Stojan Srdi}

43

GETODrama

44 Stojan Srdi}

STOJAN SRDI] je ro|en 20. 9. 1950. u Medenim se-li{tima kod Glamo~a, u biv{oj Bosni i Hercegovini.

Napisao:

Romani: Oblaci i zmije (Gutenbergova galaksija, 2003),Krilati ma~ak, roman za decu (Buklend, 2007).

Kwige pripovedaka:Prareva~ka {uma (Prosveta, 1988),Qudi u piyami (Glas srpski, 2001).

Kwige pesama: @itije (Kwi`evne novine, 1988), Ulica(Rad, 1993), Ku}a i okolo we (Rad, 1995), Medena seli{ta(Srpska kwi`evna zadruga, 1987), ]opavi qudi (Ko~i}evazadu`bina, 2000).

Drame: Mikulina `enidba (~asopis Scena, 1988), ]opa-vi qudi (~asopis Vidici, 1988), Maksim (Savremena srpskadrama 24, 2005). Drama An|eo sa verande, nagra|ena Nu-{i}eva nagrada za 2005 objavquje se prvi put u ovoj hre-stomatiji. Drama Gr~, (Savremena srpska drama br. 30, 2007);DramaStoje vremena (Savremena srpska drama br. 37, 2009).

TV drame: Psi dolaze (otkup na Konkursu za tv dramutelevizije Zagreb, 1984).

Radio-drame (snimqene i emitovane): Bujica, 1984. go-dine, Radio Beograd; Magla, 1984. godine, Radio Beograd,1985. godine, Radio Skopqe, 1986. godine Radio Berlin.

Geto 45

Integralna verzija (Radio Beograda) emitovana na vi{estranih radio stanica; Igra, 1987. godine, Radio Beograd;@drelo, 1987. godine, Radio Beograd; Seobe, 1988. godine, Ra-dio Beograd; Ti{ine kosova, 1989. godine, Radio Beograd(Iste godine izdata audio-kaseta sa istim nazivom), PGPRadio-Beograd; Sahrana, 1990. godine, Radio Sarajevo; JaukStamene Srdi}, 1991. godine, Radio Beograd; Isus ili onajkoji }e se roditi, 1991. godine, Radio Beograd; ]opavi qudi,1991. radio Novi Sad; Maksim Crnojevi} 1994. godine, RadioBeograd; Glamo~ko nemo kolo, 2002. godine, Radio Beograd.

Dramski studio Mirko Tatalovi}-]ira, Nova Pazova,aprila 2007. postavio je dramu Mikulina `enidba, u re`ijiSlobodana ]usti}a.

Na festivalu radija u Ohridu 1985. godine radio-dramaMagla osvaja prvu nagradu. Iste godine na PRI ITALIJA uKaqariju, ova radio-drama zauzima drugo mesto. Radio-dramesu mu prevo|ene i emitovane na vi{e stranih jezika.

Poeziju i prozu objavqivao je u mnogim zna~ajnijim kwi-`evnim ~asopisima. Radovi su mu zastupqeni u nekolikoantologija poezije i proze.

^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije od 1987. go-dine, a Udru`ewa kwi`evnika Srbije od 1990. godine.

@ivi i radi u Beogradu kao samostalni umetnik.

LICA

BA]O, mla|i klo{ar;

MACOLA, stariji klo{ar;

DAJKA, klo{arka;

PRIJATEQ, gospodin;

ORATOR, ne vi{e od 30 godina, kad po~ne da pri~a ~inito 300 na sat, a onda zastane, uzima vazduh i nastavqajo{ br`e, glasnije i sna`nije, a ponekad, kad ga govor

ponese, zapeva;

@ANDAR, oko 30 godina;

MRTVO TELO, jedno.

Klo{ari imaju vi{e od 50 godina.

46 Stojan Srdi}

Stojan SRDI]

GETODrama

1. MRAK

Iz mraka se ~uju nerazumqive re~i, re`awe, lajawe psa.

Naslu}uje se borba izme|u psa i ~oveka koja traje dugo, a onda sesve uti{a.

^ak su i zvuci ulice na trenutak utihnuli. Sve obavija tama.

2. BA]O, MACOLA I DAJKA

Iza ugla zgrade stoje Ba}o i Macola.

Posmatraju slabo osvetqena tri kontejnera pored kojeih le`epseto i telo ~oveka. Uli~na svetiqka, osim {to je slaba, ~estose sama pali i gasi.

Kraj tela su kolica natovarena novinama, kartonima, `icama...

BA]O: Ba{ gadna smrt... Nimalo qudska... Glavom u ivi-~wak... Pokupimo ono i bri{imo!

MACOLA: Sa~ekajmo. Mo`da je jo{ `iv.

BA]O: Ma daj. One silne ujede i onaj pad ni slon ne bipre`iveo.

MACOLA: Ipak sa~ekajmo. Ne zna{ ti wega. @ilaviji je on oddeset slonova...

BA]O: Pretera ga.

MACOLA: Ba}o, veruj mi. Dobro ga poznajem. Ja sam, a ne ti swim i Dajkom nekoliko godina `iveo...

BA]O: Bogami lepo ste `iveli.

MACOLA: Dobro i lepo.

BA]O: ^asti ti, Macola, ~ija je ona zvani~no bila?

MACOLA: Ne znam... Obojice podjednako.

BA]O: Jeste li nekad u troje?

MACOLA: Nikad. Ipak smo mi normalni qudi.

BA]O: Ih.

MACOLA: Rugaj se ti, ali nikad nismo tako. Uvek bi bila prvo sjednim, a onda s drugim. Nekad bih ja bio prvi, a nekadon... Sve dok nije oti{la i napustila nas... A kad se todesilo, nije vi{e hteo da me vidi. Krivio me je za wenodlazak...

Geto 47

BA]O: Koliko znam obojica ste krivi. Da se niste posva|alioko glupe cucle, ona bi i daqe bila s vama, a ve-rovatno i ja. Bog te, imali bi tre}inu grada.

MACOLA: Poku{avala je Dajka da nas pomiri, ali je bilouzalud. Nijedan nije hteo da popusti. On je na{aobo~icu, ja cuclu, a obojica smo hteli da imamo i jednoi drugo. Meni je trebala da hranim i pojim jednogmalog kuni}a. Wemu uop{te nije trebala.

BA]O: Macola, ti si stvarno neki ~udan tip.

MACOLA: Za{to Ba}o!?

BA]O: Zato {to se kuni}i ne poje. Oni se hrane seckanimkupusom, rendanom {argarepom, a ne na cuclu.

MACOLA: Ti nema{ pojma. Da sam ga tako hranio brzo biporastao i ja ne bi imao s kim da se igram. E, po{toon meni nije dao bo~icu, ja wemu nisam hteo da damcuclu. Bog te tvoj, on se tako bio naqutio da sammislio da }e me ubiti, ali kao {to vidi{, da nije.Zato mi je ubio kuni}a, isekao cuclu, a fla{icuzapalio... Od muke samo {to nisam umro.

BA]O: E, zato je brate moj on sada mrtav. Vidi{ da ne mi~e...Ja idem po ona kolica, a ti kako ho}e{... Majku mu,kako ih je sortirao: na dnu i na vrhu je karton.!Izme|u su novine i krpe u koje su umotane nekakvecevi...

MACOLA: Kakve cevi ~ove~e! Ono su bakreni kablovi koji jo{imaju izolaciju pa ti se ~ine da su cevi... Zatove~eras pola kraja nema struje... Pa zna{ da uzem-qewa ni pod najve}im naponom niko ne ise~e kao on...

BA]O: I wegovo bi pa pro|e. Ajmo...

Pri|o{e kontejnerima. Oprezno zagledaju mrtvaca.

Kad su pri{li, pseto zacvili.

MACOLA: Slomio je vrat...

BA]O: Rekao sam ti... Uzmimo kolica i bri{imo.(Pauza)Dokraj~imo yukelu. Jo{ `iva!

MACOLA: Dr`i ovu {ipku.

Odnekud, iz mraka, isko~i Dajka.

DAJKA: E, ne}ete.

48 Stojan Srdi}

Tajac. Pseto i daqe cvili.

MACOLA: Dajka! Otkud ti!?

DAJKA: Slu~ajno... U stvari, celi dan tra`im ovu moju jadnukeru{u.

MACOLA: Godinama te nisam video...

DAJKA: Ni ja tebe, pa ni{ta...

MACOLA: U`eleo sam te se... Dajka.

DAJKA: Ne zovu te yaba Macola. Kako mo`e{ o tome da migovori{ kad pored tebe mrtav ~ovek le`i!?

MACOLA: Kad tebe vidim... Dajka...

DAJKA: Keru{a mi je sada pre~a.(Pokazuje na Ba}u)Ko ti je ovaj?

MACOLA: Moj drug Ba}o... Zna{, pri~ao sam ti o wemu...

DAJKA: Onaj biv{i u~iteq, {to voli decu?

BA]O: Zar je to greh?

DAJKA: Nije, ali kad odrastu...

BA]O: Fuj!!!

MACOLA: Dajka!..

DAJKA: Dosta bre!(Nekakvim krpama bri{e pseto)Jadnice moja!(Macoli)Skoro se okotila. Sve do jutros je bila kod ku}e, aonda joj je neko ukrao ku~i}e.

BA]O: Sigurno ih je tra`ila, a on joj bio na putu. Tu`nokako su zavr{ili. On mrtav, a ona samo {to nije.

MACOLA: (Stoji nad mrtvacem)[ta }emo s wim?

BA]O: Najboqe je da ga ostavimo ovde...

MACOLA: Ali uze}emo kolica...

DAJKA: A bio nam je dobar drug.

MACOLA: Da nas nisi ostavila, sve bi bilo druga~ije... Do ovogne bi ni do{lo.

DAJKA: Da ja nisam ostavila sebe, nikad ovde ne bih ni bila,niti bih znala za vas.

Geto 49

BA]O: Naknadna pamet... Nego, boqe je da bri{emo odavde!Svaki ~as neko mo`e da nai|e i da pozove policiju.

MACOLA: Ima{ pravo. Ne bi vaqalo da nas sada ovde zateknu.

BA]O: Ajmo...

Dajka poku{ava da kuju polo`i na kolica.

DAJKA: (Pod teretom)Macola, pomozi mi... Te{ka je... Molim te...

BA]O: Ne dolazi u obzir na ova kolica. Na|i ne{to drugo...

MACOLA: Ma daj, ni{ta im ne}e faliti...

BA]O: Kako ne}e!? Sve }e stvari okrvaviti i usmrdeti.

MACOLA: Ma jebo stvari... na}i }emo druge.

BA]O: Jo{ je nisi zaboravio.

DAJKA: Ne bi ni ti, da sam samo jednom bila s tobom.

BA]O: Matora si ti za mene Dajka, matora..

Pseto i daqe cvili. Tek ponekad muklo i jedva zare`i.

DAJKA: Ma pokazala bih ja tebi moju starost da nisam u poslui da smo na nekom drugom mestu... Molim te Macolabudi malo pa`qiviji. Nije ti ona kamen ili ja pa daje tako prevr}e{...

MACOLA: [ta ho}e{? Nisam bolni~ar.

BA]O: Pssst!

MACOLA: [ta je sad!?

BA]O: ^ujete li? Negde ne{to ciju~e... cvili...

Slaba{an lave` nekoliko ku~i}a. Bolni lave` kuje.

DAJKA: Bo`e, pa to su weni!... Gde li su?... O, jadnica, htelabi dase podigne, a ne mo`e...(Kuja cvili)Mila moja.

MACOLA: U ovom sredwem su... Grebu ko ma~i}i.

DAJKA: Molim vas, izvadite ih.

BA]O: Jok. [ta ako nisu oni ve} pacovi? Vadi ih ti... Tvojisu.

Pauza.

MACOLA: Ja }u.

50 Stojan Srdi}

Zagleda kontejner, a onda ga izvrnu. Ulazi upuza u wega, izba-cuju}i gomilu |ubreta.

MACOLA: (Nakon i{~ekivawa, iz dubine kontejnera)Ima ih tri.

DAJKA: Da.

MACOLA: Dr`i ih... Pih. Sav sam od ne~eg lepqiv...

DAJKA: (Prihvata {tenad i stavqa ih u nekakvu kesu)Maleni moji...

Dok se Macola izvla~i iz kontejnera, a Ba}o zagleda mrtvog~oveka, Dajka se sa kolicima brzo izgubi.

BA]O: Sva{ta! Bem ti `ivot i ostalo.

MACOLA: Nisi ih ti izvadio...

BA]O: Ne mislim na ku~i}e ve} na wega... Ba{ je glupozavr{io...

MACOLA: Kao i mi. Ostasmo praznih {aka. Uzela je kolica ipobegla.

BA]O: O, majku joj...

Svetiqka kako je iznenada zasijala, sada se isto tako ugasila.Pada mrak, koji se pretvara u tamu, u zoru, u jutro.

3. BA]O I MACOLA

Jutro je. Prostor oko kontejnera je ogra|en trakom na kojoj pi{ePOLICIJA.

Ipak oko kontejnera i po wima i sme}u preturaju Ba}o i Macola.

Ba}o na|e kesu sa velikim komadom hleba. Vadi hleb iz kese. Qubiga.

BA]O: Macola! Leb, evo ga leb, Macola moj! Malo je bu|av,ali je skoro ceo... Fali samo okrajak... Ne mari {to jemal~ice bu|av... Ne mari.(Peva)... bu|av lebac/bu|av lebac za ve~eru/bu|av lebac/...ajme mene joj/ ajme mene joj... jo{ da imam alevu i loj,da na leba ma`em wega... joj...

Macola prebira po razbacanom |ubretu.

MACOLA: Koji ti je!?... Kako posle svega mo`e{ da peva{!? Ito jo{ pogre{no...

Geto 51

BA]O: Mogu... Uzbudio sam se. Ne pamtim kad sam u rukamaimao ovako dobar komad hleba... Malo slanine, pa-radajza i eto gozbe...

MACOLA: Dobro, ne zajebavaj ve} tra`i.

BA]O: Nego, {ta mi sada, nakon svega, ovde tra`imo?

MACOLA: Wegova dokumenta.

BA]O: Koja bre dokumenta?

MACOLA: Li~na, bilo kakva i bilo {ta... Bez wega, ne}e mo}ida ga sahrane.

BA]O: ^ekaj, zar ti ne zna{ ko je on?... Ne zna{ kako sezove!?

MACOLA: Ne. Ne znam ni{ta o wemu.

BA]O: Iii, ala serucka{!

MACOLA: Veruj mi, ama ba{ ni{ta.

BA]O: Sa neznancem si i `enu delio!? Koji si ti ludak!

MACOLA: Onakvu bih delio i sa |avolom samo da je bar jednomimam... Uostalom, nije me ni zanimalo ko je. Dok smobili zajedno, bio je dobar i o li~nim stvarima ni{taga nisam pitao... Da je hteo da se zna ko je, sam bi mirekao... Uostalom, ni on nije znao ko sam ja...

