galaksija 1991 05 - НАССА

HIMNE OD LEDA I LISCA

Jedan od umetnikovih izvora nadahnuca bila je i japanska plaslika, sa svojom zacudujucom jednostavnt^Sfl pr^finjenom

estetikom i inspiractjom u prirodi. Kao i u japanskoj umetnosti, tako su i Endfjuova dela prozeta svetloscu, ko)a im daje gotovo

sanovitu transparentnost. Umetnika tu kao i da noma ili kao da nije nt bitan. „Ladolez je uzbudijiv i kad je nacrlan nevestom

rukom," kaze jedna japanska pesma. ^ .

U ..Galaksiji" od marta 1991. govorili smo o umetnosti stvorenoj raCunarom („Radanje noye estetike ). Endrjuova bmetnost

ukazuje na jedan sasvim drugi pravac kojim dovek mozo da krene, samo ako shvati da je on sam deo prirode. Goveku je

pored ekoloske industrije i ekoioSke nauke potrebna i ekoloska umelnost. Deia Endrjua Goisvortija su prozeta IjudskoScu, zato

su tako iepa, i tako proiazna.

I • .% -i

Casopis za nauku i tehnologiju

GPkPKSUn

ISSN 0350 - 123XEAN 9770350123001Maj 1991.Broj 229Godina XX

Panoptikum str.4 Biohemija: Organizmi koji sveile str. 45

Tema: Hans Demell -- fizika elementarnih Paieontologija; Sia aivaju hakterije str. 48cestica str. 8 PadobranstVO: Tajna bezbednog pada str. 51Energetika: Scenario naflnog pomirenja Str. 13 Medicina: Sires i hipertenzija str. 54NAGRADNA IGRA sir. 16 Kosmonautika; Sari u nkripcu str. 57Geofizika: Svemirski ceniar ii Grackoj str. 17 Astrofizika: Zagonetka magnetnog

tarnadaAmericke leme: Kako do prove str. 61informacije str. 19 Voyger: Misija svih vremena str. 64Racunarske mreze: Bin i bajii pmuju

str. 21Genetika: Genom projekal str. 68

Robotika: Oiieks, Rezos i Aiita str. 24Istorija nauke: Zakon mercije str. 71

Novi materijali: Cipovi str. 28Esej: Znanje, eksperiment, natika str. 73

Fizicka hemija: Laseri str. 33Veiikani SF literature: Dzejms BUS str. 76

Eksperimenti: Umanjeni model planele

Zemlje

SF prica str. 78

str. 39 Eureka str. 80

Eko-sistemi: Spuieni eiikalipius str. 43

REDAKCUAMlijana fli£

Sanja Co8l6, Ousan Mjjaiovit

(lehnidltl urednik), Jelena Hadevit--Kosanovlc (sekrelar redakcije).

Slalni saradnM:Akademik Taloinir Andolie, akademikMiomif Vukobralovi*. dr. Radivo) Pe-Irovic, In^. Dragan Cvetkovic, VofaColanovie, Zvezdan Durid, VesnaCosic, dr Dotde Grujid, Tanasjje Ga-vrarovie, MIrza Huskki, AleksandarJemcov, dr Radovan Jovki, dr GuroKoruga, dr Neven Kredid, dr llija Laki-devid, OuSlca Lukid, Ivan MasWovId,Damir Uikulldid, Dejan Predic. dr. Pe-lar Radidevid, Ljiljana Gradanin, drPelar Jovanovid, Dejan Rislanovid,Slevan Topalovid, Gavrilo Vudkovtc,Marko KIrid. .Vanda Adler, Oasa Bo-zin, dr Milan BoJid, dr Dorde Ignjato-

vid, mr Dejan Mllojidid, dr Dragan Pa-nid, Boildar Travica — dopisnik Iz

SAD. dr Jovan Seva^idBojan Petrovid

PRETPLATA V ZEMUl— 2a jcdnu godinu 300.00- Za deal meseci 150,00

Na 2lro radun 60602-603-23264

PRETPLATA ZA ISOSTRANSTVO:USD 43,00, DEM 67,00, CHF 55,00,

GBP 23,00, FRF 226,00

na devizni radun Beograd^e banka60811-620-6-82701-999-01066 III

medunarodnom poilanskomuplalnlcom.

Posebna doplala za avionsko slanje.

Na osnovu mldljenja Sakrelarijala zaInlormaclje SR Srbija broj 413-01-47

od 4.2.1991. plada se osnovni porez

na promel po evlaidenoj larHl od 3odaio.

Sadrlaj ovog broja „Galaksije“ u znatnoj meri je pravijen

pod ulixkom jedne kraike beleSke u dasopisu ..Nature" o

buducnosti Jugostavije. Casopis je, na poietku, podselio da

se takva dilema pastavljala i pre desetak godina ~ Sla ce

sa Jugostavijom bili paste Tita? — da hi danas portovo

posiata izuzetno aktuelna. Vec e\’idenlno nauino i

lehiioloikn zaostajanje Jugostavije u odnosu na razvijeni

svet. moglo hi. razhijanjem Jugostavije na viSe matih

driavica, sve njih .slaviii pred nepremosiiv zadaiak

nadaknadivanja tog zaosiatka. Cak i ovakva kakva

iremitno jeste, Jugosiavija leSko mole na

naiicna-tehnntoSkom planu znacajnije smanjiti taj jaz u

norcdnih desetak godina — podetjena na sitnije detove, to

nc bi mogla nikako, konstatuje ..Nature", uz podsecanje

da i naucno-tehnoioSko integrisanje nekadaSnje Istoine

Nemafke u norme i standurde visokarazvijenog zapadnog

deia. ide dosta teiko, hez abzira na silnu finansijsku

injekciju koja se svakodnevno uhrizgava. Ni Jugosiavija, ni

njene repuhlike pojedinacno. nemajti nili ce imati ni

piihlizno toliko sredstava na raspotogonju, pa zaista nije

preierivanje kada se konstatuje da bi razdetjene i zavadene

jugostovenske drlave bile pastednja afriika oaza na

evropskom tiu.

Zato smo i ovaj hioj ..Gulaksije" zamisiiti kao inali

podsetnik na ono Nine se razvijeni svet havi dok se mimedtisobno gii.îino ii naJim nacionafizmiina i izmima sviti

pntitU'kili vKita. Od teme posvecene fizici etementornih

cestica dale kroz rad nobetovca Hansa Demeita koji ved

decenijamo pokusava da tikroii veiikii snagu najmanjeg -

eiektrona. preko ..kvantnih skokova ka inanjini dipovima"

i modi lasera, te ..svettosne aiatke", preko tiodajtidili

roboia ..Odeksa. Rezusa i Atile" koji .ni ved nasli svojti

primenii u sveiti koji ill je nadinio, pakusaii sma da makar

kao kreatori jednog casopisa zadrtimo korak sa oniin sto

je u .svetii naiike i tehnoiogije najaktueinije, ako to ne

moiemo da udininw kao gradani jedne prohtematicne i

Dsporene drlave. Z.eija somo na prvi pogted izgieda

skromna — svi ii redakciji osedamo da radimo neito

vetiko, i da ce se jednoin kada sve ovo Jto .se trenutno

de.ûva ..prekrije ruzntarin. snijegovi i JaJ", Jugosiavija

niorati da se okrene onome .No je preokupacija najvedeg

deia svela. Ako bar niato doprinesemo tome, uradicemo

Vi i ..Gaiaksija"! Nakon prove najezde vaJib ponuda za

saradnju. pisma su se mato prorcdilo, ali zato svaki navi

broj ..Gataksije" donese i po neki teksi novog saradnika.

Medulini. kao Sto je it iniizici najieze snimiti drugi album,

a It literattiri iwpisaii .dnigii knjigii. isio vali i za

iiovinarstvo, Ako sie postom poslati leksi koji nije

objavijen, ne odajavajte — napisile i.posaijite drugi. Hi

pisile Sla hi voleli da dilate u ..Gotaksiji" i da Ii smo na

liniji VaSeg inleresovanja. Biidiie konkreini: nedavno sam

dobio pismo cilaoca koga interesuju ,.oni vetiki letedi

baloni". I hide lema o velikim lelecim halonima. I o

molornim zmajevinia. Diriiahlima. O svemu Sto Vas

inieresuje i .sto od nas hudele irazili. Mi od Vas Iralimo

samo strpljenje.

I .. . isecajie kupone! Jun je hiizu. m

Rade Grujic

v.d. glavnog i odgovnrnog urednika

AntarkliCki kontlnent se zbogsvog £istog i mirnog vazduhasmatra jednom od najboljlh svet-

sklh astronomskih 'osmatrabni-

ca’. Prvi korak ambicioznog pla-

na da se tamo izgradi meduna-rodna opservatorija preuzell su

Amorikanci; Nacionalna naudnafondacija SAD se odlu£ila da sa-

gradi tri teleskopa u ameridkoj

„Skot-Amundsen" bazi na Ju2-

'Na Zemljl ne postoji bolje

mesto od antarktldkog platoa za

na§ lip asironomlje,' kaê Al

Harper sa Cikago univerziteta,

koji be upravijati tim novim cen-

trom za astrotizicka istrazivanja.

Antarktik je za astronome privla-

ban jer njegov ledeni vazduhsadrzi malo vodene pare koja

btokira delove Infracrvenog

spektra.

U centra be raditi 1,7-metar-

ski Antarktibki podmilimetarski

teleskop/pokretna opservatorija,

sagradena na Bostonskom uni-

verzitetu u ATST Bel laboratorl-

jama. Teleskop be raditi na tala-

snlm duînama izmedu 200 mi-

krometara i jednog milimetra, asluzice za proubavanja nastanka

i evolucije molekularnih oblaka u

na§oj galaksiji.

Harperova grupa u Cikagu

be napravili SPIREX (South Pole

Infrared Explorer), 60-sanlime-

tarski teleskop kojim be seosmatrati nebo na talasnim duzi-

nama od oko 2,5 mikrometara.

NaubnIci 2elb da ga iskoriste za

posmatranje udaljenih mladih

gaiaksija, mladlb zvezda u me-duzvezdanim oblacima gasa I

'smedlh patuljaka'.

U okviru projekta 'Anizotropi-

ja kosmickog pozadinskog zra-

benja' vrSIbe se osmalranja natalasnim du^lnama od jedan do

deset mllimetara, tragajubt za

varljacijama pozadinskog zrabe-

nja, veilblne jednog millonilog

deia prosebnog Intenziteta. Uko-liko se na tom nivou ne nadutratera odstupanja, bice potreb-

no da se prelspitaju teorlje o na-

stanku Univerzuma.

SACUVATI DUNAV

Tokom sledecih nekollko

meseci radibe ae na IzradI nac-

rta medunarodne konvencije ozabtitl Dunava. Na sastanku u

Budimpebtl odr2anom u februa-

ru okuplle su se drtave kroz ko-

je protibe Dunav i zakijublle da

je potrebno hitno donoSenje ta-

kve konvencije, jer se pred roku

stavijaju sve vebi zahtevi. Naprimer, do stedebe godine treba

da se otvori kanal Rajna-Majna-

-Dunav, bime be se otvorili vode-

ni proiaz kroz Evropu, o bamu je

sanjao job Sarlemanj u devetom

Ovo nije prva medunarodnadeklaracija o Dunavu. U decem-bru 1985. godine isle zemlje su

se okuplle u Bukurebtu, I potpi-

sale dokument koji ih obavezuje

na cuvanje reke. Neko vreme

posle log sastanka govorilo se o

ekotoSkoj komisiji koja bi zase-

dala u Bukureblu, all je konabnoBukurebka deklaracija neslala u

arhivima rumunske vlade.

Na sastanku u BudImpestI

Insistirano je na donobenju prak-

tlcnlh mera za zabtitu Dunava.Po novo] konverciji, sve bezemlje usvojltl Iste sisteme zamonitoring I metode za odredi-

vanje uticaja okollne. KonvencIJa

be se lakode bavili prekogranib-nim prenosom zagadenja, done-ce pravila o zaltiti mocvarnihstanista, I datl uputstva za zalll-

tu podrubja od ekolobkog znaba-ja III velike estetske vrednostl. Udokumentu se nece pominjatikoniroverza Izmedu Cehoslo-vabke i Madarske u vezi sa bra-

nom Gabickovo-Nadimaros, ali

oni koji su pravili nacrt imali suje u vidu kada su pisall kleuzulukoja- obavezuje polpisnike darazmolre ekolobke aspekte raz-

I

5/Ma| 1991.

voja pre nego Sto donesu ikakve

odiuke o novim projektima. Ob-navljan|e I odriavanje, prlbli2no

prirodnih usiova' je, ka2e se, u'zajedniCkom dugorobnom inte-

resu’ driava kroz koju protice

reka. Potreba za brzim delova-

njem je sve IzrazlIIJa. U martu1988. godine je jedna hIdroloSka

ekspedicija od 116 nautinika iz

devet zemaija uzela uzorke vo-

da Dunava od u§da do izvora.

Ukupfii rezultati jo£ nisu objav*

IJeni, all poznati podaci govorada su skoro sve vrste zagadlva-

£a — teSkI metaN, peslicidi, in-

dustrijski i gradski otpaci — za-stupljeni u vodama Dunava i to

u koncanlracijama daleko vedim

od onih koje se smalraju bez-bednim.

V Dunam su zasUipljeni golovosvi lipovi zagadivaia u 'nehe-

zhednim koncentracijama Or-ganizmi knji iive oko iiida reke

sadrie viSt od dvo pula vedii ka-

iilinu iive i DDT-ja od argamza-ma koji iive na suproliioj sirani

LABORATORIJA NA VRHU SVETA

Naudnld sada imaju priliku

da otkriju Sta je tadno potrebnoda bi neko postao ser EdmundHitari ili pak Rajnold Mesner. Upiramidi nadinjenoj od stakla i

alumintjuma, u blizini baznog lo-

gora za uspone na Everest, oko60 is1ra2ivada iz Nepala i Evro-

pe de proudavati uticaje razre-

dene atmosfere sa vrha svetana ljude, Zivotinje i blljke.

NaudnicI su ved izvrdilr tesd-

ranja alpinists na visinama ve-

dim od 8000 metara. Proudavali

su sposobnost pamdenja I ori-

jentacije.

Laboratorija se nalazi na pet

dana hoda od Lukle, najblizeg

aerodroma. U vreme monsuna,kada u jezerima Ima dovoijno

vode, koristide se mala hldrotur-

blna za proizvodnju do sto kilo-

vata za zagrevanje laboratorlje I

napajanje laboratorljske opre-

me. Zimi, kada nivo voda opad-

ne, za tu svrhu de se korlstitl so-

larni panell.

PAMCENJE VODE

Ove godine posle privreme-

nog zalISja francuski naudnik

2ak Benvenlst objavijuje novedokaze za teoriju o pamdenjuvode III .duhovima molekula".

Benvenlst je zajedno sa svojim

kolegama u INSERM-u, istraZi-

vackom medicinskom centra u

Parizu, okondao eksperlmente

kojl treba da prute sigurnlje do-

kaze za teoriju o pamdenju vodekoja je 1968. godine Izazvala

mnoge polemike I u nadelu od-

badena.

Radi se 0 tvrdnji da rastvor

aniltela razreden do ladke kadavide ne sadrZI nl jedan molekul

aniltela nastavlja da provocira

odgovor bellh krvnih zrnaca, badkao da poseduje duhove mole-kula koji se u njemu vide ne na-

laze. Kada je pre dve godineBenvenlst po prvi put objavio

svoje pretpostavke, njegove tvr-

dnje imale su vellki publicitet.

Kontroverza je produbljena kadaje Istraiivadki tim u svojstvu 4o-

vaca na duhove" poslat u Ben-venislovu laboratorlje okondavdrsvoju detektivsku misiju Ivrd-

njom da je ova teorija nezasno-

Posle perloda zalidja 1 duta-

nja, Benvenlst progovara I kaZe:„MI znamo da je ovaj fenomenstvaran I da je u vezi sa nadi-

nom na koji molekuli komunlcl-

raju." Ako bi se Ispostavllo da je

u pravu, postojedi zakoni hemljebill bl srudeni. Otac teorlje o „du-

hovnostl" molekula Istide da je

njegov tim ponovio eksperimen-te Iz 1988. godine, all sada pod

mnogo stroZom naudnom kon-

trolom. Navodi da su sada ele-

mlnlsali problem posmatradkeprlstrasnosti, dto Je blla I naj-

odtitja zamerka njegovom pro-

jeklu.

Kao i 1968. godine, istraZi-

vadi su merlll odgovor belih kr-

vnih zrnaca u rastvoru antitela

koji stupaju u reakciju sa IgE

molekulima na povrdinl dellja.

Da bl Izbegll posmatradku pii-

strasnost, novi eksperlmenti suizvedeni ,na slepo", sa kodira-

nlm sadrZajima koji su upotreb-

Ijavanl u eksperlmentu. U islo

vreme izvodeni su I kontroini

eksperlmenti. Identidne delije te-

stirane su u drugom tipu rastvo-

ra, odnosno antitela. Reakclje

na povriini dellja nije bilo, up-

rkos slidnosti antitela. Benvenlst

smatra da zbog toga otpada pri-

medba da je prodlddenl rastvor

„kontamlniran" bloloSkom aktiv-

noddu IgEantitela na povrSInl de-

tlja. Da je tako, dodio bl I doreakclje u rastvoru u kojem su

se prethodno nalazlla antitela

druge vrste. Posle novlh ekspe-rimenata, Benvenlst zastupastaru tvrdnju — dak i kada serastvor antitela do krajnosti raz-

redl I iddlsti od njihovih moleku-

la, neke detlje I dalje daju odgo-vor na antitela, bas kao da su i

dalje u rastvoru. Medutim, sadaide dalje I pominje delije koje da-

ju ,spontanr odgovor dak i ras-

tvoru u kojem nikada nije bilo

antitela. CuvenI dasopis „Natu-

re", medutim, nije objavio njego-

ve radove, tvrdedi da ne sadrZe

ubedijivu statistidku evidenclju.

All, Be'nvenista to ne obeshra-bruje. Naprotiv, on de svoje eks-

perimente nastaviti ove godine,

i to posmatranjem ,duhova" u

rastvoru histamlna koji napadakrvotok srca, dak i tada kada suiz njega svI tragovi histamlna ell-

mlnisani.

UMESTO KOLA KUCA

upusiio

problema japanske automobll-

ske industrije — parking prosto-

ra. Koncept novlh modela kola

sastoji se u sleijedem — pritl-

skom na dugme kola se usprav-

Ijaju I postaju nedto nallk ulazu

u kudu. Kada su na putu, kola

Imaju detiri sedidta, all, u ,kud-

noj“ varijanti, sediSta se pretva-

raju u nosede stubove. Isto tako,

retrovizorl postaju svetlljke naulazu u ovu laZnu kudu, zapravo

kola kojima nije potreban par-

king,

NESTANAK VRSTA

BrazllskI biolozi odajnidki po-

kudavaju da spasu populaciju

morskih krava, jer poslednja is-

traZtvanja kaZu da je uz Istodnu

obalu ostalo jo§ svega sto de-

zdeset ovih predivnih, lenjih

stvorenja. Populacija je za deselgodina upola manja.

Morske krave, sisarl koji do-

stiZu duZinu 4,5 metara i teZinu

lesto kilograma ubrzano nesta-

Ju, i to Iz vide razloga. Jedan oduzroka je zagadenje obalnlh vo-

da, njihovog omiljenog stanidta.

Manje, redne vrste koje Zive uvodama Amazona, moZda su u

jod vedoj opasnosti, dto biolozi,

zbog toga dto je voda tamna ni-

su u stanju da utvrde. PoznatoIm. je samo to da ove Zlvotinje

vide ne Zlve u svojim tradlcional-

nim stanidtima I da se lov na njih

nastavlja.

6/Calaksl|a 229

Morske krave naiviie ugro-

iavaju lovci. odnosno ribari, la-

ke da sa i pored zakonske za-

brane leva, njihovo meso i daljc

prodaje na trziatu Amazonije.Vrio desto nalazi se na meniju

lokalnih reslorana. Najgore je to

sto su ove zivolinje naivne i nes-

pretne, te se lako i desto naduupetijane u ribarske mreze, daki onda kada la zamka nije name-njona njima. Za to vreme, lovci,

cak i onda kada Ih driava kazni

zbog lova na morske krave,

uoplle ne shvataju zasto ne

smeju da ih love. Iz tih razloga

Naclonalnl institut za istraJIvanje

Amazonije (INPA) intenzivira

kampanju medu lokalnim sta-

novniSfvom, s ciljem da lov pol-

puno zaustavi.

Morske krave su, na ialost

veoma lak plen, jer dugo ostaju

mime, u jednom polozaju, I to

blizu obale. Da stvari budu gore,

populacija se sporo obnavija.

Naime, ienke daju samo po jed-

no mladunde i to svake trede go-dine. Bioiozi nameravaju da ob-nove populaciju veSlackim od-

gajanjem.H

Zaista, ne osedaju samo ljudi

efekte muzike. Krave koje sluSa-

ju muziku proizvode vide mieka:dnevna poreija muzike trkacke

konje dini briim. Podevdi od is-

trazivanja Carlsa Darvina koji je

proudavao uticaj muzike na ze-

ienid, naucnici sirom sveta doka-

zuju da blljke uz muziku bolje

rastu.

Rezultat takvih nedavnih is-

trazlvanjaje hidroponidnl kultiva-

cloni sislem opremljon muzikomkoja ubrzava rast povrda.

Proizvodadi audio opreme iz

Tohoku reglona sa severa Japa-na izudavaii su uticaj muzike narast biljaka u loku detlri godine.

Umesto u zemlju biljke su sade-ne u stiroporska leîdla koja su

zalivana hranljivim rastvorima.

Do ove tadke sistem se ne razli-

kuje od klasidnih hidroponidnih

kultivacionih metoda. Dva novamagidna elements su muzika I

magnetizam.Tri puta po petnaest mlnuta

dnevno, boranija i krompir koji

rastu u zelenim bastama Izloie-

nl su uticaju Cajkovskeg I Beto-

vena. Ova muzika otvara poresa povrdine biljaka i tako biljka

bolje upija kiseonik i hranijive

saôjke iz vode. Muzika takodepospesuje fotosintezu.

Drugi, dodatni trik je magne-tizam. Hidroponidni sistem opre-

ma se magnetima, inade name-njenim audio mikrolonima. Islra-

zivadi tvrde da i ovo ubrzavarast biljaka. Primenom ova dvatrika, uvedall su prinos sa svojih

plantaâ za tridesel procenala.

Isirazivadi pominju i mnogedruge prednosli ovog muzidko-vcgetacionog sistema. Muzidkezelene kulije, to jest badte omo-gudavaju rast biljaka r u hladnimpodrudjima, tokom cele godine,

I to bez upotrebe hemijskih sred-

stava. Naknadno lomljenje bilja-

ka spredavaju polpore dija se vi-

sina moze prema potrebi pode-siti. Odredeni proizvodi sa ovih

planlaâ vec se nataze na trzl-

£lu, I kupci za sada izrazavaju

opSte zadovoljsivo.

U ovom trenutku japanska

muzidko-povrtlarska kompanijapodinje eksperimente koji de bilj-

kama posredstvom mikrotonakoji se nalaze na dn/etu priudtiti

„Na lepom plavom Dunavu" i

druge valcere. Na slid su prlka-

zane jabuke koje de u narednih

nekoliko proleda davati plodove

u riimu valcera. Rezullali ovogeksperimenta nece bill uskoro

objavijeni, ali ved sada je izve-

sno da bududnosi agrikulture le-

ii u muzici. I mo2da obrnuto, bu-

dudnosi audio-tehnologlje u vo-

du I povreu.

NOVI OBJEKTt U CENTRU GALAKSlJE

Vest! 0 novoolkrivenim

objektima u ceniru galakslje

obidno 5ti2u iz radio ill infraerve-

ne oblasti iztraîvanja. Utoliko

vide je iznenadio izvellaj jui-

noevropske opservatorije koji su

poslali Mihael Roza i AndreaMoneti. Uz pomoc normalnog

CCD-a za optidku spcklralnu

oblast identifikovali su objekat

koji se nalazi samo 0,3“ poredradio Izvora Sagitarlus-A i koji

se desto identifikuje se centromMIednog puta.

Da bi uopsle postojala sansada se probiju debele mase pra-

GALAKSIJAIzlog hijige

skKiveno lice

VREMENA„Skriveno lice vremena, Misel Hen (Michel Hulin),

Naprijed, Zagreb, (biblioteka „Reiigija i mistika“).“

Sine koje apsorbuju svetlost ts-

pred galaktickog centra, posma-tranje je izvrSeno na efektivnoj

talasnoj duzini od pm koja

se nalazi na granici posmatranjasa normalnim CCD-om. Uz po-

mo6 NTT teleskopa ESO-orga-nizaclje, napravlieno je pel foto-

grafija, koje su sve zajednoosvetijene 200 minuta. Sumaovih fotografija vidi se na SLICI1 . Za dva najveca i najsvettija

objekla se zna da su to zvezdekoje zbog projekcije izgledaju

kao da se nalaze u galaktidkom

centnj, all u stvarnosti nemajunikakve veze sa njim. Na 2alost,

jugozapadni objekat se nalazi

ta£no ispred galaktickog centra,

tako da onemogucava direkinu

analizu.

Snrmak je tako dobrog kvall-

teta, da se uz pomoc kompjuter-

ske obrade mogla dobiti jbS ja-

snlja i detaijnija slika. Umestorazmaka od 1" na orginalnoj sli-

ci, dobijen je razmak od 0,4". Pr-

vl put su izvorl, koji su do tada

bill vidijivi samo u infracrvenom

podruSju, mogii da budu Idegtifl-

kovani i u optickom predelu. Vecpomenuta jugozapadna zvezdaje na kompjuterski obradenoj sli-

ci blla pomafo izduzena, ito

znaSi da je rec o smetnjamadfugih, slabib Izvora. Da bi seoni mogll bolje IstraiitI, bllo je

potrebno da se ukloni slika ovezvezde sa fotografije, a to je uSI-

njeno tako Sto je odredeno gra-

dulsana slika drugs zvezde po-nlgtena. Rezultat se vIdi na SLI-

CI 2. Sasvim u blizini Sagitariu-

sa- A koji je markiran krstibem

nalaze se dva slaba Izvora koja

su obeleiena sa GZ—A I QZ—

B

I samo su 0,3" i 0.5" udaljeni odSagitariusa—A. GZ— B, zapadniIzvor je verovatno identidan sainfracrvenim izvorom IRS— 16,

dok se pored GZ—A ne nalazi

nikakav izvor u blizini. Fotografi-

je koje su napravijene u daljim

VeC su potrebne ogromnekolldine hrane da se 'svet nahra-

ni’. StanovnIStvo se u mnogimzemljama nezadriivo umno2a-va, I ta je clnjenlca, zajedno sa'efektom staklene baSte' dovela

do ekstenzivnih Istrazivanja u

oblast! uzgajanja pirinda koji je

osnovna hrana za najveci deo

U Medunarodnom institutu

za pirinac radl se na kultivaciji

sorti pirinda koje be modi da to-

lerlSu Izvesnu kolldinu soli u vo-

dl. To bi ne samo povebalo prl-

rvose u oblastima gde se pirinad

ved gaJI, nego bi takode omc^u-dllo njegovo gajenje na mestimakoja su do sada smatrana nepo-

godnim.

Pirinac se uglavnom ga|i kaopoluvodena biljka, kojoj se koren

nalazi u vodi. Mladice se gaje u

ispitivanjima potvrdlle su ova o1-

krlda.

Podto se GZ-A I GZ-B na-laze u centru MIednog puta, ra-

zumljlvo je da su od Izuzetne

vaznostl. Posebno plava bojaGZ—A Izvora koja nije Identifi-

kovana na talasnoj duzInI od 1

pm, ved na 2,2 pm, |to znadi dase verovatno radi o posebnovrodem objektu snainog sjaja.

GZ—A nudi mogucnost direk-

tnog posmatranja energetskogIzvora u centru galakskije. Daija

Istrazivanja GZ—A su izuzetno

kompitkovana. PoSto je izvor

slab, a smetnje u atmosterl suisuvIZe jake, samo pod najboljim

usiovima i uz velike teSkode je

mogude napraviti spektar ill do-biti polarimetrljske podalke. Ta-kode je I tacno odredivanje polo-

zaja, relalivno prema Sagltariu-

su—A I poredenje sa merenjimaiz infracrvene III radio oblasti

veoma tedko, jer se pozicije mo-raju odredlll sa tadnoddu od ne-kollko stotih delova uglovne se-

kur>de. Qlobaini astrometrijski

koordinatni sistemi koji se korl-

ste u razllditim oblastima tala-

snih duiina, ne poklapaju se do-voljno tacno, tako da je pozicija

radio izvora Sagitariusa—A, re-

lativno ka Iniracrvenim ill oplid-

klm Izvorlma poznata samo satadnoddu od nesto manje od jed-

ne uglovne sekunde. Ako seumesto toga pozicije samo lo-

kalno uporede (dio znadi samnogo vedom tacnosdu), za to

je potrebno otkriti nekdilko obje-

kata Istovremeno na vide lala-

snih duZina. U okolini galaktid-

kog centra poznata su samo dvaovakva izvora koja mogu da sekorlste kao dodatak optidkih I in-

fracrvenih podataka na radio

merenja. OteZavajuda okolnost

je I to da Izvorl zbog razlldite

strukture u pojedinim oblastima

talasnih duZina mogu da simull-

raju pomak.H

lejama, I kada dovoijno porastu,

posle par nedeija, rudno se pre-

saduju u poija koja su ogradenazemljanim nasipima kako bl seu njima zadrZavala voda. Odga-jlvacl kanelima dovode vodu upoija tako da povriina zemlje

uvek bude potopljena, all ta Iri-

gaciona voda moze sadrZati so-

li, rastvorene u podzemnim vo-

dama ill u morskoj vodI, ukoliko

je polje u blizini obale.

Samo oko dva procenta vo-

de na Zemtji je disto, .a slanitet

voda ne utide samo na pirinad

ved i na vedinu suvozemnth bi-

Ijaka. Sa demografskom eksplo-

zljom I mogudnoddu podizanja

morskog nivoa zbog globatnog

olopljavanja postalo je veomavaZno tadno poznavanje tih efe-

kata i nadina na koje se toleran-

cija soli moZe 'ugraditi' u blljke.

uodeni smo sa dve rzve-

snosti suprotnog smisla.

iivoti Ijudski olidu premasmrti kao Slo reke idu pre-

ma moru. Covekova smrtnost je

popul kosine, nagiba. Bez te rte-

me i slalne delatrKisti ona seraspada u inerciji i neizvesnom.All ipak, sve ukazuje na to danaS susrel sa smrdu neizbeznopoprima obidje jednog promase-nog susrela: zivi — dolazimoprerano, mrtvi — oslavili smo gaved /za sebe. S jedne strane, ja

ne mt^u .umrijeti" u smislu ne-kog 6ina prelaza koji ce me pre-

bacili iz sianja iivog bida u sta-

nje mrtvoga. S drugs slrane. ja

se ne mogu razumeti samo idudi

prema svom kraju. Moramodriati oba kraja log lanca da bi-

smo mogii mislili o sebi kao oumirudim besmdnicima.''

Radoznall ditalac koji uroni udtivo o kojem sada govorimo,nadi de se pred vedno intrigiraju-

dom temom koja od kad je sve-ta, veka I ljudskog straha zao-kuplja svest svakog doveka:kroz nauku, umetnost, rellglju Hi

kroz prosto, nemodno razmiSlja-

nje. Ovo je knjiga o smrti, all Zi-

votnija je od mnostva onih koje

smrt medu svojim koricama uop-ste ne pominju. Prvi deo knjige

posveden je iskustvu ne-smrti,

njenom mogudem tilozotskom

statusu, granidnim situacijama

koje pospeSuJu njegovo ostvare-

nje i llteranim pristupima koji gatretlraju na svoj nacin. Prolavdlpomenuta autorova razmatranja,

nestrpijiviji ditalac nadi de sepred uzbudijivim, misterloznimpoglavljem: „Su8ret sa smrdu".To su redovi koji bude ona uz-

nemlrujuda razmldljanja: dta II

dovek zapravo oseda dok uml-re? Da II vidi, duje I oseda i po-sle telesne smrti? Kako izgieda

taj trenutak kada prestajemo dabudemo Zivi? Naravno, kao I umrKigIm knjigama ove vrste,

prelpostayke su potkrepljene

svedodanstvima reanimiranih

osoba. Clnjenlca Je, pak, da sa-ml sebI nikada ne moZemo dapredstavimo sopstvenu smrt, dau nju istinski I ne verujemo, dto

I sam pisac pokudava da namporudi, zauzdavajuci svoje ambi-cije u raspravl o ovom apstrak-

tnom pojmu — na niovou doku-menata, Istorijskih pridica I bo-gatlb knjIZevnIh ilustracija.

Drug! deo knjige („Bllska

onostranost") vodi nas put tajan-

stvenih svetova mogudlh drugih

Zivota, prema beznadeZno neja-

snim granlcama, a kroz pride oistorijama vellkih civlllzacija, presvega se baveci njihovim religl-

jama i shvatanjem zagrobnog Zi-

vota. Desetak slranlca provodl-

demo u Samanskom sveiu, putu-

judl kroz za nas nesbvatijive prl-

zore sredlsne Azije, SIbIra I Se-vernoameridkog kontinenta. Za-tim demo slid! do Atrike, kulta

predaka I ponovnog radanja, uzduhovill citat jedne pigmejskeposlovice; .Umretl, to je kao redi

svom ocu: evo me." Dosli smo i

do Drevne Mesopolamije u kojoj

Vlada onostranost bez povratka

I u kojoj su ,svl pall u odsutnostdvrstu" (Valeri, „Morsko grob-

IJe").

Poetidne Istorljoljupce najvl-

se ce poneti poglavlje o laraon-

skom Egiptu, mumijama, grobni-

cama, pogrebnom nameSlaju I

piramidama, o suncem obasja-

noj nodi pored Nila, radanju pa-kla ! smrti kao degradiranom Zi-

votu. U predlslamskom Iranu

„ljudl spavaju, sa smrdu onl sebude". U poglaviju o Izraelu nadi

dete uspedno saZetu verziju Sta-

rog zaveta, rablnski judaizam I

nedokudivu tminu sto obavija zl-

vot. Saznadete I Sta sve Kuranpropoveda o iskusenjima u gro-

bu, te kako islamski svet tretira

uskrsnude, raj I pakao; obnovi-

dete svoje citanje Bibllje I znanja

0 Svetom Avgustinu I SvetomTorn!, cistiliStu I hrisdanskomshvatanju onostranost!, a nakraju knjige deka vas pravo us-

hldenje: predivnih pedeselakstranica o IrtdIjI I selidbi dusa,ponovnom radanju I sudbini.

Kakav zakijudak mozemodati na kraju o ..Skrivenom lieu

vremena"? Mozda se moZe izre-

dl sadrZajem jednog natpisa na-denog u kipu hrama u Karnaku(XXII dinastija), a koji glasi:

.Kratki trenutak u kojem do tebe

dopire suncant zrak vredi vide

od vednosti u kojoj vladad nadcarstvom mrtvih''.

Kalarina Jiivaiiovic

PREVISE SOU U PIRINCU

FIzika elementarnih cestica

ZAMKAZAELEKTRONSta bi nam o zakonima univerzuma mogla reel jedna

elementarna destica koju drzimo u kavezu kao kuenogljubimea? ViSe od Cetrdeset godina time je opsednut fizHar

Hans Demelt, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1989.

godine.

To 6to MDIscover" Hansa Demelta, fIziCa*

ra, poredi sa Mobi Dikom, velikim kitom,

skoro js savrSena metafora. Obrallte

pa2nju na fotografiju: belldno plave pro-

dome o£i, te lice koje krase vanvremenskiovnu}ski zalisci, takozvani „bakenbardi'', neo-doljivo mame na najrazlibitije asocijaclje. Dali je Hans Demelt u stvari pomorski kapetaniz proilog veka? Autoritativni tal-pan §to plovi

jedrenjakom punim srebra put Hong-Konga?Legendarni zavodnik dama? Opasan tip?

2lvotnl lov Hansa Demelta, nema spora,

mitskih je razmera. Njegova 2lvotna opsesija,

da pronade i uhvatl lukavu I neuhvatljlvu

zver, savrSeno je kompatibllna sa straScu ka-

petana Ahaba Iz MobI Dika. Jedino, Ito nje-

gova potera, za razllku od ogromnog belogkita, za predmel Ima neSto fanlastlCno slbu-

Sno. Elektron!

Na srebu po 68-godisnjeg fIziCara. njego-

va prica je sa manje traglCnlm ishodom odAhabove. Godine 1973. posle polrage koja

se protezala preko dva kontinenta r tokomturbulentnlh betvrt veka. Demelt je uhvatio uzamku svoj prvi elektron, na Vaiingtonovomuniverzitetu u Sljetiu. Od tada je Izolovao hi-

Ijade individualnih elektrona. Otkrfo Je kakoda ih odr^ava mesecima unutar zapremlnerazmera nekollko hlljaditih delova santlmetra,

sve vreme IzmamljujucI od njih fajne koje senlsu mogle dokuciti nl uz pomo6 50 km dugih

razbIjaCa atoma. ProSirio je takode svoju

zamku I na pozitron, pozitivno naelektrisano

.druQO ja" elektrona sa svojstvima antlmaterl-

je. I kao veltkl level pre njega, lispostavAO je

Ir5nl odnos sa svojim plenom. Godine 1964lollko mu se dopao jedan od njegovih pozl-

tfona, da mu je dao Ime — Prisclla.

Demeltov mikroskopski karneval teiko je

mogao pro6l nezapa^eno — doneo mu je

udeo u Nobelovoj nagradi zatiziku 1989. Me-dutim, nije zaboravio kako je nje.govo traga-

nje svojevremeno bllo doCekano; dogodilo se

sve drugo sem priznanja. Prema recima jed-

nog bllskog saradnika, Jedan od prvlh ko-

mentara nakon §to je saznao za nagradu bio

je: „Mozda me sada vi§e nede zvatl luda-

kom".

Ako dovek mora bitl opsednut nedim, a

fizidar je, tedko da bl se mogao bavltl nedimgorim od elektrona! Medutim, Demeltova las-

cinlranost tom iddezavajuce matom mrijicom

stavija ga u dobro drudtvo. Nekollko njegovih

objavijenlh radova podinju ovim navodenjemAjnstajna: „Bilo bi dovoijno da se zalsta razu-

me elektron." Voll I da zapodinje govore sa

Istim navodom. „To Je sarho-promoeija," prl-

znaje.

Takode voll da citira Fausta. „Kakav je

vas nemacki?’ pita, zastajudi samo toliko daomogudi puni ulisak njegovog razocaranogpogleda na vas — pogleda sa kojim se vrio

ubrzo upoznaju njegovl posetloci i student!.

,U redu, prevesdu za vas, all to zvudi bolje

na nemackom: ,Da mogu saznati najskriveni-

ju situ koja vezuje svet I upravija njegovomsudbinom.' Sada je to program za fIzIku ele-

mentarnih desilea."

Kako uhvatiti elektron? Demelt to dini pu-

tem vedto obllkovanih magnetskih i elektrld-

nlh poija koja uspevaju da drle desticu poda-Ije od zidova cllindra bez obzira koilko se onuvija i okrede. Zadto hvatatl elektron u zam-ku? To je razumno pitanje, takode. Elektron

ima samo detiri poznate karakterlstike: masu,naboj, spin i magnetizam. Dve od njlh — ma-sa I opteredenje — vec su izmerene sa znat-

nom tadnosll davno pre nego Je Demelt za-

podeo sa svojim poduhvatom.

Medutim, sasvim je druga prica sa spi-

nom I magnetizmom elektrona. Ne samo dasu ova svojstva blla teSka za merenje, ved uvreme kada je Demelt bio student, tokomdetrdesetih, ona su blla nedostajudi detaljl u

kljudnoj slagalicl. Bez ovih merenja llzicarl ni-

su bill u stanju da potvrde novu teoriju nazva-nu Kvantna elektrodinamika, vrhunsko do-

stlgnude fizike dvadesetog veka koje je

ukomblnovalo Ajndtajnovu specljainu teoriju

relalivnosll I kvantnu mehanlku. Kvantnaelektrodinamika je ponudlla kompletan opis

svega dto bl se moglo dogoditi izmedu nae-

lektrisanlh destica, a takode I opts svin mogu-&h Interakclja izmedu materlje I svetla. All

sve dok se eksperimentaino ne verlfikuju teo-

rljske pretpostavke za spin I magnetizamelektrona, fizlcarl nisu mogll bit! sigurni u nji-

hovu korektnost.

DEMELT

Mo2e izgiedali Cudno da se govori o ^pi-nu" neiega definisanog kao nejasni delid

elektridnog opteredenja bez definitivnog obli-

ka ill velldine; poste svega, (u nema nidia §lo

bl se moglo vrteti u uobidajenom smislu redi.

Medutim, bez obzira na sve, fizidari ga kori-

ste zbog sposobnosti elektrona da smesti

energiju unutar sebe analogno nadinu na koji

(0 dini digra. Prolezuci ovu analogiju maledalje, dolazimo do magnetlzma elektrona.

Kao dto elektridne slruje koje krude u zemlji-

nom fezgru daju nadoj planet! magnetsko po-Ije. tako bl elektron sa masom, elektridnim

opteredenjem i spinom trebalo da bude mall

magnet sa polovlma. U stvarl, elektroni sezaisla orljentidu u skladu sa dejstvom spolja-

dnjeg magnetskog polja. lako su snabdevenlodredenom kolidinom energije, elektroni te2e

da je absorbuju i orijenliSu se u suprotnomsmeru. Tadna kolldina energije potrebna dauzrokuje takav i.obrl" moze se izradunati iz

proste formule, ako znate ne§to dto se zoveg-faktor. G-faktor destice je njen ^Iromagnet-

skl koeficljenl, bro] kojt vam kaie kollkl de bili-

rnlenzitet generisanog manetskog polja zadatu vrednost spina, opterecenja i mase. G--faklor se mo2e izradunati teorijski na ost>ovu

principa kvantne mehanike. Prvi dovek koji je

to za elektron uradio bio je Pol Dirak; godine1928. on je objavio da je g-faktor elektrona

tadno dva. Drug! nadin da se doblje g-faktor

je eksperimentaino odredivanje iznosa ener-

gije koji uzrokuje promenu orijentacrje spina

elektrona. odakle se moite izvesti g-faktor.

Naravno, uvek je lepo kada se teorijski rezul-

tali slazu sa eksperimentalnim.

Tokom trides|(ih godina grubi eksperi-

menti su indirektno potvrdili Dirakovu vred-

nost dva za g-faktor elektrona, do tadnosti odnekoliko decimalnib mesta. Merenja su bila

indirektna jer su elektroni bill vezani u atomi-

ma; eksperlmentatorl su posmatrall apsorpci-

ju i odavanje energije atoma u celini u okol-

nostlma u kojima su njihovi elektroni bill pod-vrgnuti promeni orijentacije spina. Neposred-no posmatranje promene orijentacije spina

slobodnih elektrona treblao bi da da tadnije

rezultate, all napori da se to postigne bill subez uspeha. Elektroni jednostavno nisu htell

da saraduju. Kod elektrona zdruJenlh tokomeksperimenata u mlazove, dto je bio najiakdi

nadin rada, suptiini efekti spina i magnetizmasu bill preplavijeni medavom uzajamnog od-

bljanja i jakim elektridnim interakcijama sasvtm drugim naelektrisanim desticama kqe bi

se nadle u sistemu.

Sa pojavom kvantne elektrodinamike to-

kom detrdeselih, nove jednadine zahtevate

su reviziju Dirakovog broja za g-faktor elek-

trona, mada ne znadajno — novo predvlda-

nje bilo je 2.002; deselinu procenta vede. All

ova razllka blla je dovoijna da ponudi kritidnu

mogudnost potvrde teorlje, ako bl postojao

nadin tadnog merenja g-faktora elektrona.

TIh godina je Demelt, kao student, prvi

put postao opsednut elektronom. Tokom na-

rednih deset godina postao je ubeden da bi

se jod uvek neuhvatijiv g-faktor elektrona mo-goa odrediti posmatranjem promene putanje

slobodnih elektrona pri promeni orijentacije

spina. Njegova ubedenost je u to vreme bila

Izuzetna. kada se uzme u obzir koliko je teo-

relidara tvrdllo da je to merenje nemogude.All, kako to Demelt neumorno istide, teoreti-

dart Imaju neprijatnu naviku da daju dubokouvertjive izjave za koje se kasnije l^stvi dasu pogredne.

Bilo mu je potrebno, u najmanju ruku, de-llkalno merenje. Potrebna energija za uzro-kovanje promene orijentacije spina je sme-dno mala u poredenju sa familijarnim jedini-

cama kao dto su Njutn-metar ill konjska sna-ga. Smedna je I u poredenju sa snagom mra-va; kredudi se umerenom brzinom mrav imaenergije dovoijno da izazove obrt orijentacije

spina trilion triliona elektrona. Za jedan bort

spina potrebno je 1/10»23 kalorije. I tako,

zajednica fizidara smatrala je da nema razlo-

ga ohrabrivanju Oemelta. „Bar su mi dva No-belovca i pristojan broj drugih teoretidara ve-likog kalibra rekli da moja ideja nede raditi,"

kaze on. Ali ceo divotni vek petijanja sa elek-

tronskim uredajima dao mu je potrebno pou-zdanje da otpodne svoju potragu.

Jod kao dete u Nemadkoj, Demelta je za-hvatila strast prema radio aparatima, u2ivaoje u njihovoj svetlucavoj unutradnjosti ispre-

pletenoj zicama. Tu opdinjenost nikada nije

prerastao; godinama kasnije njegove najrani-

je zamke za elektrone bide, u izvesnom smi-

slu, modifikovanc radio lampe. Oemeltov in-

leres za elektroniku odveo ga je do koncen-trisanja na fiziku, na univerzitetu, ali bad ka-da je trebalo da zapodne studije, zahvatio gaje drugl svetski rat. Proveo je vedinu rata kaoredov stacloniran u RusIJi I Nemadkoj u sa-stavu protivavionskih i minobacackih jedinicadok ga nlsu uhvatili Amerikanci u bid za Bulzu Francuskoj.

Po povratku iz zarobljenldtva nastavio je

studije u Nemadkoj na prestlznom Getingen-

dkom univerzitetu. „Stigao sam samo u odedina sebt I radnim kapitalom od jednog pakeli-

da Bull Durham duvana," kale on. Izdrlavao

se kupovinom potomljenih radio aparata, po-pravkom i prodavanjem. Demeltov susret sasudbinom dogodio se u Getingenu u obliku

tadke nacriane kredom na tabli.,Jedan pro-

fesor nacrtao je tadku na tabli i rekao: „Ovdeje elektron", seca se Demelt. „Teoretidari surekli da se elektron ne mole lokalizoveli, ali

ta tadka kredom nacrtana na tabli navodllaje na pomisao da mole. MIsilo sam da bl vre-

deto tu stvar eksperimentaino osmotrili. Odtada na dalje nikada vide nisam zaboravio

moj elektron."

Bilo je u svemu tonw mnogo zaobilaznih

puteva. Posebnd Iz jednog razloga; Demelto-vl profesori u situaciji malih budzeta uskorosu olkrili njegov magidni dodtr u susretu sasvime dto lldi na elektroniku. „Moj mentor meje odveo u veliku prostoriju ispunjenu nels-

pravnom I potomljenom opremom," kale on.

„Kada sam nejasno prepoznao jedan uredajkao star! maseni spektromelar, rekao je:

_Vrlo dobro, sada ga nateraj da radi". Demeltje uspeo I potom je krenuo sa serijom inge-

nioznlh eksperimenata koji molda nikada nebi bill ostvareni da nlje bilo nedostataka sred-

stava.

..^eteli smo da radimo na nuklearnoj mag-netskoj rezonanciji, ali nismo imalt dobarmagnet" — seda se on. To Je bilo obeshra-brujuce, jer nam je cilj bio da prinudimo rela-

tWno troma atomska jezgra unutar cvrstih

materijala da se poravnaju pod dejstvomsnalnog magnetskog polja. „Moj profesor mije rekao da nadem nadin kako da to uradimbez magneta" — kale Delmet. „Koje drugosvojstvo pored magnetizma ima jezgro? Pa,nije okruglo."

Ako jezgro nije perfektno okruglo, tada je

njegovo elektridno opterecenja koncentrlsanovide na jednoj strani nego na drugoj. Na ta]

nadin, umesto da dejstvom magnetskog polja

1 0/Galaksija 229

.dtipa" jezgra, Demelt je odiudio da ih dej-

slvom elektricnog polja rotira. „Mi smo to us-

pell", kale Demelt, „i bill smo u tome prvi.

Pretekli smo takode I Harvard. To nije bilo

lode."

Taj uspeh doneo je Demeitu poziv zapostdoktorske studije na Djuk univerzitetu —ponudu koju je on hitro prihvatio, imajudi uvidu sve okolnosti tog vremena u ratom razo-

renoj Nemadkoj. ..Korejski rat se zakuvavao I

Rusi su nam disall u potiljak" — kale on. „Umeni se stvorila snalna leija da odem." Na-sta\no je sa radom na magnetskoj rezonanciji

na Djuku sve do 1955, kada je postao prole-

sor univerzitela u Vadingtonu.

„Sada sam bio samostalan I mogao samda radim one dto ml se dopada," kale De-melt ,i znao sam da je dodio vreme za mojuideju 0 elektronu — pod usiovom da se molesastaviti odgovarajuda oprema. Na kraju kra-

jeva, dovek rmra prevesti svoje nade I ambi-eije u nedto izvodijivo ogranidenim sredstvi-

ma, dto je bilo nedto kao dve hlljade dolara.

Medutim, imao sam ogromnu volju da svedto je bilo potrebno uradim sam."

Demelt se konadno nasao na tragu de-tektovanja promene orijentacije spina elek-

trona. Podeo je sa usredsredivanjem svojih

napora na iziovanje i hvalanje ceslica. sma-trajuci da dto dule ih zadrzi na jednom me-stu, imade dule vreme za svoje eksperimen-te. Prvo je zarobio ogranidenu kolidinu svogplena u oblaku pozltlvno opteredenog gasa i

posmatrao njihove promene spina i mase.Medutim, pozltlvno naelektrisan gas Ispolja-

vao je snaino privladenje slobodnih elektro-

na I nije dopudlao dobljanje jesne slike o pro-

menama orijentacije spina. Potom je odIudIoda se oslobodi gasa I pokuda sa zadrlava-njem elektrona u vakuumu. To je narvno na-

melnulo drug! problem; naelektrisan gas je

zadrlavao elektrone u mestu. Kako da ih

zadrll u vakuumu?

Demelt je Ispitao nekoliko pristupa pre

nego dto je 1959. godine pokudao sa onimdto je postalo poznato kao Peningova zam-ka, uredaj zasnovan na elektronskoj kompo-nentl nazvanoj Peningova cev. Njegova prva

verzija sastojala se od vakuumske cevi sametalnim kapama na vrhu I dnu. Da postavi

„resetke" oko svog kaveza, Demelt je sme-stlo zamku u magneino polje orijentisano dulcevi. Elektroni su uskakali u cev sa vrha za-grejane lice unesene kroz otvor na jednomod metalnlh zatvarada. Ovi elektroni su sekretall brzinom ravnoj stotom delu brzinesveKosU i Demeltov zadatak je bio da ograni-di to kretanje. Vertikaino magnetno polje

spredavak) je elektrone da horizontaino uda-re u zidove zamke jer naelektrisana destica

pri pokudaju kretanja upravno na pravacmagnetskog polja uvek biva skrenuta u stra-

nu, pod pravim uglom u odnosu na polje I

sopslveni pravac kretanja. Ako je magneinopolje dovoijno jako, ono skrede elektorne ustranu tollko snaino da se onl nadu u horl-

zontalnlm orbitama maiog prednika.

Tokom kretanja u ovim orbitama elektroni

su se takode kretall I vertikaino. Medutim, ne-galivno naelektrisenje zatvarada na krajevi-

ma cevi lako ih je spredavalo da izadu napo-Ije. Elektron koji bi se kretao na dole bio bi

odbijen isloimenim naelektrisanjem donjegzatvarada dime bi bio prinuden na kretanje

ka gornjem zatvaradu, gde bi ponovo doli-

veo odfaijanje i tako redom.I tako su bespo-

modni elektroni llli gore dole izmedu krajeva

11/Mai 1991-

§to se elektronima dogadalo, ukljuCufu^i pro-

mene orije/itacije spina. Tokom kraja Sezde-

setih Demelt je istra^ivao naiine kojima bi

nekako postigao da promene orijentacije spr*

na u(i£u na sveukupno oscilatorno kretanje,

alt sve je bilo bezuspe§no. Ove telkobe, su-

protstavljene njegovoj skoro lanati£noj odlub-

nostt da uspe, Izgieda da su izvukle na po-

vr§inu tamnu stranu Demeltove libnostl.

„Stvan nlsu ISIe dobro, i njegova napeiost

je postala ocigledna", priseba se Robert VanDaik, jedan iz prvobitne Demeltove maflje,

kako je grupa sebe nazivata, a danas profe-

sor na VaSInglonskom univerzitetu. Jedno-stavno nismo znali Sla nas to sprebava da

dobijemo rezultate istrazlvanja na kojima

smo radili." Pride drugib blanova grupe govo-

re 0 tome kako Ih je nazivao glupantma, iz-

medu ostalog. besto pred ostallm studentimai profesorima.

.On je do$ao iz sredine gde Je bilo nor-

malno da se ljudi ispod vas kinje — sa nagla-

skom na onom .ispod", kaie Filip Ekstrom-

jol jedan bivbi mafiozo i sada vodebi naubnik

u Northwest Marine Technology blizu Siella.

Demelt je lakode drzao svoje post-doktoran-

te u stvarnoj potbinjenosti, kako neki ka2ii,

odbljajubi zaslu2ene poviSice i odbljajubi danapibe reference potrebne za dobijanje statu-

sa profesora na drugim bkolama, pri bemu ih

je zatrpavao poslom. Medulim, ako je Demelt

tvrdo postupao sa svojom grupom, niita bla-

ze nlje zahtevao ni od sebe.

.On nije gomilao basove provedene u la-

boratorijr", ka2e Van Dalk, .all je obigledno

ulagao sve mogube napore. Znali smo da je

tako, jer bi nas u tri ujutro zvao telefortom u

vezi neke nove ideje koju je zeleo da ispro-

bamo."Pored toga, ka2e Ekstrom, Demeltova

uvredijivost bila je samo drugo lice istog pori-

va koji ga je ubinio tako uspe§nim eksperi-

mentatorom. „Mnogl ljudi imaju vizije, ali oni

koji te vizije nisu u slanju da disciplinuju po-

staju samo poznate zanesene budale," ka2eon. „lmao je cilj i usmerenje, i bio je odiuban

da ga sledi."

Uprkos Demeltovoj odiubnosli, ili mo^dadelom upravo zbog nje, moral grupe je opaoopasno nisko. Kljubni ljudi su napubtali pro-

jekt. .Bio je to sindrom pacova koji napublaju

brad koji tone," kaze Van Daik.

Mafiji je bila potrebna vellka pobeda, i

Demelt je mislio da zna kako je ostvaritl. .Ta-

ko je doblo vreme da se digne vellka buka,"

ka2e on. .DoSlo je vreme da se ide na jedan

jedini elektron."

Mafija je smtslila bemu redukcije popula-

dje zarobljenih elektrona na jedan. Sa vecimprimenjenim naponom u kolu Peningovezamke, veba je bila amplituda kretanja du2ose. Ako bl primenjen napon bio dovoijno vi-

sok, elekironi bi savladali odbljajubi efekal

naelektrlsanih metalnih zatvaraba i udarili u

njih, na taj nabin napubtajubi zamku. Postav-

Ijanjem napona upravo na nivo praga. bila je

to nada grupe, mogli su postibi da elekironi

udaraju jedan po jedan. Svaki udar bt se po-

kazao kao stepenasti pad struje. Posie neko-

liko minuta struja bi konabno ibbezia, pokazu-

jubi da su svi elekironi udarili u zatvarabe.

