genadij petrovič-malahov~gladovanje

5/20/2018 Genadij Petrovi-Malahov~Gladovanje

1/130


2/130

GENADIJ PETROVI MALAHOV

GLADOVANJE- PREVOD SA RUSKOG -

BEOGRAD2003.


3/130

S A D R A J

UVOD 7

TEORIJA GLADOV ANJA 9

G L A D O V A N J E U P R I R O D I 9

GLA DOVA NJE U I S TORI JI OVE ANS T VA 13OBJA N JENJ E P OJMA GLA DOVA NJE" 37

P ROCES I KOJI NAS TAJ U U OVE JEM ORGANI Z MUP RI LI KO M GLAD OVANJ A 48Proce si koji se deav aju u fiziko m telu ovek a 61

NA I NI G L A D O V A N J A I N J I H OV E K A R A K T E R I S T I K E 89Dui na trajanja glad ovanj a 89Periodi gladovanja 90Karakteris tike pojedinih naina gladovanja 109

KARAKTERI S TI KE GLADOVANJA U ZAVI S NOS TI ODBI OR1TMOVA, I NDI VI DUALNE KONS TI TUCI JE

I UZ RA ST A 131

GLA DOV ANJE U PRAKSI 141

KOM E JE GLAD OVAN JE KONTR AI NDI K ATI VN O 141

P RI P REM A ZA GLAD OVAN JE 143P R A V I L N O S P R O V O E N J E G L A D O V A N J AT OK OM 24, 36 I 42 ASA 145IZLA ZAK IZ GLA DOV ANJ A TO KO M 24, 36 I 42 ASA 147P RAVI L NO S P ROVO ENJE 3 - , 7- I 10 - DNEVNOGGLADOVANJA 148IZL AZA K IZ 7- I 10-DNE VNOG GL ADO VAN JA 151

ISHR ANA ZA DOB RU PRO BAV U 155MOG U E GRE K E P RI GLADO VANJ U 158I S K U S T V O A U T O R A U G L A D O V A N J U 1 6 3

GLAD OVAN JE PRI RAZNIM OBOLENJI MA 196Koje bole sti leci glad ovan je 196Aku tni stad ijum oboljenja 198

Artritis, reumat izam i podagra (kostobolja) 201Astma 204

Behtero va bolest 207Beni gne i mali gne neopl azme (tumori) 208

Tu mor u elucu s metastazo m 210

5


4/130

Rak grlia mat eric e 211Tum or dojke 212Sarko m plua 213

Dijabetes 213Epilepsija 215

Gojaznos t - 215Hipertonija i hipotonija 217

Hroni na oboljenja 219Kam en u ui i bubre zima (holelitijaza i urolitijaza) 22 4Kona oboljenja 22 6Ekc em i psorijaza 22 8Mult iplaskleroza 229

Na rk oma ni ja i al ko hol iz am 2 3 0Ne fr it is 231Ne pl od no st 23 2

Ne sp ec if i ni in fe kt iv ni po li ar tr it is 2 3 3Oboljenja endokrin ih lezda 235Obol jenj a krvi 235Obolj enja oiju 23 6

Oboljenja organa za disanje 237Oboljenja uha 23 8Pankreatitis 238Pneumonija 239Poliomielitis 241

Povean je teine tela pom ou gladovan ja 241Prehlada 242Prostatitis 245Psihi ka oboljenja 245Srana oboljenja 247Vari kozn o proirenje vena 249Zeludano-crevna oboljenja 250

Ulkus (ir) na elucu i dvan aesto palano m crevu 251Koli t is 2 5 3Z u t i c a 256

Z A K L J U A K o < R

6

U V O D

Mnogi od nas sluali su prie o tome da se neki ljudilece gladovanjem i da ak postoje specijalne klinike ukojima lekari gladovanjem lece bolesnike. Ima jo mnogonepoznanica u toj kratkoj rei glad koja nas istovremeno i

pl a i i pr iv la i . ta na s pl a i, a ta pr iv lai u toj re i?

Kada sam se praktino susreo s glau, kada sam poeoda gladujem, vremenom sam shvatio ta je u mom organizmu protiv gladi, a staje prieljkuje. U svim uputstvima ogladovanju uglavnom se istie uticaj ovog stanja na fizio

logiju i psihu ove ka, ali niko nije jas no rekao kako gl ado vanj e del uje na oveko v spoljanji izgled i na nje gov u svest.Gladovanje nam omoguava da kontroliemo svoja oseanja i um, pogotovu ako su se ona razrasla" i ukorenila"u naoj svesti, pa im je potrebno odreeno zadovoljenje. ovek se u sutini samo time bavi, udovoljava svojim

prohtev ima - ima apet it , u iv a u mi ri su je la , ko mf or u iseksu. Um kojim se ponosimo, slui oseanjima, zadovoljava njihove najmanje prohteve, razrauje najsloenijekombinacije kako bi zaobiao prirodu, da umiri savest, da sepr av da i op ra vd av a. I vam a je poz nat o do eg a to na kr ajudovodi - do preterivanja i prezasienosti koji raaju bolest.

Kada pone dobrovoljno da gladuje ovek se ne bori sbo le u, ve s os ean ji ma i sp re tn o u um a, koji ih jestvorio. Prvog dana gladovanja nezadovoljena oseanjapr ot es tv uj u pr ek o svih nj im a do st up nih meh an iza ma . Unaem umu stalno se izraavaju nezadovoljstvo, razdra-enost, alost, saaljenje, strah i slina oseanja. Ali toelite vi, vaa dua kojom gospodari" um?

7


5/130

Medicina, koja se bavi telom, nikada nas nee oslobodi ti obol jenja iji se stva rn i uz rok ne na la zi u na e mfizikom tclu, ve u naim spolja njim man ifes taci jama(svesti). Gladovanje se pokazalo kao pogodno sredstvo pomou kojeg moemo samostalno da upravljamo patologijom svesti i njenim posledicama u fizikom telu. Ako

elimo da se izleimo od svih oboljenja, treba da se menja-mo kao linosti.

Autor se nada da e ova knjiga mnogo ta promeniti uvaoj svesti, u odnosu na vlastiti organizam i ivot uopte.Vi ete vremenom shvatiti i proceniti smisao ruske poslovice: Glad nije tetka, ve roena majka.

8

TEORIJA GLADOVANJA

GLADOVANJE U PRIRODI

Gladovanje je metoda prirodne terapije, koja

spada medu najsigurnije i najmanje tetne terapije pod uslovom da se pravilno primenjuje.

Pogledajmo prirodu koja nas okruuje. Na Zemlji seredovno smenjuju godinja doba. Pri tome, godinje doba

po vol jno za ras t bi lj aka i i vo t ivo ti nj a sm en ju je se snepovoljnim godinjim dobom. U prolee i leti svetlost itoplota podstiu rastinje koje u izobilju prekriva zemljinupo vr inu. i vo ti nj e imaju do vo lj no hra ne, i ve u po vol jn imuslovima, rastu i razmnoavaju se. Zimi u prirodi nastajedrugi period, svetlosni dan se skrauje i manje je toplote.Biljke prekidaju svoju ivotnu delatnost, odbacuju lie isue se. Za insekte i ivotinje nastaje period nestaice hrane.Za to nepovoljno godinje doba insekti i ivotinje dobro supr ip re ml je ni . Sk or o svi insekt i i de o ivo ti nj a pa da ju u

zimski san. ivotinje koje ne spavaju zimskim snom podnose to nepovoljno godinje doba zadovoljavajui se minimumom hrane, a u nekim periodima ak nita ne jedu.

Prema tome, u prirodi postoje dva glavna mehanizmakoja omoguavaju svemu ivom na Zemlji da uspeno odo-leva nepovoljnim uslovima, koji se periodino ponavljaju.Prvi mehanizam je sezonski san, a drugi - privremenoodricanje od uzimanja hrane. Razmotrimo karakteristikeoba mehanizma.


6/130

Sezonski san. Kod ivotinja postoje tri tipa dubokogzi ms ko g sna (kada oni nita ne jed u i ne piju) - stanjeanabioze, sezonski san i neprekidni sezonski zimski san.

Analnom. Termin potie od grkih rei ana - obratno,iza i bias - ivot, to oznaava stanje organizma u komeodsustvuju svi vidljivi znaci ivota. Naunici su uoili daje

za anabiozu karakteristino jako hlaenje i/ili dehidracijaorganizma. Unutarelijska voda pri hlaenju pretvara se ustaklastu amorfnu (bezoblinu) masu, koja ne unitava pro-toplazmu elija, kao kristali leda. Posle otapanja u takvimelijama potpuno se obnavljaju ivotni procesi. Pri dehi-draciji organizma protoplazma elija (iva belanevina) izstanja hidrozoe (tene pihtijaste mase) prelazi u stanjehidrogela (slino suvom elatinu) i due vreme zadravamogunost povratka u prethodno stanje ukoliko se stvore

po vo lj ni us lovi u spol jan jo j sr ed in i. im se ta kv i us lo vi

stvore, protoplazma upija vodu - bubri (naduvava se), toobnavlja ivotne procese.

Stanje anabioze karakteristino je za bakterije iz serne-na biljaka, za insekte, vodozemce i gmizavce. U takvomstanju ta iva bia sposobna su da ostanu u ivotu poduslovima veite hladnoe (zaleenosti), velike vruine, su-voe i poveane radijacije. Tako osuena seinena nekih

bi lj aka mogu da sa uv aju sp os ob no st klijanja do pe de se t ivie godina.

Sezonski san. Za vreme sezonskog sna donekle se smanjuje temperatura tela, frekvencija disanja i opti nivo procesa razmene. Pri promeni situacije ili uznemiravanju san selako prekida i ivotinja postaje aktivna. Takav san imajumedvedi, rakuni, psi koji podseaju na rakune i jazavci. Ostanju amerikog crnog medveda (grizlija) 1 koji zimi spavamoe se suditi prema sledeim podacima. Pri temperaturivazduha od minus 8UC na povrini koe izmerena je tem-

1 Primcclba prevod ioca.

10

per at ur a 4 C, u de be lo m (p ra vo m de lu ) cr ev u 22 C , u usno jduplji 25C (naspram 35C u periodu bdenja). Frekvencijadisanja smanjuje se od 2 do 3 u minutu (naspram 814 zavreme budnosti).

Sezonski zimski san. Ovo stanje karakterie se gubitkom sposobnosti za termoregulaciju, naglim smanjenjem

broja di sa jn ih po kr et a (f re kvenci je di san ja)2

i kontrakcijasranog miia, kao i opadanjem opteg nivoa razmenematerija. Na primer, kod tekunice frekvencija disanja je100360 u budnom stanju, a za vreme zimskog sna smanjuje se na 115; broj sranih otkucaja (puis) od 100 do 350u budnom stanju smanjuje se na 5-19 otkucaja za vremezimskog sna; temperatura tela smanjuje se sa 35-39C ubudnom stanju na 1 13C za vrem e z imskog sn a.

Za vreme zimskog sna ne dolazi do potpunog prekida

razmene materija. ivotinje preivljavaju na raun rasho-dovanja energijskih rezervi organizma. Na primer, kodmrmota (svizea) utvreno je sledee troenje tkiva organizm a za vre me zims kog sna ( izraeno u %): masn o tkivo 99; jetra - 59; dijafragma - 46; plua - 45; miii na telu -30; srce - 27 i skelet - 12.

Za vreme sezonskog i zimskog sna organizam ivotinjaima poveanu otpornost prema raznim nepovoljnim faktorima. Na primer, bez naruavanja zdravlja eksperimentalne ivotinje podnosile su poveane doze otrova, radio

aktivnog zraenja i nisu obolevale od vetakog inficiranjamikrobima i virusima.

Privremeno odricanje od uzimanja hrane. To je nain prilagoavanja ivotinja na nepovoljne faktore spolja-nje sredine i moe da bude: prinudno i dobrovoljno.

Prinudno. Ovaj nain odricanja od uzimanja hranemo e se dogoditi u dva sluaja. U prvo m, ivotinja ne dobija

2 Prinicdba prevodioc a.

I I


7/130

dovol jno potr ebne hrane jer je ima vrlo malo. To po step enoslabi (iscrpljuje) organizam, slabi imunitet itd. U drugomsluaju ivotinja u toku nekoliko dana ne moe da naehranu, jer je nema . Zato se snalazi bez hran e. Na pr imer,vukovi i drugi mesoderi (grabljivice) za vreme lova mogupo ne ko li ko da na da budu be z hr an e. Sl ia n re i m is hr an e za

njih je uobiajen i lako ga podnose. Osim toga, uoeno je dase ivotni vek vuka koji se redovno hrani skrauje zatreinu.