BA]O: (S hlebom u krilu, pretura po sme}u i peva)...Joj da imam kesu i alevu u woj/alevu u woj... joooj...(Rovari po nekoj kesi)Mogu oni wega i bez imena da sahrane.(Odbaci kesu)Ni{ta...

MACOLA: Jeste. Mogu, ali ne}e pisati ni{ta... Bi}e broj.

BA]O: Pa neka bude... Kad si mrtav zar je va`no jesi li brojili neko ime?

MACOLA: Ma va`no je, jer to je qudski...

BA]O: Ih!

MACOLA: Da je najgori ~ovek na svetu, mora da ima neko ime...Toliko bar vredi.

BA]O: Mo`da, ali ovaj komad je sada vredniji od svega.(Pauza. Miluje hleb)Sre}a pa nije krvav... Gadi mi se qudska krv.

MACOLA: A pse}a ne!

52 Stojan Srdi}

BA]O: Ne.

MACOLA: Kako mo`e{ sada da zna{ koja je mrqa pse}a, a koja jewegova? Krv je krv. Crvena je i pse}a i qudska...

BA]O: Evo, wegova je ova... Ovde je le`ao kad smo ga osta-vili, a kuja ovde... Ove kapi su wene. Tu smo je trpaliu kolica.

MACOLA: E, jeste nas zajebala ko niko do sada.

BA]O: Da nisi bio bole}iv, kolica i sve na wima bilo bina{e.

MACOLA: Jebi ga...

BA]O: Ma ko ti dade taj nadimak Macola, a tako si osetqivi dobar ~ovek?

MACOLA: Ne znam, ali davno, kad sam po~eo da rovarim, za svakislu~aj nosio sam ~eki} od pet kila sa sobom... Evone~eg..

BA]O: [ta na|e?

MACOLA: Nekakva kwi`ica... Vojna! Auuu ~ove~e bo`ji, pa ovoje wegova... Gledaj... Slika...

BA]O: Da. Vidi, stvarno... On je on!... Bog te, vidi epolete!Generalske! Leb ti ovaj bu|avi, pa on je bio general!Lele, najebali smo...

MACOLA: Stani malo...(Pauza u razgledawu i listawu vojne kwi`ice)Ko bi to rekao!? Nisam znao da je bio ovolikomator... Karijeru je zapo~o na Sremskom frontu, azavr{io u ovim novim ratovima...

BA]O: Mislio sam da nema vi{e od sedamdeset.

MACOLA: Kako izgled vara!... Lopov. General lopov... Sada mi jejasno {to je onako majstorski seko kablove i preturokontejnere... Sve je nau~io u vojsci. Sigurno je biodiverzant.

BA]O: Kako se zvao?

MACOLA: Ne mo`e da se pro~ita... Iscepano je... Ne, nije is-cepano... Iseko je... Samo je ostavio godinu ro|ewa.

BA]O: Nije vaqda!

MACOLA: Evo vidi.

BA]O: Stvarno... Samo za{to je to uradio?

Geto 53

MACOLA: Da se ne zna ko je.

BA]O: Misli{?

MACOLA: Sigurno.

BA]O: Za{to? Nije on Mladi} pa da se boji.

MACOLA: Nije, ali ko zna... Mo`da mu se smu~ilo da bude ono{to jeste pa je hteo da bude ono {to nije?

BA]O: I ti si s wim na{ao da deli{ onakvu `enu!

MACOLA: Ni{ta nam nije falilo... Delili smo je }utke. Kaosunce, kao ki{u, kao vetar, kao vodu...

BA]O: Lepo si to rekao: kao sunce, kao ki{u, kao vodu...Ba{ lepo... Nekako pesni~ki... Ih, kako sam ja nekad,dok sam znao i mogao da dr`im olovku, pisao lepepesmice... Ma, plakao sam kad sam ih sam sebi ~itao...

MACOLA: Ti i pesme... Nemoj me...

BA]O: Nekad su me zvali pesnik... U~iteq pesnik... Sve doknisam odlepio... ali...

MACOLA: [ta je?

BA]O: Izvini... Ne dam ti hleb.

MACOLA: Nisam ti ga ni tra`io...

BA]O: Nisi, ali gleda{ u wega ko u ~okoladu.

MACOLA: [ta lupa{!?

BA]O: Izvini... U~inilo mi se.

MACOLA: Naravno da ti se u~inilo. Trebalo bi da po|emo.

BA]O: Zar ne}emo vi{e tra`iti, li~nu, zdravstvenu?

MACOLA: Ne}emo... Mislim da on to nije ni nosio sa sobom...

BA]O: Kako }emo da mu saznamo ime? Rekao si da ne budebroj...

MACOLA: Vaqda }e ovo biti dovoqno. Po slici i po brojukwi`ice mogu znati ko je.

BA]O: Ko? Grobari?

MACOLA: Policija. Trebalo bi ovo da im odnesemo.

BA]O: Boqe je da ne nosimo...

MACOLA: Za{to!?

BA]O: [ta ako nas budu ispitivali?

54 Stojan Srdi}

MACOLA: Pa re}i }emo da smo ovo slu~ajno na{li.

BA]O: Ne budi naivan... Ima da nas zatvore, i svu }e krivicusvaliti na nas...

MACOLA: Ipak... na{ je...

BA]O: Kako god ho}e{, ali ja ne idem.

MACOLA: Mo`da si i u pravu... Samo polako...

BA]O: A? O ~emu pri~a{?

MACOLA: Neki tip ide ovamo... Hajdemo...

Pa`qivo okre}u}i se, odo{e.

4. PRIJATEQ, DAJKA I ORATOR

Prijateq, obu~en u lepo odelo, stoji kod kontejnera. Preznojava se.

Upekla zvezda odozgo. Prostor je ogra|en policijskom trakom.

Muve zunzare zuje, on se brani novinama.

PRIJATEQ: (Un. monolog)(Pije vodu iz plasti~ne fla{ice)[ta god da je ovde bilo, morali su da operu, a ne dasmrdi ko u sviwcu, a ona dvojica {to su umakli, jo{vi{e su sve razbucali...(Pauza)Gde si bre generale? Gde si, jebo te onaj koji te jo{dr`i, tako matorog i gadnog? Zna{ li da si pre satvremena morao da bude{ ovde. Ne mogu vi{e ove silnepare da nosim sa sobom... Sav bakar i ostale si-rovine {to si skupio, dobro sam prodao.(Sagiwe se, gleda, na|e nekakvo blok~e. Bri{e ganovinama, miri{e. Glasno)Bog te, ovo je wegovo!... Jo{ je vla`no. Uh, ponekadkrv na suncu ne}e nikako da se osu{i. Samo se po vrhuuhvati pokorica i ti pomisli{ da je suvo pa stisne{,a ono ispod pokorice kao da si stisnuo zrelu gnojnububuqicu prvo iscuri `uti gnoj, a napose krv kojanije crvena ve} crna ko crna zemqa ispod pluga, iliko ona ispod zavoja kad te metak probu{i...Ma, {tasam se razgalamio! Nai}i }e neko pa }e pomisliti dasam ko zna ko...

Geto 55

(Opet miri{e blok~e... Ti{e, kao da ima sagovor-

nika tik uz sebe)

Ovo nije qudska krv, pogotovo ne wegova... Znam jakako general i miri{e i smrdi... Pre bi se reklo da jeovo `ivotiwska krv... pse}a, reklo bi se... Ovo nevaqa. Ne{to se starom gadu desilo! Samo da se snekim oko sirovina nije zaka~io...(Lista blok~i}. Bri{e znoj. Popi gutqaj vode iz

fla{ice)

Dobro je da je prva strana cela. Ma, nije mogu}e! Namene je naslovqeno!(Prostire novine na ivicu trotoara. Sede. Otvori

blok~e. ^ita)

Dragi moj mladi prijatequ i moj ratni dru`e.... Nevidi se od krvi... Ni ovo... U majku mu... Dobro je...Odavde mo`e da se ~ita.(^ita)

... Eto, ve} je {est meseci kako sam oti{ao od ku}e.Vi{e ne mogu da trpim samo}u i ovo neko, tu|evreme... Ne mogu sam, a ni u stara~ki, pa sam re{io daodem tamo gde jo{ ima `ivota... @ao mi... I ovo seslabo vidi... Kako se nekad od krvi ni{ta ne mo`e davidi...(Opet ~ita)

Oti{ao sam, ali `alim {to nisam pomogao jednomjadni~ku kojeg sam voleo kao sina kojeg nisam imao...Ovo se malo te`e vidi, ali se vidi:... Bo`e, kolikotaj mladi} pri~a kad po~ne da pri~a... Sve je to... Nevidi se! Uh!... posva|ao sa ocem... Oca mu zna{. To jeonaj potpukovnik, kojeg smo rawenog izvukli ispodru{evina kod Lipovice.... Bre, majku mu! ^ini mi seda je va`no... Aha. Nekako }u povezati...(^ita)

...Jedne no}i splav je izgoreo i wih dvoje... Eto, odta... taj mom~i} li...i na jad koji samo neprekidnopri~a i pri~a, a ne zna {ta pri~a...(Pauza)

Ovo se ne vidi, izbrisalo se... ni ovo...(Opet nasumice okrenu neki list)

Ubi}u gada. Ne da mi cuclu, a ja imam bo~icu. Maubio bih ja wega ali ne mogu zbog Dajke. Odmah bidovela drugog, a taj drugi bi bio ko zna ko.

56 Stojan Srdi}

(Pauza)Uh! Krv u|e tamo gde ni voda ne bi... Gde je ba{ ovde?(Nastavqa da ~ita)Drago mi je {to dobro zara|ujemo, samo ti ne vaqa{to opet zlo ~ini{... Mani se dece... video sam teonomad...(Prevr}e listove... ^ita malo ti{e)Ovo je moja peta zima s wima, a jo{ ne znaju ko sam.Ne mogu ni da znaju jer ne gledaju televiziju, ne ~itajunovine, niti me ko tra`i. Smestili smo se u nekivagon kod {tale Plavog voza. Niko nas ne dira...Samo psi za nama idu. Smrdimo ko i oni, pa misle dasmo wihovi.(Nastavqa da prevr}e. Zastade. ^ita)[ta! ...Jednom sam te pratio... Sre}om pa je nisidirao. Da jesi, ubio bih te ili prijavio... Ooo, skotematori, dobro je da te nema!

Skoro ne~ujno iza wega do|e Dajka.

DAJKA: [ta to ~ita{? Daj mi to.

PRIJATEQ: Molim!? [ta!? Ko ste vi!?

DAJKA: Rekoh, daj mi to. To je moje.

PRIJATEQ: Va{e!?

DAJKA: Da. Moje... U stvari mog nekada{weg ~oveka kojeg jemoja kuja sino} zaklala zbog wenih ku~i}a {to ih jeneki skot ubacio u ovaj izvrnuti kontejner... Sva ovakrv koju vidi{ je wegova i wena. Ona je jadnica jedva`iva ostala... a on je tresnuo glavom o ivi~wak... i namestu ostao mrtav...

PRIJATEQ: A rekoste da ga je kuja zaklala...

DAJKA: Pa to je isto. On je mrtav, a ona sre}om `iva... Iako isama nemam {ta da jedem, wu hranim mlekom koje samjutros ukrala.([apu}e)Moram. Ona doji svoje mlade. Ima ih troje, a ja nikogosim sebe same...

PRIJATEQ: [to mu niste pomogli kad je bio va{? Trebali ste.(Pauza)Bio je star ~ovek.

DAJKA: Nisam smela.

Geto 57

PRIJATEQ: A ona dvojica?

DAJKA: Koja dvojica?

PRIJATEQ: Sli~ni vama... Malopre su bili ovde. Pobegli su kadsu me videli... Ne{to su tra`ili.

DAJKA: Nije dobro da se neko ume{a u borbu izme|u `ivo-tiwe i ~oveka... Ne zna{ na ~ijoj si strani...(Pauza)Znam to blok~e. Jednom, kad sam htela da vidim {taon to u wega zapisuje, samo {to me nije ubio... Glupo iradoznalo `ensko... Zna{, ponekad sam ga se mnogopla{ila, iako to u ovom mom `ivotu ne zna~i ni{ta.@iv ili mrtav, za tobom niko ne}e suzu pustiti.Ovakvi, kao ja, ne postoje... Ja sam sme}e koje hoda.

PRIJATEQ: Gospo|o, polako... Ho}u da vas pitam ne{to...

DAJKA: Ja, nisam gospo|a. Ja sam Dajka...

PRIJATEQ: Dajka!?

DAJKA: [ta se ~udite?... Nije mi to ime ve} nadimak od onogrado- dajka... Ali, nisam to. Ne dam svakom. Samoonom kome ho}u... He... Mnogo sam ja daleko od gospo-|e... Ja sam nekad bila samo dobra drugarica; biv{adirektorica es-de-ka... Es-de-ka vi{e ne postoji, pani ja. Napustila sam sve i kao {to vidi{ postala samskitnica, izme}arka, lujka, pijandura, uli~arka. Kaoyukela sam... Eto ko sam ja, zvana Dajka.

Du`a pauza u ti{ini. Prijateq pije vodu.

DAJKA: Daj i meni malo... Ne}e{ se otrovati. Jeste da iz-gledam prqavo i da smrdim, ali su mi usta ~ista....

Prijateq joj dade fla{icu sa ostatkom nepopijene vode.

DAJKA: (Isprazni fla{u)Hvala ti... Ne znam kad sam se okupala. Ali samo dazna{, kad bih se okupala bila bih upola lak{a...Dobro, malo sam preterala... Volim sada da se za-jebavam, jer kad sam bila direktorka nisam moglapo{to sam bila dr`avna gadura... Morala sam. Onadr`ava je bila ozbiqna, partija jo{ ozbiqnija, a jamlada, lepa i zgodna. Pravila se va`na... Birala...(Pauza)Ni{ta ja nisam birala... Oni su mene birali i di-rali.(Pauza)[ta je? Smu~ilo ti se moje trabuwawe, a?

58 Stojan Srdi}

PRIJATEQ: Ne. Zanimqivo je.

DAJKA: Sere{! Isti si kao i ostali... Jedino je on bio nekakopravi... ^ak u nekim stvarima i neverovatan: kao da jebio {kolovan na nekoj starinskoj vojnoj akademiji...[ta misli{, koliko imam godina?

PRIJATEQ: Ne znam... Da ste u nekom boqem izdawu mo`da bih ipogodio.

DAJKA: Onda te ne bih ni pitala. Reci...

PRIJATEQ: Pa... tu negde oko pedeset i pet, plus minus dve.

DAJKA: Ko prstom u oko. A ima{ dobre i lepe o~i... Stvarnonisi pandur?

PRIJATEQ: Nisam.

Pauza.

DAJKA: Ne{to ti mnogo ne verujem... Mo`da i nisi policajac,ali sigurno jesi ne{to sli~no... Namiri{em ja vas...

PRIJATEQ: Nekad sam ne{to bio. Vi{e nisam.