Smanjivanjem napona ispod nivoa udara

upravo kada bi struja dosligla svoju najniJu

slepenicu pre ibbezavanja, grupa je mislila

da be tako zadr2ati poslednji elektron u zam-

Etoktrofi va«elo skakuto

Jednog dana 1973, niko se ne seba tab-

no kada, mafija je Imala svoj prvi usamljeni

Elekironi prolaze kroz mehurosie komore u nanosekundama i osiavtjaju spiralne iragove. VDemellovim zamkama ostaju mesecima

cilindra krebubi se Istovremeno krubno okoose cilindra bto je rezultovalo u zavojrtom

kretanju.

Hauhvotlitvi spin

Pored kretanja ovakvom (rajeklorijom,

elekironi su takode dozivijavall promenu ori-

jentacije spina- 1 te promene je Oemelt 2eleo

da izmeri. .Bilo je to veoma tebko", kaze on.

.Kako da ibta otkrijete o spinu?" Jedina pro-

mena koja je rezultat promene orijentacije

spina je veoma mall dobitak Ili gubitak ener-

glje elektrona. Bilo je nejasno kako ubiniti dase tako mala energija pokaze u mahnitomkretanju unutar kaveza. Demelt I njegovi sa-

radnlcl proved su mnogo vremena u eksperi-

mentima na osnovu desetinama raznlh Ideja

tokom ranlh bezdesetih.

Teorijski je poslojao jedan aspekt kreta-

nja elektrona koji je bilo mogube detektovati:

njihovo oscilatorno kretanje duz cilindra. Ko-

nabno 1966 Demelt je dobao do beme kakoda to uradl. Shvatio je da ako poveze zatva-

rabe na krajevima cilindra provodnikom,uhvabeni elektron! be kompletiratl elektrlbno

kolo; na kraju krajeva. elekiricna struja, bilo

da se krebe kroz tester ill kroz Peningovuzamku, nije nibta drugo do kretanje elektro-

na. Zalsla, elekironi u svom skakutanju goredole u zamki Indukovall su tok naizmenibnestruje u celom kolu; potlskivali su elektrone u

donjem zatvarabu ptilikom svog priblibavanja

a potom su se okretali i potiskivatl elektroneu suprotnom pravcu kroz kolo pritikom pribli-

bavanja gornjem zatvarabu cevi. Tu je vabilo

I obrnuto: naizmenibna pobuda spoljabnjim

Izvorom u kolu mogla je da poveda brzinu

kretanja elektrona u cevi.

Na taj nabin, spoljabnjim dodavanjemelekiribne energije sistemu — u form! fluktul-

rajubeg napona primenjenog na jedan od za-

tvaraca cevi — Demelt je nametnuo Intenzlv-

nije podubno oscilatorno kretanje elektrona

uhvabenth u zamku. U isto vreme merenjemdodatne struje koju su tl elektroni Indukovall

u drugom zatvarabu, Demelt I njegov mall tim

mogli su da posmalraju taj dodatnl tok ener-gije kroz zamku.

Mauittici moBoiiNa nesrebu, ovo samo po sebi nije rebilo

ni jedan od problema. Oscilatorno kretanje je

bilo potpuno nezavisno od bilo bega drugog

êlektron koji Je veselo skakutao u cllindru.

mI.Jo ]e bio pravi proboj", ka2e Van Dalk. „Ka-Ulda smo jednom uspostavili to podeSavanje,

S ave drugo je postaio mnogo lakSa." Grupa je

otkrila da je mogude zadrâti elektron na

Jjifsvojoj putanji u cllindru neodredeno dugo,^3sve dok ga nekim spoljaSnjim poremedajem

ne bl navel! da i.idarl u metalnl zatvaraC."

U meduvremenu Demelt je doSao do no-vog koncepta kojim je povezao oscilatorno

kretanje elektrona sa promenom orijenlaclje

spina. Sve do tog momenta grupa je pod-vrgavala elektrone pravollnljskom magnet-nom polju. Medutim, dodavanje gvozdenogprslena oko oboda zamke unelo bl izobllde-

nje u polje, savijajuci ga u maloj meri slidno

luku sirelca. Perfektno vertlkalno polje uticalo

je samo na horizontaino kretanje elektrona.

All ovo ludno polje Imalo je takode u izvesnoj

merl elekat na kretanje dut ose cevi — bllo

da ga usporava ill ubrzava — zavisno od ori-

jentacije magnetnih polova elektrona. Drugimrefilma, ako je Demelt bio u pravu, svaki putkada bl elektron promenlo orijentaciju svogspina, to bl promenilo oscilatorno kretanje

koje se registrovalo kao struja u kolu.

Dve godine graznl6avog rada bllo je po-

trebno grupl da ufiini da la Serna proradi, gra-

ded! sve preciznije zamke. Takode su stavili

zamku u polje superprovodnog magneta. Po-

§lo je superprovodni magnet morao bit! urd-

njen u kupatilo sa tecnim helijumom da bl seohiadio do 7 stepeni Iznad apsolutne nule,

ditava zamka je takode hladena, Sto je uspo-rllo elektron do 100 mrlijardi orbita u sekundl

I pomogk) u smanjenju termalnih lluktuacija

koje su mogie uticatl na trajektoriju.

I dalje se nista nlje dogadalo. I sve vremeje Demelt odrSavao nesmanjeni pritisak, stal-

no sugeiiSudi nove I nove modifikacije. Tada,1976 godine, upravo kada se Van Dalk prl-

premao da otpoê novu seriju eksperimena-ta, Demelt je u§aa u laboraloriju da bl sugerl-

sao joS jedno profinjenje eksperimenta. .De-melt je navradao u laboratoriju jedino kadabl imeo neSto drugo za nas da isprobamo".

seda se Van Dalk, „mada smo tih dana ose-dall da smo toltko blizu da je najboija sivar

koja se mogla udinltl blla - da ga jednostav-

no ignortgemo." Van Daik je jos jednom, tog

dasa, pokuSao da preduje Demeltovu suge-stlju, „all obzirom da je on bio tu I sve je bllo

spremno, mi smo to Isproball, I prvi put smoposmatrali promenu orijentaclje spina na pi-

sadu. Te nodi smo Imall prvu zalsta zanrmlji-

vu proslavu."

Da bi doblla g-(aktor elektrona, grupa je

morals odrediti nivo primenjene energije koji

uzrokuje promdnu orijentaclje spina elektro-

na. Eksperlmentalna oprema je blla za to vedspremna; (luktulrajuci napon kojI su saopSta-

vali kolu je ved diâvao energlju, tako da je

sve gto je grupa morale da uradi bllo varira-

nje Irekvencije tluktuacije blla promena ude-

stanosti tluktuacije sve dok detektor struje nebi podeo sa registrovanjem postojanog toka

promene orijentaclje spina. Potom je grupajednostavno odredlla energlju pridruienu toj

srednoj udestanostl. Skoro neposredno na-

kon toga, Demelt i druzina su bill u stanju dadodu do g-faktora deset puta preciznijeg odnajboijih prethodnih rezultata.

Od tada, Demelt I njegovi asistenli dodall

su vrtoglavo mnoStvo poboIjSanja osnovnojtehnici, ukijudujudi snaJnlje magnate, bolje

deteklore struje I jade vakuume. Prodirili su

svoja merenja I na anti-elektron. III pozitron,

sa jednako zadovoljavajudim rezultatima. Po-

zitron po imenu Priscilla je bio prvi kod kogaje potvrdena kalkulacija promene orijentaclje

spina za antimateriju. Rezultat ukupnog nje-

govog rada — pored Nobelove nagrade —je g-faktor danas poznat do 12 declmalnihmesta. Hi 1000 pula bolje nego kada je grupavidela svoju prvu promenu orijentaclje spina.

To je zauzvrat potvrdlk) pretpostavke kvan-tne elektfodtnamlke; verovatno najpreciznija

potvrda pretpostavki koja je postignuta kodjedne teorije.

Nakon ito je konadno smestio elektron

tamo gde je 2eleo, Demelt nlje stao. Protekllb

13 godina on I teoretidar sa Komela, Toldiro

KinoSita, have se takozvanim „dvojntm g-fak-

torima': eksperimentalnl I teorijski rezultatl seuzajamno preklapaju. „MoJI rezultatl su se ve-

dlnom, air ne sasvim, poklapall sa Demelto-vlm," kaze Kinosita. .Cekam na mnogo botji

kompjuter."

U Stolcholm PO iKHirodu

U meduvremenu, po svim znacima, De-melt je postao — blazi. .Guo sam da Je bio

zalsta nezgodan I tvrd," ka2e Nan Ju, posled-nji post-doktorant koji radi sa Demeltom. „Biosam veoma uposlen, all to nlje tako lode."

Demeltovim odnosima sa malijom nlje niSta

smetak) kada je on Insistirao da ga Zajednosa svojim suprugama — 18-loro ukupno,§esl vise nego ilo je normalno dozvoljeno —prate u Stokhotm da bl podellll slavu Nobelo-ve nagrade. .Nlje to bio samo debar proved,"

kaze Ekstrom, .blla je to potvrda vrednosti dl-

tavlh nallh naudnih karljera."

Sada kada su tedke godine odavno pro-

dle, mnogi Iz maflje pripisuju zasluge za svoj

kasniji uspeh Oemeltovom uticaju. .Glnjenlca

da je Istrajao sa svojim programom i de-n>onstrlrao da je mogude uhvatlti u zamkupojedinadne destice, dala mi je smelost I dapokudam to sa antiprotonom", kaie DieraldGabrielse, sada na Harvardu. Gabrielseproudava ulovijene antiprotone da bi odredioImaju II masu Identidnu protonu. Pronadao je

da su mase jednake do jednog dela u tOOmiliona, all to je prema Demeltovim standar-

dlma gruba ekvivalentnost. Gak I razllka sve-

dena na jedan trilioniti deo, kaie Gabrielse,

blla bl razorna za teorijsku fiziku. .Moral! bi

da krenemo od osnova iznova."

Ovih dana, ako postojl bllo koja kontro-

verza koja okruzuje Demelta, ona ne potide

lollko iz stila kojim on vodi laboratoriju, kollko

iz njegove nedavne ekskurzije u teoriju. Oninsistlra na pretpostavki da mala razllka Iz-

medu njegove vrednosti g-faktora i vrednosti

predvidene kvantnom elektrodinamikom —razllka koja se nalazi na kraju trinaestocifre-'

nog broja — moze bill dokaz da je elektron

sastavijen od manjih deslica. Ukazuje da sufizidarl uobidavali da veruju u beskonadnomale dimenzije protona, ali da je danas po-znalo da je sastavijen od tri kvarka.

Nakon oduzimanja Izoblidenja g-faktora

dobijenog predvidanjem kvantne elektrodlna-

mlke, DemeltovI eksperlmenti pokazuju izve-

sno neobjasnjeno odslupanje spina: vrednost

2000000000110 umesto tadno dva. Toje vrlo

bllsko teorijl, all Demelt kaie da je to proma-daj velldine milje: ,Ako g-faktor nlje tadnodva, tada nlje za odekivali da je radijus ravan

ICosmoii-tasrtett Itoin I* porodilawmir

Ako elektron Ima strukturu, premali je dabl bio sastavijen od kvarkova. .Najverovalnije

je sastavijen od tri .subkvarka', od kojih je

1 2/Galak8ija 229

svaki teil od sarnog elektrona", kaie Demelt.On tvrdi da se vidak mase subkvarkova kon-vertuje u ogromnu kolicinu energije prillkom

luzije subkvarkova da bl se formirao elektron,

slldno kao u procesu nuklearne fuzije gde seoslobadaju ogromne kolldine energije. .Ovi

subkvarkovi bill bl sastavijeni od tri jod teia

,sub-subkvarka’, I tako dalje," nastavija De-melt. „Gde je svemu tome kraj? Negde to

mora prestati, I ja tome dajem Ime: ,kosmon,'najteia destica koja se Ikada pojavila, destica

koja je porodlla svemir."

Prema Demeltovoj pretpostavci, univer-

zum je nastao pojavom destice .kosmonlu-ma“ — kosmona vezanog za identidni all su-protno naelektrisani antikosmon — koja je

nastala Iz nidega. Kvantna mehanika dopu-dla spontanu pojavu takviti parova destica-

anlicestica, all takode zahteva trenulnu anihi-

laclju para uz oslobadanje ogromne energije.

U ovom sludaju, sugerlde Demelt, eksplozlja

je blla dobro poznati Big Bang.NIko nlje spreman da tvrdi da je ovo po-

gredno; u stvarl, kako Demelt rslide, Ideje

slidne ovoj prisutne su ved godinama. Vedinafizidara vidl ove teorije kao bezazlene — > be-smislerve. „Cak ni Superprovodni Super-su-

darad moie bill nedovoljan za odgovor naova pitanja," kaie KInodIta. .Demeltova pret-

postavka je upravo zanimijiva. Ona nema ne-kog neposrednog znacaja."

Ali, Demelt ne uzima svoje teoretiziranje

preozblljno; on tvrdi da se samo malo zabav-(ja provocirajucim senzacionalizmom. .Ovo je

najpraskavija Izjava koju neko moze izvudi

na osnovu ovog rada", kaie on. ,L) Americikultura daje prednosi necuvenom. All jedno-stavno ne iellte da zaboravite dta preostaje

kada postanete umereniji."

Ono dto preostaje nlje za potcenjivanje.

Pored dobljanja sve tadnijeg I ladnijeg g-fak-

tora, Demelt I njegovi saradnici korlste zam-ke za destice u cllju Istrailvanja ostallh fun-

damentalnlh konstanti. Van Dalk, na primer,

Ispituje zarobljene jone — atome kojima suotrgnuti jedan ill vide elektrona — da bi odre-dio konstantu .fine strukture". Ova konstantaopisuje kako je spin elektrona spregnut sa.orbitirajudim" oko jezgra: zavisno od spinaelektron apsorbuje III emltuje male kolldine

energije pri kvantnim skokovtma izmedu orbi-

ta. Bolje odredena konstanta fine strukture je

ono dto je jako potrebno Kinollll za poboljda-

nje preciznosti njegovlh kalkulacija u kvan-

tnoj elekirodinamici. To, naravno, vrada De-melta I KInodItu nazad u njihovu trku sa g-

faktorom.

Preteci znaci se Javijaju Kinodili: Demelt i

Van Dalk su zaroblll jon plavog barijuma. Ja-

ko im se svideo; dak su mu I Ime dall. I zarazliku od blede Priscllle, koja je j^nog danaisdezia bez traga, oni imaju kolor totogralije

svog mafog Astrlda.

Jednoga dana, moida, Demelt de seurtwriti od dodavanja dedmalnih mesta kon-stantama piirode. All, tu se javija pitanje daII su to zalsta konstante, ill se one menjajusa ekspanzijom univerzuma. Ovo danas ta-

kode zanima Demelta, i jedini novi deo opre-me je dasovnik boiji od svih do sada izrade-

nih. Njegova grupa sada radi na demi koja

de upotrebitl njihove osclllrajude destice kaoultraprecizne merade vremena. .Mnogo stva-

ri smo natrpali u ovu igru," kaie Van Dalk",

„i mi Jod uvek imamo mnodtvo daijih puteva.Verovatno du naslaviti sa ovim jod slededihpetnaest godina pre nego se umorim I povu-dem, I ja znam da de Demelt naslaviti svedok ne padne."B

Priredila Vesna Cosic

CD<_l<01 J A IH1

Energetika

Svetski trendovi u proizvodnji nafte

SCENARIONAFTNOGPOMIRENJA

Dr ing. Pelar Radiêvic

Suproino svim ocekivanjima u vreme krize i rata u Zalivii

proizvodnja strove nafte je povecana. Niti su cene vrtoglavo

rasle, niti je ogranidena naftna potro^nja. Na zalost, ovaj trend

ne znaCi i bududu stabilizaciju i nestanak scenarija vojnih i svih

drugih pritisaka, udara i politidkih manipulacija, u kojima

kljucnu ulogu igra nafta.

Otkako je motor sa unutralnjlm sa-

gorevanjem u§ao u §iroku upo-

trebu, nafta je postata „krv civili-

zacije". Hiljade i hiljade busotina

pojave se svake godine da bi se \z srca

zemlje dobile §to vece kolidine ove mrke

teSnosti, bez koje se danas ne mozebez vebeg napora zamisliti sadaSnjost i

budubnost ovog sveta. iz godine u godi-

nu. nafta je zauzimala sve znacajnije

mesto u svetskom energetskom bilansu;

u poslednje dve decenije, i pored odre-

denog nespokojstva i nestabilnosti, koje

je narobito donela energetska kriza po-

sle 1973. godine, nafta je i dalje na pr-

vom mestu u stnikturi energetskog bi-

lansa sveta. Cak i posle poskupljenja iz

1979. godine, koja su dobro uzdrmaia

svetsku ekonomiku, u blizoj budubnosti

ne mozemo obekivati neke sustinske

promene u strukturi energetske potro-

bnje u svetu. Nafta ostaje broj jedan, aza bilo kakvu promenu bice potrebno

duie vreme.

Bez nafte nema ni mira ni rata. Ne-

dostatak nafte u mirnodopskim usiovima

u zapadnim zemljama izjednabava se

sa ekonomskom katastrofom. S druge

sirane, iskustva iz dva svetska rata po-

kazuju da je deficit u nafti i njenim proi-

zvodima — pre svega, benzinu i uijima

— u mnogim slubajevima imao presu-

dan ili, u najmanju ruku, poveban uticaj

na konabni ishod na bojnom polju. Zbogtoga nisu preterane one ocene po koji-

ma je nafta najznabajnija mineralna si-

13/Maj 1991.

rovina uopbte i istovremeno strategijska

sirovina broj jedan.

Prevna strateqiio

Pre 7—8 hiljada godina, kadaje prva

nafta dobijena iz prirodnih izvora na

obalama Eufrata, zatim u blizini Kerbs

(danasnja teritorija Sovjetskog Saveza),

u kineskoj provinciji Seûan, ili u blizini

obala Mrivog mora. la mrka uljana teb-

nost nije ni u kom slubaju bila uzrok oru-

zanih i politibkih sukoba, drâvnih pre-

vrata i zavera, otvorenih Ili dobro maski-

ranih ucena i bpekulacija, sabotaza,

pretnji ltd. Na zalost, danas joj je, u „za-

paljivoj'' i „eksplozivnoj" sferi sukoba,

namenjena takva uloga. Mali su izgiedi

da be se nebto promeniti nabolje u bliioj

budubnosti. Istina, zemlje proizvodabi i

izvoznict nafte, udruzene u organizaciju

OPEC, veb nekoliko godina se uspebnosuprolstavijaju razllbitim pritiscima all, u

isto vreme i same koriste naftu kao

snazno politibko oruzje. Medutim . .

.

Uobi prvog svetskog rata, govorebi o

vezi izmedu nafte i politike, tadabnji prvi

lord admiraliteta Velike Britanije Vinston

Cercil je posebno istakao; Krajnji cilj na-

se politike jeste da britansku mornaricu

u&nimo vlasnikom i nezavisnim produ-

centom nafte bez koje se njen opslanak

ne moie zamisliti. Zbog toga moramoobezbediti toiike rezerve nafte koliko je

potrebno za sludaj rata odnosno koliko

je potrebno za spredavanje skakanja

cena za vreme mira. Sem toga, moramonastojati da u svakom momenlu gospo-darimo svetskim trZislima. Kao krajnji

cilj naSih napora treba smatrati teinju

da kontrolisemo izvore svetske nalle."

Da li nam ova izjava libi na neke nedav-

no izgovorene?

Nafta je veoma rano postala strate-

gijska sirovina: u ratne svrhe koristi se

preko 2.000 godina. Zapaijiva smesanafte, sumpora i baliire, poznata kao

„grbka vatra“ (danas se siikovito naziva

u populamim blancima „drevni napalm"),

spasla je u poslednjem trenutku Kon-

stantinopolj od opsade Arapa u Vli ve-

ku. Kada veb nije bilo nikakve nade u

spas, branioci grada su izilli u more ve-

liku kolibinu tajanslvene zapaijive tebno-

sli, koja je gorebi, zahvatlla i spasila

skoro celu arapsku flolu. Njen osnovni

sastojak blla je nafta. Da li je nesto slib-

no ieleo i Sadam Husein, kada je iziio

naftu u Persijski zaliv?

U istorijski najtezoj situaciji, izazva-

noj nedostatkom goriva, pri samom kra-

ju drugog svetskog rata, naSao se Ja-

pan. lake je u toj zemiji prva proizvodnja

nafte pobela jos 1875. godine, domabi

izvori nikada nisu igrali vebu ulogu. Naj-

vebi deo potreba podmirivan je Iz uvoza,

kako u miru, tako I u ratnim usiovima.

PokuSaji da se za vreme drugog svel-

skog rata organizuje masovna proizvod-

nja sinletibkog goriva nisu dali obekiva-

ne rezultate, tako da je sudbina snabde-

vanja naftom zavisila od toga koliko be

TABELA 1 — u hilj. tona —

SEVERNA AMERIKA 1989. 1990, Promenau%

SAD 425.630 409.634 -3,80Kanada 92.404 91.024 -1,49

Ukupno: 518.234 500.658 -3,39

TABELA 2

SREDNJAJU2NA AMERIKA

Meksiko 143.617 146.678Venecuela 94.591 110.526Kolumbija 20.383 22.600Trinidad 7.811 7.333Kuba 719 736Gvatemala 168Barbados 52 60Brazil 30.229 32.002Argentina 23.596 24.166Ekvador 14.604 14.484Peru 6.975Gfle 1.102 980Bolivija 930 903Surinam 181 198 9,39

Ukupno: 345.027 367.668 6,56

TABELA 3

ZAPADNA EVROPA

Velika Britanija 91.749 93.471NorveSka 74.594 81.060Danska 5.530 5.784Italija 4.355 4.788Holandija 3.814 4.142Nemacka 3.792Francuska 3.243 3.017Austrija 1.158 1.222Spanija 1.039 825Grcka 906 790 - 12,80

Ukupno: 190.180 198.767 4,52

tankera umaci savezni5kim podmornica-ma, ralnim brodovima i avionima. Predkraj rata, broj pofopljenih tankera rastaoje vtloglavom brzinom, pa fe Japan po-ku§ao da za transport nafle koristi ratnebrodove, pa bak i podmornice, all bezrezultata. Japan je poslednjih dana rata

skoro pofpuno ostao bez nafte i benzi-ne.

Sjedinjene Americke Drzave su u to-

ku drogog svetskog rata takode imaleodredenih probiema u vezi sa potrebnimkolidinama goriva. IstoCni delovi zemljesu trpeli oskudicu u natti i njenim pro-duktima. Naime, neprijateijske podmor-nice ometale su transport tankerima iz

naftonosnih podrucja SAD, pre svega, iz

obiasti Meksi^kog zaliva. Zbog toga je

Driavna adminisiracija za naftu za ratnepolrebe {Petroleum Administration for

War ill PAW) morala da organizujeogromne transports preko zeleznice, a

takode je zapoceta izgradnju vi§e nafto-

voda.

U SSSR za vreme drugog svetskograta, maksimaino su intenzivirana geo-lo§ka i geofiziCka istra^ivanja, usmerenana pronalaJenje nafte u zapadnim delo-yima teritorije, koji su bill udaljeni od re-

jona zahvadenih ratnlm operacijama.Veliku ulogu u snabdevanju sovjetskeratne marine potrebnom energijom odi-

grala su lezi§ta nafte u podrucju izmeduUrala i Volge („Drugi Baku").

Drugog avgusta, od ulaska i okupa-aje Kuvajta od strane Iraka, samo neko-liko decenija posle opisanih iskustava,izvesnost rata u kojem nafta igra jednuod kljudnih uloga postaje jasna.

Vainost BHskoo istolcn

Obezbedivanje potrebnih koliCina naf-te za predvideni ekonomski razvoj, a po-

1 4/Galak8lja 229

sebno za razvoj i potrebe oruzanih sna-ga zemlje, u SAD, i ne samo tamo,smatra se prvorazredno znadajnim pita-

njem odbrambene sposobnosti i bez-bednosti zemlje u celini.

Zabeleieno je, pa neka bude ponov-Ijeno, nekoliko opredeljenja oko Bliskogistoka i nafte:

Hart Truman je 1946. izjavio da Jajrejon sadrzi obimne prirodne resurse“

i

da je „o/T smesten na preseku najpovolj-

njih kcpnenih, vazduMh i vodenih (ran-

sportnih linija" iz 6ega ..proizilazi da taj

rejon ima veliki ekonomski / stralegijski

znadaj".

D. Ajzenhauer \e 1951. isticao .,da nepostoji u strategijskom pogledu znacaj-niji rejon u celom svetu nego Sto je toBliski istok".

U jednoj od svojih izjava 1970. godi-ne, Ridard Nikson je naglasio sledece:„Bliski istok je vazan. Mi svi znamo da80% nafte za Evropu i 90% nafte za Ja-pan sliie sa Bliskog istoka. Mi znamoda Bliski istok predstavija vrata za Afri-

ku, vrata za Sredozemno more. On je

stozer NATO, a takode vrata koja vodekroz Suecki kanal na jug u Indijski

okean".

Dzon Fordje 1975. godine rekao dasu Bliski i Srednji istok „strate§ki vazanrejon i izvoz znacajnog i neprekidno ras-

tudeg dela e'nergetskih resursa, kako zanas, tako i za Zapadnu Evropu i Japan".Iste godine. ameridki drSavni sekretarHenri Kisindzer je rekao: ..Jedini nadinda se danas snize cene nafte je — vodi-

ti sirok politidki rat proliv takvih zemaijakao sto su Saudijska Arabija i Iran".

Vojnostrategijski znacaj nafte sa Bli-

skog istoka za SAD najbolje se uocavaiz dinjenice da se ona koristi za podmiri-vanje vojnih snaga SAD u zapadnojEvropi, u jugoistofinoj Aziji i na Dalekomistoku. Osim toga, ratna flota SAD uSredozemnom moru, Indijskom i Tihomokeanu takode se koristi naftom sa togpodrucja. Ista situacija je sa mnogimameridkim bazama Sirom sveta, cije bi

postojanje i odrzavanje bez nafte Bli-

skog i Srednjeg istoka bilo znatno ole-zano.

Odigledno je da se ratna masinaSAD u izvesnoj meri oslanja na naftuuvezenu sa Bliskog i Srednjeg istoka. all

ne mozemo reel da iskijudivo zavisi odarapske nafte, Ameridke preradivadkepetrolejske kompanije ostvaruju najvedideo svojih profits preradom i prodajomarapske nafte, i to je znadajnija cinjeni-

ca.

Rat je proSao i nadamo se da se ne-Ce ponoviti. Dolazi vreme posleratnihanaliza i ocena.

Proizvodnja sirove nafte u poslednjedve godine, kretala se prema podacima„Petroteum Economist-a“ na slededi na-Cin:

— Proizvodnja sirove nafte u SAD,ved nekoliko decenija nije odiucujuda zasnabdevanje domadeg trziSta, posebnozbog postojanja i uspesnog funkeionisa-

TABELA 4

IST06NA EVROPA

607.181 569.309 - 6,24

Rumunija 9.237 8.228 - 10,92

Jugoslavija 3.3931,73

Albanija 2.135 1.986

Bugarska 303Poljska 1546e§ko-Slova6ka 144

Ukupno: 624.513 565.308 - 6,28

TABELA 5

BLISKI ISTOK

Saudijska Arabija 257.176 520.790 24,71

144.347

139.185 100.262 - 27,96

Ujedinjeni ArapskI Emiratl

70.706 78.956 11,87

20.706 20.902

Sharijah 1.168 1.802 7,20

91.88631.819 33.056

16.996 20.292 19,38

19.139 19.403 1,38

9.410 9.931 5,54

2.843 3.447 21,25

Bahrein 2.102 2.058

Ukupno: 807.908 825.308 2,14

TABELA 6

AFRIKA

33.129 90.611 9,24

53.694

51.370 56.678

42.956 44.197

22.642 23.963

10.998 13.772

8.642 8.227

7.396 7.835

4.740 4.422

1.358 1.350

Obala Belokosli 350 215

Benin 200

Ukupno: 2876.475 317.454 10,43

nja strateskih rezervi nafte, na kojima je

razvijena posebna filozofija i polilika sto-

kiranja pojedinih mineralnih sirovina. Nataj nafiin izbegavaju se iznenadenja i

udari, a bitno utice na domabe snabde-

vanje, svelsko tr^iste i medunarodneodnose (tabela br. 1);

— povecanje proizvodnje nafte u

Meksiku i Venecueti, odlu6uju6e je uti-

calo na ukupno povedanje proizvodnje

nafte u ovom regionu sveta (tabela br.

2);

— najvebi proizvodaCi nafte u Za-

padnoj Evropi — V. Britanija i NorveSka,

povecali su proizvodnju, sto se odrazilo

na ukupnu proizvodnju na kontinentu^

Istovremeno, prema raspoloiivim

podacima, ove dve zemlje povedale su

istrazivanje, posebno u Severnom mo-ru, gde se odekuje otkrivanje novih iefi-

Sta i novih kolicina nafte (tabela br. 3);

— problemi sa kojima se sukobljava

SSSR u ovom periodu, uticali su i na

smanjenje proizvodnje nafte, kao, uo-

staiom i na ukupnu privrednu aktivnost,

no SSSR ostaje i dalje najvedi svetski

proizvodad sa najvedim (utvrdenim) re-

sursima, i ogromnim neistrazenim i po-

tencijalnim prostorima. Neke ocene oogranicavanju proizvodnje ili proizvod-

nje do neke godine ili decenije — proi-

zvoljne su. Istrazivanja neprekidno traju.

Pronalaze se nova leJiSta i nove kolidi-

ne, vek obezbedenosti rezervama se

neprekidno produ^ava. Take ce dugobki (tabela br. 4).

Budufnes* bei iluziki

Smanjenje proizvodnje nafte u Iraku i

Kuvajtu je neposredna posledica doga-

daja u ovom podrueju, §to je bila ..prili-

ka" za Saudijsku Arabiju da ostvari naj-

vece povedanje proizvodnje u odnosu

na prethodnu godinu (tabela br. 5). Si-

gurno je, da ce trebati dosta vremena.

novaca i tehnike, da, pre svega Kuvajt,

pa i Irak, dostignu proizvodnju iz pret-

hodnog perioda, ali u usiovima resava-

nja sporova mirnim putem.

- zemlje Afrike, iz godine u godinu,

povecavaju proizvodnju sirove nafte,

znacajno ulazu u istrazivanje, samostal-

no a najdeSde u saradnji sa ino kompa-nijama, pa se ceo kontinent moze sma-trati perspektivnim. Proizvodnja vedine

zemaija Dalekog isloka, male utide na

ukupnu svetsku proizvodnju sirove naf-

te.

U svakom siudaju, posle rata u Per-

sljskom zalivu, ostade upamcen do sada

nezabelezen trend. Naime, u ranijim

vremenima, krize i rat su dovodili do

smanjenja proizvodnje nafte, ogranice-

nja potro§nje, velikog i frajnog skoka ce-

na. Ovom prilikom bilo je potpuno dru-

gadije. Mozda su se i ratovi promenili.

Neka potpisniku ovih redova bude

dozvoljena i jedna dugorodna nepopu-

larna prognoza za ovo podrudje: NAREDU JE VODA! Na Bliskom istoku,

povrsinske i podzemne vode su najvilal-

nijl prirodni resursi, jer mnoge bliskoi-

stodne zemlje suodene su sa ozbiljnim

nedostatkom vode i jo§ vecim smanje-

njem kvaliteta vode. Voda se u ovom re-

gionu smatra znadajnim instrumentom

nacionalne strategije i modnim politidkim

oruzjem. Nema nikakve sumnje da ce

nafta i narednih decenija imati vrio jasno

nagladene politidke i vojne dimenzije. Is-

to tako, nema nikakve sumnje da ce

zemlje - dianice OPEC, kao i druge

zemlje u razvoju, koje igraju sve znadaj-

niju ulogu u svetskoj mineralnoj ekono-

mijl nafte, nastaviti da svoja prirodna

bogatstva u natti I naftnu Industriju jo§

vide usmeravaju na zadovoljavanje pr-

venstveno sopstvenih interesa. Ne tre-

ba, medutlm, imati iluziju da 6e se razvi-

jene zemlje Zapada, naftni monopoli i

vojna rukovodstva, pomiriti sa takvim

razvojem dogadaja na svetskoj pozomi-

cl. Bide jos najrazliditijih pritisaka na vla-

de nezavisnih zemaija, pokudaja da se

raznim udarlma i uticajima promenl od-

nos snaga u pojedinim drzavama, dobro

zamaskiranih spekulacija, pokudaja

uvladenja u odredene ekonomske I voj-

ne blokove I slidno. Bide jo§ tedkih epl-

zoda u predstojedoj istoriji najznadajnlje

strategijske sirovine u danasnjim usiovi-

ma.

Dakle? Sve dok ne bude nadena

adekvatna zamena za naftu — opstepri-

hvadena, ekonomski opravdana, u veli-

kim kolicinama, lako dostupna Sto sirem

krugu ljudi — do tada . . .

NAGRADNA IGRA . . . NAGRADNA IGRA . . . NAGRADNA IGRA.

Sponzori:Privatno preduzece„DIZNILEND“:JEDINA SKOLA KOJA VOLISVOJE SAKE . .

.

I KOJU SACI VOLE!

ELITE & EUROHITCOMPUTERS: DIREKTNO SATAJVANA NAVA§ KOMPJUTERSKI STO . .

.

PO NAJPOVOLJNiJIM CENAMAI USLOVIMA KUPOVINE

Izmedu ratnih, drugtyenih, politiekih, Ijubavnih, opasnih hazardnthi mnoqih

dmgih igara, redakcija ..Galaksije" odiucila se za NAGRADNU IGRU Nezelimo ni gubilnike ni dobitnike, zelimo samo srecnike kojima ie namenienkompjuter, putovanje u Ameriku, vredna izdanja knjiga, diskete, kaseteVise 0 ostalim nagradama u sledecem broju. NEKA IGRE POCNU.

Svaka igra ima svoja pravila. Nasa su kratka i jasna. Samo ukoliko uzsvoje podatke na nasu adresu posaljete tri kupona, sticete pravo na ucesdeu izyiacenju dobitnika koje ce se obaviti u junu. Dakle, strpijivo citaite Ga-

- 'J,':'. ’ seckajte kupone i odmah nakon iziaska junskog broja ,.Galaksiie“posaljilejh uz svoje podatke na adresu; redakcija „GalaksiJe‘‘, Bui voi-vode Misica 17, 11000 Beograd. Srecno!

' ‘

Glavne nagrade:

GRb^KSIjn

KUPON BR. 2

KOMPJUTERPC AT 286

PUTOVANJEU DIZNILEND

DVEOSOBE

Izrada modela jonosfere iznad Evrope

SVEMIRSKICENTAR

U GROCKOJ

17/Ma) 1991.

i

ako je razlika izmedu coveka i drve-

ta vi§e nego o^igledna, filozofija 2i-

vota je potpuno na sirani drveta! To-

ga postanete svesni onog trenutka

kada sve podredite kupovini skupog au-

tomobila, izgradnji vikendice na moru ili

prijatnom subotnjem baskanju o pred-

stojecem fudbalskom prvenstvu. Biti

razlldit, danas je veoma teSko. Ouhovnosiromastvo je postalo ne§to uobicajeno,

neSto dega je tnalo ko svestan. Onogtrenutka kada sam odiudio da posetim

Geomagnetski institui u Grockoj. bio

sam spreman na prijatan iziet pored Ou-nava. Naoruiao sam se pricama o tomekako sam se jos kao mail igrao magne-tima I pronalazio komade rude magneti-

ta. Vec na ulasku u Institut, morao samda menjam prethodne zakijudke; dode-

kalo me je par umiljatih macaka koje su

se igrale oko laboratorija za fiziku mag-netostere. Sve se nalazilo u prijatnom

Dok sledamo TV ili slusamo naSe moderne radio-prijemnike, Uoiimje koje opisuju sianje jonos/en iznad

, „ - , . . Pacijika. Ovakva tslraiivanja pnkazujuSVl posredno ucestvujemo U jednom naucnom istrazivanju, Ctja danas jonos/eru iznad Evrope mnogo

se SUSlina odvija iznad Evrope. delaljmjc nego Ho se to radUo ramje.

LONGITUDE

L

sumarku iznad Dunava i, naoko, mogloda bude bilo §ta, ne samo jedini „spaceresearch center" {centar za istrazivanje

prostora) na Balkanu. Naravno, nigdenije bilo odekivanih lansirnlh rampi I

ogromnih teleskopa. Umesto njih, upo-znao sam ljude 6tje se Ime sa postova-njem izgovara u svetu nauke.

Dr Ljiljana Gander. viSi naufini sarad-nik u institutu i rukovodilac nau£no-istra-

2iva5ke jedinice, ved dugo vremena je

na £elu tima koji se bavi oblastima nau-ke dostpunim samo najupornijim i oda-branim.

Evropska asocijacija za saradnju uoblasti nauinih i tehnidkih istrazivanja- COST, okoplja nauSne radnilke narazlidilim projektima koji su u domenuvisokih tehnologija. Zajedno sa jo§osamnaest zemaija, Jugosiavija zauzi-ma veoma cenjeno mesto u mnogimCOST programima. Pre tri godine u Ri-mu, dogovoreno je da se u okviruCOST-a pristupi izradi modela jonostereiznad Evrope. Glavni koordinator projek-ta je postao P. Bredli (P. Bradley), a ru-kovodilac sa jugoslovenske strane upra-vo dr Ljuljana Gander, sagovomik poredkoga moj pripremljeni koncept pada uvodu i sve se svede na jednostavno„da" i „ne".

UCestvovati u izradi jednog ovakvogprojekta je svakako veiika obaveza kojavam ne dopusta ni malo slobodnog vre-mena. Radno vreme ne postoji, a kudise odiazi tek u sumrak. Strudni naziv in-

stitute je ..solarno-tereslrieki" centar i

pruza velike mogudnosti u istrazivanjusvih process vezanih za magnetizamZemlje i jonostere. Upravo zbog toga,bio je ideatno mesto za precizna mere-nja jonostere i svih process vezanih zanju. Postojanje takozvanih jonosondera,uredaja koji emituju radio-talase unutarkratkotalasnog trekventnog podrucja do30 MHz, omogudava izradu detaijnihmapa stanja jonostere. Slidne mape sudo sada postojale za mnogo veda pod-rudja, take da nisu pruzale zadovoijava-jucu preciznost. Koncentraeija radio-

-saobracaja iznad Evrope, ved dugo za-hteva izradu ovakvog projekta. Prostorkoji bi on obuhvatao, granicio bi se unu-tar podrudja 35 N — 55 N i 10 W — 30E. Ispitivanje jonostere severnije od to-ga, doneo bi probiem intenzivnih doga-danja iznad Severnog poia, ukijudujudi i

pojavu Aurore Boreaiis ili Poiarne sve-tlosti sto bi svakako donelo mnoge pro-bieme. Ovako, merenja su odavno po-dela i uigrani tim evropskih naudnikaved uveliko radi.

Za podetak je dogovoreno da svakodobije odredeni zadatak. U tu svrhu tor-

mirano je pet grupa koje su radile poje-dine faze projekta. Formiranje bankepodataka, merenje, utvrdivanje najboljetrekveneije prostiranja taiasa, vremen-ska i prostorna korelacija, samo su nekeod taza. Grupu koja je vr§ila tinalnuobradu podataka i izradu mapa i modela

sadinjavali su dr Gander, zajedno sa ko-iegom B. Zolesijem iz Rima.

Proces wierania

Ved pomenuti jonosonderi su vrsili

praktidni deo merenja. Kratkotalasni ra-

dio-signal se emituje vertikaino navise,odbija od slojeva u jonosferi i vrada na-zad na Zemlju gde takav signal obradu-je kompjuter, stvarajudi kvalitetnu sliku.

Takav radio-signal se emituje svakih 15minuta, neprekidno 24 sata. Jonosterase nalazi na vistni od 50 pa sve do 1000kilomelara iznad Zemlje i podlozna jevelikim promenama. Na nju utide skorosve: doba dana ili nodi, godisnje doba,zradenje sa Sunca, a u posiednje vremei nasi nuklearni eksperimenti na Zemiji.Zbog svega ovoga, ona se dize i spu-§ta, pojavijuje i nestaje.

Krajnji cilj celog istrazivanja je upra-vo uspostavijanje precizne matematidketehnike koja de biti u stanju da u sva-kom trenutku odredi moguenost radio--komunikaeija odbijanjem od jonoster-skih slojeva.

One naravno moraju imati toliku pre-ciznost da uzimaju u obzir dak i meteo-rolo§ke promene na Zemiji koje bi mo-gle imati uticaja na komunikaeije. Kakoje osnoyni dinilac za ponasanje i odbija-nje radio-talasa upravo elektronska gu-stina iznad zadate oblasti, potrebno jenaci zakonitosti na osnovu kojih se elek-Ironi ponadaju. U ekstremnim slucajevi-ma, njihova koncentraeija moze biti ta-

kva da onemogudi bilo koju vrstu radlo--veze. Retko se deSava da neki od sloje-

va jonostere poprimi oblik „crne rupe“ i

sasvim proguta radio-signale sa Zemlje.„Tajanstvena‘‘ Polarna svetlost je upra-vo zbog svog nepredvidivog ponasanjana radio-talase veoma nezgodna za ko-munikaeije. U odredenim usiovima onaretlektuje radio-talase uitrakratkotala-snog podrudja (VHF) koji se u normal-nim usiovima prostiru pravolinijski, i ka-da ih vrati nazad na Zemlju, unese imlako mnogo detormaeija da se intorma-eije bilo koje vrste jedva mogu desitro-vati!

Upravo zbog takvog stanja i nepre-dvidivih situaeija visoko iznad naSih gla-va, neophodno je bilo da se pristupiovom istraJivanju.

S obzirom da prostiranje elektromag-netskih taiasa kroz nehomogenu, anizo-tropnu jonostersku plazmu obidno prati

i promena amplitude, faze, polarizacije,

pa dak i trekveneije, moguce je da fizic-

ke osobine radio-talasa koji stignu na-zad na Zemlju budu u velilkoj merl pro-menjene. Danasnje komunikaeije kojese svode na oblik Zemija—jonostera—Zemlja, satelti—jonostera—Zemija i sa-telit—jonostera— satelit, zahtevaju izu-zetnu preciznost, jer i najmanja smetnjakoja ne traje duze od sekunde moze iz-

brisati stranice i stranice informaeija. Zasada oblik satelit—jonostera—satelit ne-ma tako bitnu ulogu, all svakako pred-

18/Gal8k8l|a 229

stavija buduenost svemirskih telekomu-nlkacija.

U izradi jonosterskog modela iznadEvrope, poSlo se od zbirnog uticaja zra-cenja sa Sunca i Zemijinog magnelskogpolja. Izbegnute su poiarne i ekvatorijal-

ne oblasti, tako da je bilo mogude pri-

slupitl odredivanju tadnih fizidkih i mate-matidkih zakonitosti. Postojedi numerid-ki, empirijski i tizidki model! jonostere josuvek nisu dali ieljene rezullate jer neprikazuju elektronsku gustinu dovoijnoprecizno u svim zeljenim oblastima. Sobzirom da je izrada ovako komplek-snog modela usiovijena mnogim cinioci-

ma, od kojih neki jos uvek nisu dovoijnorazjagnjeni, glavna istrazivanja su sekoncentrisala na F-sloj, koji i najviseucestvuje u refleksiji radio-talasa.

lako su mnoge zemlje razvile veomaraziidite nacine modeliranja jonostere,na preporuku medunarodnog komitetaza radio-saobracaj - CCIR, usvojenesu matematidke formula koje su zasno-vane na tri promenijiva parametra: geo-gratskoj Sirini, geografskoj duZini i vre-menu T. Opseg kretanja geografske §iri-

ne je od minus 90 do plus 90 stepeni,istocne geografske duZine od 0 do 360stepeni i univerzalnog vrShena (UTC).izrazenog u stepenima od minus 180 doplus 180 stepeni. Nakon slozenih mate-matidkih operaeija I uz korisdenje nei-zbeZnih Furijeovih koefieijenata, dobije-ne su numericke vrednosti koje se uno-se na mapu Evrope. Uz jednostavnu in-

terpolaciju medusobnih tadaka, nastajevisoko tadan model trenutnog stanja jo-

nosfere. Nakon duZeg pracenja pona§a-nja slojeva unutar jonostere, mogude jepristupiti empirijskom zakljucivanju. Do-bijeni podaci su takvi da je moguce sa-mo na osnovu vizuelnog pregleda dnev-rrog ponadanja i varijaeija F-sloja Izvudi

zakijudak nalik obicnoj vremenskojprognozi, s tim sto je ovde red o radio--talasima. Osim toga odredena je i kritid-

na trekveneija E-sloja, poloZaji FI I F2sloja, kao i MUF — maximum usablefrequency (najvida radna trekveneija) i

LUF — najniZa radna trekveneija.

lako postoje mnoge stvari koje nasrazdvajaju, sukobljavaju I ujedinjuju, biti

razlidit od ostalih, odavno je osobinanajupornijih. Dok sam razgovarao sa drLjiljanom Gander o tehnologiji izrademodela jonostere nisam o tome poseb-no razmisljao. Tek malo kasnije kadasam u dnevnim novinama uporno poku-Savao da pronadem bilo sta dto nije ve-zano za nase obidne nacionatizme i po-litidke igre, ljudi iz Geomagnetskog insti-

tuta su se u mom secanju izdvojili kaoposebnl u moru obidnih.

Ivan Mastilovic

19/Ma| 1991.

Problemi informatickog izobiija

KAKO DO PRAVEPise: Bozidar Travica

U ameridkom dniStvu, preplavljenom informacijama, sve veci

problem je dolaienje do pravih informacija. Informaiickadisciplina „pretraiivanje informacija" (information retrieval)

razvila je do sada nekoliko teorijskih modela kojima pokusavada savlada ovaj problem. Sledi prida o nekima od njih.

Vet vi§e od dve decenije, Amerikasebe smatra JnformatiCkim dru-

§tvom''. Termin dolazi iz ameriCkesoclologlje. I u direktnoj Je vezi sa

radom Denijela Bela (Daniel Bell). Ovajsoclolog klasl£nlh liberallstidkih nazora,govorlo je jo§ koncem 40-ih o dru§lvu

koje dolazi posle Industrijske laze. Tadaje jo§ bio usamljen. Pofietkom 70-lh,

'

medutim, Belova zapazanja uoblicîla suee u koncepte koji su pobeli dobijatl svevi§6 sledbenika.

Novi tip menadêra roden je u svetu

ameridkih korporacija sa zadatkom daupravija informacrjskim sistemom koji

korporacijskom menadimentu pruiapodrSku u odluCivanju. Vrhunski me-

nad2ment takode je proSiren za infor-

matiCki profil menadêra — glavni infor-

matidki sluibenik, 5lja mod I Imenompodseda na doveka 'br. 1 u ameridkojkorporaciji — glavni izvrSni slgzbenik(bukvaini prevod engleskih termina..chief information officer" I „ch(ef execu-tive officer").

U druStvu koje se naziva informatid-

kim, problem nije nestaSica informacija.

Locirati informaciju I dodi do nje nije te-

Iko. Pravl je problem u tome da se 6o-

vek pribere, tj. da ima jasnu Ideju na Stapainju usredsrediti u gomilt Informacija

kojima je i kao gradanin I kao profeslo-

nalac neprestano zasipan. U tesnoj vezi

s ovim je problem koji je kljudan — kako

pronadi pravu informaciju, onu koja je

zaisla korisna u konkretnoj sltuaciji. Po-jedinac u informatidkom druStvu mora,drugim redima, bit! hitar u sumarnompregledavanju informacija (engleska red

..browsing") I imatl razvijenu sposobnostselekclje. Obe osobine se moraju usa-vrdavatl, jer to je jedini nadin da se od-rie.

Problemima pronalaienja prave In-

formaclje bavl se Informatidka disciplina

pod nazivom „pretrazivanje informaci-

ja" (PI); engleski termin — Information

retrieval. Disciplina je podela da se raz-

vija u Sezdesetim, sa razmahom radu-

narstva. lake se PI ovde klasifikuje upraktidne discipline, uistinu je red o pre-

tezno teorijskoj oblasti. Jedini opipijivi

rezultatl razvoja PI su nekoliko teorijskih

modela, dija praktidna realizaeija nije

mnogo odmakla od podetka. PI je pogo-dan primer za ilustraclju Sella I HarlMas kojima se informalidko drudtvo suoda-va na planu razvoja informatidke tehno-logije. Uzgred, iako podiva na upotrebi

kompjutera, PI se ne smatra kompjuter-skom naukom. Vedina univerzitetskih

ljudi slaze se da je PI zapravo jedna odnovih informatidkih nauka, koje su se u

SAD munjevilo umnoiile tokom 80-ih.

U krilu PI do danas je razvijeno ne-koliko modela za traganje za Informaci-

jama od kojih su najva^nijl: Bulovskimodel, vektorski, probabilistidki I kogni-tivnl model.

Bulovski model se temeiji na princl-

pima blnomne algebre Diordâ Bulakombinovane sa teorijom skupova. Bu-iovi operator! AND, OR i NOT koriste seza ukrdtanje tzv. invertiranih fajiova. In-

verlirani faji sadr^l kljudne red! i njimapridruêne adrese dokumenata u kojimase kijudne redi javijaju. Korisnik koji iell

da pronade sve dokumente u bazi po-dataka koji sadrie redI „svfnja" i „maga-rac" formirade upit utipkavanjem ovedve redi povezane Buiovim OR. Kom-pjuter de pregledatl sve Inverltrane fajlo-

ve u kojima se javija „svinja" I u brzoj

memoriji pohraniti brojeve pripadnih do-kumenta. Isto de udinlli za red „maga-rac", a zatim de uporediti dobijena dvaskupa brojeva. Krajnji rezultat su brojevl

koji su i u jcdnom i u drugom skupu, tj.

brojevi koji oznaCavaju dokumente u ko-

jima se pojavijiiju imena obe ove 2ivoti-

nje.

BulovskI model je najstarijl I u njego-

voj se prakti^noj primeni najviSe odma-klo. VePina IsporuSilaca komercijalne In-

formacije, kao Sto je poznati „Dijalog"

(Dialog), primenjuje bulovske sisteme.

Korisnicima se pruiaju i razne dodatnemogudnosti za pretrazivanje, kao sto je

riznica termina, liste termina sa slidnim

znaCenjem traienome iW. Recju, bulov-

ski model! PI rade u praksi I donekle za-

dovoljavaju polrebe trazilaca intormaci-

ja. Ovaj model, medutim, ima I vidne ne-

dostatke. Najodevidniji je taj da se mno-gl ljudi ne osedaju komotno u butov-

skom sistemu. Ljudima sa tehnidkim

obrazovanjem je ovaj model bllil negoonim sa, recimo, humanislidkim.

Zatim, u pogledu rezultata pretrazi-

vanja, bulovski mode! daje ill previge III

premalo informacija. Ovaj problem je

(eorijske prirode I u vezi je s korldde-

njem bulovskih operatora. Na primer,

NOT moie da elimfnide potencijaino ko-

rlsnu Informaciju. Jedno sveie istrailva-

nje sugeriSe kombinovanje NOT saAND-OR operatorom kao mogucni lek.

Drug! isir.aiivadi iziaz lra2e u kompliko-

vanoj matematici finog kallbriranja teii-

na koje se dodeljuju operatorima. OStri

kritidarl bulovskog pristupa PI smatraju,

medutim, da je sve ovo tumaranje ste-

pom ulicom I da iziaz treba traiitt u al-

ternativnim modelima PI.

Alternativitl modali

Jedna od perspektivnih alternativa

bulovskim sistemima je vektorski mo-del PI. U osnovi, informacije su pred-

stavljene tadkama u trodimenzionalnom

vektorskom sistemu, Na primer, redima„svinja", „magarac“ I „majmun“ dodetjeni

su vektori x, y I z. Ako se „svin]a'' pomi-

nje u jednom dokumentu dvaput, „ma-

garac" tri, a „majmun" .detiri puta, ondaje poloiaj ovog dokumenta u vektor-

skom prostoru odreden koordinatama

(2, 3, 4). (PrecIznostI radi, red je o rela-

tlvnoj a ne apsolutnoj udestalosti redi u

dokumentima,) Na isti nadin moze sepoziclonirati svaki dokument u jednoj

bazi podataka.Kada korisnlk unese upit u sistem za

vektorsko PI, sistem identifikuje grupe

dokumenata koji sadrte tra^ene redI,

dodell Im vektorske vrednosti i izvrdi

grupisanje dokumenata prema tome ko-

llko su udaljeni od uplta. Ulstinu je ovdered 0 modellranju prostora koji treba za-

misliti kao unulraSnjost sfere. GlavnI trik

je, zatim, kalkulisanje rastojanja Izmedudokumenata, uplta I dokumenata, tj, iz-

medu vektora koji imaju zajednidko fe-

me u centru sfere. Rastojanje vektora

ineri se kosinusom ugla izmedu njih.

Pronalazad vektorskog modela PI je

Dzerl Salton (Gerard Salton), Istrazivad

na duvenom univerzitetu „Korner (Cor-

nell), Zasad on kreira samo laboratorij-

ske vektorske sisteme. U laboratorijskim

usiovima, vektorski model daje bolje re-

zultate nego bulovski sistemi. Problemje, medutim, dto vektorski model trazi

veliku kompjutersku mod, usied obimakalkulacija koje sistem mora izvrditi kaoodgovor na uplt. Vec pri kolekcljama odnekoliko stofina dokumenata, super-kompjuteru treba primetno I do nekoliko

sail za krelranje vektorskog prostora!

Svaki pokusaj da se o PI govori pre-

clznlje zahteva oslanjanje na jezik mate-matlke. Ideja ovog teksta je, medutim,da se ditaocu prull okvirni pregled koji,

1 bez matemalidke obudenosti, vodi in-

tuitivnom shvatanju materije kojom se

bavi disciplina PI. S ovog razloga de tre-

dl va2nl model PI. probablllstidki. bit! sa-

mo ovIaS opisan.

Probablllstidki model PI temeljl sena Bejzijanskoj teoriji verovatnode,Osnovne prednosti I slabosti modela iz-

vlru Iz logike teorlje na kojoj podiva. Unajkradem, Bejzijanski racun verovatno-ce sadrzi istI dinllac I na levoj I na de-

snoj strani jednadine. To znadi da setraiena velidina korisfi u kalkulaciji — tra-

iene velidine. Ova kruina logika nesvodi se, medutim, na klasidnu formal-

no-logidku gredku „objadnjavanje Istog

istim" (idem per idem). Stvar ima smislaako se Ima u vidu da je korisnlk taj koji

nepoznatom diniocu dodeljuje nekuvrednost — na osnovu poznavanjaoblasti, sopstvenog Iskustva Iz ranljlh

PI, Intulclje III, jednostavno, nagadanja.U skladu sa rezultatom pretraiivanja,

korisnlk rhoie dalje korigovati nepoznali

dinllac.

Dakle, Bejzijanski model je usmerenna korisnikovo prosudivanje relevantno-

sti pretrazenih dokumenata I, zatim, ko-

risnikovo intervenisanje u tok pretraiiva-

nja tj. upravijanje sistemom. Ovaj modelnema mnogo stedbenika medu istrazi-

vadima PI. Ipak, neki tehnolodki proroci

veruju da model Ima bududnost.

filoaofsko pitanio

KognitIvnI model je poslednji u nizu

savremenih pristupa problematici PI okojima je red u ovom teksfu. Ovaj modelje I teorijski najobuhvatniji I najinspirativ-

niji, jer propituje neka od temeijnlh na-

dela koncepta intormatidkog drudtva.