Dobrovoljno. Bez obzira na to veliki broj ivotinjadobrovoljno" se odrie uzimanja hrane zbog prirodevlastito g ivota. Na primer, kada je malo hran e u prirodi on euopte ne jedu. Tako se ponaaju losovi krajem zime. Brigaza potomstvo kod nekih ivotinja javlja se za vremeodricanja od uzimanja hrane. Neto slino deava se kod

kraljevskih pingvina, kada legu i othranjuju goludravept ie. Kad a e nk a kr al je vs ko g pi ngv in a po lo i ja je on aodlazi u more da se hrani, a mujak ostaje da ,,nalee'\Tokom etiri meseca (!) mujak nita ne jede. Ptice gube do40% vlastite teine, jako mrave, perje im postaje prljavo,gubi sjaj i svilenkast izgled. U to vreme vraaju se enke, amujaci ure u more da se nahrane. Pored toga, krajemnovembra odrasle ptice se linjaju. Linjanje traje 20 dana. Zato vreme pingvini gladuju.

U dobrovoljno odricanje od uzimanja hrane mogu sesvrstati i sluajevi kada ivotinje boluju. Teko obolelaivotinja obino se uzdrava od uzimanja hrane sve dok neozdravi.

Jedan ili drugi nain privremenog uzdravanja od hraneu velikoj meri izraen je kod ivotinja koje se hranemlekom. Ipak, kada se ivotinja potpuno odrie hrane inalazi se u budnom stanju, u njenom organizmu nastaje

poseb no pr es tr oj av an je ko je omog ua va kv al it et an un utranji reim ishrane. Unutranja ishrana podstie obnav-

12

ljanje imunog i genetikog aparata. Po pravilu, ivotinje utom periodu ne boluju.

U vezi s tim moe se istai: ako hoemo da namimunitet i opstanak u ivotu budu na visokom nivou, trebada se uzdravamo od hrane u nepovoljnom godinjem dobu(za vreme bolesti). Sit i bezbrian (bez stresova)' ivot ini

svaki org aniz am slabim i ne otpo rnim. To je jed an od velikihzakona prirode ije zanemarivanje ini bolesnim bogate isite narode.

GLADOVANJE U [STORIJI OVEANSTVA

Gladovanje zahteva vrstu odlunost i snagu

volje, to je borba razuma s ovejim telom.

Ako se osvrn emo na istoriju ove anstva uoa vam o dvapr is tu pa me to di gl ad ov an ja .

Prvi pristup je negativan . U istoriji oveanstva postojiveliki broj primera gladne smrti usled oskudice ili potpunognedostatka hrane. Tu spadaju i pomori od slabe letinc, smrt

br odo lomn ika i mn ogi dr ug i slua je vi , ka da su ljudi um ir al ijer ni su imal i ta da jed u ili nije bi lo do vo lj no hr an e. Os imtoga, svaki ovek, koji ostane bez hrane, manje -vie oseaizvesnu nelagodnost. Iskustvo govori da se bez hrane loeivi jer nam se vrti u glavi, smanjuje se snaga itd. Zato usvesti svakog oveka postoji negativan odnos i otpor prema

prinudnom pr ek id u uz im an ja hra ne .

Drugi pristup suprotan je prvom i zato izaziva nedoumice. Postoji na hiljade primera da su se ljudi dobrovoljno uzdravali od hrane radi duhovnog savrenstva i

3 Primc dba prevodio ca.

13


8/130

izleenja od tekih oboljenja. U istoriji oveanstva za-bel e en o je mnogo ta kvih slua je va .

Drevni mudraci odlino su zapazili daje ovek sazdanod odreenih vrsta energije, koje se nalaze u odreenim

pr op or ci ja ma - ha rmon ij i (s tvaraju inf or ma ci on o- en er ge t-sku strukturu, koju moemo nazvati ovekovom spolja-

njom manifestacijom). Kada se usled jednih ili drugihrazloga ta harmonija narui nastaje bolest. Svaka bolesttumaila se gubitkom ili vikom odreene energije (kojaizobliava normalnu spoljanju manifestaciju - ovekovusvest).

Leonardo da Vini svojevremeno je govorio:Treba shvatiti staje ovek, staje ivot, staje zdravlje,

kako ih ravnotea i usaglaavanje stihija odrava, a njihovmeusobni razdor razara i unitava."

Ta istina je bila, jeste i bie prihvatljiva za svakogoveka koji eli da bude zdrav.Jedna od vanih drevnih preporuka (uglavnom ajurved-

skih) za sprovoenje glad ovanja bio je ind ividualni pristu p.To je podrazumevalo da organizam svakog oveka imavlastitu proporciju energija (probiti, po ajurvedski), koja seza vreme gladovanja u svakom sluaju menja. Polazei odtoga, svakom oveku preporuivali su se rokovi i uslovigladovanja.

Iz Vasione koja nas okruuje neprekidno dospevajurazna zraenja, koja svojom energijom izobliavaju ili jaaju ovekove spoljanje manifestacije. Drevni mudraci

pr ed la ga li su da se s to m po ja vo m bori gla dov an jem . Zatoto su osobenosti zraenja bile povezane s prostorom (kojise radi oiglednosti oznaavao znacima Zodijaka), planetarna i drugim osobinama Kosmosa, predloeno je, a potomukorenjeno u religioznom obliku da se primenjuje uzdravanje od hrane - post - u dane kada planeta aktiviraodreeni znak, stepen Zodijaka. Sva nauka o postovima bila

14

je za snovan a na energi ji ove ka , Ko smo sa i nj ih ov om sa -dejstvu. Tako su i nastale preporuke da se gladuje u daneekadai" (posebni dani u lunarnom mesecu kod lndusa) i uodreenim godinjim periodima (religiozni postovi muslimana i hriana).

Nek ad a dav no sm at ra lo se da post bl ag otv or no ut ie na

telo i da krepi ovekov duh. Ugledna persijska i sparta nskamlade morala je esto u duim intervalima da se uzdravaod hran e i pia. Kod drevni h naroda broj obroka hrane bio jeogranien na dva obroka dnevno. Persijanci su se, premaHerodotu, zadovoljavali jednim obrokom dnevno, to i danas ine neki divlji narodi. Sokrat je nazivao varvarimaljude koji su jeli vie od dva puta dnevno. Sve do srednjegveka uzimanje hrane dva puta dnevno bila je obina pojava.Znameniti i duhovno nadareni ljudi svih vremena ukazuju

na to, da su se oni tokom dana zadovoljavali sa dva, a viepu ta ak i jednim obrokom dnevno.

Isus Hrist preporuivao je ljudima gladovanje radi ienja svesti i izleenja tela. U najstarijem manuskriptu(rukopisu) Jevanelje Sveta Isusa Hrista od uenika Jovana", koje je u nae vreme izdao Edmond Sekli (PjerZiljar,Lozana) reeno je:

Zato ste vi duni da oistite taj hram (vlastito telo), dabi vl ad ik a hra ma (B og Ot ac ) mo gao da se useli u nj ega i dazauzme mesto Njemu dostojno.

Da biste izbegli sva iskuenja vlastitog tela i svesti, kojadolaze od satane, stavite se pod okrilje Neba Gospodnjeg.

Sami se preporodite i uzdrite se od uzimanja hrane!Jer Ja vam govorim istinski: samo postom i molitvom

moe se isterati satana i sva njegova pakost.Vratite se u svoj dom i postite u samoi i neka vas niko

ne vidi kako postite. Postite sve dok vas Veljzevul i svekvarno ne napuste, i svi Aneli nae Majke Zemlje doi eda vam slue. Jer Ja vam govorim istinski, dok ne postite -

15


9/130

neete se osloboditi od vlasti satane i svih bolesti, koje odnjega potiu. Postite i molite se s usrdnou, od sveg srca,nadajui se da ete od Boga ivog dobiti snagu i izleenje.Za vrem e posta izbeg avajt e Sino ve Cove je i vrati te se udrutvo Anela nae Majke Zemlje, jer ko usrdno trai, taje i nai.

Traite ist vazduh u umi, ili polju, jer ete tu naiAnela vazduha. Izujte se i skinite vau odeu i pustite daAneo vazduha obgrli itavo vae telo. Zatim diite dubokoi polako da bi Aneo vazduha prodro u vas. Istinski vamgovorim, Aneo vazduha izbacuje iz vaeg tela svu neistou koja ga skrnavi spolja i iznutra. I tada e svi loi mirisi ineistoa izai iz vas, kao dim od plamena, koji se kovitla uvazduhu i gubi u nebeskom okeanu. Jer Ja vam govorimistinski, An eo vazd uha je svetac, on isti sve oskrnavl jeno

i pretvara u prijatnu aromu sve to isputa lo miris. Niko sene moe pojaviti pred licem Bojim ako ga ne propustiAneo vazduha. Stvarno, sve mora da se obnovi kroz vazduh i istinu, jer vae telo udie vazduh Majke -Zemlje , a vaduh udie Istinu Nebeskog Oca. Posle Anela vazduhatraite Anela vode. Skinite vau obuu i odeu i dozvoliteAnelu vode da obgrli itavo vae telo. Prepustite se potpu no u nj egov e ru ke ko je vas ul jukuju i ne ka se va e te lonjie i uzburkava vazduh toliko puta, koliko vae disanje

pri mo ra va va zd uh da st ruj i. Istinski va m gov ori m, Aneo

vode izbacuje iz vaeg tela svu neistou, koja ga prlja nesamo spolja nego i iznutra.

Ali nemojte da mislite da je dovoljno da vas Aneovode obgrli samo spolja. Istinski vam govorim, unutranjaneist oa je jo strasnija od spoljanj e. Zat o, onaj ko se istisamo spolja, ostajui neist iznutra, lii na grobnicu ukraenu bletavom raskoi, a iznutra punu blata i prljavtine.Istinski vam govorim, dozvolite Anelu vode da vas, ta-kode, obasja iznutra da se izbavite od svih prolih grehova i

16

tada ete biti iznutra isti kao rena pena, koja se poigravana zracima Sunca.

Da biste to postigli nabavite veliku tikvu sa lozomduine ovejeg rasta. Tikvu oistite i napunite renomvodom, zagrejanom na suncu. Obesite tikvu o granu drveta,kleknite kolenima na zemlju ispred Anela vode i strpite se

dok kraj loze od tikve ne prodre u va anus (mar) da bi vodaiz tikve mogla da potee kroz vaa creva. Ostanite na kolenima na zemlji pred Anelom vode i molite Boga ivotada vam oprosti sve vae grehe, i molite Anela vode daoslobodi vae telo od svih neistoa i bolesti, koje su prodrleu njega. Posle toga ispustite vodu iz creva da biste s njomodstranili sve to potie od satane, sve neisto i smrdljivo. Ivlastitim oima ete videti i osetiti vlastitim nosom svegadosti i neistoe, koje su oskrnavile hram vaeg tela. I viete, takoe, shvatiti koliko je grehova obitavalo u vama i

muilo vas bezbrojnim bolestima. Istinski vam govorim,osvetavanje vodom oslobodie vas od svih bolesti. Svakogdana posta ponavljajte to ienje vodom sve dok voda kojaistie iz vas ne postane ista kao pena reke. Tada potopitesvoje telo u tekue talase reke i u njoj, u zagrljaju Anelavode, zahva lite Bogu to vas je oslob odio grehov a. I to svetoienje od strane Anela vode oznaava vaskrsnue u noviivot. Jer od tog vremena vae oi e progledati, a ui uti.Meutim, posle tog ienja ne greite vie, da bi celu

venost Aneli vazduha i vode mogli da obitavaju u vama ida vam slue svakog trenutka.

Ali ako i posle toga u vama ostanu tragovi neistoe,imajui u vidu vae prole grehe, pozovite Anela sunevesvetlosti. Izujte se, skinite odeu i dozvolite Anelu svet-losti da obgrli vae telo. Zatim udiite vazduh polako iduboko, da bi Aneo svetlosti mogao da prodre u vas. Tadaon isteruje demone, to podsea na povratak domaina kuikada se sve grabljivice spaavaju bekstvom iz naputene

17


10/130

kue, jedne kroz vrata, druge - kroz prozor, a tree - prekokrova. Svako se spaava kako moe a vae telo napustiedemoni bolesti, svi proli gresi, sva neistoa, sve slabosti i

po bo lj ev an ja koj i oskr na vl ju ju hr am va eg te la . I ta da eAneli Majke-Zemlje toliko ovladati vaim telom da Vladike hrama mogu ponovo da uu u njega; tada e svi odvrat

ni mirisi u urbi napustiti vae telo kroz vae disanje ilikou; iz vas e izlaziti voda puna trulei kroz vaa usta,kou, anus i mokrane organe. I vi ete to videti vlastitimoima, osetiti vlastitim nosom i opipati vlastitim rukama. Ikada svi gresi i neistoe budu odstranjeni iz vaeg tela,vaa krv e postati isto tako ista, kao krv Majke-Zemlje,slino peni vode u bujici reke, koja se igra na sunevimzracima. 1 vae disanje postae isto tako isto kao miomiriscvetova, vaa koa e postati isto tako ista kao ljuskavoki, koje se rumene kroz lie drvea; sjaj vaih oiju bie

jas an i bl is ta v ka o sjaj Su nc a u pl av et ni lu ne ba . I ta da evam sluiti svi Aneli Majke-Zemlje. I vae disanje, vaakrv, vae telo stopie se s disanjem, krvlju i telom Majke-Zemlje; i va duh stopie se s Duhom Oca Nebeskog. Jeruistinu, niko ne moe dostii Oca"...

