene...

Ostvareni svi ciqevi- Svih pet ciqeva koje smozacrtali u najavamaaktivnosti za pro{logo-di{wi praznik, ostvarenisu. Stvarani su uslovi zarealizaciju investicija koji-ma se otvaraju radna mesta,u toku je realizacija svihvelikih infrastrukturnihprojekata, sprovo|ene suuobi~ajene aktivnosti uoblasti izgradwe infra-strukture i javnih objekata,privedeni su kraju radovi nanovom Kulturnom centru idrugim javnim objektimanamewenim sportu, kulturi,okupqawu gra|ana u gradu iselima, pruàna je podr{karealizaciji programa uoblasti kulture i sporta,udruìvawa gra|ana okozajedni~kih ciqeva, rez-imirao je vidqiv napredakPaunovi}.

On se osvrnuo i naprobleme u radu op{tinskihslu`bi nastale iskqu~ivozbog politi~ke opstrukci-

je. Naveo je tri konkretnaprimera opstrukcije, odonemogu}avawa izbora direk-tora Centra za socijalnirad, preko nedobijawa saglas-nosti za zapo{qavaweneophodnih radnika tokomzabrane zapo{qavawa, dopodse}awa na slu~ajevezloupotrebe policije ituìla{tva u interesuSNS.

O opstrukciji rada- Ako smo uz svu opstruk-ciju, saplitawa, la`ne vesti,ovoliko uradili, kolikibi tek napredak bio da su

lokalne slu`be bile umogu}nosti da na normalanna~in obavqaju svoje du`nos-ti? Jer, uprkos svemu,slede}e godine u ovo vremeima}emo izgra|en indus-trijski park i tridesetakinvestitora samo na tomprostoru, nezaposlenih }ebiti mawe, problemi uvodosnabdevawu }e bitipro{lost, stanovnici sko-ro svih prigradskih naseqaima}e iste infrastrukturnemogu}nosti kao u gradu, a uselima }e se graditi novikilometri vodovodne ikanalizacione mreè... Vi{e

{kola bi}e rekonstruisano,po~e}e radovi na rekon-strukciji zdravstvenihobjekata, finansira}e seprojekti u kulturi, radsportskih klubova, udruèwagra|ana, bi}e nastavqenisvi osnovni programipomo}i gra|anima u stawusocijalne potrebe, kazao jePaunovi}, zakqu~iv{i nakraju da ne}e biti re{enisvi problemi, ali da }ebiti napravqen jo{ jedankorak napred kada je re~ ooblastima za koje jenadle`na lokalna samoupra-va.Na skup{tinskom zasedawuu ~ast Dana op{tineprikazan je i kra}i doku-mentarni film Odseka zainformisawe o najzna~ajni-jim de{avawima izme|u dvapraznika i budu}im planovi-ma lokalne samouprave. Napo~etku, sve~anost jeuveli~ao hor u~enikaOsnovne {kole “StevanJakovqevi}”, a na kraju,predsednik SO DraganMiti} uru~io je op{tinskenagrade i javna priznawa.

Z. Ra{i}

I ove godine povodompraznika op{tine dodeqenesu nagrade i javna priznawa,o ~emu je odlu~eno na 71.sednici SO, a na sve~anojsednici ih je uru~io DraganMiti}, predsednikSkup{tine.Zlatnu plaketu za jubi-

larne godine rada dobilesu osnovne {kole “BrankoKrsmanovi}” Sikirica i“Radoje Domanovi}”, zatimMoto klub “White angels” iUdruèwe Para}inaca uBeogradu.Delegacija Evropske unijeu Srbiji nagra|ena jeZahvalnicom za finansiraweprojekata na teritoriji na{eop{tine i to projektaza{tite Para}ina od popla-va, unapre|ewa poslovneinfrastrukture u

Industrijskoj zoni “Zmi~”,nabavku servera za izdavawee-dozvola, te za razvojGeografsko-informacionogsistema.Dodeqeno je i deset

Pohvala, a dobili su ih:dugogodi{wi fotoreporterMilivoje Ili}, sve{tenikBratislav \or|evi}, dr IvanBoìnovi}, predsednikUdruèwa “EKO parkStubica” BranislavMarjanovi}, profesorengleskog Borko Petrovi},dr Sneàna Nikodijevi},sekretar Crvenog krstaSlobodan \or|evi}, hran-iteqica Centra za socijal-ni rad Du{anka Igwatovi},profesor istorije ZlatkoJovanovi} i JKP “Para}in”.Dobitnici Pohvale i

nov~ane nagrade su Danijela

Radowi}, Irena Milo{evi}i Biqana Milenovi}Stojanovi} - zbog zalagawaza transparentnost radalokalnih slu`bi, podr{kestvarawu uslova za razvoj

preduzetni{tva i rad sanajosetqivijim dru{tvenimgrupama, dok je Diplomom inov~anom nagradom nagra|enarhitekta Ivan Taranovskiza savremeno re{ewe

fontane.Nov~ane nagrade dobili suslu`benica u Odeqewu zaurbanizam Lidija Paunovi},Milica Gruji} iz Sportskogsaveza i Nenad Miladinovi},

predsednik Nezavisnogsindikata policije, SlavicaVuli}, dugogodi{wi volon-ter-saradnik Crvenog krstai sportski radnik GoranMarkovi}. Z. Ra{i}

DOBITNICI OP[TINSKIH NAGRADA I JAVNIH PRIZNAWAOvog septembra dodeqene su ~etiri Zlatne plakete, jedna Zahvalnica, deset Pohvala, tri Pohvale sa nov~anom nagradom, jedna Diploma sanov~anom nagradom i ~etiri nov~ane nagrade

BROJNI GOSTI I ZVANICE

Sve~anoj sednici, odrànoj u gradskom pozori{tu,prisustvovale su delegacije pobratimskih i pri-jateqskih gradova i op{tina, sada{wi i biv{iodbornici, predstavnici razli~itih organizacija,institucija, privrede... Prisutnima se obratio i DavorSlokovi}, predsednik Gradskog ve}a grada Pazin(Istra, Hrvatska), izraziv{i zadovoqstvo potpisanimSporazumom o saradwi, te predsednik op{tinePqevqa Igor Golubovi}. Obojica su Para}incima~estitali praznik, predstavili svoje op{tine,izrazili èqu za daqom saradwom u oblasti tur-izma, kulture, sporta, privrede...

NA SVEÂNOJ SEDNICI SKUP[TINE, POVODOM DANA OP[TINE, SUMIRANI REZULTATI LOKALNIH SLU@BI

ZA NOVA PREDUZE]A I RADNA MESTAAktivnosti izme|u dva praznika prikazali su, kroz izve{taje, predsednik SO Dragan Miti} i predsednik op{tine Sa{a Paunovi}

Sve~ana sednica po~ela je izvo|ewem himne “Boè pravde”

Sednicu je otvorio predsednik SO Dragan Miti}

~etvrtak 17. oktobar 2019. 3Skup{tina op{tine Bilten

Povodom Dana op{tineu poseti Para}inu bile sudelagacije pobratimskih iprijateqskih op{tina igradova i to: MurskaSobota (Slovenija),Krapina (Hrvatska),Jablanica (BiH), KotorVaro{ (Republika Srpska)i po prvi put grad Paziniz Istre (Hrvatska) iop{tina Pqevqa iz CrneGore. Za wih je kod predsed-

nika Sa{e Paunovi}aorganizovan prijem, azatim i konferencija zanovinare na kojoj su pred-

stavnici gostuju}ihop{tina potvrdili èquza {irewem saradwe ikontakata na svimnivoima.Aleksandar Jev{ek,

ùpan pobratimskeMurske Sobote, kazao jeda svake godine kad do|eu Para}in, a dolazi ve}petu godinu, uvek vidine{to novo i kako sePara}in lepo razvija, apreko Komisije zapridruìvawe Srbije EUprati de{avawa ipodràva Srbiju.Gradona~elnik Krapine

Zoran Gregurovi} podse-tio je na privrednu sarad-wu dva grada jo{ od kraja{ezdesetih godina, dok jeDavor Slokovi}, predsednikGradskog ve}a Pazina, prviput u Para}inu. Slokovi}je govorio o mogu}nostimaza saradwu u privredi iturizmu, jer je Istranajrazvijenija turisti~karegija u Hrvatskoj, “malaToskana”.Na ~elu delegacije

op{tine Jablanica bioje na~elnik Salem Dedi},koji je podsetio na obnovusaradwe sa na{im gradom

pre deset godina. Rekao jeda ve} deceniju pratinapredak Para}ina i da jeon sada sasvim novi grad.Zdenko Sakan, na~elnikKotor Varo{i, izrazioje èqu sa pro{irewemsaradwe na privredu iturizam, posebno prekouspe{nih turisti~kihorganizacija dve op{tine,a u ime crnogorskeop{tine Pqevqa obra-tio se predsednik IgorGolubovi}, poèlev{i daodnosi sa Para}inom nebudu na nivou protoko-larnih poseta i najaviv{i

gostovawe wihovog KUD-a “Volo|a”.Nakon obra}awa, gosti susa doma}inima razmenilipoklone i svim gra|ani-ma op{tine Para}in~estitali praznik. Potomsu prisustvovali sve~anomotvarawu saobra}ajnice uindustrijskoj zoni,pro{etali do novog trga,fontane i reke da bivideli kako te~e izgrad-wa novog sistema odbraneod poplava, a zatim pris-ustvovali sve~anoj sedni-ci Skup{tine op{tine.

Z. Ra{i}

Na sednici SO odrànoj 26.septembra, skup{tinska ve}inadonela je odluku o prodajinepokretnosti - zemqi{ta iobjekata, u svojini Op{tine,koje je koristilo JKP “Para}in”pre preseqewa u krug neka-da{we kasarne.Imovina se otu|uje najpovo-qnijem ponu|a~u Miroslavu\uri}u po ceni od 177.500evra, a kupac se obavezuje dazakqu~i ugovor sa Op{tinom.Odbornici su na ovoj sedni-ci dali saglasnost na pred-log tog ugovora. Zanimqivo jeda je u raspravi o ovoj ta~kiGoran Dini}, odbornikJedinstvene Srbije, pohvalioovu odluku kao dobar potez inajavio da }e ta odborni~kagrupa glasati “za”, {to se idogodilo.Na ovoj sednici saglasnost jedobio i prvi aneks ugovora orealizovawu godi{weg pro-grama sportske organizacijekojima se ostvaruju potrebe iinteresi gra|ana u oblastisporta u 2019. godini. Z.R.

U razmaku od sedam danaodràne su tri va`nesednice Skup{tineop{tine sa po nekolikota~aka dnevnog reda, anajva`nije donete odluketi~u se daqeg razvojaIndustrijske zone “Zmi~”.Na sednici odrànoj 30.septembra donet je tre}irebalans ovogodi{wegop{tinskog buxeta nazahtev Uprave za inves-ticije i odrìvi razvoj,kako bi se obezbediladodatna sredstva za izgrad-wu objekta u industri-jskom parku. Budu}i da jerealizacija planirana udve buxetske godine,traèna sredstva odnose sena 2020. godinu, a bilo jepotrebno obezbediti jo{27 miliona dinara na ve}ranije, drugim rebalan-som opredeqena dodatnasredstva za tu godinu. Prema re~ima SlobodanaJankovi}a, na~elnikaOdeqewa za buxet ifinansije, prilikomotvarawa tendera zaizgradwu hale u indus-trijskoj zoni pokazalo seda opredeqena sredstvanisu dovoqna, ve} da jesamo za prvu fazu projektapotrebno obezbediti 291milion dinara ukupno,{to se ovim rebalansomi ~ini, a Uprava za inves-ticije dobija pravni osnov

da pristupi pregovara~kompostupku sa potencijal-nim izvo|a~em radova zaizgradwu hale. [to seop{tinskog buxeta ti~e,nema nikakvih promenana strani prihoda i pri-mawa, niti rashoda iizdataka u teku}oj godini,promena se odnosi nanarednu 2020. godinu. Odmah nakon tre}e

izmene Odluke o buxetu,skup{tinska ve}ina dalaje saglasnost na tre}irebalans Programapripreme i izgradwe kap-italnih objekata od zna~ajaza lokalnu samoupravu,koji iz rebalansa op{tin-

skog buxeta proizilazi.Uporedo sa ovim

pripremawem uslova zapo~etak izgradwe indus-trijskog parka, privede-na je kraju prodajaparcela u infrastruk-turno opremqenom deluzone, pa su ve} na nared-noj sednici Skup{tineop{tine, odrànoj 3.oktobra, doneta re{ewao prodaji tri parcele.Kupci su Milisav

Milo{evi} i IvanQubisavqevi} iz ]upri-je i Regionalni recik-la`ni centar dooPara}in. Ovi investi-tori kupuju parcele radiizgradwe objekata, a popotpisivawu ugovora ima-ju 18 meseci da pribavegra|evinsku dozvolu izapo~nu izgradwu.Tre}a sednica Skup{tineop{tine u ovom setuodràna je u ponedeqak, 7.

oktobra. Nakon dopune,imala je ~etiri ta~ke isve su usvojene. Posleobrazloèwa koje je daodirektor JKP Danijel@ivkovi}, odborni~kusaglasnost dobila je tre}aizmena Programa poslo-vawa sa finansijskimplanom JKP Para}in za2019. godinu, sa obraz-loèwem i odlukomNadzornog odbora.Izmewena je Odluka o

maksimalnom brojuzaposlenih na odre|enovreme u op{tinskoj upravi,javnim preduze}ima iustanovama, u delu kojise odnosi na Zavi~ajnimuzej i JKP. Tako|e jedoneta Odluka o davawu uzakup poqoprivrednogzemqi{ta u dràvnoj svo-jini Milisavu Radi}u izSikirice, kao i nekolikore{ewa iz oblasti izbo-ra i imenovawa. Z. Ra{i}

ZA SEDAM DANA, POÊTKOM OKTOBRA, ODR@ANA TRI VA@NA SKUP[TINSKA ZASEDAWA

U CENTRU PA@WE INDUSTRIJSKA ZONARebalansom buxeta Op{tine obezbe|ena su dodatna sredstva za izgradwu objek-ta u industrijskom parku, a investitorima su prodate jo{ tri parcele u zoni

SKUP[TINSKOM ODLUKOM

OD 26. SEPTEMBRA

PRODATEOP[TINSKENEPOKRETNOSTI

DELEGACIJE POBRATIMSKIH I PRIJATEQSKIH OP[TINA BORAVILE U PARA]INU

POSETA ZNAÂJNA ZA RAZVOJ PARTNERSTVASa gradom Pazin i op{tinom Pqevqa potpisana Inicijativa za uspostavqawe saradwe

POTPISIVAWE U AMFITEATRUSa predsednikom Gradskog ve}a Pazina i predsed-nikom op{tine Pqevqa, Sa{a Paunovi}, predsednikop{tine Para}in, potpisao je 27. septembra Inicijativuza uspostavqawe saradwe, koja prethodi proceduribratimqewa. Ovaj sve~ani ~in obavqen je u sali-amfiteatru ispod staklene kupole novog Kulturnogcentra, ~ime je ovaj prostor sve~ano otvoren, nakon{to je prethodno prese~ena vrpca. Paunovi} jeizjavio da op{tina Para}in do sada nije imalapartnersku op{tinu u Crnoj Gori. Namera je da sesaradwa sa drugim op{tinama koristi u kulturnoj,sportskoj i privrednoj razmeni, ali i u konkurisawuza projekte EU kad god je to mogu}e.

NOVI

INVESTITORI

Dvojica ]upri~ana,Milisav Milo{evi} iIvan Qubisavqevi},kupili su u industri-jskoj zoni “Zmi~”parcele od po 46 ari,dok je Regionalnirecikla`ni centarPara}in bio najboqiponu|a~ za 73 ara.Interesantno je da upara}inskoj industri-jskoj zoni ima dostainvestitora iz susedne]uprije, koji o~iglednosmatraju da u Para}inuimaju boqe uslove negou svojoj op{tini.

Za goste je organizovan prijem u zgradi Op{tine

Sa posledwe sednice Skup{tine op{tine odràne 7. oktobra

~etvrtak 17. oktobar 2019.4 AktuelnoBilten

- Javno komunalno pre-duze}e “Para}in” je uprethodnih godinu i podana imalo bezbroj kon-trola policije irazli~itih organa dràvnevlasti. Tako|e smo imalii kontrolu Dràvne revi-zorske institucije,Republi~ke komunalneinspekcije, Inspekcijerada iz Kru{evca,Ekolo{ke inspekcije, kon-trole Odeqewa zavanredne situacije u vi{enavrata. Po razli~itim,uvek anonimnim prijava-ma, kontrolisani smo odstrane Specijalnogtuìla{tva-Odeqewa uKraqevu, a sve te silnekontrole su pokazale danikada nije bilo neza-konitosti i nepravil-nosti u poslovawu ovogjavnog preduze}a, o ~emusvedo~i i ocena RELOF-a (Projekta reforme

lokalnih finansija) pre-ma kojoj je JKP“Para}in”, za sada, najbo-qe javno preduze}e uSrbiji kada je re~ oprimewenim principimakorporativnog upravqawai principima finansi-jskog upravqawa i kont-role, rekao je, izme|uostalog, direktor tog pre-duze}a Danijel @ivkovi},na konferenciji za nov-inare odrànoj 9. oktobra,i dodao:- Sve ovo navodi, a

posebnu u slu~aju posled-we kontrole od straneinspektora PS Para}in,koja jo{ uvek traje, nazakqu~ak da se ne radi oredovnoj i uobi~ajenojkontroli kakvih je rani-jih godina bilo u vi{enavrata, {to jeste razlogmog obra}awa javnosti.Naime, na razli~itimjavnim mestima sve ~e{}e

se ~uje, a dobronamernaupozorewa sve ~e{}e dobi-jam od prijateqa, da pos-tupaju}i inspektori mora-ju ne{to da prona|u, bilo{ta {to bi se moglookarakterisati kaokrivi~no delo, kaozloupotreba slu`benogpoloàja, ne stvarnokrivi~no delo, koga nema,ve} bilo kakav formalnipropust koji bi bio isko-ri{}en kao formalnipovod za privo|ewe ipritvor mene kao direk-tora javnog preduze}a.Zbog toga ja dièm glas,ne samo zbog mene li~nove} i zbog sveukupnogposlovawa preduze}a izbog gra|ana u ~ijem najbo-qem interesu ve} godinamaradimo, jer smatram dakao gra|anin imam pravoda se branim na Sudu.Ukoliko postupaju}iinspektori smatraju da

postoji bilo kakva vrstanepravilnosti u mom radu,neka iza|u sa tim prednadle`nim javnimtuìocem, neka pokrenuredovan postupak i pro-ceduru i ja }u svoju nevi-nost, odnosno zakonito ipravilno postupawe uJKP, dokazati na Sudu,na {ta po Ustavu i zakon-ima ove dràve imam pra-vo. Ono na {ta nisamspreman jeste da budemprivo|en u raznoraznaodeqewa za mu~ewe iiznu|ivawe priznawa, kojabi potom bila isko-ri{}ena u marketin{ke ilokalno-politi~ke vrhe,rekao je Danijel @ivkovi}u svom obra}awu nov-inarima.Po wegovim re~ima, sveovo de{ava se nakon naja-va pojedinih kon-trolisanih portala,aktivista povereni{tva

SNS Para}in, da }edirektor JKP biti prive-den, a shodno tome,@ivkovi}, kako kaè, imavi{e nego opravdanesumwe da je upravo to iciq - da se on privede ida se od wega iznudi priz-nawe za delo koje ne pos-toji, pa da se sve to zatim“provu~e kroz medije iportale kontrolisane odstrane lokalnog SNS-a,~ime se postiè wihovpoliti~ki ciq”, radi

~ijeg ostvarewa i koristesve mogu}e vrste priti-saka.Ina~e, na po~etku svog

obra}awa medijima direk-tor JKP pro~itao je dvaodborni~ka pitawapostavqena na prethod-nim sednicama SOPara}in, koja, kako jerekao, dovoqno govore ukakvoj atmosferi obavqasvoju du`nost i kakve suvrste pritisaka u pitawu.

R.B.