Atrlbut „kognitivni" potide od termina

„kognitivne nauke". Red je o grani nau-

ka koje se have problemima spoznajerazvijenim tokom poslednje tri decenije

u SAD — psihologija saznanja, lingvisti-

ka, teorija obrazovanja, teorija vestadkeinteligenclje, Informatidke nauke ltd.

Osnovna Ideja kognitivnog pristupa

je da kao sto korisnlk ima sliku o sistemuza PI, tako isto I sistem Ima sliku o kori-

sniku, Kako madina, kompjuter, moieImatl sliku o doveku? „Sllka o korlsniku"

je, zapravo, metafora za nekoliko opiplji-

vih stvari u vezi s korisnikom: njegovashvatanja predmetne materije, ciljevi

20/Gal8k8lja 229

pretraiivanja, plan pretraiivanja, jezidke

konstfukcije koje najdeSde koristi I tomeslidno, Tako, na primer, u dijalogu koji

se izmedu doveka I madine vodi u prl-

rodnom jeziku (onom kojim svakodnev-no govorimo), maSina „saznaje“ za ko-

jom vrstom informacija dovek traga, ka-

kvu strateglju pretraiivanja iell sprovestl

i druge stvari. KognitIvnI pristup u PI je

star koliko i drug!, all jod je najmanje istra-

ien I olelotvoren u sistemima koji fade,

Modelovanje korisnika od strane si-

sterna vrdi se u manje III vide prefinje-

nlm formama. Kanonski model, reci-

mo, vrdi modelovanje na osnovu pro-

sednlh osobina odredenlh vrsta korisni-

ka. Sistemi kao AYPA, MACSYMA I

brojni CAI sistemi (kompjutrski podria-

vano Instrulranje) stvaraju sliku o kori-

sniku na osnovu stereotipa koji su ugra-

denl u sistemsku logiku. Korak dalje u

evoluciji kognitivnog modela su sistemi

koji mogu kreirati personalizovanje sli-

ke 0 korlsniku. Sistem GRUNDY, reci-

mo, korlsti povratnu spregu od korisnika

za priiagodavanje toka pretraiivanja spe-

cifidnim potrebama 1 ieljama korisnika.

Jedan evolutivni tok kognitivnih si-

stema razllkuje Implicitne i ekspllcitne

sisteme. Prva oznaka se odnosi na si-

steme koji samostaino stvaraju sliku okorlsniku, dok se druga odnosi na siste-

me koji to ne mogu udlniti bez pomodikorisnika. KognitIvnI model! se bave I pi:

tanjem: da II je cllj PI pronaci hijerarhlj-

skl sredenu llstu potencijaino korlsnih

Informacija, illje cllj pronadi jednu jedinu— onu „pravu‘' Informaciju? Vedina do-

sad razvijenlh kognitivnih sistema omo-guduje da se dode do informacija rangl-

ranih po vainosti koju korisnlk speclflku-

Je u dijalogu s kompjuterom.

Da 11 je informatldka potreba ne§to

Sto se jasno moie artikutisatl ill je red omaglovitoj, mada preSnoj potrebi? Ovimse bitnim fllozofskim pitanjem takodebave kognitivni Istrailvadl. 6nl smatraju

da se informatidke potrebe retko kadamogu jasno artikulisatl. Jedan ocigledan

razlog za to je - nedostafak znanja, III

nedovoijna informisanost. Kada dovekpretraiuje biblloteku, bazu podataka III

kakvo bllo drugo skladlSte informacija,

on jednovremeno — udi. Stoga, ide da-

lje ovaj argument, sistemi za PI treba daimaju u vidu dimenztju udenja I da je

podrie. Jedan takav sistem koji omogu-duje pretraiivanja kroz elastidno pregle-

davanje materijala u bazi podataka,

udenje I korisnikovo neprekidno ocenjl-

vanje vainosti pretraienog materijala

jeste sistem THOMAS. Sistem podiva

na filozofiji mreie, I nedavno je prlfago-

den za kompjutere koji podivanju na di-

zajnu Istovremene paralelne obrade po-

dataka.

Naravno, ovo je samo delld tehnolo-

Ske pride. PI ima toliko vedi znadaj Sto

se direktno bavl problemima u vezi s

onim Sto je i pokretadkl duh I produkt

intormatidkog druStva — intormacijom.

GALAKSIJAliacunarsiro

Bitovi i bajtovi kruze planetom

Znacajneracunarskemreze

PiSe: mr Dejan S. Milojidid, e-mail: eimp002@yubgss2I .hitnet

Tokom burnih martovskih demonstracija, kao jednu od svojih

obaveza smatrao sam redovno izvestavanje svojih drugara uAmend o svakodnevnim dogadajima. Radio sam to prekoe-mail-a, elektronske poSte koju sam slao iz Instituta „MihajloPupin“ i koja je zatim, tokom svog minutnog putesestvija stizala

u San Diego, Los Angeles i Santa Clam. Ubrzo sam se pomaloi uziveo: „Pa ja cu im biti prvi i najobjektivniji izvestad . .

Medutim, moje itshicenje nije dugo trajalo. Drugovi su menislali ogromne kolicine informadja. Mladid iz Beograda,Zagreba, Ljubljane, San Diega, New Yorka-a i Chicago pisali

su svoja misljenja, svoje informadje iz raznih novina, razlidtih

medijuma. Bio sam obasut informadjama o tome sta se to

desava ispred moje zgrade, u Bulevaru JNA, na Slaviji. Onosto me i sada impresionira je ta nova kultura koju politiiari josuvek ne stizu da oskvrnave. Verovatno ne znajud Hi

jednostavno plased se raCunara, urednid „Politike“, „ Times"-ai „Pravde“ joS ni.su zavirili u te bite i bajte sto putuju mrezamasveta i prenose ne samo matematicke formule, ve6 ponekad i

broj tenkova sto je prosao ispred nedije kuce.

Po jednoj od najopStijih definicija,

raûnarska mreia je skup ra6u-

nara koji po zajednickom protoko-

lu komunicira preko postojeceg

transmisionog medijuma. Razlikujemo

lokalne mreze („Local Area Networks")— LAN-ove, Metropolilen mreSe („Me-

tropoliten Area Networks") — MAN-ovej javne mreê („Wide Area Networks")- WAN-ove. Javne" mreJe moida nije

najadekvatniji prevod od „Wide AreaNetworks", jer pod WAN spadaju i javnei privatne mreê, a ipak najbolje u duhunaseg jezika opisuje pojam, WAN, pri

tome, kao §to smo izneli pod ,Javne“,

treba podrazumevati sve vrste mreza i

javne i privatne.

Lokalne mreie su definisane na ni*

vou jedne prostorije, zgrade ill komplek-sa zgrada. Metropolitan mreze obuhva-taju obi^no vede podrudje, recimo na ni-

vou grada, ill ne§to sire oblasti, dok jav-

ne mreze prekrivaju drSave i kontinente.

Medijume kojima su povezani raûnari

sacinjavaju koaksijaini kablovi, optiSki

kablovi, upredene parice, telefonske lini-

je, satelitske veze ltd.

Racunarske mreie se grubo mogupodeirti u sledece grupe:

• Istralivadke mreze,• mreze kompanija,

• kooperativne mreie,• komercijalne mrezeU daljem tekstu demo dati prikaz

svake od pojedinih grupa i dati primer

za postojece mreze iz svake grupe.Uglavnom ce biti opisane poznate javnemreie koje trenutno postoje u svetu.

Rad je baziran na dianku „Notable Com-puter Networks", objavijenom u Com-munications of the ACM, oktobra 1986,vol 29, no 10, strane 932—971, kao i

21/Maj 1991.

na lidnom autorovom iskustvu u svakod-nevnom, a ponekad i celodnevnom ko-

riddenju mreza.

IstrajivatCke mrata

Vedina mreia je zapodela svoju isto-

riju kao istrazivadke, da bi kasnije prera-

sle za odgovarajude namene. Jedna odnajpoznatijih mreza je ARPANET, koja

ved nekoliko godina ne postoji pod ovimimenom, Istraiivacke mreie obicnopodrzavaju driavne instilucije ill kompa-nije pod ugovorom sa drzavom. Uz raz-

vojne mreze, obidno su usko povezanevojne mreie. Jedan od ovakvih primera

je odnos ARPANET-a i MILNET-a uSAD, koji su prerasii u podetku u ARPAInternet i kasnije samo u Internet. Zaovakve mreze se obidno ne placa pri-

stup, alt je on zato ogranicen samo naudesnike projekata podrianih od strane

drzave ill vojske. U ovu vrstu mreiaspadaju i mreze koje su nalik na drzav-

ne i vojne, all omogucuju pristup i onima

:969 :972 :976 ;<?78 153; ;964 :937 ;99C

AAPANir IKTECNET

DBCNBT

.

Razvoj raiunarskih mrtza u svetu

koji ne udestvuju u projektima ili ne ieleda imaju veze sa vojskom. Primer ova-kve mreie je CSNET. Korisdenje ovih

r,'.reia se plada, obidno godisnjom dla-

narinom.

Jedan od najboijih primera istraii-

vadke mreie je Internet. Internet je glo-

balni skup povezanih regionalnih i WANmreia koje koriste IP kao mreini nivo

protokola. Primer! mreza koje su pove-zane u Internet su MILNET, vojna mre-ia, za aplikacije koje nisu vojna tajna,

zatim NSFNET — National ScienceFoundation mreza, koja je rasproslra-

njena §irom SAD, veoma brzim vezamai namenjena je za istraiivadke aplikacije

itd.

Sve mreie na Internet-u imaju jedin-

stven prostor imena i adresiranja. Takosu, na primer, Internet mreie klasitiko-

vane po domenima na;

• COM — komercijalne organizaci-

je,

• EDU — skolske organizacije, uni-

verzitet i si.

• GOV — civilne driavne organi-

zaije

22/Galaksija 229

• MIL — Department ot Defence,

vojne ustanove• NET — administrativne organiza-

cije za mreze kao Sto su CSNET, UUCPi BITNET

• ORG — estate organizacije

U ovu grupu mreâ spadaju Jos

CSNET, SPAN (The Space Physics

Analysis Network), JANET (u Velikoj

Britaniji), EAN (X.400) mreze u Evropi i

Kanadi. ltd.

JWreie kpmpaniiaVelike kompanlje su razvile mreze

za potrebe svog poslovanja. Primer ovevrste mreza su mreze kompanija IBM,

Xerox, DEC, AR&T i druge. Vecina mre-

za je same skup povezanih LAN-ova, all

postoje i one koje obuhvataju vl§e konti-

nenata. Pravo prislupa je obicno striktno

limitirano na zaposlene u kompanijama.Ove mreê imaju gateway-e na drugemreze, all je za to neophodna posebnadozvola, zbog tajnosti podataka i mo-guenosti krade softvera, informaeija ltd.

Xerox je jedan od pionira u razvoju

mrela. Ova kompanija ima svoju mrezuXerox Internet koja se razlikuje od Inter-

net mreze. Xerox Internet podrzava iz-

medu ostalih I XNS protokol.

DEC poseduje internu mrezu Easy-

net. DEC je izuzetno jak u mrezama.Poznat je DEC-ov standard DECNET i

arhitektura DNA.IBM-ova mreia se zove VNET.IBM

odriava internu zastitu za priiaz ovoj

mrezi. Samo je veoma limitiran broj kori-

snika VNET-a u moguenosti da komuni-

cira sa ostalim mrezama. Korisnici iz

sp>oljRih mreza mogu da saiju postu naVNET. ali primalac po§te mora da imaovla§denje za prijem.

ATST takode ima interne mreze, ali

se zaposleni daleko vi§e’

korisle saUUCP i USENET mrezama.

Kooperafiviie jnreieKooperativne mreze su nastale po-

vezivanjem korisnika sa slidnim interesi-

ma. Mnoge od ovih mreza, kao, na pri-

mer, BITNET I sa njom povezane mrezeNETNORTH i EARN, potidu iz akadem-skih okruzenja. Neke od ovih mreza su

nastale izmedu korisnika odgovarajudih

proizvodaca sistema (na primer, BIT-NET i IBM) Hi dak operativnih sistema(na primer, UUCP, USENET, EUnet,JUNET, ACSNET koji su nastali povezi-

vanjem korisnika UNIX operativnog si-

stema). Kooperativne mreze imaju kori-

snlke koji pripadaju razliditim krugovima— akademskim, istraiivackim ill komer-eijainim. Ono dto ih dvrSce povezuje,

bar u podetku su transportni protokoli,

na primer, RSCS za BITNET ill UUCPza UUCP mrezu. Kooperativne mrezesu obidno distribuirano organizovane I

administrirane. Placanje pristupa je u vi-

du cene telefonskih raduna koji se pla-

caju za povezivanje pojedinih dvorova.Mnoge mreê dobijaju novdanu podrdkuod pojedinih kompanija. Tako je, na pri-

mer. IBM ulozio ogromna sredstva u

NEW-SUPtRCOW. .

.

fttlftUSftMSDSORUSll Dent*AMERSTDYOmAMIU (Peer.CLlO-UaMIAMIU (Peer

EcoNEistiianiuERL-L8TCBVKi-fiMiGAauiucvhniBMTlTiaiCSVM18SC6fiHlAnilj

MCUQ -l.aMlflMIU

MUtlAlL-LatllflMIUS-COnPUlaSNANDP I

1

S-CQtlPUTauQfl

S-COMPUTauaeVM (Pe»rMIHBUIUeaTCSVH NIH GNIHQGC-L.aUBVn NIH G

'PHYSICS'SGflNET'

LANWCnKSaniftMIU IPwerPHYSICSadlAMIU (PeerSOANEITaDSORUSI I S6ANE

ACADOR-IACADFMIC

ACCTDIST

ACMSTC.HP

ACSOFT-L

ACAnDR-l.aMCGILLlACADEniCaBRUFtieACADVaNDSUVHlAcciDisrauiucvnDAccv-LauHUPvniACM- LaOHSTVMAACM-LaUCFlVMACMSTCKP3HUVMALB -LaPOLVURAFACS-SPiaUNCVMlALSAl paUQUEEKCAcscMs -I auNCvniACSOFT-LaiilUVMDACT10N8USCVM

Oeo spiska Jlskiisirinih lisla iia BUSET Hire;

BITNET. DEC i Philips u EUnet, a ATaTpodriava UUCP i USENET.

BITNET („Because Ift Time to NET-work") je mreza koja povezuje univerzi-

tete i istrazivadke centre u SAD. Za BIT-

NET vaii pravilo da svaki dvor na BIT-

NET-u mora da bude spreman da pri-

hvati novi dvor koji bl se povezao nanjega. To je, dakle, kooperativna mrezau pravom smislu reel Tri osnovna ele-

menta ove mreze su BITNET u SAD,NETNORTH u Kanadi i EARN u Evropi.

BITNET, odnosno EARN je mrezakoju sam do sada najvise koristio.

OsnovnI dvor u Jugoslaviji se nalazi u

Republidkom Zavodu za Statistiku, gdeljubazna gospoda Tasic uredno otvara

naloge korisnicima bitnet-a u Beogradu.Nazalost, da bi se povezali na ova) dvor

neophodna vam je SNA/SDLC kartica

koja kosta preko 10(X)$. sinhroni mo-dem i telefonska linija. Boija varijanta je

povezivanje na Elektrotehnidki Fakultet,

zasta vam treba serijska linija na perso-

nalnom radunaru, asinhroni modem i te-

lefonska linija. I u jednom i drugom slu-

daju neophodno je da ste clan Univerzi-

teta da bi mogll da otvorite nalog na nji-

hovim radunarima. U Jugoslaviji znamda jod postoje evorovi na Elektrotehnid-

kom Fakultetu u Zagrebu i u Institulu

Ruder Boskovic.

UUCP ime mreze potide od koman-de UNIX-a - „Unix to UNIX CoPy". Ori-

ginalna namena UUCP mreze su bill FajI

transfer i udaljeno izvrsavanje komandi.Za UUCP ne postoji centralna koordina-

eija i administraeija. Da bi se povezalina UUCP, neophodno je da nadete ma-sinu koja je voijna da vam dopusfi pove-zivanje na nju. Uglavnom je rasprostra-njena u SAD, u Evropi joj je analognamreza EUnet, a u Japanu JUNET.

Ime mreie USENET potide od imenaUSENIX Asoeijaeije korisnika UNIX-a uSAD. Definisana je kao skup radunarakoji primaju vest („news"> new.announ-ce.

EUnet je nastao na slidan nadin odkorisnika operativnog sistema UNIX uEvropi — EUUG asoeijaeije („EuropianUNIX User's Group") i zapodeo je kaoprodirenje softvera i protokola koji sukorisceni za UUCP i USENET.

Komerciinine mreie

Komercijalne mreze su bazirane napruânju usiuga korisnicima za profit.

Izdrzavaju se od napladivanja usiuga ko-

je se vrednuju po duzini vremena pristu-

pa ili koriscenja radunara. Vedina ko-

mercijalnih mreza ne dozvoljava razme-nu podte i fajlova sa ostalim javnim mre-iama, pa kao takve nisu od prvenstve-

nog znadaja za ovaj dianak. Primer! ovih

komercijalnih mreJa su TELNET I TYM-NET (mreâ kojom upravija McDonnelDouglas Network Systems Company)

nam sve nrulotu mrexc

Mreze su ostvarlle ditavu fllozofiju

koriscenja, vise se ne radi samo o pove-zivanju radunara, radi izmene fajlova.

23/Maj 1991.

sada svakodnevno nicu nove i nove ide-

je 0 mogucnostima koriscenja mreia.Na primer, tokom UKUUG konterencije

sam se sitkao za FaceServer. Sliku suskinulL sa „scanner-om‘', sutradan mi da-li odstampano na racunaru, a oni su sa-

cuvali sliku, preradili je u odgovarajuduformu i preko mreie moze da se skinei prikaie na radnim stanicama. Ako nemozete da se setite 6oveka od kogavam je upravo stigla elektronska pasta,

potrazite njegovu sliku u bazi i prikazite

Je na svojoj radnoj stanici. Baza slika je

same jedna od ogromnog broja mogud-nosti koje nam pruiaju mreê.

Od tradicionalnib pogodnosti koje

nam pruza korigeenje mreia, mogu seizdvojiti sledede;

• Eiektronska posta

• FajI transfer

• Listserveri

• Arhivska mesta• Elektronski dasopisi

• Korisnicki direklorijumi — „Userdirectory services".

Svaku od ovih pogodnosti koristim

svakodnevno i izuzetno mi pomazu u

svakodnevnom radu. Razmotrimo ih po-

jedinacno.

Foil .transfer

FajI transfer police od prvobitne po-

trebe za komunikaeijom izmedu dva ra-

dunara. Komanda Jtp" — „File Transfer

Protocol" je jedna od standardnih apli-

kaeija. Pomodu faji transfers se, na pri-

mer, mogu dobiti fajlovi sa arhivskih me-sta sirom sveta. Faji transfer zahtevaodgovarajuca kodovanja, po standardl-

ma koje zahtevaju pojedini operativni si-

stemi, na primer, UUENCODE, po stan-

dardima UNiX-a. NETDATA i siidno.

Fajlovi se zatim kompresuju, odnosnodecompresuju po prijemu, jer usteda u

kolicini prenesenih podataka mo2e dabude znadajna. Na primer, odnos kom-presovanih/nekompresovanih kodovacelokupnog izvornog koda Mach jezgra

je 1 :3, Sto ne utice samo na vreme tran-

sporta fajlova do vas, ved i na kolidinu

utrosenog rada po prijemu fajlova, jer

obidno se fajlovi podele na delove, paje neophodno sastaviti ih. Tokom tran-

sfera se moze desiti da dode do pogre-

§nog premapiranja pojedinlh karaktera,

tako da i o tome treba voditi raduna.

Elektronska poSta

Elektronska posta je postala najdesci

vid komunikaeije medu studentima i za-

poslenima u oblasti radunara. Kao prvo,

u vedini sludajeva to je besplatan vid ko-

munikaeije. finansiran od strane drzaveill kompanija, zatim na|brz) je, porukastize iz Beograda do Kalifornije za minut

i najzad, to je veoma blizak nacin komu-niciranja u svakodnevici jednog progra-

mera, Dok edituje za radunarom, stidi demu poruka da je primio poslu, on ce je

procitati i mo2da odmah odgovorili. Ako

nije prisutan za radunarom, korisniku deposta bill saduvana, kao sto to radi tele-

fonska sekretarica, samo jos fleksibilni-

je, jer mofe se ostaviti program koji ceobradili primljenu poruku i vraliti odgo-vor, mo2e se poSta preusmeriti na dru-gu lokaeiju itd.

Ustsonreri — Piskusion I

Vremenom su se oformile diskusionelisle ljudi sa zajednickim interesovanji-

ma. To ne moraju da budu samo lemeiz oblasti radunarstva. Postoje diskusio-ne lisle iz svih oblasti tehnidkih, prirod-

nih i drustvenih nauka, zatim za igre,

socijalne grupe, etnidke grupe itd. Lisle

se kreiraju na principu prijavijivanja i od-javljivanja. Sistem mora da podrii nekivid vi§estrukog slanja {..broadcast") svimkorisnicima tj. — dianovima diskusioneiiste. Ja sam se, na primer, prijavio naiiste za UNIX i Mach. Princip je da rele-

vantna posta ide na diskusionu listu, ada dianovi pojedinacne zahteve razme-njuju izmedu sebe direktno. Na primer,

ako neko ima probleme sa prevodenjemjednog fajia iz izvornog koda UNIX-a,uputice poruku sa problemom na disku-sionu listu. Ostali udesnici, ako smatrajuza shodno, odgovorice direktno naadresu diana koji je pilao, a ne na adre-su diskusione Iiste. U suprotnom bi do-§lo do zagusenja i mreze i korisnidkih

radunara zbog ogromnog broja poruka.

Arltivska mestaNa mnogim meslima u razliditim

mreZama postoje takozvana arhivska

mesta, (..Archive Cites"), gde se duvaraspolozivi softver, koji mo2e slobodnoda se distribuira. To mogu bili razliditi

program! za merenje performansi {„ben-cmarks"), igre, informaeije itd. Jedno odarhivskih mesta je, na primer, TeXSer-ver sa koga sam svojevremeno skinuostandardne programe za merenje per-

formansi DHRYSTONE, WHETSTONE.LiNPACK itd. Na slid 4 je prikazan deospiska diskusionih lista na BITNET mre-zi. Ukupan broj diskusionih listi dalekoprelazi 2000,

Elektronski (asopisi

Pored standardne elektronske podte,

postoje i elektronski dasopisi. To je je-

dan vid „pretplate“ na dasopis koji je vrio

nalik na standardne. Ima svog urednika,

saradnike itd. U dasopisima se rasprav-

Ijaju feme relevantne za datu mreiu, raz-

licite zanimijivosti i siidno. Na primer, ovoje sadriaj poslednjeg broja elektronskog

dasopisa NETMONTH, koji sam primio:

• BiTbeleske

• Pokretanje postanske Iiste

• Vesti sa mreie i usiuge

• Kullura postmoderne• Nove postanske Iiste

• Politika

Jedino sto elektronski dasopisi nesadrie. bar ne ovi na koje sam se ja

prijavio, to su reklame.

Korisniati direktoriiuwii —Ûser directory sorvicas”

Korisnicki direklorijumi - UDS („U-

ser Directory Services") omogucavajukorisnicima da se prijave navodeci ime,

oblasti kojima se bave, oblasti intereso-

vanja i druge relevantne podatke. Na-mena UDS je da se omoguci pronalaê-nje mreze ill adrese pojedinih korisnika

III da se pronadu ljudi sa odredenim tn-

teresovanjem.

Sodlaini i orawni asnekti

Osnovni efekat koji donosi koridde-

nje mreza je povecana interakeija izme-du ljudi. To dalje vodi ka vecoj tehnidkoj

produktivnosti. Medutim, pored tehnid-

kog aspekta. kohsnici pristupaju komu-nikaeiji na mreî iz mnogih drugih razlo-

ga, uostalom teme diskusionih lista naj-

bolje pokazuju raznovrsnost interesova-

nja. Jedan od zanimijivih efekata mre2eje ..piarnen", — „flame", koji se s vreme-na na vreme izazove na mrezi. Nastaje

kada se ogroman broj korisnika aktivira

na mrezi oko neke nevaine stvari. U ve-

zi toga su nastale i konveneije dijaloga,

na primer, kada neko bode da startuje

pozar, to dini sa „FLANE ON!“ porukom,ako ne ieli da se izazove ovaj efekat.

dalje okrenuto lice koje se smeje:) —nadin korisnika USENET-a da pokazuda nemaju ozbiljne namere sa pratedim

tekstom. Kadaje neko uzbuden, obidnokuca VELIKA SLOVA..., ill stavi

'*

zvezdice oko onoga dto zeli da istakne".

Najvedu zbrku oko pravnih aspekata.

je izazvao duveni erv — ..worm", kogaje jedan studenf startovao da bi ukodio

radunare sirom SAD. Ovo je u stvari bio

dobar pokazatelj koliko je siaba zastita

na mreiama i koliko je toga nedefinisa-

no u pravnim aspektima komunikaeijepo mrezi. Veliki broj neregulisanih prav-nih pitanja jos uvek nema odgovor, ali

de se u vremenu tehnoloskog napretkai te kako morati pozuriti sa njima.

Mreze postaju svakodnevica, danasinienjera i programera, a sutra verovat-

no i ljudi izvan deiatnosti radunarsketehnike. Mreze jednostavno pruzaju mo-gudnosti koje dosadasnji medijumi neposeduju. Meni je daleko lakde da posa-ijem elektronsku postu kolegi sa fakulte-

ta nego da ga zovem telefonom. Cak i

da ima telefonsku sekretaricu, i meni i

njemu je daleko lakse i praktidnije dakoristimo poStu.

I na kraju da citiram prof. Veljka Mi-

lutinovida, koji. u pogledu saradnje sakolegama iz Amerike, ne vidi razliku iz-

medu rada na Purdue Univerzitetu i

Beogradskom. ..I'tamo sam sa svimakomunicirao sa e-mailom. Da li mi poru-

ka stigne za par sekundi, koliko treba

od jedne do druge zgrade Purdue Uni-

verziteta, ill stotinu sekundi, koliko treba

od Beograda, i meni i kolegama je sa-

svim svejedno".

Move mogucnosti hodajucih robota

ODEKS,REZUSI ATILA

Oni uce da koraiaju morskim dnom, da se usunjavaju a srca

miklearnih elektrana i da se veni uz dimnjake i skele.

Oslohodeni guseidca i tockova, roboti otkrivaju radosnu

vestiiui hndanja i isprobavaju koji je naciu najlepSi, mtjbolji i

najsigurniji: na dve, cetiri Hi na sest nogii.

Pocetkom februara, u Komesarijat

za alomsku energiju (CEA) u

Francuskoj pristigao je visoki

gost. Njegovo ime je Odeks (O-

dex), hodajui^l robot tezak 430 kilogra-

ma, a sposoban da nosi leret ravan se-

stostrukom iznosu svoje tezine. Njegovasnaga bl postidela i najjaceg coveka, a

i neke druge njegove sposobnosti. All,

cemu hodajuci robot? Da bi obavijao za-

dafke na mestima na kojima to jo§ uvek

ljudi moraju da rade, iziazuci se vebemill manjem riziku po zdravlje i zivot, a na

koja konvencionaini pokretni roboti nasvojim gusenicama i todkovima ne mo-gu da zadu. Dosadasnjim robotima ne-

dostaje okrelnost I lakoca u manevrisa-

nju: prekoraditi, skoditi, dudnuti III verati

se — to njima nije bilo dato. Medutim,

zbog te nesavrdenosti Im vide od polovl-

ne kopna, previse neravnog I raznolikog

za njih, nije bllo dostupno. Da ne pomi-

njemo unutrasnjost zgrada, sa svojim

stepenidtima I drugim preprekama; arhi*

tekte su, naravno, ova zdanja projekto-

vali za ljude I koncipirall Ih prema Ijud-

skim mogucnostima, ne vodedi raduna0 nekakvim bidima na todkovima.

Odeks

U mnogim zemljama sveta su Istrazl-

vadke laboratorije proizvele hodajude

robots raznih oblika I velidina. Njihovi

tvorci ih ved mogu posmatrati u njiho-

vom radu, kako se penlraju uz slepenl-

ce nekog tornja grabedi po detiri stepe-

nlka, kako pod vodom diste trup nekogbroda, III kako Iznose burad sa radloak-

tivnim otpadorn iz lavirinta neke nuklear-

ne elektrane. Sto se tide Odeksa, on je

prolzidao iz kallfornijske laboratorije

kompanije Odetiks {Odetics). CEA ga je

namenio za Inspekcljske obllaske nu-

kleamlh elektrana, a posebno njihovih

ozradenih, unutradnjih zona. Robotomse upravija daljinskl iz jedne konzoie, a

putem komandnih kablova sa optidkim

(staklenim) vlaknima. Pokreli njegovih

sest nogu {ill mozda sapa ... ill koplta?)

ostvaruju se posredstvom sistema vija-

ka I zupdanika, dok pogonske jedinice

predstavljaju mall motoii. Svakoj nozi

mogu da se izdaju komande zasebno,

pokredudi je nezavisno od ostallh nogu,

ali „uobidajeno funkcionisanje" robota

podrazumeva da tri noge obezbedujunjegovu stabilnost pru2ajudi mu oslo-

nac, dok se druge tri pomeraju. Brzina

kojom je masina sposobna da se krede

iznosi na ravnom tiu otprllike 1 km/h.

Jedinica za robotiku Komesarijata zaatomsku energiju je nedavno nabavlla

novu I dosad najsavrseniju varijanlu ro-

bota Odeks. U odnosu na osnovni mo-del, kod kojeg je predena putanja blla

rezultat ponavijanja pokreta u prostoru

..naudenlh" tadku po tadku, sadasnjamadina — Odeks verzija 3 — moze pra-

vovremeno da reaguje posredstvomoperatera kojI Iz svoje konzoie vodi ko-

rak po korak robotove pokrete. Operator

vidl na ekranu sliku uhvadenu kameromkoja Odeksu slu^l kao oko; potom, na

24/Galakslja 229

osnovu svoje procene, daje naredbu. Ucllju pokreta koji treba izvrdltl, osnovnanaredenja (napred, nazad, okrel . .

.)

prenose se robotu putem Informatlckog

programs koji ih pretvara u dIrekIno

obradive koordinate x, y t z.

Opskrbljen teleskopskim nogama,najmladi dian porodice Odetiks je I dale-

ko okretniji. PenjucI se uz stepeniste, naprimer, on je u stanju da opkoraci pet

stepenika od jednom, do jednog metra

visine. On moze da se podigne do 2,13 mda bl Ispitao cevovod dto prolazi Ispodredetke.

CEA je odvojio vellka sredstva zausavrsavanje ove madine I svakakomnogo odekuje od ovog projekta. Jedanod sledecih ciljeva jesle da se ovaj ro-

bot udini osetijivim na okolinu, kako bi

brzo reagovao u nepredvidenim okol-

nostima. Radi toga je neophodno dopu-niti njegove „culne organe" novim instru-

mentima, kao dto su telemetri I ultra-

zvudnl detektori. U daljoj etapi planirano

je usavrsavanje robotovog elektronskog

mozga. Njegov mozak bi se opskrblo al-

gorltmima koji bl bill u stanju da predlo-

ie mogudnosti akcije, zavisno od okol-

nosti I mera koje treba preduzetl. Tako-de, u planu je I razvijanje specifidnih

manipulativnlh „ruku‘‘. kojima bl Odeksobavijao raznovrsne zadatke: uklanjanje

topiotne Izolacije u cllju otkrlvanja puko-tine u zidu elektrane, dekontamlnacljaodredene lokaclje, utvrdivanje odtece-

nja . .

.

R*MSInzenjeri su Imall jod jednu Ideju na

umu: da koordiniraju rad odeksa sa jed-

nim drugim hodajudim robotom. zvanimRezus, proizvedenim u laboratorijama

Komesarijata u mestu Fontene-o-Roz.

Daleko manji od svog americkog rodaka— tezak 40 kg I visok 0,5 m — on sekrede na samo detirl noge. ImajucI u vi-

de njegove male razmere, njegova na-

.mena de biti izvrdavanje raznih misija

na najnepristupacnijim mestima, kao sto

je unutradnjost zadtitnog omotada elek-

trane. On bi vrdio I Ispitivanja na onimmestima kojima se moze prici samo le-

stvlcama. Do mesta zadatka de ga vero-

vatno transporlovati njegov krupniji ko-

lega, Odeks.Inzenjeri Komesarijata trenutno „tre-

.nlraju" Rezusa za penjanje uz lestvice.

Medutim, iako je veoma okretan zahva-Ijujudl kukicama smestenim na kraju no-

gu, brzina nije njegova jada strana —treba mu deWrt sata da bi se popeo uz

lestvice visoke cetiri metra. Na sredu,

od njega se ne tra2i da faude brz, vedda do tandine obavi odredeni kratki za-

datak na rastojanju od 15 do 20 metara.

Kao I Odeks, on je shabdeven kamera-ma I nadin njegovog upravijanja tunkcio-

nide po istoj semi. „On moze da ponesesamo lakSi materijal Hi manje instrumen-

te. Na, primer, sistem akustidnog mere-nja radi lokalizacije pukotine na cevi Hi

merad radioaktivnosti," precizira 2erar

Frez, strucnjak za robotiku Komesarija-

la.

Rezus bi mogao da bude i energet-

ski nezavisan, ako bl mu se ugradlla ba-

terija. S obzirom da je daleko manji odOdeksa, njegov generator bi bio veomaograni£enih kapaciteta. On 6e dakie

morati, u slu£aju da mu se poved neki

zadatak dije obavijanje zahteva du2evreme, da se u praviinim razmacimavrada Odeksu, gde bi se iznova napajao

elektridnom energijom.

Nuklearne elektrane nisu jedina sre-

dina u kojoj se hodajudl roboti mogu po-

kazat! izuzetno korisnim. Japanskistrudnjaci posebno maStaju o njihovoj

primeni u podmorskom diSdenju luSkih

voda, kao i u proucavanju topografije i

pravijenju planova neravnih podmorskihterena. Tako )e istraiivadki Institut tokij*

ske luke nedavno usavrSio jednu ma§i-

nu, sposobnu da manevrise na dubini

od pedeset metara. Ova „sprava“ je te-

5ka 600 kg i zove se Akva-robot. On ta-

kode poseduje sest nogu na dijim sukrajevima smedteni taktiini detektori,

sposobnl da premeravaju nepravilnosli

morskog dna. Ovakve noge, dugadkepo metar i po, daju mu izgied diinov-

skog morskog pauka. Pokretanje njego-

vlh nogu usmeravaju tri nivoa zglobova,

pogonjeni mikromotorima. Ova maSinase krede po morskom dnu tako dto kori-

sti noge kao neku vrstu pipaka: Tri nogesu uvek podignute dok ostale tri pipafudi

proveravaju stabllnost tia. Na gornjemdelu masine se nalazi jedna nepropu-sna, pokretijiva kamera; ona robotu

omogucava sagledavanje njegove okoli-

ne. Njegovim kretanjem upravija se iz

obliznjeg broda, tako sto se komandeza akciju prenose sistemom optidkih

vlakana, a energija odgovarajudim ka-

blovima. Prvi koraci Akva-robota u tokij-

skom zalivu su dokazali njegovu spo-sobnost da se krede sa lakodom po ste-

novitom tlu, kao I da deluje u skudenomprostoru: madina moze da sS di2e i spu-sta pregrupisanjem nogu I tako da sma-nji povrdinu tIa na kojoj stoji ili da seokrene oko sebe same.

Roboti koji hodaju mogu pod vodomtakode da sluze za odrzavanje brodova.Firma „Normed“ je jod pre pet godinasmislila njihovu ekspioataciju u diddenjubrodskih trupova (odstranjivanju nasla-

ga dkoljki i atgi), kao i u proveravanjuzavarenih mesta na donjem deiu brod-ske opiate, bez izviadenja brodova nasuvi dok. Radi ukijudivanja u radove nabrodovima i ludkim postrojenjima projek-

tovan je, proizveden i testiran jedanspecijalizovani robot. On se krede na tri

noge, raspola^e pokretnom rukom kojase moze opskrbiti alatkama i sposobanje da napreduje na vertikalnim povrsina-

25/Maj 1991.

Ceivnronngi robol-kaskac razvljen ulahonilorijiimo komponlje Uhali krece sepoipunit somnsiaino, hez daljinskogupravljanja: njegov! pokreli supnigramirani, tako da se on hez teskniakrece u definisonom prostoru. All, iim naidena nepredvidenu prepreku, on zastane i

ma brzinom od 2,5 m/mln. Da br sediiao za trup broda, robot posedujemagnetne „sisaljke“ na krajevima nogu,

koje dvrsto prijanjaju uz metainu opiatu.

On se krede tako sto stavija jednu noguispred druge dve. Jedna od nogu, po-

dignuta i sa iskijucenom sisaljkom, kre-

de se u stvari dui zajednidke §ine jed-

nog okvira koga pridrzavaju za trup dru-

ge dve noge. Robot moie i da rotira, uz

pomod klizede noge sa osovinom. Onse krede na slepo po trupu broda, bezsenzora poput kamera. Njegova putanja

je programirana kompjuterom, sa kojim

je povezan optidkim komandnim ka-

blom. Ova madina, nazvana Morski Ro-bot. pokazuje impresivne radne sposob-nosti: u stanju je da vude 350 kilograma

materijala pod vodom I da obradi bezzastajkivanja i do 5000 povrdine

bfodskog trupa dnevno. Nazatost, poSto

je iudko radilldte za koje je bio name-njen ovaj robot zatvoreno, on je sme-dten u skladista jedne _medunarodnekompanije sa sedi§tem u Zenevi, gde id-

dekuje novu industrijsku primenu.

Atila

Slededi primer zvudi jo§ neverovatni-

je. Rodni Bruks (Rodney Brooks), istra-

zivad sa Laboratorije za vestadku inteli-

genciju Tehnolodkog instituta drzaveMesedusets (SAD), Izumeo je minijatur-

nog hodajudeg robota zvanog Atila, kojl

de mo^da, u nekoj bududoj ekspediciji

na Mars, biti prvi robot koji de krstarlti

Crvenom planetom. I zaista, predvida

se da de nekoliko ovakvih malih desto-

nogih istraiivada biti prikijudeno jednomkosmidkom programu NASA-e koji imaza cilj Mars. Visok samo 15 cm, duga-dak 36 cm i sa ukupnom teiinom od 1,6

kg, Atila podseda na golemi insekt. I to

ne samo po svom izgledu, ved i posvom programiranom ponaganju u po-gledu opaianja i reakcije. On je opskrb-

Ijen sa nekih 150 detektora detrnaest

razllditih tipoval Najosnovnlji medu nji-

ma (detektori site, kolizije, detektori na-

giba, kontakta . ..

)

obezbeduju opa^ajekoji izazivaju odgovarajude bazne re-

flekse neophodne za funkcionisanje ro-

bota. Vedina ih je smedtena u nogamarobota, gde se takode nalaze i tri „akclo-

na centra" (dva rotativna i jedan llnear-

ni) koji omogudavaju artikulaclju roboto-

vih refleksa. Posebnu su paznju posve-tili strudnjaci opremanju ove marine slo-

ienijim detektorima (meradi ubrzanja,

kamere, infracrveni detektori rastojanja

dometa od 5 cm do 3 m), kako bi seobezbedila „samokontrola" robota.

Atilin elektronski mozak sadrzi jeda-

26/Galak8lja 229

HotlaJucI rohoi ODliX .? Izlazi iz radloiilce

kali/oniljske flrine Oeleilx. Jedna odnjegovih primena Je obavljanje rainih

zadataka u nukltamim elekiranama, a ii

cllju zaiilic osohljn od ozraiaranja. Ovpjrobot Jf .tposohaii da poiiexe lerei od 2,5

naest servo-procesora od kojih devetsluie za upravljanje sklopom detektora

i akcionih centara, dakle za koordinaciju

opazanja i delovanja. U svakoj nozi susmestena elektronska kola koja joj omo-gudavaju, kada se ukijude, da nepo-sredno reaguje u skfadu sa nadraiaiimaiz svoje okoline i Jo polpuno nezavisnood oslallh nogu. Dva procesora su do-voljna za rukovodenje osnovnlm kreJnja-

ma i manevrima marine: napredovanje,kretanje unazad. okrelanje. Ovakva in-

formatidka arhitektura, takozvana para-

leina arhitektura, dini ovaj sistem prila-

godijivim I zato veoma efikasnim i mod-nim. Ona spredava da se kretanje nogukoordinira iskijudivo I na unapred pro-

gramiran nadin iz jednog centra, a tako

se umanjuje I rizik od havarije maSine.S druge strane, naravno, u nedostatku

jednog modnog centralnog radunara ro-

bot ne moie da izvrSava slozenije za-

datke. Ali, jednostavne I precizno definl-

sane mfsije kao §fo je Jzmerlti tempera-turu na rubu svih uodenih pukotina u da-tom rejonu". mogu da se programiraju u

njegovim procesorima. Arsenal detekto-

ra kojima je Atila opskrbljen, trebalo bi

da mu omogudi da se izvude i Iz najte^e

situacije. U sludaju iznenadnog pada,pa primer, ako Atila padne na leda, no-ge se uvlade, potom na osovinamaokredu za 180 stepeni, a okredu se I de-tektori kako bi zauzeli ispravan polozaj

u odnosu na tio koje isiraiuju. Na kraju

ovog manevra, noge se ponovo izviace.

Kako bi i energetskl bio autonoman, ro-

bot nosi sa sobom akumulator koji mudaje energlju dovoijnu za pola sata ra-

da. On poseduje I solarne delije odgova-rajude povrSine koje su u stanju da uroku od pet sail ponovo napune njegovakumulator.

Mnogi naudnici opsednuti su ova-kvim snovima. I ian-2ak Kesis (Jean-Jacques Kessis), direktor Laboratorijeza robotiku, i veStadku inteligenciju uParizu, maSta o tome da posalje hoda-jude robots u svemtr. U ovom sludaju naMesec- „NaS projekat, ..Veliki optidki

slroj" (Optical Very Large Array), koji

smo zapodeli sa astronomom AntoanLaberijom (Antoine Labeyrie). ima u pla-

nu postavljanje mreie od 27 mobilnihinterferometriCkih teleskopa na Mesecu,a i> cllju posmatranja zvezda. Svaki odinstrumenata bi se pomerao uz pomodrobolskog sestonogog nosada." obja-snjava ovaj isfra^ivad. Ved nekoliko go-dlna dva ovakva destonodca kockastogoblika, Setaju gore-dole u suterenu nje-

gove laboratorije. Ukofiko ovaj lunarni

OLIMPIJADA ROBOTASvima koji su se trinull da tie roboti

jednog dana oviadati sveiom prva medu-narodna olimpijada robola odriana ne-davno u Skolskoj donela je razuverenje i

olakSanje. Roboti dvonoici gegali su sepopul slaraca sa upravo operisana obakuka. roboti sa todkovima su pokazali dajednostavno obilaienie prepreka zahtevaznadajnu dozu bistrine. pa su se dak i uvecoj meri atletski gradeni robot! mogitpostideli pred ljudima dok su na kotenimapuzatl naokolo.

Ipak. dr Piter Maufort. direktor Tjuring

insliluta iz Glazgova koji je organtzovaoovu priredbu, veruje da je bilo prllike dase u opuStenoj i preduzetnidkoj atmosterinaude vredne lekclje. Na glazgovskoj

olimpijadl udesWovali su roboti iz dva-naesf zemalja. i dr Maulorl se nada da jeova olimpijada tek prva od mnogih.

Tjuring institutje osnovan 1963. godi-

ne. a nazvan je po dr Alenu Tjuringu.

znamenitom britanskom matematidaru i

togidaru koji se smafra ocem prvog elek-

tronskog kompjutera. Posvecen je stvara-

nju okruienja za islraiivanja i razvoj napolju piimenjene veStadke inteligencije. anamenjen je industriji. kao i akademskimistraiivadima.

Olimpijada je trajala dva dana. i zatu priliku je viSe od sto neudnika iz dita-

vog svela dovelo svoje metalne Seslo-

noice. detvoronoice i dvonoice na atlet-

ska takmidenja. Na kraju. svima su bile

jasne dve stvari: Prvo. povedanje 'sirove'

procesorske snage ne moie reSili sveprobleme. Prilidno jednostavan kompjuler

projekat ne bude napuslen, 2an-ZakKesis de uskoro podeti da modifikuje

strukturu svojih madina- ..Dademo impravilni SestougaonI oblik kako bismopoboIjSall njihovu stabilnost". ka2e on.Ved Je mogude, na sintetidkoj slid stvo-

renoj kompjuterom, diviti se njihovom la-

ganom napredovanju po negosloljubi-vom I neravnom Mesedevom lerenu!

Medutim, lako su lepo naudili da severu, da puze I da se korlste stepenlca-ma, nadin na koji roboti hodaju jog uvekni najmanje ne podseda na ljudski ili 2I-

votinjski hod. Da Ii ih, na primer, moze-mo videti kako trde? Te§ko. I to iz pro-stog razioga §to vedina njih joS uvek us-vaja „statidki nadin hodanja", raSdlanju-

judi brizijivo svaki pokret na sekvence,a sve to u cilju postizanja sleda siluacija

stabilne ravnoteie. Razvoj ovakvih ro-

bots je pre svega omogudio istraiivadi-

ma sticanje novih iskustava u domenuupravijanja koordiniranim pokrefima. Toje svakako jedna neophodna etapa uproudavanju mehanizma robotskog ho-da — bez toga bi bilo nemogude „izdre-siratr robots da stavijaju nogu pred no-gu — all to ni izdaleka nije dovoijno, akoiellmo da Izgradimo takve robote koji debit! sposobni da koradaju i skakudu nanadin iivih blda.

iwki hod i kasSada je potrebno zadi u slededu fazu

Istraiivanja - potrebno je prouditi mo-

r

sa naprednim soitverom obiino moze bo-Ije obawli posao. Drugo, javija se poirebaza novim slilom u konslrukciji i izradi ela-

slidnih i savilljivih mehanizama, jar su sa-daSnji sislerni previSe kruli i ukoSeni.

Na olimpijadi su se odriavala lakmi-denja u panjanju uz zid, savladavanjuprepreka. snalaienju u lavirinlu, u govo-renju, lepom ponaSanju, odriavanju rav-noleie, bacanju kopija, a u caniru painje

bile su trke za dvo-. deWoro-. Sesto- i

osmonoge robole.

Slika: Robag II, ma&ina slidna pauku,ima detiri noge i mote da se penje uz zi-

dove I savladuje prepreke nosedi leret

sopsluene teiine. To je jadan iz prve ge-neracije intetigeninlh robola penjada uzzidove. Opremljen je eleklronskom kon-Irolnom jedinicom, i moie se naudlli razli-

dilim strategijama za pretaienje prepre-

27/MaJ 1991.

gubnosti „dinamickog nadina hodanja" urobotfcl. Ovo ce od sada svakako zao-kupljati vebinu istraiivanja u oblasti ho-dajudih robofa. Usvajajudr (ako jedanneuporedivo prirodniji naCin koraCanja,hodajude maSine ce se ne samo kretati

brie, ve6 6e, kortstebi inerciju sopstve-nog zaleta, troSili daleko manje energijeradi pokretanja svo|e mase. Mark Rej-bert (Marc Raibert), takode anga2ovanna Institutu za tehnologlju drtave Mese-busets (MIT), bio je jedan od prvih istra-

zrvaba koji su se zainteresovall za ovajproblem jo§ pobetkom osamdesetih go-dina. Rejberov prvenac je bio jednonogirobot koji se krelao u skokovima, slidno

kenguru.

Medutim, danas se ..dinamibki roboti“

bine job previbe daleko od nekakvepraktibne upotrebe, za razliku od njiho-

ve brabe stalibkog hoda. Jedna odindustrijsko-lslraiivabkih kompanijakoja je mozda najdalje odrrtakla uovoj oblasti, Hitabi, prikazala je pobet-kom marta ove godine u Tokiju — zavreme Medunarodnog simpozijuma otehnologiji robota umanjenu maketusvog najnovijeg projekta: betvoronoinirobot visok 32 cm, koji u kasu beta svo-jlh tridesef kilograma. Dodube, brzinaovog ..metalnog ponija" ne prevazitazi

1,4 km/h, all su japanski konsiruktori

veoma zadovoijn) binjenicom bto su us-

peli da za sedamdeset procenata sma-nje polrobnju energije svoje mabine...Sprega sila koju treba ostvarili na nivouartikulacije pokreia je manja nego u slu-

daju slatidkog krelanja," objabnjavajustrubnjaci kompanije HItabl.

Definitivni Hitabijev model bibe visok90 cm I teiak 300 kilograma a bice spo-soban da kaska brzinom od 4 km/h. Me-dutim. bibe praktibno primenjtv tek zasedam godina. To vreme je neophodnokako bi se usavrbila vebtabka inteligen-

cija mabine I tako upotpuniia njena auto-nomija. Proizvodab ima u vidu vibestru-

ke mogubnosti primene, od gabenja po-zara u unutrabnjosti zgrada do pomobiu domabinstvu starifim i invalidnim oso-bama. Polje primene na koje be naibi'

hodajubi robot! u bliioj III daljoj budub-nosti je ogromno; ipak, job je puno pre-preka na putu.

..Sciences et Avenir"

Akva-robot se leslira u bazenuIsirazivafkog Inslltuia lokijske luke. On Jenameiijen za Isirazivanje morskog tlna do50 m dublne. NJlmcse daljinski apravija Iz

obUznjeg broda. On Je sposoban da proiicl

lopogrp/IJu mnrskog dna pulem laklllnlh

deieklora smeflenlh iia krajevima njegovlhlUlgU.

28/GalakBl|a 229

Novi materijali

Rastuca moc poluprovodnika

- Provodna traka

- - Valentna Iraka

Eleklroni

ctvodimenzionalnom I

elekironskom g.

Emptyj-— Provodna traka

Elektroni donora•g'TWWfil

Fiksnl akceptorski joni

£ Fiksnidonorskijoni- ee^eeeID Akceplorske Supljine 453^53

lElokIfonij—• Valentna traka - —Ifcw

0 n-iip Obogafieni poluprovodnici p->tp

ICIckininske eiiergelske irake 11 meitilu (a), poliiprimtiliiikii (h) I

ohogaceiiim poluprovodiilclma <c,d)

Knd je sloj n-obogacenog AKiaAs iiiiesfen

uz sloj ClaAf, ohogaceiii maierijal daje elek-

Iruiie ktiji prelaze u GaAs. ICiiergelski Jaz Iz-

medii dveja provodnih Iraka spreeara povra-lak elekiroiia u sada pozitivni AtGaAs; ume-sto logo, eleklroni se sabijaju uz graiiku dvasloja. To se iiaziva UVODIMENZIONAL-M ICI.EKTRONSKI GAS-2DEa. I korhilse za obrozovaaje niskodimenzioiialnili kom-

aeiill.

Elektroni u kanalu

(Anoi'nn konsirukcija najiesecg lipa elek-

inmske kompoiieiile u iiilegralnim koUma —Tranzislor sa efekibm polja, FET. Eleklroni

lekii kroz prorodni slaj sa sorsa ka drejnu.

Pozlllran napon na gejlii konirolise slrujii.

Osiromasent region

(izolator)

IzvofI

UvutenI

Polislllkonski gejt

BoCni odstojnik

'(kanal^ Silicidnl

sloj

Xajfesei lip sllicljumskog FET-a, meial-ok-

sidni Iranzisior sa efeklom polja — MOS-FET.

Provodna traka

Nema napona

Metalnl

gejtovi

-immaai^

MFSFET IMeial-Semiconduclor'FFT)

UnIformnI 2DEG

Negatlvni napon na gejtovima

Metalnl

Valonlnn iraka

GeAe AIGaAs

Odiws eiierglja valcninih i provodnih Irakau galijum-arsenidu I aluniinijiim-galijum-

•arsenidu. Kedoslcd slojeva ovih maierijain

Elektroni u ..talasnom prolazu",

Sahijanje 2DEG izmedu dva negaiivna me-laliia gejia dodaino ogranicava elekirone,

lako da nwgu da se kreiu samo u Jednompravca. Ovakva komponenta se naziva

KVAXTXA 2lCA (Quaniam Wire).

2DE(i se korisli u irenuino najbrzim iraiizi-

.v/r»r/nio sa e/ekiom polja — MOUFET (MO-'dulalion Doped FET),

Poluprovoelnicki materijali kao Sto je galijum-arsenid omogucavaju fiziiarima da kreiraju siciisne lire

— V poluprovodnike praii reputacija materijala koji

KVANTNI SKOK KA

Uceloj istoriji ljudskog razvoja nije

zabelezena tako brza i nagla

ekspanzija kao sto je to slucaj samikroelektronikom. U ovoj oblasli

godine su, slobodno moiemo reci, isto

sto i u drugim oblastima razvoja stoleca.

Najodigledniji primer predstavijaju kom-pjuteri — dana§nji stoni kompjuteri subrzi i mocniji nego marine koje su presamo nekoliko godina ispunjavale citave

sobe. Ovakav napredak baztran je presvega na poluprovodnickoj tehnologiji i

ubrzanoj minijaturizaciji poluprovodnib*

kih komponenata. Integralna kola koja

sadr^e hiljade tranzistora na sibuSnomsloju silicijuma su se uvukla u sve porenaleg zivota; pobev od foloaparata, mu-zickih uredaja. lelevizora i mikrotalasnih

pednica, preko modernib automobila saugradenim mikroprocesorima koji su ustanju da delektuju gre§ke, pa sve donajnovijih putnidkih aviona opremljenihtzv. fly-by-wire sistemima za upravijanje

bez ijednog mehanidkog dela.

Ovakav napredak, naravno, ne bi bio

mogud bez dvrstog oslonca na fiziku, fi-

zidku hemiju i tehnologiju. Mozemo slo-

bodno redi da fundamentalna istraziva-

nja tz oblasti fizicke elektronike, slruktu-

re materijala i novih tehnologija dine

I o I

Energetska

razlika provodnih

traka

S ill IO 3 O 3 O

b Rezonantno stanje

Zanimljiva alruklura ohrt7zovaiio ad (laAs i

AlCaAi iiazvana RE7.0\AST\A TVSE-LLJUdA KOMPONESTA. AIGaAs se po-naia kao energetska harijera (a) koja spreca-

ra Izlazak elekirona iz CaAs. Ako posiojedye harijere (b), elekironi su zarobljeni uOaAs, all lada posioji i rezonanini energet-

skl nivo koji dozvoljava lunelovanje elekiro-

no kroz dvosiruku harijeru. Dovodeiije napo-na na rezonanini nIvo amogucava prolok

osnov razvoja mikroelektronike. Ono sto

je, pored samog tempa razvoja, karak-teristidno u ovim istrazivanjima je svaka-ko izrazena teznja za pronalazenjem jos

savrdenijih ^luprovodnidkih materijala i

teznja ka jos vecoj minijaturizaciji. Medunajperspektivnijim poluprovodnidkimmaterijalima koji se ne zasnivaju na sili-

eijumu su galijum-arsenid (GaAs) i srod-

na jedinjenja elemenata III (aluminijumai indijuma) i V (jedinjenja fosfora) grupe-Periodnog sislema elemenata.

Ovi materijali, poznati pod nazivomIII — V materijali, imaju izuzetan poten-

cijal. jer postizu brzine neophodne zarad snaznih superkompjulera, sto mate-rijali na bazi silicijuma nisu u stanju; ga-lijum-arsenid pored toga radi i na znatnovisim frekveneijama nego silieijum, sto

omogudava izgradnju komunikacionihsislema koji su u stanju da prenose ve-

de kolicine informaeija i da koriste ranije

nedoslupna podrudja elektromagnetnogspektra. Galijum-arsenid ima jednu veo-ma znacajnu osobinu — sposoban je,

za razliku od sililcijuma, i da detektuje t

da generide svetio, zbog cega je veomapogodan za izradu opto-elektronskih in-

terfejsa, uredaja koji omogudavaju pre-

tvaranje svetlosnih signala u elektron-

ske i obrnuto. Ova osobina narodito do-fazi do izrazaja u oblasti optidkih kom-pjutera, za koje se smatra da predstav-ijaju buduenost ove tehnologije.