Rei Isusa Hrista o gladovanju i njegovoj lekovitoj siliotkrivaju nam neke fenomene. Eto to je Boanski metod!Samo primenjujte i menjajte svoju prirodu! Ali satana - uobliku ulno-psiholokih stega, bez obzira na ma koje pred-

loge, tako vesto skree ovekov um od tog metoda, tako muse protivi, tako ga zatvara, da praktino nigde nema taneinformacije o dejstvu gladovanja na ovekov organizam.

Ali nastavimo nae istraivanje. Poznavalac drevnogsveta Herodot pri opisivanju Egipta govorio je:

Egipani, najzdraviji od svih smrtnika, svakog mesecapo tri dan a isti li su org an iz am po mou sr ed st av a za povraanje i primenom klistira, smatrajui da ovek sve bolesti dobij a h rano m".

18

Otac medicine - Hipokrat, pisao je:Ako telo nije oieno, to ga vie hrani vie mu tete

nanosi ".U kulminaciji bolesti, kada nastanu krize, radi po

bo lj a nja stanj a bo le sn ik a on je sav et ov ao da se ne uz imahrana.

Uopteno, mnogi drevni lekari primenjivali su gladovanje u lekovite svrhe. Celzus gaje primenjivao za leenjeutice i epilepsije. Avicena je preporuivao bolesnicima dagladuju tri do pet nedelja.

U XVI veku uveni lekar Paraceljs tvrdio je daje gladovanje najbolji lek protiv mnogih bolesti.

Drevni mudraci zapazili su da se tokom gladovanjaintenziviraju ovekove umne sposobnosti. Grki iilozoliPlaton i Sokrat redovno su gladovali po deset dana da biizotrili svoje intelektualne sposobnosti i odrali se u dobrojfizikoj kondiciji. Pita gora je za poboljanje umnih sposobnosti, pre polaganja ispita na Aleksandrijskom univerzitetu, gladovao 40 dana. Kasnije je od svojih uenika zah-tevao da odreeno vreme gladuju. Zahvaljujui tako surovom izboru kod njega su uili samo strpljivi i uporni uenici, sposobni da shvate zakone prirode, apstraktne matematike formule i slino.

Kasnije, fenomen gladovanja prihvatili su istaknutiumovi medicinskog sveta. Mnogi su istraivali gladovanje,

eksperimentisali i otkrili vie vanih osobina, koje su omoguile da se odredi njihovo lekovito dejstvo u sluaju pravilne i tetno u sluaju nepravilne primene.

Ruski lekari dali su veliki doprinos razvoju nauke ogladovanju. Petar Veniaminov, profesor Moskovskog univerziteta, u knjizi Re o postu kao profilaktikom sredstvupr ot iv bo lest i izdatoj 1769. god in e, pi sa o j e :

Ljudi slabe telesne grae nalaze se u dobrom stanjukad je re o zdravlju tek kada, osetivi slabost, m alo -po malo

19


11/130

smanje svoju uobiajenu hranu, a u jo boljem stanju sukada odreeno vreme, prema svojim mogunostima, uoptene uzimaju i sklope sa svojim elucem neku vrstu primirja,koji posle takvog odmora dobij a snagu za buduu hranu anjenu probavu ini boljom".

L. A. Struve, profesor Jurjevskog univerziteta, 1822.

godine aktivno je propagirao ideju lekovitog gladovanja,pr ep or uuj ui ga za leenje mn og ih bo le st i.

I. G. Spaskij, profesor Moskovskog univerziteta, us-pe no je pr im en jiv ao gl ad ov an je kod upor nih ob li ka ne ki hhroninih oboljenja. Na primer, u lanku Uspeno dejstvogladovanja na oboljenja izazvana prehladom , objavljenom1834. godine, tvrdio je:

Gladovanje je, samim tim to ograniava ishranu iutie na nju, izvanredno sredstvo za leenje raznih hro

ninih oboljenja. Gladovanjem se reguliu mnogi poremeaji u vegetativnom procesu organizma".U nekoli ko asopisa 188 7-1 888 . godine pojavili su se

lanci N. L. Zelanda, eksperimentalnog lekara iz Alma-Ate,o doziranom gladovanju: on je opisivao uticaj gladovanja naivotinje i na samog sebe.

Kokoke, podvrgnute povremenom gladovanju, postaja le su te e i izdr l ji vi je od ko ko a ka ko je ni su glad oval e.Petlovi su se bolje borili i lake podnosili hladnou.

Zelanda su na gladovanje prinudili povremeni jaki bolovi, koji su ga muili od ranog detinjstva a sa godinamaivota postajali su jai i uestaliji. Pored toga, povremenogaje obuzimala i guila melanholija. Sa svim tim on se boriogladovanjem. Evo kako opisuje to stanje:

Jedan dan u nedelji, tanije oko 36 asova, nita nisamni jeo, ni pio, i to je trajalo pola godine. Kao to se moglooekivati , tih dana bolo vi su se u poetku pojaavali, a zati m

je na st al o vid no po bo lj a nj e. Ono ta me je obra doval o ipod st ak lo u mo jim na me ra ma - jes te zn atn o po bo lj a nj e

20

raspoloenja; svaki put drugog dana posle gladovanja ose-ao sam se tako ivahnim i punim nade, kao 15-godinjideak. Za vreme najtoplijih letnjih dana esto sam sebi,umesto gladovanja, uvodio dane ei, pri emu sam na-merno pojaavao ed slanim jelima i duim etnjama posuncu. Dejstvo je bilo isto. Kada sam primetio da mi se

zdravlje poboljava preao sam na laki oblik uzdravanja,odnosno nisam jeo ni pio do 20-21 as uvee, a kasnije do17-18 asova i na tome sam se zadr ao. ak i danas, posl e15 godina, imam obiaj da jednom nedeljno ujutro popijemau aja ili kak aoa bez hleba i posl e toga do 17 asov a nitane jedem. Ve krajem prve godine leenja gladovanjemglavobolja mi se javljala jednom u 6 nedelja, a kasnijeje dn om u 2- 3 me sec a i na tome je os ta lo ; dan as od toga re depat im, ne go u de ti nj st vu . Za hv al ju ju i ov oj vrst i le en jadolo je do radikalnih promena ne samo u nervnom sistemu,ve su se poboljali moje raspoloenje, probava i sastavkrvi. Nekome ovo leenje moe izgledati jednostavno, ali,na osnovu linog iskustva, kaem da je ono vrlo teko.Jednom-dva puta, dan-dva gladovati bez obzira na sve, aligodinu dana sedmi deo svake nedelje gladovati ili biti edan

za to je po tr eb na iz va nr ed na sa mo di sci pli na . Zato samubeden da nijedan od priznatih metoda leenja u naunojmedicini ne moe delovati na nervni sistem ak ni sa polovinom efekta kao gladovanje. Pored toga, strogo leenje je

tek o, a dani gladovanja koje ja praktiku jem, laki su, jer neoptereuju oveka, naroito ako se tih dana izabere lagan

posao koji je uj edno i zab av a uz oh ra br uj ue re zu lta te .Rezultati mog eksperimenta i linog pristupa gladovanjuzasluuju panju ne samo kao terapija nego imaju odreenevrednosti u fiziologiji i pedagogiji.

Na e dr u tv o, za tro van o duvanom i al ko ho lom , pos tepe no pr el az i na tr ovan je la ki m dro gam a ali i opijum om .Depresija, prezasienost ivotom, nedostatak volje i mogu-

21


12/130

nosti za rad izazivaju u oveku elju za samoubistvom. Utakvim uslovima sve je vie pesimistikih filozofskih pogleda na svet koji ne donose nita lepo i korisno oveku".

Najznaajni ji do pr in os nauci o gl adov an ju da o je pro fesor V. V. Pautin (1902. godine) sa svojim uenicima. UVojno -medici nskoj akademiji Rusije Pautin je izveo vie

eksperimenata gladovanja na raznim ivotinjama. Rezultattoga je spoznaja fizioloke sutine mehanizama gladovanja.On je postav io osn ove uenja o stadijumima glad ovanja , pase smatra osnivaem fizioloke teorije gladovanja. Uenje ostadiju mima proces a gladovanja omoguil o mu je da utvrdida su ti stadijumi razliiti kod raznih ivotinja i da se nesmeju prekoraivati, jer se gladovanje iz blagodeti pretvarau nesreu. Eksperimentima su potvreni fizioloki korisnirokovi za gladovanje, koji produavaju mladost i ivot.

Poetkom tridesetih godina XX veka znatan doprinosnauci o gladovanju dao je A. A. Suvorin. To je bio jedan odpot oma ka uve ne po ro di ce Su vo ri no vi h, koji su vl adal itamparijama u Sent-Peterburgu. Interesovao se za izuavanje istonih metoda samousavravanja i metoda leenjabez le ko va . Pr ouav ao je indi jske , ti be ts ke , kin es ke i dr ugemedicinske lanke i knjige, zatim narodne medicinske leksikone i knjige specijalista fiziologa Zapa da. Suvori n jesam napisao i objavio vie radova (pod pseudonimom Alek-sej Poroin), od kojih su najpoznatiji: Iz/eenje gladova

njem i hranom, teenje gladovanjem i Gladovanje u praksi.Posle gra ansk og rata u Rusiji emigrirao je u Jugo

slaviju, gde je dugo vremena iveo u siromatvu pa jeodluio da izda jednu od svojih knjiga. Izdava nije biovoljan da deli novac s emigrantom i na osnovu lane prijaveSuvorina su uhapsili i osudili, bez suda i suenja. U zatvoru

je pr im en io gl ad ov an je . H ou da se pod ml ad im i obnovimsvoju snagu koja se postepeno gu bi" - objan javao je svojuodluku. Tek tada su podaci o njemu dospeli do viih pravnih

22

instanci Jugoslavije. Trideset petog dana gladovanja Suvo-rinu je pruena mogunost da se sam brani na sudu. On jedob io taj proc es i produ io je gladova nje do 42 dana. Ljudikoji su bili sa Suvoi inom mogli su da posmatraju ne samo

pr oce s gl ad ov an ja , ve i obna vl ja nj e nj eg ov og org an izm apo sl e gl ad ov an ja . Rezult at i su bil i za pa nj uj ui. udo tvorn umo gladovanja odluili su da ispitaju na sebi naelnikzatvora, njegov pomonik i mnogobrojno osoblje tamniara. Neizleivi bolesnici pohrlili su Suvorinu iz svih krajevaJugoslavije.

Suvorin je poeo uveliko da radi na leenju gladovanjem. Vodio je prepisku sa velikim brojem italaca, kojisu se samostalno leili gladovanjem od najraznovrsnijihoboljenja. Od desetine hiljada ljudi, koji su gladovali premanjegovim uputstvima (vei deo preko prepiske), medu koji ma j e bi lo i te ko ob ol el ih , um rl a su sa mo et vo ri ca , do k je

u isto vreme smrtnost pri leenju drugim metodama bilakudikamo vea.

Suvorina su pozvali u Francusku da tamo u medicinskojpr ak si pr ime ni svo j me to d. Al i ne t o nije i lo kak o tr eb a.Bez sredstava za ivot, usamljen u nepoznatoj zemlji,Aleksej Suvorin otrovao se gasom. Njegova smrt podstakla

je uv o en je me to da gl adov an ja u me di ci ns ku pr ak su Fr an cuske, gde je nastala odlina kola koja se bavila gladovanjem.

Knjige Suvorina, izdate na ruskom jeziku u Jugoslaviji,dospele su u Zapadnu Belorusiju. Tridesetih godina XXveka pojavili su se sledbenici A. Suvorina. Jedan od njih -M. R. Zjazulja - leio je teke oblike tube rkuloz e po meto di,opisanoj u knjigama Suvorina. On je prepisivao kure gladovanja sa kratkotrajnim rokovima uzimanja hrane izmeukura gladovanja. Za jedanaest meseci bolesnici su gladovalivie od sto dana, ali su se pri tom potpuno izleili. Naosnovu te metode Georgije Aleksandrovi Vojtovi izumeo

je me todu fr akci on og gl adov an ja .

23


13/130

U dananje vreme najbolje praktino iskustvo u leenjugladovanjem u Rusiji ima Jurij Sergejevi Nikolajev. On jeoformio kolu za pripremu specijalista RDT (drugi nazivgladovanja - rastereavajua dietoterapija).

Gladovanje su uveliko praktikovali doseljenici iz Evrope u Se ver nu Am er iku . Na pr im er , He rb er t e lt on o pi o

nirima u istraivanju i primeni gladovanja, pie:Tokom vie od 140 godina prirodni fiziolozi prime-njivali su gladovanje kao sredstvo za obnavljanje zdravlja,koje prua organizmu mogunost da se brzo izlei od bolesti. Oni su stekli izvanredno kliniko iskustvo u toj oblasti.Ti rezultati izraeni su u temeljito zasnovanom ubectenju da

je gl ad ov an je st va ra la ka sn ag a, koja se moe iskori st it i iusavravati redovnim vebanjem tokom ivota".