U nasequ @abare uMesnoj zajednici "BrankoKrsmanovi}" u toku jeizgradwa ki{ne kanal-izacije u neizgra|enomdelu Moravske ulice, nakon~ega }e slediti asfalti-rawe.Gradili{te je u pratwi

saradnika iz Uprave zainvesticije, Direkcije i"Vodovoda", obi{ao Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine, koji je podsetioda je zavr{etak te ulicedugogodi{wi zahtevme{tana. Pored imovin-skih bilo je i mnogodrugih problema, koji susada re{eni. - Moravska je samo jednaod ulica koja se gradi ovegodine nakon re{avawaimovinskih problema.Imali smo asfaltiraweu Ribnici, poplo~avaweu [ava~koj, izgradwu uStri{kom nasequ, asfalti-

rawe dela prilaza nasequCara Du{ana bb, u kome jeugovorena jo{ jedna ulicaza izgradwu. Ugovorena jeizgradwa Vlasinske ulice,nadam se do kraja godineako vreme to dozvoli, gra-di se @i~ka u nasequCarice Milice jug, imalismo i asfaltirawe naKara|or|evom brdu. Nekeod ulica u tim naseqimamo`da nisu mnogo va`ne,ali to jesu dugogodi{wiproblemi koji suoptere}ivali i Imovinskuslu`bu, i gra|ane. Posleizmene Plana generalneregulacije pro{le godinere{avawe imovinskih prob-lema smo drasti~no ubrza-li i evo, sada imamoizgradwu, rekao jePaunovi}.Ukoliko gra|ani budu

sara|ivali u re{avawuimovinskih problema, ovimtempom, u naredne dve

godine, bi}e asfaltiranesve va`ne ili iole va`neulice u prigradskim nase-qima, a za godinu danabi}e izgra|ena preostalavodovodna i kanalizacionamreà.- Kada kaèm iole va`neulice, mislim na ulice ukojima su ku}e sa obestrane, ili bar gustoizgra|ene ku}e sa jednestrane, dok }e se ulice samalom gustinom nase-qenosti graditi u nekojbudu}nosti. Ponavqam da}e tempo izgradwe zavis-iti od saglasnosti vlasnika

parcela i od wihovogangaòvawa da se brère{e problemi, potenci-rao je Paunovi}.On dodaje da postoje sred-stva u buxetu Op{tine zapreostalu infrastruktu-ru koju treba izgraditi,{to zna~i da bi Para}inmogao biti prvi grad teveli~ine u centralnojSrbiji u kome su re{eniprakti~no svi osnovniinfrastrukturni proble-mi ne samo u gradu, negoi u svim prigradskim nase-qima.

M. Stojanovi}

U o~ekivawu ugovarawaradova na izgradwi objektau industrijskom parku saizvo|a~em koji je na tenderudao najboqu ponudu, istovre-meno se priprema i budu}aprodaja tog objekta, zbog~ega je Op{tinsko ve}eprotekle sedmice zasedalosvakodnevno. Svaki put razmatrani suradni tekstovi predlogaOdluke o otu|ewunepokretnosti -proizvodnog objekta uindustrijskom parkupovr{ine oko 3.000kvadrata, javnog oglasa ootu|ewu prikupqawempisanih ponuda, kao itekst predugovora ootu|ewu imovine iz javnesvojine koji treba da budepotpisan sa budu}imkupcem. Po{to se radi onajve}oj nepokretnosti kojuje Op{tina Para}in ika-da prodavala, re~eno jena Ve}u, radne verzijeOdluke i prate}ih akatarazmatraju se do detaqa.Kako pi{e u radnoj verz-iji, nakon izgradwe objek-

ta i pribavqawa upotreb-ne dozvole, {to je plani-rano za maj naredne godine,zakqu~i}e se glavni ugov-or i objekat otu|iti izjavne svojine, a do tada }ese zakqu~iti predugovor.Predlog odluke, javnogoglasa i predugovora, raz-matra}e i usvojitiSkup{tina nakon {to ihutvrdi Op{tinsko ve}e.Osim ovih izuzetno

va`nih ta~aka, Ve}e seprotekle sedmice bavilojo{ nekim temama, pa jetako prihva}eno re{ewe olicima ovla{}enim zaodlagawe poreskog duga.Tako|e, prihva}eno je vi{eizve{taja komisije zaocenu posebnih i godi{wihprograma iz obasti sporta.Izme|u ostalog, doneta sure{ewa o prenosu buxet-skih sredstava koje nijemogu}e iskoristiti uteku}u buxetsku rezervui wihovom raspore|ivawuOp{tinskoj upravi zainvesticije i Ekonomsko-trgovinskoj {koli.

Z. Ra{i}

KONFERENCIJA ZA NOVINARE DIREKTORA JKP "PARA]IN" DANIJELA @IVKOVI]A

TRPIMO PRITISKE POLICIJE I TU@ILA[TVA

NASTAVQA SE IZGRADWA ULICA U PRIGRADSKIM NASEQIMA

USKORO ASFALT U PREOSTALOM DELU MORAVSKEU toku su radovi na izgradwi atmosferske kanalizacije, a zatim sledi asfaltirawe

ÊKAWE DUGO 15 GODINA

Bilo je potrebno skoro petnaest godina re{avawaimovinskih problema u Moravskoj ulici, od prveizmene urbanisti~kog plana kojom su bila obuh-va}ena i prigradska naseqa 2004. godine. U@abaru postoje jo{ dve mawe ulice koje su vangradske zone po planovima iz ranijih godina, asada su i one obuhva}ene, tako da }e se re{avati.

VE]NICI DETAQNO RAZMATRAJU

IZUZETNO VA@NE TA^KE

Op{tinsko ve}e vi{e puta je “pretresalo” radne tek-stove Odluke o otu|ewu nepokretnosti, javnog oglasai predugovora o otu|ewu imovine iz javne svojine

PRIPREMA PRODAJEINDUSTRIJSKOG PARKA

Po zavr{etku ki{ne kanalizacije, gradi}e se kolovoz

~etvrtak 17. oktobar 2019. 5Aktuelno Bilten

Zamenica {efa DelegacijeEvropske unije u Srbiji,Mateja Nor~i~ [tamcar,zajedno sa 19 zamenikaambasadora evropskihdràva, posetila je 3.oktobra Para}in, odnosnoprojekte koje u na{ojop{tini finansiraEvropska unija, a kojidoprinose razvoju infra-strukture, prevencijipoplava, podsticajukonkurentnosti lokalnihekonomija i otvarawu novihradnih mesta, kao iunapre|ewu socijalneinkluzije.

Za evropske diplomatenajpre je u Op{tini orga-nizovana prezentacija irazgovor sa predsednikomSa{om Paunovi}em o pri-oritetima i potrebama, azatim su zajedno obi{li

Industrijsku zonu "Zmi~"~ije je infrastrukturnoopremawe EU podràla saoko 300.000 evra, uzu~e{}e Op{tine. Nakonobilaska novesaobra}ajnice, obi{li suu zoni preduze}e "Naturagusto" koje je, zahvaqu-

ju}i bespovratnim sred-stvima-grantu EU u izno-su od 20.000 evra, nabav-ilo novu opremu. Evropskaunija pomogla je i izgrad-wu infrastrukture u indus-trijskoj zoni, a tim sred-

stvima izgra|ena je novasaobra}ajnica i otvorennovi blok parcela.- To je bilo neophodno jerje zemqi{te opremqenoinfrastrukturom ve}prodato kupcima koji gradeobjekte. Trenutno u zoniimamo 20 investitora,

ukqu~uju}i i posledwa trire{ewa o prodaji koja iduna sednicu Skup{tine.Sad otvaramo novi blokparcela, a u okviru pos-toje}eg gradi}emo indus-trijski park za {vedsku

kompaniju “Rimaster”, popismu o namerama koje suoni uputili, gde o~ekuje-mo da narednih godinaposao na|e do hiqadu rad-nika. Uz postoje}ih 20malih kompanija i novekupce koji ~ekajupreparcelaciju da bikupili zemqi{te iizgradili svoja postrojewa,o~ekujem da za pet do {estgodina, uz “Rimaster”,imamo 30 do 40 malih isredwih kompanija naop{tinskom zemqi{tu, azatim idemo daqe u

{irewe industrijske zonena zemqi{te privatnihvlasnika, izjavio je tomprilikom medijima predsed-nik na{e op{tine Sa{aPaunovi}.On je dodao da to zna~i

da }e para}inska indus-trijska zona, zajedno sa}uprijskom u blizini, bitizona najve}eg zapo{qavawau Pomoravqu u narednimgodinama.Zamenica {efa DelegacijeEvropske unije u Srbijiizjavila je da su utisci izPara}ina veoma pozitivni.

- Srbija je na putu kaEvropskoj uniji i 60 odstonovca ide za projekte EUkoji se implementiraju nalokalnom nivou, tako da jeza nas, dràve ~lanice,va`no {ta se de{ava nalokalu. Mislimo da jePara}in jako lep primerimplementacije projekatau infrastrukturi.Pokazali smo jako lepusolidarnost 2014. godinekada su bile poplave ipomogli vam u sanaciji, asada smo videli i lepprimer malog preduze}akoje je dobilo grant zaprehrambenu industriju izjednog od na{ih EU Proprojekata, rekla je [tam-car, zakqu~iv{i da suuvek otvoreni za dobreideje, nakon ~ega je pose-ta evropskih diplomataPara}inu zavr{ena.

N. Stankovi}

U predvi|enom roku, uzfinansijsku podr{kuEvropske unije, nedavno jezavr{ena izgradwa velikesaobra}ajnice - ulice uindustrijskoj zoni, duge 600metara, sa vodovodnom ikanalizacionom mreòm ijavnom rasvetom.Saobra}ajnica je sve~anootvorena na Dan op{tine,27. septembra, u prisustvudelegacija iz pobratimskihi prijateqskih op{tina igradova, a vrpcu su sim-boli~no presekli predsed-

nik op{tine Sa{aPaunovi} i IrenaMilo{evi}, na~elnicaOdeqewa za lokalniekonomski razvoj.

Paunovi} je podsetiona zna~aj nove saobra}ajnicekojom se otvara novi blokparcela u industrijskojzoni, u pravcu ]uprije,koje }e se kasnijeparcelisati za potrebenovih kupaca, kojih ve}ima, te na ~iwenicu da susve parcele u infrastruk-turno opremqenom delu zone

ve} prodate, a uskoropo~iwe i izgradwa indus-trijskog parka za“Rimaster”, koji }e, fazno,omogu}iti zapo{qavawe ido 1000 qudi, kako su najav-ili [ve|ani.

- Bez izgradwe ove ulicePara}in ne bi imao parcelekoje moè da ponudiinvestitorima, a koje ve}nisu prodate u delu zonekoji je opremqen infra-strukturom. Projekat ideodli~no, u skladu saplanovima i ne{to boqe od

toga. O~ekujem da za dve ilitri godine ovde bude izme|u30 i 40 malih i sredwihpreduze}a, uz veliki indus-trijski park i mogu}e nekedruge velike investitore,{to }e omogu}itizapo{qavawe i vi{e od

1.500 radnika na ovom pros-toru. O~ekujem tako|e da zagra|ane Para}ina ne budevi{e problem kako na}iposao, ve} kako prona}iposao sa boqom platom, jerse poslodavci àle nanedostatak kvalifikovane

radne snage zbog odlaska uinostranstvo. Zbog toga }eOp{tina, osim ulagawa uinfrastrukturu da biomogu}ila investicije,pruàti podr{ku radi dobi-jawa kvalifikovanije radnesnage, {to }e radnicimaomogu}iti i ve}e zarade,rekao je Paunovi}.

U svakom slu~aju, daqiminfrastrukturnim opre-mawem industrijske zoneOp{tina nastavqa daobezbe|uje uslove za dolazaknovih investitora, koji }egraditi pogone, otvaratinova radna mesta izapo{qavati stanovnikena{e op{tine, {to jestenajva`niji zadatak lokalnesamouprave. Z. Ra{i}

DIPLOMATE EVROPSKE UNIJE POSETILE NA[U OP[TINU ZBOG PROJEKATA KOJE FINANSIRA EU

PODR[KA PARA]INU KROZ VI[E PROJEKATAPara}in je jako lep primer dobre implementacije projekata EU, rekla je zamenica {efa Delegacije Evropske unije u SrbijiMateja Nor~i~ [tamcar nakon obilaska industrijske zone

KONKURS ZA NOVI GRANT

U toku je novi konkurs za dodelu drugog granta mal-im i sredwim preduze}ima u Srbiji za nabavku ilizamenu opreme u okviru projekta EU Pro u iznosu od2,5 miliona evra, pa je zamenica {efa Delegacije EUu Srbiji pozvala mlade qude sa dobrom idejom dase prijave do 10. novembra, do kada traje tender.

ZAHVALNICA EVROPSKOJ UNIJI

Predsednik op{tine Sa{a Paunovi} prilikomove posete iskoristio je priliku da zamenici{efa Delegacije EU u Srbiji, Mateji Nor~i~ [tam-car, uru~i javno priznawe Para}ina Evropskojuniji - Zahvalnicu, povodom Dana op{tine. Ovopriznawe EU je dobila zbog donacije vi{e pro-jekata koji se sprovode u na{oj op{tini.

OD POQANE DO 20 INVESTITORA

Projekat industrijske zone po~eo je 2006. godineizradom urbanisti~kog plana, ali zbog razli~itihprepreka i komplikovane procedure, tek 2012. jeizgra|ena prva saobra}ajnica koja je vodila naulaz u zonu. Do pre sedam godina industrijska zonabila je samo poqana, ne ba{ pogodna za poqo-privredu zbog podzemnih voda. Potom je usledi-lo ubrzano infrastrukturno opremawe i prodajazemqi{ta investitorima, tako da sada u zoni ima20 preduze}a koji su do sada sagradila iligrade 12 proizvodnih i poslovnih objekata.

SVEÂNO OBELE@EN ZAVR[ETAK

VA@NOG POSLA U INDUSTRIJSKOJ ZONI

Bez ove saobra}ajnice, op{tina Para}in ovog trenutka u zonine bi imala parcele koje moè da ponudi investitorima

NOVA ULICA ZANOVI BLOK PARCELA

Diplomate EU na ~elu sa Matejom Nor~i~ [tamcar obi{le su industrijsku zonu

Degustacija proizvoda u firmi “Natura gusto” koju je EU pomogla grantom

Novom ulicom, nakon otvarawa, pro{etali su igosti iz pobratimskih i prijateqskih op{tina

~etvrtak 17. oktobar 2019.6 InfrastrukturaBilten

Ove godine u gradu i useoskim mesnim zajedni-cama na javnim povr{ina-ma ure|ivani su prostorinameweni igri dece, atakvi radovi okon~ani sunedavno i u MZ êpure.Igrali{te je ure|eno,

ogra|eno, opremqenoparkovskim i drugimmobilijarom, odnosno ate-stiranim rekvizitima zaigru dece, a sve~ano jeotvoreno pred sam Danop{tine.Za prisutne zvanice i

okupqene brojne me{tanei decu prigodan programpripremili su pred{kol-ci i u~enici podru~nogodeqewa {kole "\uraJak{i}" iz ovog sela.Ina~e, pre po~etka grad-we, lokalna samoupravaorganizovala je posebnuraspravu u ovom selu kakobi se izabrala lokacija zade~je igrali{te, a ìte-qi su bili jednoglasni

da se prvo sredi prostorpored vage u centru sela,podsetio je Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine, na sve~anostipredaje igrali{ta naupotrebu.- Ovaj objekat je zavr{en,{to zna~i da je obe}aweispuweno i igrali{te je

ure|eno ba{ onako kakosu to èleli me{taniêpura. Naravno, u nared-nom periodu, shodnomogu}nostima buxeta, bi}eure|en i prostor oko domakulture koji je znatnove}i i koji }e biti jo{funkcionalniji s obziromda se nalazi u blizini

{kole, najavio jePaunovi}.

Slavomir \or|evi},predsednik Saveta MZêpure, potvr|uje daplanovi za sre|ivawe domapostoje i to od "poda doplafona", kao i prostoraiza ovog objekta.- Me|utim, radi se o

velikoj investiciji od oko19 miliona dinara. Mi smoodlu~ili i zbog toga danajpre sredimo ovaj de~jiparki} i u tome smo uspeli,kaè \or|evi} i dodajeda êpuru ne nedostajepodmladak, ali bi voleoda dece bude {to vi{e.

M. Stojanovi}

Prigradska naseqa koja suneplanski nastajala narubovima grada tokomdecenija, bila su u prob-lemu {to se ti~e infra-strukture koja nije moglada se gradi zbog nere{enihimovinskih odnosa. Kako sutokom godina re{avaniimovinski odnosi, stvorenisu uslovi za izgradwuvodovoda, kanalizacije, aposle te izgradwe krenu-lo se i sa izgradwomkolovoza, kao {to je slu~aju @i~koj ulici, ~ije jegradili{te obi{aopredsednik op{tine Sa{aPaunovi}.- Izmenom Plana gener-alne regulacije pro{legodine stvoreni su uslovii uspeli smo da izgradi-mo vodovod i kanalizaci-ju u skoro svim ulicama, asada po~iwe i wihovoasfaltirawe. U @i~kojulici u nasequ CariceMilice jug su re{eniimovinski problemi i tuje prvo po~ela izgradwakolovoza. To je jedna odulica u prigradskim nase-qima koje }emo ove godineasfaltirati, kazao jePaunovi}.U vreme wegovog obilas-ka @i~ke ulice jo{ sutrajali radovi na pripre-mi za asfaltirawe ulaznogdela saobra}ajnice u nase-qe Cara Du{ana bez bro-

ja, radova je bilo tako|eu Ribnici, kao i naKara|or|evom brdu, te u[ava~koj ulici u Dankovu. - Obavili smo radove i

u Stri{kom nasequ, bi}eih ponovo u Stri{komnasequ i u nasequ CaraDu{ana bez broja po novojjavnoj nabavci koja jeokon~ana u septembru.Veliki broj va`nih pri-gradskih ulica koje nisuasfaltirane zbognere{enih imovinskihproblema, otpriliketre}ina, izgradi}e setokom ove godine i o~eku-jem da ve} slede}e imamonastavak izgradwe ostalihprigradskih ulica kakodaqe budemo re{avali

imovinske probleme igradili vodovodnu i kanal-izacionu mreù, {to sveprethodi asfaltirawu,naglasio je Paunovi}.Ako sve bude teklo po

planu i ne bude dodatnihimovinskih problema naterenu, u dve narednebuxetske godine bi}ere{eni infrastrukturniproblemi u prigradskimnaseqima na{e op{tine.Svi gra|ani na perifer-iji grada dobi}e time svupotrebnu infrastrukturu,naravno ukoliko budesaradwe sa wihove strane,a imovinska pitawa re{ese na obostrano zadovo-qstvo, i gra|ana i lokalnesamouprave. N. Stankovi}

U sklopu programaobeleàvawa praznika gra-da, zamenik predsednikop{tine Tomislav[aleti} 26. septembrazvani~no je predao naupotrebu novosagra|enibunar u Goruwu, u pris-ustvu direktora JKP“Vodovod”, Direkcije zaizgradwu, predsednikaop{tine i drugih pred-stavnika lokalnesamouprave.Novi bunar dubine je 126metara, ima izda{nostdeset litara vode u sekun-di i jedan je od nekolikokoje ove godine gradi JP“Vodovod” iz sopstvenihsredstava i u okviru pro-grama unapre|ewa vodosnab-devawa po me|unarodnomugovoru, u saradwi saNema~kom razvojnom(KFW) bankom.- Zvani~no pu{tamo ovaj

bunar u rad i to jejedanaesti bunar u siste-mu vodosnabdevawa JP“Vodovod”. Moram dapohvalim ovo javno pre-duze}e koje je trenutno uvelikoj investicijivodosnabdevawa. Bi}epu{tena u rad jo{ dvanova bunara u sklopu ovogvelikog projekta, a wegovsastavni deo je i aktuel-na zamena glavnog cevovo-da od Izvora ka Para}inu,{to je vi{edecenijskizahtev na{ih sugra|ana,rekao je [aleti}.On je podsetio da je staricevovod napravqen od azbest-nih cevi, te da zamena ideodli~no. Ve} je ura|enooko dva kilometra novogdovoda, pa se o~ekuje da utoku 2020. godine posaobude kompletno zavr{en.A gra|ani op{tine

Para}in tada mogu da budu

spokojni jer }e imati mno-go boqe vodosnabdevaweza jedan dugi, zaista dugivremenski period,zakqu~io je [aleti}.Ina~e, jo{ dva bunara suzavr{ena i wihovo opre-mawe je pri kraju, dok seza preostala dva traìpogodna lokacija.