DAJKA: Ipak sam u pravu... Zna{, svako je nekad ne{to bio.(Pauza)Zapalila bih jednu, ali nemam... Ima{ li ti?

Prijateq joj dade kutiju sa cigaretama i upaqa~.

Dajka pripali jednu cigaretu. Povu~e dobar dim, a potom izkutije izvadi nekoliko cigareta koje strpa u neki yep, potomkutiju i upaqa~ vrati Prijatequ.

DAJKA: Hvala ti, ali nisi yentlmen... Ovako se damama nedaju cigarete...

PRIJATEQ: Pa...

DAJKA: Nema veze... Zezam se. [ta te zanima?... Ali, prvo dami ka`e{ ko si i {ta si.

PRIJATEQ: Dobro... Zovite me prijateq...

DAJKA: Prijateq?

PRIJATEQ: Da samo prijateq... Wegov davna{wi prijateq... Zna-li smo se skoro dvadeset godina.

Duga, ispituju}a pauza.

DAJKA: Jebi ga, vru}ina je velika, ali meni ne smeta...(Pauza)Svako ima prijateqe osim mene... Dobre ti cigare...

Geto 59

PRIJATEQ: Rekoste da je ~ovek ~ije je ovo blok~e mrtav?

DAJKA: Da. Mrtav, da mrtviji ne mo`e biti. Sino} ga jenapala moja kuja, a on je tresnuo glavom o ivi~wak...Eto, tu, tu gde si malo pre sedeo...

PRIJATEQ: (Vi{e za sebe)Glupo da glupqe ne mo`e biti.

DAJKA: ^ekaj... Ko je on?

PRIJATEQ: Nije va`no... Nije va`no.

Blok~e koje je dr`ao, bri{e lepom maramicom.

DAJKA: Kad nije va`no za{to onda to bri{e{ tako lepommaramicom?... Kad nije va`no, daj mi to.

PRIJATEQ: Ne mogu...

DAJKA: Kako ne mo`e{? Ja ti toliko o sebi i o wemu rekla, ati ne}e{ da mi ka`e{ kako se bar zvao.

PRIJATEQ: [to mawe znate, boqe za vas. Opasno je da ovo nekoima... Mora da je ovde bila jo{ jedna kwi`ica, mnogova`nija od ove.

DAJKA: Mo`da... a mo`da i nije? Mo`da je neko i na{ao, amo`da i nije? Mo`da su |ubretari sve pokupili, amo`da i nisu?

PRIJATEQ: Mo`da je i policija na{la? A?[ta mislite o tome?

DAJKA: Ne verujem. Da su gledali, taj tefter~i} bi na{lipre tebe.

PRIJATEQ: Imate pravo.

Duga pauza.

Vru}ina upekla.

Prijateq se preznojava.

PRIJATEQ: Ba{ je vru}e.

DAJKA: Vidim. Znojite se.

PRIJATEQ: Da.

DAJKA: A meni vru}ina ne smeta... Mo`da zato {to sam udrowcima?... Ove rite i slojevi prqav{tine na menine daju suncu do ko`e... Mogli biste da probate. Netreba stalno imati jedan `ivot... Promene su pravastvar.

PRIJATEQ: Neka... Ovako mi je sasvim dobro...

60 Stojan Srdi}

DAJKA: Mo`da i previ{e?

PRIJATEQ: Nije. Dobrog nikad nije dosta.

DAJKA: Niste me razumeli.

PRIJATEQ: Verovatno.

Pojavquje se Orator s kesom |ubreta.

ORATOR: (Peva)Ajmo, ajde svi u napad. Ajmo, ajde svi na zapad. Nazapadu sunce za|e, mi idemo u bezna|e... Ajmo ajde...

DAJKA: Alo, alo bre! Nisu ovo devedesete. Oladi malo. Nevitlaj tom kesom... Rasu}e{ |ubre po okolini.

ORATOR: (Baci kesu do kontejnera)]ao majko mila... Za{to me odmah grdi{, a ja sam takoveseo po{to znam {ta smo sino} uradili, kad smoubili di~nog sina na{ih planina, na ulici na sala{ukod neke palanke, ne znam koje, al u Srbiji samo sepalanke i broje i goje, gde je onaj lovio, a ulovio jekuju... koja ga se oslobodila i poslala ga tamo u ha{kunizinu, a nama je ostavila(Smeje se)filozfiju palanke u kojoj nas jedan konstantin kon-stantno ismejava, pa je to sada novo slovo onih kojinas ne vole i koji na{ karakter iz tog vade i narodgovnima slade...(Puza)Malo vas je. Mislio sam da }e vas biti vi{e na ovimasvaltnim wivama, pogotovo posle sino}nog samrtnogplesa psa i ~oveka...

DAJKA: Dosta nas je... Dovoqna sam ti samo ja.

Obgrli ga oko struka.

ORATOR: (Izmi~e se)Nismo sami, a pogotovo ne ovde, u ovom smradu o, milamoja, i jo{ je rano za stisak. Jo{ nisi u mojimmislima....

DAJKA: Molim te. Zna{ od kada te `elim?

ORATOR: A ne. Za{to nema |ubretara?... Ni{ta nije o~i-{}eno. Ti nisi oprana, a ho}e{ da me qubi{. Eee, e,ne}e{. Ja nisam ov~ica za klawe, ali ti jesi str-vinarka koja igra oko mene kao hijena oko le{a kojismrdi ko u javnom ve-ce-u...

Geto 61

(Pauza. Udahnu-uzdahnu-uzdi{e)U ovakvom ambijentu, moje telo bilo bi mrtvo i ne biti ugodilo... Posle |ubretara, onda da.

PRIJATEQ: Niko ovo ne mo`e da po~isti.

DAJKA: Za{to?

PRIJATEQ: Zato {to je sve ovo qudski smrad. Qudski smrad senajte`e ~isti. Zimi nekako, a leti nikao. Zemqa gaupije i ne da. Isparava brate. U`asno...

DAJKA: Pri~ate sva{ta. Meni ni{ta ne smrdi... Meni odavnoni{ta ne smrdi.(Oratoru)Za{to me se boji{? Zna{ ti mene?

ORATOR: Zato {to te znam, zato te se i bojim. Ne volim te.Ruga{ mi se i ne radi{ svoj posao. Ne skupqa{ otpadve} hrani{ {tenad da {to pre porastu i da me negde unekoj ulici po mrklom gradskom mraku zadave ilizakoqu.

DAJKA: Ne}e oni tebi ni{ta. Ne}u ti ni ja ni{ta...

ORATOR: Jeeel! Ba{ si me upla{ila.

DAJKA: Vaqda ute{ila?

ORATOR: Znam ja {ta sam rekao i dobro sam rekao. Poznajem jaboju tvoga glasa i debqinu tvoga stasa.... Be`i odmene... Jednog dana mo`da.(Prijatequ)E, dragi moj gospodine, ovi }e kontejneri ve} za koji~as biti prepuni svega i sva~ega, a onda }e sve da sesmrzne i usmrdi na ovoj avgustovskoj vrelini.

DAJKA: Vaqda julskoj, i vaqda istruli?

ORATOR: Ne prekidaj me ti pusta `eqo ne~ijeg `ivota. Vaqdaja znam koji je sada mesec, {ta se tada de{ava i {ta }eda bude? Meni je avgust, a za tebe i sve vas mo`e dabude i januar. Ja dobro znam koji je sada datum i koji jemesec ovoga datuma jer se meni bli`i ro|endan, a mojro|endan je onda kada je sunce u zenitu, kada seproslavqa znak lava, kada je to sada, kada su takvevru}ine da ih samo lavovi pustiwski mogu da iz-dr`e... A ja se jadan smrzavam bez qubavi.

DAJKA: Ja }u da te zagrejem, o, lave moj...

62 Stojan Srdi}

ORATOR: Umre}u od tvoje toplote rugobo... Celu no} i polajutra sam smi{qao {ta da ti ka`em zato {to sidozvolila da ga ubiju...

DAJKA: I?

ORATOR: I smislio sam. Gledaju}i te sa vrha solitera na kojemsu svi moji prozori {irom zatvoreni, a vrata skroznaskroz zakqu~ana i otvorena, moja smi{qawa su serojila, ali kad se pojavio ovaj uglancani, sve mojezamisli su nestale.

DAJKA: O, mili moj.

ORATOR: Prekine{ li me jo{ jednom, znaj da }u oti}i u daleksvet, da srcu svom potra`im lelek, da zaboravim sebei sav svoj teret.

DAJKA: Oprosti, zaboravila sam da vru}ina udara u glavu, apogotovo kada `ivi{ ispod krova, kao {to ti `ivi{,ili kao {to ja `ivim.

ORATOR: Ti ne `ivi{ ispod krova. Ti `ivi{ ispod mene.Video sam te no}as kad smo spavali zajedno... Samo,kako si onako ~ista, tako brzo uspela da se isprqa{,da se presvu~e{ i da pre mene ovde bude{!?(Pauza)Golu sam te ostavio u krevetu?... Bo`e kako si biladobra i kako si lepo no}as mirisala, a gle sada siista ona `entura~a kojoj sam ukrao ku~i}e i ovde ihubacio... Ne ~uju se vi{e. Mora da su uginuli. Ubilaih vru}ina i sme}e. Ha, ha, ha...Ho, ho, ho!.. Nema vi{eko da cvili i da vi~e: mili, mili.

DAJKA: ([apu}e Prijatequ)Eto, zbog wegovog letweg ludila on je mrtav, a kuja jejedva ostala `iva... Da je {tenad pocrkala, stvarnobih nekog ubila...

ORATOR: Ti bi mene qubila, a ne ubila... ^ujem ja {ta tipri~a{. Zna{ kad sam u ovom stawu da imam ekstra-senzorski sluh i da ~ujem i najja~i {um koji paramozak i onaj koji ne postoji, kao {to sam sino} ~uokad ste na cedilu ostavili onog matorog jarca, kojegovaj uglancani celu no} ~eka.

PRIJATEQ: ^ekam ga tek od jutros...

Geto 63

ORATOR: Da, ali si zaboravio no} koju si proveo u putu. Je litako? Tako je. Kada se putuje da nekog do~eka{ ilina|e{, onda se i to vreme zove ~ekawe jer sam i jacelu no} buqio u mrak `ele}i da vidim {ta }e biti ida li }e{ do}i u ovaj grad koji je veliki mlin, a ne~udo u(Uze vazduh. Predahnu)[arganu u koji su se sjatili sve sami idioti, kojilupaju u limeni dobo{, a sve zbog tebe }elava pe-va~ice, radi koje se moj pokojni otac krio u vi{wikumoje majke pa jadnica nikad nije saznala istinu o svombraku te je ostala spaqena tamo na vodi po kojoj Isusnikad nije hodao, niti }e hodati.

PRIJATEQ: Jebote, koji manijak!

DAJKA: Ne ~ikaj ga.

ORATOR: [ta ho}ete vi neznalice i ubice sa ulice? Onogjadnog ~oveka ste sino} prepustili wegovom `ivotukada ga je napala kuja... Kuje su opasne, a ne ti...

Ra{iri ruke, krenu ka Prijatequ.

PRIJATEQ: (Prijateq mrgodan, streqa pogledom i kao da }e izyepa izvaditi ne{to kao pi{toq)Zastani. Stani tu! Ja tebe prvi put vidim...

DAJKA: Ne nasedaj... To on svakom govori... Ja wega znam odovolicnog.

ORATOR: (Stade kao ukopan)Ja nikad nisam bio ovolicni ve} tolicni, i znam dati zna{ da ja sve znam i ~iji sam i ko sam i {ta sam,ali ne}u re}i. A re}i }u.(Uzima vazduh, a Prijateq bri{e blok~e maramicom)I tvoj sam i sin plamena onog sam. A i wegov sam, alion to ne vidi jer, eto stoji ovde u odelu. Kao paun se{epuri. U lepoj maramici prevr}e krvavu bele`nicuu kojoj mo`da i ne{to o meni pi{e, a znoj mu sazadriglog vrata natapa ko{uqu i ru`nu ma{nu... Za-{to se ne bri{e{!? Obri{i se rukavom bele ko{uqeako ne mo`e{ tom maramicom... Obri{i znoj sa licasvoga an|ele. Ne okre}i se sine da ne bude{ kao ovo|ubre koje sam ja znojav, prqav i namirisan bacio.(Opet pauza. Veliki izdah, pa jo{ ve}i udah)Osoba koju ~eka{ ne}e do}i te se yaba zlopati{ na

64 Stojan Srdi}

ovoj vrelini, a naravno, rekao sam ti da ovo nijesvadba u Brzavi. Ovo je samo kontejner sa pet zvezdicakojeg su napravili profesionalci, a opisao ih jejedan hroni~ar koji sve to posmatra ko~ija{ koji pije{e}ernu vodicu jure}i an|ela s verande koji tra`isabirni centar i pita ko to tamo peva u velikojdrami na ze~ijem nasipu kad Georgije ubiva a`dahu.

PRIJATEQ: (Kona~no stavi blok~e u torbicu)U pravu si mladi gospodine. Da. U pravu si... ali,vreme jeda ja po|em.

ORATOR: Naravno da je vreme jer je vru}in~ina upekla dobola... Zna{ zima je ipak raj, mada raja nigde nema. Toje samo izmi{qena kategorija prognanih gre{nikanakon svake oktobarske revolucije... A rekli su da }enas ugrejati tog oktobra. A evo, zime su pro{le, letaoti{la, a oni nas greju kao zmije u wedrima koja smoim {tedro ponudili...

DAJKA: O bo`e, koliko je to sati?... Podne... I vi{e odwega... Au, moram ku~i}ima.(Po|e. Zastade kod sredweg kontejnera)Jadni~ci, mogli su da skon~aju ovde...(Prijatequ)Daj mi ono blok~e.

PRIJATEQ: Ne mogu... Ne smem... To mi je sve {to je ostalo odwega. Bilo smo vi{e nego prijateqi... Voleo me je kaosina kojeg nije imao...

5. PRIJATEQ, ORATOR, DAJKA, BA]O,MACOLA, @ANDAR

Dolaze Ba}o i Macola.

MACOLA: Vidi koliko dru{tvo.

ORATOR: Ovaj dr`i moj hlebac. On dr`i moj bu|av lebac... Dajmi to. Kako si i kada si mi ga ukrao? Specijalno samga na vla`no mesto stavqao da ubu|a... Oni su od meneukrali tu pesmu... Ja sam u snovima stalno pevao bu|avlebac, bu|av lebac... penicilin... bu|av lebac... aspi-rin... aspiriiin.

Geto 65

BA]O: Be`i bre. Jutros sam na{ao ovo moje zlato.

ORATOR: Gde?

BA]O: Ovde.

ORATOR: Kako ovde kad nije krvav!? Ovde je svaki hleb krvav!Ovde je sve krvavo osim smrti koja je u belo obu~ena, acrnilom ozna~ena. No} je lepa, a dan nije.

BA]O: Je l?

ORATOR: Da. A zna{ li za{to?

BA]O: No}u se ni{ta ne vidi, a dawu se vidi sve.