Jedan od osnivaa primene gladovanja kao sredstvaleenja u Americi 1877. godine bio je Eduard Djui, ame riki

lekar iz Pensilvanije. Na osnovu vlastitog iskustva on jedoao do zakljuka da ni alopatski, ni homeopatski lekovine mogu pomoi kod akutnih oboljenja i da kod njih dolazido gubitka teine nezavisno od toga da li je bolesnik dobroili slabo hranjen. Grozniavo stanje, u svakom sluaju, pro-

pr aen o je gub it kom te ine . S poj av om apet it a uv ek sepo ve zu je vr aa nj e sna ge , ne za vi sn o od toga da l i je bo le sn ikuzimao mnogo ili malo hrane. Na takve misli podstakao ga

je slua j pa ci je nt ki nj e, koja je bo lo va la od te k og ob li katifusa. Ona tri nedelje nije mogla da uzima nikakvu hranu,ali se bez obzira na to oporavljala. Trideset petog dana kodnje se javio zadovoljavajui apetit. Temperatura se nor-malizovala, a jezik je postao ist.

Taj sluaj podstakao je doktora Djuija da preporuipotp uno uz dr a va nj e od hr an e ko d svih ak ut ni h ob ol je nj a i,kao to se poka zalo , uvek s uspe hom. Upravo tako izleio jesvog trogodinjeg sina koji je oboleo od difterije.

Pomou gladovanja Djui je izleio i iznemoglu enu,koja je patila od teko g oblika zglobn og reumat izma. To -

24

kom gladovanja on je posmatrao nestajanje bolesti ipr el az ak bl ed o ut e bo je koe bo le sn ic e u zd ra vo ru me nil o.Posle mesec dana ona je ustala iz postelje i sela u fotelju. etrdes et estog dana ta ena je bila u stanju da sama

pr o et a kroz ne ko li ko so ba u sv om st anu, be z ob zi ra na toto je ba tog dana prvi put za sve vreme bolesti s velikim

apetitom pojela obian sendvi. Posle gladovanja ona jedobila 18 kilograma.

Zagonetku procesa gladovanja E. Djui odgonetnuo jetek kada je u jednom od udbenika fiziologije ugledao sle-deu tabelu gubitaka pojedinih komponenti organizma usluaju gladne smrti (u %):

Salo 97Slezina 63Jetra 6Miii 30Krv 17

Ne rv ni ce nt ri 0

Kao to pokazuje Tabela, sva tkiva vie ili manje stradaju zbog gladovanja, iskljuujui mozak. Polazei od teinjenice, Djui je zakljuio da su u ovcjem telu nagomilane velike rezerve ranije asimilovanog hranljivog materijala i mozak moe da koristi taj materijal kada nedostajedruga hrana ili kada su probavne sposobnosti oslabljene. Na

taj nain mozak uva svoju materijalnu kompaktnost.Zahvaljujui toj osobini organizma ovek zadrava umnudelatnost ak i kada se telo pretvori u pravi skelet. OtudaDjui donosi zakljuke, koji se potkrepljuju posmatranjima:da bi se umrlo od gladi potrebni su ne dani, ve nedelje imeseci. A to vreme znatno prevazilazi proseno trajanjeakutnih oboljenja. Kao dokaz Djui navodi sledee injenice.

Kod jednog deaka jednjak i eludac bili su etiri godine oteeni nagrizajuom tenou, tako da ak ni naj-

25


14/130

manja koliina hrane ili tenosti nije mogla da dospe ueludac. Deak je umro sedamdeset petog dana gladovanjapri po tpu no sves nom stanju a nj egovo telo sa st oj al o se samood kostiju, tetiva i tanke koe.

Jedna ena zbog paralize miia za gutanje, prouzrokovane apopleksinim udarom (insultom), nije mogla da

pr og ut a ni jednu ka p i umrla je tek po sl e etir i me sec a.Te injenice primorale su Djuia da drukije gleda nafunkciju mozga. On je poeo da rasuuje na sledei nain:od ranog jutra do kasne veeri snaga organizma sve vremese smanjuje, nezavisno od toga koliko se hrane unosi unjega. Samo san omoguava da se izgubljena snaga ponovoobnovi. Hrana ne moe da zameiii san. Mozak je, smatraDjui, organ koji sam sebe hrani, ali on predstavlja dina-momaiiui koja sebe dopunjava energijom za vreme sna imirovanja.

Hrana n e moe biti izvor ivotne snage za vre me dok jecentar njene obrade - mozak - paralizo van boleu. A poto

pr oc es i pro ba ve i as im il ac ij e hrane za ht ev aj u nj en o ra shodovani e, postaje jasno da hrana za vr eme te kog ob oljenja gui ivotnu energiju i omela izleenje obolelog. Uorganizmu su nagomilane velike rezerve hrane (u vidu sala,miia i drugih organa i tkiva), koje su sasvim dovoljne daza to vreme hrane mozak. Primoravati bolesnika koji nemaapetit da jede znai pogoravati njegovu bolest.

Eduard Djui napisao je knjigu o gladovanju u ijempr ed go vor u i ta mo sl edee rei:

Ova knjiga je istorija onoga to se odigravalo u duijednog lekara za vre me nj eg ov og pr of es ion al no g ra da . Po evi svoju praksu u neznanju, obavijenom maglom medicinskog sujeverja, doao sam do vrstog ubeenja da samo priroda (pomou gladovanja) moe leiti bolesti. Gladovanje prikazano u ovoj knjizi po mnogim svojim odrednicama je revolucionarno. Ono je uveliko ispitano u praksi

26

i njeg ova lekovita vrednos t je nesporna. Svaki redak oveknjige napisan je ubeenjem da lekovi podrivaju zdravlje auobiajena ishrana bolesnika u nae vreme ne opravdavasebe".

Lekar Tajner (1880. godine) nazivao je gladovanjeeliksirom mladosti". Do gladovanja Tajner se isticao

slabou i boleljivou. Meutim, kada je napunio 52godine i kada nije imao nita da izgubi, on je primenio40-dnevno gladovanje i oslobodio se od svojih krasta".Ziveoje jo31 godinu.

Doktor Adolf Majer 1901. godine napisao je knjiguLeenje gladovanjem - udotvorno teenje. On opisuje korisno dejstvo gladovanja na ljudski organizam s pozicijafiziologije tog vremena. Za vreme gladovanja ljudski organizam poinje da jede neprobavljene ostatke hrane i

pa to lo k i ne pr ome nje no tk iv o, koji su se za dr a li u or

ganizmu. Produkti raspada materija izvlae se s mestanjihovog taloenja i razlazu: to je u njima upotrebljivo

pr et va ra se u hrani j i vi ma te ri ja l, a ne up ot re bl ji vo seizbacuje.

U SAD 1911. godine izala je knjiga amerikog piscaEptona Sinklera Leenje gladovanjem, koja je doivelaveliku popularnost i stoga prevedena na mnoge jezike. Unastavku navodim kratak odlomak iz te knjige.

Okolnosti su bile takve da sam se susreo s jednom

enom ija je izuzetna boja lica i neuobiajeno zdravljepad al o sv ima u oi . Bio sa m za pa nj en ka da sa m uo d a j epre 10 ili 15 go di na ka o inva lid bi la pr ik ov an a za post el ju ...Bolovala je od iijasa i akutnog reumatizma; patila je odhroninih crevnih oboljenja, koja su lekari nazivali akutnipe ri to ni ti s, od ve li ke ne rv ne sl ab os ti , me la nh ol ij e, hr o-ninog katara, koji uzrokuje gluvou. To je bila ena koja jeuspela da se jaui na konju popne na planinu Hamilton uKaliforniji i pree put od 28 milja za vreme jedne od

27


15/130

stranih oluja i kie, koje nikada ranije nisam video!.. Taena je u povratku jahala 4 dana. To je bio klju njenogizleenja: leila se gladovanjem. Odricala se hrane na 8dana i sve njene bolesti su nestajale, kao rukom odnesene...

I ranije sam sluao o leenju gladovanjem, ali ovo jebi lo prvi pu t da sam se su sr eo s njim ... Po e o sam da

gladujem. Gladovanje mije postepeno prelo u naviku, alipr et po st av lj am da je to za ita oc e no vo, ka o i za mene, pa udozvoliti sebi da opiem kako sam se oseao tih dana.

Tokom prvog dana oseao sam glad. Bolesni, halapljivioseaj gladi, poznat svima koji pate od dispepsije. Sledeeg

ju tr a im ao sa m manj i oseaj gl ad i, a za tim , na mo je vel ikozaprepaenje, nisam vie oseao glad. Nisam vie imaonikakvu elju za jelom, kao da nisam znao kako je hranaukusna. Pre gladovanja svakog dana tokom 2-3 nedeljeimao sam glavobol ju. Sada mi se glavobol ja javljala sa mo

prv og da na gl ad ov an ja , po to m je iez la i vi e se nije ponavljala. Drugog dana gladovanja osetio sam veliku slabosti manju vrtoglavicu kada sam ustajao. Bio sam due vremena na vazduhu i leao, grejui se na suncu, ceo dan. Istose desilo treeg i etvrtog dana - velika fizika slabost, ali

pri to m ve li ka jasnoa um a. Posl e pe to g da na ose ti o sam sebo lj e, mn ogo sam pr ep e aio i po eo sa m pom al o da pi em .Ali najvie me je zaprepastila jasnoa i aktivnost uma: viesam itao i pisao, nego to sam to mogao raditi ranijih

godina ...Za vreme gladovanja dobro sam spavao. Oko podne

svakoga dana oseao sam neku slabost, ali masaa i hladantu obnavljali su moju snagu. Dvanaestog dana prekinuosam gladovanje i popio sok od pomorandi ...

Moji oseaji za vreme obnovljene dijete bili su isto takointeresantni kao i za vreme gladovanja. Pre svega, imao samneuobiajeni oseaj mira i spoko jstva, je r se svaki ner v umom telu oseao kao maak na pei. Druga karakteristina

28

po ja va bila je pr od ue na ak ti vn os t um a - nep re kid no sa mitao i pisao. 1, na kraju, neodoljiva elja za fizikim radom.Ranijih dana dugo sam peaio i peo se na planinu, alinevoljno i s oseajem prinude. Posle ienja organizmagladovanjem, idem u fiskiilturnu salu i radim vebe, koje bimi bukvalno slomile kimu, s oseajem zadovoljstva i zapanjujuim rezultatima. Miii mi bukvalno skau i odjednomotkrivam u sebi mogunost da postanem atleta. Uvek sam

bi o mr av i na iz gl ed bo le l ji v, pa su me dr ug ov i zv al i,oduhovljen", a sada imam tako dobru boju lica da stalnosluam ale na svoj raun".

Herbert Selton - autor najpopularnijih knjiga o leenjuljudi (Sistem higijene, u 7 tomova, Gladovanje moe spasitiva ivot, Coveji ivot, njegova filozofija i zakoni i mnogedruge) poeo je da gladuje u leto 1920. godine. Za to vreme

s kor o 45 go di na - on je hi lj adam a pu ta gla do va o u trajanju

od nekoliko dana do devedeset dana kako radi smanjivanjateine, tako i radi obnove naruenog zdravlja. Knjige Sel-tona smatraju se klasikom prirodnog leenja. U daljemizlaganju esto emo se pozivati na njegove radove.

Savremena nauka stalno otkriva nove mehanizme blagotvornog uticaja gladovanja na zdravlje i produavanjeovekovog ivota. Ostali primeri bie navedeni u odgovaraj uim poglavljima.

Na ini uz dr a va nj a ove ka od hr an e an al og ni su ve

opisanim za ivotinje. Na primer, postojali su i postoje ljudikoji, slino ivotinjama, zapadaju u anabiozu i u takvomstanju mogu se nalaziti mesec i vie dana. Drugi ljudi, slinozimskom snu kod ivotinja, nalaze se u stanju letarginogsna po nekolik o godina. Postoje jedin stven i ljudi, koji iveuobiajenim nainom ivota, ali pri tome desetinamagodi na uop te nita ne jed u ili uzimaju mrv ice hrane, t o sene moe nazvati ishranom. I, na kraju, svima su poznati ljudikoji su vie puta gladovali ili gladuju po 10-40 i vie dana.

29


16/130

Svi ti ljudi se iz nepoznatih razloga (zbog neega) neiscrpljuju i ne umiru, ve obrnuto, predivno izgledaju i punisu ivota.

Evo najboljih primera raznih fenomena gladovanja.Anabioza. Jelena Blavatskaja u knjizi Iz petera (pe

ina) i prauma Hindiistuna istie sledee sposobnosti ljudikoji uporno vebaju:Ne dav no smo sluali da se jogin i i drugi praktikant i

gutavide (tajne svete nauke) u Indiji hvale da su otkrili tajnuda odjednom zadre disanje u trajanju od 21 do 43 minute ida, bez obzira na to, ne umru! Neki od njih su viegodinjimsvakodnevnim vebanjem poprimili svojstva hibernizacije:pada ju , kao ne ke i vo ti nj e, u z im sk i san i, os ta jui u tak vompo lo a ju bez di sanja i ak na jmanjih zn ak ov a i vo ta , dozvoljavaju da ih zakopaju u zemlju na nekoliko nedelja, ak imeseci, a zatim ih oivljavaju!"