Z. Ra{i}

NOVOSAGRA\ENO DE^JE IGRALI[TE NA PROSTORU PORED VAGE PREDATO NA UPOTREBU

RADOST ZA NAJMLA\E STANOVNIKE ÊPURAProstor u centru sela je ure|en ba{ kako su to èleli me{tani êpura, a u dogledno vreme bi}e ure|en i prostor oko Doma kulture

TRADICIONALNO MESTO ZA OKUPQAWE

Prostor kod vage u êpuru na kome je izgra|eno de~jeigrali{te je nekada bio prostor za tradicionalnaokupqawa mladih qudi u selu, a zavr{etkom rado-va ispuwen je san wihovih mali{ana, tvrde me{tani.Biqana Andreji} ìvi i radi u Austriji i kaè daje bila zate~ena prelepim prizorom novoizgra|enogde~jeg parka koji svojim izgledom ne zaostaje za oni-ma koji se grade u inostranstvu.

ZA SIGURNOST LETI

Novi bunar pove}ao jekoli~inu vode u siste-mu za desetak litara,{to je posebno zna~ajnou letwem periodu kadaizda{nost vrela “SvetaPetka” opadne, apotro{wa sevi{estruko pove}a. Timpre jer gra|ani ondavodu tro{e i za potreberashla|ewa - betona, tro-toara, ili za zalivawetravwaka i ba{ti, {tosvakako ne bi trebalo.

POÊLA IZGRADWA ULICE U NASEQU CARICE MILICE JUG

Bunar u Goruwu je predao na upotrebu zamenik predsed-nika op{tine Tomislav [aleti}

@I^KA ULICA PREDASFALTIRAWEM

U ovom delu naseqa @i~ka je prva ulica u kojoj su re{eni imovinski odnosi

JO[ DESET LITARA VODE U SEKUNDI

PU[TEN U RAD NOVI BUNAR ZA VODOSNABDEVAWE

Radosnom doga|aju prisustvovali me{tani, deca i predstavnici Op{tine

TOMISLAV [ALETI] - JP “Vodovod” ove godine gradi nekoliko bunara

Ova ulica brzo }e dobiti asfaltni kolovoz

~etvrtak 17. oktobar 2019. 7Infrastruktura Bilten

Veliki doga|aj zastanovnike prigradskognaseqa Cara Du{ana bezbroja zbio se po~etkomoktobra. Asfaltirana jeulazna saobra}ajnica,odnosno delovi ulica CaraDu{ana i Vuka Karaxi}a,uz prethodnu izgradwuvodovoda, ki{ne i fekalnekanalizacije.

Ranijoj izgradwiasfaltnog kolovoza "naputu" su stajali nere{eniimovinski odnosi, zbog~ega je predsednik op{tineSa{a Paunovi}, obilaze}iovo gradili{te, rekao daje to zaista “istorijskidan” kako za naseqe CaraDu{ana bb, tako i zaimovinsku slu`bu Op{tinePara}in, jer “posle mno-go godina re{avawaimovinskih problema, posleko zna koliko sporova,rasprava, izmena urban-

isti~kih planova, parcelaci-ja i sli~no, kona~no stièasfalt u naseqe”.- Ove godine ugovorili

smo jo{ jednu ulicu zaasfaltirawe u ovom nase-qu. Izgradwa }e se obav-iti ove ili na prole}e

slede}e godine, {to }ezavisiti od vremenskihuslova, rekao je Paunovi},najaviv{i izgradwu ulicai u drugim prigradskimnaseqima.- Slede}a koja se gradi je@i~ka u nasequ Carice

Milice jug. Tako|e imamougovorene radove u deluMoravske u nasequ @abare,a bi}e i radova uVlasinskoj ulici, koja seoslawa na Stri{ko nase-qe, dodao je Paunovi}.A da je u nasequ Cara

Du{ana bilo vrlo komp-likovano re{iti imovinskeprobleme, slikovito jeobjasnio jedan od stanovni-ka, Zoran Kojadinovi},koji je kazao da su svimislili da }e, vremenom,preskakati ograde kako bido{li do svojih ku}a.Me|utim, dobili su savre-menu saobra}ajnicu saivi~wacima, svom infra-strukturom i dvoslojnimasfaltom, pravu gradskusaobra}ajnicu.U nasequ Cara Du{ana

posle ovog asfaltirawa

i o~ekivane izgradwenaredne ulice, postojiplanovi i za izgradwupreostalih saobra}ajnica.Za otprilike dve godine,ako ne bude dodatnihimovinskih problema, mog-lo bi da se kaè da }e sveulice u Para}inu u pri-gradskim naseqima kojeimaju iole zna~ajniji brojku}a biti asfaltirane.Osta}e neizgra|ene samoneke mawe ulice u nasequKara|or|evo brdo u koji-ma se nalaze ra{trkanevikendice. M. Stojanovi}

Punom parom teku radovina rekonstrukciji, prak-ti~no izgradwi novogglavnog cevovoda zavodosnabdevawe Para}ina,a nepristupa~no gradili{tekrajem septembra obi{lisu predsednik op{tinePara}in Sa{a Paunovi},direktor JP “Vodovod”Neboj{a Simi} i drugipredstavnici lokalnesamouprave i nadle`nihslu`bi. Podsetimo, zamena cevovo-da obavqa se po programuKFW banke u duìni od oko10 kilometara, od lokaci-je u Izvoru ispod kaptaèu pravcu rezervoara na

Kara|or|evom brdu. Kakoje rekao direktor Neboj{aSimi}, radovi se odvijajuprema utvr|enoj dinamici,dnevno se postavi izme|u 60i 70 metara novih cevi,tako da }e sigurno bitizavr{eni i pre ugovorenogroka od 18 meseci.Predsednika op{tine

podse}a da }e izgradwomnovog cevovoda i pu{tawemu rad {est bunara, odkojih je jedan ve} ufunkciji i izgra|en jesredstvima "Vodovoda",grad sa okolnim selimakoja se snabdevaju iz grad-skog "Vodovoda" re{itinedostatak vode u su{nim

periodima za vi{e deceni-ja.- Znamo da smo svojevre-meno imali velike prob-leme zbog pucawa starihcevi od azbestnog betona,koje su usled dugeupotrebe postale krte, ausled slegawa terena naovim prostorima, kojije dosta {umovit, napotesu od Izvora premaPara}inu. Zbog toga jebilo vrlo te{ko otk-lawati kvarove iodràvati cevovod kakobi gra|ani u svakomtrenutku imali kon-trolisanu vodu za pi}e,podsetio je Paunovi}.Novi cevovod prolazi

drugom trasom gde seo~ekuje mawe problemakada je u pitawuodràvawe ovog vidainfrastrukture, a i sammaterijal od kog jenapravqen je mnogosavremeniji. A to zna~iza sve gra|ane na{eop{tine sigurnijevodosnabdevawe i tokomsu{nih meseci. M.S.

U prazni~noj sedmici predDan op{tine, u prisustvume{tana, fudbalera i pred-stavnika lokalne samouprave,Lebincima je predat nakori{}ewe fudbalski terenkoji }e koristiti FKBudu}nost iz ovog sela.

Nakon obra}awa predsed-nika op{tine Sa{ePaunovi}a i predsednikaSaveta MZLebina DragoslavaJankovi}a, Paunovi} je prviotvorio kapiju novog terenai dodao loptu, posle ~ega jeodigrana revijalna utakmicaizme|u veterana i prvogtima seoskog kluba.

Op{tina je takostanovnicima Lebine stvo-rila uslove za sportskeaktivnosti, prevashodno ima-ju}i u vidu da je fudbalglavni sport u seoskim sre-dinama, pa me{tani traèuglavnom izgradwu i opre-mawe fudbalskih terena.

- Kona~no je ispuwenoobe}awe dato me{tanima

Lebine da }e imati fud-balski teren u selu, kojisu dugo traìli na zborovi-ma. Blizu novog, postajao jestari fudbalski teren kojinije ispuwavao uslove, paje bilo potrebno najprere{iti imovinske probleme,kupiti parcelu, pa izgradi-ti i u celini opremitiobjekat, kazao je Paunovi},dodaju}i da ima jo{ detaqa

koje na terenu trebazavr{iti, a me{tani su ve}najavili da }e traìtiizgradwu svla~ionica.

Paunovi} je podsetio da supre terena u Lebini predatena upotrebu svla~ionice uGorwoj Mutnici, izgra|ene sui u Zabregi, Tre{wevici,odnosno Siwem Viru iSvojnovu. U mnogim drugimselima Op{tina je poma-gala izgradwu sportskihobjekata i nastavi}e da sedaqe time bavi gde god pos-toje takvi zahtevi seoskihmesnih zajednica.

Kako se zavr{ava izgrad-wa osnovne infrastruktureu selima na{e op{tine, a tosu putevi, vodosnabdevawe,kanalizacija... ìteqi sadatraè da mogu da se okupqa-ju i druè kroz adaptacijudomova kulture ili izgrad-wu sportskih terena, jerqude u selima na okupu“drè” kultura i sport.

M. Stojanovi}

Op{tina je ispunila obe}awe dato Lebincima da }e dobiti igrali{te

KVALITETNO I U ROKU

Po re~ima DragoslavaJankovi}a, predsedni-ka Saveta MZ Lebina,izvo|a~i radova mak-simalno su se trudilida igrali{te odrade uroku i kvalitetno. Saprelepom ogradom, toje jedan od najlep{ihterena, a Lebinci su seborili da ga dobiju od2012. godine.

ZAHVALNOST OP[TINI I IZVO\AÎMA

- @elim da se zahvalim u ime stanovnika ovog nase-qa izvo|a~ima radova i lokalnoj samoupravi {to suiza{li u susret na{im èqama i pro{irili sao-bra}ajnicu na 15 metara, gde treba, kako bi se mogliokretati kamioni. Ovo je vrlo zna~ajno s obzirom nato da se veliki broj doma}instava ovde bavi sakupqawemsekundarnih sirovina, rekao je Zoran Kojadinovi}.

NOVA TRASA

Nova trasa glavnogcevovoda samo delomide paralelno sastarom. Za ukopavaweove linijske infra-strukture bira senajpovoqniji teren, tese na nekim mestimatrasa cevovoda ukr{tasa trasom gasovoda"Turski tok".

ODMIÛ RADOVI NA ZAMENI GLAVNOG DOVODA ZA VODOSNABDEVAWE

POSTAVQENO PREKODVA KILOMETRA CEVIU “Vodovodu” o~ekuju da }e posao biti zavr{en pre ugovorenog roka

“ISTORIJSKI” DAN KOJI SU TAMO[WI STANOVNICI GODINAMA PRI@EQKIVALI

STIGAO ASFALT U NASEQE CARA DU[ANAPosle godina sporova, rasprava i izmena urbanisti~kih planova, kona~no su se stekli uslovi za izgradwu

U LEBINI SVEÂNO ZBOG NOVOG SPORTSKOG OBJEKTA

Doga|aju su prisustvovalifudbaleri, me{tani i gosti

FUDBALSKI TERENPREDAT NA UPOTREBU

Direktor “Vodovoda” Neboj{a Simi} na gradili{tu

Pre asfaltirawa izgra|en vodovod, te kanalizacija i ivi~waci

~etvrtak 17. oktobar 2019.8 Javni skupoviBilten

Predsednik op{tine Sa{aPaunovi} sa pred-stavnicima op{tinskihslu`bi zapo~eo je nizskupova sa me{tanima mes-nih zajednica 23. septem-bra, u Busilovcu, u seoskoj{koli. Kako je predstavqeno

prezentacijom, u ovoj godi-

ni nastavqena su asfalti-rawa Partizanske iBakri}ke ulice, tako|e,prema zahtevu, nasipanesu dve mawe ulice, a kakoje ranije ve} adaptirana ipreure|ena ambulanta,najavqeno je da }e u sko-rom periodu za ambulantubiti obezbe|en kompjuter

i internet. Za daqe, vide}ese {ta moè da u|e uplan buxeta za 2020. god-inu.Zatim je predstavqeno

{ta od rashoda o~ekujeOp{tinu u narednom peri-odu, gde bitan uticaj imai dolazak kompanije“Rimaster” koja trenutno

zapo{qava 90 radnika, a uplanu je do 1.000. Za wu jepotrebno izgraditi indus-trijski park, {to je pri-oritet. Tu su i obavezeOp{tine prema drugiminvestitorima u zoni usmislu izgradwe infra-strukture, zatim u~e{}eu projektima Evropske uni-je, [vajcarske razvojneagencije i Kancelarije zajavna ulagawa, u {ta spa-da rekonstrukcija {estosmorazrednih {kola,Centra za socijalni rad,Bolnice i Doma zdravqa,

izgradwa novog sistemaodbrane od poplava,unapre|ewe vodosnabdevawakroz izgradwu novogcevovoda, {est novihbunara, zamenu vodovodnemreè u gradu i drugo...Prema procenama, izgrad-wa industrijskog parkako{ta}e oko 250 milionadinara, {to je iznos potre-ban za asfaltirawe okosto seoskih ulica iliizgradwu pet novih vrti}aveli~ine “Gulivera”. Ili,samo dokumentacija za pro-jekat Bolnice koju pla}a

Op{tina ko{ta vi{e odasfaltirawa jedne tre}inesvih seoskih ulica u godi-ni. Za ostale investitoreu industrijskoj zoni izgrad-wa infrastruktureiznosi}e oko 100 milionadinara, u vi{e faza,re~eno je na skupu.

Proceweno u~e{}eOp{tine u projektimarekonstrukcije osnovnih{kola u Popovcu, Buqanu,Stubici, Sikirici, te{kole u Drenovcu i O[“Radoje Domanovi}”, kaoi Centra za socijalni rad,iznosi 50 miliona dinara,za projekat vredan oko 300miliona, re~eno je tako|e.Od poslova u samom

Busilovcu, ugovorena jerekonstrukcija dela putaBusilovac-Golubovac,rekonstrukcija dela putaBusilovac-Kre`binac, a uplanu je pro~i{}avawezemqanih kanala u selu,kao i daqa izgradwaPartizanske ulice.

N. Stankovi}

Pre zborova u Busilovcu,Lebini i Dowoj MutniciUdruèwe “Lokalna akcionagrupa Para}in” (LAG) organizo-valo je u ova tri sela, nazahtev me{tana, radnu akcijuse~e rastiwa na javnimpovr{inama. U Busilovcu jera|ena Partizanska ulica, uLebini prostor oko Doma kul-ture i kod “gorwe ~esme”, a uDowoj Mutnici LAG i me{tanisre|ivali su prostor ispred iiza Doma kulure. U akcijama je u~estvovalo i

nekoliko zaposlenih u o{tin-skim slu`bama, pridruìli suse mla|i me{tani iz tih i

okolnih sela, pa i sam predsed-nik Sa{a Paunovi}. Na ovaj na~in on je hteo da

pokaè li~nim primerom dame{tani mogu sami, putemdobrovoqnih akcija, da re{emawe komunalne probleme usvojoj sredini. Tako se radii u ostalim evropskim zemqa-

ma, a taj stav Paunovi} jeponovio i na zborovima, objas-niv{i da je li~na inicijati-va vrlo va`na.Ina~e je odràvawe obodnihparcela, do puteva, obavezavlasnika, ali ima napu{tenihdoma}instava, starih ibolesnih, kojima je ovakvapomo} dobrodo{la.“Lokalna akciona grupa” je iosnovana sa ciqem da pokre}eradne akcije sa me{tanimaradi obavqawa mawih poslo-va u seoskim sredinama.Recimo, lo{e odràvawepojasa izme|u privatnihparcela i ulica i puteva

ne{to je na {ta se me{tani uselima naj~e{}e àle, madase zajedni~kim radnim akci-jama taj problem lako re{ava.Paunovi} je najavio da }e nas-taviti da podràva ovakveakcije u svim mesnim zajedni-cama gde me{tani imaju voqu dase samoorganizuju. Z.R.

U prostorijama {kole uPlani, 8. oktobra, odrànje ~etvrti po redu javniskup tog dana, a kao iuvek, na po~etku je usle-dio izve{taj o obavqen-im poslovima u mesnojzajednici. Nagla{eno je daje ugovorena ulica kagrobqu za asfaltirawe,dok je asfaltirawe drugeulice ve} u toku. Zatimje usledio prikaz buxetai projekata koji se real-izuju, va`nih za celulokalnu zajednicu, a kojizauzimaju znatan deo ucelokupnoj raspodeli sred-stava, o ~emu se govori nasvim zborovima. Tako|e,navedeno je da je u tokuizgradwa kanalizacije u 10sela, od 33, {to je tako|eveliki izdatak i posaokoji zahteva puno vreme-na za realizaciju. Posle toga su pred-

stavqeni radovi koji suve} obavqeni u Plani:asfaltirani puteviLe{je-Plana-Golubovac,Plana-Skorica, rekon-struisan put Mirilovac-Plana, asfaltirane uliceu selu, ure|ivani poqskiputevi, izgra|en jevodovod kroz selo iprikqu~ena {kola,dogra|ena dovori{nafekalna kanalizacionamreà u {koli, izgra|ensportski teren, ure|eneprostorije u Domu kul-ture, adaptirana ambu-lanta...

Od aktuelnih poslova,u toku su radovi u Ulicivojvode Stepe, a ugov-oreno je asfaltiraweGrobqanske ulice, kao iradovi na rekonstruk-ciji dela puta Plana-Mirilovac i ure|eweprostora ispred Domakulture. Tako|e,postavqeni su uspori-va~i saobra}aja kod{kole, fudbalski klubdobija pomo} iangaòvani su volon-teri...Usledila su pitawa

me{tana, pa je, izme|uostalog, u odgovoru najedno re~eno da }ere{etka na kanalu ulicebiti postavqena ~im seulica asfaltira, a to jeubrzo. Neki od prisutnih

zatraìli su daqu pomo}u izgradwi crkvene salekoju su me{tani ve}zapo~eli, a odgovor jebio da se sredstva mogudobiti prijavqivawem naop{tinski konkurs zasufinansirawe izgradweverskih objekata. Me{tanisu pitali i za re{etkupreko puta koja je poki-dana saobra}ajem, a putslegao, a dobili odgovorda je nova re{etkanapravqena i postavqena,a da su rastiwe kraj putao~istili me{tani kojisu se sami organizovali,jer to nije op{tinskiput.Bilo je pitawa vezanih

i za deponiju i slivawevode u wive, {to je veli-ki zdravstveni i eko-

lo{ki problem. Me|utim,me{tani moraju sami daprijave komunalnojinspekciji svakog kobaca sme}e na mesto kojenije predvi|eno, a to jejedini na~in da se zaus-tavi stvarawe deponijapored puta. Op{tina jepostavila u svim selimakontejnere za komunalniotpad, dok je za odvozgra|evinskog otpadapotrebno pozvati JKPili samostalno odvesti{ut na za to predvi|enudeponiju.

Na pitawe u veziodràvawa poqskih puteva,ugroènih rastiwem, re~enoje da su za to zaduènivlasnici parcela kraj kojihprolaze putevi.

N. Stankovi}

NOVI CIKLUS JAVNIH SKUPOVA U MESNIM ZAJEDNICAMA POÊO 23. SEPTEMBRA

PLANIRAWE BUXETA PRVO U BUSILOVCUPrisutnim me{tanima najpre su predstavqeni veliki projekti koji se realizuju u op{tini, od zna~aja za sve

PITAWA ME[TANA

Pitawa me{tana uglavnom su se odnosila na komu-nalne probleme kao {to su nasipawe nekategorisanihputeva i sporednih ulica, ~i{}ewe putnih pojasevaod rastiwa... Interesovali se se i za put ka Ra`wui vodovod. Nastavak radova na vodovodnoj mreì nije mogao bitiugovoren ove godine iz razloga {to je u toku veli-ki projekat unapre|ewa vodosnabdevawa, a gradi sevodovod u jo{ dva sela, kazao je Paunovi}. U me|uvre-menu se pojavila mogu}nost da dràva finansira takveobjekte infrastrukture u narednim godinama.