Kvwfntt-alektrotiskekomponewte

Najznadajnija osobina galijum-arse-

nida je sposobnost obrazovanja minija-

turnih elektronskih struktura koje koriste

talasno ponasanje elektrona predvidenokvantnom mehanikom. Ovo predstavija

snaian kontrast u odnosu na konven-cionalne uredaje diji se rad zasniva naklasidnoj mehanici. Od komponenatabaziranih na kvantnoj mehanici se, po-red gradnje manjih i brJih kompjutera i

komunikacionih sislema koji trode i ma-nje energije, odekuje i da pomognu fizi-

darima da proniknu u sustinu suptilnog

ponasanja elektrona na kvantnom ni-

Kako ove komponenle rade? Sveelektronske komponente i uredaji za-

snovani na njima koriste elektrone koji

se kredu u kontrolisanim pravcima, takoda u „aktivnom regionu" komponente ili

uredaja struja ili tede ili ne. Red je. za-

pravo. 0 primenjenoj binarnoj logici —svi pojmovi se svode na dva komple-mentarna, medusobno iskijuciva stanja.

29/Mai 1991.

„lacno— netacno'*, „da— ne", koja se ubinarnoj matematici opisuju brojevima 1

i 0, gde stanje zatvorenog kola (kroz ko-

je protide struja) odgovara logickom 1 au stanje otvorenog kola (struja ne proti-

de) odgovara logickom 0. Brzina odzivakomponente zavisi pre svega od vreme-na koje je potrebno elektronima da pro-

du kroz aktivni region — sto je ovo vre-

me vece brzina je manja i obrnuto. Ovovreme se mo2e smanjiti na dva nacina— ubrzavanjem elektrona ili smanjiva-njem lizidkih dimenzija komponente, di-

me se skraduje „put'' koji eiektroni Irebada predu. Kod integrisanih kola (dipova)

minimalna velidina je odredena pre sve-ga lakocom, odnosno ekonomidnoscuproizvodnje. Pored toga, iako je tehno-loski mogude napraviti dipove dimenzijamanjih od mtkrometra, postoji odredenafizidKa granica Ispod koje konvencional-ne silieijumske komponenle ne rade. Zakomponente koje bi trebalo da rade is-

pod ove granice su polrebni novi maleri-

jali, a galijum-arsenid i III— V materijali

zadovoljavaju oba kriterijuma.

Osobine poluprovodnika zavise odpokretljivosti njihovih elekirona u ener-

getskim zonama (trakama) — potpunopopunjena ili potpuno prazna energet-

ska zona nije u stanju da provodi elek-

trone. Na poluprovodnidke osobine ma-lerijala presudno utide nivo energije koju

poseduju energetske zone; danas je

mogude, metodom zonskog inzenjerin-

ga, napraviti poluprovodnike eije ener-

getske zone raspolazu tadno odredenimnivoima energije. Postojanje energet-

skih zona direktno proiziazi iz zakonakvantne mehanike — u slobodnim ato-

mima eiektroni mogu da zauzimaju sa-

mo nivoe sa precizno odredenim, dis-

kretnim energetskim nivoima. Slavise,

jedan energetski nivo ni pod kojim uslo-

vima ne mogu istovremeno da zauzmudva ili vide elektrona. Eiektroni popunja-

vaju nivoe sa rastudom energijom, takoda su spoijni eiektroni najslabije vezani,

dto im omogudava udedde u hemijskimvezama i zato se nazivaju valentni eiek-

troni. Pri jos visim energijama eiektroni

se sasvim otcepljuju od jezgra, i u tomslucaju i slobodni eiektroni i naelektrisa-

ni atom!, ili joni, provode elektridnu stru-

ju. Stvari podinju da se kompllkuju kadse veliki broj atoma, recimo silicijuma,

organizuje tako da oformi kristal — tadase %vaki atomski energetski nivo cepau kontinuainu seriju nivoa i svaki elek-

tron poseduje makar I neznatno druga-diju energiju kako bi sve ostalo u skladu

daje koji rade na kvantnom nivou. Bez obzira na sve egzotiine mogucnosii, galijum-arsenid i ostale III

su bili i koji ce ostati materijali buduenosti.

MANJIM CIPOVIMA

Mikrofologra/ija rezonantnc lunelujiict

kompimenie koja korisli lalasmi prirodu

eUkirona.

sa Paulijevim principom iskijucivosti.

Ovakva serija nivoa se naziva traka ili

zona. Kao Sto diskretni elektronski ener-

gelski nivoi postoje u pojedinadnom ato-

mu, tako postoje t energetske trake u

kristalu.

Zamislimo da postepeno gradimokristal dodajuci atome jedan po jedan;

elektroni de postepeno popunjavati tra-

ke, a najviga potpuno popunjena traka

de se nazivali valentna traka, bududi daelektroni koji se u njoj nalaze odriavaju

ceo kristal. Iza valenine trake se nalazi

providna traka, koja Je u metalima deli-

midno popunjena, a elektroni kojI se u

njoj nalaze su odgovorni za elektricnu

provodijivost metala. Provodna traka u

izolatorima je, naproliv, potpuno prazna,

a izmedu nje i valenine trake se nalazi

odredeni energetski jaz koji onemogu-dava valentnim elektronima prelaz u

provodnu traku. Poluprovodnici, ved posamoj definiciji, leze negde Izmedu .ova

dva ekstrema: oni predstavljaju izolatore

sa veoma uskim energetskim jazom.Kontrolom broja slobodnih elektrona,

sto se vrio lako postize, poluprovodnici

se mogu nadiniti bilo izolatorima bilo

provodnicima, i upravo zbog toga Imaju

toliki znadaj za elektroniku.

Najodigledniji nadin kojim se polu-

provodnik moze naterati da provodi je

dodavanje energije koja je potrebna va-

lentnim elektronima da preskode ener-

getski jaz i dospeju do provodne trake;

ova] nadin nema prakticnog znacaja za

elektronske komponente bududi da za-

visi od temperature. Drug! pristup se za-

snlva na dodavanju elektrona iz spolj-

nog izvora koji najdedde predstavija na-

merno i dozirano unetu „nedistodu“ upoluprovodnik. Podto se primese moguvrIo precizno dozirati i njihov efekat

predvideti sa vellkom sigurnoddu, I bu-

dudi da nema zavisnosti od spoijnih lak-

tora kao §to je temperatura, ovaj pristup

se pokazao kao veoma efikasan i delo-

tvoran. Primese koje se koriste se mogupodeliti na dve osnovne vrste: donore i

akceptore. Donorl u odnosu na polupro-

vodnik imaju jedan elektron vide koji je

slabo vezan i na sobnoj se temperaturi

lako oslobada I prelazi u provodnidkutraku poluprovodnika ostavijajudi za so-

bom fiksirani pozitivni jon. Ovako „do-

pingovani" poluprovodnik se naziva ma-terijalom n-tipa.

Drug! tip primesa, akceptorl, oduzl-

maju poluprovodniku jedan elektron iz

valentne trake i obrazuju negativni ak-

ceptorski Jon. Podto zbog niske koncen-tracije primesa vedina nivoa u valentnoj

trad ostaju popunjeni, lakde je pratiti ne-

popunjene nivoe — ovakvi nepopunjeni,

odnosno upra2njeni nivoi se nazivaju

§upljine. U praksl se dupljine tretiraju naisti nadin kao i elektroni, tj. prave destice

sa pozitivnim naelektrisanjem. Ovaj tip

poluprovodnika se naziva materijalom

p-tipa.

Energetski jaz izmedu valentne I pro-

vodne trake nije jedini kvantno-meha-nidki efekat koji se javija u kristalima.

Supijine i elektroni u poluprovodnicimase ponasaju kao destice manje mase odelektrona; elektroni u galijum-arsenidu,

30/Galaksl|a 229

na primer, Imaju efektivnu (prividnu)

masu od 0.067 u odnosu na masu slo-

bodnog elektrona. Ako povudemo ana-logiju sa makro-svetom, to bi bilo isto

kao kad bismo tenisku lopticu stavlli u

komoru u kojoj bl se ona ponadala kaoping-pong loptica. Podlo je ping-pongloplica laksa. njoj je mnogo lakde saop-dtili ubrzanje; Iz ove analogije proiziiazi

da elektroni u poluprovodniku lakse ubr-

zavaju nego slobodni elektroni. Ovajefekat manje dolazi do izrazaja u siliciju-

mu, gde elektroni imaju efektivnu masuod 0.2 u odnosu na slobodne elektrone.

Zbog toga galijum-arsenid pokazujemnogo br2e reakcije i pogodan je zagradnju brzih elektronskih komponenti.

Galijum-arsenid i ostali III—V materi-

jali mogu znatno da unaprede polupro-

vodnicke komponente, koje se mogupodeliti u dve glavne kategorije. Materi-

jali koji spadaju u prvu kategoriju, bipo-

larne komponente, koriste za rad i elek-

trone i dupijine. Najjednostavniji primer

predstavljaju p-n diode, komponente ko-

je propultaju struju u jednom smeru. all

ne i u drugom.

Komponente koje spadaju u drugukategoriju koriste samo Jednu vrstu pre-

nosilaca — ili samo elektrone ili samodupijine. Najdesdi lip ovakvih kompone-nata je FET (Field Effect Transistor —Tranzistor sa efektom poija). FET se sa-

sloji od dva tanka sloja poluprovodnikaod kojih je jedan obogaden primesamai provodi, dok je drug! dist t predstavija

Izolator, Na provodnl sloj su vezane dveelektrode nazvane source (izvor) i drain

(odvod). Treda elektroda, gate (kapija),

je odvojena od provodnog sloja izolator-

skim slojem poluprovodnika, Pozilivan

napon na gejtu prouzrokuje strujni lok

niz kanal u provodnom sloju sa sorsana drejn (nazivi elektroda se u sirudnomiargonu koriste u transkribovanomumesto prevedenom obliku usied nedo-statka strogo definisane slrucne termi-

nologije): ova struja se kontrolide me-njanjem napona na gejtu, Ukoliko je na-

pon na gejtu pozitivniji, utoliko vide elek-

Irona Istiskuje u kanal i struja se pojada-

va, dok negativniji napon na gejtu povla-

di elektrone iz kanala i tako smanjujestruju.

Gejt je obidno metal kao aluminijumill poluprovodnik sa visokim stepenomprimesa tako da provodi kao metal, npr.

polikristaini silicijum, Poluprovodnidki

sloj se obidno sastoji od silicijuma ili ga-lijum-arsenida, izolator je obidno silika

(SIO^). Takav tip poluprovodnika se na-

ziva MOSFET (metal-oxide-semicon-

ductor FET), U obicnom rudnom salu semogu nalaziti hiljade ovakvih tranzisto-

ra, a u kompleksnijem integrisanom ko-

lu, dipu, ih moze bit! i preko milion.

U najjednostavnijoj poluprovodnidkoj

komponenti napravijenoj od III—V mate-

So/isliciraiii brzi GaAs Iranzlslor sa efektompotja — MESFET. Izdignuli region! so leve

i desne sirane predsiavljaju sors I drejn, dokdijagonalna linija predslavija gejf UrineSOnm.

rijala, izolalorski slo) je poznat kao „sloj

sa istroSenim elektronima", a formira seusied toga sto u galljum-arsenidu postoji

veliki broj elektronskih povrSinskih sta-

nja koja ne postoje u silicijumu. Ova sta-

nja privlafie elektrone iz donjeg sloja po-

luprovodnika, dime dolazi do formiranja

regions koji skoro uopSte ne sadr^i slo-

bodne elektrone, pa tako ne moze nl daprovodi. Ovakve komponente se naziva-

ju MESFET (metai-semiconductor FET).

Metaini gejt je postavijen direktno na vrh

sloja n-tipa galijum-arsenida. MESFET-ovi se ved nekoliko godina koriste u mi-

krotalasnim kolima gde se radi sa fre-

kvencijama koje su previsoke za silici-

jum.

HatarostwikHire

Postoje, ipak, zanimijiviji i egzotidniji

nacini upotrebe galijum-arsenida odproste upotrebe u brzim konvencional-

nim poluprovodnicima. Heterostrukture,

komponente mnogo komplikovanije odMESFET-ova, poseduju regions sa raz*

liditim hemijskim sastavom, koji se obra-

zuju upotrebom slidnih materijala, naprimer galijum-arsenid i aluminijum-ar-

senid i njihove legure. Svi ovi mateiijali

imaju kristainu strukturu, §to omoguda-va „uzgajanje" tankih stojeva galijum-ar-

senida i, recimo, aluminijum-galljum-ar-

senida (AlxGa,— xAs) jednog na dru-

gom tako da se strukture poklapaju. To

31/Maj 1991.

pomalo podseda na slaganje kutija zajaja tako da se udubljenja i ispupdenjapoklapaju ~ ako se kutije malo razlikuju

po velidini, ispupdenja I udubljenja se nepoklapaju sasvim, i struktura postaje ne-stabilna. Slidno tome, ako se kristalne

ravni ne poklapaju, provodni elektroni

bivaju rastureni ill zarobljeni, dime senarudavaju elektronska svojstva kompo-nente. Za obrazovanje ovakvih hetero-

struktura su neophodne specijalne i

skupe tehnike kao sto je organometalnohemijsko naparavanje.

Glavni razlog za upotrebu hefero-

struktura lezi u dinjenici da jedino oneombgudavaju kontrolu kretanja elektro-

na. U heterostrukturama valentne i pro-vodne Irake razliditih materijala imaju i

razlidite energije. Na primer, dno pro-vodne trake u aluminijum-galijum-arse-

nldu se nalazi na vidoj energy! nego ugaiijum-arsenidu, a razlika iznosi oko0-3 eV. Tanak sloj aluminijum-galijum-

arsenida koji se nalazi iznad tankog slo-

ja galijum-arsenida zadriava elektrone

galijum-arsenida izuzev ako dobiju do-datnu energiju koja im je neophodna zapreiaz u provodnu traku aluminijum-gali-

jum-arsenida. Heterostrukture se koriste

za pojadanje modulacije: konvencionalni

materijal n-tipa sadrzi donore koji obe-zbeduju dovoljan broj elektrona zaostvarivanje provodijivosti. Fiksni pozi-

tivni joni koji zaostaju za oslobodenimelektronima privlade i time rasipaju elek-

trone koji prolaze kroz kristainu reSetku,

Sto usporava elektrone i smanjuje efika-

snost komponente. U materijalima sapojadanom modulacijom, donor! se na-iaze u sloju n-obogadenog aluminijum-galijum-arsenlda smeSlenom uz sloj

neobogacenog galijum-arsenida. Elek-

troni oslobodeni iz donora prelaze u ga-

,lijum-arsenid gde gube energiju; razdva-janjem negativnih elektrona i pozitivnih

donora obrazuje se elektridno polje koje

Cejl no principii Ahartinor-Bohm prslenapokriva veii deo povriine. Kad je gejl nego-liviio naelekirisan, elektroni bivaju izbaieni

iz 2l)EG ispod gejia i mogu da se krecu Jedi-

no po uskim pukminama koje su rasporedene

u ohiiku prslena.

teii da vrati elektrone nazad u sloj alu-

minijum-galijum-arsenida, medutim,energetski jaz koji postoji izmedu pro-

vodnih traka dva materijala to spredava.

Sve sto elektridno polje posti2e je zgu-

Snjavanje elektrona na granici dva sloja.

PoSto su razdvojeni od svojih donorskih

jona, „prebegli" elektroni su mnogo ma-nje zgusnuti. i zbog toga mc^u da sevrio brzo krecu u samo dve dimenzije.

Elektroni uz granidni sloj su toliko

zgusnuti da se za njihovo kretanje mo-raju koristiti zakoni kvantne mehanike.

To pokazuje da elektroni moraju da zau-

zimaju mail broj energetskih nivoa, kao

elektroni vezani u atomu. Mada svi elek-

troni imaju istu slobodu kretanja u prav-

cu normalnom na granicu dva sloja,

energije za kretanje paraleino sa granid-

nim slojem im se razlikuju i u tom prav-

cu mogu slobodno da se krecu. Ova po-

java se naziva dvodlmenzionalni elek-

tronski gas, 2DEG.2DEG se moze obrazovati u FET-u

postavtjanjem metalnog gejta na vrh n-

obogadenog aluminijum-galijum-arseni-

da, koji u tom studaju igra ulogu izolato-

ra izmedu gejta i kanala u galijum-arse-

nidu, kao i izvora elektrona za 2DEG.Ovakav sklop ima vide naziva a najdesdi.

su MODFET (Modulation Doped FET) i

HE/WT (High Electron Mobility Transistor

— tranzistor sa visokom pokretijivosdu

elektrona), no bez obzira na naziv, red

je 0 najbrzem postojedem tipu Iranzisto-

ra. Posto je rasipanje elektrona u njima

znatno smanjeno, MODFET-ovI generi-

§u i znatno manje elektricnog duma, Sto

predstavlja kljudnu osobinu za mikrota-

lasne uredaje. Pn/i uredaji iiroke polr-

snje koji koriste MODFET-ove su pri-

jemnici satelitskih TV-signala.

Najveci problem kod kvantno-meha-niCkih komponenti predslavlja mala stru-

ja koju mogu da provode zbog maledebijine 2DEG. Pored toga, na sobnimill visim temperaturama, vibracije kristal*

ne re§etke mogu da prouzrokuju rastu-

ranje elektrona. Najvedi problem, koji

proiziazi Iz ova dva, je u tome sto kvan-

Ino-mehanicka komponente najbolje ra-

de na temperaturi tecnog helijuma.

Moiemo li da odemo korak dalje i

nateramo elekirone da se kredu samou jednoj dimenziji umesto u dve? Odgo-vor je da. Za ovo je potrebno napraviti

prorez debijine jednog mikrometra nasredinl gejta i na tako nastala dva gejta

dovesti negativni napon. Time se odbi-

jaju elektroni koji dolaze iz donjeg sloja,

6ime se obrazuje uski kanal strine 25nanometara ispod prozora gde dolazi

do koncentracije elektrona. Ovi elektroni

mogu slobodno da se kredu paraleino

prorezu, ali zakoni kvantne mehanike ih

sprecavaju da se krecu u drugim pravci-

ma. Zbog toga se ovakve komponentenazivaju kvantnim iicama. Povrti svega,

provodni kapacitet (konduktanca) zavisi

od §irlne kanala, ali ne kontinuaino vec

kvantno, u diskretnim stepenima Cije

vrednosti zavise jedino od elektronskog

naboja I plankove konstante. Takvestrukture su Idealni kandidati za digital-

ne uredaje, ali za sada predstavljaju sa-

mo uvod u istrazivanja koja predstoje.

Vertiktilne strukture

Do sada opisane strukture se nazi-

vaju Horizontalne strukture, zato sto se

elektroni krecu paraleino sa povrsinom.

Analogno tome je moguce napraviti i

vertikalne strukture, u kojima se elektro-

ni krecu kroz granifinu liniju iz jednog

materijala u drugi. Jednostavna struktu-

ra se sastoji od izolatorskog sloja alumi-

nljum-galijum-arsenida Izmedu dva sloja

galijum-arsenida, a ponasa se kao rek-

tangularna barijera. Prema klasidnoj

mehanici, elektron u galijum-arsenidu

ne moê da prode kroz izolatorski sloj

usied energetskog jaza. Posto je SIrina

barijere veoma mala, na scenu stupa

kvantna mehanika: zahvaljujuci svojoj

energiji I brzini, elektron ima dovotjno iz-

raênu talasnu prirodu, §to omogucavaprodor kroz energetsku barijeru.

Druga struktura se sastoji od sloja

galijum-arsenida izmedu dva sloja alu-

minijum-galijum-arsenida. U ovom slu-

caju elektroni blvaju zarobljeni u „poten-

cijalnom bunaru" (potential virell). I u

ovom slucâju se radi o tako malim di-

menzijama da za izraCunavanje dozvo-

Ijenih energetskih nivoa mora da se ko-

risti kvantna mehanika. Ovi energetski

nivoi su diskretni, slidni onima u atomu,

a „energetskl bunar" predstavija struktu-

ru analognu jednodimenzionalnom ato-

mu. Prora£uni pokazuju da bl zarobljeni

elektron morao da zauvek ostane u ne-

kom od dozvoljenih nivoa, ali samo u

sludaju kada se slojevi alumlnijum-gali-

jum-arsenida smatraju beskonacno de-

belim; u praksi se koriste vrio tank! slo-

jevi. f u tom slu£aju elektroni mogu datuneluju kroz barijeru, pa je zato isprav-

nije govoriti o rezonantnom stanju.

Ova dinjenica ima Iznenadujuci efe-

kat na transmisiju elektrona kroz rezul-

tujucu dvostruku barijeru: ako elektron

velikom brzinom naide na barijeru, po-

sloji odredena verovatnoca da ce uspeti

da prode kroz nju. Moglo bi se odekivati

da de proboj kroz dve barijere biti tezi

od proboja kroz samo jednu. To je obic-

no tacno, i vecina elektrona biva odbije-

na, ali ako energija elektrona odgovara

energiji rezonantnog nivoa, svi elektroni

prolaze kroz dvostruku barijeru, i nlje-

dan ne biva reflektovan. Dvostruka bari-

jera se, prema tome, ponasa kao ener-

getski filter- Pomicanjem rezonantnog

nivoa u odnosu na elektrone, moze seformirati brzi prekidac, oscilator ill poja-

cavac.

Dvostruka barijera sa rezonantnim

stanjem se koristi u rezonantnim tunelu-

jucim diodama. Spoijni slojevi galijum-

arsenida su n-obogaceni, tako da daju

elektrone, a barijere sprecavaju iziazak

elektrona van sloja, tako da kroz diodu

ne tede nikakva struja. Ako se na kraje-

ve diode dovede napon koji elektrone

gura u rezonantni nivo, elektroni moguda produ, i kroz diodu tede velika struja.

Rezonantne tunelujuce strukture se mo-gu praviti i u 2DEG, pomodu MODFET-ova sa komplikovanijim gejtom. U tomsludaju, barijere nastaju usied negativ-

nog napona na dva gejta pre nego zbog

razliditih materijala.

Kreiranjem sekvence razliditih barije-

ra, moze se napraviti materijal sa speci-

fidnom strukturom traka koja se naziva

superreSetka. Superredetka se obrazujena isti nadin kao i regularna kristalna re-

setka, all uz jednu bitnu razliku: trake su

znatno u2e- Pored toga, superredetka je

jednodimenzionalna i njena struktura

traka zavisi od du2ine „energetskih bu-

nara" i debijine barijera, sto znadi da je

moguce praviti strukture superresetki pozeljenim specifikacijama. Superresetke

imaju siroko polje primene u optidkim

aplikacijama, ali zato u elektronskim

komponentama i uredajima nemaju siro-

ku primenu.

Sa smanjivanjem fizidkih dimenzija

komponenti opada i broj aktivnih elek-

trona, a glavni cilj minijaturizacije je dase dode do samo jednog aktivnog elek-

trona. Ovaj cilj je postignut tokom prote-

klih nekoliko godina u strukturama kon-Irolisanim Kulonovom blokadom (Cou-

lomb blocade). Te strukture su tako ma-le da samo jedan elektron moê u jed-

nom trenutku da zauzme uredaj — elek-

trostatidka |li Kulonova repulzija meduelektronima sprecava pristup drugimelekfronima. Fizidari su razvili elektron-

ski ventil koji propuSta samo po jedan

32/Galaksiia 229

elektron svaki put kada se na gejt dove-

de naponski impuls. Vedina kompone-nata danas koriste tunelujuce barijere,

ali sama barijera nije poluprovodnik, vedpredstavija oksidni film izmedu dva me-tala.

Bez obzira na sve egzotidne mogud-nosti, galijum-arsenid i ostaie III—V po-luprovodnike prati reputacija materijala

koji su bill i koji de ostati materijali bu-

ducnosti. Komponente I uredaji na bazi

silicijuma jo§ uvek rade toliko dobro daje upotreba galijum-arsenida ogranidena

na visokofrekventne uredaje kao Sto suprijemnici satelitskih signals ili radio-pri-

mopredajnici- Podrudje gde galijum-ar-

senid I ostali III—V materijali imaju naj-

viSe izgieda na uspeh je optoelektroni-

ka, s obzirom na sve vedi znadaj optid-

kih komunikacija. Minijaturne kompo-nente kao Ito je MODFET, kao i jos eg-

zotidnije kvantno-mehanidke komponen-te bi ovde mogle da nadu siru primenu,

mada inzenjeri nisu bas odusevijeni ure-

dajima koji mogu da rade samo na tem-peraturama tednog helijuma. Fizidari ra-

de na razvoju novih materijala koji bi

prevaziSli ove mane, a jedna od mogu-dih supstitucija za galijum-arsenid u

MODFET-ovima je legura indijum-gali-

jum-arsenid, koja ima ni2u efektivnu

masu. To znadi da elektroni mogu lakSe

da se ubrzaju, provodna traka ima veduenergiju, a kvantni efekti se lakse zapa-

zaju. Ostalo je joS mnogo toga Sto treba

uraditi pre nego sto ovakve komponentepodnu da se ugraduju u rudne satove,

ali je takode sigurno da de usput biti na-

pravljena I mnoga uzbudijiva otkrica.

Marko Kiric

U srcu solarnog sistemaOcekuje se da ce vsirena lopts koju zoyemoSunce nastavMI da nas gre[e narednih 5,000 m)-

llona godina. Bez obzira na ovu reladvnu slgur-

nost, ostaje nam da o Suncu joi puno nau£imo.Solarni apektromelar na Birmingenskom

univerzitelu u Engleskoj polvrduje lainost na-

ilh solarnih predstava, Namenjen je Izucavanjusuncane kore merenjem oscilaclja solarne po-vrklne. NjegovI proracuni su veoma bltnl u pro-

verl teato konluznih Informaclja koje 'sli2u Iz

podzemnih laboralorija namenjenih ..hvatanju"

prodornlh neutrina koji prelaze pulanju od Sun-ca do iatraiivackih slanica.

BIrmIngenakI spektromelar omogucava pre-

cizno posmalranje sundeve ekspanzlje i pokre-la, uz pomoc mreie Insirumenala koji cirkulliu

oko Zemlje. Otkrivanjem frekvenci suncevih os-

cllaclja naia sllka o solarnoj sirukturl poslacejasnlja. Aulor ovog projekta je prolesor Diord2Ajsak a istrailvanje obavija HIROS grupa (za

spektroskapiju vieoke rezoluclje.'. na Skoli za ri-

ziku I svemirska Istrailvanja BIrmingenakoguniverzIleta.B

33/Maj 1991.CO<_i<01 AH1

Fizicka hemija ^

Obrada /zt<m lek tndesetak godina, laser je postao istinska

materijala industrijska alatka za biiSenje, seienje i pripremu maierijala.

laserom Danas dobija jednii novu ulogu: Za izuzetno fine abrade,

islraziva^i i inzenjeri iisavrsavaju nave tehnike u kojima laser

sluzi za izazivanje lokalne hemijske reakcije koja menjapovrsinu materijala. Taka se mogu izdubiti najfinije brazde,

gravirati oblici prema unapred iitvrdenim obrascima i oblagati

materijali izuzetno tankim slojevima. Ove metode otvaraju

sasvim nave perspektive u mikroeiektronici.

Moc

svetlosne

alatke

34/Galaksl|a 229

\

•\ • i

snop lasora

/V

X-

\I

\

\.

-/ \

\ ^ •

\

•iV'*

opsofbovani -aiomi ill

*

me -e-.ult

Posle kamenog, bronzanog, gvo-

zdenog I najzad sillcijumskog,

da li zalazimo u optiCko doba?Odgovor bl mogao da bude po-

tvrdan, ImajubI u vidu izuzetno nagli

naubni i tehnoloSki razvoj poslednjih go-

dina. Kljubni binilac ovih promena je

aparat koji je ugledao svet pre tridese-

tak godina; laser. Pobev od 1960. godi-

rte laser je sirio svoje poije primene, naj-

avivbi svoj uiazak u brojne naubne obla-

stl, kao i u mnoge oblasti svakodnevnogilvota. Take je postao nezamenjiv u

spektroskopiji, hemiji, raznim merenji-

ma, detekcljl, hirurgiji, naoru2anJu. me-talurgiji, umetnostl. Nabao je svoje me-sto kako u domovima tako t u najrazlibl-

tijim granama Industrije (od metalurgije

do mlkroelektronike), u bolnicama, nagradiliStima i u mnogim drugim sredina-

ma. U svakom slubaju, primena lasera

je besto u sprezi sa aparatom, rodenimsamo nekoliko godina pre njega — sakompjuterom i njegovom produzenotn

rukom — robotom.

Tokom poslednje decenije uverili

smo se viSe puta u znabaj sprege laser-

-kompjuter-robot u obradi I proubavanju

povr§ina materijala. O tome svedobi po*

java laserskih alatki za sebenje i bube-nje limova ill za obradu povrbina razllbi-

tih posebno bvrstih materijala, all I poja-

va laserskog bttaba kompakt-dlskova,aparata kojI je u meduvremenu postao

blan mnogih domablnstava. Istovreme-

no, istrailvanja su ukazala na potenci-

jalno bogatstvo primene spoja laser-

-kompjuter, probirenog za job jedan bini-

lac — hemiju. Ovaj probireni spoj be unarednoj deceniji dokazati svoju Indu-

strijsku primenjivost. I zalsta, hemija ot-

kriva dodatno poije primene za ovaj

tehnolobki spoj — mogubnost polaganja

finih slojeva atoma drugih materijala najednu povrbinu, kao I obrnuto, mogub-nost skidanja sloja atoma.

Na primer, laserski svetlosnl zrak, izazl-

vajubl razlaganje gasa na povrbinl polu-

provodnika ill keramike, Izaziva takode I

talo2enje atoma metala. Potom je po-

trebno samo pomeratl laserski snop dabi se „lspisala" llnija od metalnih atomana povrbinl. Sledebi logibno iz ove Ideje,

nudi se I mogubnost polaganja atomahroma III bora na legure nikla modlflku-

jubl tako povrblnsku tvrdobu. Laserski

zrak omogubava takode vrio precizno

odstranjivanje materlje sa neke povrbl-

ne, egzaktno bubenje rupa, dubljenje

brazdi ill iljebova besprekornog oblika.

Primena lasera mo2e da stavl na potpu-

no nove osnove metode litografije i ml-

krolltografije.

Poiqfang evtloit

Lako je shvatiti mogube bogatstvo

primene lasera, kada se ima u vidu nji-

hova raznovrsna ponuda na triibtu,

vrste povrblna I materijala koji dolaze u

obzir za obradu, kao I raznolikost hemij-

sklh mehanizama. All I sami postupci su

Hemijska obrada porrilna prohllazl iz

veoma hrUrogtnih hemijskih reakeija kojeit odvijaju u gosu, a fvnlom lelu i nagraiiicnoj pov^M Izmedu gasa I Hvrslog

lela. One se inogu razlozlll no vile elapa;krefanje gasa prema povrSInl, adsorpeija,

njegovo razlaganje (disocljacija) na samo]povriini Hi u njenoj blizlnl, reakeIJa i

ponovo spajanje, odtaUnje daleko odpovrilne. Zavisno od sluiaja, neke od ovihelapa se mogu Izazvail III ubrzail laserskimzracenjem. Ove brojne inierakclje olezavajuprouiavanje ovog fizHko-hemiJskogmehanizma sa sianovlila fandamenialne

veoma razllbiti. Hemija koja proubavareakeije na povrbinama pod uticajem la-

serskog zrabenja je kompleksna nauka.Laser Izaziva ill ubrzava reakeije bllo

jednostavno toplotnim dejstvom bllo ta-

ko bto menja unutrabnje stanje moleku-la; vrIo besto se ova dva mehanizmakomblnuju. U kojoj men je istraiivabimapoblo za rukom da objasne elementarnereakeije i da razloie njihove sukcesivneetape? Nekoliko primera llustrovabe nji-

hov put ka otkribima koja su od funda-mentalnog znabaja za kontrolu I izvode-nje reakeija kojima najsavremenija vr-

hunska tehnologija pobinje da se koristl.

Da btsmo razumeli kako funkclonibeovaj spoj hemije I lasera, razmotrlmo pr-

vo kljubni binllae, sam laser. Reb ..laser"

je skrabenica za Light Amplification by

Slimulated Emission of Radiation (poja-

bavanje svetlosti stimulisanom emlsijomzrabenja). Ona opisuje istovremeno je-

dan fizibki mehanizam I aparat koji fun-

keioniobe na bazi tog mehanizma. Dodanabnjeg dana, laserski efekt je zabe-lefen u stotinak I vibe razllbitih sredina

(gasovitoj, tebnoj, bvrstoj). Laser je izvor

elektromagnetnog zrabenja koji emituje

talase Iste frekveneije, laze I pravea pro-

stiranja. Aktivna sredina laserskog zra-

benja moie da bude bvrsto telo (rubin,

poluprovodnik), tebnost (obojeni rastvor)

ill gas (ugljen dioksid, plemeniti gas).

Prema vrsti dejstva, nabinu rada I

prirodi materijala koji se uz njihovu

podrbku obraduju, razlikujemo betiri

vrste lasera koji su danas u upotrebi:

ugljen-dioksldnl laser (aktivna sredina je

CO2); jonski laser (na bazi jona argonaIII kriptona, Ar’- I Kr*); YAG-laser (laser

sa itrijumsko-aluminijumskom granatomI sa dodatkom neodima), kao I laser nabazi jedlnjenja plemenitih gasova (ArF,

KrF . , .). Job jedna vrsta se upravo po-javljuje na triibtu i verovatno be istisnuti

neke od pomenulih tipova: diodnl laser.

Svaki tip lasera deluje drugabije I prematome mu se poveravaju specifibni zada-ci. Ugljen-dioksidnl laser emituje infrac-

rveno zrabenje talasne du2lne 10,6|im,

snaian je I daje bllo neprekidni bilo Im-

pulsnl snop. Njegova osnovna primenaje u sebenju materijala u markiranju.

YAG-laser daje intenzivni pulsirajudi

snop infractvenog zrafienja (talasne du-

ilne 1,06|xm). Mogude je udvostru6lti

frekvenclju zra6enja I time, dakle, pre-

poloviti talasnu duiinu. Koristan je za )s-

crtavanje maski, Ispisivanje linija I lokal-

no zavarivanje. JonskI /aser emituje zra-

denje neprekidnog snopa u vidijivom de-

lu spektra. Podesan Je za polaganje me-talnlh traka, popravke I radove na Inte-

grisanini kolima, kao i za polaganje fil-

mova, uglavnom u pirolitidkim procesi-

ma. Laser na bazi jedlnjenja plemenilih

gasova daje ultraljubldastl impulsni snopvelike snage. On dejstvuje preteino pu-

tem fotolltiCkih procesa. Njegova prlme-

na je u domenu odstranjivanja i obradematerijala, u razmerama ispod jednog

mikrometra. Na nivou fundamentalnenauke, njegov mehanizam Interakclje sa

obradivanom povrginom nije sasvlm ja-

san. Diodni laser \e najnoviji u ovom ni-

zu. lako je jo§ pre nekoliko godina bilo

mogude proizvesti Infracrvenl snop odnekoliko millvata, tek sada su se naSli

na trilStu laserl koji emituju neprekidni

snop snage desetog dela vata. Olodnl

laser bi mogao da konkurl§e jonskom,

ukollko obedanja njegovlh tvoraca u po-

gledu njegove pouzdanosti i dugog veka

ne omanu. Napomenimo da je 1989.

godine kompanija „Sonr prezentirala si-

stem graviranja putem diodnog lasera.

SuStlnskl kvallteti kojI dine laser tako

dragocenim u brojnim oblastima naukeI svakodnevnog iivota su njegova mo-nohromatidnost (emitovana svetlost je

samo odredene talasne duiibe, odno-sno obuhvata jedan veoma uzak deospektra talasnih dufina), njegova usme-renost (laaer proizvodi tanak svetlosni

snop koji se prostlre u tadno odredenompravcu ne rasipajudi se) I njegova kohe-

rentnost (emitovani svetlosni talasi ima-

ju Istu fazu). Dakle, lako nlje nidta dnjgo

do Izvor svetlosti, laser emituje svetlost

koja nema mnogo zajednidkog sa sve-

tloddu neke lampe. Iz ovoga proizilazi

da je mogude, putem sistema sodiva,

sakupitl svetlosni snop u 2i2u veomamallh razmera I tako koncentrisatl sve-

tiosnu energlju na jedno Izuzetno uskopolje dejstva, po dimenzijama uporedlvo

sa duilnom svetlosnog talasa — dto de

redi, sa delldem mikrometra. Uz oveprednosti treba napomenuti I dirok Izbor

talasnih duilna (od Infracrvene do ultra-

Ijubldaste), mogudnost svetlosnog Im-

pulse razllditog trajanja (od nekoliko

femtosekundl - I0 ’*s — do neprekid-

nog Impulse) I razlldite snage (u sludaju

primene neprekidnog snopa, od millvata

do nekoliko desetina kilovata; u sludaju

Impulse, od kilovata do jednog teravata

- 10'«W).

Sa ovakvim laserlma, naudnici imaju

u rukama modnu alatku kojom rhogu daIzazivaju I istraiuju raznovrsne hemijskereakclje na povrdini Izmedu dvrstog tela

I gasa (zovemo je Jod i granidnom III

kontaktnom povriinom gasa I dvrstog

tela). Ove reakclje su uvek veoma kom-pleksne: potrebno je imati u vidu reakcl-

je koje se odvijaju. u dvrstom telu I onekoje se odvijaju u gasu, a neophodno je

voditi raduna i o specifidnim etektima nasamoj granidnoj povrdini; najzad, uticaja

Ima I jedan skup posebnih usiova, kaodto su talasna du2ina svetlosti, snagazradenja I njegovo trajanje.

Ovaj efekat nauci Je odavno poznat.

Jod podetkom dezdesetih godina istrafl-

vadi su zapazill da je katallzacija hemlj-

sklh reakcija olakdana pod uticajem

svetlosti. Tako je to na primer sludaj saoksidacijom ugljen monoksida (CO) ill

sa razlaganjem azotnog oksida N^O naoksidu cinka (ZnO). All tek su sedamde-setih godina, sa stupanjem na scenumodnih lasera, Istraiivanja u oblasti fo-

tohemlje povrdina zalsta krenula samrlve tadke. Godina 1978. obeleiena Je

podetkom radova na metodi hemijskogtaloienja pare pod laserom, takozvanojLCVD — metodi (Laser Chemical Va-

pour Deposition), u vedem broju amerid-

klh i japanskih laboratorija. Ova metodaje danas u dirokoj upotrebl. Podev od1980. godine, broj naudnih ekipa anga-iovanlh oko ovih Istraiivanja naglo ras-

te. Glavna sfera .interesovanja ovih is-

traJivanja je. naravno, primena ovih no-vlh tehnika u mikroelekironicl.

Podetna tadka svakog medudejstvalasera I materijala jeste apsorpcija sve-

tlosti od strane sredine. Do ove apsor-

pclje mo2e dodi u gasu, u dvrstom telu,

ili na granidnoj povrSini izmedu dvrstog

tela I gasa. Apsorpcija elektromagnet-

nog zradenja od strane datog gasa zavl-

si u velikoj meri od talasne du2lne zra-

denja. Molekul ill atom gasa, kada ap-

sorbuje svetlosni foton, blva ili dovedenu pobudeno stanje III jonizovan. Podto

je kohezlona slla datog molekula u fun-

kciji stanja u kojem se on trenutno nala-

zl (a ta slla de se promenitl, ako se, naprimer, atom jonizuje), logidno je odekl-

vati da de i njegove hemijske osobineod toga zavisitl.

Cvrsto telo, sa svoje strane, takodeapsorbuje deo svetlosne energije. Usiedapsorpcije fotona (i vidka energije koju

on sobom donosi) nekoliko elektrona u

atomu je prinudeno da napusti nl2e

energetske nivoe (koji su sada svi popu-njenl) I da prede na vide energetske ni-

voe. Ovo dovodi do stvaranja parova „e-

lektron-dupljlna" (..dupljlna") je mesto ko-

je je lektron oslobodio na nl2em ener-

getskom nivou). Ovi parovi ..elektron-

-§upljina‘‘ su nestabiini I sistem se oslo-

bada vidka energije koji je doveo do nje-

govog pobudivanja kroz razne vide ili

manje Slovene process — podrazume-vajudl I razne poremedaje, vibracije ato-

.

ma, ltd. All na kraju se, u metalima I po-luprovodnicima, energija para „elektron-

-dupljlna“ prenosi na njihovu kristainu

redetku. Ovaj prenos se odigrava izu-

zetno brzo, u roku od nekoliko desetih

35/Maj 1991.

delova femtosekunde. Neposrednt re-

zultat je zagrejavanje dvrstog tela koje

Je osnova brojnih hemijskih reakcija, ta-

kozvanih pirolltldkih reakcija.

U pirolitidkim reakcljama lasersko

zradenje slu2i kao Izvor termidke energi-

je I ove reakclje su disto termohemijske

prirode. Apsorbovano zradenje lokaino

zagrejava materijal, a takode I okoini

gas. Reakcija zapodinje kada se dostig-

ne potrebna temperature, zavisno odmaterijala. To je, na primer, sludaj sareakcljom razlaganja volfram-heksafluo-

rida WFg u vodoniku Hj, koju su prouda-

vali O. Bojerle I njegova ekipa na Uni-

verzitetu u Lincu (Austrija, 1987. godi-

ne). Volfram (W) se talo2i u skladu sa

reakcijom: WFj+3H2-*W+6HF (slika

br. 2). Ova reakcija (radi se o LCDV —reakciji) je veoma osetijiva na promeneparcijalnog pritiska kako volfram-heksa-

tluorida tako i vodonika. Tako, poveda-

nje parcijalnog pritiska volfram-heksa-

fluorida (WFg) sa 5 na 10 milibara pove-

dava brzinu talozenja volframa (W) za

40%. Podto je vedina supstanci koje se

koriste u ovoj reakciji u visokom slepe-

nu toksidna, ona se mora odvijatl u her-

metidki izolovanoj komori. Za vreme ta-

lozenja volframa pod kontinuiranim la-

serskim snopom u vidijivom delu spek-

tra, u LCVD-postupku, istra2ivadi su za-

pazili da reakcija zapodinje Iznad odre-

denog praga snage laserskog snopa. Iz-

nad pomenutog praga, taioienje je u

podetku veoma ubrzano, a potom raste

sve sporije. Do ovog zasidenja dolazi,

bez obzira na snagu laserskog snopa,

na odgovarajudoj temperaturl speclfld-

noj za dati materijal. Postojanje odrede-

ne temperature na kojoj reakcija presta-

je (ili se barem naglo usporava) je desta

pojava u pirolitidkim reakcijama. Do to-

ga dolazi usied dinjenice dto opada ap-

sorpcija energije od strane sredine lo-

kom taloienja, a dto opet ima uzrok u

tome §to natalo2eni volfram reflektuje

zradenje u vedoj merl nego sam materi-

jal. Zato veliki deo energije laserskog

snopa blva reflektovan u okolnl gasumesto da bude apsorbovan od strane

materijala. Ovde smo svedoci tipidnog

sludaja takozvane „negativne kontra-

reakcije": Sto vide reakcija odmlde, to se

manje energije apsorbuje; temperatura

zato opada i sama reakcija se uspora-

va. Tako je nauka dobila i jedno korlsno

sredstvo za kontrotisano izvodenje poje-

dinlh reakcija.

Ova metoda taio2enja uz pomod la-

sera je vISestruko korisna, jer dozvotja-

va izvodenje eksperimenata sa visokomtemperaturom u hladnoj sredini, na delu

materijala vrio ogranidenih dimenzija.

Tako je mogude realizovati talo2enje

neobldno finlh linija (dirine nekoliko ml-

krometara metala, na primer volframa,

na povrdinl poluprovodnidkog materijala,

na primer sillcijuma. Strudnjaci za elek-

36/GalakilJa 229

111111

pokrovnt stO| bakra

fiema jedne Insialacljt za hemijsku obradu pod laserom je veomaJednoslavna. Za Ispisivanjt IMJa, konllnulrani laserski snap se fo-kuslra na cllj (A). CilJ (povrilaa koja se obradnje) se pomera podflkslranlm snopom. Oyako su Iscriane linlje sa sllke br. 2. Za vlie-

simko iscriavanje Jedaog le Islog moilva laserski snap, obiUno Im-

palsal, prolazi prvo kroz masku, polom kraz opilku koJa ga skupija,

da bl najzad dostgao cllj (B). Obradivana povrilna se pomera, ko-

rak po korak, Izmedu pojedlnlh Impulsa.

Tehnika abrade povrilaa putem lasera je vei korliieaa uproizvodnji nekih vrsia mlnijalumik iiampaalb kola, (A): VIdImokako ullraljubliasil laser skida slojeve smole I poUmera koji ahazaklonjenl bakrom. Odsiranjivauje se rril fotoUikom reakcljomkoja dIrekino razbija hemljske veze. (B): Unuirainjl zidovi ovakoprobuSeae rape su veoma stem! Sio doprinosi precizaosil radaiiampaalb kola.

troniku nameravaju da korlste laloienje

putam lasara u opravkama defektnih in*

tegrisanih kola, nadaju6i se da (Se tako

umanjiti postotak §karta svojstven proi-

zvodnji najkompllkovanljih kola. Fino(Sa

kojom se ovo (alo2enje ostvaruje pod la-

serom £lnl ga neprevazidenom tehnl-

kom za ovakve opravke.

Ako se pIrolltlSke reakclje I mogu re-

lativno lako opisatl, to nlje slu6aj sa foto-

litiCkIm reakcljama, u kojima laserski

snop mnogo suptilnlje m<xllfikuje na6ln

na koJI obradivani meterijal reaguje. La-

serski snop je zalsta u stanju da menjahemijska svojstva gasa, Cvrstog tela ill

same granICne povrSine I on mo2e da„lntervenl§e" u jednoj III vi§e bitnih etapa

reakclje.

Promene u hemijskoj reaktlvnosti supovezane sa bumim menjanjem medua-tomsklh veza. NajjednostavnIjI slutSaj je

kidanje veze u molekulu gasa, putemoptiikog pobudivanja elektrona na „ve-

zivnoj" orbitall (ona odriava koheziju

molekula). Taj elektron onda prelazi na„antivezivnu" orbitalu usied (Sega dolazi

do razlaza atoma koji dine molekul. Ta-

ko, na primer, dolazi do razbijanja mole-kula hlora Clj putem zradenja talasnedu2ine kra(Se od 500 nm. OslobodenIatomi hlora su veoma reaktivni i moguuspe§no da „napadaju" silicijumsku pod-logu — tako dolazi do hemijskog odstra-

njlvanja silicljuma od strane hlora. All, u

ovom procesu mogu bill odiudujubi I

drugl (SIniocl. Na primer, u sludaju neli-

nearnih molekula, bitna je promena obli-

ka molekula I promena konfiguraclje

elektronskog oblaka Izmedu atoma, §to

dovodi I do varijacija energije medua-tomskih vezal Takode, lako vetSina pa-

rova „slektron-§upljlna“ nestaje vrio br-

zo, poSto prenese svoju energlju na krl-

stalnu struktumu mre2u III podto sa svo-je strane opet emituje foton (u tom slu-

daju se radi o fenomenu luminescenci-je), neki Ipak Imaju drugadlju sudbinu.

Naime, tokom njihovog kretanja krozdvrsto telo, pobudeni elektroni I prazni-

ne mogu da naidu na defekte u kristal-

noj strukturi III na nedistode I tu da osta-

nu, „uhva(Seni u klopku", stvaraJU(SI nadotidnim mestima lokalna pobudenastanja. To dovodi to jednog posebno za-nlmljlvog povedanja hemljske reaktivno-

stl, ako se pobudeno mesto nalazi nagranidnoj povrSini izmedu gasa I dvrstogtela. Kada je elektromagnetno zradenje

u ultraljubldastom podrudju, energija fo-

tona mo2e da bude dovoijna da jonizuje

I samo dvrsto telo I elektroni blvaju Izba-

deni u gas. U odredenim okolnostima,

elektroni blvaju uhvadeni od gasnih mo-iekula, diju reaktlvnost onda modlllkuju.

Zradenje mdie takode da deluje nagranidnoj povrdinl Izmedu dvrstog tela I

gasa, gde atomi I molekuli gasa blvaju

adsorbovani u velikom broju. Uloga fo-

tona je ovde mnogo kompleksnija negodto je to u dvrstom telu III u gasu: onmo2e da bude uzrodnik tri razlldita pro-

cesa. Prvo, foton mo2e da Izbaci adsor-

bovani elektron ka dvrstom telu ostaviv-

Si jedan adsorbovani pozitivni jon. Udrugom sludaju, foton mo2e da pobudielektron u dvrstom telu I da ga Izbaci uadsorbovanu sredinu. U tredem sludaju

foton uzrokuje pobudenost adsorbova-

nog elektrona, to jest njegov prelazak Iz

osnovnog u pobudeno stanje. Ova tri

moguda stanja (pozitivni Jon, negativni

jon, pobudeno stanje) karakteriSu i razli-

dlte reaktivne mogudnosti. Razmotrlmosludaj silicljuma u atmosferi od ksenon -

-difluorida (XeF,), osvetijenog neprekld-

nim snopom argonskog lasera. U prvoj

etapi ksenon-dlfluorid XeFj reaguje

spontano sa slllcljumom, dak I u mraku,da bi obrazovao fini sloj, preteSno od si-

37/Ma) 1991.

Ilcijum-trlfluorlda (SiFs), koji nije sklon Is*

paravanju. Ova) sloj potom reaguje, ta

86 obrazuju molekuli lako Isparijivog slltcl-

jum-tetrafluortda SiF^. Oni se odvajaju i

dovode do odstranjivanja siticijumske

podloge. U odsustvu svellosti je ova)

mehanizam veoma spor. Kada je po-

vr§jna iztoSena laserskom snopu, doubrzanog odstranjivanja slllcijuma dolazi

tek po dostizanjo odredlenog praga sna*

ge zraCenJa, kako Je pokazao F.A. Haul

sa IBM-ovog istra2iva£kog centra u SanHoseu (SAD, 1983. godine). Istovreme-

no se zapaia I desorpclja, osim moleku-

la SIF<, onlh od sorte SiF,. Dok je nasta-

janje molekula SIF^ nezavisno od snagelaserskog snopa, dotle Je broj SiF^ mo-lekula u rastudoj funkciji sa snagom is-

tog. Ovo zapaSanje ukazuje na CInjenl-

cu da se slllcijum-trlfluorld odvaja od po-

vrSine jednim fotohemijskim procesom,SijI mehanizam jo§ nije sasvim rasvet-

Ijen. Izgieda da parovi „elektron-§uplji-

na", kojih ima blizu povrSine, Imaju u to-

me izvesno u<^e§6e, ull6ubi na kohezlo-

nu sllu.

Uloga elektrona u fotohemijskomprocesu je sasvim odigledna u jednomdrugom sluCaju, gde oni ubrzavaju reak-

clju. Na primer, da bl se odstranio silici-

jum u sredini od hlornog gasa, nije do-voljno samo razbiti molekule Cl^ u 'podva atoma Cl. Potrebno je takode dadode do stvaranja parova ,6lektron-§up-

Ijina" u slllcijumu, kako je to dokazalaekipa D. Bojerlea 1988. godine. Poslefotollticikog razbijanja molekula hlora,

pojedInaCni atomi doseiu povrSInu, I tu

se adsorbuju; neki od njih zarobljavaju

svetloSdu pobudene elektrone slllcijuma

I formiraju jone hlora. Ovi joni mnogoiakSe prodlru u dvrsto telo nego atomi

hlora, te razbljaju Si— Si veze, stvarajudi

lako Isparijive SICI4 molekule.

Kada se porede sludajevi odstranji-

vanja jednog te Istog materijala, na pri-

mer slllcijuma, uz pomod gasova takoslidnih osoblna, kao dto su flour I hlor,

postaje odigledna sva raznovrsnost Iza-

zvanih tizidko-hemijskih process kao I

tedkoda njihovog brzog i lakog objadnje-

nja. OvI primerl istidu I sav znadaj jed-

nog vainog aspekta reakclja: prelaienje

razliditih hemijskih supstanci Izmedu ga-sa, granidne povrSine I dvrstog tela.

Kao prvo, reagensi bivaju ubrizgani

u prostor u kojem se izvodi reakclja.

Potom se jedan Hi vide reagensa ad--

sorbuju na povrdlni obradivanog materi-

jala, aktiviraju se pirolitidkim ill fotolitld-

klm putem, blizu povrdine Hi u samomdodiru sa njom. Tada nastupa reakclja.

Ponekad se produkti ove reakclje pono-vo komblnuju, izazivajudi sekundarnereakclje. FInalnl produkti se kondenzujuna povrdlni, a neki se odvajaju I Izlaze

van prostora odvljanja reakclje.

Fotolitidke reakclje nisu Interesantne

samo zbog fenomena odstranjivanja

materijala: one udestvuju I u mehanizmuLCVD postupka. Tako, pod ultraljublda-

stlm zradenjem kratke talasne du2lne(193 nm) SljH^ se razla2e, te dolazi dotalo2enja slllcijuma na povrdlni, Fotolitid-

ke LCVD-reakcije imaju u nadelu slabudinak, pa se zato teil komblnovanju fo-

tolltidkih I pirolitidkih reakclja, kao dto je

to 1989. godine udinio G.S. MIgadi salaboratorije AT&T Bell iz Merej Hila,

SAD, na primeru talolenja aluminijuma.

U ovom sludaju, lasersko zradenje delu-

je prvo na adsorbovane molekule. Po-budenost elektrona je pradena I novomkonflguracijom atomskih veza u moleku-lu. U daljem toku reakclje, ill de dodi doprestanka pobudenog stanja I povratka

molekula na prvobitnu konflguraclju. III

do razbijanja molekula I taloienja atomaaluminijuma na povrdlni. ImajudI u vidu

Izuzetno kratak vek pobudenog stanja

adsorbovanih molekula (verovatno sa-

mo nekollko pikosekundl), mogudnostprestanka pobudenog stanja (dezegzlta-

clje) je daleko veda od mogudnosti raz-

bijanja molekula, te je brzina talodenja

veoma mala. Zbog toga, dim se formira

dovoijno vellki oblak alumlnijumskih jo-

na na povrdlni, reakclja se nastavlja pi-

rolitidkim putem, sa daleko vedim us|:«-

hom.OsIm dto pobuduju Interesovanje na

nivou fudamentalne nauke, fotolitidke

reakclje su posebno znadajne na nivou

primene. U fotolltidkom procesu obllk la-

serskog snopa u potpunosti odredujegeometriju povrdine koja se obraduje.

Dakle, samo ozradena povrdlna je obu-hvadena ovim procesom. Sa odgovara-judom optikom, mogude je koncentrlsati

laserski snop na povrdinu prednika sa-

mo nekollko desetih delova mikrometra.Tako I pirolltidki postupak omogudava,kao dto smo ved videll, pravijenje vrlo

finlh llnija I crteia na obradivanom ma-terljalu, on je daleko od toga da doseg-ne preciznost fotolitidke reakclje. To je

zato dto se tokom pirolltidkog postupkatermidka energija uvek pomalo osipa

van ozradene zone i tedko je realizovatl

taio2enje III odstranjivanje materijala u

dimenzijama manjim od nekollko mikro-

metara. S druge strane, putem fotolitid-

kog razbijanja hemijskih veza pod uttra-

Ijubidastlm zradenjem, uspedno su prav-

Ijenl najfinljl cr1e2i na organskim pollme-rima u 2ivim tkivima.