ORATOR: Don Kihote od Man~e, za{to mi otima{ misli kadnisi Musa Keseyija, a ja nisam Vuka{ine kraqu.Nisam ja ni Obili} Milo{, ni Kraqevi} Marko ve}sam ja Robin Hud... Ja sam ^aruga.

BA]O: Danas si sam sebe prevazi{o...

MACOLA: (Glavom pokazuje na Prijateqa koji je malo odmak-nut od wih i ne{to razgovara preko mobilnog)Ko je ovaj?

DAJKA: Neki... Ka`e da je prijateq!

MACOLA: A ~iji?

DAJKA: Wegov. On zna ko je on, i ima ne{to wegovo...

MACOLA: [ta zna?

DAJKA: Ne znam... Pitaj ga.

Macola prilazi Prijatequ koji je zavr{io razgovor. Mobilnivra}a u torbicu.

MACOLA: Ne zatvaraj je. Da vidimo to {to ima{.

PRIJATEQ: Molim!?

MACOLA: [ta moli{? Daj to {to ima{! To {to ima{ jeimovina mog mrtvog druga.

PRIJATEQ: Ej, aj odbi...

MACOLA: A!?

PRIJATEQ: Odbi, rekoh... Ja ni~ije ni{ta nemam. I sve {to je kodmene, moje je...

66 Stojan Srdi}

ORATOR: La`e{. La`e{! Ti ima{ sve...(Uzbu|en, jedva dolazi do vazduha)On je glasnik. On je crni glasnik onih koji }e do}i isve nas pobiti. Najpre vas, a onda mene. Ne}e naspobiti. Oni }e nas uhapsiti. Evo ih. Crni |avolidolaze da vas hapse zato {to ste sino} ubili jednukuju, koja je branila svoje ku~i}e koje joj neki ludakoteo...(Odahnu i lak{e uzima vazduh)O ti gadni ~ove~e u ritama slavnim daj mi moj lebac.Gladan sam. Qubavi sam gladan. Vidi{ kako je vru-}ina ovladala. Kipti znoj s moga jezika ko da sam pas,a nisam. ^ovek sam, a ne pas. Daj mi moj hleb, daj mi mojhleb...

BA]O: Ludaku, be`i od mene.. Treba te u Lazu ili naAvalu. Ne mo`e{ mi otimati hleb koji sam jedvaiskopao iz one kese. Gle! Prazna je! Sve je nekopokupio...

Prijateq se polagano odmi~e.

MACOLA: Ej! Ti uglancani stani! Ne mo`e{ tek tako da ode{...

BA]O: Da. Nisi rekao ko si? Sumwiv si ti.

PRIJATEQ: Je l vi to meni?

MACOLA: Da. Stani.

BA]O: Da. Stani. Sumwiv si mi... Miri{e{ na mlado.

Prijateq im otpozdravi mahawem.

DAJKA: Ti si lud Ba}o... Onolika drtina pa da miri{e namlado!...

BA]O: Ne zna{ ti na {ta ja mislim. Ne zna{... Uh, koliko jeon gadan...

DAJKA: I ja mislim. Pustite ga. Ko zna ko je? Vidite kakogleda kao ja nekad dok sam bila neko. Eh, sada sam samoniko i ni{ta.

MACOLA: I on }e kao i ti jednom biti niko i ni{ta...

DAJKA: Ipak si me brzo zaboravio, ali da zna{, ja sam i daqene{to.

BA]O: Da zna{ da jesi. [teta {to si sto godina starija odmoje `eqe...

DAJKA: Eh, samo sto?

Geto 67

BA]O: Mani me se sada... Bogami, boqe bi bilo da smo i mizapalili odavde. Eno ih. Dolaze.

MACOLA: Sad ne vredi.

ORATOR: (Peva)Ne vredi plakati/ zalud suze liti... a do sutra ja }u,mo`da mrtav biti... bitiii!

Prijateq je ve} zamakao.

DAJKA: On ih je zvao... dou{nik... Samo jedan ide nama, a onajdrugi stoji i kao pseto ~eka da jurne na nas..

MACOLA: Mo`da im je vru}e?

Pojavi se @andar.

@ANDAR: Pevate na mestu nesre}e! Pobogu qudi, jeste li nor-malni?

ORATOR: (Prestaje sa pevawem)Nismo... Nismo... Naravno da nismo. Da smo normalni,ne bismo vi{e postojali, ali da znate, mi ne pevamo,mi kukamo: pusti nas sve, o, bo`e pusti nas.(Uzima vazduh)Gospodine, mi nismo ni{ta krivi... Ja nisam. Oni su ionaj koji je pobegao. Onaj koji vas je zvao. On je kriv.On je... Ja nisam. Kuja je sve to uradila. Kuja ga jezaka~ila jer sam joj oteo ku~i}e i bacio ih ovde ukontejner... Ja sam zapalio vatru onog jutra na spla-vu... Ostavite mene... Ostavite mene. Ja }u vas zvatibude li ne{to.

BA]O: I ja. Nemojte mi dirati moj lebac. Ceo dan ga nosimsa sobom. Ceo dan, a pre toga celu no} tra`im maloyema da na lebac ma`em wega.

@ANDAR: Umuknite!

DAJKA: Za{to vi~ete na nas!? Gospodine, i mi smo qudi!

MACOLA: Da. Gospo|a je u pravu... A {ta vam treba, gospodine?

@ANDAR: Da se razi|ete. Odmah. Ovo je mesto uvi|aja, ho}ure}i mesto zlo~ina... Da li je neko ovde ne{to dirao?

DAJKA: Jeste jedan.

@ANDAR: Jedan od wih trojice?

DAJKA: Ne. Ve} jedan drugi. Zove se prijateq.(Pauza)On vas je zvao, a oti{ao je.

68 Stojan Srdi}

@ANDAR: Prijateq?... ^udno ime!... Nas, mene, niko nije zvao.Kolega i ja redovno patroliramo oko ovog mestazlo~ina... Kako izgleda taj va{ prijateq?

BA]O: Kao jedan fini gospodin... Li~i na policijskoginspektora...

@ANDAR: Pre na pokvarenog dou{nika...

ORATOR: Gospodine, niko ni{ta nije dirao. Znamo mi da nikomesto ubistva ne sme da dira i devastira.

@ANDAR: A zna{ li ti {ta je ovde bilo?

ORATOR: Znam.

MACOLA: Ma pusti ga. Ne zna on ni{ta... To je onaj koji mnogopri~a, a ne zna {ta pri~a.

@ANDAR: Mnogo je brate takvih.

ORATOR: Vre|ate me. Ja znam sve. Znam filosofiju, istoriju,kwi`evnost. Znam i matematiku. Uskoro }u re{itikvadraturu kruga, a pre toga }u izra~unati kolikobrojeva mo`e da stane izme|u sunca i zemqe. Samoprvo moram da odredim veli~inu broja, mislim, we-govu debqinu, jer po toj dimenziji zna}u koliko }ebrojeva biti pore|ano od sunca do zemqe i to }e bitiKantova teorema, i Platonova pri~a o tiraniji. Sa-mo, ima tu veliki problem koji me mu~i: ne znam od~ega }e da budu ti brojevi... Jer, budu li bili odikakve materije, istopi}e se i onda ja ne}u mo}i dapreko moga dalekozora gledam kako se ti brojevipona{aju u kosmosu.(Kao da je na izmaku snage. Bori se za dah)Onda sam odlu~io da brojevi mogu da budu samo ako suzami{qeni.

MACOLA: Jesam li ti rekao...

@ANDAR: Najboqe da ja vas sve odvedem u stanicu pa se tamonadmudrujte..

MACOLA: Za{to? Mi ni{ta ne znamo.

BA]O: Da. Za{to nas vodite kada mi ni{ta ne znamo? Mismo samo gladni pa zato iz kontejnera vadimo va{e`ivote, a krpimo na{e. Za{to ranije niste do{li?Onaj opasni {to je oti{ao, sve je znao.

MACOLA: Ma ko zna gde je on sada?

Geto 69

DAJKA: Tu je on negde... Gleda iza nekog }o{ka i smeje nam se.

ORATOR: Znate i vi. Sve vi znate i sve se zna. U `ivotu se svezna ini{ta se ne mo`e da se sakrije. Yaba krivite ~ovekakojiputovao kroz neko svoje vreme i ovde se zaustavio.Pitajte wu. Ona i wena kuja su krive. One znaju {ta jeovde bilo.

@ANDAR: Kuja? Koja kuja? Ja nigde ne vidim nikakvu kuju.Imate livi kuju gospo|o?

DAJKA: Imam, ali kako moja kuja mo`e da zna {ta je ovdebilo? Kako pse}a majka mo`e bilo {ta da zna kad setek o{tenila i jadnica jedva uspeva da podoji svoju{tenad? Ima ih troje. Jao da znate kako su slatki.Oni jo{ ne laju, oni cvile... cvile...

ORATOR: Rasplaka}e{ me mila moja draga... Idi do vraga... Nijesme{no gospodine dr`avni slu`beni~e. Terminato-ri ovih plasti~nih trezora vas zezaju. Sve znaju.Meni ne verujete, a wima verujete. U`as. Ovde je nekobio mrtav, a vi verujete ubicama. Da, oni su ubice...Eto. Onaj tamo, {to polako odmi~e, ne da mi moj hlebkoji sam negovao i gajio za moje svilene ruse bubice.

@ANDAR: Molim vas gospodo da svi po|ete u stanicu i da dateizjave.

MACOLA: [ta }emo tamo?

BA]O: Vru}ina je brate i nas dvojica vam stvarno ne tre-bamo? Evo, vodite wih dvoje... Oni znaju isto {to imi.

MACOLA: Da. Nas dvojica vam ne trebamo.

BA]O: Ni moj hleb tamo ne treba da ide.

@ANDAR: A, bogami, svi }ete po}i... Ovde ni{ta nije kao {tosmo no}as ostavili... Mesto zlo~ina je rastureno, a viste tu zate~eni. Zato...

ORATOR: O, kako je onaj Prijateq bio pametan! O kako ga jevru}ina spasila od profesionalaca. O, kako nije`eleo da bude sa otpisanima! O, kako ne `eli da ga ubelu la|u vode policajci sa Petlovog brda... O, pa-metan li je...

70 Stojan Srdi}

(Uzima vazduh)sunce moje `arko, koliko li }e slova izme|u tebe izemqe stati kad mi ne}emo mo}i stati u policijskiauto?

@ANDAR: Sta}ete, sta}ete. Kolega koji vozi, }e vas spakovatipa }ete biti kao jedan...

BA]O: Uh! Najebali smo.

MACOLA: Koji ti je!? ]uti... Bar }emo se skloniti od vru}ine.Ako nas zadr`e sigurno }e nam dati da ne{to poje-demo, i ne{to da popijemo.

@ANDAR: Naravno, naravno. Idete u Hajat, dva sprata ispodzemqe. Milina. Ba{ }e vam prijati memla i lad-no}a... Molim vas gospodo, po|ite i ne pravite glu-posti... A ti, pazi taj hleb! Ne gwe~i ga. Hleb jesvetiwa. Mo`e ti zatrebati.

Odlaze, zami~u iza zgrade.

Svetlost, svetlost je jaka i jaka. Zaslepquje.

6. BA]O, MACOLA, ORATOR, @ANDAR

Zatvorska }elija sa re{etkama napred. Ispred }elije je hodnik imetalna vrata. U }eliji su samo dve drvene klupe uza zid. Svetloje ve{ta~ko.

Orator stoji pored re{etki.

Ba}o sedi na jednoj klupi, a na drugoj le`i Macola.

BA]O: Uze{e mi lebac! Uze{e mi sve {to sam imao.... Du{umi uze{e... Srca nemaju.(Duga pauza. Muk)Boli vas dvojicu, da ne ka`em {ta, {to sam ja gladan,{to sam `edan, {to mi se pi{a, {to mi se kewa... [tose bojim... [to ne znam {ta }u i gde }u i s kim }uno}as biti. [to nisam u svom }umezu, uz moju za-mi{qenu de~icu, najlep{e na svetu... O, bo`e, kakomi se ovde ne da da sawam moje biv{e i divne u~e-nice... Ne znam da li su me mrzele ili obo`avale...

Opet je ti{ina. Orator stoji kao mumija. Ba}o ustaje sa klupe.Pri|e Macoli.

Geto 71

BA]O: Macola, kako mo`e{ da }uti{!? Od kad su nas doveli,ni jedne nisi progovorio... Koji ti je?... De, ka`ine{to majkovi}u. Podrigni, prdni, opsuj... Uradi bi-lo {ta samo da se vidi da si `iv... ^ove~e bre, smrzosam se, gore nego na januarskoj ko{avi... Nisi drug.Nisi...(Odlazi do vrata)Majku im, {anse nema da iza|e{ ako te oni ne puste.(Du`a pauza. Prilazi Oratoru)Daj mi cigaru...(Pauza)Nema{. Znam da nema{, zato i tra`im. Neka oni menivrate moj hleb, pa }e meni odmah biti lak{e...(Pauza)[ta ti je? I ti }uti{. Od kad smo do{li samo }utite.Obojica }utite. Koji vam je? Razumem mog druga kojinikad nije mnogo govorio, ali ne razumem tebe...Danas nisi usta zatvarao, a sada ko da si bez jezika...Ovo je totalno ludilo! [ta je!? Smrdim ti, a? Panaravno da smrdim. I ti bi smrdeo da spava{ na|ubri{tu, da se hrani{ bu|avom i gnojnom hranom...Bato moj, a tako je sve tamo lepo {areno, lepqivo,sjajno da sjajnije ne mo`e da bidne, a pacova, gale-bova, vrana, svraka i `entura~a kolko o{... ali svesmrdi... Taj sjaj ogavno smrdi... Znam ja to, ali to jemoje...(Pauza)Dobro. Evo, odmi~em se. Idem mom drugu Macoli. Onse ne mr{ti na moju blizinu kao ti.(Kod Macole je)Macola, oni nama ni{ta ne mogu?... Ni{ta...(Macola se na klupi okrenu prema zidu)Koji ti je bre! [to se okre}e{.!? Nisam se usro...(Duga pauza)Jo{ mi ne ide u glavu kako je onaj prevejani pri-jateq najednom nestao!(Jo{ du`a pauza)Kada li }e s wom da zavr{e?

Ulazi @andar. Otvara vrata }elije. Orator se odmi~e. Naslawase na zid naspram wih.

@ANDAR: (Oratoru)Ti... Da ti... Dolazi...

72 Stojan Srdi}

ORATOR: (Pri|e)Pu{tate me? Divno... Bi}u kao ptica slobodna.

@ANDAR: Jok, ide{ ti kod istra`nog.

ORATOR: Kakav je ovo glupi proces? Mene nevinog na gubi-li{te vodite! O, ovde nema zlo~ina, a ima kazne... Sveje isto kao nekad. Sve je isto samo umrlih nema, a svetje oti{ao u materinu.