U knjizi uv eno g vaj cars kog etnogra fa O. tolja Hipnoza i sugestija u psihologiji naroda (1904. godine) govorise o tome da je 1837. godine izbio spor izmeu jogiste poimenu Harida i maharade Rundit Singa. Maharada nijeverovao da ovek moe est nedelja da odlei sahranjen uzemlji i da posle toga oivi. Jogista se zainatio da mu todokae.

Pred svoj estonedeljni san jogista je bio sedam dana na

mlenoj dijeti, a na dan udubljivanja" isprao je creva ieludac. Svoje udubljivanje" u san Harida je poeo od togato je u oputenom stavu spustio glavu na grudi, u mislimausmerio pogled na nosnu kost i monotono izgovarajui i

po navl ja ju i st al no rei Ba am, Gaa m, Zaam, Daam,Naam" poe o da za dr a va di sanj e. Ka da se udubio" u sa n,uenik mu je zalepio voskom oi, nos i usta (da ne bi

pr od iral i in se kt i) , st av io jo gi st u u vreu i po lo i o u drv en isanduk.

30

Maharada je naredio da se sanduk s jogistom zakopa uzemlju. Dopunski je iznad mesta sahrane posejana penica ipo st av lj ena st ra a .

Posle est nedelja dolo je vreme buenja. Svi stanovnici grada Lahor i okolnih sela doli su da vide ishodspora.

Kada je sanduk otvoren u njemu se, u dobro (her-metiki) zaivenoj platnenoj vrei, video ovek u neudobnoj i savijenoj (sklupanoj) pozi. Jogistu su izvadili izvree i briljivo pregledali. Primetili su da je cela vrea

pr ek riv en a pl es ni ma . Ru ke jogis te bi le su sme u ran e, napi pa nj e - uk ru ene, a gl av a se spus ti la na ra me . Lek ar jeuzeo rtiku jogiste traei puis - puis se nije mogao opipati.Uenik Haride poeo je da ga poliva toplom vodom i trljamu ruke, stavivi prethodno na njegovu glavu zagrejanopen ino te st o. Sk in uo mu je iz u iju i no zd rv i vo sa k ko ji ih

je zap uavao, ot vo ri o mu el just i i iz vu ka o jez ik . Zat im jeslug a istrljao jogi sti oi uljem i otvorio mu one ka pk e. U .poetk u oi kao da su bi le mr tv e (s ta kl as te ), one j abui cenisu se pokretale, enice nisu reagovale na svetlost. Kada je

po trei pu t na gl av u jog is te st av lj eno vr ue test o javilo seja ko kon vulz iv no gr en je te la (g re nje ili po dr ht av an je te laznai da mu se vraaju spoljanje manifestacije), malo-po-malo poeli su da se javljaju disajni pokreti, nozdrve su senadimale, udovi postajali prirodno puniji, mogao se osetiti

pui s, pre md a je jo uv ek bi o veom a sl ab . Sl ug a je da lj e

stavljao u usta jogiste ulje i primorao ga da ga guta. Tada suse poluzatvorene oi Haride otvorile i dobile prirodni sjaj.Posle pola sata od poetka oivljavanja jogista je, pre-

poz nav i maharada Ru nd i t Sing a, koj i j e se de o pr ed nj im ,dubokim, jedva razumljivim glasom izgovorio: Dakle, dali mi sada veruje?"Priblino nakon jednog sata posle izvlaenja iz sanduka Harida je postepeno doao sebi.

Kasnije su lekari vie puta posmatrali jogiste u tomstanju. U indijskim novinama Hindustan tajms" u broju od

31


17/130

27 -2 8. oktobra 1958. godine objavljena je reporta a samesta sahranjivanj a" 52-godinjeg jogis te Babari Ram-dai Dinari. Posle desetodnevnog gladovanja smeten je ugrobnicu u kojoj je proveo 24 sata u stanju anabioze. Joranije, 1950. godine, s tim istim jogistom, Ramdaijem,izveden je jedinstveni eksperiment, koji je opisao indijski

lekar Vejkl u asopisu Lanceta". U Bombaju u prisustvudeset hiljada gledalaca jogista se zatipao u ranije iskopanugrobnicu u zemlji, koja je zatim hermetiki zacementirana itako ostala 56 sati. Ali to nije bilo sve. Posle navedenog roka(56 sati) unutranjost grobnice nalili su vod om i Ramda i je ,u stanju anabioze, bio pod vodom est i po sati, posle ega jevraen u ivot u jednoj od bombajskih klinika.

Zimski san. Veoma dug san oveka u istoriji ove-anstva zabeleen je vie puta. Tako je Amerikanka Patricija Maguira, saznavi za pogibiju verenika, odjednom

po el a da ze va . Sa ve to va li su joj da le gn e u po st el ju . Pa tricija je legla i bez buenj a pres pava la vie od 18 go di na!

No rv e an ka Avg us ti na La ng ar d pr es pa va la je od 1919 . do1941. god ine. Za to vreme ona se uopte nije izmenila. K adase probudila poela je veoma bizo da stari i posle pet godina

je um rla. Dv ade set go di na pr espa va la je Na de da Le be di naiz grada Dnepropetrovsk. Probudila se na dan sahrane svojemajke. Trebalo joj je osam meseci da obnovi motorneaktivnost i. Izgledala je mnogo mlada za svoje god ine i nije

se alila na zdravlje.Ovi sluajevi pokazuju sposobnost oveka, da slino

ivotinjama, moe da zapada u svojevrsni zimski san i dadue vremena bude bez hrane.

ivot bez hrane. Tereza Njumen roena je u Strastnipe ta k 1898 . go di ne . U dv ad es et oj godini i vo ta , us led pos-ledica nesreno g sluaja, oslepela je i ostala paraliz ovana .

Mol itv ama Svet oj Terezi iz Lisje ona je na udan na in1923. godine povratila vid. Kasnije se trenutno izleila od

32

pa ra li ze ud ov a. Od 1923 . god ine Te re za se po tp un o od re kl aje la i pi a, osi m s to je sv ak odn ev no uz im ala osv e ten e oblate (okrugli hlebi od presnog testa, koji katolici prinosena priest) 4 . Od 1926. godine svake nedelje petkom kod njese pojavljuju stigme (Hristove rane).

Evo kako opisuje Joganana 37-godiuju Terezu

Njumen u kn ji zi Autobiografija jogiste:

...Ona je izgledala mnogo mlaa, odlikovala se uistinudejom sveinom i mirisom. Zdrava, bodra, dobro graena is rum en im obra zima - to je sveti ca, koja nita ne je de! ...

- Vi nita ne je det e?- Ne, osim hostije (posveeni beskvasni kolai kojim

se katolici prieuju)' svakog dana u est sati ujutro.- Koliko je velika hostija?- Tank a, kao hartija, veliine male monete. J edem je jer

je os ve t en a, ak o ona nije os ve t en a ni sa m u stanju ni nju da

j edem.- Razume se, niste mogli s tim proiveti dvadeset

godina?- ivim od Boje svetlosti!- Vidim da shvatate, da se energija uliva u Vae telo iz

etera, od Sunca i iz vazduha.- Tako sam srena to znam da shvatate kako ivim.- Moete li nauiti i druge kako da ive bez hrane?To pitanje kao da ju je okiralo.

- Ne mogu to da uradim. Bogu to ne bi bilo po volji..."... Svakog etvrtka od ponoi do podneva u petak rane

na njenom telu se otvaraju i iz njih krvari; ona gubi etiri i pokilograma normalne teine na pedeset pet kilograma ...

... Profes or Vutc ispr iao je o neko liko slu ajeva, koji su

se u njegovom prisustvu dogodili sa sveticom.

4 Priniedba prevodio ca.

5 Priniedba prevodioca.

33


18/130

... esto smo preduzimali vi ednev ne ekskurzije poNemak oj . To j e zapanjujui kont ra st : u vrem e dok smo je litri puta dnevno, Tereza nije jela nita. Ona je bila sveza kaorua, koju ne dodiruje umor koji se na nama oseao zbog

pu to va nj a. Ka da smo gl ad ni i tuma ram o po pri gra ds kimgostionicama, ona se veselo smeje".

Profesor je doda o nekoliko interesant nih fizioloki hdetalja.

Poto ne uzima nikakvu hranu, njen eludac se smanjio. Kod nje nema nikakvih prirodnih izluevina, ali znojnelezde funkcioniu, njena koa je uvek nena i elastina.

... Iz razgovora sa Terezinom braom saznali smo dasvetica spava sat-dva. Ona je aktivna i puna energije, bezobzira na mnogobrojne rane po telu ...

... Tereza ima sposobnost da pomou molitve prenosi nasvoje telo bolesti drugih. Odricanje od hrane poinje odtrenutka kada se molila da bolest grla kod jednog mladogoveka iz njene parohije prede u njeno vlastito grlo".

Tereza je umrla 18. septembra 1962. godin e.Moe se zakljuiti da iveti bez hrane i ak bez vode

nije nita neobino, i da se ta vetina moe nauiti akopostoj i ve li ka e lj a za tim.

Dobrovoljno uzdravanje od hrane. Obian ovekmoe biti bez hrane dosta dugo. Na duinu gladovanjasvakog oveka utiu sledei faktori: bezbednosna situacija;

informacija o tome kako pravilno gladovati; individualnaovekova konstitucija i starosno doba.

Bezbednosna situacija. Ako se ovek neoekivano ipr inu dno na e u si tuacij i da ne moe da uzi ma hra nu, onumire ne od gladi, ve zbog panike i neznanja kako da se

pr av il no pon a a bez hr an e.

U leto 1942. godine etiri naa mornara nala su sedaleko od obala Crnog mora bez rezervi vode i namirnica.Treeg dana probali su da piju morsku vodu. Zahvaljujui

34

tome to voda u Crnom moru ima dva puta manji salinitet odvode u svetskim okeanima, oni su se na nju navikli petogdana. Svaki od njih pio je dnevno po dve uturice morskevode. Pri svemu tome panika, nepovoljna situacija i ostalifaktori delovali su pogubno. Prvi mornar umro je 19. dana,drugi - 24, a trei - 30. dana prinudnog gladovanja. Pos-

lednji, kapetan medicinske slube, otkriven je i podignut nabr od tr id eset e st og dan a u stanju pomu e ne sv es ti . Za tovreme izgubio je 22 kilograma, to je iznosilo 32% odnjegove prvobitne teine.

Poetkom naeg veka grupa od jedanaest ljudi tra-jk ov al a je gl au u za tv or u u ir sk om gr ad u Ko rk u. Dvadesetog dana u novinama se tvrdilo da zatvorenici umiru.Takve vesti pronosile su se tridesetog, etrdesetog, pedesetog, ezdesetog i sedamdesetog dana. U stvari prvi zatvorenik umro je sedamdeset etvrtog dana gladovanja,drugi - osam deset osmog , a ostali su devedeset etvrtogdana prestali da gladuju, postepeno su se oporavili i ostali uivotu.

U Odes i, jed na ena je u bezizlaznoj situaciji i i zmuenabo le st im a resi la da ok ona ivo t sam oub istvo m. Pot o jebi la ve om a po bo n a ni je mo gl a da di gn e na se be ru ku iresila je da umre gladujui. Je dnost avno je legla u postelju iekala da doe smrt. Odleala je tri meseca i za to vremeizgubila 60% teine. Kada su je otkrili u stanju krajnje

iscrpljenosti, prebacili su je na odeljenje rastereujue-di-jet alne te ra pi je ko d le ka ra V. J. Da vi do va. Uz nj eg ov upomo i sp ec ij al no m di je tom po tp un o jo j je ob nov lje nateina. Osim toga, ispostavilo se da se ta ena potpunoizleila od svih bolesti, koje su je ranije muile!

Kako pravilno gladovati. Ako se ovek ne boji da gladuje i zna kako da se ponaa za vreme gladovanja, moedugo i uspeno da ga primenjuje. Tako je brazilski fakirAdelinu da Silva pedeset godina zaraivao sebi za ivot

35


19/130

tako stoje redovno gladovao. Za 57 godina ivota on je od-gl ado vao tri godi ne, a 1969. godin e izdrao je bez hran e I 1 Idana.

ovek po imenu Sui od 1886. do 1904. go dine uznovanu naknadu izveo je deset eksperimenata gladovanja -od 20 do 45 dana . ovek po imenu Marleti nekoli ko puta

gladovao je po 50 dana.Autor ove knjige nije gladovao vie od 27 dana, ali jevideo, itao i sluao o ljudima koji ive u Rusiji, koji su radileenja, duhovnog usavravanja, gladovali od 30 do 50 danai ak 91 dan. Pri emu je to kod nekih prelo u naviku.