Oslm toga, fotolitidke reakclje su de-

sto veoma osetljive na Intenzitet zrade-

nja. Tako, putem zradenja ultraljubida-

stlm laserom (koji korlsti jedinjenja ple-

menltlh gasova), a uz malu gustinu

energije (ispod 200 mJ/cm=), stopa ods-tranjivanja materijala sa povrdine od po-

liamida, polimera od velikog Industrij-

skog znadaja, ne prelazi 0,1 mikron poimpulsu, bez obzira 0 kojoj se talasnoj

du2ini u (ultraljubidastom) rasponu od193 do 308 nm radl. Naprotlv, pri gustini

energije od 2000 mJ/cm* stanje se me-

nja: ako se radl 0 Impulsima od 193 nmtalasne duiine, stopa odstranjivanja de

se samo neznatno povedatl, dok u slu-

daju talasne duiine od 308nm doseiedak 1,2 mikrona. Konture Jscrtanog"

motiva su uvek veoma odtre I precizne,

podto se reakclja odstranjivanja materi-

jala ne odvija na rubovima laserskog

snopa, gde je energija uvek nedto slabl-

ja, ved samo u njegovom centru I to savelikom efikasnoddu

.

Kako se posti2e usmeravanje dej-

stva laserskog snopa, a radl talo2enja

ill odstranjivanja materijala prema 2elj6-

nom nacrtu? Tehnike kojima se ovoostvaruje su vrlo jednostavne. U sludaju

direktnog Ispisivanja, odn. crianja, laser-

ski zrak (eventuaino fokusiran) se emi-

tuje na obradivanu povrdinu, koja se po-

mera u odnosu na snop. Ovo pomera-nje kontrollde kompjuter, a on se mozeprogramirati za bllo koji nacrt, ma kollko

slogan on bio. Ovo direktno Ispisivanje

se obidno postiie primenom neprekld-

nog laserskog snopa

.

All, izvesne reakclje su izvodijive sa-

mo uz prisustvo takve svetlosti, dija se ta-

lasna dullna ne mo2e postidi laserlma sa

neprekidnim svetlosnim snopom. To je

sludaj sa ultraljubidastom svetloddu, ko-

ju mogu da emituju samo Impulsni lase-

ri, na primer ultraljubldasti laser! koji ko-

riste jedinjenja plemenitih gasova (ArF,

KrF). S obzirom na njihov nedto druga-

dijl nadin dejstva I samo Iscrtavanje namaterijalu se drugadlje ostvaruje. Snopprvo prolazi kroz masku koja predstavlja

negativ ieljenog crte2a, a potom kroz

odgovarajudu optiku koja sa2lma svetlo-

snl snop. Tako se dobija umanjena pro-

jekclja maske na povrdlni materijala.

Pomeranjem materijala pred

optikom, u pravllnlm razmacima, mo2ese dobiti onollkl broj crteza prema datoj

demi, kolrko je to potrebno. Jasno je,

dakle, da je mikrotretman osnovno polje

primene hemijske obrade materijala podlaserom; ispisivanje ill graviranje finlh 11-

nija, budenje izuzetno preclznlh rupa, asve prema unapred definisanoj konturl.

Tim pre dto vellki broj materijala mo2eda bude obradivan na ovaj nadin, a de-

sto druge metode nlsu primenjive. Takose mogu polagatl trake razliditih metala

na poluprovodnidku podlogu, Izolatori

(staklo, pireks) I keramika. Budenje rupaprednika nekollko mikrona u keramidkim

materijallma (made lako lomijivim) postl-

ie se bez tedkode hemijskom obradompod argonskim laserom. RaznI polimerl

su takode podesnl za ovaj nadin obra-

de. Ova metoda je ISto tako prilagodena

IzradI veoma finlh struktura na super-

provodnidkoj osnovi na visokim tempe-raturama. Kao dto vidimo, mogudnostisu brojne. I zalsta, podinju da se javijaju

prve primene u Industriji, istiskujudi kla-

sldne metode lltografije I obrade povrdl-

38/Galakslla 229

Dofotolliicke reakclje dolazi no onim dclo-

rima povrilne na kojimaje svellosni snap Is-

cnao mozaik. So uliraljuhliastim laserom

(koji korlsti Jediiijeiija plemeniilh metala)

moguce Je skiipiil snap na dimenzije veWineiiekollko desetlh detova mikrona. Oslin logo

ruhovi ohradivanc zone xii o.ftr/. Ovaj mollv

je dohijen korlSdenJem falolillike reakclje

A/(Cj//»).i, a radi polaganja alumlnijuma namaierijai. Poilo je uilnak foioliiiike reakcl-

je stab, korlsno je ohrodu nasiaviti pirolilii-

kom meiodoin, kako hi se uhrzalo polaganje.

na. Tako je u avgustu 1988. godinekompanija „Simens“ u Nemafikoj instali-

rala devel ultraljubi£asiih lasera u jednoj

proizvodnoj liniji, namenjeno] produkclji

minijaturnih §tampanih kola. Laser! ima-

ju zadatak da bu9e pravllne ctlindrline

rupe izolatoru, pokrivaju6i potom unu-trasnje zidove rupe tankim metalnimslojem. Rupe sluie za elektrldnl kontakt

izmedu lica I poledine plo^ice. Ova kolase korlste za novi Simensov modul mul-tieip 7500 H 90.

Svima je oCigledan znaSaj ove meto-de za elektronsku Industrlju. SvI giganti

ove grane (IBM i AT&T u SAD, Simensu NemaCkoj, CNET u Francuskoj) Imaju

specljalne ekipe koje Istraiuju ovu teh-

nologiju. Laser bl mogao po6etl da igra

znadajnu ulogu u vedini proizvodnih eta-

pa, od sirove plodice sllicijuma do goto-

vog Integrisanog kola — kako u pbgledu

lokalne hemijske obrade, tako I u pogle-

du drugih ovde nepomenutih zadataka,

kao §to su sortiranje, izjednadavanje,

provera kvallteta I analiza manjkova.

Treba pomenuti, da je u tom sludaju

neophodno primeniti vedi broj razlldltlh

tipova lasera. s obzlrom I na ove raz-

novrsne zadatke, a zavisno od njihove

snags (laser! slabe snage za kontrolu

proizvoda, a onl vellke snage za hemlj-

sku obradu materijala), talasne du^lnesvetlosti koju emituju (prema ^eljenoj

sprezi moiekula I zradenja, kao i premapotrebnom prostornom razlaganju) I za-

visno od njihovog nadina funkcionisanja

(kratki impulsl za buSenje rupa, kontinul-

rani snop za Ispisivanje kontura I oprav-

ku manjkavlh integrisanlh kola), tako je

danas za ovu tehnologiju prirodno najvi-

§e zainteresovana mtkroelektronska in-

dustrlja, postoje I druge oblast! primene,

kao §to je precizna mehanika, obradaraznih materijala od delika do alumlniju-

ma, ill stavljanje oznaka na optidka vlak-

na I druge vrste kablova.

llL<lustr1iski jirodor

Danas hSmIjska obrada materijala

putem lasera tek podtnje da prodire u

industriju. Nema sumnje da de se ovametoda u narednim decenijama dalje

razvijati. All, brzina kojom de se to odvi-

jati zavisi od vedeg broja faktora. Sa ne-

koliko Izuzetaka (kao §to je buSenje po-

limera I keramike), samo je dokazanaizvodljlvost nekih specifidnih postupaka.

Zna se, na primer, da je mogude pola-

ganje nekog datog metala na sllicijum

sa jedne strane i na Izolator sa druge.

All, treba dokazatt da je mogude I pola-

ganje kontinuirane trake metala preko

oba materijala, stavijenih jedan uz drug!,

bez nepravllnosti na granidnoj povrdini I

bez modifikacija mehanidkih I elektridnlh

osobina. Potpuno razumevanje fizldko--

hemljsklh mehanizama koji su ovde u

igri, posebno u toku razlldltlh postupaka,

nlje uvek lake; danas je samo nekollko

elemenata sasvim razjadnjeno. Rez-novrsnost mogudih mehanizama je toli-

ka da to zahteva zapodinjanje brojnih

mukotrpnih istrazivanja, posebno u sferl

fundamenlalnih nauka. Sto se tide istra-

ilvanja u oblast! primenjene nauke, u

toku su slstematske studlje, kao I struk-

turalne, mehanidke, optidke karakterlza-

eije.

All, uspedni prodor ove tehnologlje uoblasti Industrijske proizvodnje zavisl I

od drugih dinllaca, koje takode treba Is-

pltatr. UltraljubldastI laser zauzima po-

sebno znadajno mesto meflu projeklima

za industrijsku primenu. Ipak, neke od

njegovlh radnih karakteristika Izazivaju

nedoumice, Kao prvo, aktivna sredina (u

ovom sludaju gas, KrF Hi ArF) mora dase zameni posle 12 do 24 satl rada. Sdruge strane, uporedo sa laserom I kaonjegova konkureneija u nekim domeni-ma, postoje ultraljubldaste lampe. Akosu izazvani fundamentalnl procesi Isti,

bez obzira da II je upotrebljena lampa ill

laser (pod usiovom, naravno, da su tala-

Pretplatom na„Galaksiju“

stedite 20%

sne du2ine odgovarajude), onda de Iz-

bor Izmedu ova dva svetlosna izvora za-

vlsltl od njihovih radnih karakteristika I

njihove ekonomske isplativosti.

Hemijska obrada materijala pod la-

serom je mlada oblast Istra2lvanja. Broj

Istallvada koji se bavi ovom temom po-

deo je eksplozivno da raste tek oko1982. — 1983. godine. A 1989. godineu strudnoj literaturi se nalazilo preko

osamdeset primera parova dvrsto telo

— gas obradenih sa stanovidta primenji-

vosti ove nove tehnologije. Ovo je tako-

de jedna multidisciplinarna tema kojazadire u optlku, fotohemiju, termodlna-

miku, fiziku dvrstih tela, elektroniku.

Obedava mnogo, all ipak je jod dalekood naudne zrelosti. Jod mnogo pitanja

ostaje da se istra2l I objasni. Usavrdava-nje novih tipova lasera doprinede vero-vatno boljem razumevanju fizidko-hemij-

skih process koji su u osnovt ove tehno-

logije. Eksperimentaino Istra2ivanje bi

najvide unapredio, a otvorlo bl takodenove I nesludene mogudnosti primene,

laser sa promenjivom talasnom du2i-

nom neprekidnog svetlosnog snopa, u

dto direm delu spektra. Ova mogudnostved postoji kod bojenog lasera (na bazi

rastvora organske boje), all samo zaodredene talasne duilne. Ona otvara

polje sasvim rtovih efekata, kao dto je

setektivna hemijska obrada. Tada bismomogli, na primer, kontrolisano da pobu-dujemo samo one molekule koji se nala-

ze u odredenom stanju, podobnom zaizazivanje neke specifidne reakclje ill

stvaranje neke supstance. A mo2da bl

dak bilo mogude, u gasu sastavijenomod razlldltlh komponenata, menjanjemtalasne du2lne laserskog snopa Izazivatl

postupno vedi broj reakclja.

Danas je jod uvek veoma tedko merl-

tl elektronski nivo adsorbovanih moleku-la, razlikujudi Ih pri tom od materijala

podloge. Sa laserom varijabllne talasne

du2lne, kao dto je laser na principu slo-

bodnlh elektrona, mogla bi se tadno pra-

tlti reakclja jednog gasa sa dvrstim te-

lom I tako indirektno Izvoditi zakijudak ostanju moiekula koji udestvuju u njoj.

Tako se nauci nudi jedna nova vrsta

spektroskoplje. Verovatno de naudnici u

blidoj bududnosti usavrditl I nove vrste

laserskih izvora, kao dto je rendgenski

laser. On bi bio u stanju da Iscrtava namaterijalu linlje prednika manjeg od jed-

nog desetog dela mikrona. All ovo je

ved druga prida, podto je pre Izgradnje

rendgenskog lasera potrebno reditl jod

neke tehnidke probleme, kao dto je te-

dkoda fokusiranja rendgenskog snopa.

Posle tridesetak godina postojanja,

laser Izgieda aktuelnijl no Ikad, a budud-

nost de pokazatl njegov znadaj u potpu-

nosti. Njegove mogudnosti su ogromne.posebno u oblasti hemijske obrade ma-terijala. Ali, pred naukom je jod dalek

put, kako bl sve kapacitete ovog Izumaiskorlstlla u potpunostl.B

„/.rt Reclurclie"

Umanjeni model planete Zemlje

hlauini eksperiment Hi neka vrsta ekoloSkog Diznilenda? Od 5.

decembra 1990. godine osmoro Ijudi zivi u dobrovoljnomzatoceniStvii u divovskoj gradevini od siakla i in 6e ostati

sledede dve godine. Iz nje nema izla.'ika, osim preko posebnevazdume kotnore ii sliicajii krajnje nuzde. Na ovoj drugojZemiji Ijudi, iivotinje i biljke vetbaju kako da prezive.

Svakako, iako mu je cilj samodovoijnost, ovaj ve.?tadki svet

zahteva i tehniCku podrSku spolja — posebno najmodernijekompjutere. Dniga „Zemlja" nazvana je Biosfera dva.

Upodno2ju planine Santa Katallna,

na oskudnoj visoravni pedeset ki*

lometara severolsto6no od gradaTaksona (Tucson) u driavi Arizo-

na (SAD), stoji jedna neobidna staklena

ba§ta. Jedna hala u obliku izdu2ene ste-

penaste piramide, pored nje stakleni

svodovi u nizu i jedna kontrolna zgrada

— sve je to medusobno povezano i

sme§teno na povrSIni od otprilike jednoghektara.

U delidni kostur gradevine ovog za-sebnog sveta usadeno je i hermetidki

zavareno 6500 staklenih ploda, a tera-

sasto tio na padini zaptiveno je nerdaju-

dim Celikom. PoCev od petog decembra,

39/Maj 1991.

ovo dttinovsko stakleno zdanje se mofenapustiti samo u krajnjoj nuldi, krozspecijainu vazduSnu komoru. Zaista, Su-

dan svet. Evo 0 demu se radl. Strudnjaci

su uz pomod najnovije tehnologlje poku-dali da naprave umanjeni model nadeplanete Zemlje — Blosfere Jedan. Sta-kleno kuiiSte obuhvate kako tropsku Su-mu, okean, savant/ 1 pustinju, tako I po-Ijoprivredno zemIjiSte I staje sa stokom,sve u minijaturnom Izdanju. Osmoro Iju-

di i neSto stoke treba pune dve godineda iivi u Biosferi Dva i da se posvetlsvom opstanku u ovom majuSnom sve-tu, bez idije pomodi. Iskustva sleSenana ovaj nadin doprinede boljem razume-vanju naSeg sveta, a u bududnosti demoida omoguditi stvaranje slldnih, joSmanjih biosfera na drugim planelama,na kojima bi na taj nadin mogle trajno

da iive mate ijudske koionije.

Zfimlifi.na umoru

Projekt Biosfera Dva je neophodan zaSovedanstvo, tvrde neki od njegovih po-bornika, zaio Sto je Biosfera Jedan na

1

40/Galaksl|a 229'

umoru. Covek nije u stanju da se obra-

£una sa procesom sveop§teg zagade-nja zato §to ne zna odakle da poCne i

§ta ladno da radl. Stru^njaci desto nisu

saglasni ni u pogledu prvenstvenog uz*

roka ovog Hi onog vida zagadenja. Efe-

kat staklene baSte Je idealan primerovakve vrste problema,

"ka2e Karl Hodi-

Is (Carl Hodges), fukovodilac Labora-torije za istrailvanja JIvotne okoline (En-

vironmental Research Laboratory) Uni-

verziteta driave Arizona. ./Vaia planeta

se sve vise zagreva, a naudnici I dalje

raspravijaju da li poveiani procenat ug-Ijen dioksida u vazduhu ima neke vezesa tim I ako ima, u kojoj meri. U medu-vremenu ovaj problem poslaje sveozblljnljl All, zamisllte jedan mlnljaturni

svet u kojem bl se ova I druga pitanja

mogla eksperimentaino Istrailti. u kojembismo Imali konirolu nad klimom, pada-vinama, lancem ishrane I zagadivadima.Tada bismo ovaj III ona dlnllac menjali I

ulvrdivall posledice svake pojedinadnepromene. Misllm da osnov dovekovepoteSkode da shvati meduzavisnosti ko-

je postoje na planet! Zemiji lezi u dinje-

nici Sto do sada nije poznavao nekudrugu biosferu koju bl mogao da upore-duje sa svojim svetom .

"

„Spas sveta" nije jedini oil] koji su se-bi postavlli izumiteljl Biosfere Dva. Ovajprojekat je isto tako prvi podetak u istra-

iivanju mogudnosti da se kolonizuju

drugi svetovi, „Mnogi strudnjaci pridaju

0 bududim stalnim ljudskim naseobina-ma na orbitalnim stanicama, Mesecu I

Marsu; medutim, jednom se mora podeti1 sa eksperimentima," kaie arhilekta

Margaret Ogastin (Margaret Augustine),

izvfSni Sef kompanije Space BiospheresVentures. Kao krajnjl cilj se posebno po-minje Mars, planete najslidnija Zemiji, ali

ipak negostoljubiva. Zbog niskih tempe-rature, retke atmosfere (100 i vide putaje reda od zemaijske), nedostatka kl-

seonika i vode du2l opstanak neke Ijud-

ske zajednice na njoj bi bio mogud sa-me pod „staklenim zvonom". Potrebanje sistem koji bi. bez snabdevanja sastrane, obezbedivao hranu, vodu i va-

zduh. Kada se u Biosfeii Dva budu raz-

vili i isprobali sistemi koji ovo omoguda-vaju, bide ponudeni nekim ambidoznimtrzidnim graditeijima bududih kosmidkihnaselja.

Biosfera Dva je nastala kao zajed-

nidka zamisao arhitekte Margaret Oga-stin I dvojice ekologa, Marka Nelsona i

Diona Alena. Pre sedam godina, oni suzajedno radill na jednom projektu zaLondonski ekotehnidki institut, i tada imje palo na pamet pitanje kako li bi moglada izgieda vedtadki napravijena Zemlja.

PoSto su napravili prve skice, stupili suu kontakt sa naftnim magnatom, Kon-zorcljum je za ovaj poduhvat obezbediopodrSku i pomod uglednih naudnih insli-

tuta, posebno u oblikovanju pojedinih

blotopa, Tako je, na primer, za tropsku

Sumu konsultovana botanidka badtaNju Jorka, za okean i vlaine predele

Smitonijanska institudja u Vadngtonu.za pustinje i savane dasopis US-Geolo-gical Sun/ey. a za obradivo zemIjiSte

Univerzitet 'drzave Arlzone.

ikoloSki Mvanturiati

Stvaranje kontrolisanog ekoslstemau stvari nije nova ideja: svaka farma ko-

ja se stvara krdenjem Sume Hi otima-njem tia od pustinje, svaki park koji na-

staje medu betonskim blokovtma nekogvelegrada je takav jedan pokudaj. OnoSto Biosferu Dva dini jedinstvenom jeste

nastojanje da se vedi broj razlidiflh eko-sistema smesti pod isti krov, „Ako zaista

ielimo da shvatimo kako funkeioniSe

Zemlja." kaie Bil Dempster, jedan odrukovodedtb strudnjaka, ..va^no je ukiju-

diti Sto vedu ekoloSku raznovrsnost uovaj projekat. Ako bismo, recimo, sveu-kupnu povrSinu planete pretvorili u sa-

vanu ill tropsku Sumu. doblll bismo eko-sistem koji ne bi bio sposoban da prezi-

vi. Tek medudejstvo manjih ekoslstemaomogudava opstanak I funkeionisanje

vedeg."A\\, kako to postidi, kako izgradi-

ti sedam razllditih ekoslstema u pustinji

Arizone?Svaki od ekoslstema projekta Biosfe-

ra Dva predstavija poseban trijumf eko-loSkog inienjerstva. Uzmimo, na primer,

tropsku Sumu. Strudnjaci su prvo poloiili

oko tri metra debeo sloj vodopropustlji-

vog tIa koje mo2e da odvodi i vede koli-

dine padavina, Preko toga je doSao me-tar mesnog alkalnog tia, kojem je doda-to, da bi dobilo na kiselosti koja odgova-ra hemiji tia tropske §ume, nekoliko ka-

mionskih tovara tresetnica i organskog'dubriva. U srediStu je podignuta beton-ska imilaeija erodirane peSdarske plani-

ne, koja podseda na brda u praSumi Ve-necuele. Na njenoj „visoravni" polozenoje tio i zasadena je mahovina i paprat,

dok su u njenom podno2ju smeStenadesetak metara visoka amazonska sta-

ble doneta iz botanidke baSte driaveMIsuri, Ispod ovog drveda su se razmi-

lele paprati i stabijike fikusa, blljke sklo-

ne send I polutami praSume. Da bi sebiljke zaStItile od prevelike toplote i sve-tlosti, bodni prozori su presvudeni slo-

jem banana, dumbira, nastanjenl raj-

skim pticama. Blljke su doneSene iz Ve-necuele, Puerto Rika, Belize, Gvajane i

Brazlla.

Po prvi put stvoren je veStadki, celo-

vit, zatvoren sistem prirodnih i kullivisa-

nih povrSina, sa takvim kruinim tokomvode.^vazduha I tia kakav se nalazi u

prirodi. Pri tome prirodni blotopi reguliSurezerve vode i vazduha, dok kulturni

blotopi obezbeduju potrebnu hranu zastanovnike Biosfere Dva. Izvor energije

je I u ovom sludaju sunce, koje u pustinji

Arizone sija 340 dana godi§nje, i ono fo-

tosintezom stvara biljne hranjive materi-

je-

Biosfera Dva, Ipak nije samodovoijnado te mere da se sve odvija prirodnimputem. Tako je, na primer, napuStena

prvobitna ideja da se i potrebe za stru-

jom zadovoljavaju putem sopstvenih so-

larnih delija. Posto bi to bilo preskupo,

struju za kompjutere, laboratorijske apa-rate. pumpe I drugs uredaje obezbedujejedna elektrana na gas od 3,7 megavatakoja se nalazi van ovog kompleksa. Ta-kode bilo je neophodno ugradivanje ras-

hladnog sistema, poSto intenzivno sun-

devo zradenje prouzrokuje izvestan vi-

sak toplote. Kontrolisanje intenziteta

zradenja putem sistema ekranizacionih

zastora pokazalo se ubrzo kao veomanepraktidno: takvim zamradenjem biljka-

ma se uskraduje svetiost koja im je po-

trebna za rast, „U energetskom pogle-

du, ovo je otvoren sistem, priznaje

Bernd Cabel (Bernd Zabel), inzenjer

elektrotehnike Iz MInhena i rukovodllac

gradevinskih radova, „ali sistem hiade-

nja sa najmodernijom tehnologijom ras-

hladnih soli ekonomidan je koliko god je

to mogude.

"

I u drugim oblastima bila je neophod-na tehnidka podrgka prirodnim procesi-

ma da bi ovi mogli da se odvijaju. TakododuSe sundeva toplota izaziva struja-

nje vazduha, koji se zagrejan diie iznad

pustinje na jugu Biosfere Dva, da bi pre-

ko savane i okeana dodao sve do obla-

sli praduma na severu; all, potom ohia-

deni vazduh nede sam od sebe da se

vrati u oblast pustinja: to se moie ostva-

riti jedino sistemom pumpi I podzemnih

41/Mb| 1991.

broj livih bida koja nisu bila predvidena

za naseljavanje: razni mekuSci, mikrobi

i rabidi. Njih niko vide ne maze da po-

broji.

Najobazrivije su birane one biljke I

zlvotinje koje su namenjene poslednjemu lancu ishrane — Coveku. Vodedi radu-

na 0 tome da se obezbede svt potrebni

hranjivi sastojci (belandevine, razni mi-

neraii i vitamini, ltd.), u poljoprivrednom

biomu se uzgajaju preko cele godine

stollne vrsta voca i povrda, Izmedu osta-

lih i paradajz, zelena salata, kukuruz,

pasulj, pirinad, pdenica, krompir, bana*

ne, smokve, jabuke, papaje, pa dak i ka-

fa i dederna trska.

Jedan od glavnih zadataka Biosferi-

janaca je odriavanje ekosistema direk-

tnim. niskotehnolodkim metodama. Nije

mogude. na primer, spredavati biljke i 2i*

votinje da migriraju u susedne biotope,

jer bi tako bill stvoreni novi i nepredvid-

Ijlvl ekolodki meduodnosi kakvl u prirodi

ne postoje. Zato ljudi deiuju kao grani-

dari medu biotopima, unidtavajudi onebiljke i 2lvotlnje koje se „polakome" i za-

du u drug! ekosistem.

Blotopi su morall da budu prilagodeni

prostornoj skudenosti koja vlada u Blos-

feri Ova. Jer, njena majudna tropska du-

ma nije u stanju da primi vede drvede,,

kao ni njena savana krupnije divotinje.

Najvebe i/Vof/ri;e koje su o</de nakle

utobiste su tri afribka Lemura. Vedtadki '

okean se sastoji od jednog matog obal-

nog mora dija dublna dostiie desetak

metara, all zato se tu nalazi prirodnl ko-

rainl greben, o koji udaraju vedtadki tia- I

si.

U kompleksu prirodnih blotopa nalazi

se oko 2000 kvadratnih metara kultivi-

sanog zemijidta, na kojem de Biosteri-

jancl sada stopedeset razllditih vrsta vo-

da i povfda. Njihov stodni fond obuhvalapatuljaste koze, vietnamske trbuSaste

svinje i gvinejske kokoii. Po uzoru nadrevne Kineze gaje se pirindana poija,

ribe (vrste Tilapia) i vodene paprati Azo-la. Na liddu brzorastude Azole 2ive mo-drozelene alge koje akumulidu azot i

sluie pirindu kao dubrivo, a Azolu jedu

i ribe, a ribu ljudi.

Optimaino koriddenje sirovina I reci-

klada — to su principt opstanka na ovoj

modernoj Nojevoj bard. Voda i vazduh

se mehanidki i biolodki predlddavaju, ot-

paci se preraduju u dubrivo i tako se po-

novo uvode u ovaj biolodki krulni tok.

Tragove dtetnih gasova, kao dio su ug-

Ijenmonoksid i metan, razgraduju bakte-

rije koje dive u zemiji. Zadtita biljaka seostvaruje bez upotrebe pesticida, sade-

njem otpornih sorti, smenjivanje useva,

obradivanje tIa i nastanjivanje korlsnih

insekata.

Stambena zgrada je istovremeno i

kontrolni centar ovog vedtadkog sveta.

Pored stanova, prostorija za zajednidki

dahtova. I u tropskoj dumi potrebna je

pomod tehnike kako bl se ostvarila kon-

denzacija vodene pare. U tom cilju, sadevetnaest metara visoke planine ras-

prduju se fine vodene kapijice, od kojih

se stvara magla slidna onoj koja vlada

u juznoameridkoj ddungli.

Prirodni biotopi druge Zemlje, sa nje-

nlm brojnim blijnim i Sivotinjskim vrsta-

ma (oko 3800), osmidijeni su po ugleduna ekosisteme tropskih oblasti. Biljke sudelom uzete direktno iz svoje prirodne

sredine. Tako je celokupna modvara,zajedno sa biljkama, preneta iz modvar-ne oblasti Everglejds u Floridi. All, naj-

desde su biotopi sintetizovani od sakup-Ijenib ill posebno odgajenih vrsta sa raz-

nih konfinenata. TIo je opskrbljeno po-trebnim mineralima i organizmima (in-

sektima, crvima, bakterijama i slidno).

Tvorci ove „prirode'' su pri osmidijavanju

biotopa morall da vode raduna o sused-nim biotopima. Tako pri pravijenju pusti-

nje nije mogla jednostavno da se preu-zme postojeda pustinja Arizona, ved je

trebalo, zbog visokog stepena vlainosti

vazduha u Biosferi Ova, doneti biljne i

divotinjske vrste iz Baha Kalifornije, sapacifidke obale Meksika.

Zaf»e0n0 bubUe

Tvorci Blosfere Ova su posebnu padnju

poklonili izboru divotinja opradivada, ka-

ko bi bill sigurni da de tropska duma kaoi ostali deo Biosfere biti u stanju da se

obnavija. U podetku se smatralo da pde-

le nede modi da obave taj zadatak zbogtoga dto prozorska okna zadiiavaju ul-

traljubidasto zradenje koje je pdelamaneophodno da bl pronadle cvetove. Me-dutim, pdele su se dobro snalazile u

probnom modulu, tako da je Biosfera

Dva sada staniste vedeg broja razllditih

vrsta pdela, kao I muva, osa, leptirova,

skarabeja, kollbra, pa dak i slepih mlde-

va. Takode su pailjivo birani insekti zaobavijanje zadataka na suprotnom kraju

zlvotnog clklusa. Termiti i bubadvabe su

se pokazali kao veoma korisne iivotinje

u uklanjanju otpadaka biljnog I iivotinj-

skog porekla. A da razmnodavanje inSe-

kata kojih ima oko 200 vrsta. ne bi izma-

klo kontroli. tu su i brojne vrste ptica,

gudtera I 2aba.

lako su tvorci Biosfere Dva bill veo-ma padijivi oko izbora iivotnih oblika ko-

ji bi trebalo da nasele pojedine ekosiste-

me, dedavalo im se i da izgube pregled.

Za modvarski ekosistem, na primer, iz

Everglejdsa u Floridi doneto je 140 uzo-raka modvamog tia (svaki nedto vedi odjednog kvadratnog metra) sa iivim bilj-

kama. Takode je doneta i veda kolidina

vode iz modvara Floride, za komarce, ri-

be, gmizavce, ostrige, mangrove i drugebiljke i zlvotinje. All, zajedno sa uzroci-

ma zemlje i sa vodom done! je I velikI

boravak i kuhinje, ovde su smeStene i

laboratorlje, radionics i kompjuterskt

centar. Ovde, kao i u samostainom kon-

troinom centra van Biosfere sti£u ss po-

daci dobijeni posredstvom 2500 sondi,

koje mere ba§ sve - po6ev od ispara-

vanja vode sa povrSine nekog iista pa

do temperature vazduha u kanceiariji.

Osam stanovnika Biosfere £ine pravi

medunarodni tim: Cetiri Amerikanca, dvaEngieza, jedan Nemac i jedan Beigija-

nac. Pored iaboratorijskih anaiiza, pro-

veravanja mernih instramenata i drugih

tehniCkih sistema i obezbedivanja ishra-

ne, siobodnog vremena za §etnje kroz

tropsku Sumu ili za piivanje u okeanu te-

§ko da be imati. Ovo osmoro ijudi be se

pri oranju, sebenju, sejanju, mievenju,

pebenju, kianju, kuvanju i biSbenju, ose-

bati verovatno vi§e kao ijudi iz kamenogdoba nego kao pioniri tehnoioSke ere.

Medutim, Biosferijanci su vrhunski pri-

premijeni za ovaj poduhvat.

Bag babn. wioUm

Dr Roj Valford {Roy Walford), 66-godi-

§nji iekar sa univerziteta u Los Andele-

su, odgovoran je za lekarski nadzor,

sprovodsnje programs ishrane i prvu

pomob. „Ra6unam na to da moze do6i

do povreda, infekdja i trovanja, poitosmo prinudeni da rukujemo sa mnogo-brojnim uredajima, izioieni smo velikoj

vieinosti vazduha i iivimo u jednom za-

tvorenom sistamu," izjavio je Vaiford.

Ipak, uprkos rizicima i neizvesnosti, pre-

iiminamo izvedeni eksperimenti ukazujuna to da ovakav sistem mo^e da opsta-

ne i preiivi: dok se gradila Biosfera Dva.njen princip rada je uspe§no isproban u

jednom probnom moduiu velibine deset

puta deset metara. U njemu je LindaLejg [Linda Leigh), ubesnica ovog pro-

jekta, iiveia bak tri nedelje.

Od fizibkog zdravija Biosferijanaca

mnogo vebe zebnje izaziva i mnogo je

teze predvideti njihovo duSevno zdrav-

ije. Nijedan od kandidata nije bio — niti

be biti — psihoiobki ispitan. ..Tradicional-

ni psiholoSki lestovi nisu piimenjivi uBiosferi Dva niti mogu biti od bilo kakvekohsti," tvrdi Iekar ekipe, Roj Valford.

„Naime, iivot u Biosferi Dva je vezan zasasvim rove okolnosti o kojima ne po-sedujemo nikakvo iskustvo. Mnogo je

bolje pustiti ove ljude da zive i rade, kaoi da sami reiavaju sve svoje konfllkle,

kako bi to uostalom I inade radili u sva-

kodnevnom iivotu- Najzad, to i jeste na-

mera ovog projekta: da se uspostavi je-

dan celovit svel koji ce funkcionisati kaoi onaj pravi, spoijni."

lako se pitanje eventualne romanseu Biosferi Dva gotovo namebe, ubesnici

projekta daju uvek isti odgovor: „bez ko-

mentara." Oni kazu da se njihov privatni

2ivot u Biosferi ne tibe nikoga do njih sa-

mih. Jedini usiov kompanije u ovom po-

gledu je: bez beba Blosferijanacal

Vellka briga su ..vebtabka pluba"

Biosfere. Zbog svakodnevnog zagreva-

nja, vazduh u Biosferi se toliko §iri dapostoji opasnost da stakla popucaju. Dabi to bilo sprebeno, Biosfera je podzem-nlm tunelom povezana sa jednim cilin-

dribnim mehom, koji moie'da primi do25000 kubnih metara tog suviSnog va-

zduha. Druga ..pluba" iste zapreminemogu u slubaju nuide da se prikijube.

Kada se vazduh ohiadi, on biva putemovog istog meha istisnut natrag u blos-

feru. Vibemesebni testovi ovih „pluba" -sa ill bez poljoprivrednog kompleksa Ili

prirodnih blotopa — proSli su bez ika-

kvih nezgoda. Ali, uprkos zvanibno izra-

ienom optimizmu, postoji mogubnost dasvi sistemi, funkcionigu besprekorno.Opasnost \6i\ u brojnosti i sloienosti

tehnibkih sistema. koji mogu da se pre-

tvore u ahilovu tetivu celog projekta.

Od Iconliice do okaana

Sistem hladenja vazduha omogubava i

odriavanje vodehih rezervi Biosfere

Dva. Ovaj vestabki svet raspolaie samoogranibenom kolibinom vode i ni kap nesme da se doda niti oduzme u toku ovedve godine koliko be trajati eksperiment.

Kada se vazduh bogat vlagom ohiadi,

vodena para se kondenzuje na zidovi-

ma rashladnih cevi i kaplje u specijalne

kolektore. Voda se potom vraba u ekosi-

stem Biosfere Dva. U tropskoj Sumi, naprimer, voda se pumpa u bazen na vrhu„planine‘‘, odatle pada u vodopadu, za-

tim se kao reka vijuga kroz dzunglu I sa-

vanu, da bi se najzad ulila u okean.Okeanska voda je dosoljena do ni-

voa sianosti prvog okeana (prvobitna

ideja da se u pustinju Arizone donesuvebe kolibine prave morske vode napu-blena je kao preskupa), a isparava kaoi sva ostaia voda u Biosferi Dva, uklju-

bujubi se tako u kruSni tok materija dabi se kasnije opet kondenzovala i vratlla

svom okeanu, preko vbdopada. potokaI reka. Medutim, povrbina okeana je pre-

mala da bi voda §to isparava driaia ko-

rak sa yodom bto se putem reke ullva u

okean. Da bi se sprebilo iziivanje okea-na, dec njegove vode se odvodi, oslo-

bada soli i kanalima vraba u bazen sasvezom vodom, na vrhu planine. So sepotom vraba u okean. Voda §to konti-

nuirano kaplje sa kondenzacionih cevi

se skupija i korlsti za kuvanje, pranje,

pibe, kao I za potrebe laboratorija i ra-

dionica. Za svaki slubaj, a Imajubi u vidu

da je put prifodnog — bioioSkog i meha-nibkog — prebibbavanja mnogo krabi

nego u spoijnom svetu, ova voda se do-datno filtrira i sterilibe ultraijubibastim

zrabenjem. Svi ljudski otpaci idu u po-sebnu minijaturnu mobvaru (2ivotinjske

i radne otpadne vode odvode se u dru-

gu, zasebnu mobvaru). Mikroorganizml,

biljke, insekti i labe bto nastanjuju mob-varu, hrane se ovom otpadnom vodom,razlazu organske materije, dovoijno pre-

bibbavajubi vodu da moie ponovo da sekoristi za navodnjavanje poija u Biosferi

Dva.

42/Galak8i|e 229

Mdugiia sif

U pogiedu naubnog uspeha Biosfere ml-bljenja su job uvek podeijena. Istrazivabi

su podeljeni na one koji smatraju daprojekat nije ni od kakve koristi i one koji

su ubedeni da je izuzetno dragocen, „ToSto oni nameravaju da urade je nevero-

vatno," kaie Endrju Henderson (An-

drew Henderson), istra2ivab Botanibkebaste grada Nju Jorka koji je skupljao

uzorke za tropsku bumu. „Drugo je pita-

nje, medutim, da li su oni u stanju danadu odgovor na bilo koje od znadajnljlh

pitanja danainjice. Najvebi svetski eko-

ioSki problemi podrazumevaju takva go-ru6a pitanja kao bfo je uniitavanje trop-

skih §uma Hi nestajanje mnogih iivolinj-

skih vrsta; Ne vidim kako ovaj projekt

moie da bude relevantan za ovo. " Carts

Ha&nson [Charles Hutchinson), preda-

vab na Univerzitetu dtiave Arizone. ta-

kode smatra da su tvorcl Biosfere Dvauzeli u napad previbe brojne i previbe

slozene naubne probleme. „Projekat je

ogroman," kaie on, „a imajubi u vidu

kompleksnost sistema koji oni namera-vaju da kreiraju, ne vidim kako su uspeli

da jasno utvrde medusobne odnosesvih dinilaca." Cak i neki od'ubesnikaprojekta izraiavaju izvesne strahove.

Dvogodibnje „putovanje u*nepozna-to‘‘ se smatra samo prvim u nizu brojnih

eksperimenata. Kompleks zgrada i eko-

sistema je predviden da traje najmanjesto godina, a tako je i napravijen.

Tokom tog stoleba, tako se nadajuistrailvabi projekta Biosfera Dva, bibe

Izvedeni brojni dragoceni eksperimenti.

Nove vrste polena i semena bi se doda-

ie flori Biosfere da bi se ispitalo u kojoj

meri je genetska raznovrsnost neophod-na za obezbedenje opstanka ove ili onebiljne vrste. Stalna i sveobuhvatna me-renja postotka ugljenika u tlu, vazduhu,

biljkama i iivotinjama omogublla bi novasaznanja o tome koliko odstupanja u kli-

mi i lancu Ishrane utibu na kruienje ug-

ljenika. Padavine i temperatura bi sekontrolisano povebavali i smanjivall u

pojedinim biotopima kako bi se proubili

I odriall ekosisteml. U daljoj perspektlvl,

Biosfera dva bi mogla da posluii kao la-

boratorija za job agresivnije ekspeii-

mente: novi pesticidi i genetskim inze-

njeringom proizvedeni organizmi bi seprethodno Ispitali u ovom minijaturnom

svetu, pre nego bto se bezbedno puste

u upotrebu. Takode bi se kontrolisano

povebavao postotak ugljen dioksida uvazduhu kako bi se istraiio njegov uticaj

na nastanak efekta staklene babte.

Biosfera Dva je privatni projekat koji

je prolzabao iz nekonvencionalnlh ideja

jedne pozoribne grupe. Kao takav, nai-

lazi na neprihvatanje od strane dela

zvanibne nauke. Ali bak ako rezultati

ovog projekta ne budu mogli da zadovo-Ije strlktne naubne krlterije, ovo je, ipak,

jedna uzbudijiva avantura ekologije, fi-

lozofije, tehnologije i preduzetnibtva.B

Priredio fiojan Petrovic

G A L A K S I J AI

liioloiiija

Eko — sistem '\0 Australije

SPASENI

43/Maj 1991.

nekome tektonskl poremedaj, a Australl-

jl se desio Diems Kuk. I ztwgom mail

6udesni svete. Evropa je KuKovim otkri-

6em dobila kengure, koale i eukaliptuse,

a Austratija je izgubila daleko vf§e. Nepitajudi nikoga I nISta potomci Eve i

Adama su se doseljavali i raseljavall,

cunjali i Istrailvall. Da bi iivell moral! su

da jedu, a jell su ~ narodito kengure.

Da bl iivele I koale (Phascolarctos cine-

EUKAIIPTUSAusrralija: to je lanio gde uspevaju kengtiri, koale i eukaliptusi.

Eiikaliptus ne moie bez Australije, koala bez eukaliptusa,

Aboridtini su to znali, a mi tek sada prikupljamo njihova

saznanja.

Aonda jednog dana, ne-

zavisno od Eve I Ada-ma. neki aboridianski

bog, samo njima znanrede: — neka bude Australlja.’ I bl Au-strallja. Zemija zaustavijena u vremenu.

Dobrim delom potpuno odseden odostalog sveta, ova] mall kontinent strplji-

vo Je mllenijumima izgradivao I usavrda-

vao svoje prastare eko-slsteme, spokoj-

no se smestivdl pomalo u Atlantskom,

pomalo u Indijskom okeanu. I sve je Idio

svojim ustaljenim tokom. Polako, bezikakve iurbe mall IzdvojenI svet proilv-

Ijavao je svoje rajske dane sve do 1 770.

i bududih godina.

KontInentI umiru daleko brze no §to

se stvaraju. Nekome se desi meteorit,

reus) moraju da jedu, all Sla? NjIhovI

drag!, velikf eukaliptusi jedan za drugimzavrdavall su kao drvna grada.

E onda se neko pametno setio, paIz Evrope povrh svega doneo I par ze-

deva. A zedevi ko zedevi, daleko odsvojih prlrodnlh neprijatelja, razmnoia-vail su se I razmnoiavall brstedi sve okosebe. Prastari I specljalizovani eko-si-

stem, kakav je Australlja, unoSenjemneke nove ilvotinjske vrste neprlprem-

Ijen I nemodan jednostavno se rudi i ne-

staje. Da bl od najezde zedeva spasli

dto se spasti moie, EvropljanI sa starog

kontinenta dovlade pse I llsice. Oni su

Olvaranje cvem eakollpiusa

smanjili broj ze6eva. Trebill su ze6eve,all su Istrebili i torbarskog vuka (Thylacl-

nus cynocephalus) §to je daleko od do-brog. Sre6a da se u danaSnjo} erl zaStite

prirode stanje prillfino pobolj§alo, tako

da su Izmedu ostallh i eukaliptusi odah-null na veliku radost koala.

Slobodno moiemo re<il da Je euka-llptus (Eucalyptus) najpoznatIJI rod ovogkontinenta. Tadnije eukaliptus u vebini

slu6ajeva raste na jugozapadnom t ju-

golstofinom delu kontinenta. Ovo supredeli sa najumerenijom klimom, I tu

eukaliptus udestvuje, kao edifikator u Iz-

gradnjl tvrdollsne zimzelene australijske

vegetacije. Svojom grandioznom veli6i-

nom on stvara u tvrdolisnim SumamaspeciflCnu mikro-klimu (smanjuje sve-

tlost i toplotu, povebava vlainost ltd.) i

na taj nabln reguliSe ekstremne vredno-

sti ekofaktora, omogubavajubi razvoj

ostallh biljnih i livotinjskih stanovnika§ume. Eukaliptusove Sume se penju i

do 2100 metara gde grade zajednice sadrvollkim papratima i mahovinama.SneinI eukaliptusi E. mphophila I E.

pauciflora rastu bak I na 2400 metara.

Neobibno'bogata vegetaclja priobaija

na jugozapadu kontinenta usiovijena je

velikom kolibinom padavina (oko 1000mm) bto je posledica utlcaja Indijskog

okeana. Slo^enl medusobnl odnosi koji

omogubavaju stabilnost I opstanak ovih

eko-sistema, doveli su do stvaranja ka-

rakteristibnog I Izuzetno funkcionalnogeukallptusovog cveta. Po njegovomobliku I bitav rod Je dobio ime: EU-do-bro, puno i CALIPTOS-prekriven, obavi-

jen. Ovde cvet nlje klasibnog oblika, i

nema sve cvetne elemente. Latice nlsu

u funkciji primamijivanja (bto Je uobiba-jeno) veb svojom fuzijom (srastanjem i

otvrdnjavanjem) bine poluloptasli „po>

klopac" kojim btite cvet od Isubivanja 1

mehanibkih povreda. Kada sazrl ova ka-

lipira (poklopac) puca jednom popreb-nom brazdom I oslobada vellki broJ Jarko

obojenih praSnika. Cvetanje eukaliptu-

sa, odnosno oslobadanje prabnibkih fila-

menata, Je svojevrsna eksplozija boja,

koja retko mo2e ostatl neprimebena. Za-hvaljujubl iivopisnosti koloiita Aborldiini

Eucalyptus macrocarpa Jednostavno zo-

vu Sareno drvo. Cvetovi nlsu narobito

vellki, oko 6 mllimetara all se Javijaju u

zadivijujubem broju. VrstI E. macrocarpaveoma Je bliska vrsta E. miniata koJi sejavija na severnim obalama.

Ook kallptre cvetova dosta variraju

obllkom I bojom od vrsta do vrste, pra*

bnici su ogranibeni na Jake lopte crvene,

ru^lbaste I narandSaste tonove. Upravoova crvenkasta boja prabnika Je jednaod onlh nevidljivih nitl koje povezuju svebinioce jednog ekO'Sistema, stvarajubi

savrbenu celinu. Tajna je u tome da suoprabivabi eukaliptusa vebinom ptice

(npr. crvenokapa papiga Purpureicep-halus spurlus), koje imaju izuzetno raz-

vijeno bulo vida, I razllkuju daleko vibe

nijansi pojedlnih boja nego mi. Pobto suone glavni oprabivabi eukaliptus Je mo-rao razvitl nabin da ih privube ka svomcvetu. Ove ptice svoju orijentaciju zasni-

vaju vibe na vidu nego na njuhu I upravo

Je to razlog Jarke obojenosti prabnika.

Crvena privlabi ptice, one ovu boju do-bro uobavaju u mnobtvu zelenila i nepo-grebivo lete ka njoj. LetebI od drveta dodrveta na svom kljunu prenose polenovprah i nehotice vrbe oprabivanje. Bilo

koja druga boja — plava ili zelena stopl-

la bi se sa okollnom i ne bi imala tako

jak efekat. Na istom principu zasniva serasejavanje semena tise (Taxus bacca*ta) bljl je ,plod" (arilus oko semena)erven, mesnat i Jedini neotvoren. Ptice

privubene bojom slebu i gutaju semenasa arilusom ali ih ne svaruju — izbace

ih i tako i neznajubi vrbe rasejavanje.

Slibnost zallbemo I u jubnoj Africi gdeoprabivanje velikih ervenih cvetova stre-

44/GBlaktl|a 229

lielje (Strelltzla reginae) vrbi kolibrl.

Job jedna zanimljivost eukaliptusa je

raznobojnost njegovog stabla, koja na-staje opadanjem kore u odredeno dobagodine. Ovo se debava obibno jednomgodibnje u leto, all to nije svuda pravllo.

Kora se skida slojevito i neravnomerno,a razlibite boje pojedlnih slojeva uzrok

su veselom barenllu stabla. Boja bestozavisi od starosti kore. Ona spoljabnja

(najstarija) obibno je tamnobraon a unu-trabnja (najmlada) potpuno je svetia,

skoro bela. Na jednom stablu se moguzapaziti svi mogubi prelazi od tamne kasvetloj. Lep primer spontane igre bojaje stablo sneinog eukaliptusa E. nip-

hophila stanovnika najvibeg vrha Au-strallje Mount Kosciusko-a. Njegovo sta-

blo izgieda kao da ga je neko namernoofarbao.

U okrilju visokog, mobnog eukaliptu-

sa kao tihi nenametljivl stanar naselio

se mall, plabijivi torbarski medved koa-la.Od mogubih besto vrsta ovog drvetakoala se hrani libbem sa svega desetakvrsta. Mada je libbe otrovno za sve osta-

le bivotinje ovaj torbarski medvedib gajede u zavidnim kolibinama (to mu je je-

dina hrana), zahvaljujubi simbiotskim

bakterijama koje five u koalinom siste-

mu organa za varenje gde vrbe detoksi-

kaeiju otrova. Inabe ovom torbaru teb-

nost Iz listova sasvim je dovoijna — onnikada ne pije vodu. Aboridiini su dobropoznavali svoju zemlju i bivotinje sa ko-

jima su je delill. Na njihovom jeziku

KOALA jednostavno znabi — onaj koji

ne pije. Jedna aborid^inska legenda ka-

2e da je tajna otrovnog libba eukaliptusazapisana na repu ptice Koobor, a zabtoje bab koala privilegovan, to niko nezna. Uglavnom nekada davno debaku--koall bi dozvotjeno da svoju 2ed podmi-ri libbem eukaliptusa, i on moie, ako po-2ell, da izazove tako jaku subu u kojoj

be sve umreti sem njega I njegovih eu-kaliptusa. Kad-tad svi bemo nestati, ka-

ie priba 9li, drvo be preiivetl i odriati u

iivotu svoje btibenike. Sve u svemu, zanas je bolje da gajimo eukaliptuse, jer,

mo2da upravo oni sadrbe lek protiv ja-

kog australijskog sunca koje u posled-nje vreme Izaziva vrio ozbiijna oboljenja

na koil svetloputih doseljenika.

Eukaliptus pripada familiji Myria-

ceae (mirte) i redu Myrtales. On zauzimadevedeset pet procenata australijskih

tvrdolisnih buma. Folia euca/yp/^listovi i

Oleum Eucalypti-u\\e sluii kao lek protiv

malarije. Teorijski E. amygdaline mo2eda dostigne visinu od sto pedeset meta-ra, ali ovo nije potvrdeno. Ako su ova-kva stabla ikada i postojala, davno suposebena. Njihov iivotni vek Iznosi dohiljadu godina, ali najbebbe ne five du2eod 400-500 godina. Uzimajubi u obzir

da im je prosebna visina oko osamdesetmetara a obim stabla I do deset metara,

ovi dbinovi malog kontinenta ubrajaju seu najimpresivnije biljke sveta.B

Desa Dordevib

Tajne bioluminiscencije

LUCIFEROVADECA

Svetje pun 'iiPih generatora svetlosti: sam'r od sebe svetlebakterije, gljivice, gusenice, insekti, meduze, lignje, rakovi,ribe. U nikama naudnika ova hladna svetla prirode mogu da..rasvetle" neke tajne zivota.

45/Ma| 1991.

Kada stigne le(o proSetajte nodupo okolini — bez obzira da li ilvi-

le u gradu, na selu III u bllzini mo-ra. Najpre date uoditi svice, Insek-

te poznate po svetiucanju za vreme njl-

hovog vatrenog paranja. U §umi, pedur*

ke pod vaSim nogama moida de svetletl

zelenim sjajem. Sa pla2e date verovat*

no videti neke morske „svice": Skoljke,

ribe, lignje, sundere I majudne jednode-

lijske organizme.

Hemijske reakcije koje slvaraju neo-bidni fenomen svetijenja ovih stvorenja

oduvek opdinjavaju naudnike. Hladnasvetlost koju proizvode 2lvi organizmi

nazlva se blolumlniscencija — „blos“ nagrdkom znadi „2lvot“, a luminiscencija je

svetijenja bez povidenja temperature,

odnosno grejanja. Sve doskora, mlste-

riozna hladna svetlost smatrana je sa-

mo za kuriozitet. Danas, medutim,naudnici je primoravaju da funkclonide u

njihovim laboratorijama. Zahvaljujudi to-

me on! su ustanovlll da blolumlniscenci-

ja mo2e da otkrije bakterije u mieku, ko-

lldinu radloaktivnog zradenja, nadln de-

lovanja delija u mllldnom tkivu, pa dak I

toksldnost hemikallja.

Blolumlniscencija je dedda pojavamedu iivotinjama nego medu biljkama.

Oko detrdeset redova (grupa) îvotlnja

stvaraju sopstvenu svetlost, od kojih

svaki sadrî barem jednu vrstu. Najvedi

deo ovIh SIvolinja su jednostavna stvo-

renja, insekti, meduze Hi gusenice. Ribesu jedine luminiscentne ilvotinje koje

imaju kidmu: nijedna vrsta ptica, gmiza-vaca, sisara III vodozemaca „ne zna" ka-

ko da svetli.

Zasto je priroda udeslla da neki or-

ganizmi svetle? S obzirom da neki dru-

gi. slidnl organizmi sasvim lepo moguda preiive bez lumlniscencije, zadto

svetijenje karakteride samo ova narodita i

stvorenja? Ovo pitanje je dugo zbunjiva-j

lo naudnike, i, tadan razlog zbog koga ,

su neki organizmi razvili „mod sijanja"|

jod uvek je misterija. .

Lianto i. ribnri

Jeste li znali da postoje gusenice ko-

je sjaje? To zapravo I nisu prave guse-

nice nego nesazrela larvalna forma mu-dica koje 2ive u pedurkama. Njihovo

naudno ime je Mycelophilidae. One 2ive

obedene u prozirnim cevdicama na pla-

fonu pedina. Lepijive niti koje vise ispod

njih, nalik su lepijivim trakama za muve.Kada se namamljeni gladni Insekt ulepi

u niti, biva povuden nagore, i to je hranaza svetledu larvu.

Ispod povrsine okeana moêmo nadi

'vide prirodnog svetla nego na kopnu. Uzseverozapadnu .obalu Portorika nalazi

se zaliv koji u mraku svetli zeleno-bplim

sjajem. To sablasno mesto naziv^'seFosforesceninl zaliv. Tvrdi se da Svetli

take jako da se nodu, bez vedtadkogsvetla vide effre na rudnom dasovniku.

Uzrok ovog osvetijenja su billon! dud-

kastih jednodelijskih biljaka dlje je ime

I

dinoflagelate. Kada se jednom uznemi-re, ove blljke zmirkaju i ma§u naokolo

;

„repovima“ debellm kao konac. CentarI za pomorske sisteme iz San Dljega na-

I6lnlo je mape bloluminiscentnih blljaka

u svim svetskim morima kako bi amerid-ke Spijunske podmornice izbegle iizik

da budu otkrivene zbog neo^eklvanog„osvetljenja". Dakle, ovo |e sasvimozbiijna pojava.

U prolede du2 obala Japana vide se

I

svetia deset centimetara dugih lignji £jje

je ime Njatasenia scinlllans. Lignje kori-

ste svetlost da bt naSle drugu lignju, radi

parenja. U toku nodi uspinju se do po-vrSine i plivaju naokolo. dok njihovo telo

treperl plavo-belim svetlom. All ova sve-

TH funkclje bloliimliilscenclje; I.

PRIVLACF.NJF. f.RTVE; mamccm, kaoSlo to Uni dubinska rIba-pecaroS (A),

/oloiropizmom, kao koel larvl komarcaHollwphita (R}, koje lufe svelte^ nlil; 2.

MEHAM/.AM ODBRANE;zasiroSIvaiiJem naglim bleskom, kaomediiza Aequorea aequorea (C), ntgallvnim/oloiropizmom, kao meduze, laziilm

kreianjem, popui raWa Cypridina (D), koJI

II vodu Izhaci sveile^l ablaili lucl/erliia I

liiciferaze pa zbrlSe, signalima uzbane, kaodliio/lagele Gonyaulax (E), koje lakortaguja aa prisusivo grahijivica, Izazlvajiiil

sveiljenje mora, kamufiaiom, popui ribe

Porichihys myriasier (F), koja se sva

„uparadl‘‘. III rlbe Lelogiiaihus (G}, ciji

doiijl deo svelluca, pa Je grabljiylce odozdone vide (sveiljenje poiiie od liimliioznih

hakierija koje se skapljaju tta iijeiiom

siomaku); SREDSTVOKOMUNICIRANJA: liimlnisceiicija

omoguHiiJe da se vrsle prepoznaju, kaokresnica sa Bermudskih osirva <H), kojaprillkom polaganja JaJa Izvodl pravi pies

tia ne privlade samo druge lignje nego I

— ribare.

BaMerije su najmanjl organizmi koji

mogu da svetle. Neke od njlh velike susamo hlljadltl deo milimetra, bdnosno Je-

dan mikfometar, all se mogu videti podmikroskopom. Milioni bakterija koje sve-tle u mraku obavestavaju grabijivice osvom prisustvu.