@ANDAR: Dosta. Ne pri~aj vi{e. Kad bude{ kod inspektora,onda laj do mile voqe...

ORATOR: Gospodine, ja ne lajem. Ja govorim... Ja nisam pseto...

@ANDAR: Dosta. Polazi!

Zakqu~ava vrata. Odlaze.

Ba}o brzo hoda tamo-amo po }eliji

BA]O: Lele, ovo postaje ozbiqno!

MACOLA: (Uspravi se. Sede na klupu)A {ta si ti mislio?

BA]O: Skoro ni{ta... U stvari, da }u ne{to pojesti, eto {tasam mislio.

MACOLA: Mo`e{ pojesti koju palicu...

BA]O: Za{to si takav!?

MACOLA: Zato {to samo meqe{ i meqe{.

BA]O: Jebi ga. Moram...

MACOLA: Poku{aj da se malo smiri{.

BA]O: Ne mogu... Nikad nisam bio u ovakvoj gadnoj situaciji.

MACOLA: Zar ima ne{to gadnije od na{eg `ivota?

BA]O: Ima ovo {to nije na{ `ivot. Na{ je `ivot sloboda.Iako pasja, ali je sloboda... U ovom kazamatu, ose}amse ko Mali Radojica.

MACOLA: A ja sam se ba{ odmorio. Ova klupa je boqa od svihonih napoqu. Vidi kako je izlizana i oblikovana odsilne upotrebe.

BA]O: Meni je u`asno... Sve mi smrdi. Gu{i me.

MACOLA: Naravno kad nema prozora, a ina~e ovo je na{ smrad.Zaudaramo ko da smo sada iza{li iz pomija.

BA]O: Ne mislim na te smradove. Ovde meni smrdi qudskibol...

Geto 73

MACOLA: Uh, kako ponekad zna{ da bude{ zamoran, ko ki{akada mi pada za vrat, a ja nagnut preko kontejnera.

BA]O: Meni je i po ki{i, i po snegu, i po `ezi dra`e bitinapoqu nego da ovde svakog dana le`im i da jedem medi pijem jogurt.

MACOLA: To dvoje ne ide.

BA]O: Meni ide sve {to volim, a to dvoje i de~icu samnajvi{e voleo u onom normalnom `ivotu.

MACOLA: Slu{aj. Kad bude{ oti{ao na ispitivawe, ne sme{ daka`e{ da smo tamo u ono vreme bili. Ni za `ivuglavu ne smemo da se pove`emo s wegovom smr}u...

BA]O: Naravno... Gde ti je ona kwi`ica?

MACOLA: Sakrio sam je. Niko ne mo`e da je na|e...

BA]O: Dobro je. Samo da ona ne{to ne ka`e?

MACOLA: Ne boj se... Ne}e ona ni{ta re}i...(Gleda u sat)Ne mogu da verujem da je ~etiri sata ispituju...

BA]O: Bog te, to je ve~nost, a ne ~etiri sata... Zna{, kad-godsam te video, `eleo sam da ti maznem taj sat i da gazdrobim...

MACOLA: Za{to!?

BA]O: Ne volim satove. I satovi su jedan od razloga zbogkojih sam napustio {kolu. Taman se udubim u pre-davawe gledaju}i lepa de~ija lica i zami{qaju}iwihova naga tele{ca, a ono zazvoni. Zvoni za mali, zaveliki odmor... pa za raspust... Jebe{ sve onda...

MACOLA: Koji si ti manijak...

BA]O: Ni{ta nisam uradio iako su mi misli gre{ne... Znaosam moje sklonosti, moju bolest i zato sam oti{ao.Pre bih se ubio no ne{to uradio i naudio onojnevinosti.(Pauza)Stvarno, ne znam {ta }u. Ubija me ovaj prostor.Ose}am teskobu, memlu... Ovde je sve toliko ustajaloi stalo da boli do miloga boga... Pri~iwava mi sesva{ta.(Pauza)Eh, kako napoqu, oko na{ih kanti sjaji sunce...

74 Stojan Srdi}

MACOLA: Ajde. Smiri se.

BA]O: (Pauza. Sede pored Macole)Ne znam {ta bih dao kad bih i ja mogao da se ispru`imkao ti. Od sino} nisam oka sklopio... ^udno je, iakospavam na mokroj zemqi, na polomqenim klupama, ukantama i ispod wih, i mu~im se na trulom kartonu,lepqivom najlonu, na u`eglom pasuqu i qigavomkiselom kupusu, krastavim `entura~ama, ovde ne moguni da legnem, a kamoli da zaspim.

MACOLA: Probaj. Ko zna kad }e nas pozvati i koga }e prvog?

BA]O: Ne mogu.... Ma, nema veze. Sede}u... Daj mi cigaretu.

MACOLA: Cigaretu!? Pa ti nikad nisi pu{io. [ta }e ti?

BA]O: Da se okadim i da bar umawim sopstveni smrad...ma{taju}i o svoj onoj mladoj mladosti {to mi jepobegla.

MACOLA: Ne znam {ta da mislim o tebi, a toliko te znam...

BA]O: Kako su mali lepotani zbrisali!

MACOLA: Naravno. Shvatili de~aci da ne smeju da budu saprqavim perverzwakom.

BA]O: Ja nisam sklon de~acima. Fuj. Oni su prqavi. Javolim mladice, one male tek raspupale...(Pauza. Neve{to povu~e dim i zaka{qa se)Zna{, tragawe za hlebom, vodom, kako bih utolio gladi `e| i gde }u prespavati je moje spasewe. Jedino samse tako spasavao mog zlog nauma... Sada{wi `ivot je imoj spas jer i psi sada od mene be`e.(Pauza)Zna{, ~im bi me u parkovima, oko {kola i obdani{taugledali prqavog, smrdqivog, zaraslog u bradu, so~ima koje svetle k o pse}e ili ma~ije, svi bi be`aliili bi pozvali miliciju, a onda bih se ja, pun strahakao i svaki krpar, klo{ar, balegar sklawao. Podviobih svoje prqave misli pod moj slinavi nos i nestaobih u nekom {ahtu, ne~ijem podrumu...

MACOLA: Sve dok nisi sreo mene, wu i wega.

BA]O: Da. Eh...

MACOLA: [ta je?

Geto 75

BA]O: Ti i ne zna{ koliko sam silnom Bogu zahvalan {touprkos silnim isku{ewima nikad nisam dotakao akamoli ne{to uradio bilo kom detetu. Jedino ako samga milo pogledao. To je bilo sve moje zlo.

MACOLA: Ti si hrabar ~ovek kad si sve to mogao da shvati{ i dase li{i{ svih tih zadovoqstava. Ja ne znam da li bihmogao.

BA]O: (Pu{i. Neve{to pu{i)Morao sam. Da nisam, verovatno bi me negde na{limrtvog. Ili bih se ubio, ili bi me ubili... Ako ne to,onda bih zaglavio robiju gde bi me ra{~ere~ili. ^uosam da tamo pedofile najvi{e mrze... Nisam to...Misli su jedno, a ura|eno drugo... Bojim se onog.

MACOLA: Koga?

BA]O: Onog... Onog Prijateqa... Neka me jeza od wega hvata.

MACOLA: I mene od svakog u{togqenog i onako obu~enog jezivstrah obuzima... Takvi su svi oni ~isti. Po{tennarod pla{e.

BA]O: Verovatno je to to?(Zaka{qa se od dima)Kako su gadne ko u`egle masline ili stare `ene. Barda mi vrate moj lebac.

Vra}aju se Orator i @andar koji otvara }eliju. U wu ulazi Ora-tor.

@ANDAR: (S vrata, Ba}i)Gasi tu cigaru i polazi.

BA]O: Ja?

@ANDAR: Da. Ti.

Ba}o ugasi cigaretu o pod. Izlazi iz }elije. @andar je zatvara .zakqu~ava.

@ANDAR: (Stavqaju}i mu lisice)Izvini, moram da ti ih stavim... Auuu brate! Smrdi{ko tvor... Zna{ li {ta je to?

BA]O: Naravno da znam, ali tvor smrdi tvorski, `ivotiw-ski, a samo ~ovek ovako gadno smrdi. Tvoru je toodbrambeni mehanizam...

@ANDAR: A {ta je onda tebi ovaj tvoj smrad?

BA]O: Meni?... Meni je ovo igra `murke...

76 Stojan Srdi}

@ANDAR: Ti mene zajebava{!?

BA]O: Jok... Ali, ako me pusti{ da odem, ne}e{ ni ose}ati, akamoli udisati moj smrad...

@ANDAR: Ja ne pu{tam...

MACOLA: Ali ti si nas doveo, a nisi morao.

@ANDAR: Ti }uti. Kad do|em po tebe, onda pri~aj...(Ba}i)Polazi, i ne zamajavaj me... Istra`nog boli ona stvar,i on mo`e da sedi i da vas ispituje koliko ho}e, ameni se ide... Zakazao sam s jednom, a ve} kasnim...

BA]O: Ba{ mi te ne{to `ao... Otka`i joj. Vidi{ kako jeovde tu`no veselo.

@ANDAR: Bre...

Gurnu ovoga. Odlaze. Macola ponovo le`e na klupu. Orator po~eda se smeje...

ORATOR: (Nakon dugog smeha)Sve sam rekao.(Pauza)Rekao sam im {ta ste sino} i jutros radili. Potomsam im rekao i {ta sam ja radio. ^im sam u{ao odmahsam po~eo da deklamujem kao pravi balkanski {pijun;da pqujem po bra}i po materi, ko ogwena koko{ uo~itre}ih petlova, da govorim o zlim dusima koji lete dauhvate zmaja od Srbije... koji je legao sa nekom kara-konyulom i peva mila majko {aqi me na vodu...(Sede na suprotnu klupu)Nemaju oni ni mrvicu dara za istragu, potuka~i jednii samo bauqaju po lagumima u kojima se kriju Hazari{to tra`e mirise ki{e na Balkanu i koji ne pri-me}uju da ovde niko nije normalan..(Duga pauza. Uzima vazduh)Budale jedne. Sve sam im u brk skresao. Oni za-boravqaju ko sam ja. Oni, varvari koji se stra{nomno`e ne mogu mene tek tako, da dovedu ovamo. Ja znamsvoja prava.(Pauza)Ja sam sin oca koji je iznenada nestao, kao da seistopio jedne no}i ~ekaju}i jutro i vatrogasce, a bioje junak nad junacima koji mene nije voleo, jer jeumislio da sam onaj moderni, onaj, koji ne voli `ene,

Geto 77

a jadnik nije znao da sam ja iza sebe, bogu hvala i jo{}u, ostavio troje mu{ke dece, pa se nadam da }e jednogdana na nekom nebu videti da ja nisam ne~ista krv i dana{a porodica ne}e biti uga{ena i o`alo{}ena.Ne}e tu biti pokojnika, ve} samo sre}nih qudi koji`ude za boqim `ivotom i zakopanim blagom u...(Pauza)Dok sam ja ovo wima govorio, oni su sve pedantnobele`ili i snimali na diktafone, {to je meni emmilo, em drago.([ap}u}i)Prvi put je neko bele`io moje ingeniozne mudrolijekoje su nastale u ovim te{kim trenucima nadahnu}a...(Glasno)O, kako je meni bilo drago wihovo zapisivawe...

MACOLA: Alo, brate! Stani malo... Spava mi se. Hteo bih daiskoristim ove prohladne zidine da se malko opu-stim...

ORATOR: Prohladne zidine, prohladne zidine, prohladne zi-dine! Gde ti to vidi{? Ovo su paklene zidine sazdaneod pla~a nevoqnika koji su ovde ~amili... Ne bitrebalo da spava{ i da se greje{ suzama davnih imnogih. Boqe bi ti bilo da pri~a{ sa mnom.

MACOLA: Za{to!

ORATOR: Ona je bila tamo.

MACOLA: Znam. S wima je skoro pet sati...

ORATOR: Ali ne zna{ da je s wima sedela kao da je jedna od wih:sva okupana i ~ista kao moja majka koja me je branilaod oca kada je hteo da me ubije, ali nije stigao.Plamen je bio br`i i ja~i...

MACOLA: Drugar, da li i sada mo`e{ da }uti{ kao {to si }utaokad smo tek do{li ovamo?

ORATOR: Nismo do{li ve} su nas doveli.

MACOLA: Nema veze, ali stani bar malo. @elim da se jo{ kojitren odmorim dok me ne odvedu... Meni je i petnaestminuta sna dovoqno pa da se ose}am kao nov.

ORATOR: Dobro. Ti spavaj, a ja }u da pri~am tiho, ti{e, naj-ti{e. Niko me ne}e ~uti, pa ni ja sam sebe. Etovide}e{, za koji minut, za koji tren, mene }e ~uti

78 Stojan Srdi}

samo moje sopstvene misli. To je kao kad ~ita{ kwiguu sebi, a ne naglas, kao glumci kad u~e tekst. Znam to.Majka mi je bila glumica i iz glume je mene rodila...(Pauza)Zna{ da sam sve gledao {ta ste radili, ali im nisamrekao... Mo`da }u re}i... Mo`da.

MACOLA: Slu{aj bre! Ti si niko. Ti si ni{ta... i ti ni{tanisi video. Ti si ludi ludak...

Orator se u korak-dva na|e nad Macolom koji je le`ao na klupi.Po~e da ga davi. Nastaje gu{awe.

ORATOR: Ja nisam ludak. Ja nisam ludi ludak. Ti si la`,prevara i video traka. Ti si muva i ru`an san. Ti siGodzila. Sada }u te zadaviti svilenim gajtanom... Uh,nemam gajtan ve} kai{ i s wim trista udaraca, koji }ete izmo`diti kao daviteq protiv daviteqa, pa }e{znati ko to tamo peva, ali, ne}e te spasiti ni brzina,ni ona {to je ubila Bila...

U gu{awu, Macola pade na pod. Te{ko di{e. Nad wim stoji Ora-tor koji otpasuje kai{ sa pantalona i pravi om~u.

ORATOR: Ja sam osvetnik Zoro. Ja sam Zagor, komandant Mark iTarzan... Sve sam ja, a ti si obi~an majmun. Zgromi}ute... Jo{ samo kad bih mogao da te okupam i da te~istog u bla`enstvo po{aqem kao {to sam poslaoonog, a bio je moj tata koji je umro udariv{i glavom osto od muke {to vatrogasci nisu na vreme stigli daugase vatru na vodi...(Pauza)Nije on udario glavom o trotoar kako ste vi reklionom policajcu, kojem ja nisam ni{ta rekao, a ona muje sedela u krilu misle}i kako da me obqubi.

Pojavi se @andar ba{ u momentu kada je Orator hteo da navu~eom~u preko Macolinog vrata.

@ANDAR: Staniii! Odbi od wega!