Individualna ovekova konstitucija i uzrast. Zato to seza vreme gladovanja troe naa tkiva, ispostavilo se, da toovek ima veu teinu, due moe da gladuje. Jelena Donsiz Los Andeles a koja je patila od gojaznosti (143 kilo grama)gladov ala je 119 dana. Za vreme gladovanja svak odn evno jepil a 3 li tre v od e, a dva puta ne de lj no da va li su jo j vitami nskeinjekcije. Za to vre me njena teina smanj ena je na 81 kilo gram, a lino oseanje je bilo odlino.

U gradu Glazgov 1973. godine dve ene, koje su patileod gojaznosti, gladovale su, radi normalizovanja teine 236i 249 dana!

Ako govorimo o gladovanju i uzrastu moramo se pozvati na Hipokrata, koji je pisao:

Starci veoma lako podnose glad, a zatim dolaze od

rasli, tee od ostalih - mladi ljudi, a najtee deca, posebnoona koja su suvie ivahna".

Kao to se vidi, uvaeni itaoci, ovek moe da budebe z hr an e ak o ko rist i ra zl iit e me han izme - od j e d e n j a "svog tela do ishrane" svetlosnim zracima.

36

OBJANJENJE POJMA GLADOVANJE"

Arnold de Vriz u knjizi Terapija gladovanjem (LosAneles, 1963) oyako opisuje pojam gladovanja:

Pod terminom gladovanje podrazumeva se potpuno ilidelimino uzdravanje od hrane ili vode iz bilo kojih razl

oga. Takvo gladovanje moe biti vono, povrtarsko, mle-no, vodeno a ima i drugih tipova gladovanja. U zavisnostiod uzroka, koji izazivaju gladovanje, ono se moe podeliti ina drugi nain: religiozno, profesionalno, fizioloko, patoloko i eksperimentalno gladovanje.

Vono gladovanje je uzdravanje od uzimanja voa,pov rt ar sko - uz dr a va nj e od po vr a, ml en o - od mle ka,vodeno - od vode itd. Religiozno gladovanje (post") jeuzdravanje od uzimanja hrane radi razvoja duhovne misliili obavljanja religioznog obreda. Profesionalno gladovanje

je uz dr a va nj e od hr ane zb og po pu la rnos ti i re kla me . Fi zi oloko je prirod no odricanje od hrane, koje se sree u prir odi,na primer, za vreme zimskog sna, ili sezonsko uzdravanjeod hrane kod nekih ivotinja. Patoloko gladovanje vezano

je za or ga ns ka obol je nja, ko ja ine or ga ni za m nes posob nimda uzima ili asimiluje hranu. Eksperimentalno gladovanjejevetako uzdravanje ljudi ili ivotinja od hrane radi naunog istraivanja ...T erapeutsko (leko vito) gladov anje je

potp uno uz dr a va nj e od hr an e, ali ne i od vod e. Cil j te ra -

peutskog gl adov an ja je jaan je or ga ni zm a i ob na vl ja nj ezdravlja".

Podela gladovanja", koju je dao Vriz, govori o nedopustivoj pometnji u umovima ljudi po tom pitanju. Da bise postigli odreeni fizioloki pomaci u organizmu, a zatimda se izvesno vreme odravaju radi leenja ili profilakse,po tr eb no je pot pu no uz dr a va nj e od uz im an ja hr an e. Vono, povrtarsko, mleno gladovanje" (tu moete dodatimesno, hlebno itd.) je obina ishrana, koja nije u stanju da

37


20/130

iskljui probavne organe i aktivirazadremale unutarelijskemehanizme za obnavljanje i oporavak (rehabilitaciju). To susvojevrsne (posebne) dijete, koje ne treba meati s pravim

po jmo m gl ad ov an ja .

U naem sluaju pojam gladovanje oznaava dobrovoljno odricanje oveka od unoenja u organizam bilo

kakve hrane, a u pojedinim sluajevima i vode na odreeno vreme radi ienja organizma, izleenja od bolesti ili duhovnog usavravanja. Pri tome granini rokovigladovanja ne smeju dovesti do iscrpljenosti organizma inepovratnih promena.

Postoje i drugi nazivi za dobrovoljno odricanje ovekaod hrane - post, rastereujite-dijetalna terapija (RDT),

fizioloki korisno gladovanje (FKG). Objasnimo nastanaktih termina i otklonimo neke nedoumice, vezane za njih.

Re post" je francuskog porekla i oznaava: 1) odgovoran i istaknutu dunost; 2) straara, postavljenog natano odreeno mesto; 3) mesto na kome se nalazi straar.Ali najvanije je da se shvati kakvu funkciju izvrava ovekna strai. A funkcija se svodi na zabranu prolaska krozstraarsko mesto nepoeljnih dejstava, predmeta, ljudi islino.

Arhimandrit Nikifor u Biblijskoj enciklopediji(Moskva, 1891. godine) ovako opisuje pojam post:

... Judejci su imali obiaj i smatralo se religioznomobavezom da poste, to jest da se uzdravaju od hrane, da semole i prinose rtve ... Jevreji su se pridravali postova s

posebnom stro go u . . . i istical i su se ne sam o uzd r av an je mod hrane, ve takoe i od svih drugih ulnih potreba".

Kada se govori o tome da se ovek pridrava posta" ilida posti , to znai da je dobrovoljno postavio preprekusvojim ulnim zadovoljstvima radi njihovog obuzdavanja ipo ti nj avan ja . Tak vim po st up kom on se uzd igao , zau ze o

38

glavno mesto u sebi samom, odbacujui sve stoje lano istrano.

Ako se to ne radi svesno, dobrovoljno, tada e povlaivanje vlastitim ulnim zadovoljstvima (odjela, alkohola,seksa, komfora itd.) uiniti oveka njihovim robom, razarajui postepeno organizam. Do toga dolazi tako nepri-

metno, da ovek ponekad ni u ta ne sumnja. Veoma dobroje re e no u ./evanelju Sveta Isusa Hrista od uenika Jovana:

... Bezbrojne bede i opasnosti oekuju Sinove Coveje.Veljzevul, knez demona, izvor svog zla, nalazi se u teluSinova ove jih. On je izvor smrti, on raa sve nesree, i

po d oar av aj uom ma skom on iskuava i sa bl a nj av a Si nove oveje. On im obeava bogatstvo i vlast, velik olepn edvorce, zlatnu i srebrnu odeu, mnotvo sluga i sve to onizae le; on jo obeava slavu i ugled, ulne radosti i rasko ,

pre div na jel a i ob il je vi na , bune orgi je i dane pro vedene upr az no va nj u i ne ra du . T a k o on sablanjava svakog ,p r e m a e mu j e v i e sklono nj eg ovo sree, i onog dan a, kad aSinovi oveji postanu potpuno robovi sve te sujete i svihtih gnusnosti, tada on, kao platu za naslaivanja, oduzimaod Sinova ovcjih sve blagodeti koje im je Majka-Zemljadala u izobilju. On ih liava disanja, krvi, kostiju, utrobe,oiju i uiju.

Disanje Sina ovejeg postaje plahovito (ubrz ano) i

zaudara kao disanje neistih ivotinja; ono postaje krae ibo le sn ij e. Nj egov a kr v post aje gu a, ra sp ro st ir ui ta ka vodvratan miris, kao voda u movari. Ona se zgruava itamni, slino smrtnoj noi. Njegove kosti se deformiu,po st aju lo ml ji ve , prek riva ju se spol ja vor ov im a i ra zl az uiznutra, a zatim se lome napola, kao kamen koji pada sastene. Njegova koa postaje masna i oteena; ona se raspadai na njoj se javljaju kraste i odvratni gnojni irevi. Njegovautroba se puni odvratnim neistoama, stvarajui trulene

39


21/130

bu ji ce u ko ji ma se gn ez di go mi la po ga ni h cr va . Njeg ove oise zamrauju sve dok u njima ne zavlada duboka tama.

Njeg ovim u im a ov la dav a gl uv oa i u nj ima ca ru je dubo katiina.

I tako, na kraju krajeva, Sin oveji gubi ivot zbo gvlastitih greaka, to nije smogao da se naui da uvaavazakone svoje Majke i samo je pravio greke - jednu zadrugom. Zato su svi darovi njegove Majke-Zemlje njemu

bi li od uz et i: di sa nj e, kr v, ko st i, ko a, ut ro ba , oi i u i i, nakraju krajeva, sam ivot, kojim je Majka-Zemlja ogradila(sauvala) njegovo telo.

Ali ako Sin oveji priznaje svoje grek e, ako zaali zasvoje greh e i od rekne ih se, ako se vrati svojoj M ajci-Zeml ji,oslobodi se od noktiju satane i odupre se njegovim iskuenjima, tada e Majka-Zemlja ponovo prihvatiti njega,svog sina, koji je iveo u zabludama i greio. Ona e mu

po da ri ti svoju lj ubav i po sl ae mu svoje Anele, koji e musluiti.

Ja vam uistinu govo rim: im se Sin oveji usprotiv isatani, koji obitava u njemu, i prestane da se potinjavanjegovoj volji, istog momenta Aneli njegove Majke ut-vrdie se u njemu da bi mu sluili svim to je u njihovojvlasti, oslobaajui ovejeg Sina od vlasti satane .

Jer niko ne moe da slui dvojici gospodara. Uistinu, ilislue Veljzevulu, ili naoj Majci-Zemlji i njenom ivotu.

Ja vam uistinu govorim: blaeni oni, koji slede zakoneivota i ne slede stazama smrti. Jer u njima e ivotna snagarasti, sve vie jaajui, i oni e izbei uticaju smrti".

Prema tome, post" je isto to gladovanje, ali preciznijeodraava motivacionu stranu oveka. Kao to vidite pojampost" nema nikakve slinosti s posnom" hranom, osimzvunosti rei. Spoljanja slinost zvuanja, ali sasvim supro tn e po sm is lu rei post" (f ra nc us ka re , oz naava zabranu) i postan" (ruska re, oznaava nemasnu i mesnatu

40

hranu) dove la je do zbrke u umovi ma ljudi i do nepravil nogtumaenja religioznih postova. Umesto da gladuju, ljudiuzimaju nemasnu hranu (meso ne moe, a riba moe!?),izobliujui iz korena utemeljen smisao.

Naravno, ne mog u svi ljudi da gl aduj u, pa za to ne kitreba da uzimaju nemasnu hranu, koja rastereuje i olakavarad organizma. Takvo odricanje od hrane, u prvom redu,doprinosi ienju uma i kontrolisanju oseanja u spolja-njim manifestacijama. To upravo i znai da crkveni postleci duu.

Da ne bih rekao itaocu svoje miljenje, kao d opu nu vereenom, naveu razgovor novinara sa jednim sveteni-kom.

Pitanje novinara: Koje su glavne razlike izmeu crkvenog posta i lekovitog gladovanja koje mnogi primenju-

JU?

Odgovor: Kod crkvenih postova i lekovitog gladovanja ciljevi su razliiti, iako sutinskih razlika meu njimanema. Ipak ja bih se s izvesnom obazrivou i opreznouodnosio prema toj tehnici. Zato? Re je o tome da ak i ucrkvenim postovima postoji pastirska praksa, da svetenikzabranjuje oveku da posti. Ne zato to takva dijeta moepr ouz ro kov at i bo le st , ve za to to ove k moe bi ti potp unozdrav i istovremeno post za njega moe biti koban. To seobjanjava time to ovekovo telo nagomilava na dui kao

neke kraste, koje, kao sasuena krv na rani, sjedne strane,ometaju kretanje, a s druge strane, one ga tite. Kada se tajoklop istanji, ovek postaje osetljiviji na spoljanje uticaje iranjiviji. Zato se esto mogu sresti ljudi koji za vreme postapo st aju kr ajnje ra zd ra l ji vi , to do vo di do pa ra do ks a - ovekse odrie ulja i mleka, i pri tom zagorava ivot svojimroacima i najbliim. (Gladovanje omoguava da se uoei aktiviraju osetljive gnojne rane", koje, ne dobijajuiodgovarajui stimulans kroz ukus, pokuavaju da do-

41


22/130

biju potrebnu energiju od drugih ljudi na raun izazivanja kod njih kontra emocija kao odgovor na slinojedenje". Ti ljudi su potajni vampiri". Upravo takviljudi treba da gladuju da bi oslobodili vlastitu spoljanjumanifestaciju od tih gadosti. Samo im post omoguavada postanu savreno strpljivi i srdani. - Prim. Genei.)Svaki svetenik e ua to rei: bolje jedi sve, nego da dirasvoje blinje. Crkveni post ni u kom sluaju ne podra-zume va prostu dijetu na stolu . Najvanije je da vreme post a

bud e vr em e duhovnog uzdizanja - po ja ava nj e mo li tv i,po se ta hr am u, pomo bl i nj im , bo rba s gr es im a i str as ti ma .To mora biti vreme ispovesti i pokajanja. (Ovo svedoi otome da mi, izgovarajui iste rei, tim recima dajemosasvim drugi smisao. Jer istinski duhovni poduhvat, uprvom redu, pretpostavlja aktivnosti na ienju due isvesti. Na prvo mesto treba postaviti borbu sa strastima

koje vode ka grehu. Tada nee biti potrebe da se ispo-veda i kaje. Pomo blinjima postae prirodna, a molitvee se same ustremiti iz vaeg srca. - Prim. Ganei.) A gdese u isto medicinske svrhe praktikuje gladovanje, moe se

po mo i kod jednog, a naneti teta ko d d rugog ' . (Vano jeshvatiti, da bez isceljujueg rada u svesti obolelog oveka nema isceljujue aktivnosti u njegovom organizmu. - Prim. Ganei.)