All zbog dega neki organizmi uop§tesvetle? Bez obzira da li sluii kao ma-mac, upozorenje ill poziv na parenje.

„hladnu svetlost" proizvode narodita he-

mijska jedinjenja koja se nazlvaju lucife-

lini. OvI moiekull stupaju u reakclju saktseonikom u prisustvu specijalnih enzi-

ma zvanih luciferaze. Enzimi su, kao §to

znamo, belandevine koje nastaju u deli-

jama u telu, izazivaju bemijske reakcije,

a lako Ih razara toplota. Lumlniscentneiivotinje lude luciferin I luciferazu Iz

odvojenih filezda u organizmu.Luminiscentna stvorenja se nazlvaju

fotofora, od grdkih redi „fotos“ (svetlost)

I „foreus" (nosad). Fotofora. dakle, znadi

nnosilac svetlost!" Ill ..ludonoda", Isto to

znadi I „luclfer", od latinskih red! „lucls"

(svetlost) I „fero“ (nositi). „Lucifer", kaoSto se sedamo, jeste „ludono§a" all i „vo-

da davola", Hi u katolidkom verovanju

sam „davo“, „vrag". Na slidnu, „demon-sku" prirodu 2ivih svetala prirode ukazu-ju i nazivl supstanci luciferin I luciferaza,

Svaki organizam proizvodi svojusopstvenu vrstu „hemlkaiija sjaja", kakoje neko nazvao luciferin I luciferazu. Kodsvitaca, na primer, ove hemikallje sudrugadlje nego kod radida. Svetlost nemole da se doblje kombinovanjem lucl-

ferina Iz jedne vrste 2ivolln)a I luciferaze

Iz druge vrste. One se, jednostavno, ne

46/Galak3l|a 229

„uklapaju", bad kao dto su nespojivi ko-

madldi Iz dve razlldite slagaltce.

NaudnIcI su otkrili da se sjaj svetlosti

kontrolide uz pomod jednog vainog mo-lekula nosioca energije koji postoji u

svakoj ilvoj deliji: adenozin-trifosfata

(ATP). Ovaj molekul je osnova svakoglivotnog process: on daje energlju zarad, rast, III za zaceljenje svake rane.

Kada se luciferin I luciferaza pomedajuu epruveti sa ATP, nastaje svetlost dij!

je Intenzitet srazmeran kolidini ATP,Ovo otkride je naudnicima pru2ilo mo-gudnost da testiraju prisustvo ATP, mo-gudnost da istraiuju sam ilvot.

1961. godine doktor W//em Makelrojsa Univerziteta Dzons Hopkins otkrio je

kako da sintetizuje luciferin svica. Ovootkride igra sve vedu ulogu metoda urazllditim Is1ra2ivanjlma, podto naudnici-

ma omoguduje da „osvetle" sam 2ivot.

All, enzim luciferaza mo2e da se doblje

jedino od pravih svitaca. Kada se jed-

nom ATP ukloni iz svica, ekstrakt insek-

ta svetli svaki put kada se smesti nazdrave delije organizma — zbog toga

dto delije same stvaraju ATP. All kadase ekstrakt svica stavl na kanceroznedelije. proizvodi se veoma malo svetio-

sti. Na ovaj nadin svici mogu da pomog-nu kod otkrivanja raka.

Iste hemijske reakcije koje proizvode

svetlost kod svica omoguduju da se ot-

krlju bakterlje u mieku. MIekare se trude

da obezbede preradu mieka u sredini

bez bakterija. SIrovo mieko se redovnotestira da bl se ustanovio broj bakterija.

Adenozin-trifosfat skraduje vreme po-trebno za merenje kolldine bakterija sa

dva dana na trIdeset mlnuta! Bez obzira

da li pomade astronautima da Izbegnuzagadenje kosmidke letalice gorivom. III

omoguduje lak§e postavijanje dijagnoze

kod raka, bloluminiscencija Ima sve ve6i

znaPaj.

All. odakle uopSte nauCnicima svici?

IstraiivaC Sepo Kolehmajnen iz korpo-

racije „3M" Iz Minlapollsa, koja proizvodi

biolumlniscentne materije, ukazuje da to

nlje nl malo jednostavno pltanje. Korpo-racija je, na primer, pokuSala da anga-iuje stanovn'ike jednog indijanskog sela

da prikupljaju svice. kojlh u bllzinl ima u

izobilju. All, IndIJanci su odbili da to ra-

de, zbog toga §to veruju da svici poti6u

47/Ma) 1991.

Iz prstiju na rukama 1 nogama umrllh. Zalov na svice angaiuju se I deca, koja samreiama obllaze okollnu. Kompanija„3M" na taj nadin doblja, uz pristojnu

novdanu naknadu, pola mlDona svitaca

godidnje.

U meduvremenu, kombinacija lucife-

rlna i lucitaraze nalazi sve vide primenau naudnim i medicinskim Istraiivanjlma.

Odskora se uz pomod tih supstanci ispl-

tuje bakterijski sadr^aj u urinu. Smesaluciferina i luciferaze se, jednostavno,

stavi u uzorak, 1 intenzitet svetijenja

ukazuje na kolldlnu bakterija.

Isto tako. uz pomod ovog jedinjenja

mole da se utvrdi otpornost bakterija naantiblotike. Ukollko je. nalme, antibiotik

jadi, on ubija vide bakterija — dime sma-njuje nivo ATP, odnosno Intenzitet

„hladnog svetia". Kod ispitivanja rezervi

krvi u medicinskim uslanovama, dege-neracija krvnih delija — Ispudtanje ATP,odnosno njihovo energetsko slabljenje

— mo2e se uoditi po smanjivanju inten-

ziteta svetia kada so u uzorak unesesmesa luciferina I luciferaze.

Rasvetijavanje misterija bioluminis-

cenclje. kao dto vidimo, pruia sve vedekoristi u svakodnevnom iivotu I u nauci.

2ivi svetionici prirode mo2da jesu Lucl-

ferova deca, kao dto je jednom neko na-

plsao, ail njihovo pravo lice daleko je odtoga da bude davolsko.

I’od lupom natike: Sio se vlie adeiwzlii-fos/aia doda smrvljeiilm

tjenjerlma" svilaca, to masa sve vUe sveill

Esad Jakupovid

48/Galakslla 229

Strastveni rad na deSifrovanju mut-

ne sllke daleke proslosti 2lvlh blda

na naSoj planeti, otkrivanje i isko*

pavanje nestallh svetova, rekons-

trukcija bivSeg 2lyota, to )e Iskijudiva pri-

vllegija arbeologa i paieontologa. Danasne postoje nauke koje su tako hrabro usamom startu istraîvanja osudile sebena nedostatak informacija, kao §to su to

bez posebnog kompleksa udnile ovedve naudne oblasti u kojima kljudni ele-

ment naudnog rada predstavija strplje-

nje. Strpljenje u pronalaênju i analizi

fosilnih ostataka sasvim je umesno, s

obzirom na to da je ptiroda ovu graduduvala, recimo, stotinama miliona godi-

na. Osim toga, strpljenje paieontologa

nagradeno je posebnom privilegijom,

privilegljom poznavanja 2ivola dija sudtl-

na daleko prevazllazi kratak period odpojavijivanja doveka na ovamo.

Prisustvo doveka u prirodi progresiv-

no se povedava tek od nedavno. I pre i

za vreme njegovog boravka na planeti

flora I fauna se neprestano menja, asvedoditi o tim promenama mo2emo sa-

mo posredno, narodito ako pokudavamoda nelto vide zakijudimo o nestalim sve-

tovima, recimo o dinosaurusima. Pone-kad je trag daleke prodlosti nadomak ru-

ke, kao, recimo, na zapadu Amerike nadijem su tiu ostaci dinosaurusa bill ne-

pregledni i odigledni. Cak i tada nadesaznanje se akumulira sporo, u ovomsludaju tek od polovine devetnaestog

veka. lako se do pouzdanih evolutivnih

dinjenica na osnovu obilne grade dolazi

veoma tedko, ovakve okolnosti istraii-

vanja u paleontologljl su perfektne. Nal-

me, fosilizacija dvrstih elemenata orga-

nizama kao dto su skelet, oklop, ljudtura

I slidno, je sasvim obidan, gotovo neple-

menit proces. Obtlje evolutivnih nedou-mlca i paleontolodkih zagonetkl posledl-

ca je dinjenice da je fosilizacija midida,

unutradnjosti organizma, kode, i druglh,

mekih delova tela, kao i fosilizacija or-

ganizama mekudaca, zaista pravo dudo.

Fosilni ostaci mekudaca, meduza ill crva

recimo, nalaze se veoma tedko i retko,

jer, prirodna konzervacija ovih organiza-

ma, za razliku od dvrstih elemenata, tra-

il izuzetno sloiene okolnosti.

HwMfai_ilocrine» mlkrobn

Najvedi deo paleontolodke istraiivad-

ke grade dine dvrsti delovi organizama, pa

je posebna zagonetka svet onih ilvih bi-

da koji u sebi nidta dvrsto ne sadrze, abez kojih slika evolucije ne postoji. Sre-

dom, paleontologija raspolaie i fosilnom

gradom ovih mekih elemenata, i to naj-

vide zahvaljujudi „naudnom radu" mlkro-

$rA £uvaju bai

Telo meduze sadrzl devedesei proceiiaia Vodt. Cak I lakav organizam moieprocesom baklerijske foslllzaclje osiall saiuyan. Na slid Je meduza Iz irijasa, slara

oko dvesia miliona godina.

Skupljanje izvorne paleontoloske grade na osnovu koje nastaje

slika evolucije predstavija veliko nauino umece. DonoSenje

zakljudaka o dalekoj proSlosti, na. osnovu te iste grade, joS je

tezi naudni zadatak koji se katkad graniî sa kreativnoscu

umetnika. Ali, pre nauinika, put paleontoloSkih otkrica

utvrdile su bakterije, svojim udeSdem u dragocenom procesu

Paleontologija

Tehnike istrazivanja

ba. Klju6nl proces konzervacije mekuSa-ca sadr2j se u stvaranju mikrobskogomota6a koji je umril organizam tokomstotina miliona godina ^uvao kao graduza na§e nau5ne pogleda na evoluciju.

Dekompozicija organskih materija „od-

nosi" najvedi deo mekuSnih organizama,all, sre(^om, ponekad se desi da se pri*

rodnl lanac razlaganja zaustavl. Aktlv-

no§du razliditih mikroorganizama tada

dobijamo dudesan rezultat, recimo, neo-

bldno oduvanu drevnu meduzu, obmota-nu slojevima mikrobnog dtita, i spremnuza naudnu analizu.

Na§a saznanja o istoriji ilvota apso-lutno zavise od paleontolodke grade, fo-

sllnih ostataka, zaostavdtine koja naj-

dedde nije celovita i koja je tokom dugekonzervacije u stenama prilidno izme-

njena. Danas je Istrailvanje mekuSacau paleontologljl neSto poput modnogtrenda koji postaje dak I stvar prestl2a.

Do skora su ova paleontolo§ka sazna-nja smatrana izuzetkom od pravila ne-

znanja, uprkos svesll o njihovoj va2no-

sti. Prvi velikI naudnl skup posveden fo-

nosno fizidko-hemijskih usiova mikrob-

ske intervencije zahteva koordinaclju tri

naudne oblasti, saradnju paleontologa,

geologa i geohemidara. Stvari su zaista

komplikovane I interpretacija ovog evo-

lutivnog aspekta trail i posebna znanjaI posebne tehnike. Pri tome, foslllzacija

sa stanovidta sigurnlh naudnih zakljuda-

ka predstavija prilidno nepouzdan pro-

ces.

Posle smrti jednog organizma, nje-

govi ostaci postaju hrana za gomllu II-

vih bida, od mikroorganizama do Sivotl-

nja. Ovako napadnuta organska materi-

ja relativno brzo nestaje, odnosno brzose razgraduje. Cvrsti delovi tela, recimo

oklop ill skeletl, razlaiu se delovanjematmosferskih materija— klseonika, vode,

itd. Tako vide nidta ne lidi na prvobitnl

organizam, osim u sludaju fosiilzaclje.

All, foslllzacija „duva'' tek jedan procenatvrsta odredenog blotopa. Zapravo, po-

sle smrti jednog organizma nastaje dra-

matidna trka Izmedu faktora nestanka I

faktora konzervacije. U najvedem broju

sludajeva njen rezultat je potpuna mlne-

OvaJ Skorplon predstavija vrhuaski kvalliei

fosiilzaclje. Dag je iridesel pel mlllmelara.

sllnim ostacima mekudaca i mekih osta-

taka ilvih organizama, odr2an je u Lon-donu, 1985. godine. I na tom skupu na-

gladeno je da sva saznanja o evolucljl

ne moiemo graditi bez znanja o fauni

prekambrija (pre vide od 570 miliona go-dina), a njih bez ovih foslla. Klasidna

evoiutivna konzervaclja u saznanju onajdaljim biocenozama nije od pomodi.

Slo2enost blolodkog konteksta, od-

ralizacija organskih ostataka, odnosno,prirodna zamena organskih ostatakaoriginalnog materijala nove hemijskestrukture — ugljenika, sulfida, jedinjenja

silicijuma, i td. S drugs strane, kada sedesI foslllzacija. sigurno je da se radi odejstvu bakterija, koje, ukoliko doblju pr-

vu trku, dalje, kroz millone godina moguodr2ati neku vrstu prirodne sredine koja

umril organizam ne mo2e vratitl u 2:lvot,

all ga moie saduvatl od neminovnostlrazgradnje.

Degradacija organskih materija mo-

49/Maj 1991.

ie bit! zaustavijena same ukoliko se or-

ganizam neverovatnom brzinom izoluje

od sredine u kojoj se nalazi, a u kojoj je

element razaranje sve, od kiseonika dodrugih iivotinja. izolacija organskih ma-terija moie bill razildlta. Neverovatno Iz-

gleda olkride tela mamuta zarobljenog u

sibirski led, staro nekoliko desetina hllja-

da godina. Faktor konzervacije u ovomsludaju bio je led, efektan do te mereda je unutrasnjost tela mamuta (pluda,

srce, dak I sadr2aj u stomaku) ostala

potpuno oduvana. Na slldan nadin delu-

je. recimo, smola sa detinarskog drveda.

Smolasta konzervatorska sredina u sta-

nju je da oduva tefo pauka III insekta ml-

lionima godina, U ovakvom procesu fo-

silizacije za sada su najduveniji foslini

ostaci nadeni u Libljl (kreda, sto trideset

miliona godina), zatim na Baitiku (ollgo-

cen, detrdeset miliona godina) I na Hal-

tima(ollgocen, trideset pet miliona godi-

na). Proces fosiilzaclje u kojoj sam flzld-

ki karakter sredine-izolatora kakav je led

Hi detinarska smola izoluje organizam,

relativno je jednostavan. Sve je mnogoslo2enije kada Izolaclju obavija iivi mi-

krobiolodki svet.

ilvot posle Hvotq

Medu geoloSkIm formacljama fosllnih

mekudaca jedna od najduvenijih nalazi

se na Istoku Francuske I sadril trljasld-

ku floru I faunu. Ovaj prirodnl muzej obi-

luje meduzama, insektima, ribama i rib-

Ijlm jajima. Fosilizacija je optimalna, a

posebno je va2no bogatstvo oduvanih

organskih materija. Izudavanje ovih fosi-

la trajalo je decenijama. Prva faza u

ovim analizama je skidanje omotada koji

su stvorile alge. Posmatranje uz pomodoptidkog mikroskopa otkriva mnoStvoorganskih naslaga, pomedanlh sa finim

desticama peska. Medutim, joS je dude-

snljl sadr2aj koji moie otkriti samo elek-

tronski mikroskop. U ovom naizgied ne-

ilvom svetu nalazi se nebrojeno mnogodestica u kojima su aktivno delovale

baktsrije. Ova inframillmetarska tela pri-

padaju raznim vrstama. Mikroskop otkri-

va vlaknaste. jajollke, pljosnate forme

bakterija koje su dok je evolucija Idia

svojim tokom neverovatno verno oduva-

ie telo meduza, riba, dak i ribijih zameta-

ka. Slldne komplekse fosllnih ostataka fz

jednog slanog isu§enog jezera prouda-

vao je nemadki geomikrobiolog Volf-

gang Krumbajn. Ustanovlo je da delo-

vanjem raznih vrsta bakterija fototrop-

nih, hemlotropnih, aerobnih I anaerob-

nih vrsta, kockice fizidkih I hemijskih

process slo2ile su se u celinu koja je

ubrzanim ludenjem sluzavih materija ko-

je su odigrate ulogu Izolatora, oslobada-

njem kiseonika, koriSdenjem enargije

svetlosti, oksidacljom elemenata, prol-

zvodnjom jedinjenja sulfata, ubrzanim

taloienjem ugljenika I pirlta, ostvarlla

proces mlnerallzacije koji je garantovao

konzen/aciju mekudaca. OvI organizmi

su pravim bakterijskim dudom Izbegll

50/Galaksl|a 229

22S milloiia godhia

SurIJI ad dinosaurusa

neminovnost razlaganja organskih ma-terija.

HarmonICan odnos bakterija i nekih

hemijskih elemenata, pre svega odnosfzmedu razlldltlh bakterijskih grupa I pro-

cesa atvaranja jedlnjenja ugljenika i kal-

cijuma nalazi se u osnovi mlnerallzaci|e

ko)a, osim obllne geoloSke funkcije, mo-ie imati i ulogu konzervacije u slu2b!

paleontologija. Va^nost metabolizmabakterija u procesu karbonifikacije, po-

sredstvom bakterijskih membrana u vo-

denoj aredini dokazuje anaiiza sedimen-tarnih jedlnjenja. Udedbe metaboiizma u

razmeni i modifikaciji sredina u kojoj sebakterije naiaze mo2e se recimo otkriti

u anaiizi ugijenidnih kristaia. Dolomit, si-

derit i slidni sedimenti su bakterijskog

porekia. U hemijskim transformaoijama

i dekompoziciji sredine 2ivi organizmi sasvojim zaiihama fosfora su, dakie neza-

menjivi. Kvaiitet fosiiizacije zavisibe oddva faktora, od toga u kom se pravcu

odvija mineraiizacija I dekompozicija

materije. U ideainitn usiovima interakcije

izmedu bakterija, hemijskih eiemenatasredine i organskih materlja organizma,dodi be recimo do obuvanja muskuiatu-

re. To se, u prirodnom lancu zaista ret-

ko debava.Nasuprot ovim procesima koji u po-

siednje vreme sve vi§e postaju uobiba-

jenl sied paleontolobkih istraiivanja, nasasvim drugom poiu naiaze se iivi fosili.

Oni su bill i ostabe pravi izuzetak odpraviia, organizmi koji su nastaii u pra-

davna vremena a iWe job uvek, i samimsvojim postojanjem postavijaju pitanje

sa granibnih podrubja nauke ~ zabtoneki organizmi u evoiuciji nestaju a dru-

gi opstaju? Zabto neke vrste propadaju,a druge ne?

Jedan od primeraka 2ivih fosiia koji

posebno zbunjuje je gmizavac sa No-vog Zeianda. Njegovo iatinsko ime je

Sphenodon punctatus. i da nije dug je-

dan metar, uopbte se ne bl raziikovao

od obibnog gubtera. Radi se o predstav-niku takozvanih kljunogiavaca (Rhyn-chocephaiia), o daiekom rodaku kornja-

be i krokodlia. Sa svojim brojnim prasta-

rim anatomskim i fizioiobkim obeleijimasa sigurnobbu mo2e biti uvrbten u fosile,

premda je i dan danas ziv i zdrav. Ova]kijunogiavac spada u vrstu koja je vrhu-nac razvoja doilvela pre 140 do 225 mi-

iiona godina. Sve do 19. veka iiveo je

potpuno bezbedno na Novom Zeiandu,sve do doiaska doseijenika I domabih ii-

votinja. Domabi uijezi sateraii su ovodragoceno bibe starije od dinosaurusana rub istrebijenja.

Prevna anatoiwHoDa bismo neko staro 2ivo bibe pro-

giasiii 2ivim fosiiom, nije dovoijno danjegova jedina odiika bude starost. Sa-ma po sebi ona nije dovoijna. Ajkuie,

zmije i kornjabe su prastare vrste, aii

nedostaju im neke druge osobine. Da bi

postaia 2ivi fosil, odredena 2ivotinja mo-ra biti pre svega relikt, posie nekadabnjerasprostranjenosti sada ogranibena naveoma maii prostor. Mora takode pose-

dovati karakteiistike koje su neprome-njene sabuvane do danas. I narobito,

bitno je da su svi njenl srodnici izumrii

odavno. Sredinu u kojoj je opstaia ka-

rakteribu konstantni usiovi kao i nedo-statak konkurentskih vrsta i grabijivica.

Ako postavimo posiednji usiov, lako

je zakijubiti da su ideaina mesta, trezori

2ivih fosiia pre svega ostrva i ostrvski

kontinenti. Tako su zaista najbogatija

naiazibta Novi Zeiand, Nova Gvineja,

Madagaskar i Austraiija.

Ukrbtanjem raznih podataka o 2ivim

fosiilma, paieontoiogija I druge naukemogu donositi Slovene zakijubke. Reci-

mo, na osnovu istih fosiinih nalaza iste

vrste na raziibitim deiovima planete, sasigurnobbu se mo2e tvrditi da su u ovimraziibitim prostorima nekada vladaii siib-

ni kiimatski, vegetacioni i drugl usiovi.

Osim toga, posmatranjem njihovog 2ivo-

ta siika bivijenja daieko je potpunija i

sio2enlja nego u proubavanju obibnih fo-

siinih ostataka. tm fosiii sabuvaii su i

drevnu anatomiju i drevno ponabanje.Takode, oni su i neka vrsta geoiobkemape sa tabnim opisom nekadabnjegrasporeda mora i kopna.

Ostrva Gaiapagos, pred pacifibkom

obaiom Ju2ne Amerike dugo su smatra-

na bogatim naiazibtem 2ivih fosiia, i to

zbog divovskih kornjaba, naobibnih gu-

btera i drugih slvorenja. Na faiost, biia

je to predrasuda. Ovaj arhipelag previbe

je gaoiobki miad i tako ne moie biti uto-

bibte 2ivih fosiia. Jedna od najvebih za-

biuda bilo je „senzacionaino" otkribe jed-

ne neobibne vrste morskog gmizavca.Strubnjaci su misiili da je to bak auten-

tibni primerak neke vrste dinosaurusa,

sabuvan sve do nabih dana. Biia je to,

u stvari, jedna obibna iguana, priiagode-

na specifibnim usiovima ovog arhipela-

ga.

Kada je o tehnikama paleontolobkih

istraiivanja reb, sve zapabeniji metodusmeren je na kombinacfju tri vrste po-

dataka i anaiiza. Naime, sedimenti, fo-

siini ostaci zuba i prastare biijke daju ukombinaciji siiku iivota koja znabi vibe

od tipa vegetacije koja je postojaia u

probiosti. Upravo u koordinaciji vibe

naubnih obiasti mo2emo dobiti recimopotpunu siiku o bovekovom nabinu 2ivo-

ta iz vremena kada je bio lovac-skup-

Ijab. Ova multidisciplinarna oblast zovese paleobotanika i postaje sve zapabe-nija, pre svega zbog uspostavljanja ve-

ze izmedu Ishrane, biologlje i kulture.

Korisna pre svega u istraiivanju bove-

kove probiosti, u perspektivi be verovat-

no zameniti kiasibne tehnike istrailva-

nja, otkrivajubi nabin iivota uz pomobfosiia, fitolita i mIkroskopa.M

Sanja Cosid

1

H G A L A K S 1 A

1Vazduhoplovstvo ^ 51/Ma| 1991.

Padaa sam, i prevmo se u

vazduhu. Ciiiilo mi se da jiirim u

samii smrt. Oko mene, tamonapolju, bilo je mirno simiano

popodne, duvao je prijatan vetrid. Tudasam oprobao svoja nova krila i zaljubio

se. Drug! sii pre mene s'ec bill ovde.

Citao sam njihove priie. AU, sve doksami ne probate, leiko je u potpunasti

shvalili kako padobran ~ komadnajlona iieian poput fine svile, povezan

tizicama koje obiSno koristimo za

puStanje zmajeva, mote postati predmetiskrene zalwalnosti i vedile Ijtibavi.

Traoilcemiftii noleci

Padobrani slu2e ljudima u vazduhumnogo duie od aviona. U kineskoj isto-

rljl Je zapisano da je oko 100. godine

pre n.e. legendarni kineski car San us-

peo da se spase Iz zapaljene kule tako

§to je napravio padobran povezav§l ne-

kollko slamnatih Sesira. Ljudi su se odu-

vek bavili izurrrifna koji bl im pomogli dase snadu u vazduhu. Dobro je ipak damnogi od njlh nikada nisu bill Isprobani.

Jedan od takvih Izuma prikazan je

na skid Leonards da Vincija iz 1495.

godine. Konstrukdona Ideja Da Vlndije-

ve naprave za padanje bila je ispravna

52/Galal<8lia 229

— to |e trebalo da bude Kontejner za pri-

kupljanje vazduha, all je velicina bila sa-

svlm i^greSna. Taj mall padobran u

obliku piramide imao Je samo oko dvametra u preCniku. (Silo bl to smrionosnospustanje, jer, danasnji padobrani zajednu osobu imaju u proseku preCnik oddeset metara.)

Izgieda da je pred kraj 16. veka je-

dan 6ovek po imenu Fausto Verancioskot^lo sa kule u Veneciji nosed! sa so*

bom 'padobran' naCinjen od kvadratnogdrvenog okvira prekrivenog platnom —sudedi po velidini i strukturi ove napra-

ve, ne dlni se ba§ verovatno da )e doskoka stvarno do§lo, all Je sigurno dadrug! skok nikada nlje Izveden, bar nekad je u pitanju ista osoba.

1837. godine, dovek po Imenu Ro-bert Koking je bacao kisobrane kroz

prozor i uodio da se oni vrio brzo okrenudrSkom navi§e i da se posle toga vise

ne prevrdu. To mu je dalo ideju da bi

mogao postidi stabilnost pri spudtanju

pomodu krutog padobrana u obliku iz-

vrnute kupe. 24. jula 1837. godine onje, pun poverenja u svoj izum sa dvoji-

com balonista uzleteo u vedernje nebonad Londonom. Na visini od oko 1500metara obavio je potrebne pripreme, Iju-

bazno se pozdravio sa saputnicima,

usao u korpu pod Izvrnutom kupom koja

je bila privezana za balon I presekaou2e. Padobran je stvarno propadao sta*

bilno, sve dok se nije izvrnuo, za Sta muje bllo potrebno samo par sekundi. Ne-polrebno je redi Sta je sa Kokingom da-

Ije bilo ~ rezultat ovog eksperimenta

bio ie isti kakav bi i danas bio.

Cuveni ptoniri balonerstva, bradaMontgolfije, razvili su nekollko konstruk-

cijskih tipova padobrana, ali su prveskokove prepuStalt tivotinjama. Tako su

sa nekog tornja spustili ovcu na koju supridvrstili padobran prednika 2,2 metra.

Ovca je prezivela taj skok, kao i mnogestotine macaka koje sa padobranimasklepanim od darsava sa visokih zgradabacaju deca, nekollko pasa, bar jednakoza, mnogo raznovrsnih vrsta goveda,ceo asortiman majmuna i medveda koji

su mnogo kasnije, nakon Drugog svet-

skog rata, koriSdenI za ispitivanja kata*

pultnih sediSta ria borbenim avionima.Moderni padobran roden je 1785.

godine kada je Z. P. BlanSar izmislio

sklopivi svileni padobran. Postoje izve-

sne dinjenice koje ukazuju da je on1793. godine skodio iz balona I da je

negde u to vreme slomio nogu. Nemadokaza, ali je verovatno da je on prvi

odgovorlo onako kako danas obldno od-

govaraju svi povredeni padobranci: „Po-

vredio si se pri skoku?" „Ne, pri prizem-

Ijenju."

Dzejn Dejvis, pn’a zeiia koja Je skoiilaniz Aniteiiskc vodopade u Veiiecaell, visokeoko 1000 meiara. „NISla strasnije iiego

obicno. Samo Je razlicilo."

Prvi covek koji je redovno skakao sa

padobranom bio je Andre-ân Garnerin,

koji je podetkom 19. veka skakao iz ba-

lona sa padobranom precnika sedammetara. Njegov padobran se medutimtako jako Ijuljao da je jadni Garnerin

svaki put morao pomisliti kako je bolje

da umre umesto da se tako muci. Istori-

car Carts Kliri je zapisao kako je Gerne-rinu jednom jako pozlilo u prisustvu veo-

ma velikog broja ljudi, ukljuûjuci tu i ne-

ke clanove kraljevske porodice koji su

se zbog toga osetili uvredenim.

Hruniiim Icorocimo napred

Garnerinov problem je u stvari bio

jednostavan. Padobran funkcionise tako

sto dok pada pod svoju kupolu prikupija

vazduh. Brzinu padanja osim tezine te-

reta odreduje brzina kojom vazduh isti-

ce iz kupole, bllo kroz materijal od kogaje napravijen. bilo sa strana kupole. Kadiziazi Ispod ivica kupole, a to se i desa-va, narocito ako je padobran pravljen odgustog, relativno nepropusnog materija-

l3, on ne iziazi sa svih strana ravnomer-

no, vec sa jedne pa sa druge strane,

naizmeniCno. praveci sve vece oscilaci-

je, tako da ga je prakticno nemoguceumiriti. Ovaj problem je delimicno bio re-

gen kada se neko dosetio da na vrhu

kupole prosece male rupu — ventil.

Posle ventila, i dalje je bilo potrebnoozbiijno raditi na usavrgavanju padobra-

na. Kada je konacno bilo jasno da bi

morao Imati prilicno veliku povrsinu i dase zbog toga mora na neki nadin spako-

vati, pitanje aktiviranja padobrana po-

stalo je veoma va2no. 1908. godine ,lz-

misljena' je rucica sa sajlom diji se kraj

uvladio u jednu ill vise petiji odgovaraju-

de velldine na zatvaradu .ambalaze', a

koja se otvarala same povlacenjem rudi-

ce I Izviacenjem sajle. Ovaj sistem nije

bio giroko prihvaden sve do 1919. godi-

ne, kada je konadno preuzeo ulogu koju

i danas ima, da omogudi skakadu dasam odiuci kada ce otvoriti padobran.

Tokom prvog svetskog rata takav

.manuelnl’ padobran je mogao spasiti

zivote mnogih pilota, ali na zalost, u to

doba pilot! nisu imaii jasnu ideju o tomeda je neophodno napustati tesko oste-

deni avion, a ni mogudnost da to bez-

bedno urade. Onl su uglavnom ostajali

u strmoglavijenim zapaljenim letelicama

Hi su, rede, iskakali iz njlh uz podjedna-

ko nistavne izgiede na spas.

Vojno vazduhoplovstvo SAD je tek

1918. godine angazovalo izvesnog Floj-

da Smita da sa jos nekolicinom ljudi radi

na konstrukeiji I izradi pilotskog pado-brana. Smit je bio prvo kauboj, zalim ar-

tlsta na trapezu, a negde uodi rata je

podeo da skade s padobranima i da sezanima za njihovo usavrsavanje, 1919.

godine on je konstruisao padobran sarancem i sistemom veza. Padobran seotvarao pomocu rucice dijim su se po-

vladenjem otvarali zatvaradi ranca i oslo-

badalo malo pilot-padobrande sa opru-

gom. Uloga tog padobrandica je da, od-skocivsi u vazduh po otvaranju rancapovuce za sobom glavni padobran i ta-

ko olaksa i ubrza njegovo otvaranje.

Ovaj sistem se pokazao totiko uspesnimda i danas predslavija osnovu konstruk-

eije skoro svih tipova padobrana.Po aktiviranju glavnog padobrana,

kupola se otvori po§to se (spun! dovolj-

nom kolidinom vazduha. Sto je brzina

tereta koji padobran nosi veda (a onase povedava sa duzinom slobodnog pa-

da), utoliko brie vazduh ulazi pod kupo-

lu naduvavajuci je. Ukollko se procespunjenja kupole odvija prebrzo, otvara-

nje postaje prava eksplozija koja mozeda u trenu iscepka padobran u stotine

neupotrebijivih maramica. Da bi se to iz-

beglo, kupole se ne slju od jednog ko-

mada platna, ved od mnogo uzduznihIraka ill (rede) od komada u obliku kon-

centridnih krugova, dime je omogucenoda prilikom otvaranja iz kupole pobegneglo vise vazduha I tako izbegne njeno

samounistenje.

Neki od prvih padobrana pravijeni su

od pamuka. all je vedina bila od svile.

Medutim, kada su u drugom svetskomratu Japanci napali Perl Harbur i takopresekli snabdevanje svilom, Amerikan-ci su se okrenuli potpuno novom materi-

jalu — najlonu i tako otpodeli novu eru

u proizvodnji padobrana. Najlon od ko-

ga se danas prave padobran! laganiji je

od svile namenjene §idu najfinijeg rub-

Ija, ali je za cepanje tog najlona potreb-

na dvadeset pula veda sila od one koja

bi mogla da pocepa svilu. .Konopci' koji

povezuju kupolu sa rancem takode sunajlonski, izuzev najmodernijih koji seza sada koriste samo za sportske pado-brane, a koji su pravijeni od polletilena

velike gustine.

Nova aravo revolycijo

Mnogi od izuzetnih podviga moder-nog padobranskog sporta nikako ne bi

bill mogudi da nije bilo revolucije u kons-

trukeiji koju je 1964. godine izveo Domi-na Dzalbert sa Floride. Dzalbert sadaima 85 godina od cega se, kako voli dakaze, konstrukeijom zmajeva, balona i

padobrana bavi punih 80 godina. Evokako on opisuje trenutak u kojem mu je

sinula epohalna ideja; 'Svojim avionomsam se vradao kudi iz Vazduhoplovnebaze Patrik. Pogledao sam dole u krila

I rekao sam sebi: Hej, pa ja letiml — I

to je bilo sve gto mi je trebalo.' Trebalobi da bude mogude, mislio je, napraviti

zmaja i padobran koji rade na istomprincipu kao i avionsko krilo — sa rav-

nom donjom i zaobljenom gornjom po-

vrsinom. Do sulra po podne sadio je

svoj prvi Dzalbert parafoil, u 16.30 h iz-

neo ga je napolje i pustio u nebo.

Izuzetnost novog llpa padobrana bila

je u tome sto se komad najlonskog ma-terljala porradao, kao sto se Dzalbert i

nadao, poput cvrstog avionskog krila.

Bio je napravijen od dva sloja najlona

53/Maj 1991.

veoma male poroznosti koji su napredrazdvojeni, praveci tako otvor za prodor

vazduha, koji sa zadnje strane ne mo2eizaci jer su zadnje ivice spojene. Vetarduva u otvorenu napadnu ivicu i nadu-vava padobran, ali unutrasnje uzduznepregrade koje spajaju donju i gornju po-vrsinu ne dozvoljavaju da se naduje po-

put balona ved mu daju oblik krila. Udi-

nak je bio zadivijujudi. Dzalbert je na-

pravlo padobran kojim je bilo mogudeleteti u bilo kom pravcu, brzinama vedimod 30 km/h, I nakon toga se spustiti nazemlju lako poput goluba.

Starl Dzalbert konstrulsanje pado-brana smatra vedtinom i umetnoscu...Dugokosi profesori govore o tome sta

je mogude uraditi a sta ne. Ja medutimradim i obidno uspevam da ostvarim

ono sto zamislim. 0 leoriji se mo2e ras-

pravljati, ali mogudnosti novog tipa pa-

dobrana su ono sto se vidi.“ Sa njim seslaze i jedan od najvecih svetskih aero-

dinamidara. Teodor Knak, inênjer koji

je radio na svemirskim programimaDzeminI I Apolo i bio glavni konsultant

u programu Merkuri, i programu spusta-

nja nosada Satia, u kome su 100 000kg teske rakete bezbedno spustane napovrsinu okeana. .Konstrulsanje pado-brana nije isto dto i konstrulsanje avion-

skog krila. Tu nikada ne moête imati

tacne dimenzije. Aerodinamika avionaje jasno definisana, all se nikada ne mo-±e nadi ladno matematidko redenje zaotvaranje padobrana. Vazdusna struja-

nja se neprekidno menjaju. Ne mozetetek tako na kompjuteru naertati pado-bran i saznati kako de se on ponadati u

vazduhu. Mora se uvek eksperlmentisa-

ti. Ta slvar sa padobranima se uveksvodi na ono ,l-lajde da ga napravimo i

isprobamo.

'Prvi puclohraiii koji su se seiijski

proizvodili ti Velikoj Hrilaiiiji, 1919.

godine, zvali .\u se Aiideli aivari. Sadaziuim i zasio. Ukoliko se ne poirudim dazahacim glavu iiiiiizad, ne mogii videii

padobran nad sobom, koji se, poputrodiielju-zaSiiinika inidi da oslane vanvidokruga svog dvogodiinjeg poiomkakoji je kreniio u isirazivanje .svela, a opel

je III, Sirok, jak, sjajan i brizan. Lakoireperi na povetarcu, poput male zaslave.

Mir. sigiirnost. udobnost! Hvala Vant,

g. Garnerin! Hvala, g. Koking, hvala g.

Smit. Hvala g. Dzalbert. Srea

ispiinjenog radoUcu sklapam svuja

najhnska krila i slecem na zemlju poputgoluba.

'

GALAKSIJA 54/Galaksi|a 229

Medicina

Metode spektralne analize

STRESVARIJABIINOSTKRVNOG PRITISKA

I ESENCIJALNAHIPERTENZIJA

Napisala dr Nina Japundzic

Revoluclofiami- preokret u

fiziologiji 19. veka u6inio

je francuski nauCnik Clau-

de Bernard uvodenjempojma pUnutraSnja sredina" —„milieu Interieiir", kao faktora kojl

osigurava kontinultel, stalnost i

ravfKJtezu svih zlvotnth procesa.

BolesI Je, prema njemu, pore-

meda], anomalija regulacionih

mehanjzama koji odrâvaju ne-

promenljivosti unu1ra§nje sredi-

ne. UnutraSnja sredina organi-

zma je medijum u kome 2ive 1

rade delije i organ! u nekom or-

ganlzmu. To su sve ekstracelu-

lame tednosti: krv, likvor. kao I

sve tednostl koje Ispunjavaju

medudelijski prostor organizma.Njilwva âlnosl — nepromenlji-

vosc |e usiov za opstanak delija

i rad organa koJe one okruûju.

Pojam stalnosti odnosi se na njl-

hov kvantitet i kvalitet III druglmredima na njihovu zapreminu,pritisak 1 saslav (kolldtnu krvi I

njen sastav — sadriaj glukoze,

mastl i drugih hranljivih supstan-cija, koncentracija kiseonika,

ugljendiokslda, broj krvnih zrna-

ca, kolldina belandevina i njihov

odrros, itd.). Pomenute vrednosli

mû varirati u usklm granicamakoje ne ugroiavaju opstanak de-lija I organa odnosno celog or-

ganizma. Drugim redima, ljudski

organizam je sposoban da 2lvr

samo u precizno odredenim us-

lovima unutradnje sredine. Me-dutim, svi 2lvl organizmi izioieni

su permanentno promenamaokoltne koja ih okruiuje. Da bi

oduvali stalnost unulradnje sre-

dine i opstali, moraju se staino

A ..B,SISTOLNI ART. PRITISAK

liol r

O 4

BSRCANA FREKVENCIJA

bpB

0 4

prilagodavali. Zato svaki organi-

zam poseduje tizIoloSke sisteme

regulaclje, kbji reaguju na pro-

mene spoljadnjih faktora odrza-vajudi pri tom unutraSnju sredinu

organizma .milieu Intdrieur" ne-.

promenjenom. Jake I snainepromene deluju siresogeno naorganizam i, ukollko su udestale,

mogu dovesti do oboljenja, ondakada Tizloloski sislemi adaptactje

nlsu vide u stanju da im se prlla-

godavaju. Zbog toga nastaju ne-

dozvoljene — patoloske prome-ne u unutradnjoj sredini: skok kr-

vnog pritlska je glavni poreme-daj kod obolelih od hlpertenzlje;

porast §edera u kn/l kod dljabeti-

dara; povedanje kiselosti 2elu-

dadrtog soka, u ljudi obolelih oddira, itd.

Spisak bolesti za koje danaspoetoji sumnja da nastaju usied

hronicnog Izlaganja stresu je ve-

likl. Bolest povidenog krvni^ pri-

tlska Hi ESENCIJALNA HIPER-TENZIJA je jedna od njih. Svaki

stres (traumatski, neurogeni, in-

fektivni, endokrini i dr.) izaziva

ubrzanje rada srca i skok krvnogpriliska. Ovakva reakdja organi-

zma je korisna i spaiava Jivot

kada stresogenu reakciju uzro-

kuje povreda i krvarenje, i kadadolazi do nagtog pada kn/nog

pritiska usied iskivarenja. Medu-tlm, joS uvek nije jasno kakva je

korist od ovakvog odbrambenogmehanizma kada stres Izazivaju

mentaini napori ill psihidke pro-

mene, kojima smo Izloteni sva-

kodnevno.

MEHAHLZAMBEOUmCUE KRVliOGPRITISKA I PROBIBMVARIJABimOStl

Da bi se nadao odgovor naslo2ena pitanja o ulozi stresa unastanku esencijalne hlpertenzi-

je neophodno je dobro poznava-tl regulacione mehanizme koji

kontrolisu rad srca i visinu kr-

vnog pritiska.

Pre svega rad kardiovasku-larnog sislema (srca i krvnih su-dova) regulisu mozak i periferni

2ivci, kao i endokrini sfstem or-

ganizma. Sve promene zapremi-ne krvi Hi njenog sastava regi-

struje nervni sislem, preko spe-cljalizovanih receptora koji senalaze u zidu krvnih sudova i

srca (baroreceptorl, hemorecep-tori, i receptor! u zidu pretkomo-ra srca). Oni sa periferije prekonerava Salju informacije o svimpromenama u centre mozga koji

ih primajU'i §alju naredbu nazadka srcu i krvnim sudovima kakoda koriguju nepo2eljne prome-ne. To je, tzv. refleksna kardio-vaskularna regulacija koja u jakokrafkom vremenskom roku rea-guje na sve promene.

Pored brze, refleksne regu-lacije, postoji i sporija all dugo-trajnija, hormonska regulacija

kardiovaskularnog sistema. Tuspadaju pre svega hormoni bu-brega — sistem renin angioten-zin, zatim antidiuretski hormonneurohipofize i konadno jo§

uvek nedovoijno prouCeni hor-

monl srca.

A) Trase slslolnog arlerljskog krvnog priliska i spekiralna anallza;B) Trase srcanefrekvencije i spekiralna aiializa. (Japundiic, N. i

sar.. JANS. 30. 91, 1990).

Spekiraliia analiza sriaiie frekvencije A) konirola i B) posle

iniraveiiske aplikacije alrophia. (JapundUc, N. I sar., JANS, 30, 91,

1990).

55/MaJ 1991.

posle Intravenske aplikacije prazosina. (Japundil6, N. i sar., JANS,30, 91, mO).

Pored opste nervne i hor-

monske regulacije, postoji i lo-

kalna, metaboli^ka regulaciia kr-

votoka putem koje svaki organprema sopslvenlm potrebamamoie da reguliSe protok ktvi.

Pored ekstremno napornih,

stresogenih izazova koji akllvira-

ju regulacione mehanizme orga-

nizama, postoje i svakodnevnesituacije koje takode zahtevaju

prilagrâvanje na novonastaleusiove. Banalan primer prilago-

davanja je promena poloiaja te-

la. Kada dovek iz lezedeg polo-

2aja ustane, dolazi do preraspo-

dele krvi u organizmu pod utica-

jem zemijine teze I do naglog sli-

vanja krvi u noge. Venski priliv

u srce momentaino se smanjuje

i preti opasnost da srce ne is-

pumpa dovoijno krvi u mozak i

ostaie delove tela, odnosno preti

opasnost od omaglica I nesve-

stice. Kod ljudi koji su obolell odperiferne neuropatlje — bolesti

perlfernlh zivaca, refleksi vISe nelunkcionliu. te prillkom ustajanja

kod till bolesnika naslaju oma-glice pa dak I gubitak svesti.

Mnogo pre nego §to krv iz donjih

ekstremiteta prema srcu pogurarad mlilda III povuce negallvnl

pritisak u grudnom kodu prillkom

svake Inspiraclje, nervni sistem

najbrze reaguje I pokrece svoje

retlekse. Dolazi do aktivaclje

simpatidkog nervnog sistemakoji koriguje novonastalu sltuacl-

ju. Dakle, svaka nada aktivnost,

pa dak I ona koje nismo direklno

svesnl, Izaziva promene u orga-

nizmu i zahleva stainu adaptaci-

ju.

Vrednost krvnog pritlska nl ujednom trenutku nije Ista. Onaosciluje u strogo dozvoljenomintervalu vrednosti (od oko 60—180 mmHg). Tako na primer ka-

da se pogledaju vrednosti regl-

strovanog krvnog pritlska u kon-

tlnultetu, u duzem vremenskomIntervalu, primecuje se da sevrednosti krvnog pritlska I srda-

ne frekvenclje svakog mlnutamenjaju prilagodavajudi se po-trebema organizma. Medutim,primecuje se da postoji odrede-na pravllnost I ponavijanje vecegbroja oscilacija (si. 1). Jod u 19veku Mayer je opisao talase kr-

vnog pritlska koji se ponavljaju

sa periodikom od 10 ciklusa uminuti. Takode, u proSlom veku,

opisani su brzi clklusi, za koje seotkrilo da po brzini odgovarajurespiracljl. Ova pojava nazvanaje respiratorna sinus arllmija.

Dakle, jod krajem prodlog vekanaucnici su se zaintercsovali zavarljadje krvnog pritlska traiedi

da otkriju njihovo poreklo, uzro-

ke 1 znadaj za organlzam. Danasse sumnja da bi oscllacije kr-

vnog pritlska koje su kod slmpa-tlkotonlcara, (simpatikotonidarl

za razliku od vagotonidara, suljudi kod kojih rad simpatidkog

nervnog sistema domlnira nadparasimpatidkim. Prepoznaju se

pa staino vla^nlm dianovima),

jako zastupljene, mogle da budupredznak otoljevanju od esenci-

jaine hlpertenzlje. Zapravo znase da je porast krvnog pritlska

uvek u pozitivnoj korelaciji saporastom sopstvenog varljablll-

teta. Sumnja se takode da bl po-

vedanl varljabllitet krvnog prlti-

ska mogao da predstavija do-datno opteredenje za rad krvnih

sudova I srca, kao I da mo2e blt-

no uticatl na razvoj njitiove hi-

pertrofije (povecanje mase) I

sledstvene neefikasnosti I tro-

mosti. Kod hipertenzivnih ljudi

volumen krvnog suda je sma-njen I organ! nlsu dovoijno snab-

devenl krviju. Kasnije, krvni su-

dovl postaju krti, ne mogu da Iz-

drê velike napore, I tada mozedodi do krvarenja u najosetljlvl-

jlm I vitaino vaznim organima (u

srcu, u mozgu, ltd). Jedan od ta-

kvih napada mo2e se zavrditi fa-

talno (Infarkt, diog i dr).

ZNAtflJ RAZVOJAKOMEmliRSKETÊHNIKE U JZUHaVANJUVARiJABH.ITErAKRVNOG PRITISKA

Problem varijabllnosti krvnog

pritlska I srdane frekvenclje je

poslednjih godina zainteresovao

mnoge naudnike I istrailvacke

grupe iz oblasti hlpertenzlje.

Zalnleresovanost za problemvarljablliteta krvnog pritlska I

srdane frekvenclje pre svegaomogucen je razvojem kompju-tera i specljalnlh softvera koji su

napravijeni u cllju Istra2lvanja

varljablliteta — periodidnlh osci-

lacija krvnog pritlska I srdanefrekvenclje. To je tzv. SPEK-TRALNA ANALIZA krvnog pritl-

ska I srdane frekvenclje. Fourie-

rov algoritam prepoznaje I grupl-

de oscllacije Iste frekvenclje,

rastavljajudi slo2enu sinusoidu

oscilacija pritlska III srdane fre-

kvenclje na njene sastavne

komponente (si. 1). Ova mate-

malldka procedure mogla bi se

uporeditl sa prizmom, a varijabll-

nost kn/nog pritlska I srdane fre-

kvenclje sa zrakom svetlosti.

Tek kada svetlost prode kroz

prizmu postaju uodijive kompo-nente spektra — boje. Ekipa drKoena (Cohen) na MIT-u u Bo-

stonu otkrila je metodom spek-

tralne analize srdane frekvenclje

I krvnog pritlska, da se spektrl

njihovlh oscilacija sastqe Iz tri

identidne zone. Ill, drugim redl-

ma, postoje trI osnovne oscllacl-

je srdane frekvenclje i krvnog

pritlska. Zona brzih oscilacija

predstavija oscllovanje srdane

frekvenclje i krvnog pritlska za-

jedno sa respiracljom. Zonasrednje brzih talasa koja vero-

vatno nastaje kao posledica ra-

da krvnih sudova (vazokonstrik-

GALAKSIJAfT 56/e.iak.i|. 229

OTKRIVANJE SRCANIH OBOLJENJA

iVovfl dijagnnslickti lehiiika, kompjulcrska lomografija, iiiiapredila

je dijagiioslicininje mnogih holesli, ali, ii sfucajii srcanlli oholjeiijii

nije miwgo pomogla.

Merenja vaskularnih oboljenja nogit jedaii je

ocl jednosiavnih naCina otkrivanja podloznosti

rizikii od srcanih napada i iidara.

SPRECAVANJE ARTRITICNIHZAPALJENJA

Novi tip anthela stvoren u epruveti, koji je

proizveo islrazni tim sa jednog hritanskog

univerziteia, mozda ce bid sposnban da

prekine proces zapaljenja u zglobovima od

Ideja 0 novom nafiinu otkrivania

podloznosti srcanim oboljenjima

poidkia je od lima sa Edinbur-

§kog univerziteia u Skolskoj.

Ova] tim posebno se bavi spre-

Cavanjem oboljenja u arterijama

i venama nogu. Vecina ranijih

programa za vaskularna istrazi-

vanja bita su usredsredena naprovenciju srcanih napada i uda-

ra. Sada naucnici pokuSavaju daistraze i razviju ne samo nacine

otkrivanja ranih simptoma peri-

femih vaskularnih oboljenja no-

gu, ved i naCine prevenclje.

Arterije nogu uglavnom stra-

daju od arteriosklerOze, zaCep-

Ijenja koje dovodi do smanjenogorotoka krvi I pmuzrokuje boT.

NajceSda oboljenja su, medu-

lim, progirene vene koje zahte-

vaju operativni zahvat, lake nlsu

opasne po iivot. S druge strane,

progirene vene mogu da se raz-

viju u mnogo ozbiljnlja stanja ci-

reva I otvorenih rana. sto, narav-no zahtQva bolnlcko lecenje.

Vecina pacljenata podinje salecenjem tek u kasnom stadiju-

mu bolesti. Bag zato je bitno ra-

no otkrivanje simploma. Ovo 6eu radu Edinburgkog lima omo-guciti novi Dupieks skener koji

vizueino prikazuje nepravilnostiu venama i arterijama. Dr Dzeri

Fbuks, jedan od inieijatora pro-

jekta kaze: „LJ poredenju sa va-

skularnim oboljenjima srea, no-ge su mnogo dostupnije za ispi-

tivanje i lecenje. Naga je pretpo-

stavka da merenjem oboljenja u

nogama mozemo na najjedno-

stavniji nadin otkriti osobe koje

su iziozene riziku od srdanih na-pada I udara.” Uskoro u projekal

ulaze i a zapravo je planlrano

formiranje celovlte interdiscipli-

narne grupe.H

reumadenog artridsa.

Dr Rov D2efris, koji sa svo-

jim timom sa Odeljenja za imu-

nologiju Univerziteta u Birmin-

ghamu vec tri godine radi nastvaranju antitela, objagnjava:

'Ukoliko bi mogli da spredimo

zapaljenje, mogli bi da spredimo

i nagrizanje hrskavice gto dovodi

do trenja i erozije kostiju, a ka-

snije i do osaka6vanja zgloba.

Kod drugih oblika artritisa

zapaljenje obidno kratko traje I

moie se ubiaiiti pomodu sterol-

da i drugih antiinflamalornih le

kova. Reumatidni artritis je, na-

suprot tome, dugotrajno obolje-

nje I desto ne reagujc na iste

tretmane.

Zapaljenje, koje mo^e da na-

stane kao rezultat povrede, in-

fekeije ill alergije, je prouzroko-

vano nagomilavanjem liuida koji

donose supstance Iz krvi, uklju-

dujudi antitela koja se normainobore proliv infekeije. Ova antite-

ia 'obmotavaju' bakteriju, a za-

tlm reaguju sa belim zrncima,

koji gutaju obmotanu bakteriju i

slomatologije.

Pn/i komercijalni laser zatretman zuba eliminisade bol Iz

ovog neprijatnog ledenja. Proi-

zveden je I do sada je uspegnoprimenjen u sto hiljada sludaje-

va. Moie biti primenjen u svim

lazama trelmana, all posebno u

sludaju velike osetijivosti zubana dodir I hladnoriu.

Dr Margal Mida objagnjava

da je laser zasnovan na neodl-

miumu (itrijum-alumlnijum gra-

napadaju je sa enzimima koji senalaze unutar zrnaca. Medutim,

enzimi se ponekad ispugtaju vanzrnaca i mogu da ostete okolnoIkivo. Kod zglobova obolelih odreumatoidnog artritisa ima mno-gtvo veoma aktivnih belih zrna-

ca, ali nema vidijive infekeije.

Veruje se da takozvani Reuma-loidni Faktor ill RF antitela,, ume-sto da obmotaju bakteriju, ustvari obmotaju druga antitela i

aktiviraju proces oslobadenjaenzima van belih zrnaca, dimese prouzrokuje zapaljenje i dru-

ga ogtedenja.

Aniitelo koje je proizveo dr

Dielris funkeionige tako gto pre-

poznaje, a zatim se i sam vezuje

za RF antitela, dime se spreda-

va da se pridvrste na druga anti-

tela i tako se prekida ciklus.

Islra2lvanja koja tek treba dase obave, treba da osiguraju daovaj reagens smanji oslobada-nje enzima, pre nego sto zapod-nu kllnidke probe.

nat) u da razlage tkivo takvombrzinom da nervni impulsi ne sti-

iu da regislruju bol. PrI tome ra-

di s takvom preciznogdu dazdravo tkivo ostaje netaknuto.

Nema nikakvih vibraeija, nemabola. Nema opasnosti od neze-Ijenih ogtedenja koje mo2e iza-

zvali ruka stomatologa jer i pri

najmanjem pomeranju izvan cilj-

nog tkiva dolazi do defokusira-

nja i laser postaje bezopasan.

BEZBOLNO LECENJE ZUb-A

Upotrebom prvog komercijalnog lasera u

lecenju zuba, pocelo je doba bezbolne

cije ill vazodilatacije) u odgoyo-

ru na termoregulaciju, i zonanajsporijlh talasa, najmanje je

poznata, ali se zna da pruza in-

formaeije o tunkebnisanju hor-

monskog sistema renin angio-

tenzin.

Oscilacije krvnog pritiska i

srdane irekveneije su regulisane

radom vegetativnog nervnog si-

stema ~ simpatikusa i parasim-patikusa. Respiratorne talase,

na primer, kontrolige deseli kra-

nijalni — nervus vagus, koji dini

vedi deo parasimpatlkusa. Kadase eksperlmentalnoj givolinji ili

doveku da atropin, lek koji bloki-

ra vagus, ove oscilacije nestaju

iz spektra srdane frekveneije.

Lekovi kao gto su prazosin ili ne-

ki drug! periferni vazodilatatori,

smanjuju zonu srednje brzih os-

cilaeija u spektru krvnog pritiska,

a lekovi iz grupe beta blokatora

to isto dine sa srednje brzim os-

cilacijama srdane frekveneije.