ORATOR: Za{to!? Pa ja samo ho}u da mu pomognem, da ga mal-kice pomilujem po {trokavom vratu. Ho}u da ga po-vratim. Bilo mu je pozlilo pa nije mogao da do|e sebi,te sam ga ja grlio i pomagao mu da uzme potrebnukoli~inu vazduha. U jednom momentu je uzeo mnogotoga od `ivota i pozlilo mu je... Tako je uvek kad nekone{to previ{e uzima; pozli mu, ili nekom drugom

Geto 79

pozli, jer to {to je mnogo uzeo je nekom oteto, pa je tajostao gladan ili bos ili go... Koliko je samo novina ifla{a pokupio i prodao. Ima milione, koje je sakriou nekom vagonu... Znam ja to, a izgleda kao sviwajedna...

@ANDAR: Rekoh, odbi od wega!

@andar polagano ulazi u }eliju. Ma{e palicom... Orator upla{enode u dno }elije. @andar poma`e Macoli da se podigne i da skineom~u-kai{ s wegovog vrata.

@ANDAR: Jesi li dobro?... Bo`e, kada si se zadwi put kupao?Auuu, ti smrdi{ gore od onog... Brate, kako mo`ete?

ORATOR: Jesi li video? Ne slu{a{ me {ta ti govorim. Hteosam i wega da se re{im, jer zaista smrdi ko davnoumrli. Smrdi k o strvina na ulici ispod nekog autaili ko pacov zaglavqen u ve-ce {oqi... Smrdi, a nepita sme li se... i takve treba zatu}i isto kao {to jeHamletov stric zatukao Hamletovog oca, pa je na-merno ostavio golu lobawu da sija i da je na|e jadniHamlet, koji je posle poludeo po{to je u lobawipoznao lik svog milog roditeqa, koji je bio budalajer je gledao kako mu se `ena sa ro|enim bratom pokrvi wegovoj vaqa.

@ANDAR: Prestani!(Macoli)Ajde... Izvini, ali ne mogu da te dr`im. Nemam gde daoperem ruke... Mora{ sam... Tebi ne}u da stavqamlisice. Ionako nema{ gde, a i da ima{, ne mo`e{.Jedva se dr`i{... Mo`e{ li? Dobro...

MACOLA: (Jedva, i jedva ~ujno)Samo {to me nije udavio...

Izlaze. @andar zakqu~ava }eliju.

ORATOR: Daj mi kai{... Spa{}e mi pantalone.

@ANDAR: Ne mogu. Ne smem.... Mo`e{ sebi ili drugima danaudi{... Nije prijatna samo}a u ovakvim prosto-rijama.

ORATOR: Ja sebi da naudim!? Ti si lud. Ja sebe vi{e volim negoti sebe. Ja bih pre nekog ubio nego sebi naudio. Nezna{ ti kolika je moja qubav prema meni samom.Volim svaki deo svoga tela i qubim se gde god stig-nem i {ta god stignem. Vi{e volim sebe nego svu onu

80 Stojan Srdi}

decu koju sam izrodio sa onim poznatim i nepoznatim`enama koje su se skupqale oko mene kao roj muva nanekakvoj crkotini, i koje su milele po meni i po momudu kao bezbroj crva oko oglodane kosti...

Policajac baci kai{ na pod }elije.

@andar i Macola iza|o{e.

Orator nakon nekoliko trenutaka uze kai{. Uvla~i ga u pan-talone i nekako slobodan po~e da {eta po }eliji.

ORATOR: Oh, kako sam divno slobodan. Kako malo treba pa dabude{ slobodan. Za slobodu je va`na glava i ono {toje u woj. Za ovaj ose}aj nisu potrebni nepregledniprostori, ve} nepregledni um... O, sloboda je lajawena zvezde, gledawe u tu|u `enu, a okretawe od svoje,bekstvo u lancima, zavijawe, jaukawe, urlikawe iakote ni{ta ne boli osim sre}e... Sloboda je slobodnomi{qewe, smejawe kad ti ho}e{, plakawe kad ti`eli{, pri~awe kad drugi ne}e da te slu{aju...(Pauza. Uzima vazduh, a kao da uzima energiju i po~eda peva)Oj slobodo, oj/ ti si moj broj, ja te ne bih prodo/ojslobodo joooj... oj slobodo oj, joooj!(Pauza)Eh, da mi je neka dobra kwiga bez slova, sa punobeline, pa da ja u tu kwigu stavqam i me}em ono {tomi se ho}e i kako ho}e; evo ceo ovaj traktat o slo-bodi... ili o Kainu koji je sredio brata koji mu serugao {to ga bog ne voli... Zato je i kuja sredila onog.

7. ORATOR, PRIJATEQ, DAJKA I @ANDAR

Orator vi{e nije veseo. ^as sedne na klupu, ~as nervozno {eta,uvek udaqen dva-tri koraka od Prijateqa koji sedi na suprotnojklupi.

ORATOR: Vi{e ti nije vru}e, a? Ovde se ne znoji vrat i ne prqakravata... Ladovina je ovde, bato... Na|o{e te, a? Nemo`e{ se policiji sakriti pa da si Valter {to neodbrani Sarajevo... Mislio si da si otpisani, alina|e te [icer jer si zapalio `ito u nekom prolazu,na sala{u u malome ritu... A mo`da si bio u vozu za

Geto 81

Katangu ili si kupovao tri karte za Holivud iliMontevideo, bog te video pa si onda virio i gledaokako devoj~ice pi{ke? Dolijao si kao i mi. Samo {tomi u odnosu na tebe, ni{ta nismo krivi. Ti si svemukriv. Gledao sam ja tebe kako si onoj maleckoj dr`aono` pod grlom... Ne sada nego pre nekoliko godina, ato je za ovo ludo vreme bilo davno, onda kad si se prviput pojavio u dru{tvu onoga zbog kojeg smo ovde sada...Zna{, najboqe je svaliti krivicu na drugoga...

PRIJATEQ: Aman, ~ove~e, zaustavi se. Ti lupeta{! Ti bunca{!Nikada i nigde ti mene nisi video. Nikad ja nikomno` nisam pod grlo stavqao... Jutros smo se prvi putsreli. I boqe bi ti bilo da se smiri{ nego da te jasmirujem. Ne zna{ s kim se ka~i{.

ORATOR: Ja ne znam? Pa ti si sme{an ~ovek. Ti ne zna{ s kimse ka~i{. Kad bi znao drhtao bi preda mnom i klawaobi mi se kao jadnome kraqu Ibiju, i jo{ jadnijem Lirukojeg su k}eri zeznule. Kad bi znao {ta ja sve znam ane}u da ka`em, zahvaqivao bi mi se {to te nisuodavno ubili, ali ako nisu oni, ja }u te ubiti. Spa-li}u te jer mi je to u krvi, bude{ li mi se jo{ jednomnarugao i rekao mi takve stvari koje mi sada govori{.Zato, da ne bih zbog tebe le`ao u ovom kazamatu, neobra}aj mi se vi{e, jer mi je `ivac jako tanak, pa samojedna, ko zna kakva re~ mo`e da uznemiri moje ina~emirne ruke koje tada ne}e znati {ta }e da rade i ondakao nekom malom piletu ode ti ta mu{ka, zaistazgodna glava... Samo ti mene ne zanima{. Ja prefe-riram `enama, a ne tebi i sli~nima tebi, jer mislimda si prqav kao {to su i svi mu{karci prqavi.

Prijateq vadi mobilni. Okre}e broj. Ni{ta.

Orator i daqe oda tamo-amo po }eliji i daqe je udaqen odPrijateqa koji kao da je sam.

PRIJATEQ: (Za sebe)Nije dostupno.

ORATOR: Naravno da nije dostupan. Likvidirali su ga sino}.Da. [ta me gleda{? Oni su ga likvidirali tako {tonisu hteli da mu pomognu kada se zaka~io sa kujom, ikada se okliznuo i zveknuo glavom o trotoar i kada seod tog udarca vi{e nije podigao...

PRIJATEQ: O kome to govori{?

82 Stojan Srdi}

ORATOR: Ti zna{ o kome, ali sada je gotovo. Ali ja wima ne}uto re}i. Ja nisam poktaziva~, ni uvlaka~, ni fuwarakomuwara, ni glista ni laktaro{. Ja sam samo jedanobi~ni ~ovek kojeg niko i nikad nije slu{ao kakotreba, te sam sebi postao u~iteq i savetnik od kad sumu jadni roditeqi nastradali kada im se zapaliosplav na Savi i kada su svi mislili da sam ja touradio, a ja to nisam uradio, jer ja nisam mogao to dauradim. Tada sam bio u bolnici gde su me le~ili odnarkomanije iako nikad nisam bio narkoman, ve}pijandura koji je lokao i lokao, zato {to nije mogaoda obori vlast, pa sam se naqutio na oca {to mi nijedao oru`je da pobijem gamad, a pre toga sam mu za-pretio da }u i wega i svoju ro|enu majku ubiti ako mijo{ ne{to lo{e urade. Prvo lo{e {to su mi uradilibilo je to {to su me rodili. A ~im su me rodili zlo sumi naneli i nikad se nisu mogli nakajati zbog mogpostojawa jer nisam bio ono {to su oni hteli... A {tasu hteli, ne znam.(Uze malo vazduha)[ta ka`e{ lepotane iz barutane. A svi ka`u sva{ta,a ja: ja{ta more, dobro biti ne}e. Be`imo mi odavde.Be`imo dok mo`emo, a ne mo`emo. Nemamo kqu~ i neznamo kuda ove staze vode, da li vode do slobode...

Prijateq je kod vrata.

PRIJATEQ: Be`ao bi?

ORATOR: Bi, kako ne bi.

PRIJATEQ: Onda da se udru`imo.

ORATOR: Da se udru`imo.

PRIJATEQ: Daj ruku.

ORATOR: Evo ruke.

Prijateq vadi kqu~eve i kao da }e otkqu~ati vrata. Oratordo|e do wega ispru`enih ruku da se rukuje, a Prijateq izvadilisice i brzo ih nataknu Oratoru na jednu ruku i zaka~i zare{etke. Orator vi{e uvre|en nego zbuwen mlatara slobodnomrukom.

ORATOR: Za{to? Ko si ti? Za{to? Ko si ti? Ko si ti? Za{to?Za{to? Ko si ti?

Geto 83

PRIJATEQ: Neko ko }e iz tebe iscediti sve {to zna{ i neko ko}e te nau~iti da }uti{ o doga|ajima o kojima ne{tozna{ ili misli{ da zna{, jer, ako ja budem pro-govorio o stradawu tvojih roditeqa tvoj }e `ivotpostati paklena pomoranya.

ORATOR: Zna~i, ti si ih ubio. Ti si ona senka koja hoda po vodii nosi bakqu spasa... Ti si onaj koji obilazi jaslice i{kole... Video sam to.

PRIJATEQ: Mo`da? Ko zna? Sva{ta mo`e da bude, ali mo`e dabude da si ti taj iako se pravi{ da nisi... Sve o tebiodavno znam. Tvog dobrog oca sam dobro znao, sretalismo se u ratovima one biv{e, davne zemqe, i on mi jemnogo pri~ao o va{em odnosu, pa i o tvojoj neka-da{woj fikciji da uredi{ svet po svom naho|ewu

ORATOR: (Na wemu se vidi velika promena)Ma, ni{ta ti ne zna{. Ja ni{ta nisam uradio... Mo-lim te pusti me. Sve {to sam rekao, lupetao sam. Jagodinama lupetam samo da me niko ni za {ta ne pita ida me ne ka`wavaju za gadosti koje sam u~inio, au~inio sam ih mnogo...

PRIJATEQ: Znam. Sve znam. Normalno dete prijateqa moga.

Vrati se i sede na klupu.

Orator sedi na podu.

Vadi kutiju sa cigaretama koju ne otvara ve} preme}e me|u prs-tima. To nervira Oratora.

ORATOR: Za{to mi i to radi{? Za{to si me ulisi~io? Janisam pu{a~... Ja sam pesnik... Mene nema ko da shvati.U mom`ivotu se samo pati. A ja patim svakog dana. Namom srcu sto je rana. Jedna rana ba{ me boli. Mojroditeq me ne voli. Ne voli me jer je umro za slobodusvoga sina, kojeg kiwi neka sviwa u{togqena i bezrepa, a ne vidi da je slepa.(^ini dugu pauzu)Ipak, zapali mi jednu. Dok pu{im onda }u da }utim.Zamisli mene da }utim... Zamisli nezamislivo!(Pauza)Zato daj tu cigaretu prokletu. Da povu~em koji dim,pa da vidim {ta }u: da li da se ugu{im, ili da gapopu{im.

84 Stojan Srdi}

Prijateq pripali dve cigarete. Jednu dade Oratoru, a druguzadr`a za sebe. Sede na pod pored Oratora.

Obojica pu{e }utke.

ORATOR: Ba{ dugo nisam povukao nijedan dim.

PRIJATEQ: Slu{aj...

ORATOR: Slu{am...

PRIJATEQ: Nemoj da me prekida{.

ORATOR: Ne}u da te prekidam.

PRIJATEQ: Dobro... Ovo {to }u ti re}i, re}i }u samo sada i vi{enikada.

ORATOR: Kopira{ me... Izvini... Ne}u vi{e.

PRIJATEQ: (Gase}i cigaretu)Ovako.

ORATOR: Kako?

PRIJATEQ: Prekine{ li me jo{ jednom, odalami}u te i onda }emi biti sasvim sve jedno {ta }e biti s tobom.

ORATOR: Dobro... A {ta bi to trebalo da bude sa mnom? Ko samja pa da ne{to bude sa mnom? Ja sam ovde niko i ni{tai do{ao sam slu~ajno.

PRIJATEQ: Ni{ta nije slu~ajno.

ORATOR: Ja jesam... Ja sam samo si{ao da bacim |ubre, a vi steme uhvatili u va{ sabirni centar, a meni treba samomalo da bi se nekom pridru`io i da odem u tramvajzvani `eqa koji }e me odvesti do Zone Zamfirove nadoru~ak kod Tifanija na usijanom limenom krovu gde}e me uslu`ivati Vilijams Tenesi.

PRIJATEQ: Rekoh, prestani.

ORATOR: Evo, prestajem.(Gasi cigaretu o pod)Ne}u vi{e da pu{im. Odvratno je.

PRIJATEQ: Rekoh, prestani da brbqa{.

ORATOR: A mogu li normalno da govorim, mislim da ne brb-qam?

PRIJATEQ: Ma, ne sme{ ni usta da otvori{ dok ti ja ne odobrim,ina~e, zviznu}u te ovim ru~erdama da }e{ misliti date udario brzi voz.

Geto 85

ORATOR: A izgleda{ tako uqudno, elegantno, mirisno... Samoti ta flekava kravata ru`no stoji...

PRIJATEQ: Ne vredi.

ORATOR: Naravno da ne vredi. Kod nas ni{ta vredno ne vredi.Eto prazna sveska je vrednija od {tampane kwige, jersvako misli da bi u onu praznu mogao da stavi ne{tovrednije od onoga {to je od{tampano, pa ~ak i odbiblije kwige starostane, na divitu {to pisana je.

PRIJATEQ: Jebote... Umukni!