Pitanje novinara: Veina entuzijasta lekovi tog gladovanja ubeeni su materijalisti, koji smatraju da je bitnoizleiti telo, a u zdravom telu zdrav je i duh". (Ovo pitanjeukazuje na potpuno neznanje o tome ta je kod ovekaprimarno i glavno, a ta je sekundarno i zavisno. -Prim.Genei.)

Odgovor: Ja se s velikim simpatijama odnosim premamaterija l isti ma. Mn og o je gor e kada ljudi, koje su va s-

pi tava li at ei st i, od je dn om ud ar e u neku re li gi oz nu , a naj -

42

ee pseudoreligioznu filozofiju, ponu da se ludiraju okultizmom, leenjem, hiromantijom i astrologijom. 1 takvoneomnogobotvo se potencira. Jer crkva sama po sebi nije

pr ot iv toga da ovek vodi zd ra v nain i vo ta i da se br in e osvom telu. Meni se ini da je lekoviti efekat gladovanjauslovljen time to se organizam nalazi u eksperimentalnojsituaciji, to ukljuuje rezervne mogunosti i poinje dafunkcionie pod surovijim reimom, nego obino, i samimtim neke bolesti se odugovlae. Mislim da nema potrebe dase pribegava natprirodnim objanjenjima da bi se objasniolekoviti efekat gladovanja, kao neka ideja o udu boanske

bla go de ti , koja to bo e lec i on og a koji po st i, ili ne ke ko s-mike energije". (Stupajui dobrovoljno u okvire strogogposta i gladovanja ovek radi s najdivnijim to ima - sBoanskom silom, ije je on projavljenje. On se potpunooslanja i polae nadu u Nju, a ne na Iekove, terapije i

druge izume medicine. - Prim. Genei.)

Pitanje novinara: Ispriajte, molim Vas, detaljnije, kakva su pravila za vernike u vreme posta. Moda je nekometeko da posti jer to ne radi kako treba?" (Sumnje ukazujuna mnotvo psiholokih stega, koje ometaju oveka daostvari ono to je zamislio. - Prim. Genei.)

Odgovor: Pravilo broj jedan , koje je izrekao Hrist uJevanelju glasi: kada postite nemojte biti utueni, da ne bi

pa da lo u oi da po st it e. (Istinski tana preporuka -radujte se. Jer radost je spoljanje ispoljavanje lekoviteenergije i pribliavanje Boanskim Izvorima (zaecima)u nama. - Prim. Genei.) Za vreme posta iz oveka ne smeda se osea tuga i alost (melanholija). (Tuga i alost suspoljanja manifestacija toga, odnosno da je spoljanjamanifestacija jako oteena ulnom (senzibilnom)stegom. Emocije tuge i alosti stvaraju u organizmutoksine materije, koje unitavaju oveka. - Prim.

43


23/130

Genei.) Nije sluajno to se, kada poinje Veliki post, svecrkvene pesme pevaju o proleu: Nastupilo je prolee

poka janj a, pr ol ee ob na vl ja nj a" . (Radosnu pesma je izvanredno sredstvo za stvaranje lekovite energije u organizmu, pojave vrlo aktivnih lekovitih materija - en-dorfina. Posebno znaenje u pesmi imaju rei koje usledspecifinih vibracija i smisla podstiu stvaranje lekoviteenergije i endorfina u organizmu. Rei obnova" i prolee" imaju te osobine. - Prim. Genei.) Veraici pozdravljaju jedan drugog (Pozdrav, blagonaklonost i iskrenost nisu nita drugo, nego informaciono-energetskarazmena sa stvaralakim i lekovitim energijama.Prim.Genei.) s poetkom posta, jer po svojoj dubokoj sutiniVeliki post je vreme velike radosti. (Za vreme Velikogposta Zemlja se nalazi u posebnom energetskom sektoruprostranstva, koji stimulie obnavljanje i daje ivotni

impuls svemu ivom. S tim u vezi kod oveka se javljaveoma vedro raspoloenje. - Prim. Genei.) Tokom godine sve je prekrila abokreina, okolo je sve uobiajeno,tako obino i odjednom se dua budi: potrebno joj je netovie. Duhovno buenje, buenje pokajanja, na kraju kra

jev a, do no si ogromnu ra dost ove ku . (Pokajanje oznaavaaktivnost radi ienja nae svesti. Kada se pokaje zbogneeg, ovek se isti od toga. Sada se stva ra vie energij e,to i izaziva oseaj radosti i lakoe. - Prim. Genei.) U to

vreme treba vie panje poklanjati ljudima koji nas okruuju, pomagati siromasima, pri emu oskudevati u naedane ne znai uvek da neto postoji. Na kraju krajeva,smisao posta je takav da treba jesti toliko da to ne ometamolit vu. Tre ba zapamtiti da je to samo sredst vo za po stizanje vieg cilja, post treba da pomogne oveku da ivi pozakonima due, a ne po zakonima tela". (Istinski tano:post je sredstvo, instrument, koji nam pomae uspoznaji i leenju samog sebe. - Prim. Genei.)

Pitanje novinara: Kako se crkva odnosi prema postu igladovanju dece i bolesnih ljudi?"

Odgovor: Tu je crkveni stav jedinstven: bolesnici,deca, trudnice i majke dojilje ne mogu postiti, njima jepo tr eb na kv al it et na is hr an a" . (Kod bolesnog oveka masaporemeaja je u spoljanjoj manifestaciji, zagaenostfizikog tela. Za njih je gladovanje najkvalitetnijaishrana. - Prim. Genei.)

Pitanje novinara: ,,A ak o je boles nik ube en da e muod posta biti lake?"

Odgovor: Mislim da bi takva pitanja trebalo reavati uindividualnom razgovoru sa ispovednikom, sa ovekomkoji treba da zna stanje tog bolesnika i da ga posavetuje. ovek mora da ima slobodu izbora. 1 u duhov nom ivotu nesrne se svakom prilaziti s istim stavom. Postoje situacije,kada je za oveka korisnije da odustane od posta, a postoje i

obrnute, kada treba pojaati post, i to su sve razni obliciduhovnih lekova. (Dobro reeno. Jer da bismo unitili dubinske ulne stege treba da se stavimo u neuobiajenosurove uslove. Na primer, suvo gladovanje. Tada postojimogunost da se efikasno i brzo oslobodite psiholokekoljke u spoljanjoj manifestaciji oveka, koja jeprouzrokovala teko oboljenje. - Prim. Genei.) Po tomese i razlikuje crkveni post od lekovitog gladovanja, to on neleci samo telo, ve i duu". (U prvom redu duu, koja ini

osnovu spoljanjih manifestacija svakog oveka. Zavreme gladovanja oveka treba motivisati ne na oslobaanje od jedne ili druge bolesti, ve na borbu saulnim stegama, koje u prouzrokovale tu bolest. -Pr im.Genei.)

Termin rastereujiie-dijetetska terapija uveo je pobo rnik lekovitog gladovanja profesor Jurij Sergejevi Niko-lajev. U dejim i ml adal akim go din ama na njega je velikiuticaj imao Nikolaj Georgijevi Sutkovoj, koji je propa-

45


24/130

girao prirodne nauke, zakone prirode i ideje lekovitog gladovanja. U porodici Nikolajevih i njihovih poznanika zavreme bolesti obavljali su se redovni postovi i gladovanja.

Kad je zavrio Moskovski medicinski institut Jurij Ser-gejevi specijalizirao je psihijatriju. U svojoj lekarskoj praksi trudio se da obolelim ljudima pomae piiiodim metodama, a ne lekovima.

Posmatrao je leenje obolelih od izofrenije i, videikako ih nasilno hrane, uporedio je metode leenja, koje se

pr im en ju ju u ps ih ij at ri ji , sa de js tv om do zi ra nog gl ad ov an ja .1 u jednom i u drugom sluaju nastaju duevni potresi iinhibicije.

Na ps ih ij at ri jsko j kl in ic i Pr vo g Moskovskog me dici nskog instituta imena Korsakova 1948. godine Nikolajevgladovanjem leci psihiki obolele ljude.

Ali postavilo se pitanje: kako nazvati takav metod lee

nja? Svaki ovek ima negativan odnos prema rei gladovanje". Posebno to se rat tek zavrio, pa su se ljudi viegodina loe hranili odnosno gladovali.

Izuavajui procese koji se javljaju u organizmu zavreme gladovanja i posle toga, ispostavilo se da organizamu periodu doziranog gladovanja ivi na raun posebnihmehanizama, koristei svoje rezervno tkivo. U sutini, gladovanja nema, postoji samo kvalitetno drukiji nain ishrane.

U vezi sa tim momentima - negativnim odnosom oveka prema rei glad" i kvalitetno sasvim drukijim nainomishrane - i time, to se pri izlasku iz gladovanja primenjuje

po se bna is hr ana, Ni ko la je v je od lu io da svoj me to d leen japs ih iki h obol jenja na zo ve rastereujue-dijetalnom terapijom (RDT).

U Rusiji 1952. godine metodom RDT poeli su da lecesomatske bolesti: sranu i bronhijalnu astmu, upalu plua,tromboflebitis, radikulitis, sklerozu itd.

46

Uglavnom zahvaljujui naporima J. S. Nikolajeva meto d doziranog lekovitog gladovanja u naoj zemlji se uvrstio. Mnogi njegovi uenici i sada uspeno razvijaju tajmetod prirodnog leenja. Nikolajev ima 90 godina, ali idalje praktikuje gladovanje.

Suren Avakovi Arakeljan, idui vlastitim putem izuavanja gladovanja i nairoko ga primenjujui u stoarstvu

za podmladivanje ivotinja, tu pojavu je nazvao fiziolokikorisno gladovanje" (FKG).

Zato fizioloki korisno"? Na osnovu naunih i praktinih istraivanja utvreno je, da je za aktiviranje niza biolokih mehanizama, koji su odgovorni za obnavljanje organizma, potrebno strogo uzdravanje od uzimanja bilo kojevrste brane za odreeno vreme. To odreeno \ reme" treba datraje dovoljno dugo da bi se pravilno razvili mehanizmi 2aobnavljanje. A ko je on kratak, ti mehaniz mi se nee aktivirati inee doi ni do kakvog podmlaujueg efekta. Ako je suviedugotrajan, nastaju nepovratne patoloke promene, koje moguda proirzrokuju smrt. Zato gladovanje traje tano onoliko,koliko je potrebno za aktiviranje i dejstvo fiziolokih mehanizama za obnavljanje i podmladivanje organizma. Otuda inaziv fizioloki korisno gladovanje.

U zakljuku ovog naeg istraivanja moemo rei sle-dee: termin post znai svesno prekidanje ishrane radi usavravanja duhovnih kvaliteta i fizikog tela; termin gladupotrebljavaju ljudi, koji tu pojavu, u sutini, veoma malo

po zn aj u; te rmin ra st er euj ucd ij et al na te rapi ja - RDT upotrebljava se u uskim medicinskim krugovima kao metod

prir odn og leenja pomou gl ad ov an ja i na kna dne pr av il neishrane kod velikog broja obolelih od psihikih i somatskihoboljenja; termin fizioloki korisno gladovanje - FKG oznaava optimalni rok gladovanja, koji je dovoljan za nastajanje procesa podmladivanja u organizmu ivotinja i oveka. U daljem izlaganju koristiemo izraz glad, koji jeodomaen u narodu.

47


25/130

Gladovati - znai hraniti se na raun rezervi vlastitogorganizma.Gladovati - znai aktivirati posebne mehanizme.

PROCESI KOJI NASTAJU U OVEJEMORGANIZMU PRILIKOM GLADOVANJA

Gladovanje je magini klju za obnavljanje vlastitog zdravlja kako bi se ono uzdigla do savrenstva.

Ne ka da da vn o med icina se nije odvajala od os ta lih sferaspoznajne delatnosti oveka i potpuno zaslueno smatrala se

pr vim st epenom mudrosti . Iz tih razloga i rane po da tk e o

gladovanju dobili smo od Bude, Isusa Hrista, Muhameda, ali iod mudraca kao to su Pitagora, Sokrat, Platon i mnog i drugi.