Ne samo lekovi, ved i bolesti

perlfemog nervnog sistema, kaogto je gore pomenula periterna

neuropatija, koja se javija u sklo-

pu mnogih bolesti (dijabetesa,

insufieijeneije bubrega alkoholi-

zma i dr.), menjaju izgied spek-tra srdane frekveneije i krvnogpritiska pre pojave prvih simpto-ma bolesti. Spektri ovakvih bole-

snika pokszuju siromagtvo osci-

lacija i pribligavaju se skoro pra-

voj liniji. Poznato je da takvi bo-

lesnici imaju veliklh problems dareguligu krvni prillsak i da se bagkod njih javijaju omaglice prill-

kom ustajanja — ortostalska hi-

potenzlja. Spektar srdane tre-

kveneije iransplantiranog srea

takode Je karakteristidan, haoli-

dan, bez jasno ogranicenlh zonaspektra. Takav spektar je izraz

denervisanog srea.

PrednostI metode spektralne

analize u ispitivanju varijabllnosti

krvnog pritiska i kardiovaskular-

nih refleksa je odigledna. P^e

ere kompjutera, jedini uvid u va-

rijabititet krvnog pritiska dobijao

se izradunavanjem odstupanja

amplitude oscilacija od prosednevrednosti krvnog pritiska. To od-

stupanje naucnici su izraJavali

preko standardne gregke ili vari-

janse. Ove vrednosti davale susamo grubu meru varijabilnosti i

najvise su izragavale varijaeije

srednje brzih talasa, jer imaju

vede amplitude, ne vodedi radu-

na 0 najbriim talasima male am-plitude. Razvoj metode spektral-

ne analize ide u pravcu otkazi-

vanja sve sjxirijih oscilacija ker-

diovaskularnih parametara zagta je potrebno prethodno 24.

dasovno registrovanje i najsporf-

jih dnevno^nodnih oscilacija (zv.

cirkadijalnog ritma krvnog priti-

ska i srdane frekvencije.H

57/Maj 1991.

Kosmonautikd

Americki kosmicki program

iai u Skripcu

1989. godine „Allanlis“ lansira soiidu Mngelan

Prosle 1990. godine ohavljeno je Sest kosmidkih misija u okviru

programa „Spejs Sail", a za ovu, 1991. g. planirano je .sedam

novih letova. Ameriika agencija za kosmos i aeronautiku

(NASA), mediitim, ozbiljno racima na izmenu grafikona letova

satl-letelica hudud da je jedan od tri operativna Sada van

upotrebe.

Seplembra 1988 g., posle trogodi-

snje pauze nastale usied eksplozl-

je Satia „Celend2er“ nad K^p Ka-naveralom, program „Spejs Satrje

nastavijen dvadeset sestom misijom,

Potom Je usiedilo jog dvanaest orbitalnih

letova- Misije sa sluibenom oznakomSTS-28 (§atl ..Kolumbija", komandantBruster Sou), STS-33 (gatl ..Diskaveri",

komandant Frederik Gregor/), STS-36 I

STS-38 (0 kojima demo kasnije ne§tovise redi) imale su vojni karakter. Ostalemisi'je ostade upamdene po velikom do-prinosu kojl su dale razvoju astronom-skih nauka. Take je u mtsiji STS-30 (§at(

..Atlantis", komandant Deivid Volkei)

prema Veneri upudena automatska in-

(erplanetarna stanica „Magelan'', a u mi-

slji STS-34 (Satl ^Atlantis", komandantDonald Vilijems) ka Jupiteru je lansirana

letelica ..Galileo". Ekipa Lorena Srajvera

je iz tovarnog prostora 5alla ..Diskaveri"

iskrcala u kosmos Hablov kosmidkl tele-

Sall „lndevor", :omena za izKahlJeiil ,Xla-

lendzer“, gradi se u KalifonilJI. N/egiir pn’i

lei hire ohavljeii ii aprilii 1992. g.

skop, a jod je sveie sedanje na sundevusondu ..Odisej" koja je nedavno lansira-

na, kao I na uspe§nu astronomsku misi-

ju ..Astro-1".

Orbitaliii low

Program „Spejs Satl" prate ozbiijne

tehnldke poteSkode. tako da se grafikon

letova redovno koriguje. U kosmos kre-

de Sail koji je u potpunosti spreman zamisiju. U slu^benoj konotaeiji NASA-esvaka misija dobija odgovarajudu rednuoznaku I zadrtava je I u sluCaju otkazi-

vanja mislje. Zato imamo sludajeve gde,na primer dvadeset osmi let sa slu2be-nom oznakom STS-29, prednjadi letu

br. 30 sa sluzbenom oznakom STS-28ltd.

Jedna od najzanimijivijih pro§logodi-

§njih misija koja je, nezasluzeno, ostalau senci poduhvata sa Hablovim kosmid-kim teleskopom, misija spaSavanja sa-telita LDEF, obavtjena je od 9. do 20.

januara 1990. godine. lako je to bio tri-

deset tredi let u programu ..Spejs §atl“,

slu^bena oznaka misije je STS-32. Kaoorbiter upotrebljen je Sail ..Kofumbija",

najstariji medu ameridkim satlovima.

Drugog dana leta, specijalista misije.

astronaut Dejvid Lou {David G. Low) is-

tovario je u kosmidki prostor telekomuni-kacioni satelit ..Sinkom F-S" (Syncom),pomorski satelit vrednosti osamdesetpet miliona dolara i mase oko deset to-

na. Raniji naziv satellta ove serije bio je

..Lisat" i ovo je poslednji satelit u siste-

mu globalne veze oruzanlh snaga SAD.NeSto kasnije, nSinkom F-5" je sopstve-nim pogonom dospeo na parkirnu, geo-stacionarnu orbitu. Posle toga, petodla-na posada krenuia je u orbitaini lov naproblematidni satelit LDEF. Ovaj satelit

dije pravo ime glasi ..Platforma za dugoeksponiranje", lansirala je posada BobaKripena (Crippen) u 11. letu. aprita 1984.godine. Konstruisan u Godardovom ko-

smidkom centru, LDEF je bio namenjenistrailvanju uticaja kosmidkih usiova narazlidite organske i neorganske materi-

jale (na primer, obrasci koji de u faudud-nosti biti upotrebljeni za gradnju raket-

nlh motors na dvrsto gorivo, elektron-

skih filtara, optidkih vlakana, sundevihbaterija i dr.). Satelit ima oblik viSegranepravougaone prizmo duiine 9,1 m,precnika 4,3 m i mase 9,7 tona, od degana naudnu opremu otpada dak 6,1 t,

LDEF je trebaio vratiti na Zemlju godinudana po lansiranju. Sa putanje visine

470 km, satelit je, u meduvremenu, bu-dudi da ne poseduje pogonske jedinice,

lagano podeo da gubi visinu leta. Ope-raeija spadavanja je vide puta odiagana,narodito posle gubitka datia „Calend2er"koji je i bio predviden za njegovo spada-vanje. Kada je postalo jasno da satelit

naglo gubi visinu jer je guslina vidih slo-

jeva almosfere povedana posle inlenziv-

nih aktivnosti na Suncu u avgustu 1989g., NASA je donela odtuku da posadadatia „Kolumbija" vrali satelit na Zemlju,tri meseca pre njegovog ulaska u gusteslojeve atmosfere.

Nizom manevara, komandant misije

Denijel Brandenslajn (Daniel C. Bran-denstein) i pilot Dzejms Vederbi (JamesD, Wetherbee), priblizili su datl na samodeset metara od satelita LDEF. Zatim je

specijalista misije Son/ Danbar (BonnieJ. Dunbar) mehanidkim manipuiatoromdohvalila satelit. Operaeija nije nimalojednostavna, bududi da na pasivnomsatelitu postoje samo dve brave za za-hvatanje. Nekoliko dasova, Danbarovaje drzala LDEF nad tovarnim prostoromdatia, dok je MarSa Ajvins (Marcha S.Ivins), tredi specijalista misije, kameromsnimala povrsinu satelita, obrativsi po-

58/Galakslja 229

sebnu paznju na njegovu aluminijumskuopiatu koja je dest godina bila izlo^enaintenzivnom kosmidkom zradenju. Zatimje LDEF lagano utovaren i automatskipridvrdden u terelnom prostoru datia.

U zavrdnoj etapi misije, malo uzne-mirenje medu astronautima unelo je iz-

nenadno aktiviranje jednog korekeionogmikroraketnog motora koje je prouzro-kovalo lagano obrlanje datia. Serijomimpulsa, komandant Brandensfajn, ko-me je ovo bio tredi kosmidki let, umirioje „Kolumbiju". Na veliku radost posade,let je produzen za jedan dan zbog gustemagle nad vazduhoplovnom bazom „E-

dvards" (Kalifornija), gde je posada tre-

baio da aterira. Slededeg dana, 20. ja-

nuara, magle vide nije bilo i, posle re-

kordno dugog leta u programu „SpejsSatl“ koji je trajao 10 dana, 21 das i 01min,, datl ..Kolumbija" blago slede naZemiju. U trenutku sletanja, datl je imaorekordnu masu od 103,8 t.

prbife Pentagona

Zatidje u programu „Speis Satl" na-stalo nakon eksplozlje „6elendiera"odrazilo se I na planove Ministarstva od-brane SAD koje je bilo prinudeno dasvoje izvodacke sateilte I satelite name-njene eksperimenttma u okviru progra-ms SDI lansira na orbitu konvencional-nim raketama-nosadima ..Delta 2"

i .Ti-

tan 4". Po obnavijanju satl-misija, Pen-tagon se nije odrekao svojih potrodnihiansera, dok je manji deo vojnog programma reaiizovao u programu „Spejs Sail",

Tako je ovaj program na najboljem putuda postane civilni, naudno-istraiivadkiprogram, bez vojnlh primesa. Naime, saizuzelkom jedne vojne misije, ostalih 26misija planiranih za sledebe tri godine,imabe iskijudivo civilni karakter.

Prodle, 1990. godine, obavijene sudve tajne misije. Prva je otpodela28.02.1990. g. lansiranjem datia ..Atlan-

tis“. Red je od 34. letu sa sluzbenomoznakom STS-36. Poletanje je prelhod-no odiagano pet puta. Dva puta je pre-

hlada komandanta misije, astronautsDzona Krejtona (John O. Creighton) bila

razlog odiaganja poletanja, dva puta je

to udinilo nevreme nad Kejp Kanavera-lom, a jednom kvar na kompjuteru datia.

Osim Krejtona (drugi let), u sastav po-sade ulaze astronaut!, pilot Dzon Ka-sper {John H. Casper, prvi let), i speeija-

listi misije Ribard Malejn (Richard M.Mullane, tredi let), Dejvid Hilmers (DavidC. Hilmers, tredi let) i Pjer Tjuo (Pierre

J. Thuot, prvi let), Svi dianovi posade suastronaut! NASA-e. U misiji nije uzeoudedde prodstavnik Ministarstva odbra-ne, kako je to praktikovano u vojnim mi-sijama pre eksplozlje „Celendzera".

Tokom osamnaestog obrtaja okoZemlje, dvadesetsedam sati posle lansi-

ranja, posada je. pomocu novog siste-

ma za izbacivanje korisnog tereta Iz to-

varnog prostora datia, iskrcala izvidadki

satelit AFP-732. Red je 0 avangardnoj

59/Ma| 1991.

pularno nazvan „Gmizavac'‘ (Crawler),

zaostavStina iz programa ..Apolo", nosio

je Satl „Kolutnbija“ sa orbltalnom opser-

vatorijom „Astro-1". Lansiranje §alla

„Kolumb(ja" (misija STS-35/Astfo-1) bilo

je predvideno za sesnaestf maj. Kada je

§atl postavijen na lansirnu rampu, slrub-

njaci su uodlli isticanje raketnog goriva

(tecnl vodonik) u sisfemu za freonsko

hladenje satla. Odiuceno Je da se zame-ni teSko dostupni ventil koji se nalazi is-

pod poda prednjeg deia tovarnog pro-

stora satla, Operacija zamene je izvede-

na na samoj rampi, a poletanje odloze-

no za tridesetl maj, Kada je do novogstarta ostalo Sest dasova, ponovo je ot-

krlveno isticanje goriva i to u spojnomventilu magistrale kojom se tecni vodo-

nik Iz centralnog rezervoara ubacuje upogonski sistem Satla. Odigledno, na-

stao je ozbiljan problem. NASA donosiodiuku da se Satl, po drugl put u Istorija-

tu programa „Spejs Sail", sa lansirne

rampe vrati u monlazni hangar VAB, joS

Jednu zaostavStinu iz programa „Apolo".

Tamo je ..Kolumbija" podvrgnuta detalj-

nom pregledu,

Ne gubebi vreme, NASA izvodi nalansirnu rampu Satl .Atlantis" predvidenza vojnu misiju STS-38, koja Je planira-

na za sredinu Jula. Medutim, prilikom

probnog punjenja rezervoara gorivom,

ustanovljeno je da gorivo istibe I kod ,A-tlantisa”. Isticanje je regisirovano samoonda kada je rezervoar napunjen I kadatemperature vodonika padne na — 215stepeni C, sto je dodatno kompllkovalo

situaciju. Odiubeno je da Satl ..Kolumbi-

ja“ sa novim spojnim ventilom, pozajm-Ijenim od novog, betvrtog Satla ..Indevor"

koji je u fazi gradnje u Paimdejiu (Pyl-

mdale), Kalifornija, zameni ..Atlantis" narampi 39A. a da ovaj bude vraben. Sveovo je uticalo na dodatni porast troSko-

va misija.

Prilikom zamene ventila na Satlu

..Kolumbija". strucnjaci su otkrill u njemuoko dvesta staklenlh zrna dlju prirodu ni-

su uspeli da objasne. Sve u svemu. Satl

..Kolumbija" sa opservatorijom ,.Astro-1"

ponovo je postavijen na lansirnu rampu.Poletanje je predvideno za prvi septem-bar. all, dan ranije. olkazao je sistem zatelemetrijsku predaju podataka jednogteleskopa opservatorije J\stro-T‘. Start

je. ponovo. odlo^en, ali infenjert NASA-'S otkrivaju novo isticanje goriva i to krozventil smeSten u zoni repnog deia satla.

tako da je njegova zamena oduzela ma-lo vremena. Start je odIoSen za osam-naesti septembar. ali ni tada Satl nije

krenuo jer je uobeno novo isticanje gori-

Painja se prenosi na susednu ram-pu 39B. gde je ppbetkom septembra po-sfavljen Satl ..Diskaveri" sa sunCevom /e-

telicom ..Odisej". Prioritet je dat misiji

STS-41. budubi da je ..kosmibko okno"

za lansiranje ..Odiseja" prema Jupiteru

bito otvoreno svega devetnaest dana utoku predstojecih osamnaest mesecl.Pripreme za poletanje satta ..Diskaveri"

Specijalhla misijc STS-J2 Mtiria .\jyiii

uyeiharanje axiriinaiila pri krutkoirajm

kosmibkoj letellci vojne namene koja be

sa poznatim kosmibkim izvidabima tipa

KH I LIRS predstavijati okospicu amerib-

kog sistema za izvidanje I rano uzbunjl-

vanje sa orbits. Masa satelita Iznosi

osamnaest tona, a cena oko 500 milio-

na dolara sto dovoijno govori o nivou

tehnologlje koja je primenjena u satelitu.

Za potrebe izvidanja. koristi se optibko-

-elektronska aparatura, kao I radloeiek-

tronskl sistem za komunikacije koje teku

zalvorenim kanalima radio-veze. Vojni

strubnjaci smatraju da satelit moie kon-

trolisatl osamdeset procenata teritorije

SSSR-a. Let Satla ..Atlantis" je trajao 6e-

tirl dana. deset sati i osamnaest minuta.

Sletanje je uspeSno obavijeno, na pisti

baze ..Edvards".

delnyaiijii hesleziii'ikan slaiija.

Blokada programaPo zavrSetku vojne misije, krajem

Mrila 1990 g.. petoblana ekipa LorenaSrajvera (Loren J. Shriver. drug! let) ko-

ju su sabinjavall astronauti Carls Bolden(Charles F. Bolden, drugl let), pilot, i

specijalisti misije Brus Mekendles (Bru-

ce McCandless, drug! let). Ketrin Sail-

ven (Kathryn D. Sullivan, drug! let) I Sti-

ven Hauli (Steven A. Hawley, trebi let),

istovarila je Hablov kosmibki teleskop

na orbitu u misiji STS-31 (bio je to 35.

let), 0 bemu je ..Galaksija veb pisala.

Dok je Satl ..Diskaveri" sa Hablovim tele-

skopom stajao na lansirnoj rampi 39BKenedijevog kosmibkog centra, spre-

man za poletanje, ka'susednoj rampi39A ogromni gusenibar-transporter, po-

giisenicarom-lransporierom, krece iz

MoMainog hangara prema lanslmoj rampi

teku znatno brie i, posle petomese6nepauze, 06.10-1990. g. ameriCki astro-

nauti ponovo kredu u kosmos. Sest Ca-

sova posle lansiranja, specijalista misije

Tomas Ekers (Thomas D. Akers, prvi

let) Iskrcava letelicu „Odisei'' u slobodni

prostor. (lias kasnije, aktiviran je prvi

stepen lUS pogonskog sistema „Odise-ja" u trajanju od 146 s. Potom je 100 8radio drugi stepen saopgtivSi dodainoubrzanje aparatu, da bi, na kraju, 30 sradio stepen PAM-C. Jedan 6as i dva-deset 6etirr minuta nakon §to je ..Odisej"

napustio tovarni prostor §atia, odvojenje od posiednjeg stepena pogonskog si-

stema i krede ka Jupiteru 6ije de ga gra-

vifaciono polje usmeriti prema sundevimpoiovima.

Ostatak detvorodnevne misije (36.

iet), petodiana posadaje proveia vrdedi

naudne eksperimente. Asironauti Villjem

Seperd (William M. Shepherd, drugi iet)

i Brjus Melnik (Bruce E. Melnick, prvi

let), specijalisti misije, isprobavall sumetodiku zahvata delova sundeve bate-

rije pomodu mehanidkog manipulatora.

Eksperiment de pokazati da li je mogu-de ostvariti misiju spadavanja telekomu-nikacionog satelita „lntelsat 6“, planira-

nu za slededu godinu. Ovaj satelit je

lansiran pre sedam meseci, ali je, zbognepreciznog rada posiednjeg stepenarakete — nosada „Titan 3", dospeo nanisku orbitu. Telo satelita vrednogosamdeset mlliona dolara, prekriveno je

identidnim sundevim baterijama sa koji-

ma je operrsala posada datia ..Diskave-

U praskozorje, 10.10. 1990 g., ko-

mandant posade Ridard Ridards (Ric-

hard N. Richards, drugi let) I pilot RobertKabana (Robert D. Cabana, prvi let) pri-

zemljili su datl u bazu „Edvards", prove-rivdi kodenje osnovnog stajnog trapa.

Naime, NASA namerava da obnovi sle-

tanje svojih datlova na betonsku pislu uKenedijevom kosmidkom centru.

la.mo gd« U vremeU meduvremenu, mehanidka odtede-

nja na datlu ..Atlantis" otkionjena su u

VAB-u, te je Satl transportovan do lan-

sirne rampe. Na susednoj rampi je i da-Ije, strpijivo stajao datl „Kolumblja", alije

sled dogadaja u Persijskom zalivu usio-

vio poletanje Satia .Atlantis" u vojnu mi-siju. Problema sa isticanjem goriva nlje

bllo, ali je tajni korisni teret. red je, naj-

verovatnije o satelitu za pradenje situa-

cije u zalivu, omeo planirano poletanje.

Nakon njegove opravke, datl ..Atlantis"

krede 16.11.1990 g. u misiju STS-38(37. let). Astronaut!, komandant RidardKouvi (Richard O. Covey, tredi let), pilot

Frenk Kalbertson (Frank L. Culbertson,prvi let) i specijalisti misije Robert Sprin-

ger (drugi let), Karl Mid (Cari J. Meade,prvi let i Carls Gemar (Charles D. Ge-mar, prvi let) Istovarili su izvidadkl satelit

na orbitu i, neuobidajeno dugo leteli unjegovoj blizini. NASA nlje 2elela da ko-

mentarile ove manevre na orbiti, izbe-

gavdi da idta kaie o eventualnom kvaruna satelitu. Inade, nekoliko dana ranije,

SAD su lansirale jod jedan vojni satelit

rakelom-nosadem .Titan 4", tako da sebroj satelita ukijudenih u pradenje situa-

cije u Persijskom zalivu povedao nadvanaest.

Misija je zavrdena dvadesetog no-vembra, povratkom datia ..Atlantis" napistu Kenedijevog kosmidkog centra nakoju datl nlje sleteo od 1965. godine.

Dugo odiagano poletanje datia „Ko-lumbija" u misiju STS-35/Astro-1

,ko-

nadno je obavijeno 02.12.1990. godine.U tovarnom prostoru datia smedtena je

jedna od verzija laboratorije ..Spejslab",

sastavijena od tri nehermetizovana pa-nels. Na prva dva panels firme .British

Aerospace" smedtena je rotaciona plat-

forma sa teleskopima, delo nemadkihstrudnjaka iz firme „Dornie". Platforms je

koridcena u misiji 51F/Spej8lab-2, avgu-sta 1985. (19. let), a omogudava precf-

znije navodenje opreme na objekte po-

smatranja i nosi tri ultraljubidasta pribo-

ra. Najvedi je UV-teleskop dudine detiri

metra namenjen dobijanju spektratnih

podataka u ultraljubidaslom diapazonu0 galaktidkim i vangalaktidkim objekti-

ma, posebno kvazarima. Poseban za-datak ovog pribora je otkrivanje heliju-

ma iz vremena .,\/Bllkog praska", sa sa-me granice vremena i prostora. Za po-smatranje zvezdanih grupa sluii apara-tura dirokopojasnog opsega konstruisa-

na u Godardovom kosmidkom centru.

Pomodu ovog pribora, specijalisti za ko-risni teret Semjel Djurans (Samuel T,

Durrance) sa Hopkinsovog univerziteta

1 Ronald Periz (Ronald Periz (Ronald A.

Parise) astronom kompanije ..ComputerScience", tokom desetodnevne misije,

posmatrali su ponadanje drevnih nebe-skih objekata, zvezda koje su znatno to-

plije od Sunca, ali manje mase od nadezvezde. Citaoci de se sigurno setiti dasu poslednji specijalisti za korisni teret

u programu „Spejs Satl", D2an/is i Me-

60/Galaksl)a 229

kollfova, leteli svega sedamdeset dvesekunde, nakon dega su nestali u eks-ploziji datia ..CalendSer".

Tredi element je UV-fotopolarimetar

kojim su, specijalisti misije, astronaut!

Oiefri Holman (Jeffrrey A. Hoffman,drugi let) i Dion Loundi (John M. Loun-ge, tredi let), inade astrofizidari po obra-zovanju, po prvi put vrdili merenja pola-rlzaclone svetlosti u UV-diapazonu. Do-bijeni su unikatni podaci o svojstvima

meduzvezdane praSine, mada su ispiti-

vanja pratile sitne tehnidke potedkode.

Na dva panela opservatorije nastav-Ija se platforma sa dirokopojasnim ren-

dgenskim teleskopom koji je konstrui-

san, takode u Godardovom kosmidkomcentru, a bio je predviden za posmatra-nje Halejeve komete, ali se od eksperi-menta odustalo posle gubitka „Calen-diera". Pomodu ovog teleskopa, tredi

specijalista misije Robert Parker (drugi

let) astronom sa dugim astronautskimstafom, pratio je izvore rendgenskogzradenja koje je otkriia orbitalna auto-matska opservatorija ..Ajndtajn", Osimastronomskih istrazivanja, sedmodlanaposada satia je odrdala predavanja saorbite za studente u Alabami i Merilen-

du, a ostvaren je i kontakt preko radio-

veze sa sovjelsko-japanskom posadomna orbitalnom kompleksu „Mir". Koman-dant cele misije bio je veteran ameridkepilotirane astronautike. Yens Brand(Vance D. Brand, detvrti let), astronautiz rezetvne ekipe misija ..Apoio 15“

(1971. g.) i „Skajlab“ (1973. g,), udesnikIstorijske ameridko-sovjetske kosmidkemisije „Apolo“ - „Sojuz" (1975. g.) i dve§atl-misije (1982 i 1984. g.).

Dvanaestog decembra. datl .Kolum-bija" je pod komandom Branda i pilota

misije Gija Gardners (Guy S. Gardner,drug! let), sleteo na dno Isudenog jezerau vazduhoplovnoj bazi „Edvards“-

Od rekordnih 15 milijardi dolara koli-

ko iznosi budget NASA-e za ovu godinu,za realizaciju programs „Spejs Satl"

odvojeno je 2,3 milijardi dolara. Progra-mom je bilo predvideno da datl .Dlska-verl" sa sedmodlanom ekipom krene uosmodnevnu vojnu misiju, u okviru pro-grama SDI, krajem januara. Poletanje je

onemogudio poznati problem sa istica-

njem goriva. Tri testirana rezervoara ni-

su dobila prelaznu ocenu. Osim toga,problem je nastao i sa mehanidkimoStedenjem na darkama sa unutradnjestrane vrata tovarnog prostora. Na dar-

kama vrata sva tri datia olkrivene su ve-llke naprsline, koje su kod ..Diskaverija"

bile najvede, Zato je on, umesto ka zve-zdama, krenuo sa lansirne rampe pre-ma VAB-u, gde de biti podvrgnut dvo-mesednom testiranju. Njegovo poletanje

se odekuje podetkom maja, Pre ..Diska-

verija" u nebo de se otisnuti podetkomaprila satl .Atlantis," sa opservatorijomza proudavanje gama-zradenja. Bide to

trideset deveti let.

Grujica S. Ivanovic

M G A L A K S I J . A

Astrofizika

Magnetni MIecni put

ZAGONHKAMAGNETNOGTORNADA

Proucavajuci magnetno polje u Mlecnom pain, astronoini su

prevalili dug put od vremenu kada se verovalo da ?mignef

„vraca muzeve svojim zenama" i mice na otklanjanje govornihmana. Predmet interesovanja astrofizicara danas sii magnetnapolja galaksija udaljenih milione svetlosnih godina.

Magnetizam, svojevremeno smatran tabu temom u astronomiji,

.we vL?e postaje kljudni cinilac slike sveta koja nas okruzuje.

Za astrofizifiare magnetno polje veoma va2an dinilac u svemiru all je isto

je isto sto su polovi za psihoa- tako i tema o kojoj astrofiziCari ne volenalitiCare," napisao je jednom mnogo da govore. Magnetizam je jed-H.C. van de Halst (Hulst) sa nostavno isuvi§e misteriozan za njih.

tajdenske opservatorije. Magnetizam je lako magnetno polje ostavija traga u

— Magnemi loniatJti (obeteien sirelkom) je jimw ridljiv iia karli magaciiwg polja

iredisia Mlecnog 1‘iila.

61/Mai 1991-

svakom obliku zracenja koje dopire donas iz svemira same njegove pojavneefekte je veoma tesko posmatrati. Ovoje stvorllo veliku prazninu u posmatrad-klm podacima, sto je prosto nateralo

mnoge teoreticare da magnetizam jed-

nostavno ignorlSu u svojim razmatranjl-

ma.Danas se situacija polako menja na-

boije. Polako po6injemo da usvajamo ci-

njenicu da gravitacija nije jedini pokre-

ta£ svega u na§oj galaksiji — magneti-zam je vazan ainllac svega sto se deia-va u njenim spiralnim kracima. „Nagli

razvoj posmatrafikih tehnika i metodaomogucilo je adekvatnije odredivanje

uloge magnelnog polja u interstelarnom

medijumu," rekao je Rajner Bek (RainerBeck) sa instituta Maks Plank na po-slednjoj konferenciji astrofizicara posve-cenoj magnelizmu u svemiru.

Na primer, koristedi neke od tih no-

vih tehnika tim japanskih radio-astrono-

ma je otkrio neke dudne magnetnestrukture u samom srcu nase galaksije.

„To se moze nazvati pravim magnetnimtornadom“ kaze Yoshiaki Sofue sa Insli-

tuta za astronomiju u Tokiju. Tornado je

proizvod razlicite brzine rotiranja galak-

tidkog diska i haloa (materije koja gaokruzuje). On mo^e bitl reliktni oslatakmagnetizma koji je postojao u primordi-

jainom oblaku gasa iz kojeg je nastaoMledni Put. Danas ova magnetna polja

izviru iz galaktickog centra i formiraju

svojevrstan miaz dugacak 12.000 sve-

tlosnih godina.

Od M——tif do svetiMti

Sla je u stvari magnetno polje? Mag-netizam je sila koja drzi zatvorena vrata

vadeg hladnjaka alt i utide na stvaranje

zvezda i evoluciju galaksije. lako seopis neobicnih osobina rude magnotltaprvi put pojavijuje u starogrckim rukopi-

sima nekih 800 godina pre nove ere dvehiljade godina kasnije udinjen je samomali korak napred u razumevanju uzro-

ka i posledica delovanja magnetizma. UXIII veku jod se verovalo da magnet„vraca muieve svojim zenama" i utide

na otklanjanje govornih mana pojedina-

ca.

Do XIX veka gofovo nista nije urade-no na planu opovrgavanja ovih besmisli-

ca. Izraz magnetno polje prvi je upotre-

bio Majkl Faradej, jedan od najbrilijan-

tnijih eksperimentalnih fizidara koji suikada postojali. Njegovo interesovanje

za nauku pobudila su ptva izdanja En-cyclopaedio Britannice, slampana po-delkom XIX veka. On sam je cesto po-smatrao neobidne konture koje obrazujuopiljci gvozda u polju stalnog magneta,koje kao da su ocrtavale sam njegovoblik. Faradej je I definisao magnetnopolje kao deo prostora oko stalnog mag-neta. Posto same linlje sila polja nisu

vidijive Faradej se umnogome moraoosloniti na mod apstrahovanja prilikom

izvodenja eksperimenata. Zanimijivo je

pomenuli da je slavni Njutn svojevreme-

no odbacivao svaku pomisao o postoja-

nju gravitaclonog polja.

Odnos izmedu magnetizma i elektri-

cileta otkrio je danski fiziCar Hans Kristi-

jan Ersted 1820. godine. On je primetio

da igla kompasa skrede u polju oko pro-

vodnika kroz koji tece struja. Za samonekoliko meseci Parade] otkriva obrnut

sludaj: pomeranje stalnog magneta po-

red provodnika dovodi do indukovanje

struje u njemu. Ova otkrida su omogudi-la Dzemsu Klarku Maksvelu da dve sile

(magnetnu I elektridnu) ujedini u jedin-

stvenu, elektromagnetnu. DIrektna po-

sledica ove unifikacije je objaSnjenje pri-

rode svetlosti i drugih oblika elektro-

magnetnog zracenja.

Lako je zamislili magnetno polje okopravolinijskog provodnika, ali zapilajmo

se kakva su polja u samom svemiru? la-

ko nam se interstelarni prostor dini sa-

svim praznim on ipak nije savrSen va-

kuum po§to ga ispunjavaju slobodni

elektroni, fotoni i raznorodni nosioci slo-

bodnog naelektrisanja (kao npr. joni).

Slobodni elektroni su napustili maticne

atome usied difuzije zvezdane svetlosti

na desticama meduzvezdane pradine ili

dak usied mnogo burnijih dogadaja ka-

kav je npr. eksplozija supernove. Ersted

je otkrio da magnetno polje uzrokuju

naelektrisanja koja se kredu. Bududi daje svemir ispunjen elektronima u pokre-

tu logidno je odekivati da oni uzrokuju

pojavu makroskopskog magnetnog po-

lja velikih razmera. Naravno ono to zai-

sta i dini. Elektroni u kretanju dovode dopojave (promenijivog) magnetnog polja

koje na svoju ruku indukuje odredenoelektridno polje i tako redom. Ovo je

upravo opis stvarnih procesa u interste-

larnom medijumu (i ne samo u njemu.Magnetno polje igra ogromnu ulogu u

procesima koji se dedavaju i na nasemSuncu).

Opisan proces moze da se odvija

beskonadno dugo. pod usiovima da ne

dode do gubitka energije. Jednom stvo-

reno u nekoj jonizovanoj sredini mag-netno polje bezbroj puta prolazi kroz po-

menuti ciklus.

Magnetno polje je .^amrznuto" u in-

terstelarnim gasnim oblacima, tadnije

predstavija njibov konstitutivni deo. Akodode do postepenog kondenzovanjaoblaka jadina polja poprima enormnuvrednost. U izvesnom trenuiku ono pot-

puno zaustavija dalju kondenzaciju. Sli-

dan proces se dedava i u nasem nepo-

srednom susedstvu. Zamrznuto mag-netno polje u Sundevom omotadu izbija

na povrsinu stvarajuci poznate sundevepege. Interakcija izmedu segmenatasmrznutog polja uzrokuje pojavu solar-

nih bakiji, Ij. protuberanci. Uloga mag-netnog polja u zivotu Sunca je toliko

vaina da Robert Lejton (Leighton) imaobicaj da ka^e: „Kada Sunce ne bi imalo

magnetno polje bilo bi isto onako nein-

— ..Suprotni magneliil polovi" u okolinlSuncevog sistema nastaju kao efekai

perspeklive.

teresantno mesto kakvim ga vecinaastronoma danas smatra.“

Magnetno polje uspeva da stvari udi-

ni dak veoma interesantnim. Sa galak-

tidke tadke gledanja interstelarna polja

su takode zamrznuta ali je kretanje in-

terstelarne materije veoma sporo. Dokneka eksplodirajuca zvezda ne promenito stanje, dini se da jednom stvoreno

ovakvo polje moie da egzistira do kraja

zivota galaksije i samog svemira.

Ka.ko viJeti miigntiio_ polic?

Vektor magnetnog polja na povrsini

Zemlje je okarakterisan pravcem. sme-rom i intenzitetom. Linije sila ovog polja

se prostiru izmedu magnetnih polovakoji su duboko u planetarnoj kori, Igla

kompasa ne pokazuje samo pravac se-

ver-jug, ved se malo i naginje nadole.

Jadina ovog polja je oko 0,5 gausa (po-

redenja radi. jadina magnetnog polja

stalnog magneta dostile vi§e hiljada

gausa). Prosedna jadina Suncevogmagnetnog polja je oko 1 gaus. Na dru-

goj strani jadina magnetnog polja Mled-

nog Puta varira od jednog do nekoliko

desetina mikrogausa.

Galaktidko polje ne mozemo izuda-

vati razmeStajudi igle kompasa oko cele

62/Galak8ija 229

galaksije. Zbog toga astronomi tragaju

za polarizovanom svetloSdu zvezda (ra-

dijacija u kojoj talas osciluje samo u jed-

noj ravni). Svetlost se normaino sastoji

od talasa koji osciluju u svim pravcimaa polarizuje se najcesce prilikom prola-

ska kroz neki gasni oblak. Moze se po-

kazati da se destice' pradine u tim obla-

cima nagomilavaju oko linija sila mag-netnog polja (slidno opiljcima gvozda).

Ovakvi gasni oblaci deluju kao svojevr-

sni poiarizatori. Kada nepolarizovana

svetlost nekoga objekta dospe do ga-snog oblaka kroz njega prolazi samoona komponenta koja osciluje u pravcumagnetnih linija sila, dok se ostale kom-ponente ponidtavaju. Odredivanje ravni

polarizacije (pa i samog prisustva polari-

zovane svetlosti) vrdi se pomodu tzv.

analizatora.

Radio talasi takode mogu biti polari-

zovani. Ako ste ikada korislili kucnu TVantenu sigurno ste primetili da prijem

razliditih kanala zahteva i razlidita usme-renja antena. Praktidno morate znati ra-

van polarizacije odredenog kanala da bi

imali boiji prijem. Isto vazi i za radio ta-

lase iz svemira.

Veza izmedu polarizacije svetlosti i

radio talasa otkrivena je 1949. godine

kada su dva astronoma, Vilijem Hiltner i

Dzon Hoi (Hall) pokudaii da odrede po-larizaciju svetlosti izvesnog binarnog si-

stema (dvojne zvezde). Rezultat ih je

nemalo iznenadio: svetlost dvojne zve-

zde uopste nije bila polarizovana, tako

da je oborena teorija koju su pokudali

da dokaiu (teorija nije od vedeg intere-

sa za ovaj tekst), ali su shvatili da je ste-

pen polarizovanosti nekog svetlosnog

zraka upravo srazmerna kolicini inter-

stelarne prasine kroz koju zrak prolazi

na svom pulu do nas. Ovaj naiaz je bio

prvi dokaz postojanja meduzvezdanogrnagnetnog polja.

Do Holovog i Hiltnerovog otkrida po-smatrana je polarizacija svetlosti hiljada

zvezda. Mapa koja je dobijena (si. 2) naosnovu ovih posmatranja pokazujustrukturu magnetnog polja Miednog Pu-ta sve do udaljenosti od trideset hiljada

svetlosnih godina od Sunca (to je u

stvari region nadeg spiralnog kraka).

Na mapi se jasno uodava da je okogalaktidke longitude od 140 stepeni ra-

van polarizacije (a samim tim i pravaclinija sila magnetnog polja) gotovo para-

lelna sa galaktidkim ekvatorom. Ovapodrudja se prividno nalaze u sazvezdi-

ma Kasiopeje i Perseja. Linije polja namestu koje odgovara nasem poloiaju u

MIednom Pulu se protezu paraleino

Orionovom kraku u kojem se nalazi

Sundev sistem.

Pored opisanih ova mapa pokazuje I

neke neobidne formacije. Na galaktid-

kim longitudama od 225’(region Velikog

Medveda) i 45‘(u Orlu) vidimo nedto slo

bi na prvi pogled mogli nazvati suprot-

nim pofovima: gotovo sve linije sila teze

da se seku u pomenutim tadkama. Ovonaslaje prevashodno usied perspektive

(zbog gledanja duz naseg spiralnog kra*

ka. Linije sila su paralelne kraku pa seprividno seku u beskonacnosti, kao pa-

ralelne sine na pruzi). Druga neobicnastruktura je sjajna radio emisija projek-

tovana na ravan MIednog Puta na longi-

ludl od oko 30? Ova struktura, nazvanaPolama Mamuza, po miSljenju aslrono-

ma predstavija ostatak eksplozije super-

nova koja se odigrala pre nekollko mlllo-

na godina. Sama struktura je veomaslozena I sastoji se od slojeva gasa £lji

precnlk danas Iznosi nekollko stotina

svetlosnih godina koji nastavljaju da se

sire uprkos vremenu koje je proteklo odnjihovog burnog nastanka.

OdredujubI strukturu magnetnog po-

Ija Miecnog Puta Cinimo i veliki korak

napred u razumevanju slike kretanja in-

terstelarne materije oko centra galaksi-

je. Sve dok je meduzvezdana materija

blago jonizovana (tj. nije elektricno neu-

tralna) i magnetno polje „smrznuto", onode I odredivati parametre pomenutogkretanja zbog dinjenice da se naelektrl-

Sana materija moze kretatl samo duz II-

nija slla magnetnog poija a nikako lb nemoze sedi. Karta magnetnog poija Mled-

nog Puta je u stvari mapa skrivenlh sila

koje kontrolldy strukturu meduzvezdanematerije. '

Uvrnuta sveflost

Jod jednu va^nu dinjenicu o prirodi

magnetnog poija medu zvezdama sa-

znali smo 1960. godine, kada je otkrlve-

no da su radio talasi Iz MIednog Puta.

druglh galaksija I kvazara neznatno po-

larizovani. Ova polarizacija nije nastaja-

la kao rezultat dejstva meduzvezdanematerije ved se uzrok njenog nastankanalazio u samim izvorima zradenja. Pre

nego sto dolazi do nasih detektora ovozradenje prolazi kroz izvestan proces

slidan svojevrsnom „uvijanju", a uzrok

mu je magnetno polje siobodnih elektro-

na koje ispunjava celokupan svemir. Topolje je uzrok rotiranja (zakretanje) ravni

polarizacije taiasa. Ugao ovog zakreta-

nja zavisi od talasne duzine zradenja (o-

snove ovog efekta otkrio je jos Faradej

1845- godine).

Danas astronomi posmatraju Fara-

dejevu rotaciju u cilju odredivanja dvavazna svojstva svakog magnetnog po-

ija; ugao polarizacije u samom izvoru

zradenja I smer i pravac magnetnth linija

sila Izmedu izvora i posmatrada naZemiji. Kljudni rezultat ovih posmatranja

bilo je otkride neodekivane veze izmedumagnetnog poija Miecnog Puta i njego-

ve spiralne strukture. Katie neba izrade-

ne od strane Filipa Kronberga sa Uni-

verziteta u Toronto pokazuju da se linije

sila magnetnog poija protezu spiraino

oko jezgra nase galaksije stvarajudi

konturu koja veotria nallkuje spiralnim

kracima.

Kada bi mogli putovati prema centru

MIednog Puta primetlll bismo da linije si-

63/Ma| 1991.

.• 'iT.' •

. r'..

a-:-

,

Magomic

-ferseus

Spiral Arm

• Canis

Major

— Magnetno polje Mteinog Puiajmaeneini tornado obeleien sirelicom)

la magnetnog poija menjaju smer zavi-

sno od toga da li se prostiru unutar kra-

ka ill izvan njega. Izvan spiralnog kraka

u sazvezdu Strelac lociranog oko 6500svetlosnih godina daleko od Sunca igla

kompasa bi pokazivala orijentaciju u

pravcu galakticke rotacije. Unutar kraka

igla bi se zaokrenula za 180?

Mnanetni tornnilo

Iz gore navedenog se vidl da mag-netno polje MIednog Puta Ima oblik tan-

kih spiralnih kraka koji konvergiraju ucentru galaksije. Tim japanskih astrono-

ma je proucavao sta se deSava sa tim

kracima kada dosegnu galaktidko jez-

gro. Masuto Tsuboi, Makato Inoue i dru-

gi, specijalisti za radio polarizaclju u re-

gionu galaktidkog centra, sa NobejamaRadio Opservatorije otkrili su svojevr-

stan miaz materijala koji se velikom br-

zinom izbacuje iz jezgra nade galaksije.

Magnetne linije sila se protezu du^ tog

mlaza formirajudi „magnetni tornado" u

srcu MIednog Puta. Tornado se mo^eporeditl sa radio bijeskovima koji su re-

gistrovani u jezgrima izvesnog broja ak-

tivnlh galaksija i kvazara. U stvari, ovajmIaz ne mora postojati i danas. Ono dtomi mo2da vidimo je samo fosilizovant

ostatak magnetnog poija preostao iz

vremena burne aktivnosti naSe galaksi-

je.

Yoshiaki Sofue je jedan od sve ve-

deg broja istrazivada koji veruju da je

tornado dokaz pretposlavke o ranomnastajanju magnetnog poija u nasoj ga-laksiji. Prvobitno polje, nastalo u proce-su formiranja galaksije, se smanjivalokako je galaksija rotirala tako da je da-nas najvise koncentrisano u regionucentra.

Sitka galaksije posmalrane u ovomsvetlu je veoma slozena. Linije sila

magnetnog poija koje prolaze blizu kra-

ka u kojem se nalazi Sundev sistem spi-

raino uviru u centar galaksije na jednomnjegovom kraju, dok se linije sila koje

prolaze kroz krak ullvaju u sasvim dru-

gom. Obe grope se zatim prostiru dale-

ko izvan naseg zvezdanog sistema gdese preptidu sa linijama sila magnetnihpoija drugih galaksija.

Odigledno je da magnetno polje u

svemiru ne mozemo predstaviti kaomrezu linija koje povezuju suprotne po-

love locirane negde izmedu zvezda. Ustvari cini se da je „zamrznuto" magnet-no polje nase galaksije zadobfio oblik

kakav poseduje iskijudivo usied eonarotiranja galaksije oko svoje ose.

Uprkos odiglednom postojanju mag-netnog poija MIednog Puta samo njego-

vo poreklo je I dalje skriveno velom taj-

ni. To je klasidan sludaj pitanja sta je

nastalo, kokoska ill jaje (tj. magnetnopoije ill elektridna struja)? Jedna teorija

se bazira na postojanju snaznog elek-

tricnog izvora u MIecnom Putu. Ovakavdinamo koji je postojao veoma davno bi

mogao proizvesti kontinuaino magnetnopolje koje bi kasnije pretrpilo distorzije i

lokalne poremedaje snage usied doga-daja kakav je npr. eksplozija supernove.

Druga teorija govori da je sa formira-

njem galaksije nastalo njeno primordljal-

no magnetno polje koje bi bilo direktan

ostatak Velikog Praska. Isptva homoge-no kasnije bi prestalo da to bude usied

dinamo efekta.

Udeci kako da izudavaju magnetnopolje u MIecnom Putu astronomi su pre-

valili dug put od dana kada su se mag-netlma ledile bolesti I odrzavali brakovi.

Danas oni proudavaju magnetna poija

galaksija dalekib milionima svetlosnih

godina. Magnetizam, svojevremenosmatran tabu tema u astronomiji, sve vi-

de postaje kljudni dinilac slike sveta koji

nas okruiuje.

miGALAKSIJA 64/Galaksi|a 229

Astronomija

Voyager na novom putu

„Misija svih vremena" — red su dovoljne da okarakierisit

letove meduplanetarnih letelica Voidzer (Voyager — Putnik).

Nakon sto su poslale na hiljade snimaka svih velikih spoljnih

planeta i njihovih satelita, te obilje podataka koji su nani znatnopriblizili ono sto je do pre svega petnaest godina bilo

nedokiiiivo, letelice se strahovitom brzinom udaljavaju odSunca definiiivno napustajuci svoj dom — Suncev sistem.

Udaljenosi od preko §est milijardi

kilometara na kojoj se nalazi

Voidzer-1 sada je postala dovolj-

no velika da mu omoguci jedin-stven pogled na SunCevu planetarnuporodicu. Prvi put su se u vidnom polju

jedne Covekove Ivorevine nasle sve pla-

nete solarnog sistema. zajedno sa svo*jom matidnom zvezdom — nasim Sun-cem. Ovo su bill poslednji snimct kojenam je poslao Voidzer, dime je ovaj deomisije na najboiji na6in krunisan.

Dve letelice tipa Pionir (Pioneer)

upudene sa Zemlje 1972. i 1973. godi-ne, imale su tada revolucionaran zada-tak da detaijnije ispitaju divovske sveto-ve Jupilera i Satuma. Obe letelice (Pio-

nir-10 i Pionir-11) uspe§no su uradile

svoj deo posla uputiv§i nam do tada ne-videne fotografije Jupitera i Saturna,njegovih satelita I mnogo toga §to krasi

ove predivne dzinove. U to vreme, vecsu se uveliko izvodile pripreme za novu,unapredenu verziju sa slifinim zadat-kom. Tako je 20. avgusta 1977, godinelanstran Voidzer-2 a Sesnaest dana ka-snije I Void2er-1.

Movi cilievi iwisiie

Na prvi pogled, zbunjujuda je cinjenl-

ca da je Voldzer-2 lansiran pre Voidie-ra-1. Naime, prva letelica lansirana je

na takvu putanju koja je zahtevala duzi

let do prvog cilja, Jupitera. Tako je Voi-

dzer-1 nadleteo Jupiter cetirl meseca, aSaturn devet I po meseci pre Voidzera--2. I mada su misljom planirana samoIstraztvanja Jupitera I Saturna. dakle

kao I kod prethodne dve sonde tipa Pio-

nir, Voidzeri su lansiran! u vreme izuzet-

nog I retkog poravnanja spoljnih planetakoje se desava jednom u sto sedamde-set sest godina. Upravo je ovakva konfi-

guracija planeta omogubila jednoj odsondi da, krecubi se od jedne do druge,za samo dvanaest godina proletl kraj

sve betirl vellke spoijne planete.

Voidzer-1 s razlogom je upuben kaTitanu, najvebem Saturnovom mesecu.BllskI susret sa Tllanom dokazao je

pretpostavke o debeloj azotnoj atmosle-ri sa kompleksnim, ugljenikom bogatimorganskim jedinjenjima i povrSinom pre-

krivenom jezerima tebnih hidrokarbona-

ta. Za coveka, kao tipibnog predstavnika

zlvota baziranog na ugljeniku I sa uglav-

nom azotnom atmosferom. Titan je bio

svet Isuvise Interesantan da bi ostaonelspitan.

Ovim se, medutim, Voidzer-1 dovolj-

no udaijio od ekilpticke ravni zbog beganisu vise postojali usiovi za dosezanjesledebe eventualne tabke — planete

1‘orodiciii porirei Suiicevog si

rejleksije unuiar oplike na aparolima.Planete Venera i ZemIJa, loliko su sicusne,

da se pasmalrano iz Voyageroveperspeklive, golovo gube u Suncevombijeilavilu.

Uran. S druge strane, zahvaljujudi de-

taljnim i uspe§no obavijenim ispltivanji-

ma Saturnovog sistema, planerj misije

odlu6ili su da Voidier-2 pored ove pla-

nets proletl na takav na£in koji 6e muomoguditi da ponovo iskoristl efekat

gravitacione pracke. Take js ova leteli-

ca, zahvaljujudi gravitacijl prstenastog

diva Saturna, doblla dovoijno dodatnoubrzanje da bi dosegla svoj nov cilj

—Uran. No, na ovu odiuku dekalo se sve

dok prva letelica potpuno nlje zavrsila

svoju planiranu misiju u blizini Saturna

te njegovom gravitaeijom upudena vanekiiptike brzinom dovoijnom da napusti

Sundev sistem.

U trenutku odiuke i definisanja novih

ciljeva misije, jo§ uvek se nije znalo ho-

de li instrument! leteiice izdrzatl, premdaje nuklearnim pogonom obezbedenonapajanje koje mo2e potrajati do podet-

ka 21. veka. Sve u svemu, kao sto to

danas vrio dobro znamo, Voidfer-2 je

nakon proietanja pored Urana januara

1966. godine izvr§io sve dodatne zadat-

ke vezane za ovaj sistem, odakle se

uputio ka Neptunu proletevdi pored nje-

ga u avgustu 1989. godine. U tom tre-

nutku siduSni i zagonetni Pluton bio je

ved odvide daleko da bi ga ieteiica svo-

jim kursom mogla obuhvatiti. Pridruiivsi

se svom bratu blizancu, sonda se uputi-

la ka meduzvezdanom prostoru.

Tako su Voidieri od podetka svog is-

torijskog pohoda pa do danas poslall

preko dezdeset sedam hiljada snimakadetirl velike spoijne planete i njihovih pe-

deset sedam poznatih satelita. Prvi put

smo videli I detaijno upoznali predivne

daleke svetove Urana i Neptuna, otkrili

postojanje prstenova oko svih divovskih

planeta, upoznali njihove mesece I otkri-

II mnoge nove satellte, eruptivne vulka-

ne Jupiterovog Joa, ledenu povrdlnu

Evrope, zagonetni teren Uranove Miran-

da, gejzire Neptunovog Tritona . .

.

Zahvaljujudi poduhvatima Pionira I

Voldiera, podaci kojI su tokom proteklih

petnaestak godina stizall od njlh bill susve to vreme u centre paznje naudnejavnosti. Treba red! da su Pionirf projek-

tovanl tako da ostanu u funkeiji svegadvadesetak meseci. Nesto duieg vekatrebale su bit! leteiice Voidzer. Sve detiri

leteiice danas se, medutim, nalaze dale-

ko od svog doma I ogromnim brzinamahitaju ka Interstelarnom prostoru, ka he-

liopauzi, ivici sfere Sundevog magnet-nog poija gde Sundev vetar postaje sla-

biji od vetra naelektrlsanih destica dru-

gib zvezda. Smatra se da de leteiice do-

di do ovih oblasti u toku ove decenije,

eventuaino podetkom slededeg veka. Sobzirom na relativno dobro slanje vital-

nlh instrumenata zaduzenlh za ovakvamerenja, odekuje se da demo uskoro

primiti nove informaeije od Voidzera I

Pionira. Misija se, dakle, nastavija.

65/Mai 1991.

Poroditoi portrrt

Sto se tide snimaka dinl se da su

sonde uradile praktidno sve. No, dovoij-

no su daleko da se Sunce zajedno sa

svim planetama nafle u „vidnom polju“

njihovih kamera, a uredaji dovoijno

sna^ni da planete u njima ostanu vidlji-

ve. Voidêrl su tako dosli u jedinstvenu

prlliku da nadine grupni portret Sunde-

vog sistema na kojem de se uz matidnu

zvezdu nadi i svi njeni pratioci. Cuveni

Karl Sagan (Carl Sagan), nepopravijivi

optimista, izmedu ostalog i dian VoidSe-

rovog Imidiing tima, radio je na doblja-

nju ovih snimaka ditavu dekadu i to pla-

nirao kao zavrsni Voidierov zadatak.

Za „fotografa“ porodidnog portreta

izabran je Voidier-1 . Naime, ova sonda

je nakon ispitivanja Saturna upudena

van Sundevog sistema I nije bila optere-

dena dodatnim zadacima Ispitivanja

Urana i Neptuna koje je izvrSio Voidêr-

-2. Znadi da su njeni instrumenti u ma-

njoj meri oSledeni „gledanjem“ nazad ka

Suncu. Voidêr-2 je, s druge strane, iza

Neptuna I krede se mnogo bIlie ekliptld-

koj ravni pa je iz njegove perspektive

Jupiter suvise blizu Suncu da bl uspe-

§no bio snimljen.

Na Svetog Valentina, 14. februara

1990. godine, Voidzer-1 usmeiio je svo-

je kamere na niz raznobojnih tadkica

grupisanih u blizini sazve^da Orion. Le-

telica se tada nalazila na neverovatnoj

IGALAKSIJAIAslronomija

Nedavno je u astronomskim knigovimaobjavljena vest da su dvojica astronoma,Moris Dabin (Maurice Dubin), iz Centra za

kosmiike letove u Grinbeltu, i RobertSoberman (Robert Soberman), sa univerziteta

Pensilvanija, otkrili novu klasii malih kometa,nazvanih kosmoidi, koji u predniku jedva daimajii 10 do 12 milimetara. Odmah po ovomotkridu oni su agenciju NASA upozorili da de

kosmidka sonda „Galileo", iibrzo posle ulaska

u orbitu oko planete Jupiter 1995. godine, posvoj prilici biti oStedena, — a mozda i unistena

u Sudani sa nekim od ovih kosmoida. V vezi

sa tim Soberman kaze: „Mi pokuSavamo dane budemo suvise pesimistidni, ali je velika

verovatnoca da ce dodi do veceg broja sudarakosmicke sonde sa kosmoidima‘*.

J* ideje o postojan|u ko-

molda Dabin Je doiao pri

okuSaJIma da reSi aslro-

omsku zagonetku, kojurman Iznao pre 15 godi-

na. Kosmidka sonde „Pionlr 10

1

11", koje su zapodele svoje pu*tovanje kroz sundev sistem ra-

nih sedamdesatib godina, Imale— su svaka po detirl mala tele-

skopa, kojeje Soberman posta-

vlo radi olknvanja malih I velikih

meleorlda III aslerolda, koji su

Eroletall pored sondi. Zamiseo je

lla da de onl prvo udi u polje

Vida ptvog, pa drugog I tako re-

dom telesKopa, §to de onda So-bermanu omoguditl da izradunanjihovu brzinu 1 orbitu.

Medutim, to se nlje dogodllo.lako su leleskopi na sondamazabeleilli 263 svetlosna traga,

Soberman nlje na osnovu njlh

mogao da Izraduna bilo koju or-

bitu. U vedinl sludajeva tl svetlo-

sni Iragovi su se pojavili na dvaill vide teleskopa istovremeno, I

to u prvom trenutku kao tamniobjekil da bl, onda, Iznenadablesnull jarkom svetloddu. So-berman uopSte nlje mogao dautvrdi dta bl to moglo bitl.