ÊTVRTI U NIZU ZBOROVA OSMOG OKTOBRA ODR@AN JE U PLANI

BI]E JO[ IZGRADWE KOLOVOZATeku radovi u Ulici vojvode Stepe, a ugovoreno je asfaltirawe Grobqanske

RADNE AKCIJE U BUSILOVCU, LEBINI I DOWOJ MUTNICI

PAUNOVI]EVLI^NI PRIMERPredsednik op{tine se prikqu~io poslu kojiorganizuje Udruèwe “Lokalna akciona grupa”

~etvrtak 17. oktobar 2019. 9Javni skupovi Bilten

Na po~etku skupa uMirilovcu, odrànom 8.oktobra u prostorijamadoma kulture, kao i obi~nosledio je pregledobavqenih radova koje jepredstavio predsednikop{tine Sa{a Paunovi},a zatim se pre{lo naplanirawe buxeta za nared-nu godinu. U tom delu najvi{e re~ibilo je o projektima kojeOp{tina realizuje i koji}e trajati po vi{e godi-na, a va`ni su za svestanovnike, kao {to jeodbrana od poplava, obno-va {est osmorazrednih{kola, Bolnice i Centraza socijalni rad, zamenaglavnog cevovoda, zamenavodovodne mreè u gradu,izgradwa bunara zavodosnabdevawe.. Najva`nijizadatak je izgradwa indus-trijskog parka za

“Rimaster” koji }e zaposli-ti do hiqadu radnika, {toje veliki izdatak u buxe-tu ali vaàn zbogzapo{qavawa. Do krajagodine 22 investitora bi}eu industrijskoj zoni, zbog~ega je morala pre toga dase u woj gradi infra-struktura. U samom Mirilovcu

asfaltirane su ulice, vodaje dovedena u selo i {kolaprikqu~ena na vodovod,izgra|en put, ure|ivanisu poqski putevi, ugov-oreni radovi na zavr{etkufudbalskog igrali{ta, nadomu kulture, crkvi iostali poslovi. Narednihdana po~e}e obiman pro-jekat zamene rasvete posvim selima led rasvetom.U narednoj godini uMirilovcu }e se daqegraditi fudbalski teren,u toku su pripremni

radovi, a u planu je nas-tavak sre|ivawa Doma kul-ture i jedne prostorije uwemu za seosku prodavnicu,{to je bio zahtev me{tanana dosada{wim skupovi-ma. Planirano jeodràvawe javnih povr{inaangaòvawem volontera,

pomo} fudbalskom klubu i,tako|e, bi}e nastavqenoasfaltirawe ulica podogovoru.U drugom delu skupa

me{tani su se, izme|uostalog, àlili na putevezakr~ene rastiwem, pa jePaunovi} i wima objasnio

da vlasnici parcela poredputeva moraju sami da kosei odràvaju ih. Zauobi~ajene komunalne prob-leme mogu se obratiti kolcentru op{tine, a kada jere~ o zapu{tenim javnim~esmama, obja{weno je daOp{tina ne moè da se

stara o ne~emu {to nijeweno vlasni{tvo, ali mogume{tani.Bilo je primedbi i na

o{te}en put iznadigrali{ta i slivawe vodesa wega, me{tani su pred-loìli da se on asfalti-ra, pa je odlu~ivano koja}e ulica biti slede}a zaasfaltirawe... Sva pitawai primedbe evidentirale sunadle`ne op{tinskeslu`be. N. Stankovi}

Razgovor o infrastrukturn-im i komunalnim problemi-ma sa me{tanima Davidovcaodràn je u prostorijama{kole, a tokom pregleda dosa-da{wih radova izdvojena jeizgradwa kanala i asfalti-rawe ulica. Jedna je projek-tovana i uskoro }e bitiasfaltirana.Navedeno je i da }e biti

daqih radova na tribinama nafudbalskom terenu, a zatim jenastavqena pri~a o plani-rawu buxeta i va`nim pro-jektima koje realizujeOp{tina donatorskim sred-stvima, uz sopstveno u~e{}e,{to sve odnosi zna~ajna sred-stva iz buxeta. Zapo{qavaweje prioritet, pa se zbog togai gradi objekat u industrijskojzoni za ”Rimaster”, pored

u~e{}a u svim ostalim, vi{eputa isticanim projektima.

U Davidovcu je u prethod-nom periodu izgra|en vodovod,rekonstruisan put, asfalti-rane ulice, izgra|en sports-ki teren, tribine na fud-balskom igrali{tu, adaptiranDom kulture, ~i{}eni sukanali... Predsednik op{tine najavioje skori po~etak zamene sijal-ica javne rasvete led rasve-tom u svim selima, ~ime }eznatno boqe biti re{en ovajproblem. U narednom perio-du sledi legalizacija fud-balskog terena i tribina,izra|en je projekat za regu-laciju reke, a za dobijawedozvole potrebno je re{avaweimovinsko-pravnih odnosa.Ura|en je projekat za regu-

laciju jaza i vi{e puta tokomrazgovora nagla{eno da je zadobijawe dozvole potrebnasaglasnost vlasnika parcelakojim prolazi jaz. Tako|e jeizra|en projekat za izgradwukanala u Pilotskoj ulici,od @elezni~ke ulice do jaza,fudbalski klub i daqe }edobijati pomo} i angaòva}ese volonteri za mawe posloveu selu. Za selo se projektuje jo{ jed-na ulica za asfaltirawe unarednom periodu, a kako jerekao predsednik, veoma jeva`no da vlasnici parceladaju dozvolu za ~i{}ewe jaza,iako je ~i{}ewe jaza wihovaobaveza.

Bilo je pitawa vezanih zaure|ewe Doma kulture,uni{tenog u poplavi, mosti}na jaruzi gde su asfaltpolomili kamioni, za {taje re~eno da }e reagovatikomunalna inspekcija. Radi seprojekat za kapelu, za koju jedogovoreno da }e je zajednoraditi Op{tina i me{tani.Me{tani su traìli da seuradi put ka grobqu, a on jeve} dogovoren i radi se pro-jekat za wegovo asfaltiraweslede}e godine. N. Stankovi}

U Bo{wanu je ura|ena nova ogra-da na malom terenu za sportove,postavqena su ~etiri nova reflek-tora, ulagano je u manifestaciju“Bo{wanijada”, re~eno je, izme|uostalog, na javnom skupu u tom selu,koji je pro{le sedmice odràn uprostorijama {kole u setupro{lonedeqnih zborova. U razgovoru su me{tani kao slede}ezahteve naveli pomo} u izgradwicrkve, nabavku i postavqawe jo{ 4reflektora potrebna za turnir,asfaltirawe Ulice Nikole Tesle,ravnawe puta Bo{wane-DowaMutnica, daqu pomo} za “Bo{wani-jadu”. Kad je u pitawu mogu}nostizgradwe kanalizacije, to je mogu}eizgradwom kolektora otpadnih vodaod Para}ina do Popovca, za koji jeop{tina uradila projektnu doku-mentaciju, a za sredstva za izgrad-wu konkurisa}e na dràvnom nivou. Zatim se govorilo o radovima

koji su ve} obavqeni u toj mesnojzajednici: bilo je asfaltirawa,sportski teren presvu~en je asfal-tom, ure|ivani su poqski putevi,izgra|ene dve trafo-stanice, vodovod-na mreà, adaptirana je {kola,fiskulturna sala, dom kulture,

odràvan je redovno putni pojas idrugo. Rekonstruisana je ograda naterenu za male sportove, postavqenmobilijar za igru dece na prostoruiza Doma kulture, kupqena motor-na testera, vaga, duva~ li{}a, ura|enprojekat glavnog kanalizacionogkolektora Popovac-Bo{wane-Davidovac-Glavica i podnet zahtevza sredstva za finansirawe izgrad-we kod Kancelarije za javna ulagawa.Za naredni period, obezbe|ena jeparcela za izgradwu crkve, bi}edaqe pomo}i za manifestaciju“Bo{wanijada”, a u odràvawujavnih povr{ina pomaga}e volon-teri... Me|u zahtevima me{tanabilo je ravnawe puta Gorwe poqe,za {ta je re~eno da }e se raditinova javna nabavka za ravnawepoqskih puteva; bilo je i re~i o~i{}ewu rastiwa pored puta ikanala. Upu}eno je pitawe i zalegalizaciju igrali{ta jer se deovodi na {kolu, a deo na mesnuzajednicu. Potrebno je vreme dabi se ispitale mogu}nosti prenosaparcele na jednu ili drugu ustanovu,a posle toga bi}e ura|ena legal-izacija, re~eno je u odgovoru.

N. Stankovi}

MIRILOVÂNI UTVRDILI SVOJE PRIORITETE ZA NAREDNU GODINU

NAJVA@NIJE IGRALI[TE I ASFALTIRAWETako|e, u planu je daqe sre|ivawe Doma kulture i jedne prostorije za seosku prodavnicu KAD ]E VODOVODNA MRE@A

Na pitawe da li }evodovod pro}i krozselo, re~eno je da tozavisi od broja zain-teresovanih doma}insta-va za prikqu~ewe.Vodovod se sadazavr{ava u Ra{evici,posle toga radi}e se uBuqanu i Drenovcu,tako da u Mirilovcu iLebini izgradwe moèbiti nakon toga.

JAVNI SKUP POVODOM PLANIRAWA BUXETA U DAVIDOVCU

PROJEKTUJE SE ULICA KA GROBQUOva ulica }e potom biti asfaltirana, a u planu su i drugi radovi

SPOMENIK

PILOTU \URI]U

Me{tani su na zboru imalipitawe u vezi postavqawaspomenika poginulom pilo-tu @ivoti \uri}u u selu isaznali da se ~eka pro-jekat autora koga je seloizabralo da uradi spomenik,a da }e Op{tina svakakou~estvovati u daqem pos-tupku, odnosno pomo}i. ME[TANI IZNELI SVOJE ZAHTEVE

Prisutni na zboru traìli su pomo} za izgrad-wu crkve, “Bo{wanijadu”, asfaltirawe...

JJOO[[ JJEEDDAANN JJAAVVNNII SSKKUUPP OODDRR@@AANN JJEE UU BBOO[[WWAANNUU

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 17. oktobar 2019. ~etvrtak 17. oktobar 2019.

TTRRAADDIICCIIOONNAALLNNAA PPRRIIVVRREEDDNNAA SSMMOOTTRRAA OODD 1100.. DDOO 1122.. OOKKTTOOBBRRAA OOKKUUPPIILLAA SSTTOOTTIINNUU IIZZLLAAGGAA^̂AA

MMMM EEEE \\\\ UUUU NNNN AAAA RRRR OOOO DDDD NNNN IIII SSSS AAAA JJJJ AAAA MMMM PPPP RRRR IIII VVVV RRRR EEEE DDDD EEEE

VREDNA TRADICIJAI ovaj privredni sajam, sa tradicijom duòm oddve decenije, organizovala je op{tinska Turisti~kaorganizacija, u saradwi sa Op{tim udruèwem pre-duzetnika i pod pokroviteqstvom Op{tine. DirektorTOP Aqo{a Gligorijevi}, koji je izneo najve}iteret organizacije, kaè da je manifestacija bilana nivou pro{logodi{we, sa velikim brojem poseti-laca. To je i svojevrsni podsticaj lokalne privredei preduzetnika, a za posetioce prilika da kupu-ju po niìm cenama.

POBEDNICI PO KATEGORIJAMAKrem bananice, praline, ~okolada, tortiqa ~ips...

mamile su posetioce na {tandu “ôkolenda” ad, kojije i pobedio u kategoriji najure|enijeg {tanda.Predstavnica firme Marija Miqkovi} nagla{ava daje ovo razvojna godina za wih, pa su ponudili “na probu”nove ukuse tortiqa ~ipsa sa biberom i morskom soli,kao i miwon kocke.Deni \or|evi} iz firme “Denikom”, koja je pobedi-

la u kategoriji inovacija sa partnerskom firmom izKosjeri}a “Kepo”, kaè da jedini u Srbiji imaju u ponu-di kotao na pelet sa automatskim ~i{}ewem.Re{ewima za grejawe bavi se i para}inska firma

“Vaksi”, pobednik u kategoriji za marketin{ki nast-up, koja je izloìla gasni program i kotlove na pelet.Vlasnik Dejan Stamatovi} isti~e da su se Para}inciove godine vi{e odlu~ivali za gas.

NAGRADNA IGRA

ZA PUBLIKUBesplatne ulaznice za

posetioce bile su vau~eriza nagradnu igru, za kojuje i ove godine vladaloveliko interesovawe.Najvi{e sre}e imali suMomir Duki}, JelenaStojanovi} i \or|eJev|evi}. Wihove suulaznice izvu~ene, pa sunagra|eni televizorom,laptopom i biciklom.

Manifestacija je zavr{ena pro{le subote dodelom sajamskih priznawa i nagradnom igrom za posetioceOd malih zanatskih

radionica, proizvo|a~ameda, sireva, bombona,igra~aka, prekoturisti~kih agencija, dobanaka, firmi zaproizvodwu gra|evinskihmaterijala, auto-ku}a ivelikih preduze}a pop-ut "ôkolenda" i "Srpskefabrike stakla". Svipobrojani od 10 do 12.oktobra na{li su se najednom mestu, me|u stot-inu izlaga~a, u dvesajamske hale Sportskogcentra “7. jul” i na pla-tou ispred. Bio je to jo{ jedan

Sajam privrede, 21. poredu, najozbiqnijaprivredna smotra u ovomdelu Srbije. Mala isredwa preduze}a suimala priliku da na oko2.000 kvadrataizlo`benog prostorapredstave svoje proizvode,uspostave nove poslovnekontakte, upoznajukonkurenciju…Do{li su iz Beograda,

Zemuna, Novog Sada, Rume,Bora, Pirota, Kwaèvca,Zaje~ara, Jagodine, ]upri-je… Naravno, i izPara}ina. Me|unarodnikarakter dali su privred-nici iz BiH i RepublikeSrpske, a me|u u~esnici-ma bila su i udruèwapoput "[tita", Vinskogvite{kog reda "StevaPisar", Udruèwa dis-trofi~ara…

Tre}i i posledwisajamski dan bio jenajzanimqiviji za pose-tioce i za izlaga~e. Uzdegustaciju gastronomskeponude na{e op{tine -para}inskog }evapa i jo{~uvenije Vasine torte,izlaga~i su sa nestr-pqewem o~ekivaliprogla{ewe pobednika,a posetioci - nagradnuigru. Sajamske nagrade sudodeqene u tri kate-gorije, a progla{en je isveukupni pobednik. Ovegodine to je poznatapara}inska firma"Transkoop" doo.

Najure|eniji {tand imaoje "ôkolend", a zatimNIPS Para}in, pa"Klipart" ]uprija. Firma"Vaksi" doo DejanaStamatovi}a osvojila jeprvo mesto zamarketin{ki nastup, dru-go je pripalo firmi"PVC alu euroStojanovi}", a tre}e"Mladinskoj kwizi" (NoviBeograd). U kategoriji ino-vacija i kvalitet, pobed-nik su firme "Denikom"i "KEPO", koje su zajed-ni~ki nastupile."Kadrovska.rs" je osvojiladrugo mesto, a tre}e"Patent co" doo Mi{i}evo.Zahvalnicu zadugogodi{wu saradwudobila je "Farmanimavet" Para}in. Priznawai pehare su uru~ilipredstavnici organizato-ra - Marko Petrovi}, ~lanOp{tinskog ve}a zaduènza turizam, direktorTuristi~ke organizacijeAqo{a Gligorijevi} iRadoslav Ko~inac,

predsednik Op{tegudruèwa preduzetnika.Sajam su, ina~e, tradi-

cionalnim presecawemvrpce 10. oktobra zajed-no otvorili predsednikna{e op{tine Sa{aPaunovi} i ~elnikModri~e (RepublikaSrpska), Mladen Kreki}.Organizacija sajma je samojedna od aktivnosti kojomOp{tina pomaè malim isredwim preduze}ima. Uposledwih {est godina,u sektoru malih i sred-wih preduze}a uo~qiva jevrlo ìva aktivnost, akako je podsetio Paunovi},lokalna samouprava idaqe investira u infra-strukturu koja omogu}avabrzo otvarawe pre sve-ga malih i sredwihpreduze}a.Predsednik Modri~e

Mladen Kreki} nijepropustio da istakne dase u Para}inu ose}a kaodoma}in, ne gost, budu}ida wihovi privrednicidolaze u Para}in

redovno. Naime, pre-duzetnici iz Para}inave} deset godinau~estvuju na privrednomsajmu u Modri~i, pa seta u~e{}a razmewuju.

Me|u sajamskimizlaga~ima bio jepro{logodi{wi pobed-nik, Auto-ku}a "Tasi}"iz Jagodine. Izloìlisu ~etiri vozila iz“folksfagen” programa,tri putni~ka i jednodostavno. Najskupqimodel bio je “tiguan” od30.000 evra. Zapaèn ivrlo pose}en bio je{tand “Mesoprodukta”iz Rume, zbog kojih je~itav prostor mirisao namesne specijalitete... Sve u svemu, Para}incisu tri dana proteklesedmice imali {ta i dapogledaju, i da kupe poniìm cenama. [to seizlaga~a ti~e, svi su selistom sloìli da je iove godine sajam ispuniowihova o~ekivawa.

Z. Ra{i}

Sajam su zajedno otvorili predsednici op{tina Para}in i Modri~a

“ÔKOLEND” - prva nagrada za najure|eniji {tand

Dobitnici sajamskih nagrada

Firma “Transkop” doo sveukupni pobednik

~etvrtak 17. oktobar 2019.12 Javni skupoviBilten

Na po~etku javnog skupau Lebini, odrànom 30.septembra, predsednikop{tine Sa{a Paunovi} jekroz prezentaciju podsetio{ta je sve prethodnih god-ina ura|eno u ovom selu:asfaltirane su ulice, me|ukojima i deo VukaKaraxi}a, izgra|en terenza male sportove, rekon-struisan deo krova na domukulture, kao u svim seli-ma organizovano je

izno{ewe sme}a i brojnidrugi poslovi. Zavr{ena jeizgradwa fudbalskog ter-ena, {to je bio naj~e{}izahtev sa prethodnih zboro-va, ali je bunar za zali-vawe trave o{te}ennesavesnim postupawem.Paunovi} je rekao da }eop{tina otkloniti prob-lem koji su napravilinesavesni me{tani i pono-vo bu{iti bunar, {to jebilo jedno od pitawa.