Tokom hiljada godina nagomilan je ogroman materijal,koji ilustruje viestrane efekte nastale u oveku usled pri-mene gladovanja. Raznolikost efekata moe se svrstati udve kategorije uticaj na ovekove spoljanje manifestacijei na fiziko telo. Metode i rezultati spoljanjeg preobraajaovekovog bia pomou gladovanja postepeno su padali uzaborav istisnuti iz medicinske prakse oiglednijim rezul

tatima, koji su se odraavali na fizikom telu.

PROCESI KOJI SE DEAVAJU U OVEKOVIM

SPOLJANJIM MANIFESTACIJAMA

Gladovanje - posebna grana nove nauke o oveku.Vaa kazna - tetne navike, a najvea nagrada - zdrav nainivota.

48

Na o vekove spol ja nje mani fest ac ij e gl ad ov an je im advojaki efekat: trenira ivotnu snagu organizma za rege-neraciju i obnavlja i isti svest od patogenih psiholokihstega. Ta dva efekta gladovanja koristili su drevni mudraciza prosveenje i postizanje svetosti.

Glad i ivotna snaga organizma. ta se podrazumevapod ivotnom snagom organizma? Tim terminom ozna-

iemo informaciono-energijski nivo ovekovog bia, kojiupravlja razvojem naeg organizma od stanja oploene jaj-ane elije do stanja polno sazrelog oveka, a zatim odravaorganizam u stabilnom stanju tokom celog ivota.

Radi bolje jasnoe o ivotnoj snazi reiemo sledee. ove k ima fiziko telo u kom e se deavaju fizioloki procesi; iza fizikog tela i procesa koji nastaju u njemu, nalazise nivo svih moguih polja energije; energetska polja stvaraju kvantni nivo ovejeg bia; taj kvantni nivo oveka

stvara i jo bolje podrava dubinski energetsko-informa-cioni nivo, koji smo nazvali ivotnom snagom, ili ivotnomenergijom. Ajurvedski termin prakriti objanjava se ovako:stvarna ovekova priroda sastoji se iz ivotne snage i kvantnog nivoa ovejeg bia, koji stvara ivotna snaga. Sveostale strukture ovejeg organizma: energetska polja, fizioloki procesi, tkiva organizma i telesna teina odraslogoveka - mogu se menjati u procesu ivota, ali samo se

prakriti ne moe menjati.

Na i vo tn u energi ju i nj enu ul og u u pr oc es u gl ad ov an ja

po zi va ju se mn og i na un ic i i le ka ri . Na ve u nj ihove pr ie,da biste imali bolju predstavu o tom vanom fenomenu.

Pol Breg:ivotna energija, koja se koristila za asimilaciju hrane,

za vreme gladovanja troi se na izbacivanje otrova iz organizma. Kada gladujete organizam se sam isti, leci i obnavlja na raun ivotne energije.

Ima mnogo hiljada aktivnosti, koje zahtevaju energiju ij o en er gi je ! Energi ja je ve om a dr ag oc en a, ali se ne moe

49


26/130

spakovati u flau ili kutiju, niti kupiti. Mnogi smatraju da se

ona moe dobiti uzimanjem lekova, alkohola, duvana, kate,

aja, pepsi -kol e, ali se varaju. Energija je nagrada za ivot ,

stoje mogue blii prirodnom ivotu. Smanjivanje energije

usporava funkcije svih sistema za luenje: creva, bubrega,

koe i plua. Kod tih organa nedostaje energija da bi fun-

kcionisali punom snagom. Tada se raznovrsni otrovi ne

izbacuju potpuno iz organizma, postepeno se nagomilavaju

i nanose veliku tetu organizmu.

Gladovanje je klju od ostave, gde priroda uva ener

giju. Gladovanje dospeva do svake elije, svakog organa i

daje ivotnu snagu*'.

Pogledajmo koji faktori gue ivotnu snagu organizma(njen drugi naziv je Kundalini). Preme tome, kod oveka

postoj e:

ivotna snaga", koja upravlja razvojem i odravanjem ovejeg organizma.

Kvantni model ovejeg organizma, koji predstavlja

prototip fizikog tela i fiziolokih funkcija.

Energetska polja, koja pokreu jedne ili druge

fizioloke procese. Na primer, erekcija pol nog uda kod

mukaraca. U datom fiziolokom procesu energetsko polje

pumpa krv, izaz ivajui erekciju.

Tkiva ovejeg organizma, koja imaju jednu ili drugu

strukturu. oveji um, koji je zasnovan na ulnim organima i

pameti . oveji um je speci fian organ" pomou koj egovek opti s okolinom.

Ako se na osnovu toga razmatra oveji organizam po

stepenu vanosti, najvaniji su ivotna snaga i um (loka

lizacija - srce i mozak). Tkiva organizma mogu se raz

matrati kao sputana" ivotna snaga, koja se pri potrebi

mogu cepati radi oslobaanja ivotne energije i njene dalje

50

upotrebe od strane organizma. Reju, u ovejem orga

nizmu postoji izvor ivotne snage (mozak i srce) i depo

ivotne snage (ostala tkiva).

Na osnovu navedenog, razmotriemo proces potronje

hrane. Iz fiziologije je poznato da se hrana sitni u usnoj

duplji, epa na sastavne delove ueludano-crevnom traktu,

upija u krv i dospeva u jetru.

Sigurno niste razmiljali zato krv iz eludano-crev-

nog trakta prvo proe kroz jetru a tek potom se raznosi po

elom organizmu? Zato se hranljive materije, upijene u

krv, ne raznose odmah po organizmu? Zato to su one strane

organizmu i, ako se odmah raznesu po organizmu -

izazivaju alergijsku reakciju. U jetri hranljive materije se

pre tvaraju iz stranih u vlasti te. Samo u lom sluaju orga

nizam moe korisno da upotrebi hranljive materije. Na

ravno, na to se troi energija organizma.

Zalogaj hrane ne ine samo materije koje ga sainjavaju, ve i informaciono-energetska polja, koja ine nje

govu sutinu. Unoenjem hranom strane informacije i ener

gije u informaciono-energetsko polje oveka prouzrokuje se

njegovo slabljenje. Zato organizam mora da potroi deo

svoje energije na preradu strane energije u svoju, slino

onome to se deava u jetr i s hranljivim materij ama. Strana

energetska polja neutraliu se u usnoj duplji i elucu. Meha

ni/nm te neutralizacije nazvao sam informaciono-energet-

skom homeostazom.Odumiranje vlastitih elija organizma, produkti ivotne

delatnosti elija i strane materije, koje su na bilo koji nain

dospele u organizam, imaju tendenciju nagomilavanja s

post epen im poveavan jem. A svaka materija ima svoj kvan

tni nivo. Tako se, u precizno uraenom kvantnom telu o

veka postepeno pojavljuju i nagomilavaju strani kvanti odu-

mrlih elija, metabolita i stranih materija (raznorazno pro

teiranje i korekcija figure pomou silikona podriva zrav-

51


27/130

lje organizma na tom nivou). Kvantno ovekovo telo gubisvoju kompaktnost, postaje podlokand" i slabo. To, sasvoje strane, slabi i izobliava strukturu i funkciju organa.Spolja se to odraava oronulou i prevremenim starenjem.

Kada ovek pone da gladuje optereenje na ivotnusnagu bitno se smanjuje. Ona se sada ne troi na funkcijuinformaciono-energetske homeostaze i taj njen suviak poinje da izbacuje sve suvino i strano s kvantnog nivoaoveka. ljaka se strue s mesta taloenja i dospeva ukrvotok, a potom krvlju do organa za izluivanje i izbacuje.

Istovremeno s izbacivanjem ljake ivotna snaga re-generie kvantno telo'ovejeg organizma. To obnavljastrukturu elemenata u elijama i aktivira fermente, a takodese obnavljaju genetiki aparat elija i elijske membrane.Obnavlja nje kvan tno g tela pojaava i harmoniz uje polja,to se, sa svoje strane, ispoljava na aktiviranje svih fi

ziolokih funkcija organizma (izotravaju se oseauja, javlja se izgubljena polna elja i slino).

Kao rezultat gladovanja ivotna energija u ovekov omorganizmu popunjava se na dva naina: iz izvora njenogstvaranja i iz depoa - tkiva organizma. Prema stepenu

pr od u av an ja gl ad ov an ja tk iv a or ga nizm a se ce pa ju i i votna energija iz vezanog oblika prelazi u aktivni oblik -rashodujui se na odravanje ivotnih procesa. Rezultat togpr oc es a jes te da se u ove jem or ga niz mu ja vl ja debal ans

izmeu postojee rezerve ivotne energije u tkivima organizma i energije koja bi trebalo da bude u skladu skvantnim telom. Slian debalans uoava se kod organizmakoji raste - kvantno telo deteta za vreme rasta prevazilazirast fizikog tela. To dovodi do toga da se, radi obnavljanjaorganizma, stvara mnogo jaa ivotna snaga kako bi se brzoobnovila tkiva organizma prema crteima" kvantnog tela.Drugim recima, u periodu rehabilitacione ishrane u organizmu odraslog oveka uoavaju se procesi koji su svoj-

52

stveni detetu koje raste. I ispostavlja se, to je vie de-ponovan e i vo tne ener gi je (tkiva org an izm a) pre ved en o uaktivni oblik (upropaeno u procesu gladovanja), izraeniji

je efekat po dm la iv an ja ili efe kat rast a org an izm a.Narav no, ro ko vi ta kv og gl adov an ja ne treba da se pr ot e uiza fiziolokih granica. Razumno ponavljanje slinog gladovanja omoguava da se trenira mehanizam stvaranja

ivotne energije, inei oveji organizam mladim i otpor nim na ra zn e vr st e t etnih faktora spol jan je sr ed ine .

Na taj nain vl as ti ta i vo tn a sn ag a ove ka se ob na vl ja , aorganizam u procesu gladovanja regenerie.

Glad i ovekova svest. Pod pojmom ovekova svestpodraz ume va se su ma znan ja o ok ol no j sr ed in i, vl as ti to morganizmu i nain na koji ovek ostvaruje sadejstvo s okolnom sredinom i svojim organizmom.

U mojim ranijim radovima bilo je rei o spoljanjojmanifestaciji ovekove svesti. Ukratko u ponoviti ono ta

je gl av no : na emu se za sn iv a ove ko va sv es t, oda klenastaju potrebe i motivacije organizma i iz ega se sastoji

pon a an je ove ka .1) Na emu se zasniva ovekova svest? U prvom redu

ona se formira u ulnim organima. Drugo, temelji se napam e nj u. Tre e , funk cion i e na raun pa me ti i ra zu ma .

Tako na primer, dete u poetku samo osea. Ono vidi,

mirie itd. Postepeno kod njega se stvara banka" podataka- pamet . Na prim er, oseaj i raportir aju" da je spoljanjiizgled nekog oveka takav, glas takav itd. A zatim on

po inj e da sa zn aje, da up or euj e i sl ino . To ve ozn aavapo st oj an je umnog pr oc es a up or e iv an je u dat ommomentu informacije koja dolazi od ulnih organa s postojeom informacijom u umu i, na osnovu tog procesa,donoenje odluke. Na primer, dete vidi enu. Spoljni izgledte ene uporeuje s katalogom ranije vienih figura ena.

53


28/130

Poinje proces raspoznavanja - to je majka. Naredno dej-stvo uma - ispruiti ruke prema njoj i obradovati se. Ako upa meti de te ta ne ma figura, gl asa itd. , um pr ep or uuj e po tpun o dr ug i odnos - op re za n po gled .

2) Potrebe i motivacije ovejeg organizma ukorenjenesu u njegovim spoljanjim manifestacijama, ovekove spo

ljanje manifestacije, pored due, svesti, ivotne energije ikvantnog tela, obuhvataju prostor, vreme, obrtnooscilira-juu , sv et lo sn u, to pl ot nu , el ek tr om ag net nu , gra vit ac ion u iniz drugih energija, o kojima mi veoma malo znamo. Odnostih energij a je indi vidu alan kod s vak og oveka . Sp ol ja se toizraava kroz je dn u ili drug u figuru, karak teri sti ke fiziolokih i umnih procesa. Spoljanji uslovi stalno menjajuodnos tih energija. Kao odgovor na te promene kod ovekase nesvesno javlja motivacija - uravnoteiti te energije

pomo u na in a i vo ta , is hr ane, te rapi ja i ta ko da lj e. e lj a za

uravnoteavanjem i jeste potreba - uraditi neto, da bi seuspostavilo normalno stanje unutranjeg komfora.

3) Pona anje ovek a je spoljanji izraz unut ranj ih in-formaciono-energijskih procesa, vezanih za potrebe organizma i umna istraivanja radi njihovog zadovoljavanja. Napr im er , ove k je e da n. Rad i za do vo lj av an ja te po tr eb eukljuuje se um. Pomou ulnih organa u okolnom prostoruistrauje se predmet vode. Sve to dolazi od ulnih organauporeduje se u pameti s pojmom voda. im neki ulni organ

pr oit a in formac iju o vodi , u m j e up or ed uj e po kat al ogu iuoava, da se to moe piti i odmah donosi odluku - prii i

po pi ti vo

genadij petrovič-malahov~gladovanje

Documents