ORATOR: Evo, umukao! Izvoli. Ima{ re~. Pa`qivo }u teslu{ati. Bi}u ti najvernija publika. Da su mi rukeslobodne, mogao bih i da ti aplaudiram, ili pqe{}emako ti je }eif taki.

PRIJATEQ: Jo{ jednu li progovori{, stvarno }u te odalamiti.

ORATOR: Ne sme{...

Prijateq sko~i. Zamahnu da o{amari Oratora, kad se pojavi{e@andar i Dajka. Dajka je okupana, uredna, ni nalik na onu poredkanti.

@ANDAR: [ta je bre to!? Alo, ti? [ta radi{ to!? Odbi!

Otkqu~ava vrata. Ugura `enu unutra. Prijateq sede na klupu.

@ANDAR: Ko ti je stavio lisice? Ovo je zabraweno... Kolege susto posto blesave kad su mogli ne{to ovako da urade...A i na{li su koga da ve`u! Ajde, sedi.(Dajki)I ti... Sedi i ti... Tamo u }o{ak sedi, i ni re~i danisi rekla.

DAJKA: Ja sam za tebe vi.

@ANDAR: Je l? Nisam to znao... More sedi dok sam ovako fini.(Oratoru)Jesi li dobro? Auuu! Kako ti je ruka poplavila...Lele, samo da znam ko ti je ovo uradio...

ORATOR: Nemoj tako prema woj. Ona je fina, a on mi je touradio... Hteo je i da me obqubi i da me posle bije. Daniste do{li, ubio bi me. Tako me je upla{io da sam seskoro upi{ao... Izvini gospo|o, ali moram da ka`em.Ne znate vi {ta je strah i nadnica za strah... Vi samoznate {ta je novac. To vam je bila glavna zanimacijakada ste direktorovali i tr~ali za mojim ocem, iniste mi dali da uplatim pare za neke stvari... E, kadase setim onih vremena, kad se znalo ko je kome `ena, a

86 Stojan Srdi}

ko qubavnica, a sada se ne zna ni ko je mu{ko ni ko`ensko... Jo{ malo pa se ne}e znati ko }e da ra|a, a ko}e da decu pravi i da ih bije po glavi kao {to je onhteo mene.

@ANDAR: Koji on? Ko ti je stavio lisice?

Pokazuje na prijateqa.

@ANDAR: On!? Kako mo`e on da to uradi kada je i on zatvo-renik kao i vi? Odakle wemu lisice? To mora da jeneko drugi uradio.

ORATOR: On je. Pa vaqda znam ko mi je {ta uradio?

@ANDAR: Verujem da zna{, ali ti sada ne verujem... Jedino...(Pauza)Ma to je nemogu}e. Nije mogao da pronese lisice ~akdovde. Mada?(Prijatequ)Je li ovo istina {to govori ovaj?

PRIJATEQ: Ne. Kako bi to bilo mogu}e? Kako? Nikako. Sami stedali odgovore na sva postavqena pitawa vezana zaovog ovde {to je s nama zato~en. Ja sam wega zatekaosa lisicama jo{ od kad sam doveden. Cvileo je kaoma~ka mole}i me da mu ih skinem, ali ja to nisammogao da uradim jer nisam znao kako se ovo ~udo skida,a i da sam znao, ja to ne bih smeo da uradim, jer ko samja da se me{am u rad policije pogotovo kada ne{toistra`uje...

@ANDAR: Pa da. Potpuno ste u pravu. A po{to ste u pravu,po|ite sa mnom. Do{ao je red i na vas. Ona dvagospodina {to skupqaju sekundarne sirovine vas op-tu`uju za ne{to.

PRIJATEQ: Mene!?

@ANDAR: Da. Vas... Po|imo.(Oratoru)Ako jo{ neko poku{a da te ovako ve`e i ste`e, zovi,vi~i, urlaj. Ja }u do}i i ne}u te dati... Ti si jedininevin ovde. Ali i ti mora{ da ~eka{ sudbinu os-talih... Sutra }e{ iza}i, ili najkasnije za dva danakada isti~e ~etrdeset osam sati od pritvora.(Prijatequ)Polazi. Ne dangubimo. Sve je u vremenu.

Odo{e.

Geto 87

8. ORATOR, DAJKA, BA]O, @ANDAR

Orator i Dajka su sami u }eliji. Orator sklup~an ~u~i na jednojklupi.

Dajka stoji ispred wega. On ne sme da je pogleda.

DAJKA: Jesi li dobro?(Pauza. Orator ne odgovara. Dajka dugo ~eka wegovodgovor)Ba{ je zlotvor, a izgleda tako fino; ba{ kao {to sami ja izgledala dok sam bila ono {to sam bila... Zna{.Bila sam skot. Ba{ skot; gadna ku~ka negovana. Sve jemoralo da bude onako kako sam ja htela da bude. Tako inikako druga~ije. I {ta mi je to vredelo? Sve seraspalo. Se}a{ li se ti toga?(Pauza)Naravno da se ne se}a{. Tada si jo{ bio dete koje jejadni otac vodio u {kolu... Se}a{ li se i toga?(Pauza)Naravno da se ne se}a{ jer me se boji{... Za{to me seboji{!? Ti nisi vi{e ono dete. Ti si sada veliki,pravi momak, po`eqan, kao otac {to ti je bio. Se}a{li se onda{weg oca svoga i svega {to se svako jutrode{avalo?(Orator nemo i potvr|uje i odmahuje glavom)Znam da se ne se}a{, ali pogledaj me. Ja }u te podse-titi, jer se ja dobro se}am svega, zato {to sam svakojutro kroz prozor moje kancelarije posmatrala taj, daga nazovem ritual. Ti bi bacao torbu iz koje biispadale kwige i pernica, a onda bi be`ao i negde sekrio. Jadni, divni i lepi tvoj otac bi te tra`io.Ponekad bi te tra`ila i tvoja lepa majka... Svi kojisu to gledali smejali su se. Mislili su da se igrate`murke... Stvarno si bio ludo dete... Bio i ostao.

Pru`i ruku da ga pomiluje. Orator sko~i s klupe i otr~a u }o{ak}elije.

ORATOR: Ja nikad nisam i{ao u {kolu i ti me nikad nisividela.

DAJKA: O milo moje, kako si zaboravan! Bio si najboqi |ak.Ponos kraja i ponos oca svojega koji je qube}i mene,spomiwao tebe.

88 Stojan Srdi}

ORATOR: Zmijo. Be`i! Be`i od mene... Ko je to skinuo sa tebezmijsku odoru, okupao te i prikazao te u pravoj, lepojru`no}i tvojoj? Ko je to pokazao pravi izgled i`ivot tvoj?

DAJKA: Oni.

ORATOR: Oni!? Oni su te videli golu! O, o~e moj, {ta si se biozagledao, a evo sada, meni se nudi!

DAJKA: Ne nudim ti se, ali te `elim. @elim ne{to mlado,jako; da me podse}a na mene... @elim tebe, a ne oneprqave starkeqe... Nudim ti se, jer si me ne samojednom video golu i jer si sin svojega oca kojeg samvolela.

ORATOR: Ja?... Ja! Ja nikad nijednu `enu nisam video golu. Jasam sa svakom le`ao obu~en.

DAJKA: A zaboravio si kada si me zaticao sa ocem?

ORATOR: To je va{a stvar... [ta me briga?... Wega vi{e nema.

DAJKA: Na`alost, wega vi{e nema... Eh, kako sam ga volela.Zbog wega se nisam udala... Mislila sam da }e na-pustiti tvoju majku i o`eniti se sa mnom, a opet,nisam `elela da to uradi. Nisam htela obavezu...Bilo mi je lepo onako kako je bilo.

ORATOR: Zato si ih lepo i zapalila na Savi. Ti si ona {to jehodala po vodi sa bakqom u ruci i kantom benzina...

DAJKA: Bo`e sa~uvaj! Odakle ti to?

ORATOR: Zato {to je to qubav. Zbog we sve gori, i ulica iritam i oni tvoji kontejneri iz kojih su cvileliku~i}i koje sam ti ukrao jer sam se svetio za mojejadne roditeqe kada nisu mogli da se spasu sa drvenogsplava koji je bio poliven benzinom i zapaqen zipomiz jednog ~amca {to ga je piroman iznajmio od vatro-gasca, govore}i im da je to planirana ve`ba kako bise videla wihova spremnost, a bio je siguran da onine}e mo}i da ugase stihiju mr`we i yaba }e im bitisva tehnika i sa kopna i sa vode kad vatra sve obu-hvati...(Uzima vazduh)Zaista su te lepo okupali. Vi{e ne li~i{ na skotnupacovicu ve} na one ispod onog plavetnog mosta?...(Zastade. Udahnu)

Geto 89

Ma, yabe su te okupali. I daqe si ostala onaj istiqudski jad; zarad svojeg ludila ubila si moje ro-diteqe i onoga jadnika sino} zbog tri slinava ku-~eta.

DAJKA: Ja nikog nisam ubila. Nikog... osim sebe..(Pauza)Bo`e, {ta li rade? Da li se pridigla? Da li ih doji?Jadni mali...

ORATOR: Oh, ti i tvoja samilost koju ima{ samo kad pokazuje{sada ve} sme`urane i jadne noge, koje je ispipao svakoko je hteo...

DAJKA: I zbog tog pipkawa nisam htela da se udam. Kad je`ena udata onda to treba da radi samo s jednim, a ja,koja sam to volela, nisam htela samo jednog... Jedan,ko nijedan...(Pauza)Zna{, kad je nestajala i nestala moja mladost i kadsam prestala da budem ono {to sam bila, odlu~ila samda si|em dole, u podzemqe... Za{to se ~udi{!? Ugodinama koje su me stizale, morala bih da pla}am dalegnu sa mnom... Ovako, dole, me|u lagumima, u pod-rumima, {ahtovima, napu{tenim vagonima, u `buwu,mogla sam da imam svakoga ko me je hteo. A hteli su memnogi. Voleli su me i vole me svi. Cenili su me izadovoqavali me.

ORATOR: A {to nikad nisi rodila?

DAJKA: Nisam jer bi dete imalo moju krv i bilo bi nalik namene, ili pak na tebe, {to bi bio u`as nad u`asima.

ORATOR: [ta ja imam sa tvojim nero|enim detetom i tvojimglupim `eqama i, i, iiii, kada je sve ovo jednatarapana u koju si nas ti uvalila, a mogli smo takolepo da provedemo ovaj julski dan?

DAJKA: Jutros si rekao avgustovski.

ORATOR: Jutros, Jutros... Jutros je bilo jutros, i bilo je gore.Gore je svet, a dole, ovde je tama. Tama ne mo`e daprepozna {ta je {ta.

DAJKA: Ali ova svetlost nad nama sabila je tamu u }o{kove?

90 Stojan Srdi}

ORATOR: I mene... Evo jo{ se vide tragovi gvo`|a koje seurezalo u moje ne`ne ruke koje nisu nikome nikadani{ta na`ao u~inile. Jedino se wega bojim... I zna{koga se jo{ bojim?

Dajka polako pri|e Oratoru, koji se umirio. Po~e da ga miluje.

DAJKA: Znam, ali ne boj se. Ne}u ti ni{ta. Ho}u samo mal-kice da se poigramo dok nisu do{li oni prqavigadovi...

ORATOR: Prqavi? Pa i ti si ko i oni. Sestra wihova u`a-rena...

DAJKA: Ne budali, moj mali ve} me qubi. Ho}u da se setimusana tvoga oca. Iste su kao wegove. Taj luk i tenagla{ene ivice su sigurno slankastije od wegovih.Oh, kako si ~vrst... Ne boj se bre. Brzo }emo... Opustise... Opusti... Morala sam da se operem. Morala samsve da uradim da me puste. Ne}u da oni jadni ku~i}istradaju. Ne}u ni da ti strada{... Primakni se... Oh,bo`e od kako se ovako nisam ose}ala. Sva drhtim...

ORTOR: Skloni se. Be`i od mene ru`na zvezdo. Be`i od mene`eno s trotoara... Buvo jedna gadna, be`i od mene. Nediraj me svojim krilima gadni an|ele. Utrni svoje`eqe milosrdna. Fuj. Sva si znojna i gnojna i pogana.Idi u kante gaduro. Pokuwi se i spavaj ispod ovihklupa... Odbi od mene nesre}o svih nesre}a. Zbogtvoje pohote majka mi je ludela! Zbog mojih suza ocu sekrv zgru{avala... A kwige sam bacao da bi tebi {tokasnije dolazio... Sre}a pa do|o{e ratovi i on ode dase bori. Tada je kona~no i tebe zaboravio...

DAJKA: A ja sam tada oti{la u krpare. Htela sam za wim, alimi nije dao... Prepustila sam se sme}u i kurvarluku...

ORATOR: O, Julija, Julija, kako si la`qiva... Ne la`i me. Nediraj me. Ne diraj me gubo, rugobo!... Oh, Mesalinakako si grozna i prqava.

Odgurnu je.

Dajka pade s klupe.

DAJKA: (Le`i na podu)Oh! Isti si otac. I on je tako u po~etku... Posle mi jezobao iz ruku. I ti }e{ srce moje milo.

Geto 91

ORATOR: Nikad. Zgwe~i}u te! Smrska}u ti lepo lice, pa }e{li~iti na sovu... Ja nisam kow da zobqem. Misli{ daja ne znam {ta je zobawe? Ja nikada nisam jeo iz ruku.Nikad iz ruku! Nikad!...(Pauza)Imao sam ja srebrne ka{ike, viqu{ke i no`eve, asada, samo ka{ike. Viqu{ke i no`evi su nestali nasplavu; istopili se, potonuli.(Uzima vazduh)Oslu{ni kako ti se smrt pribli`ava i kako tvojidrugovi pacovi, pacovice, krtice, zmije utvare {a-pu}u: UBI, UBI, UBI JE!... Ali ja ne}u. Ne}u jo{.Kad nas puste onda }u... Sada }u samo da ti zgwe~im{iqasti i tanki nosi}. Sve sove imaju zgwe~enenoseve, buqave o~i.(Di`e nogu da stane Dajki na lice)Za{to ne cvili{!?... Jau~i i cvili... Cvili kao {tosu i oni cvileli kada su videli onog piromana sakantom benzina kada je polivao splav...

DAJKA: Ja ne kukam. Ja se ne jadam... Navikla sam ja i na gorestvari... A za tvoju qubav koju }u kad-tad dobiti,spremna sam da istrpim i tvoje ga`ewe. Mene }e mojakuja poznati i da}e mi da uzgojim wenu {tenad, {tenejedno uzbudqivo... Ne sme{ da spusti{ nogu. Ot-kinu}u ti jajca gade jedan ludi i nezahvalni.

ORATOR: Haha hoho.haha, hoho... Ha, ho, ha, ho

DAJKA: Kakav ti je to smeh!?