I u Lebini predstavqenisu veliki projekti va`niza sve stanovnike op{tine,za koje se izdvajaju veli-ka sredstva. Najva`nija jeizgradwa industrijskog par-ka za {vedsku firmu“Rimaster”, sa planomzapo{qavawa do hiqaduqudi. Velike su obaveze uizgradwi infrastrukturei za ostale investitore,zatim u projektima rekon-strukcije {est osmorazred-

nih {kola, Centra za soci-jalni rad, bolnice, te uizgradwi novog sistemaodbrane od poplava iunapre|ewa vodosnabde-vawa... Kad je o Lebinire~, izvesna je daqa pomo}fudbalskom klubu,izgra|ena je vodovodnamreà i prikqu~ena {kolana vodovod, a u planu jenastavak asfaltirawa uli-ca, pa je u toku javnanabavka za daqu izgradwuUlice Vuka Karaxi}a. Pitawa me{tana, izme|uostalog, odnosila su se naizgradwu svla~ionica.Obja{weno je da bi toko{talo oko osam mil-iona dinara i da za tajnovac moè da se obavive}i posao asfaltirawa

preostalih ulica. Svla~ion-ice se grade za sela koja ve}dugo imaju fudbalske terene,a Lebina }e ih dobiti unekoj budu}nosti. Me{tanisu traìli vi{e asfalti-rawa, imali su zamerke i na“drvene tunele”, odnosnona u {ibqe zarasle putnepojaseve. Akcija se~e grawa pre

zbora u Lebini sa nekoli-cinom mladih Lebinaca i

sugra|ana iz Para}ina idrugih sela organizovana jeda bude primer, dame{tani shvate da je wiho-va obaveza da samiodràvaju ispred svojihparcela, re~eno je na skupu.Tako|e, imaju obavezu daodràvaju kanale ispredsvog doma}instva, a nakriti~na mesta treba daupozore Direkciju zaizgradwu. N. Stankovi}

Povezivawe mesnih zajed-nica êpure i DoweVidovo putem nije mogu}eobaviti dok se ne zavr{iproces komasacije u DowemVidovu, s obzirom da ovajproces ukqu~uje ire{avawe imovinskihodnosa, rekao je Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine Para}in, na zboruo planirawu buxeta zanarednu godinu, koji jeodràn u êpuru. Bio je todrugi javni skup ove godineu tom selu. Prvi je bioposve}en odre|ivawulokacije de~jeg igrali{ta.Prostor oko doma kul-

ture, kao i sam dom kul-ture, ure|iva}e se etapno,budu}i da za kompletnurekonstrukciju objekta iokolnog prostora trebaizdvojiti velika buxet-skih sredstava. Paunovi}je podsetio da je ova zgra-

da u ranijem perioduza{ti}ena od propadawa, teda je odluka me{tana bilada se najpre napravi de~jeigrali{te i sre|uje pros-tor kod vage, {to je inedavno i realizovano.Za ovaj de~ji parki}

me{tani su imali samore~i hvale, ali sunezadovoqni, kaù,"divqawem" nekoliko mla-di}a koji su o{tetili jed-nu od postavqenih sprava.Dogovoreno je postavqawe

bar jednog reflektora.Za ìteqe êpura je,

tako|e, va`no da se nastaviasfaltirawe, kao iure|ivawe poqskih puteva.Primedbe prisutnihodnosile su se i na rasporeduli~nih svetiqki iuobi~ajena komunalnapitawa, a èleli su da zna-ju kuda su oti{la sredstvaod zakupa ure|enih pros-torija u domu, na {ta sudobili odgovor da MZ nemoè da ima imovinu ve}samo Op{tina, pa zato onai daje mesnoj zajednici domna kori{}ewe i upravqewe.Paunovi} je, ina~e, i

me{tane êpura obaves-tio o ograni~ewima bux-etskih sredstava zbogposlova koji su od intere-sa za celu lokalnu zajed-nicu, kao {to su: smaw-ivawe broja nezaposlenih,odbrana od poplava,adaptacija {kola, Bolnice,Centra za socijalni rad,ure|ewe industrijske zone,vodosnabdevawe...

M. Stojanovi}

PREDSEDNIK OP[TINE PLANIRAO BUXET SA ME[TANIMA LEBINE

SLEDI NASTAVAKASFALTIRAWA

U toku je javna nabavka, pa ugovarawe daqe izgradwe Ulice Vuka Karaxi}a

VODOVOD, PA KANALIZACIJA

Izgradwa kanalizacije nije mogu}a pre izgradwevodovoda, a izgradwa vodovodne mreè zavisi od bro-ja me{tana zainteresovanih za prikqu~ak. Kako suiznete primedbe i na odràvawe {kole i nedostatakinventara, predsednik je rekao da zahtev treba dapotekne od Saveta roditeqa i da bude upu}en {koli,a odatle Op{tini, kako bi se kupilo {ta treba.

[AVÂNI SU TAKO\E IZNELI SVOJE ZAHTEVE I PROBLEMEU ÊPURU ZADOVOQNI RADOM LOKALNE SAMOUPRAVE

U PLANU IZLETI[TE KRAJ MORAVEPriprema se izrada plana detaqne regulacije za taj sada neure|en prostor

ZAVR[ENI POSLOVI

U êpuru je u prethodnom periodu asfaltiranveliki broj ulica i deo glavnog puta, a ovo selo jeme|u prvima dobilo vodovod, kanalizaciju, ura|enaje i gasifikacija. Ure|ivana je {kola i dvori{te,izgra|en trotoar oko {kolskog objekta, asfalti-ran put êpure-[avac, popravqen most i postavqe-na nova signalizacija, izgra|en sportski teren,ogra|eno fudbalsko igrali{te... Uspe{no su realizo-vani svi komunalni poslovi, kao i u drugim selima.

ISPUWENI ZAHTEVI SAPRETHODNIH ZBOROVAMe{tanima je sada prioritet sre|ivawe doma kulture, atako|e su traìli izgradwu puta êpure-Dowe Vidovo

Podse}awem na radove izprethodnih godina zapo~eoje zbor o planirawuop{tinskog buxeta i komu-nalnim poslovima u MZ[avac, ina~e veomapose}en. Najzna~ajnijiprethodni radovi vezani suza izgradwu kanalizacije ipostavqawe drugih podzem-nih instalacija, kako bi sepotom asfaltirale ulice.U [avcu su asfaltni

kolovoz dobile sve va`nijesaobra}ajnice, te su pre-ostale ulice mawe duìne.U toku je izrada projekt-no-tehni~ke dokumentaci-je za asfaltirawe Ulicecara Lazara, obavestio jeme{tane [avca, Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine. On je podsetioda je u ovom selu izgra|ennovi dom kulture, a starazgrada za{ti}ena odpropadawa. Rekonstruisanaje sto~na vaga, izgra|ensportski teren, rekon-struisana elektro-mreà i

izgra|ene dve nove trafo-stanice, ure|ivan centarsela...Dok je zakon dozvoqavaopomo} poqoprivrednimudruèwima preko lokalnesamouprave, poqoprivred-na udruèwa iz êpura,kao i iz drugih sela, dobi-jala su tu pomo}. Tako|e,redovno je izno{en komu-nalni otpad, obavqanoprskawe protiv komara-ca, odràvani su poqskiputevi, putni pojasevi...Uz podse}awe na finan-sijske obaveze koje jelokalna samoupravapreuzela u~e{}em u pro-jektima Evropske unije,Vlade [vajcarske idràve, a koji su od velikeva`nosti za sve stanovnikeop{tine, Paunovi} jenaveo spisak tih projeka-ta. Svakako da je naj-va`nije otvarawe novihradnih mesta, te su nas-tavqena ulagawa u indus-trijskoj zoni i sprema se

izgradwa industrijskogparka.A me{tane [avca u

narednom periodu o~ekujeizrada plana detaqne reg-ulacije za izleti{te-parkpored Velike Morave,odnosno za ure|ewe pros-tora pored nekada{wegfudbalskog terena unebrawenoj zoni, na ini-cijativu grupe me{tana.Naravno, potrebno jeukloniti divqe deponije satog prostora i izvr{itipreparcelaciju, pretvoritiparcele u javnu imovinu.Nacrtom je predvi|en parksa igru dece, zelenepovr{ine, odnosnoletwikovac, fudbalskiteren i drugi sadràji...Pitawa [av~ana odnosi-la su se na udarne rupe naputu, pro{irewe grobqa,kontejnere, mogu}nostrekonstrukcije glavnogputa, a Paunovi} je odgov-orio na sva pitawa.

M. Stojanovi}

~etvrtak 17. oktobar 2019. 13Panorama Bilten

Posledwi tretmanprskawa protiv krpeqaobavqen je 30. septembra,kao zavr{na akcija dezin-sekcije na teritoriji na{eop{tine za ovu godinu.Tretman je obavqen napovr{inama javne namene:parkovima, {kolskimdvori{tima u gradu i

selima, zelenim povr{ina-ma, izleti{tima Grza iSisevac... Milo{ Tomi} iz kabi-

neta predsednikaSkup{tine op{tine navo-di da su ove godineobavqena dva tretmanasuzbijawa krpeqa i ~etiriprotiv komaraca, od toga

tri sa zemqe jer je prvibio samo larvicidni, a dvakompletna - sa zemqe i izvazduha, {to je zna~ajnouticalo na smawewe pop-ulacije komaraca na ter-itoriji Para}ina. - Zapra{ivawe komaracai ima smisla samo akose obavqa sistemski i

redovno, svake godine, kao{to je to u na{ojop{tini. Tretirane susve staja}e i teku}e vodenepovr{ine, obale reke,ve}e bare, kolektor uZmi~u, zelene povr{ine ugradu i selima, izleti{tai ostale povr{ine koje sesmatraju generatorimakomaraca. Izvo|a~ rado-va bila je firma “Ekodez” iz Beograda, koja ve}godinama obavqa uspe{noovaj posao. S obzirom nato da je godina bilaizuzetno vla`na, na{aop{tina je u{la i u

republi~ki program suzbi-jawa larvi komaraca, pa suobavqena jo{ takva tritretmana na {irem pros-toru. Ovim republi~kimprogramom bila je obuh-va}ena ve}ina okruga uSrbiji, zbog veoma vla`negodine i u ciqu suzbijawalarvi istovremeno navelikoj povr{ini. Kodnas je posledwi tretman izrepubli~kog programaobavqen sredinom sep-tembra, rekao je Tomi}. Redovni dezinsekcioni

tretmani su ra|eni poprogramu koji usvajaSkup{tina, a javnunabavku raspisuje Javno

komunalno preduze}e“Para}in”, koje predlaèprogram Skup{tini nausvajawe. Na isti na~inrealizuje se i programderatizacije ve} godinama.Zna~aj programa se vidi ipo povr{ini koju obuh-vataju. Za suzbijawekomaraca tretira seavionom 1.300 hektarana{e op{tine, dok se uprogramu deratizacijepostavqaju mamci protivpacova i mi{eva u svimjavnim i privatnim objek-tima, odnosno u 6.600individualnih gradskihdoma}instava i 9.000seoskih. N. Stankovi}

Na zboru gra|ana o plani-rawu op{tinskog buxeta zanarednu godinu u DowojMutnici, odrànom 9.oktobra, kroz izve{taj oradu lokalne samoupraveSa{a Paunovi}, predsed-nik op{tine, naglasio jeda je najve}i broj komu-nalnih i infrastrukturnihproblema u ovoj mesnojzajednici re{en.Asfaltiran je veliki brojulica, gra|en je kanaliza-cioni kolektor sa krakomza mesne zajednice Izvor iKla~evica, gra|ena je kanal-izacija u pojedinim ulica-ma... Kao i u svim selima,bilo je prskawa protivkomaraca, odràvani su put-ni pojasevi i pravci, javnarasveta, organizovanoizno{ewe komunalnog otpa-da, ure|ivani su objekti odzna~aja za me{tane kao {toje dom kulture i park zanajmla|e ispred ovog objek-ta; ure|en je prostor izme|udoma i ambulante, teren zamale sportove, fudbalskiteren na kome je izgra|enbunar za polivawe trave... Obnovqena je ku}a naro-dnog heroja BrankaKrsmanovi}a, ure|ivanisu poqski putevi, adap-tirana {kola i kupqennovi kotao za grejawe...

Vodu iz gradskog vodovo-da me{tani ovog selaodavno koriste.I na zboru u Dowoj

Mutnici Paunovi} je izneopodatke o izgradwi novihproizvodnih i poslovnih

objekata u op{tini kojitreba da doprinesupove}awu zaposlenosti, agovorio je i o svimvelikim projektima koji serealizuju uz pomo}Evropske unije,

Kancelarije za javna ula-gawa, [vajcaraca i kred-ita Nema~ke razvojne bankeza realizaciju projektaunapre|ewa vodosnabde-vawa u na{oj op{tini.Taj projekat je od izuzetneva`nosti i za DowuMutnicu koja, poput drugihsela, ose}a krizu vodosnab-devawa tokom leta.Ina~e, velike tro{koveOp{tina je imala kada jeu pitawu adaptacija ambu-lante i apoteke, aPaunovi} je sve obavqenei predstoje}e poslove utom selu prikazao na mapi,na kojoj su se videli ibetonski kanali koji suprojektovani i koji bitrebalo da se grade.

M. Stojanovi}

Radovi po ovogodi{wemprogramu ure|ivawa nekat-egorisanih puteva u mes-nim zajednicama zavr{enisu u dve etape, tako da suputevi nasipani, vaqani iprobijani u selima i grad-skim MZ sa ve}im poqo-privrednim povr{inama.Sve ove radove pratila jena terenu na~elnicaUprave za poqoprivredu ilokalni ekonomski razvojSlavka Jovanovi}, kojaponovo podse}a pred-stavnike mesnih zajednicada zahteve za ure|ivawepoqskih i brdskih puteva

za slede}u godinu, koje suusaglasili sa svojimme{tanima, treba da done-su u Op{tinu, u kance-lariju Sla|ane Quti},kako bi ti putevi na vremeu{li u realizaciju. Na zahtev saveta mesnihzajednica vi{e sela,Uprava za investicije iodrìvi razvoj u saradwisa Direkcijom za izgrad-wu i JKP organizovalaje probijawe planinskih idrugih puteva meha-nizacijom, {to je tako|ebila velika pomo} poqo-privrednicima. B.D.

LOKALNA SAMOUPRAVA ISPUWAVA OBE]AWA DATA DOWOMUTNIÂNIMA

PRIORITET NASTAVAKIZGRADWE KANALIZACIJEGradi}e se i kanali koji su ve} projektovani i sanirati put prema grobqu

POSLOVI ZA NAREDNU GODINU

Pitawa me{tana odnosila su se na mogu}nostasfaltirawa ili nasipawa jedne mawe seoske ulice,kao i na mogu}nost prikqu~ewa na kanalizaciju. Prikqu~ka ne}e biti dok u potpunosti ne bude

izgra|eno “mokro poqe”, odnosno sistem zapre~i{}avawe otpadnih voda, ali Mutni~anisvakako treba da o~ekuju, pored izgradwe kanala,nastavak izgradwe kanalizacije, sanaciju rovovanastalih tom izgradwom, zamenu postoje}ih svetiqkiuli~ne rasvete {tedqivim i kvalitetnim ledsijalicama, a u planu je sanacija puta premagrobqu, pomo} fudbalskom klubu, pomo} uodràvawu manifestacije "Brankovi dani"...

POÎWE DERATIZACIJA

Deratizacija po~iwe krajem oktobra i traje mesecdana. Mamci se postavqaju u svim podrumskim pros-torijama javnih ustanova i stanova, na prostoru pija-ca, na grobqima, obalama reke, svim {ahtama ugradu, a ekipe kojima je deratizacija poverena obi}i}e sva doma}instva u selima i gradu. I ova akci-ja se redovno realizuje u na{oj op{tini jer je va`nazbog suzbijawa populacije mi{eva, ina~e prenosi-laca mnogih zaraznih bolesti.

URE\IVAWE NEKATEGORISANIH PUTEVA

POSAO KOMPLETNOZAVR[EN

Potrebno je da saveti mesnih zajednica donesusvoje zahteve za narednu godinu {to pre

Zbog sanacije o{te}ewa kolovoza, obus-tavqen je saobra}aj na op{tinskom putuGorwa Mutnica-[aludovac od 9. do 21. okto-bra. Alternativni pravci su preko Buqana iPopovca. Iz Direkcije za izgradwu pod-setili su voza~e da po{tuju postavqenu sao-bra}ajnu signalizaciju u vreme radova ikoriste zaobilazne putne pravce. N.S.

SANACIJA PUTA GORWA MUTNICA-[ALUDOVAC

ZBOG RADOVA,BEZ SAOBRA]AJA

OKONÂNI DEZINSEKCIONI TRETMANI NA TERITORIJI OP[TINE ZA OVU GODINU

SVIM SREDSTVIMA PROTIV KOMARACA I KRPEQARedovne akcije svake godine u na{oj op{tini smawile su populaciju komaraca

Priprema za posledwi tretman protiv krpeqa obavqen ovoj godini

Milo{ Tomi}

~etvrtak 17. oktobar 2019.14 KulturaBilten

Selo i seqa{tvo. - To jebilo prirodno. Selo i seqa{tvoostali su kraqu Petru najbliìi najdraì deo srpskog dru{tva,temeq dràve, snaga na kojoj jeona po~ivala. Sa seqacima iwihovim izaslanicima govorioje kad god je za to imao priliku.Tako je bilo i tokom posetePara}inu, gde se najduèzadrào u razgovoru sa pred-stavnicima seqaka. Raspitivaose o wihovom stawu, o zdravquuku}ana, kosidbi i ceni sena, ostawu i veli~ini {umskog pose-da, o vrstama drve}a i wihovom~uvawu. Rekao im je da slo-bodno iznose èqe naroda togakraja i pozivao ih da me|usob-no lepo i slo`no ìve. "Ja vamsavetujem, bra}o, da se qubitei po{tujete. Vi znate kako

veli izreka: “Brat je mio makoje vere bio.” A mi treba jed-nom u Srbiji da kaèmo: “Bratje mio ma koje partije bio”.Priznao je da je pripadnost

strankama bila potrebna, ali ihje upozorio slede}im re~ima:“Budite bra}a i zajedni~kiradite da ovu majku na{u,Srbiju, podignemo i oja~amo.Budite Srbi!” Pozvao ih je dasvoju decu vaspitavaju tako davole svoju zemqu. “To od vastraìm ja kao va{ vladar iotac, a to traì od vas iSrbija!" Raspitivao se o pri-likama u op{tini, preporu~ivaoseqacima da se slaù sa vlas-tima, da sporove koje imajure{avaju mirno, bez buke igalame. Po kraqevom mi{qewu,to je bilo izuzetno va`no.

"ûvajte, bra}o, svoje op{tinei starajte se za wih. Tek kadnam op{tine budu u redu, bi}enam i dràva kako treba, jer jeop{tina osnova dràve. Uop{tinama vi treba da pokaètei dokaète da ste slobodni dauzmete udela u poslovimadràvnim. Ako vam je uop{tinama nered, ne}ete mo}ini{ta ni za dràvu u~initi.” Kraq je upozorio da je takvopona{awe potrebno iz vi{erazloga, od kojih je neke ve}ranije naveo. Ovom prilikompodsetio ih je “da Srba, na{ebra}e, ima i izvan Srbije i daoni svi gledaju u nama svojunadu. Mi treba da se staramo,bra}o. Da im tu nadu ne kva-rimo. Mi treba da se sloìmome|u sobom i da radimo, te da

oni vide da mogu na nas ra~unati.Ne treba nikad da zaboravimo daje du`nost na{a da radimo i zanas i za wih", zavr{io je kraq.Time je mnogo re~eno. Srbija jeimala obaveze prema Srbima kojisu ìveli izvan wenih granica;ona je mogla da postane za wihprivla~na tek kad uredi svojeunutra{we prilike i krene putemnapretka. Selo i seqa{tvo moglisu da doprinesu tome. Kraq Petar je u Para}inu

primio i predstavnike lokalneseqa~ke zadruge. Raspitivao seo broju wenih ~lanova i raspo-loìvom kapitalu, o iznosunovca koji je dat u zajam zemqo-radnicima. @eleo je da znane{to vi{e i o novim kul-turama ({e}erna repa), brojurasadnika, moralnom uticaju

zadruge na wene ~lanove, namerida u~estvuju na jesewem zemqo-radni~kom kongresu. Podsticaoih je da zadruge “kao korisnumisao {ire na druge, kako bise i oni mogli koristiti wen-im delovawem.” N. prire|iva~a: Ovde je jez-

grovito izneta srpska dràvnapolitika, iza koje je i Kraqstajao, koja se vodi u priprema-ma za doga|aje koji su u izgle-du, jednostavno re~eno, za ratovekoji treba da oslobode onedelove srpskih zemqa koji subile pod turskom i austri-jskom okupacijom. Znao je da }eselo u tome podneti najve}iteret, dati najve}e `rtve, iqudske, i materijalne.

(nastavi}e se)

KRAQ PETAR PRVI KARA\OR\EVI] U PARA]INUBELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Samostalna izlo`bapara}inskog slikara @ivoteBajki}a "Varo{ nestvarnihstanara", prire|ena je povodom50 godina wegovog stvarala{tvai rada, a otvorena na Danop{tine Para}in, 27. sep-tembra. Prepuna galerija Kulturnog

centra dokaz je po{tovawasugra|ana prema delu ovogautora. Postavku je otvorio@arko Stankovi}, uredniklikovnog programa KC, ina~ei sam nekada{wi Bajki}ev|ak. On je podsetio da je ovotre}a Bajki}eva izlo`ba ugaleriji KC, organizovana uzpodr{ku Op{tine, kao projekatu kulturi. - Autor se predstavio sa 50radova koji su uglavnom novi-jeg datuma. Tematika kojom se

bavi je najvi{e impresion-isti~ka, tehnikom i stilomvezana za ~uvenu \avoqu varo{.O~igledno da je taj motiv,odnosno turisti~ki predeoSrbije, ostavio veliki utisakna wega, rekao je, izme|u osta-log, Stankovi}.O autoru je govorio i akadem-ski slikar Zoran Ivanovi},koji isti~e da je Bajki} iz~uvene grupe koja je “nosila”likovnu i izlaga~ku delat-nost u na{em gradu.- Po~ev od \eleta i stari-

jeg [}epe, i @ivota, madamla|i od wih, od sedamdesetihgodina neguje tu izlaga~kuaktivnost. Pored toga, on imasvoj prepoznatqiv, autenti~anstil koji se vremenom razvi-jao. Sada{wa izlo`ba na nekina~in pokazuje wegova

stremqewa i likovna kretawakroz minulih pedeset godina,nagla{ava Ivanovi}, uz ocenuda je aktuelna postavka ne{tonajboqe {to je Bajki} do sadauradio.

Kako sam kaè, posledwuizlo`bu Bajki} je imao pre 11godina. Tek kada je ostao u pen-ziji, a radio je u {koli kaolikovni pedagog, imao je vi{evremena da se posvetislikarstvu.- Negujem ovu temu koju sam

po~eo jo{ 2010. godine. Toje \avoqa varo{ koja je umojim novim slikama prepoz-natqiva. Ja sam sada i{ao naneku transformaciju, ubacioja~i kolorit i boje su ìvqe.Jedna slika se zove "Svatovikoji su po{li da prose mladu".\avoqa varo{ je, ina~e, bilakandidat za izbor novih sedamsvetskih ~uda, a meniinspiracija, obja{wavapara}inski umetnik. Dodajeda je pri izradi nekih slikakoristio prirodne materijalekao {to su pesak, kamen...O samom poslu u kom je 50

godina, Bajki} podse}a da jeumetnikov zadatak da radi istvara, a nada da }e nai}ineko boqe vreme uvek posto-ji. Kao nastavnik, izveo jegeneracije |aka, a mnogi od wihsu zavr{ili Akademijulikovnih umetnosti. Izlo`ba slika @ivote Bajki}abi}e postavqena u Kulturnomcentru do 18. oktobra.

B. Drenovakovi}

Promocija prve zbirke pesama"Oda do [" Slobodanke BobeRadi} odràna je 30. septembrau prostoru Biblioteke “DrVi}entije Raki}”, koja je bilai organizator. U Galeriji “Uprolazu” postavqena je iizlo`ba stranica same kwige zakoju je grafi~ki dizajn radioakademski slikar Sre}koZdravkovi}, a direktorkaBiblioteke Leposava Ivankovi}podsetila je prisutne na porukuautorke - da im ove lepe re~ibudu podsticaj da mo`da ne{topromene u ìvotu, ili da se isami poigraju re~ima. O Bobinom kwièvnom prven-cu govorio je recenzent, drPredrag Ja{ovi}, potencira-ju}i neke neobi~nosti.- Neobi~nost ne dolazi od

naslova jer sli~nih naslova,takozvanih azbu~nika (Od A do[), ima. U ovom slu~aju, upitawu je “Oda do [“. Tu ve}imamo neobi~nost zato {to mitu pesni~ku zbirku moèmo daposmatramo kao jednu stihovanui semanti~ku celinu od po~etkado kraja, koju samo razdvajapo~etno slovo azbuke, rekao je,izme|u ostalog, predstavqaju}ikwigu, Ja{ovi}.Recenzent je drugu neobi~nostvideo u samoj konstrukciji pesme,gde jedna re~ predstavqa stih,

{to je pesni~ki dosta hrabro. - Koliko je to uspelo na nekomesteti~kom planu, to je sad za neke{ire opservacije, ali je neo-bi~no i novo, tim pre jer je upitawu pesni~ki prvenac. I tre}astavka-neobi~nost, sadràna je u~iwenici da kada kaèmoazbu~nik, a u vreme brawewa}irilice, prosto je za neo~ekivaweda imate pesmu ili deo ode,poeme, bez ijedne na{e srpske,materwe re~i. Sa aspekta tu|ica,pozajmqenica ili stranih re~i,imamo dokaz da ovde zapravoni{ta nije strano, nego da su toupravo re~i koje su prilago|enena{em jeziku, smatra Ja{ovi}.Sama autorka nagla{ava da jekwiga "Oda do [" ustvari odana{oj azbuci, zahvalnost na{imslovima.- Pesma zahvalnosti 30 slova

kroz trideset pesama do{la jespontano, kroz razmi{qawe otome koliko je bogatstvo na{egjezika i koliko pojmova imamona 30 slova na{e azbuke. Porukaove zbirke je da se svi usude dapi{u, da slobodno eksperimen-ti{u sa na{im slovima, sana{om lepom azbukom...Prostor gradske biblioteke bioje mali za veliki broj Bobinihkolega i prijateqa koji sudo{li da podrè wen rad.

B. Drenovakovi}

NA OTVARAWU, STIHOVI

Sve~anoj atmosferi naotvarawu izlo`be doprinelisu ~lanovi Kwièvnog kluba"Mirko Bawevi}", govore}isvoje stihove. Nastupili suOlga Ruì} Man~i}, SneànaTani}, Du{an Ruì} i KajaStojanovi}.

JO[ SUTRA IZLO@BA SLIKA @IVOTE BAJKI]A U KULTURNOM CENTRU

“VARO[ NESTVARNIH STANARA”Izlo`ba je otvorena na Dan op{tine, a povodom pola veka rada poznatog umetnika

PROMOCIJA PESNI^KOG PRVENCA SLOBODANKE RADI]

Prva zbirka pesama ove autorke predstavqenaje u Biblioteci pred brojnom publikom

STIHOVANA AZBUKA“ODA DO [“

~etvrtak 17. oktobar 2019. 15Kultura/Obrazovawe Bilten

Me|unarodna Smotrafolklora, peta po redu,okupila je 5. oktobra uhali sportova osam kul-turno-umetni~kih dru{tavai folklornih grupa izPara}ina, te goste iz pobra-timske op{tine Jablanica(BiH) i prijateqskeop{tine Pqevqa.Organizator manfestacije jeKulturni centar Para}in,pod pokroviteqstvomOp{tine, a Vojkan Risti},predsednik Organizacionogodbora, kaè da je ciq dase u okviru obeleàvawaDana op{tine okupi najve}ibroj kulturno-umetni~kihdru{tava koja su aktivna u

to vreme.- Svake godine u goste pozi-vamo i KUD-ove iz prijate-qskih i pobratimskih op{tinai kad su u mogu}nosti, onidolaze da se druìmo, dapokaù publici svoju tradi-ciju, a mi da sa~uvamo na{ui da pokaèmo wima kolikoje negujemo. Ciq je, dakle, idruèwe i predstavqawe ono-ga {to je iz na{e ba{tinenajvrednije, objasnio je Risti}.Na smotri je prvo nastupi-

lo GKUD "Abra{evi}", kojese na sceni predstavilo sa ~aktri generacije, a zatimFolklorna grupa "Dankovo"sa "Igrama iz Srbije".Nastupili su jo{ KUD"Boìkovo" iz Bo{wana,"Boki 4. juli", "Moravac"iz Gorweg Vidova, “RadoslavLazi}" iz Stubice, KUD"Tekija-Kolo bez granica",iz Drenovca ”Spasovdanski

vez” i prvi put, gosti izPqevaqa, KUD "Volo|a".Ume}e na harmonici pokazaoje Du{an @ivanovi}, zvuci-ma frule predstavio seStefan Miqkovi}, a gosti izJablanice iz [kole gitare"Galeb" odu{evili suprisutne."Spasovdanski vez" izveo jenovu koreografiju "Igre,pesme i obi~aji Crnore~ja",a predsednik tog KUD-aAleksandar Mihajlovi}isti~e da je ba{ ovakavfestival potreban na{ojop{tini budu}i da je tosmotra svih folklora{a ijedinstvena prilika da sevidi wihov napredak. Zbog velikog broja u~esni-ka i dobrih koreografija,sportska hala bila je teve~eri puna qubiteqa folk-lora, koji su zaista uìvali.

B. Drenovakovi}

U okviru proslave Dana{kole "BrankoKrsmanovi}" i druge poredu manifestacije"Brankovi dani", 2. sep-tembra otvorena je izlo`ba"Privreda Para}ina-odmlina do industrije" urodnoj ku}i narodnog hero-ja Branka Krsmanovi}a utom selu. Izlo`bu jepriredio Zavi~ajni muzejPara}in, a otvorio direk-tor Branislav Stojanovi},

kao i samu manifestaciju"Brankovi dani", u orga-nizaciji MZ DowaMutnica, tamo{we {kole,Op{tine i Zavi~ajnogmuzeja.Vrlo bogata izlo`ba pri-lago|ena je prostoruspomen ku}e, a Stojanovi}je podsetio da je nastalauz finansijsku podr{kuMinistarstva kulture iKompanije “CRH”. Jednovreme bila je postavqena

u centru grada, a prati jeaplikacija ,,Para}in” kojase moè skinuti sa guglpleja. Uz pomo} teaplikacije moè se aktivi-rati pro{irena stvarnostna nazna~enim mestima napanoima, kako bi se vide-lo {ta se nekad nalazilona tom mestu, koje zgrade,fabrike, ustanove... objas-nio je Stojanovi}.

Ina~e, izlo`ba opara}inskoj privredi jedo sada prikazana uKwaèvcu, a posle DoweMutnice seli se zaPetrovac, Kikindu i celeslede}e godine }e gostovatiu razli~itim gradovima,

promovi{u}i Para}in ibogato industrijskonasle|e.Iste ve~eri, u prepunoj

sali dowomutni~ke {kole,u sklopu Brankovih dana”i obeleàvawa Dana{kole, odràno je “Ve~efolklora”. Sutradan, 3.oktobra, odràno je“Brankovo ve~e”, uz izuze-tan nastup Akademskoghora “Obili}” AKUD“Branko Krsmanovi}” izBeograda. To je bio cen-tralni doga|aj obeleàvawaDana te {kole i“Brankovih dana”, u pris-ustvu brojnih gostiju.

N. Stankovi}

“De~ja nedeqa”, od 7. do13. oktobra, sa nazivom“Da pravo svako, deteuìva lako” obeleèna jeu svim osnovnim {kolamana teritoriji op{tine,kroz niz aktivnostivezanih za upoznavawede~jih prava, radionice,sportske susrete, poseteustanovama kulture, eduka-tivne programe...U {koli "\ura Jak{i}",povodom 30 godinaKonvencije o pravima dete-ta govorilo se na ~asovimarazredne nastave. Posetilisu gradsku Biblioteku iZavi~ajni muzej, \a~kiparlament organizovao jeprikupqawe igra~aka zau~enike u produènomboravku, a o de~jim prav-ima govorilo se i u izd-vojenom odeqewu u êpu-ru. Organizovano jedruèwe sa u~enicima iz{kole "StevanJakovqevi}", u~enici uêpuru crtali za pano natemu de~jih prava. Sve~anoje otvoren produèniboravak u {koli. Prijemprvaka u De~ji savez orga-nizovan je 10. oktobra, au odeqewu u êpuru “Igre

bez granica”. U~enicimati~ne {kole posetili suKlub za stare iBiblioteku, a u~enici uêpuru su priredilimaskenbal.

U {koli "RadojeDomanovi}", odeqewa odprvog do tre}eg razredaposetila su svoje drugareu izdvojenom odeqewu uDowem Vidovu, odrànaje kreativna radionicaru~no pravqenih igra~aka.Odeqewa prvog i ~etvrtograzreda mati~ne {koleprisustvovala su predavawuCrvenog krsta u izdvo-jenom odeqewu u Striì.Tako|e, organizovan jesusret dece sa starijimlicima, poseta Bibliotecii mnoge druge aktivnosti.I u O[ "Mom~ilo

Popovi} Ozren" bila supredavawa o pravama iobavezama u~enika, crtawena asfaltu, posetaBiblioteci, sportski dani obilazak Sajmaprivrede... Na sli~anna~in “De~ja nedeqa”obeleèna je i u O[“Stevan Jakovqevi}” i uosnovnim {kolama u seli-ma. N. Stankovi}

U sklopu razli~itihdoga|awa povodom Dana{kole “Branko Krsmanovi}”u Dowoj Mutnici, prire|enaje izlo`ba "Pe~urke mogakraja" u Muzeju-rodnoj ku}iBranka Krsmanovi}a. Najpreje odràn ekolo{ki ~as, azatim je otvorena izlo`bakoju su pripremili u~eniciiz ekolo{ke sekcije.Kako je rekla direktorka

Aleksandra Obradovi},wihova {kola vezana je zaekologiju i ve} dve godine su

~lan Me|unarodnog saveza eko{kola i nosioci su zelenezastave. Zato se trude dadecu podu~avaju u okviru{kolskih predmeta kako dazdravije ìve, kako da seodnose prema svojoj okolini.Prezentaciju na ekolo{kom~asu odràli su ~lanoviekolo{ke sekcije podnazivom "Brankovi ekolozi",sa nastavnicom biologije.U~enici osmog razredaprikupili su pe~urke inapravili izlo`bu. N.S.

ODR@ANA PETA ME\UNARODNA SMOTRA FOLKLORA U HALI SPORTOVA

NASTUPILI GOSTI IZJABLANICE I PQEVAQACrnogorski KUD “Volo|a” iz prijateqske op{tine Pqevqa prvi put u Para}inu

POSTAVQENA IZLO@BA "PRIVREDA PARA]INA OD MLINA DO INDUSTRIJE"

“BRANKOVI DANI” U DOWOJ MUTNICIU okviru te manifestacije nastupio je hor “Obili}” u sastavu AKUD “Branko Krsmanovi}” iz Beograda

DVODNEVNA MANIFESTACIJA

Inicijator Brankovih dana” u Dowoj Mutnici jeMilo{ \ur|evi}, a prvi put je manifestacija orga-nizovana pro{le godine. Sada je postala dvodnev-na, a \ur|evi} najavquje da }e nadaqe biti oboga}ivananovim sadràjima, te da je saradwa sa ~uvenim AKUD“Branko Krsmanovi}” obnovqena pro{le godine.

PRIJEM GOSTIJU U OP[TINI

Na dan smotre, za u~esnike iz Jablanice i Pqevaqaorganizovan je prijem kod predsednika op{tinePara}in, koji im je poèleo dobrodo{licu. Gosti sutom prilikom predstavili svoja udruèwa i prenelilepe utiske iz na{eg grada. Predsednik KUD-a“Volo|a” iz Pqevaqa Aman Becovi} zahvalio se nagostoprimstvu, istakav{i da su u Para}inu prvi put.Iz Jablanice, kako je rekao Adil [}uk, predsednikUdruèwa za decu i omladinu “Galeb”, do{lo ih jeukupno osmoro, da sviraju i pevaju.

OSNOVNE [KOLE OBELE@ILE “DE^JU NEDEQU”

DA PRAVO SVAKODETE U@IVA LAKO

U RODNOJ KU]I BRANKA KRSMANOVI]A

IZLO@BA “PEÛRKE MOGA KRAJA”

Kulturno umetni~ko dru{tvo“Volo|a” iz Pqevaqa

^lanovi {kole gitare “Galeb” iz Jablanice

~etvrtak 17. oktobar 2019.16 ObrazovaweBilten

Otvarawe produènogboravka u Osnovnoj{koli "\ura Jak{i}"zvani~no je uprili~enoprotekle sedmice uokviru “De~je nedeqe”,iako je ova {kola saproduènim boravkomve} krenula polovinomseptembra.

Sve~anu priredbuizveli su u~enici tre}egi ~etvrtog razreda, abile su to ta~ke koje supredstavqene na “De~jemkarnevalu” i ”Mini tinifestu”. Uvodnu re~ dalaje direktorka {koleSvetlana Gaji}, nakon ~egaje presecawem vrpceboravak otvorio predsed-nik op{tine Sa{aPaunovi}.Direktorka najstarije

gradske {kole kaè da suna inicijativu Savetaroditeqa devet godinaaplicirali za produèniboravak. To je jako va`noza decu ~iji su roditeqizaposleni i nisu u

mogu}nosti da provodevreme sa wima neposrednoposle ili pre nastave.- Iz razloga {to smo

imali stabilan broj u~eni-ka i nismo imali tehno-lo{ke vi{kove,angaòvawe novogizvr{ioca za ovakav oblikrada prosto nije bilomogu}e. Uslov se za tostekao ove godine, takoda smo 19. septembra, nakondevet godina traèwa,

kona~no dobili re{eweda moèmo da otvorimojednu grupu produènogboravka. Grupa je me{ovi-ta, za u~enike prvog idrugog razreda, objasnilaje direktorka.Sa |acima u produènomboravku, za sada naodre|eno vreme, radiu~iteqica Ivana Jov~i}~iji se rad finansira izsredstava Ministarstvaprosvete.

- U~iteqica je mlada ikreativna, a broj dece jedovoqan. Stru~no uputst-vo kaè da u grupi trebada ih bude najmawe 25,najvi{e 30, a mi se ukla-pamo. Tro{ak za roditeqeje samo obrok wihove dece,a zadovoqstvo je veliko,

nagla{ava SvetlanaGaji}.Jedan od roditeqa,

Dragana Stojadinovi},kaè da je sre}na {toproduèni boravakkona~no radi. To punozna~i s obzirom da decau {koli ru~aju, igraju se,urade doma}e zadatke ijo{ dosta toga nau~e,tako da roditeqima osta-je vi{e vremena zadruèwe sa wima kaddo|u ku}i, bez obavezaoko u~ewa. A mala LanaMiju{kovi}, koja posle~asova ostaje u pro-

duènom boravku, tvrdida je zabavno i da jo{puno ~itaju... U svakom slu~aju, pro-

duèni boravak za najmla|e|ake velika je pomo}zaposlenim roditeqima ibriga mawe jer }e deca u{koli uraditi doma}ezadatke i, uz to, vremeprovesti na bezbednom mes-tu i kreativno.