ORATOR: A!? Ovo nije smeh. Ovo je samo izgovarawe re~i kojeni{ta ne zna~e i one mi slu`e kao govorna ve`bazato {to ne}u vi{e ni{ta da ti govorim zbog tvoguvenulog lica. Ne}u da govorim zbog tvojih sme-`uranih sisa, usahlih guzica. Ti ne mo`e{ da meuzbudi{. Ti si niko i ni{ta.(Najednom, izgubqeno)O, bo`e kako se ovde pored mene i ovde, ovamo obrelaova uli~na utvara zamotana u kartonske kutije?

DAJKA: Spusti tu nogu ve} jednom. Il me zgwe~i, il me seokani, Ne mogu vi{e da le`im i da ~ekam stopusudbine svoje.

92 Stojan Srdi}

ORATOR: Ti mi se ruga{! Opona{a{ me. Izaziva{ me. Tizaista ho}e{ da te zgwe~im kao u{, va{, buvu ili k okomarca od kojeg qudi prave magarca, a taman samrazmi{qao da te po{tedim moje stope i moga korakaka zlo~inu. Taman sam po`eleo da se vratim u nor-malu, i da te pustim da se sama zlopati{ kao ~ovekkoji se najeo kukute i kojeg je pogodio top vreo.(Pauza. Ona i{~ekuje, on bi...)Oh, zaboli me noga ovako dugo dr`e}i je u vazduhu.Utrnula je, ali ne znam koja.(Spusti nogu)Ni{ta nisam uradio... Samo sam se umorio.

Dajka se polagano pridi`e dok je on sagnut trqao utrnule noge imalo ga gurnu. Orator izgubi ravnote`u i sru{i se na pod. Dajkaga zasko~i. Obori na stomak i sede mu na le|a. Orator se prvosmeje, smeje, smeje potom po~e da cvili.

DAJKA: Rekla sam ti da }e{ biti moj.

Pojavi{e se @andar i Ba}o.

BA]O: Koja slika. Ej, ti si ba{ prava kad nisi prqava. Nevolim prqave `ene... La`ne su.

@ANDAR: Ubijate dosadu, a?

DAJKA: Da... Hteo je da vidi da li mogu da ga oborim... [ta jeon naspram jednog kontejnera.

ORATOR: Oooo nnn...

Nije izgovorio. Dajka mu zaklopi usta.

9. ISTI I JO[ MACOLA @ANDAR I PRIJATEQ:

Dajka i Macola sede na jednoj klupi, Ba}o na drugoj. Orator hoda,kao da }e da protr~i kroz }eliju.

ORATOR: Ja sam va{ beli an|eo. Ja sam onaj koji }e vas izvu}iiz ove prosvetquju}e mra~ne komore ogra|ene de-belim gvozdenim {ipkama i fiksiranim re{etkamakao da su stavqene za Al Kaponea a ne za jadnike kojise kao utihnula jagwad ose}aju kao da su u kukavi~ijemgnezdu ili da su pokislo ruglo ulice? A ulica je samojedna slika sme{tena u ovaj tutumrak {to ga je dr-`ava napravila za svoje jadne podanike odre|uju}i impravce kojima }e da idu u nigdinu...(Uzima vazduh)

Geto 93

Uh, kako je te{ko podu~avati iskusnije od sebe, glup-qe da glupqe ne mo`e biti... Kako ste mogli dadozvolite da padnete u ruke policiji i onom u{tog-qenom gadu da vas uhvate zbog jednog gubitnika? Znamja ko je on, a znate i vi... On je nekad bio prijateqmoga oca. Bio, pa vi{e nije bio jer juri decu on, a neon.(Pauza)Jadni moj otac i moja jadna mati, nestali su u vatrikoju vatrogasci nisu stigli da ugase.

MACOLA: Bog te onaj tvoj, ho}e{ li da u}uti{!?

ORATOR: Ne... Da... Eto... Dobro... U}uta}u dok ne smislimna~in kako da te brzo zadavim, a ne kao ono malopre,opasa~em... Ba{ je bez veze bilo, a? Zezali smo se, a?

MACOLA: Be`i bre od mene! Be`i... Sad me ne}e{ prevariti.Sad sam spreman... Zubima }u te zaklati bude{ line{to poku{ao. Jer, kad sam u zatvoru onda ho}u daznam zbog ~egasam, a ne da se sa mnom{ega~e kao sa jadnim bednim,|avolom.

BA]O: Bednik jadan, a ne |avo!? Ti si lud ko i on. Gde je |avojadan i bedan? Pa to je... Ma...

MACOLA: Ma to si ti jadni~e... Ti si jadni |avo koji ne zna {taho}e. U stvari, zna {ta ho}e, ali ne zna kako }e. Svebi, a ni{ta ne bi...

BA]O: Nemoj me... Wega napadaj, a ne mene. Ja samo ho}unapoqe i da mi vrate moj lebac.

MACOLA: Onaj?

BA]O: Onaj. Drugi nemam... [ta su te pitali?

MACOLA: Isto {to i tebe, {to i wega, {to i wu.

BA]O: I {ta si im rekao?

MACOLA: Ni{ta...

BA]O: Ni{ta? Pa ne verujem ti ba{ ne{to... Wima se uvekne{to mora re}i.

MACOLA: Pa dobro, kad mora, onda reci ti, {ta si im ti rekao.Ti si prvi oti{ao.

BA]O: Nisam ja. Ona je prva bila.

94 Stojan Srdi}

MACOLA: Ona? Ma daj. Ona nije ni bila tamo. Ona je wihova.Sedela je i namigivala im kao...

BA]O: Je li ti razvratnice, kako su oni mogli tebe tako daurede i srede i da te gledaju kao sebi ravnu, a mene imog druga su maltretirali ko stoku? Svaki ~as suizlazili da operu ruke, da uzmu ~ist vazduh, a ja sam imrekao da i nas okupaju i srede kao tebe. Jedan od wih jerekao da si ti ne{to drugo, a mi ne{to drugo... A janisam ni{ta i nikad uradio, osim {to sam iz kon-tejnera kao i ti vadio wihova i ko zna ~ija jo{ govna.

DAJKA: I {ta sad ho}e{?

BA]O: Ho}u da mi ka`e{, ovaj, da mi odgovori{.

DAJKA: Ne znam kako da ti odgovorim.

BA]O: Ne zna{?

DAJKA: Ne znam.

BA]O: Ne zna{?

DAJKA: Da. Ne znam. Rekla sam ti. Odmakni se od mene...Smrdi{ko ja nekad.

BA]O: E pa dobro... Odgovori}e{ mi kad iza|emo odavde alisamoda ne cvili{ ko ona kuja sino}.

Dajka ga sna`no odgurnu. Ba}o se zatetura. Pao bi da ga Oratorne uhvati i zadr`a.

BA]O: Hvala ti mali. Ba{ si brz.

ORATOR: Rekoh da sam va{ beli an|eo i crni |avo.

MACOLA: To nisi rekao... Samo si spomiwao an|ela, a o |avo-lima smo govorili misle}i na(Pokazuje na Ba}u)ovog jadnika, ovog ko~opernog silnika koji kuka zanekakvim hlebom, a takvog hleba svaki dan i na svakommestu ima. Puni su ih beogradski kontejneri i bircu-zi... u kojima ima jo{ dobrih qudi, a ne ovakvihnastranih tipova ko {to je on... Da, on je od onih {tovole decu. Ne bira skot. Voli i de~ake i devoj~ice pasvi be`e od wega ko ma~ke od pasa... [iri oko sebesmrad perverzwak. Ne znam {ta }u s tobom. Zaka~io sise za mene kao da sam ja jedno od onih jadnih i nevinihstvorewa. Ide za wima i radi ono po `buwu, u lif-tovima, iza ograda. Ne mari za sramotu...

Geto 95

BA]O: [ta pri~a{, bre?

DAJKA: Stvarno si taj? Stra{no.

MACOLA: Da. Taj je. Sve mi je sam pri~ao... Ali, kao on je odonih {to nikom ne bi neko zlo u~inio, pa je zatodo{ao nama da skupqa sme}e i da se tako samo-ka`wava...

DAJKA: Je li to istina?

ORATOR: Nije. Ja znam da nije. On wih samo zami{qa.(Macoli)Za{to izmi{qa{ takve gadosti o nekom istom kao{to si ti i gura{ ga u kal? A? De, reci nam. Nije ononaj {to me je vezivao. Onaj je taj opasnik, zlotvor izalac. Wega treba gledati i pratiti... Wega..., a pravise da je prijateq. Znam ja to. I ja sam sam zlo kojeu~inilo zlo sebi... Zato se sada mu~im i ne znam {ta}u, a znao sam nekad sve.

MACOLA: Nemojte me...(Jeca)Ba}o, izvini... Nervozan sam. I mene sve ovo mu~i. Ija ho}u napoqe. I meni treba sunca...

DAJKA: I meni.(Bri{e suze)

BA]O: Oh kako ja `elim sunce... Kako je Ada sada mlada ipuna de...

DAJKA: (Prekida ga)Umukni! Tu re~ ne sme{ da pomene{. Ta re~ ne sme daiza|e iz tvojih usta.

BA]O: Za{to!?...

Dolaze @andar i Prijateq.

BA]O: (Nastavqa. Macoli)Evo, pitaj gospodina policajca...

@ANDAR: [ta da me pita?

MACOLA: Ma u vezi Ade.

@ANDAR: Koje Ade? I {ta u vezi s wom?

DAJKA: Ma ni{ta?... Gluposti neke wihove.

@ANDAR: Na gluposti ne odgovaram.

BA]O: Eh...

96 Stojan Srdi}

ORATOR: Kako si ti pametno uniformisano lice.

BA]O: Nemojte...

@ANDAR: Misli{?

ORATOR: Ti radi{ odgovoran posao. Pazi{ na ove ludake daopet ne{to gadno ne urade, a to ne mo`e neko ko nijepametan.

BA]O: Mi smo ludi, ali ti si nas nadma{io.

ORATOR: Ja ne izmi{qam... Eto, pitaj wu za{to je spavala samojim ocem, i za{to se odala skupqawu sirovina...(Uzima vazduh)Na vreme je obele`avala svoju teritoriju... Eto, pitaji toga {to si ga doveo, ko je on i {ta je on...

@andar izlazi i zatvara zakqu~ava }eliju.

@ANDAR: Sme{niju dru`inu jo{ ne videh.

DAJKA: (@andaru)Kad }e da nas puste? Ako do ve~eras ne iza|emo, kuja}e da mi crkne. I ona i ku~i}i... Jadni moji mali...

ORATOR: Mene ne `ali{, a sirotog si me napravila.

@ANDAR: Uskoro }e se znati...

ORATOR: Da. Sve }e se uskoro znati, a to {to ja znam nikoga neinteresuje. A o woj, o woj nezasitoj i nezaja`qivojmogu da pri~am godinama i godinama... Pogledaj je...Hodala je po splavu na vodi...

@ANDAR: (Odlaze}i)Ludaci... Svi su splavovi na vodi.

@andar ode.

10. BA]O, @ANDAR I PRIJATEQ

Prijateq i @andar stoje stoji kod solitera na mestu gde subili kontejneri. Kontejnera vi{e nema. Sve je ~isto, oprano iizgleda kao da se ni{ta nije dogodilo.

@ANDAR: Kako je boqe kad nema vi{e onih kontejnera... ^istobrate. Mogao bi neki parking da se ovde napravi...

PRIJATEQ: Skoro da ste potpuno u pravu.

Geto 97

@ANDAR: Naravno da jesam... Nego idem ja. Jo{ pod obaveznomoram da obi|em jedno obdani{te i dve osnovne{kole.

PRIJATEQ: Za{to?

@ANDAR: Ma pojavio se neki manijak. Pedofil... Spopada de-cu...

PRIJATEQ: Nije vaqda!? Znate li ko je?

@ANDAR: Jo{ ne, ali sazna}emo... Znamo samo da je skupqa~ ipreprodavac otpada... Uhvati}emo mi wega brzo.

PRIJATEQ: Takve treba po kratkom postupku.

@ANDAR: U pravu ste, ali ne smemo. Jo{ ih ne dira. Za sada ihsamo mami preko interneta i ugovara sastanke swima. Deca se jo{ ne boje, ali opasno je to. Pripremaih za najgore...

PRIJATEQ: Bogami, morate po`uriti...

@ANDAR: Naravno, naravno... Dovi|ewa.

Pru`i ruku Prijatequ. Pozdravi{e se. @andar brzo ode.

PRIJATEQ: (Un. monolog)E, Ba}o, Ba}o, sunce li ti `arko... Budem li te jo{~ekao, ponovo }u da te prijavim, ali sada za konkretnadela, pa neka vidi kako se ja osloba|am tereta... Ma,slagao je on mene. Nema on ni{ta generalovo.(Gleda na sat, vadi mobilni. Bira broj. Ni{ta)Iskqu~io ga je... E, moj generale, jebo ti `ivot kadnema ko da te sahrani. Sve {to si radio i stvorio nepostoji ako nema nekog da te isprati na onaj svet i dati ime na krstu napi{e... Ispa{}e kao da nisi nipostojao i da svakog na kraju sa~eka ona crna spodobasa kosom... @ao mi je {to ne mogu da te bar jaispratim... Ne znam na kojem }e to grobqu i kadabiti... Nigde ne pi{e. Nema ~ituqa.

Ne~ujno koliko mo`e po{to vu~e puna kolica novina, prikrade seBa}o.

BA]O: Bu!

PRIJATEQ: E, Ba}o, jesi dete...

BA]O: Ma daj, od jednog jadnog bu ni{ta ti ne}e biti...Dugo me ~eka{?

PRIJATEQ: Dugo... Gde si bre do sada?

BA]O: Bio sam tamo iza }o{ka, ali sam ~ekao da `andarode...

98 Stojan Srdi}

PRIJATEQ: [to ti `andar smeta? ^ovek radi svoj posao. Obi-lazi. Ne boji{ se vaqda ne~eg?

BA]O: Ne, ali ne volim ih... A od onda ih izbegavam na svakina~in... Nisi se vaqda umorio ~ekaju}i me?

PRIJATEQ: Nisam, ali mi se spava. Ubi me ova vru}ina.

BA]O: Ajde kod mene... Jeste da nije ne{to naro~ito, ali isam vidi{ koliko kartona i novina ima; ima i da selegne i da se pokrije... Zna{, najvi{e volim da le`imna le|ima.

PRIJATEQ: A!

BA]O: Ozbiqno ti ka`em. Le`im na kartonu, a pokrijem senovinama koje ~itam dok ne zaspim, ili dokle imasvetlosti... Sva{ta sam tako pro~itao... [teta {tosu odavde odneli one kontejnere. Uvek su bili puni, anajvi{e je bilo leba, kojeg mi Srbi lebac po{tujemotako {to ga malo zagrizemo pa ga onda bacimo, a prenego {to ga bacimo, bogami, i opsujemo ga... Ali ja ne.Dok je hleba, kore i sredine, ja nikad ne}u bitigladan. Bez wega se ne mo`e ba{ kao {to se ne mo`ebez mladosti oko sebe. Eh, ni{ta bez we.

PRIJATEQ: I daqe misli{ o deci?

BA]O: (Nekako se pla{qivo osvr}e)Ne izlaze mi i