B. Drenovakovi}

Od ove nastavne godineelektronski dnevnikprimewuje se u svim sred-wim {kolama u Para}inu.On omogu}ava roditeqimada svakog trenutka mogu daznaju ocene svoje dece, dokprofesor moè da vidisamo svoju ocenu, {toocewivawe ~ini nepris-trasnim i realnijim. Primena es dnevnika

po~ela je od 2017. godine,a {kole su, svaka u skladusa svojim mogu}nostima,pristupale obezbe|ivawuuslova za wegovu kona~nuprimenu. Ciq je daklasi~ni papirni dnevni-ci budu potpuno zamewenielektronskim, {to je upara}inskim sredwim{kolama i u~iweno.Od septembra sve {kole

u Srbiji moraju da koristeelektronski dnevnik, patako i {kole u Para}inu,isti~e Zorica An|eli},koordinatorka elektron-skog dnevnika zaEkonomsko-trgovinsku{kolu.- Skra}enica es dnevnikzna~i elektronski srpskidnevnik i on je u pot-punosti na }irilici. Ovajdnevnik je ra|en naprimeru papirnog dnevni-ka, na~in rada je olak{an,a pristup imaju i rodite-qi. Oni {koli daju svojmati~ni broj i i-mejladresu, kako bi pristupilies dnevniku. Pristup moguimati oba ili jedan odroditeqa i oni vide ocenesamo svog deteta, ne idrugih. Svaka {kola ima

jednog do dva koordinato-ra za es dnevnik. U sred-wim {kolama u Para}inuradi se iskqu~ivo preko esdnevnika, nema papirnog.[to se ti~e osnovnih{kola, neke koristeiskqu~ivo es dnevnik, aneke oba, dok ne steknu sveuslove da pre|u samo na esdnevnik, rekla jeAn|eli}eva.Dnevnik za roditeqe se

zove "Moj es dnevnik".Roditeqi dobijaju {ifreza pristup, a wima dnevnikizgleda poput rasporeda~asova za odre|eni dan,gde je nazna~eno {ta seradilo na svakom pojedi-na~nom ~asu i koju ocenuje wihovo dete dobilo.Nastavnici mogu da daju uzocenu opis, odnosno

obja{wewe. Prednost esdnevnika je {to nastavnicine mogu da vide oceneu~enika iz drugih predmeta,pa nema wihovog uticaja.Eventualne izmene moguuneti tek uz saglasnostdirektora, jer samo direk-tor ima uvid u celoku-pan dnevnik, poredrazrednog stare{ine.Ina~e, primena es dnevni-ka ve} je dala rezultatejer je do{lo do zna~ajnogsmawewa broja neopravdanihizostanaka u~enika.An|eli}eva nagla{ava dasu podaci u elektronskomdnevniku za{ti}eni ibezbedni. Do sada se nijedesilo da je es dnevnikhakovan jer ima bezbed-nosne sisteme razli~itevrste. N. Stankovi}

Na sve~anosti uPrivrednoj komoriSrbije, odrànoj uBeogradu 21. septembra,dodeqene su nagrade najbo-qim prosvetnim rad-nicima-edukatorimaSrbije, koji su kandi-dati za predstavqawena{e zemqe na svetskomtakmi~ewu “Global TecherPrize” 2020. godine. Me|u troje najboqih je

i Borko Petrovi},para}inski profesorengleskog jezika u O[“Stevan Jakovqevi}” iGimnaziji. Ostala dvakandidata za me|unarod-no takmi~ewe su nas-tavnica srpskog jezikaiz Beograda IvanaKova~evi} i Zoran Ili},u~iteq iz Leskovca.Sve~anost je odràna uorganizaciji Udruèwaza podsticawe pre-duzetni{tva ,,@ivojinMi{i}", koje je ve} tre}ugodinu nacionalni part-ner “Varkey Fondacije”,zbog ~ega je ono iizabralo predstavnikeSrbije za “Global TeacherPrize” koje ova fondaci-ja organizuje. Na ovomsvetskom takmi~ewu u

Dubaiju bi}e izabrannajboqi nastavnik sve-ta. Pre toga, u decembru}e biti napravqen uìizbor od 50 nastavnika.Udruèwe “@ivojin

Mi{i}” premijerno jeprikazalo filmove onajboqim nastavnicimaSrbije, koji se mogu vide-ti na Jutjub kanaluudruèwa. Zatim seprisutnima obratilo tro-je najboqih, posle ~ega suo wima govorili wihoviprijateqi i kolege. RadBorka Petrovi}a je pred-stavila direktorka {kole“O[ “StevanJakovqevi}”, SneànaTani}.- Borko je nastavnik

~arobwak zato {to dig-italnu u~ionicu moèda pretvori u najve}inacionalni park na sve-tu i omogu}i u~enicimada za vreme ~asa razgo-varaju sa renxerom iztog nacionalnog parkana engleskom jeziku. Onna{e u~enike ~inisre}nim, priprema ih dabudu gra|ani sveta i ja muna tome ~estitam, reklaje, tom prilikom,Tani}eva. N. Stankovi}

Povodom obeleàvawa“De~je nedeqe”, u~eniciprvog i drugog razredaO[ "Branko Krsmanovi}"iz Sikirice, u sklopurazli~itih aktivnosti,obi{li su najzna~ajnijeustanove u kulturi -Zavi~ajni muzej,Biblioteku, Kulturni cen-tar. Upoznavawe sa gradomzavr{ili su u Op{tini,gde ih je primio predsed-

nik Sa{a Paunovi}.Mali{ani su za predsed-

nika imali razli~ita zan-imqiva pitawa na koja jeon strpqivo odgovarao.Predrag Jovanovi}, jedanod nastavnika koji je biosa wima, kaè da sewihove aktivnosti u“De~joj nedeqi”, kojih jebilo puno, zavr{avajusve~anim prijemom prvakau De~ji savez. B.D.

DODEQENE NAGRADE NAJBOQIM

NASTAVNICIMA SRBIJEZVANI^NO OTVOREN PRODU@ENI BORAVAK U [KOLI "\URA JAK[I]"

BRIGA MAWE ZA ZAPOSLENE RODITEQEPosle devet godina aplicirawa, odobren je rad jedne grupeu kojoj su u~enici prvog i drugog razreda

RADNO VREME

U zavisnosti od togakada deca idu u {kolu,produèni boravak prepodne radi od 7 satisve dok mali{anima nepo~ne popodnevna nas-tava, a ako idu prepodne u {kolu, u pro-duènom boravku osta-ju do 17 sati.

SREDWE [KOLE KORISTE SAMO ELEKTRONSKE DNEVNIKE

PAPIRNI DNEVNICI POSTALI ISTORIJARoditeqi |aka su dobili {ifre za pristup i mogu videti iskqu~ivo ocene svog deteta

SIKIRI^KA [KOLA U “DE^JOJ NEDEQI”

OBILAZAK VA@NIH USTANOVA

VELIKO PRIZNAWE ZABORKA PETROVI]A

Na sve~anosti otvarawa prire|ena je priredba

U produènom boravku mali{ani zavr{e {kolske obaveze

TROJE NAJBOQIH - Borko prvi sleva

~etvrtak 17. oktobar 2019. 17Obrazovawe Bilten

Proslava Dana {kole"Branko Krsmanovi}" uDowoj Mutnici povodom175 godina postojawa irada po~ela je 25. sep-tembra izlo`bom"Pe~urke moga kraja" uMuzeju-rodnoj ku}iBranka Krsmanovi}a. Uciqu promocije sporta30. septembra odràn je

mini turnir u odbojci, a1. oktobra takmi~eweu~enika u pripremawupala~inki, pod nazivom“Mali kuvari”. U rodnoj ku}i Branka

Krsmanovi}a 2. oktobraotvorena je izlo`ba"Privreda Para}ina -od mlina do industrije".Izlo`bu je pripremio

Zavi~ajni muzej Para}in,dok je u popodnevnimsatima u prepunojfiskulturnoj sali {koleodràno ve~e foklora, uokviru manifestacije"Brankovi dani".Nastupili su KUD"Spasovdanski vez" izDrenovca, FG "Dankovo"iz Para}ina i KUD

"Branko Krsmanovi}". Na Dan {kole, 3. okto-bra, poloèno je cve}ena spomen bistu BrankaKrsmanovi}a u dvori{tu{kole, a kasnije suu~enici posetiliizlo`bu u rodnoj ku}i

Krsmanovi}a. Prire|enoje i stru~no vo|ewe krozpostavku izlo`be"Privreda Para}ina -od mlina do industrije".U ve~erwim satimau~enici su odràlipriredbu, kada su i

progla{eni najboqiradovi nagradnog liter-arnog konkursa na teme"Zami{qam Branka u{kolskoj klupi" i "Moja{kola-moj rad".Povodom svog 175.

ro|endana {kola je pred-stavila i {kolski list"Kamen~e", a zatim je na"Brankovoj ve~eri" nas-tupio Hor "Obili}", usastavu AKUD "BrankoKrsmanovi}" iz Beograda,koji je jedan od najpoz-natijih horova u Srbiji.Odràn je i “Festivalnauke”. N. Stankovi}

Tradicionalni “Minitini fest”, muzi~ki fes-tival za osnovce iz na{eop{tine, koji traje ve}14 godina, nastavqen jeuz ogromno interesovawedece, roditeqa i nas-tavnika. Odràn je 4. okto-bra u prepunoj hali SRC“7. jul”. Organizatori suDom omladine Para}in iSportski centar, gener-alni pokroviteq jeOp{tina, kompozitor JovanAdamov je dugogodi{wiumetni~ki direktor fes-tivala, a voditeq MiwaSubota. @iri je ove godinebio ne{to izmewen, pa jepored Adamova i SpomenkeJovanovi}, u wemu bilapeva~ica Ivana Jordan.Publiku i u~esnike je, napo~etku, pozdravio predsed-nik op{tine Sa{aPaunovi} i poèleo imuspeh, otvoriv{i festival.Mali peva~i su pevalinajboqe {to mogu, {to jepublika nagra|ivala burn-im aplauzima. Atmosferaje bila odli~na, svi su

pevali “za peticu”, scen-ski nastupi sa plesom igimnastikom prevazi{lisu sva o~ekivawa, pa su udoga|aju uìvali i deca iodrasli.Nagradu “Gran pri” dobi-

la je Elena Del~ev iz{kole "StevanJakovqevi}".U mini kategoriji, za

u~esnike do petog razreda,izvedeno je deset numera,u tini, za starije, jedanaest.U mla|oj kategoriji prvomesto osvojio je LukaCvetkovi} iz {kole"Stevan Jakovqevi}". Dvedruge nagrade dobili suMina Markovi} iz {kole"Mom~ilo Popovi} Ozren"i Mateja Da{i} iz {kole"\ura Jak{i}". Dve tre}enagrade dobili su LanaTodosijevi} iz {kole"Branko Radi~evi}" izPopovca i EmiliMilovanovi} iz {kole'Branko Krsmanovi}" izSikirice. Posebnu nagraduza interpretaciju dobioje duet Andrijana

Milo{evi} i Iva Mati}iz {kole "RadojeDomanovi}".Pobednica u tini kate-

goriji je Lena Markovi} iz{kole "\ura Jak{i}".Dve druge nagrade dobilesu Sanela Aleksi} iz O["Branko Krsmanovi}"Sikirica i Na|a Boìni}iz {kole "Mom~iloPopovi} Ozren". Dve tre}enagrade osvojile su ZoranaMihajlovi} iz {kole"Branko Radi~evi}" iz

Popovca i Tamara Staji}iz iste {kole. Dodeqenesu i dve posebne nagrade zainterpretaciju, AniMilojevi} iz {kole"Stevan Jakovqevi}" iduetu Kristina Risti} i\ur|ija Todorovi} iz O["Radoje Domanovi}".U pauzi festivala, dok jeìri obavqao svoj deoposla, nastupili supro{logodi{wi pobedni-ci, peva~ica Ivana Jordani Plesni studio "La luna".

Ovogodi{wi festival pokvalitetu nadma{io je sveprethodne, rekao je predsed-nik Organizacionog odbora“Mini tini festa” VojkanRisti}.- Jo{ u preslu{avawu

pesama pre festivala vide-lo se da }e ovo biti vrlokvalitetan festival. Biloje mnogo dobrih peva~a, ada pohvalim i profesorekoji rade sa wima, koji sui ove godine uloìli veli-ki trud da wihovi u~eni-ci prirede veliko zadovo-

qstvo dok ih slu{amo.Pohvaqujem i profesorekoji su kreativno uradiliposao sa prate}im grupa-ma. Sve u svemu, bila je tojedna prelepa scena i zagledawe i za slu{awe.[to se ti~e organizacije,potrudili smo se da budeizuzetna. Prezadovoqansam i trudi}emo se da i unarednim godinama poreddobrih peva~a i dobrescene imamo i dobru pub-liku, sumirao je utiskeRisti}. N. Stankovi}

“MINI TINI FEST” ODR@AN 14. PUT U HALI SRC “7. JUL” PREPUNOJ RODITEQA I DECE

PPPP OOOO BBBB EEEE DDDD NNNN IIII CCCC IIII EEEE LLLL EEEE NNNN AAAA ,,,, LLLL EEEE NNNN AAAA IIII LLLL UUUU KKKK AAAAElena je osvojila najve}u nagradu “Gran pri”, Luka je pobedio u mini kategoriji, a Lena u tini

RADOST ZBOG OSVOJENIH NAGRADA

Pobednici su bili jako uzbu|eni, slavili su sasvojim drugarima iz {kole, bilo je tu i suza rados-nica, ~estitki, poqubaca i roditeqa i drugara izrazreda... Luka je rekao da nije o~ekivao prvunagradu, da mu je na festivalu bilo "super" i dase odu{evio kako su svi dobro pevali. "Gran pri"Elena je bila tako|e radosna i uzbu|ena zbognagrade, isti~e da je ve`bala svakog dana, da poha|amuzi~ku {kolu i nastavqa da se takmi~i i peva. Ni{ta mawe sre}na nije bila ni Lena, pobedniku tini kategoriji. Ona nagla{ava da je konkuren-cija bila jaka, uve`bavawe pesme naporno, ali daje pobedni~ki ose}aj prelep.

PROMOCIJA ZDRAVE HRANE

Promovisawe zdrave hrane organizovano je 16. okto-bra u okviru doga|aja “Veliki kuvari", sa nastavnicimakoji su pripremili zdrave proizvode od ìtarica, uokviru obeleàvawa Svetskog dana hleba. ObeleàvaweDana {kole u Dowoj Mutnici zavr{i}e se 25. okto-bra progla{ewem pobednika me|uodeqenskog tak-mi~ewa u prikupqawu plasti~ne ambalaè.

O[ "BRANKO KRSMANOVI]" U DOWOJ MUTNICI OBELE@ILA 175 GODINA

Obeleàvawe Dana {kole delimi~no se preklopilo sa “Brankovim danima”

BOGAT PROGRAM ZAVELIKI JUBILEJ

Nastup malih folklora{a iz FG “Dankovo”

Atmosfera je bila odli~na - svi su pevali “za peticu”

~etvrtak 17. oktobar 2019.18 SportBilten

Prvi favorit Druge ligeCS - Istok za 2019. god-inu, O[K "Para}in",opravdao je ulogu favoritai zasluèno osvojio prvomesto, a samim tim i plas-man u Prvu ligu centralneSrbije za 2020. godinu.U 6 kola, koliko je odi-grano u drugom delu lige,bilo je neophodno ostvar-iti svih {est pobedakako bi se izbegao plej-of.Para}inci su uspeli izasluèno poneli pobed-ni~ki pehar. Sa{a Jevti},predsednik O[K"Para}in, u osvrtu na ovotakmi~ewe nagla{ava da susigurne pobede doneliFIDE majstori NenadDimitrijevi} i MilanMarkovi}, kao i mladaPara}inka Milena Vuj~i}. - Na{ prijateq iz Turske,Umut Atakisi, nije isko-ristio {ansu u zavr{nicii morao je da ~estita pro-tivniku. Me|utim, ta pobe-da je jedino {to suNi{lije uspele da naprave,pa se me~ zavr{io rezul-tatom 5:3 za Para}ince.Drugo mesto, sasvimzasluèno, osvojio je [K"Radnik" iz Surdulice, atre}e [KGN "Nais" izNi{a, kaè Jevti}.

O[K "Para}in" ukupnoje iz 11 kola ostvario 9pobeda, 1 nere{en rezul-tat i 1 poraz, {to je 28me~ bodova, ~ak 6 vi{e od

drugoplasiranog. [to sepojedina~nih rezultatati~e, FM Milan Markovi}(BeoSing Beograd) sa 10poena iz 11 partijaprogla{en je zanajuspe{nijeg igra~a Lige.Odmah zatim, premaJevti}evim re~ima, svepohvale zasluùje 18.godi{wa Para}inka MKMilena Vuj~i}. Sa 8 poe-na iz 11 partija dokazalaje da se na wu ozbiqnomoè ra~unati u ekipnimtakmi~ewima u seniorskojkonkurenciji. Drugi omlad-inac iz Para}ina, MKStefan Radojkovi}, sjajnose sna{ao u ulozi zameni-

ka kapitena, a turnir jeodigrao bez poraza, sa 5remija i jednom pobedom.Dugogodi{wi ~lanovi

kluba, IM DejanBrankovi} i FM MilanDezelin, napravili su po2 "plusa" (bez poraza).Nastupili su jo{ FMNenad Dimitrijevi}, CMUro{ Cvetanovi}, IMVuk \or|evi} i dva stranaigra~a.Para}inske {ahiste ve}

od 18. oktobra u na{emgradu o~ekuje takmi~ewe uPrvoj ligi CS za ène, au novembru u Ni{u tak-mi~ewe u Omladinskoj ligiCS. B. Drenovakovi}

KUP Para}ina u stonomtenisu, 55. po redu, odràn jeu Hali sportova "7. jul" ukategoriji juniora, kadeta,mla|ih kadeta i mini kade-ta. Organizator tradicionalnogprvenstva je Stonoteniskiklub “SFS Borac” uz podr{kuSportskog saveza, lokalnesamouprave i privatnog pre-duze}a “Bahus”.

U~estvovalo je 120 tak-mi~ara iz 24 kluba iz cen-tralne Srbije. Za prva~etiri mesta iz svih kate-

gorija, izuzev za mini, kojase ne rangira, organizatorisu obezbedili diplome,medaqe i pehare.

Prvo mesto u juniorskojkategoriji osvojila je ekipa"@elezni~ar" Ni{ (mu{kar-ci), i "Hajduk Veqko" Negotin(ène). U kategoriji kade-ta/kadetkiwa pobednicisu"Napad" Kru{evac i ekipa"Stoni" Ni{, a kod mla|ihkadeta/kadetkiwa "HajdukVeqko" Negotin i ponovo"Stoni" Ni{. B.D.

^lanovi Orijentiring klu-ba “Para}in” su u proteklomperiodu u~estvovali na dvava`na takmi~ewa. Prvo jeodràno na Rajcu, krajemseptembra, i bodovalo seza 10. kolo Lige Srbije uorjentiringu. U najja~oj kat-egoriji M21 MarkoRadovanovi} je zauzeo 3.mesto, Milovan Mili} jebio sedmi, a u veteranskojkategoriji M45 DejanRadovanovi} je zauzeo {estupoziciju. To je bilo pret-posledwe kolo Lige Srbije,nakon kojeg para}inski orjen-tirci Sava Lazi} i MarkoRadovanovi} zauzimaju uelitnoj kategoriji prvo idrugo mesto.Drugo takmi~ewe bilo je 5.oktobra u Ma|arskoj,me|unarodni "Pirto Kup" u

Pirtu. U konkurenciji 300takmi~ara MarkoRadovanovi} je u kategori-ji M21 pobedio i okitio sezlatom, dok je veteranAleksandar Milojkovi} ukategoriji M50 zauzeoodli~no 7. mesto. B.D.

NA SPORTSKOM AERODROMU U DAVIDOVCU POVODOM DANA OP[TINE

TAKMIÊWE MOTORNIH PILOTA I PADOBRANACANagrade “pokupili” doma}ini, odnosno ~lanovi Aero kluba “Na{a krila”

O[K "PARA]IN" POBEDNIK DRUGE LIGE CENTRALNE SRBIJE “ISTOK”

ZASLU@ENO U[LI U PRVU LIGUIz 11 kola ostvarili 9 pobeda, a uz jedan nere{en rezultat, samo jednom izgubili

JUBILEJ KLUBA

Naredne godine, O[K"Para}in" igra}e pono-vo u Prvoj ligi cen-tralne Srbije, gde sedosad takmi~io osamputa u desetogodi{wojistoriji kluba. Ina~e,ovaj rezultatski uspehdo{ao je u pravo vreme,s obzirom na to da udecembru klub slavi 10godina uspe{nog rada.

U SC “7. JUL” 55. MANIFESTACIJA

“KUP PARA]INA”U STONOM TENISU

U~estvovalo je 120 takmi~ara iz 24 kluba centralne Srbije

ORIJENTIRCI ODLI^NI NA DVA TAKMIÊWA

MARKU ZLATO U MA\ARSKOJ

GIMNASTI^KI KLUB “PARA]IN”

U Sportskom centru “7.jul” ve~eras, 17. oktobra,bi}e sve~ano uru~enemedaqe za osvojeneplasmane od 1. do 3.mesta po disciplinama

na ovogodi{wem“Sportskom letu”. Ovajdoga|aj bi}e ujedno isve~anost zatvarawa jo{jednog “Leta” u organi-zaciji SSOP. B.D.

ZATVARAWE “SPORTSKOG LETA”

Po~etak jeseweg dela sezoneza gimnasti~arke Para}inaobeleìo je vi{e negouspe{an nastup ovog kluba name|unarodnom turniru ''Pecskup'' u Pe~uju u Ma|arskoj.Juniorke su u grupnim

ve`bama iz Ma|arske donelezlatnu medaqu, a zlato jeosvojila i Marija Veqkovi},

najuspe{nija juniorka GK"Para}in" u individualnomprogramu. Ivana \or|evi},tako|e juniorka, imala jeodli~an nastup i osvojilabronzu, a pionirka \ur|inaRadojkovi} prvi put je nas-tupila na me|unarodnomturniru i zauzela {estomesto. B.D.

Svetlana Simi} najboqa u skoku na ciqTomislav [aleti}, pobednik u takmi~ewu pilota

U organizaciji Aero klu-ba "Na{a krila", uokviru programaobeleàvawa Danaop{tine, na sportskomaerodromu u Davidovcu, 5.oktobra, odràna su dvatakmi~ewa, KUPPara}ina u padobranstvui takmi~ewe motornihpilota u preciznomsletawu. Po re~ima Tomislava

[aleti}a, rukovodiocapilotske sekcije “Na{ihkrila”, ove godine biloje 5 takmi~ara pilota, a

iz Trstenika su do{ladva gosta. - Meri se, po sistemu

preciznog sletawa, svakimetar napred 56 kaznenihpoena, svaki metar unazad10 kaznenih poena. Ovo jebilo revijalno takmi~ewe,4. po redu u preciznomsletawu, a paralelno jeodràno i takmi~ewe upadobranstvu u skokovi-ma na ciq, kaè[aleti}. Padobranka Svetlana

Simi}, ina~e predsedni-ca kluba, isti~e da su

u~estvovali takmi~ariiz Uìca, Gra~anice, izPara}ina 2 ekipe, ukup-no 12 takmi~ara.Vremenski uslovi zaskokove nisu ba{ biliadekvatni zbog jugoza-padnog vetara koji jepravio velike smetwe.Ipak, padobranci suskakali, a ekipa “Na{ihkrila” bila je u sastavu:Dragan Obradovi},Nikola Cvetkovi},Svetlana Simi} i Du{anLuki}.Rezultati su bili

slede}i: u takmi~ewumotornih pilota u pre-ciznom sletawu najboqije bio Tomislav [aleti},drugo mesto osvojio jeRatko Jovanovi}, obojica~lanovi AK "Na{a kri-la". Tre}i je bio DejanSavi} iz Trstenika.U padobranskom tak-

mi~ewu, na ciq sa 1200metara visine najboqe jesko~ila Svetlana Simi},drugi je bio DraganObradovi}, tre}i NikolaCvetkovi}.

B. Drenovakovi}

PPPP RRRR VVVV EEEE MMMM EEEE DDDD AAAA QQQQ EEEE UUUU NNNN OOOO VVVV OOOO JJJJ SSSS EEEE ZZZZ OOOO NNNN IIII

~etvrtak 17. oktobar 2019. 19Sport Bilten

Kompanija “CRH Srbija”je u nedequ, 6. oktobra,organizovala “[arenutrku,” koja je okupila oko1000 u~esnika, vi{e nego{to je sam organizatorplanirao. Ono {to je ovutrku razlikovalo od drugihi ~inilo posebno zan-imqivom je {to su naodre|enim deonicama, nasvakih 700 metara, sviu~esnici posipanirazli~itim, ne{kodqivimbojama kako bi kroz ciqpro{li {to {areniji, pa

otud i naziv trke.Staza je bila duga 5 kilo-metara, tr~alo se glavnimgradskim ulicama, a starti ciq su bili na istommestu, u Ulici kraqaPetra Prvog, u bliziniSpomenika Pobedniku.Trka je bila rekreativnogkaraktera, ideja je biladruèwe i zabava, ali sunajboqi svakako nagra|enipeharima. U mu{kojkonkurenciji, prvo mestopripalo je Du{anuKrsti}u, drugo Tomislavu

Pani}u, a tre}e Sre}kuMilanovi}u. U ènskojkonkurenciji prva dva mes-ta su osvojile TijanaDimi} i Ema \oki}, kojesu prakti~no zajednopro{le kroz ciq, a tre}eQubica Papi}.U posebnoj kategoriji zanajmla|e trka~e, koji sukroz ciq pro{linaj{areniji, pehare sudobili StefanMilojkovi}, AleksandraArsenijevi} i Jovan Peri}.Lep dan pogodovao je trci

i dobrom raspoloèwu, aprogram je vodio poznatiradio voditeq DraganIli}. U~esnici su dobilimajicu i za{titne nao~are,a stazu su pre{le, tr~e}ii hodaju}i, i ~itaveporodice.Me|u u~esnicima trke

bio je, sa porodicom, idirektor CRHRoman Menc,koji je pre starta poz-dravio sve prisutne ipoèleo im dobru zabavu,a nakon trke pobednicimauru~io pehare. B.D.

U dvorani Sportskogcentra "7. jul" organi-zovan je deseti jubilarni“Karate kup Para}ina”,koji se svake godine orga-nizuje povodom Danaop{tine i uvek okupiveliki broj klubova iz

raznih krajeva Srbije. Takmi~ewe su organi-

zovali Karate savez uèSrbije i para}inski klub"Samuraj", pod pokrovite-qstvom op{tine Para}in,zbog ~ega je manifestacijui otvorio predsednik

Sa{a Paunovi}. Sima Raji~i}, predsed-

nik Karate saveza uèSrbije, rekao je da jeturnir za mla|e uzrasnekategorije. U~estvovalo jepreko 20 klubova izSrbije sa vi{e od 200

takmi~ara, prete`no pole-taraca, pionira i nada.Oni su se takmi~ili uizvo|ewu kata i borbamapo pravilima Karate savezafederacije, koja je jedna odnajmasovnih sportskih orga-nizacija. Va`no je ista}ii da je karate postao{kolski sport u sistemuSaveza za {kolski sportSrbije.Jubilarni karate KUP uPara}inu privukao je bro-jnu publiku, a borili{tahale sportova pruìla susve uslove za uspe{nuorganizaciju turnira.Ina~e, na ovom takmi~ewumali karatisti para}inske“Crnice” osvojili su~etiri zlatne medaqe ijednu srebrnu. B.D.

Na jezeru ]elije krajemseptembra odràna su triposledwa kola ekipnogdràvnog prvenstva (mas-ter liga) u ribolovu udi-com na plovak. Ekipapara}inske “Mrene” je uposledwa kola u{la sabodom zaostatka u odnosuna “[umadiju” izKragujevca, ali je uspelana kraju da postigne veli-ki uspeh. Od petoricetakmi~ara, ~etvorica suosvojila prvo mesto u svo-jim sektorima, {to je bilo

vi{e nego dovoqno zaosvajawe titule najboqeekipe u Srbiji za 2019.godinu u disciplini plo-vak. Ovim su na{iribolovci stekli pravoda slede}e godine u~estvu-ju na svetskom klupskomprvenstvu.

Vladan Mrku{i} iAndrija Mileti} suodli~no pecali svih 6kola i zauzeli su drugo,odnosno tre}e mesto upojedina~noj konkurenci-ji me|u 55 takmi~ara. B.D.

U Boru je u organizaci-ji tamo{weg streqa~kogkluba "Metalac" odrànodrugo kolo jesewe Ligeregiona centralne Srbijeza najmla|e kategorije,"B" program za pionire, izserijske vazdu{ne pu{ke.U~estvovalo je 40 tak-mi~ara iz 8 streqa~kihklubova.U kategoriji pionirki

zlatnu medaqu osvojila jeJelena Raki}, ~lanicana{eg kluba “SFSBorac”,sa 176 krugova. Ivana

Raki} bila je dvanaesta sane{to slabijim rezul-tatom. U kategoriji pio-nira DimitrijeAntonijevi} zauzeo je 11.mesto. Dragan Zdravkovi}, tren-er SK "SFS Borac",kaè da je zadovoqanrezultatima takmi~ara upodmla|enom sastavu, sobzirom na to da je AwaPopovi} {kolovawe nas-tavila u Beogradu i ujed-no, promenila streqa~kiklub. B.D.

Proteklog vikenda odigrano je 9. kolo Srpske lige"Istok", gde je SFS Borac u gostima pobedioDubo~icu iz Leskovca sa 2:1, a u 9. kolu Zone "Zapad"para}insko Jedinstvo tako|e u gostima savladalo je@upu iz Aleksandrovca sa 3:0.U 10. kolu Pomoravsko-okru`ne lige Hajduk iz êpu-ra i Juhor iz Glavinaca igrali su nere{eno 3:3, dokje Napredak iz Drenovca savladao Dragocvet sa4:0.U 9. kolu Me|uop{tinske lige "Jug" utakmice suzavr{ene slede}im rezultatima: Rudar SewskiRudnik- Napredak Svojnovo 7:0, Juhor 2016 Poto~ac-Radni~ki Tekija 5:2, Rudar Stewevac-Mladost GorwaMutnica 6:2, Beqanica Strmosten -Mladost Sikirica3:0, Pomoravqe Ostrikovac-[umadija Tre{wevica2:0, Rudar Plaàne-Napredak Stubica 3:0. Slobodanje bio Istok 63 iz Plane.U 8. kolu Op{tinske lige Para}in rezultati su

slede}i: @elezni~ar Kla~evica-Heroj Busilovac2:0, Jedinstvo Ratare-Polet Zabrega 6:1, OmladinskiPara}in-Radnik Davidovac 3:0, Popovac- RazvitakMirilovac 0:3, Borac 1950 Bo{wane-Dowa Mutnica4:0, Sloga Dowe Vidovo-Budu}nost Lebina 3:1, i ISKIzvor-BSK Buqane 0:1. B.D.

Jesewi “Tribalion” odrànje na Mitrovcu na Tariokupiv{i oko 250 u~esnika,me|u kojima i petoro ~lano-va Atletskog kluba"Para}in". U te{koj trci na trasi od

12 kilometara kroz prelepepredele Tare, sa 20 prepre-ka, Iva Arsenijevi} osvoji-la je ponovo prvo mesto uènskoj kategoriji, aSvetlana Ivkovi} je bila~etvrta. U mu{koj kategori-ji Marko Arsi} za desetsekundi izgubi je prvo mestoi osvaja srebrnu medaqu, a

Jovan Haxi} je bio ~etvrti.Vladan Arsenijevi} je bio

me|u najstarijim u~esnicimai pro{ao je kroz ciq{esnaesti. Sa tim odli~nimrezultatima Para}inci suekipno osvojili prvo mesto.Prepreke su bile izuzetnote{ke - puzawe u blatuispod bodqikave ìce,pewawe uz konopac visine 6metara, no{ewe xakova idebla.U de~joj trci na 1500 metarasa 7 prepreka AleksandraArsenijevi} je osvojila dru-go mesto. B.D.

VI[E OD HIQADU UÊSNIKA “[ARENE TRKE” KOMPANIJE “CRH”

ZABAVA ZA SVE GENERACIJE

POVODOM DANA OP[TINE ODR@AN JUBILARNI “KARATE KUP PARA]INA”

UÊSTVOVALO PREKO 200 TAKMIÂRA

LIGA CENTRALNE SRBIJE U STREQA[TVU

ZLATO ZA JELENU RAKI]DR@AVNO PRVENSTVO U RIBOLOVU

“MRENA” NAJBOQA U SRBIJI

FUDBALSKA PANORAMA PROTEKLOG VIKENDA

BORAC I JEDINSTVOPOBEDILI U GOSTIMA

USPEH ATLETSKOG KLUBA “PARA]IN” NA “TRIBALIONU”

POÊLA PLIVA^KA SEZONA

Prvi jesewi nastup mladipliva~i “Delte” imali suna 9. me|unarodnom mitin-gu " Leskova~ki pobednik". Ukonkurenciji 452 pliva~aiz 28 klubova, za “Deltu” jenastupilo 12 pliva~a i osvo-jilo 10 medaqa. Sara Kova~osvojila je tri odli~ja, IvanKarapanxin, Nemawa [o{i}

i Kala Kova~ po dva, a Ilija[o{i} jedno. An|elaMarkovi} je popravila li~navremena, dok su TeodoraOgwanovi}, Sara \oki},Matija Milojevi}, KsenijaMilojevi}, DaniloMladenovi} i Vojin Miti}uspe{no debitovali u tak-mi~arskim vodama. B.D.

MEDAQE ZA “DELTU” U LESKOVCU

PPPP AAAA RRRR AAAA ]]]] IIII NNNN CCCC IIIIEEEE KKKK IIII PPPP NNNN OOOO PPPP RRRR VVVV IIII

~etvrtak 17. oktobar 2019.20 Deùrna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Nakon okupqawa kodDoma kulture u Buqanu,u~esnici 10. jubilarne“Xipijade” organizovanosu 12. oktobra krenuli napripremqenu stazu na "7.julu", gde je atraktivnotakmi~ewe trajalo vi{esati, posle ~ega je uslediopovratak u Buqane idodela nagrada.Kako smo saznali od

Dragana Milenkovi}a izOrganizacionog odbora iXip kluba “Buqane 4H4”,prijavqeno je 89 xipova,ali ih je do{lo vi{e.U~esnici su bili izJagodine, ]uprije, NovogPazara, Tutina, Aran|elov-

ca, Poàrevca, Golubovca,Mr~ajevaca, â~ka,Kru{evca, Trstenika,Boqevca, tako da je bilonajvi{e xipova od kadase manifestacija orga-nizuje.Atrakcije voza~a koji susavladavali te{ke blat-wave staze na prostoruispra`wenog ve{ta~kog

jezera na Kara|or|evombrdu pratila je publika~ijom su brojno{}u biliiznena|eni i sami orga-nizatori, budu}i da se“Xipijada” prvi put odvi-jala na “7. julu”. Prvo mesto na najteòj

hard stazi osvojio je IzetBrowa iz Novog Pazara,drugo Senad Mimovi} iz

istog mesta, a tre}e ekipaiz sela Bare kodPoàrevca. U softklasi do 2800 kubikapobedio je Nenad Anti}iz Kwaèvca, slede NenadMilivojevi} izAran|elovca i @eqkoMilutinovi} izJagodine. U klasi preko2800 kubika najboqi jeDragan To{i} iz Mr~aje-vaca, zatim AsmirMavri} iz Novog Pazara,pa Sa{a @ivanovi} izSirakova. U klasi kvad,Vlada Nedeqkovi} iz selaBare je osvaja~ prvog mes-ta, wegov sugra|aninMarko Selakovi} bio jedrugi i tre}i NikolaGavrilovi} iz Zemuna.Najzad, u moto krosu pobe-dio je Aleksandar \eki}iz Boqevca, slede Milo{Ili} iz Lukova i MarkoVeqkovi} iz DoweMutnice. Manifestacijaje, ina~e, bila humani-tarnog karaktera jer susakupqana nov~ana sredstvaza pomo} obolelojdevoj~ici Mii @iki}.Organizator “Xipijade”

je Xip klub “Buqane 4h4”u saradwi sa para}inskomTuristi~kom organizacijom.

N. Stankovi}

Ulica Bore Petrovi}a izazelene pijace godinama je ulo{em stawu, mnogo puta jekrpqena, pa je kona~no do{aored za wenu rekonstrukciju.U delu te ulice najpre jezamewena vodovodna mreà usklopu programa unapre|ewavodosnabdevawa, a krajempro{le sedmice zatvorenaje za saobra}aj i po~ela

rekonstrukcija kolovoza.- Kroz projekat unapre|ewavodosnabdevawa u vi{e uli-ca u gradu radimo zamenuvodovodne mreè, negde iki{ne kanalizacije, a ubrzoposle toga i rekonstrukci-ju kolovoza. To je ve}ura|eno, na primer, u deluCerske, u Ulici DragoslavaMarinkovi}a u Dankovu,

radi se u Ulici IvanaGorana Kova~i}a i bi}e jo{takvih radova ove i narednegodine, najavio je predsednikop{tine Sa{a Paunovi}tokom pro{lonedeqnog obi-laska po~etka radova.On je najavio da }e u nared-

nom periodu uslediti kom-pletna obnova 50 starihgradskih ulica i, paralelnosa wima, bi}e izgra|ene svebitne prigradske ulice kojeovog trenutka nisu zavr{enezbog imovinskih problema.

Z. Ra{i}

Udruèwe boraca otaxbin-skih ratova u op{tiniPara}in (UBOR), u saradwisa sikiri~kom {kolom“Branko Krsmanovi}” iOrganizacionim odborom“Besmrtnog puka Para}in2019”, obeleìlo je 13.oktobra na dve lokacije 75godina od oslobo|ewaPara}ina u Drugom svet-skom ratu. Najpre su poloìli cve}ena Spomenik poginulim

Crvenoarmejcima na grad-skom grobqu, a koordina-tor "Besmrtnog puka" Sa{aSpasojevi} podelio je zah-valnice ~lanovimaOrganizacionog odbora man-ifestacije u Para}inu.Potom su u Sikiricipoloìli vence na spomenbistu narodnom herojuBranku Krsmanovi}u udvori{tu {kole, uz prigo-dan program koji su izveliu~enici i nastavnici. Z.R.

Konvencija o pravima deteta i “Bukvar de~jih pra-va”, kroz radionice sa decom i roditeqima, pred-stavqeni su u Pred{kolskoj ustanovi “Bambi” uokviru “De~je nedeqe” 7. oktobra, a dan kasnije, rad-ni dan je obeleèn muzikom i plesom. “De~ja nede-qa” u vrti}ima je bila i u znaku sportskih aktivnos-ti, a ukqu~eni su roditeqi kao u~esnici. Organizovanesu posete gradskoj Biblioteci, Zavi~ajnom muzeju, uvrti}u "Kolibri" odràn je “Festival vrti}anaca”...Zavr{ni dan “De~je nedeqe” bio je rezervisan za tradi-cionalni maskenbal. N.S.

Hor Osnovne {kole"Stevan Jakovqevi}"koji broji 40 u~enika, apripremala ga je nas-tavnica muzi~ke kul-ture Marija Veqkovi},nastupio je 8. oktobra nasve~anoj akademiji u“Sava centru” povodomobeleàvawa 800 godinaautokefalnosti Srpskepravoslavne crkve, a usastavu hora od 800 deceiz cele Srbije, {to je

jedinstven i nikad dosada napravqen hor nana{im prostorima. U~estvovali su u~eni-

ci 30 {kola iz 22 gra-da Srbije, a ciq pro-jekta je umreàvawe isaradwa dece i nas-tavnika kroz edukacijumuzi~ke kulture, kojisu ~etiri mesecapripremali program sas-tavqen od tradicije isavremenog. N.S.

NA JUBILARNOJ 10. “XIPIJADI” NAJVI[E UÊSNIKA DO SADA

VRATOLOMIJE NA KARA\OR\EVOM BRDUManifestacija je prvi put odràna na novoj stazi i bila humanitarnog karaktera

VOZAÎ HVALE STAZU

Prema re~ima predstavnika organizatora DraganaMilenkovi}a, zbog broja u~esnika, posledwa “Xipijada”bila je najteà za organizaciju do sada. Nastavi}e i daqeda se odràva drugog vikenda oktobra svake godine. Istaza na Kara|or|evom brdu }e ostati nepromewena jerje dobila najvi{e pohvala od u~esnika.

POSLE ZAMENE VODOVODNE MRE@E, POÊLA REKONSTRUKCIJA KOLOVOZA

Za naredni period najavqena obno-va 50 starih gradskih ulica

OBNOVA ULICEBORE PETROVI]A

Most u centru gradazatvoren je za saobra}aj od 7.oktobra, pa voza~i koristepravce kroz ulice NikolePa{i}a i Svetog Save, odnos-no Branka Krsmanovi}a iUlicu Majora Marka. Izistog razloga, zbog radova,privremeno su ukinuta dvaautobuska stajali{ta u glavnojulici, odnosno preme{tena su

na lokacije preko puta biv{eRobne ku}e "[umadija" uodlasku iz grada i UlicuVojvode Mi{i}a, u dolasku.Izmena reìma saobra}ajatraja}e dok se ne zavr{eradovi na izgradwi osnove zamontirawe mobilnog sis-tema odbrane od poplava, arok za zavr{etak je 4. novem-bar. N.S.

ZBOG IZGRADWE TEMEQA MOBILNE OPREME NA MOSTU U CENTRU GRADA

PROMEWEN RE@IM SAOBRA]AJA

75 GODINA OD OSLOBO\EWA U DRUGOM SVETSKOM RATU

“DE^JA NEDEQA” U VRTI]IMA

ZA KRAJ, MASKENBAL

POÂST U PARA]INU I SIKIRICI

NASTUP U “SAVA CENTRU”NA AKADEMIJI

PPRRIIZZNNAAWWEE ZZAA HHOORR OO[[ ""SSTTEEVVAANN JJAAKKOOVVQQEEVVII]]""

godina hiv broj 332 ^etvrtak 17. oktobar 2019. para]in … · 2019-10-17 · predsednik so dragan...

Documents