Kada je Dabin pre nekolikogodina podeo da analizira te jar-

ke bleskove onl su ga odmahpodsetfli na repove kometa. Ka-da se kometa priblidi na oko 500mlllona kllometara od Sunca —dio je polovina razdaljine IzmeduJupitera I Marse — led na njenojosundanoj strani podinje da ap-sorbuje dovoijno toplote da senjena kristalasta struktura podneda menja. Ovo .lazno menjanje"

sa povrdine komete I da se iz

Halejeva, gubi tako na Kubikemetara materijala na svakoj or-

bltl, all podto joj prednik iznosi

vide kilometara, to je potrebnoda proteknu milloni I mllloni go-dina dok sasvim ne nestane.

Medutim, majudne komete,rezonovao je Dabin, mogle bl se

e adati na sasvim drugadiji na-Njihova struktura bl mog^^a

bitl mnogo dellkatnija — suvidedellkatna da se odupre i izdiii

stres 'laznog menjanja", kojepodinje na udaljenostl od 500mlllona kilometara od Sunoa. Na

tvaraju u obtak visoko reflekslv-

nog snega. Rezultat svega togaje. na kraju, blesak svetlostl.

Dabin je, zatim zapazio dasu teleskopi na sondama „Pla-

nir" beleille samo bleskove sve-tlostl koji su se dedavall na gra-

nicl od 500 mlllona kilometaraod Sunca, dto ga je navelo da

udaljenostl od preko dest milijardi kilo-

metara od Sunca, trIdeset dva stepenaiznad ekilptike. Nadinlla je tada Irldeset

devet dirokougaonlh I dvadeset Jedan (qusKougaonI snimak. Uskougaona kame- Cra snimala je sedam od devet planeta §kroz svaki od tri kolor flltera. To je slrud- ^njacima JPL-a (Jet Propulsion Laborato- Cry) omogudllo da doblju kolor portrete Oplaneta koji su uklopljeni u dijagram na tn

stranicama 64 I 65. Snimci su omogudili cI sklapanje mozalka svih snimaka u jed- ,£nu celinu. Tako smo na jednom mestu,

prvi put do sada, doblll portret Sunca I ^njegove planetske porodice.

Porodidnl portret je, Ipak, ostao ne- epotpun. SIdudnl Merkur I Mars Izgublll csu se u Sundevom bIjeSlavllu. Svetlost ^reflektovana sa dalekog I najmanjegSundevog pratloca, Plutona, lsuvl§e je .S*slaba da bl blla registrovana Vold2ero- Cvim kamerama. ^

NIjedna od narednih planiranlh letell- bca generaclje koja sledi node se nadi u ^takvom polo2aju da bl nadinlla novi (0

grupnl portret. Magelan, Galileo, Mars- C-94 te Mars Observer I CRAF (Comet 0Rendezvouz / Asterlold Fluby) kao I le- C(etice Cassini misije, sve de bitl zaroblje- One gravitacljom objekata koji su Im clijnl WI ostade da vedno orbitiraju oko njlh. ,2Perspektiva iz koje nas je Void2er po-smatrao ostade jo§ dugo jedinstvena.

Nakon §to su nam astronauti Apolaposlali prve slike Zemlje iz svemira, dodanas smo ved navikli da naSu rodnuplanetu gledamo kao usamljenicu okru-2enu cmilom svemlrskog prostora ko-jem pripada. Voldierovi snimci pokazalisu nedto sasvim drugo. Posmatrajudiove snimke te§ko je osloboditi se ose-daja neraskidive povezanosti svIh dlano-va Sundeve porodice. Zaista nismo sa-mi. Oko Sunca okredu se predivni, brat-

ski svetovi, na svom zajednidkom putuoko centra galakslje. Hvala II, Voidierel

Dejan Predid

oE(AQ

Soyjeiska svemirska sianlca „Mlr“

Sobermana ubedi da su vinovni-

ci £itave te astronomske zago-netke bile, u stvari, majuSne ko-mete ill kosmoidi. Posle toga sepokazalo da bi ovi kosmoidi mo-gli da objasne i pojavu za kojuse Soberman fiitavo vreme inte-

resovao: poreklo zodiJa£ke sve-tlosti, bledog sjaja u ravni sun-cevog sistema, za koju se uveksmatralo da predstavlja sunCevusvettost odbijenu od asteroidneprasine. Drugi insirumenti nasondama ^Pionir" su pokazall dazodijaCka svellost nestaje izvangranice od 500 miliona kilometa-ra od Sunca, isto kao i ranije po-menuli bleskovi svetlosti.

Na osnovu ovako prrkuplje-

nih podataka Dabin i Sobermansada tvrde da zodija6ku svetlostsb/arajo kosmoidi — od kojih ne-ki imaju u prefiniku i do 3 metra,dok je vecina ostalih mala kaoreCni oblaci — dok dolecu iz

oblaka kometa koji okruiujusundev sistem i eksptodiraju uprosloru izmedu unutraSnjih pla-nela- Sto je joS znaeajiiije, ko-smoidi bi mogi! da objasne zbogdega planete u spolJadn|em sun-devom sistemu imaju prslenove.Matertjal iz tih prslenova nepre-kidno pada na te planete, ill gameteoridi rasluraju po kosmid-kom prosloru, take da se oni naneki nadin moraju popunjavati.Neprekidna siruja kosmoida bi,

verovalno, mogla to da obavija.

Dabin i Soberman se nadajuda bi kosmidka letelica ..Kasini",

dije se upudivanje ka planeti Sa-turn planira za 2002, godinu,mogla svojim instrumentima dapotvrdi postojanje kosmoida. Umeduvremenu, na svom putu kaplaneti Jupiter ved se nalazi ko-smidka sonda .Galileo" koja bi,

isto take, mogla da obavi taj za-datak. Dok su kosmidke sonde„Pionir“ i .Vojadier" prolazilesvojevremeno pored planete Ju-piter same nekoliko dana, dotlede kosmidka sonda .Galileo' bo-raviti u njegovoj blizini najmanje22 meseca, pa de imati dovoljnovremena da se susretne i sa ko-smoidima. „Kao I svi objekti ukosmidkom prostoru i ko-smoidi Imaju u sebi nevero-vatnu udarnu energiju," kaleSoberman, „pa ako i najmanjiod njlh, sa tezinom od svegahiljaditog dela jedne unce(2S,3 gr), udari u sondu „Gali-leo" to bl bilo ravno udarcutedkog kovadkog maija".

Strudnjaci koji rukovode le-

tom kosmidke sonde .Galileo"

za sada nisu bad mnogo zabri-nuti njenom sudbinom, s jednesirane zbog toga dlo ideju o ko-smoidlma jos uvek smatraju hi-

potetidnom, a s druge, kaiu, daako je ta ideja i tadna onda onitu ne mogu niSta vide uOniti. Setmisije kosmidke sonde .Galileo",

Torens Dionson (TorrenceJohnson) kaie o tome: „Predu-zell smo na osnovu Iskustvaranijih sondi posebtte mere dazadtillmo sondu ..Galileo", I toje sve dto smo mogli udini-tr'.B

m(M. D.)

67/Mai 1991.

Blizi li se smrtna agonija Sunca

KOSMidKAMETAMORFOZAZa pet Hi sest milijardi godina, nase Sunce cejednog dana, kada se hiide radalo, ispuniticitavo nebo. PoSto bade iscrplo sve rezervevodonika u svojoj kori, Sunce ce se naduti i

pretvoriti u ogromnog ervenog dzina, sto putaveceg nego Sto je danas. Planete Merkur i

Veneni Sunce ce progutaii, dok ce nasaplaneta postaii istopljena pusta zemlja sapotpuno isparenim okeanima i morima.Medutim, to „£istUiste“ ce potrajati sveganekoliko hiljada godina. Crvena dzinovskazvezda ce poceti da putsira, da se siri i skuptjai da skida sa sebe jedan po jedan slojatmosfere, sve dok ne ostane samo njenagusta, svetla kora: tada ce postaii belapatuljasta zvezda, koja ce osvetljavati ljusturuod gasa koja je oknizuje i koja ce sjajiti kaosto sjaji onaj magleni venae oko ulicnesvetiljke.

Ovakvu sudbinu u dalekojbududnosti predvidajuastronomi nadem Suncu i

planetama u njegovom si-

siemu. Da de to biti tako najbolje

potvrduju njihove redi: .... pa mismo fakav svemirski scenario vi-

deli ved hiljadama puta". I stvar-no, oni su hiljadama puta imali

priliku da posmatraju te sjajnevence oblaka, koje nazivaju pla-netarne magline i koje spadajuu najlepde objekte na nebu. Me-dutim, dok je ideja da su plane-tarne magline evoluirale odervenih dzinovskih zvezda diro-

ko prihvadena, ona jod uvekoslaje u domenu teorije. 2ivotnivek zvezda kao dto je Sunce jetoliko veliki, a preiaz od ervenedZinovske zvezde do planetarnemagline tako brz, da su danseda se dogadanje tog prelaza vi-

di, stvarno izuzetno retke.

Dvojici astronoma, ManinuSeperdu (Martin Shepherd) i

Diimu Kouinu (Jim Cohen), sauniverziteta Mandester, dogodilose, medutim, bad to. Uspelo imje da vide dva hibridna objektakoji emituju zradenje karakteri-

stldno za ervenu dZinovsku zve-zdu koja star! i planetarnu magli-nu. Utvrdili su. takode, da zrade-nje u slilu ervene dJinovske zve-zde dolazi iz jednog venca gasa,odnosno iz planetarne magline.Drugim reCima, oni su uhvatili

ervenu diinovsku zvezdu u tre-

nucima umiranja i pretvaranja upatuljastu zvezdu.

Oznaka cn/ene dZinovskezvezde koja star! — u astrono-miji poznatoj kao zvezda OH-IR— je jak signal na 1612 mega-herca, u mikrotalasnom podrud-ju spekira. Zradenje dolazi od hi-

droksilnih jona (OH) — molekuli

vode Iz kojih su izvudeni atom!vodonika — u otpacima od rude-

vina ervene diinovske zvezde.Ispudtajudi iz sebe lotone od1612 megaherca ovi joni Istovre-

meno stimulidu druge hidroksrl-

ne jone da zrade na istoj Ire-

kveneiji, dime se i sam signal

pojadava. Isti proces se odigra-va i u laseru, pa su region! ova-kvog kosmidkog emitovanja po-znati i kao maseri, ill mikrotala-

sni laserl.

Kako crvena dzinovska zve-zda olkida sa sebe sloj po sloj

atmosfere, tako se njena korasve vide rudi i skupija, da bi sena kraju od nje stvorila bela pa-tuljasta zvezda, velidine planete.

Kako se njena nukleama vatra,

usied nedostalka goriva, sve vi-

de smanjuje, to i njena kora svevide podleZe sill gravitaclje. All,

pod dejstvom site gravilaeije onase jod uvek zagreva i njena tem-peralura iznosi nekoliko stotina

hiljada stepeni. Vetrov! puni de-sdea bridu povrdinom bele patu-

Ijaste zvezde velikom brzinom,podiZu sa nje mnogobrojne ot-

patke i iznose ih u velike visine,

obrazujuci pn tom venae od ga-sa i otpadaka oko same zvezde.Istovremeno, udarni talas ultra-

Ijubidastih fotona sa patuljaste

zvezde izbija elektrone iz vodo-nika i drugih atoma u vencu ga-sa i otpadaka. Slobodni elekironi

emituju tada radio talase u ne-prekidnom podrudju; kada sesudare sa jonima, ovi emituju

razdvojene linije zradenja prekodirokog podrueja spektra, uklju-

fiuju6 tu i vidijivu svellost. TakoIzgieda karakteristidno zradenjeiz planetarne magline. Tokomvremena, kada se venae gasa,iznutra prema spoija, sasvim jo-

nizuje, ono postepeno podne dapotiskuje emitovanje masera seervene dZinovske zvezde.

Uz pomod detiri radio tele-

skopa, rasporedenih na potezuod nekih 230 km u unutradnjosliEngleske, Seperd i Kouin su re-

gistrovali dva objekta — jedanudaljen 3.300, a drugi 26.000svetlosnih godina — koji emitujumasere na 1612 megaherca uneprekidnom radio spektru. Vedsamo ovo ukazuje da su dvaobjekta ervene dZinovske zve-zde, koje se nalaze u fazi meta-morloze u planetarne magline.Zahvaljujudi dinjenici Sto su ra-

dio teleskopi bill razmedteni natako dirokom potezu, Seperd i

Kouin su bill u stanju da nadinedetaijnu kartu strukture dva po-menula objekta. Karla pokazujeda u oba sludaja emitovanje ma-sera dolazi iz jedne duplje Ijudtu-

re, bolje redi venca gasa koji sediri, umeslo iz planetarne magli-ne.

Astronomi koji rade na veli-

koj grupi radio teleskopa u No-vom Meksiku pokudali su daobave isla osmatranja, all rezo-

lucija njihovih radio teleskopa ni-

je bila dovoljno dobra. Seperd i

Kouin planiraju da u siededihdeset godina posmatraju prome-ne u strukturi ovih planetarnih

maglina. Ako preiaz od ervenedZinovske zvezde, koja emilujemasere, do planetame maglirtetraje svega 300 godina, onda desmatraju ova dvojica astronoma,bill u stanju da osmotre znadaj-ne promene — kao i samu prel-

premijeru smrtne agonije nadegSunca.

(M. D.)

rf

I

i

68/GalaksiJa 229

Pred otkricem tajne zivota

Moderna genetiika nauka, naoruzana ieljom i potrebom za

saznanjem, vrhunskom tehnologijom i savremenommetodologijom, a podrlana ogromnom koliCinom novca,

samouvereno se upustila u dosada najvecu hioloSku avantuni, u

ono Mo je zvanicno proglaseno 'potragom za svetim gralom

humane genetike’, u konacno i potpimo desifrovanje genetske

Klju6 moci za odgonetanje raznovr-

snosti i prilagodijivosli Jivota, nje-

gove pro§losti i buducnosti, skri-

ven je, kaze nauka, u genima.

Geni su u hromozomima, hromozomi ujedru, jedro u delijama, a delija ima svu-

da gde ima I zivota.

Procenjuje se da ljudski genom sad-

r±] oko sto hiljada gena, rasporedenih

na dvadeset I tri hromozomska para (22

para tzv. aulozoma i jedan par polnih

hromozoma X i Y), Svaki hromozom je

u slvari dugacak, dvostruko spiraini mo-lekul DNK oblozen velikim molekulima

razliSifih belancevina, koji je i sam spi-

ralno uvijen, lako da bi se, kada bi se

’razmotalo’ svih 46 hromozoma iz maju-

snog belijskog jedra, dobio lanac DNKdug otprilike jedan metar. Taj metar

DNK je izgraden od same cetiri razliCite

jedinice, nukleotidne baze koje se na

krakovima spirale nizu poput perli na

uzici i to u parovima, tako sto se nasu-

prol bazi na jednom kraku spirale na

drugom kraku ni^e njoj komplementarna

baza. Sta je tu gen? Odgovor na ovo

pitanje nije uvek jednostavan; gen je

segment molekula DNK dug vise stotina

ill vise hiljada parova baza, 6iji podetak

i kraj nisu uvek jasno odredeni. Osim to-

ga, geni na hromozomu nisu naredani

jedan za drugim, vec se izmedu njih

obicno nalaze segment! razlicitih duzina

koji ocito (zbog besmislenosli niza —recimo hiljadama puta ponovijena ista

baza ill ista kombinaeija baza) ne mogubit! geni, a o dijim se funkeijama jo§

uvek prave pretpostavke.

Do nedavno je za samo oko dve hi-

Ijade gena (ill oko dva odsto ukupnogbroja) blia odredena specificna lokaeija

u hromozomima, a samo nekoliko od

ukuno 4000 genetskih bolesti su bile

upoznate na molekularnom nivou. A on-

da je 1988. godine u SAD usvojen Pro-

jekat ljudskog genoma (Human GenomProject), kao prvi ’megaprojekt' biolo-

skih nauka. Za njega se izuzetno zalo-

zio Diim Votson, naudnik koji je 1963.

godine dobio Nobelovu nagradu za me-dicinu (zajedno sa Frensisom Krikom i

Morisom Vilkinsonom) za otkrivanje

strukture DNK. Volter Dzilbert, koji je

podelio Nobelovu nagradu za hemiju za

izum tehnologije za sekvenciranje DNKje jos negde na podetku proceriio da se

kompletno desifrovanje ljudskog geno-

ma moze obaviti po ceni od jednog do-

lara po bazi (odnosno baznom paru),

sto je, s obzirom na ukupan broj od oko

tri milijarde parova, dalo ukupnu cenu

koStanja projekta od tri milijarde dolara.

lako u poredenju sa noveem koji vlada

SAD ulaze u lizidka i svemirska istrazi-

NAJVECA AVANT

vanja (na pr. 30 milijardi dolara za iz-

gradnju svemirske stanice ill skoroosam milijardi u Superprovodni Super-sudaraC-SSC), ovo deluje skromno, pro-jekat ima zastraSujuce razmere koje suizisktvale potpuno nezavisno finansira-

nje, jer bi inade on potisnuo i ugasio sveostaie tekude projekte u srodnim naud-nim oblastima.

Projekat ljudskog genoma zahfevasveopdtu mobiirzaciju ljudstva i razvoj

tako mocne tehnologije i infrastrukture

da su se mnogi ugledni naudnici u po-detku pobojali da bi one mogle potpunozaguSiti nauku. Takva materijalna osno-va je medutim zaista potrebna, jer je i

cilj krajnje ambiciozan - odrediti tadnepozicije svih sto hiljada gena i proditati

genetske informacije koje oni kodiraju,

ukijudujudi i nepravilne informacije kojecine osnovu naslednih bolesti. Napadna cilj planiran je na nekoliko nivoa.

Prvi nivo bi bio izrada genetske ma-pe. Pradenjem zakonitosti nasledivanjaizvesnih osobina — na pr. bolesti, fizic-

kih karakterislika ili pojedtnih genetskihmarkera, genetidari mogu da izgrade sli-

ku 0 medusobnoj lokaciji pojedinih ge-na. Na pr., geni za karakteristike kojese uvek zaJedno nasleduju moraju biti

locirant na istom hromozomif i to blizu

jedan drugog. Geni za karakteristike ko-

je se deslo (all ne uvek) nasleduju za-jedno, verovatno se nalaze na istomhromozomu, ali na vecoj udaljenosti.

Osobine dija je verovatnoda zajednidkogpojavijivanja na nivou diste studajnosti

verovatno su kodirane genima koji senalaze na razliditim hromozomima. Ge-netsko mapiranje na osnovu proudava-nja zakonitosti nasledivanja je ved odav-no ustaljen, a projekat ljudskog genomatreba da mu da novi zamah.

Drugi nivo je izrada fizicke mape ge-noma. Flzidka mapa je opisivanje geno-ma tako gto se razdaijine Izmedu odre-deniti tadaka na hromozomu odreduju u

aktuelnoj du2ini DNK. Tako ce fizidka

mapa omoguditi istrazivadima da unutargena odrede poziclju bilo kog dela ONKza koji su zainteresovani. Fizicke mapese utvrduju kidanjem genoma na frag-

ments ONK koji ne premasuju 'obradivu'

duzinu, a koji se zatim na neki nadinidentifikuju, da bi se potom utvrdio nji-

hov medusobni raspored. To je postu-pak slican razbijanju slike na mnogo si-

dusnih delida koji se zatim kombinuju dabi se ponovo sastavila cela slika. Ova-kav nadin mapiranja genoma je jos uvekrelativno nov, a cilj genomskog progra-ms je da se u roku od pet godina dobijekompletna fizidka mapa.

Naidetaijniji. treci nivo, je odrediva-

nje tadne sekvence (poretka nukleotid-nlh baza u molekulu DNK) ditavog ge-noma. To znadi da de svi element! ge-noma, a to su geni i medu njima raspo-redene kontrolne oblasti i oblasti dije

funkcije nisu razjadnjene, biti Videni' I

identifikovani, a instrukcije koje oni noseprevedene. Ovaj deo projekta predstav-Ija najvedi izazov za koji je ostavijenonajvise vremena, do 2005. godine.

Pored radova na ljudskom genomu,ojjavljade se mapiranja i sekvencionira-nja ditvog niza drugih genoma, tzv. ’mo-del-organizama' (kao na pr. genomikvasca, grbadtice ili svinje), kako bi seobezbedila baza komparativnih podata-ka na osnovu kojih de se informacija oljudskom genomu mnogo efikasnije in-

terpretirati. Kljudni deo celog projektazato predstavlja razvoj nove tehologijeza izvrdenje planiranih poslova, poseb-no sekvenciranja, i pronalazenje efika-snih nacina za uprvijanje prikupljenomogromnom kolidinom podataka.

Na razvoju koncepcije projekta nije

se radilo samo u SAD. Evropski i japan-ski istrazivadi su se od podetka ukijudili,

da ga podrze i pomognu pri razradi ide-

ja. Tako je osnovana i HUGO organiza-cija (Human Genom Organization), dija

je uloga da na meflunarodnoj scenikoordinira aktivnosti u okviru projekta.Vlade zemaija dianica HUGO su iz svo-jih fondova takode izdvojile znadajnasredstva koja ne k-eba shvatiti kao do-brotvorni prilog nauci. Naime, podacidobijeni sekvenciranjem humane DNKpruzaju veoma interesantne komercijal-ne mogucnosti, pa je tako bilo vafno stopre uloiili u projekat i na taj nadin obe-zbediti neposredni pristup svim lekudiminteresantnim saznanjima. Naime, kapi-tal uloien u projekat podece da se vra-da dim se na pokretnoj traci pojave prvI

podaci koji se mogu prodati.

KTlgKE DILKMt

U genetic! se ne moze uraditi nidta

Sto odmah ne bi izazvalo etidka pitanja.

Ova pitanja su toliko zaokupila paznjujavnosti da se ved nazire ’opasnost' daona potpuno zasene naudne rezultate.

Mapa ljudskog genoma uistinu moieIzazvati gomilu problema o kojima seuveliko raspravija. Neki su se ved i 'ma-terijalizovali', kao §to je sludaj sa najras-

prostranjenijom naslednom bole§du uSAD, cistidnom fibrozom.

U leto 1989. godine istrazivadi iz

SAD i Kanade su locirali mutantni genkoji se pojavijuje u vedini sludajeva ci-

stidne fibroze, nasledne bolesti koja iza-

ziva nagomilavanje sluzi u pludima i or-

ganima za varenje. Polovina dece rode-ne sa ovom bolesdu umtre u dvadese-tim godinama, a vedina do tridesete. USAD otprilike svaki dvadeseti belac nosikopiju defektnog gena, iako deca, da bi

obolela, moraju imati dve kopije, po jed-nu od svakog roditelja. Tako 'tek' jednood 2500 novorodendadi ima cistidnu fi-

brozu.

69/Maj 1991.

Do kraja 1989. godine nekoliko bio-

tehnolodkih kompanija se utrkivala okouvodenja testova na defektnost odgo-vornog gena, jer bi se, sa dak dvanaestmiliona nosllaca, mogio obrazovati tr^i-

ste vredno nekoliko stotina miliona dola-ra. Medutim, proSle godine se Ameridkodrustvo za humanu genetiku-ASHG izja-

snilo protiv masovnog testiranja, posta-vivgi izvesna pitanja koja jos uvek deka-ju odgovor. Da li bi trebalo testiratl celupopulaciju? Kakva je korist od informa-cije, ukoliko. za bolest nema leka? Ka-kve su procedure predvidene za saveto-vanje onih za koje se utvrdi da su nosio-ci, ili trudnica dija su jod nerodena decaobolela? Poznalom genetskom mutaci-jom objadnjava se oko 75 procenatasludajeva cistidne fibroze, dok su zaostatak odgovorni neki drugl, jos nepo-znati genski defekti. Testiranjem poten-cljalnih roditelja poznatim postupcima bl

se otkrilo tek tri detvriine prenosioca bo-lesti. Kako, da bi se bolest prenela napotomstvo, oba roditelja moraju biti no-sioci, verovatnoda detekcije rizidnog pa-ra iznosi samo 56 procenata, sto je ponekim nedovoijno visoka verovatnoda.Predsednik ASHG zato smatra da bi fre-

balo testirati samo dianove porodica sautvrdenom istorijom bolesti. Osim toga,kako obezbediti oduvanje poverijivosti

rezullata testiranja? Jer, ta informacija

ipak mora pripadati samo lekarima i pa-cijenlu, a ne kompanijama diji je krajnji

cilj ipak samo profit.

Dileme oko gena za cistidnu fibrozu

samo su primer koji ukazuje na moguc-nost pojave novih, nerazresivih pitanja

koja bi mogla usporlli pa i zaustaviti ge-nomski projekat.

Socijaini aspekt masovnog 'snima-

nja’ stanja genoma predstavljaju realnemogudnosti uticaja rezultata genskogtestiranja na usiove zapodljavanja, na-predovanja u sluibi ili osiguranja pojedi-

'

naca.

Na vi§em naudnom nivou nosiocimaprojekta se stavijaju primedbe na ’gene-

centridno' shvatanje bolesti. Neki naud-nici smatraju da je genomski program'redukcionistidi' jer pretpostavija da ge-netika mo2e obezbediti brzu i jednostav-nu popravku (ili prepravku) fizidkih ili bi-

hejvioristidkih karakteristika potencijal-

nih pacijenata. Ovo dalje vodi do 'misti-

fikacije' genetike. Jer, kada se jednakomponenta organizma (gen) izdvoji i

dodeli joj se specijaini status, zaborav-Ijajudi na ostatak organizma, kao rezul-

tat se dobija njena ’hegemonizacija’.

Genetika, hemija, tehnologija, infor-

matika, sociologija, pravne nauke, etika

i filozofija odgovorno I angazovano suse ukijudile u projekat ljudskog genoma.Odito, bide potrebno veoma mnogo nov-ca i znanja, a pre svega mudrosti, strp-

Ijenja i dobre volje da se on uspednoprivede kraju.

OMirjaiia Ui£

Potvrda misljenja dr Jovanovica oporeklu AIDS-a

HERPESJAVNI AGENT SIDE

U svim .sredstvima javnog informisanja, u vise

navraia i na stranicama ovog casopisa

(poslednji put u upritskom brojii) provlaci se

ime dr Todora Jovanovica, pa ga vise nije ni

potrebno predstavljati citaocima. Povod za

ovaj tekst je clanak „IIerpes upleten u

smrtonosmi zaveru" (rec je, dakako, o sidi),

objavijen a listu ..Washington Post", 11.

marta ove godine. Ovaj clanak u velikoj meri

potvrduje misljenja kontroverznog dr

Jovanovica.

Mnogi Citaoci se sigurno

secaju da je .Galakslja"

joS u Junu i julu 1989.

objavila tekstovc

od side" i „Heipesfkuga=sida'',

u kojima je dr sci. Todor Jovano-

vic tvrdio da je najdalje odma-kao u traienju leka protiv ove te-

Ske bolesti- Tom prilikom izneo

je niz revolucionamlh tvrdnji oporeklu i mehanizmu delovanja

SIDE, sto je tada medu pristali-

cama ortodoksne konsirukcije

AIDS-a u nas izazvalo prili6an

revolt. Ruku na srce, od onda se

u odnosu preme dr Jovanovidu

malo §la promenilo, izuzev §to

su zvantfinici medicine i jedna

poznata farmaceutska ku6a u

meduvremenu pristali da po£nu

sa ispitivanjem njegovog prepa-

Doktor Jovanovid je kao iza-

zivada AIDS-a optuzio virus her-

pesa, .pbogacenog" genetskim

inienjeringom virulentnoidu

bakterije Pasleurella pestis —izazivacem kuge.

AN, reklo bi se da nije to ono

sto je iritiralo zvanidnike medici-

ne, nego podatak da je preparat

, dr Jovanovica, kojim je Irelirao

pacljenie, spravijen na bazi bilja-

ka, Ito ih je odjednom podsetilo

na J5auka" alternative.

Nisu znali. Hi nisu hteli daznaju. da se poboljdanje imunih

sposobnosti organizma i do tada

uspeSno poslizalo primenom ki-

neske herbalne terapije, makro-

biotike, akupunkture, a i pojedl-

naCnih, specilicno razradenih,

tretmana kakva je, na primer,

,neotoksidna hemoteraplja lipi-

da“ Emanuela Rividija, o cemutrezveno pise i dr Vuk Stambolo-

vid sa Instituta za socijainu me-

dicinu (Medicinski fakultet, Beo-grad), u svom naudnom radu

AIDS, publikovanom 1989. godi-

„Cudna I onespokojavajuda

prida o humanom virusu-6 her-

pesa (HHV-6) podinje sa obid-

nim decijim oboljenjem poznatim

pod imenom rubeole, pide publi-

cisla Malcolm Gladwell u listu

„Washington Post" od 1 1 .maria.

„Kod mnoge dece stare oddesl meseci do dve godine dola-

zi do rudidastog osipa. Zatim

sledi blaga groznica i neznatno

uvedanje limfnih dvorova. Posle

toga simptomi nestaju i sve iz-

gleda polpuno normalno.

Medutim, nije tako. Mnoginaudnici veruju da prilikom krat-

kolrajnog oboljevanjs od rubeola

ljudski organizam biva zaraden i

okupiran virusom HHV-6, jednim

Iz familije od najmanje sedampoznatih vtrusa berpesa. Podto

sludajnim kontaktom prede sa

majke i oca na dele — i konad-

no zarazi golovo svakoga —HHV-6 traga za bellm krvnim

zrncima I tu se trajno smesti.

Sve ovo ne mora da znadi

mnogo da nije jedne zabrinjava-

jude dinjenice. Posebna vrsta kr-

vnih celija prema kojima HHV-6pokazuje sklonosl jesu one iste

dellje koje napada virus side —celije Imunolodkog sistema po-

znate kao T-lim(ociti. One spa-

daju u najznadajnije vojnike do-

vekovog organizma u borbi pro-

tfv inlekcije i, bar u epruveti,

HHV-6 ubija ih isto tako pouzda-

no kao i HIV.Doktor Jovanovid se ne sla-

ie sa ovakvim zakljudkom, sma-trajudi ga odved pojednostavlje-

nlm I manjkavim u mnogim seg-

70/GalakslJa 229

meniima. PrI tom ljude dell nanekoliko grupa I podgrupa. U pr-

voj su, po njemu, osobe koje

mogu da „vuku" virus herpesa iz

detinjstva, bez obzira da li se oneksponirao ili ne. Drugoj varijanli

pripadaju ljudi koji su taj virus Iz

detinjstva suzbili, pa ga vide ne-

maju ni u delijama ni u depoima.

U tredoj kategoriji su ljudi koji

nose virus herpesa iz detinjstva,

ali su naknadno dobili i virus

U drugu grupu, smatra dr Jo-

vanovid, spadaju osobe koje

imaju HIV, ali ne i virus herpesa,

kojeg je organizam pcAedio.

Najzanimijivije Od svega sva-

kako je milljenje dr Jovanovida

da virus herpesa koji su ispitivali

ameridkl naudnici mote da budevirus koji vodi poreklo iz detinj-

stva, ali isto tako i kasnije ste-

cen virus. Stvar je u tome, da taj

virus mo2e da nosi i gene kuge,

odnosno da bude HIV, a takode

i hibridna tvorevina koja je posle

Izvesnog vremena podlegla de-

generaciji pa se raspala na HIV

sa osnovom herpesa, i virus

herpesa koji, dodude, vodi pore-

klo od hibridne tvorevine — ali

bez dela kuge.

Nedio slicno imamo I u priro-

di. objadnjava dr Jovanovid, gderecimo hibridi kukuruza ili pdeni-

ce, posle 3—5 godina, gube ot-

pornost, pa zato moraju da se

prave novi.

Da bi stvar bila jasnija, samvirus herpesa nije SIDA, ali uje-

dinjen sa virusom gripa i bakteri-

jom Pasteurella pestis to jeste.

Znadi, on je plodna podloga za

ovu bolest. Na tom stanovidtu dr

Jovanovid insistira ved godina-

Ali, vratimo se jod jednomtekstu u „Vadinglon Postu".

„HHV-6 je pronaden sasvim

neocekivano 1986. u laboratoriji

Nacionalnog Instituta za rak Ro-

berta C. Galoa, u Istoj laboratori-

ji gde je tri godine pre toga iz-

dvojen virus HIV po prvi put. Tusu naudnici tradili virus koji bi

mogao da igra ulogu u prouzro-

kovanju kanceroznog rasta deli-

ja B limlocita. Medutim, pokaza-

lo se da virus na koji su se spo-

takli zara2uje nedto sasvim dru-

go: celije poznate kao T-limloci-

ti. koje igraju kljudnu ulogu u

upravijanju imunog sistema.

To je bilo iznenadenje, nedto

kao dok. Do tada nije se znalo

da ni jedan drug! virus (osim

HIV-a) zarazuje T-delije. Sta je

HHV-6 radio tamo? Da li je to

moglo znadili da bl i on takode

mogao da bude ukijuden u uni-

dtavanje T-delija, dto dini SIDUtako stradnom boleddu?

U ditavom nizu eksperime-

nata u Galo laboratoriji, u loku

poslednjih nekoliko godina, je-

dan tim predvoden dr Pozio Lu-

som pokazao je — bar u test tu-

bi — da HHV-6 dejstvuje u veli-

koj meri kao da je u zavereni-

dlvu sa HIV virusom.

On, na primer, moZe da za-

razi T-celiju u isto vreme kao I

HIV. i dto je jod gore, izgieda daon tada daje virusu HIV-a pod-

slicaj tako da se ovaj diri i raste

dak i brie od normalnog.

Prodlog meseca Luso je ob-

javlo dianak u britanskom daso-

pisu ..Nature", u kojem je daoglavne one delovanja HHV-6 na

dve vrste T-limlocila koje spada-

ju u najvaznije dellje, inade na-

zvane T-4 i T-8.

HIV moze da zarazi samoove prve a HHV-6 obe. Toliko se

i znalo. No, dianak otkriva da se

HHV-6 nekako „sporazumeva"

sa genetskom madinerijorn delija

T-8 i pretvara ih u dellje T-4.

Ono sto HHV-6 radi, drugim re-

dima, omogudava HIV-u da za-

razi daleko vedi broj delija imu-

nog sistema nego ito bi on sammogao da uradi. On hvata i bra-

ni virus SIDE novim Zrtvama.

Svako ko je ukijuden u istra-

ilvanja HHV-6 trudi se da doka-

ie da su to samo laboratorijska

posmatranja. Ono dto se dedavau epruvetama ne mora da znadi

da se dedava i u ljudskom telu.

I bad zato dto HHV-6 i HIV moguda stvore izvestan savez, ne

znadi da de to uvek i raditi.

..Procenat limlocita koji noseHHV-6 je veoma mali a procenat

limlocita koji nose HIV je takode

vrio mali", rekao je Stelan

Straus, del medicinske virulogije

Nacionalnog Instituta za alergiju

I zarazne bolesti. „Ne znamo dali postoji neka uzajamna delat-

nost, a ako Ipak postoji, da li je

i klinidki vazna."

U istom tekstu navodi se i

milljenje dr Roberta Galoa da

herpes nl u kom sludaju nije uz-

rodnik side, ali ako bi se pokaza-

lo da je on ipak dinilac u razvoju

ove bolesti, onda bi moida pro-

nalaienje nadina da se HHV-6ledi ill unidti, moglo da uspori za-

razu HIV-om.Videli smo da kod dr Jova-

novida takve nedoumice ne po-

stoje. A dto se tide T-8 limlocita,

on staino tvrdi da pod njegovomterapijom njihov povedan broj ni-

je lalalan po pacijenta jer se odsupresornih (one koje suzbijaju

imuni sislem), pretvaraju u kori-

sne citotoksidne delije. Zato stai-

no I upozorava da Ireba brojda-

no razlikovali supresorne i dto-

loksidne T-8 limfocite.

Za pravo mu daju njegovr

pacijenti koji. uz njegov prepa-

rat, normalno 2ive, iako im od-

nos T-8 i T-4 cesto iznosi oko

0,10, mada taj indeks u normal-

nim usiovima treba da se krece

od 1,20 do 2,5! Sa ovakvim po-

daclma i stavovima dr Jovanovid

ovih dana ponovo odiazi u Sjedi-

njene Ameridke Dr2ave, gde derazgovarati sa strudnjacima iz

Ktinidkog oentra u Betezdi (Meri-

lend).

7'. Gavranovic

I G A L A K S I J A

Islorija nauke

Nastanak i razvoj zakona inercije

Pojava inercije, koju izrazuva dohro poznati zakon, prisiitna jeII svakoin pokretu. Uz obavezmi redukcijii njegovog istorijata,

II udibenicimii se zoohilaze i teorijski problemi vezani zadefinicijii zakona inercije.

Svekoliku pojavnu sivamost 6ini ve-liki broj prirodnih pojava i razliCitih

oblika materije. Svi poznati proce-si, kao i oblici koji u njima ufieslvu-

ju, privremeni su po svom trajanju. For-miranje, odrzanje i razgradnja maleri-jalnih oblika cine sadriaj triju principa is-

toCne filozofije prirode. Prvi i poslednjiod ovih principa karakterisu prirodneprocese, a srednji - stabilne oblike ma-terije.

Ne§to dubiji uvid u prirodne pojavepokazuje da se u toku procesa menjapojavna forma, dok gradivna supstan-ca ostaje ista. Svakoj formi odgovaraodredena struktura, kao kombinacijaceslica jedne ili vi§e supstanci. Prome-na forme se svodi na rekombinaciju, aova se ostvaruje preme§tartjem cesticau strukturi, ili promenom njihovog kreta-ftja. U filozofskoj tradiciji, od Aristotelado Hegela, promena i kretanje predstav-Ijaju sinonime. Relativno odsustvo pro-mena, u periodu izmedu formiranja i ra-

zaranja, predstavija egzistenclju struk-ture.

U savremenoj ftzici masa se tretira

kao pojavni oblik energije, dok je ovaodavno svedena na kretanje. Na taj na-cin, pored prirodnih procesa, na kreta-

nje se svode i supstance koje u njimaucestvuju. Nema kretanja bez materije,

ali nl materije bez kretanja (Hegel). Sa-me je najosnovnija supstanca nezavi-sna od kretanja, dok se tela medusobnorazlikuju po kretanju eestica u njihovoj

strukturi (Spinoza).

Tako je pojava inercije, kao odrJanjekretanja, direktno u funkeiji odrzanjasvake materijalne strukture. Dok se jed-

ne formiraju a druge raspadaju, sada-Snjost sveta cine privremeno stabilne

supstance I njihove kombinaeije. Ne sa-me da inereija odrzava kretanje, negopredstavija samu egzistenclju materije.

Pra zakoria inerciie

Prvi obuhvatan trelman kretanja daoje Aristotel u svojoj ..Rzici". Neobibno §i-

roka interesovanja ovog filozofa, kao i

vreme u kojem je delovao, usiovili sukarakter njegove prirodne nauke; lucid-ne intuitivne ideje on kombinuje sa povr-snim utiscima neposrednog iskustva. la-

ke nije shvatio pojavu inercije, njegovisu zakljuCci posluzili kao polazna osno-va Galilejevom istrazivanju.

Ne izdvajajudi pojavu Irenja, Aristotel

je uofiio da sva tela spontano prelaze iz

kretanja u mirovanje. Za odrianje krela-nja potrebno Im je delovanje strane sile,

pri bemu je brzina srazmerna sili. Danasse to izraiava formulom: F^kv. U usio-vima trenja o podlogu, ili otpora sredinekroz koju se telo krece, ovaj zakon pri-

blizno zadovoljava u praksi.

Pojavu ZemIJine teze Aristotel uoca-va kao teznju teSkih tela nanize, a poti-

sak lakih — kao prirodenu teznju navi-se. Iz povrsnog iskustva brzopleto izvo-di zakijubak da teza tela padaju brie odlakbih. Ako su u pitanju tela istog oblika

i zapremine, pri padanju kroz vazduh ili

vodu, i ovaj zakijubak je taban. Ali se utekstu „Fizike" nigde ne pominju nave-deni usiovi.

71/Mal 1991,

zguivanom nego u razvijenom stanju,

pobija Aristotelov zakijubak. lako je tezi-

na (tj. sila F) ista, brzina (v) je razlibita.

Ovo je posledica razlibitog faktora k, koji

karakteriSe otpor vazduha.

Formulacila .xetkone

Za razliku starogrbklh mislilaca, koji

su se retko bavili praksom, Galilej je

marljlvo eksperimentisao na strmoj ravni

i krivom tornju u Pizi. Pri kretanju tela

vebe specifibne tezine, trenje i otporsredine mogu se zanemariti. Tako je

Galilej uocio jednakoubrzano kretanjekuglice niz strmu ravan. lako tehnibki ni-

je mogao da ostvari bezvazdusni pro-stor, on je apstrakeijom trenja zakijubio

da sva tela u vakuumu, uz islo ubrzanje,

padaju istom brzinom.

Posmatrajuci vodoravno babenog te-

la, I analizom njegove putanje, Galilej je

dobao do novih vaznih cinjenica. Uobe-nu parabolibnu putanju on razlaze nadve komponente: ravnomerno vodorav-no kretanje i jednakoubrzano padanje.Ovo je napredak u odnosu na Aristotela

koji je smatrao da je ova putanja kruzni

luk.

lako je imao sve potrebne binjenice,

Galilej nlje uspeo da formulibe zakoninercije. Kao izraziti empiricar, nije po-sedovao potreban dar za uopbtavanjekonkretnih rezultata. Uz to se ogranibiona kinematiku, tj. prostorno-vremenskeodnose, bez upolrebe pojma sile. Ovonije regres u odnosu na Aristotelovu di-

namiku, jer prodor u dubinu ponekadzahteva su2avanje naubnog fronta.

Formulaciju zakona obavio je racio-

nalista Dekart, bisto intuitivno, i bez Ga-lilejevih rezultata. U nekoliko pasusa onopisno formulibe zakon inercije. Poredtoga, njegov princip odrzanja kolicine

kretanja (mv), odnosno stebene brzinetela, odgovara prvom delu zakona iner-

cije.

General ixmiiq zakona

Dekartov ubenik Hajgens, sa kombi-naeijom sposobnostl svojih prethodnika,

objedinio je i znacajno unapredio njiho-

ve rezultate. Uvodebi brzinu kao vektoru Dekartov princip, on podrazumeva i

odrianje pravea kretanja. Tako formulamv=const. izraiava ceo zakon inercije.

Hajgens matematibki formulise i Lajbni-

cov princip odrzanja energije. Tako je,

na obostrano zadovoijstvo, razreben bu-veni spor Dekatlovih i Lajbnicovih pri-

stalica. Primenom dva principa odrzanjaHajgens je obradio i elaslibni sudar dvatela.

Njutnu je preostalo da pregledno re-

ZIVOT MATERIJE

zimira dotadaSnje rezultate. U njegovoj

verziji zakon inercije glasi: Telo ostaje

u stanju mirovanja ill ravnomernogpravollnijskog kretanja, ako nekomsiiom nije prinudeno da izmeni to

stanje. Ovo je poznato kao Prvi Njutnov

zakon, Ali je on olisao i korak dalje.

Svojim Drugim zakonom on govori sta

se desava pod prinudom spoljaSnje site:

Promena kretanja, srazmerna prime-

njenoj sill, vrSi se u pravcu i smerusile.

Hajgensove i Njutnove doprinose da-

lje razvija matematiCar Ojler, On uvodi

impuls sile, kao proizvod sile i vremena

njcnog delovanja. Po njemu je implus

sile jednak promeni kolicine kretanja:

Fdt^djmv). (Simbol d oznadava prome-

nu sledece velicine.) U sirokoj upolrebi

je uprosbena formula; F=ma.Iz jednabina se vidi da pri nultoj sill

nema promene brzine, ni njenog prav-

ca. To znaci da je Prvi Njutnov zakon

poseban slubaj Drugog, Hi obrnuto, Dru-

gi je opstiji oblik Prvog. Po izvesnoj

naucnoj inercljl, onl se uvode zasebno.

Dwn asnekto gghoiio

U Dekarlovoj formulaciji odvojeno su

izlozena dva aspekta zakona inercije:

(1) odrzanje vrednosti stecene brzine i

(2) odrzanje njenog pravca. Prvom

aspektu odgovara uzduzno (linijsko), a

drugom poprebno (centripetaino) uprza-

nje. Vektorski oblik jednaCina obuhvala

oba ova aspekta, u skladu sa ideaiom

da se §to vise pojava opise sa sto ma-

nje formula, lako formaino dobro fun-

kcioni§e, ovo je ipak dovelo do sledebeg

nesporazuma.Maksvel je utvrdio da ubrzanje nae-

72/Galakslja 229

lektrisane bestice Izaziva zrabenje njene

energije u okolinu. On nije naglasio linij-

sko ubrzanje, ati je to jasno iz obrazlo-

ienja. Previdajubi ovu nijansu, neki fizi-

bari su pobetkom veka postavlll zbunju-

jube pitanje: Zabto elektron na atomskoj

orbiti ne zraci energiju, iako je neprekid-

no izlozen centripetalnom ubrzanju?! Si-

roko je prihvabeno obrazloienje da kla-

sibna fizika ne vazi na tom nivou struk-

ture.

lako se uklapaju u istu matematibku

formu, dve Inercijalne pojave su razliblle

.

po fizibkoj subtinl. Linijskim ubrzanjemmenja se energija pokretnog tela (mv^),

dok je Inerciona sila (ma) nezavisna od

brzine. S druge strane, pri kru2nom kre-

tanju energija ostaje ista, a centrifugal-

na sila zavisi od brzine, odnosno energi-

je pokretnog tela. Neki nepotpuni rezul-

tati klasibne elektrodinamike ukazuju da

je inerciona sila posledica elektribnog, a

centrifugalna — magnetnr^ poija nae-

lektrlsane bestice u kretanju. Zapostav-

Ijanjem klasibne teorije zanemareni su i

njeni rezultall.

Sistewi rafarendie

Zakon inercije, indukovan iz isku-

stva, uveden je fenomenoloski — naosnovu binjenica tog iskustva. FIzIbku

suStInu Inercije klasibna fizika je ostavila

za budubnosi, dok se savremena nauka

ne bavi ovim pitanjem. Pravolinijska pu-

tanja sledi Iz principa simetrlje, jer bl

svaki drug! oblik putanje zahtevao obja-

bnjenje. Obe sile, inerciona i centrifugal-

na, prihvabene su kao gole empirijske

cinjenice.

Nejasna subtina pojave namece iz-

vesne logicke probleme pri definisanju

zakona. Kao bto su oba aspekta Inerci-

je, uzduzni i poprebni, dati islom jedna-

binom, take da se I problem definieije

svodi na istu formu; u odnosnu na sta

se meri ubrzanje tela, odnosno na kojoj

podlozi treba ertati pravollnijsku puta-

nju?

Umesto prevazidenog klasibnog kon-

cepta, povlabbene apsolutne reference,

savremena fizika tezi demokratskijem

idealu, potpunoj ravnopravnosti svih re-

ferenci. Ubrzani i rotirajubi sislemi uno-

se odgovarajube sile, pa ne zasluzuju

naziv inercijalnih sistema. Preostali si-

stemi miruju ill se krebu ravnomerno po

pravoj liniji, all je za odredivanje njlho-

vog kretanja opet nuzna povlasbena re-

terencal Definisanje ovih sistema preko

zakona inercije vodi u drug! logibki

vftlog, jer su oni logibki okvir samog za-

kona.

lako je na njemu radlla bitava pleja-

da najvebih umova bovebanstva, od Ari-

stotela do Ajnbtajna, zakon inercije job

uvek nije dosledno definisan. Sa jedne

strane, to ne smeta njegovoj praktibnoj

primeni, a sa druge predsfavija Izazov

novim generaeijama istrazivaba.B

GPbRKSIJR

Pretplatom na

„ Galaksiju"

stedite 20%Branko V. Miikoviii

lisej

Prilog fenomenologiji opstanka

KiUHniit,

ni i n© ba§ naklonjeni mu svijet, preobrazava u ljudski svi-jet.

Milioni godina u tom pravcu kumuliranih iskustava, ueinili

su da on svoja, u poftetku difuzna i nasumiCna nastojanjatipa „poku§aj-pogre§ka“, kristalizira u jednu sintelsku cjelinuobogaCenu smislom i svrhom koja dozvoljava iskorislivost.ada, pri tom, ne zahtijeva od svake individue ili generacfje dakrede „ab ovo", tj. od nula, nego dini mogudim, u skradenojformi udenja, preuzimanje zatedenih iskustava i njihovodaijnje razvijanje. To zgusnuto iskustvo, oslobodeno svakesludajnosti koja bi ga dinila rpanje pouzdanim i efikasnim ne-

EKSPERIMENTI NAUKAO

premljena krznom, jakom vilicom, kandtama ill krilima,

te snaJnom ili na drug! nadin miljeu prilagoflenoj kon-stituciji, svaka ^ivotinja svoj opstanak duguje upravotoj ppdovrdenosti" dije se funkcionaino znacenje iscrplju-

je u potpunoj pragmatidnoj uskladenosti sa karakteristidnimzivotnim usiovima za datu vrstu. I zato zivotinje sredemo sa-me u onrm zivotnim stanidtima koja mogu da zadovolje njiho-vu naslijedenu bio-funkeionainu opremljenosl. Za razliku odzivotinja dovjek 2ivi i sredemo ga u svim mogudim klimatskimi geogralskim sredinama: od zarkog pojasa Ekvatora do le-

denih polarnih predjela.

Cemu ima da zahvali tu svoju rasprostranjenost? Prije

svega konstitucionalnoj „otvorenosli" kao posljedici madehin-sko-nedarezljivog odnosa Prirode prema njemu, dto de moti-virati Nictzchea da ga, uvidajudi njegovu antropolodku nede-finiranost, biolosku nespecificnost i nedovrdenost definira kao„jos neustanovijenu zivotinju" u smislu da njegova bit usvojoj nedovrsenosti i otvorenosti nije korespondentna prirodit iivotnoj sredini na nadin koji to zapazamo u granicama zivo-tinjskog, pa i biljnog svijela.

Od Prirode uskradena mu „garancija‘' opstanka dini da onu svojoj antropolodko-naturalnoj nedoredenosti i ugrozenosti,na asocijativno-psiholoskoj ravni, biva izruden nasoj svijesti

kao riskantno bide, sa konstitucionalnom sansom dapropadne". Potpuno nespreman za zivotnu utrku on bi „unu-tar prirodnih, praiskonskih usiova, kao bide koje 2ivi nazemiji usred najspretnijih zivotinja koje bjeze i najopasnijihgrabijivica, odavno bio iskorijenjen". (A. Gehlen), Pa kako jeonda opstao?

Odgovor na ovo pitanje mora se vezati upravo za cinjeni-

cu te, prividno pogubne nespecifidnosti, i za iz nje proizlaze-

di, kompenzativnii komplementarni mehanizam svijesti/inteli-

genclje.

U svojoj osvijestenosti, za fakticitet bioloski generirane in-

disponiranosli, dovjek natazi oslonac i ishodidte vlastitog op-stanka, tako Sto eksperimentalno-biolodki novum samosvije-sti dini funkcionaino produktivnim na tragu realiziranja neiz-bjezno mu dosudenog zadatka samoodrzanja.

Snagom vlastite inteligencije, kao iivotinja koja misli, onkompenzira refleksno-konstitucionalnu suspendiranost lakbSlo svoju „olkinutost“ od svijeta prirode podinje da preokredeu motivacioni movens, te nemogudnost vlastite prilagodeno-sti svijetu mijenja za aktivnost kojom on svijet prilagodavasamom sebi, promovirajudi se tako, iz samo zivog, u kultur-no-historijsko bide videg reda, potpuno neovisno od klimat-sko-geografskih i drugih ograntdenja. Time, rodenjem zatede-

go dto to usiovi opstanka trale, danasnjim jezikom zovemoNAUKA.

Ona je proizvod ljudske svijesti, dovjekova uma, i samonjirna tj. samome sebi, dovjek duguje to da je opstao usprkossvo) svojoj bio-antropolodkoj indisponiranosti t egzistencijal-noj vulnerabilnosti, koja kao pedat zie sudbine prati njegovo,nidirn izvorno opravdano, tumaranje po vrietnim i do zagudlji-vosti prasnjavim drumovima povijesti.

Ospofcwi eksperiment

Nauka, kao nauka, izvan okvira prethodno naznacene is-

kustvene opdtosti, svoj imidi usmjerenih i specifidno kanali-sanih aktivnosti, zadobija rodonadelnidkim nastojanjima R.Bacon-a, zagovornika scientiae exsperimentalis, koji,

ispod koprene sholastidkog XIII stoljeda trail da se, unutra-Snje, meditativno iskustvo, zamijeni spoljasnjim koje putemosjeta, dakle dulno, dovodi do istinskog znanja i predstavijaosnovni pravac eksperimentalne nauke. Jznad svih spekula-tivnih znanja i vestina stoji vestina vrSenja ekspehmenta, i laje nauka carica svih nauka". govorio je Bacon.

Taj trend, snazno podrzan renesansnim gibanjima i raz-vojem prirodnih znanosti, kroz aktivnosti Kopernika, Galilea,F. Bacona, R, Descartesa, Newtona, dosligao je vrhunac unase vrijeme koje svoju znanstvenu zbiijnost i ozbiijnost ve-zuje, uglavnom, za eksperiment koji, u svojoj ekspanzivnojnezaustavijivosti, poprirna znacenje i vrijednost institueije uzdanju nauke, koja ope't, sa svoje strane, nije u stanju davlastite domete i doslignuda realizira i opravda. bez te vrsteopipijive podrdke i u koju se, po inereiji znanstvene mode,zaklinju najveca imena nauke modemog doba.

Dominaeijom kartezijansko-mehanicistidke paradigms unauci je prevladalo precutno uvjerenje kako se tajna upilnostiSvijeta moie odgonetati samo objektivno, bez udesda su-bjektivnog faktora, jer znanost mora biti objektivna, A biti

objektlvan, za nauku znadi vezivati se za cinjenice, jer samoone daju znanja koja su pouzdana i sigurna.

Da je to bas tako, danas nismo posve sigurni, a prvesumnje u takav koncept nauke izrazio je D. Hume tvrdnjomda nikakav kvantum dinjenica nije garaneija za mogude pred-vidanje na osnovu njih, jer je problem kauzaliteta cisto psiho-lodki problem

i svodi se na kategoriju navike. Nikakva ude-stanost ponavijanja odredenog dogadaja, u datom kontekstuprodlosti, ne garantuje pojavu tog dogadaja u istom Ili slid-nom kontekstu buduenosti.

To je das zadinjanja sumnje u neporecivu efikasnost em-pirijske znanosti dija je nesumnjiva prepoznatljivost osigura-na dinjenicom eksperimentalne zasnovanosti koja, mjerenje i

iskustvo, pretpostavija theorii pa smo danas svjedoci kako usituaeiji .znanstvene speeijalizaeije dolazi do zanemarivanjapojmovnih shema, §to vodi negaeiji svake spoznaje koja ne-ma empirljski karakter", kaie I. Kuvadid. s napomenomda je svoje rezerve prema lakvom toku znanosti izrazio i ve-Itkan moderne fizike A. Einstein.

Naravno, kritifiari eksperimenta ne zele da ga obezvfijede

u smislu poricanja mu svake mogu6e vrijednosti; oni sa-

me ho6e da ostenzivnim relativiziranjem, njegovih

stvarnih dometa, odreknu pravo na nekritienu apodiktiCnost

s kojom njegove rezultate uzimaju zagovornici strogog objek-

tivistiCkog slanovista u znanosti, a takvih, od atomske fizike

do psihotogije i sociologije, nije male.

Take npr. malematiCar od autoritela, Henri Poincare, tvrdi

doslovno sljedede: „Eksperiment je jedini izvor istine. Samonas on moie nau&ti neito novo; samo nam on moze dali

izvjesnost", smatrajuci da su to dvije tvrdnje koje „niko ne

maze osporitr.

Zagovornici bezrezervnog afirmativnog stanovigta u po-

gledu vrijednosti eksperimenta, zanemaruju da njegova pri-

mjena, uz svo postovanje onih vrijednosti koje ovaj metod

pokazuje i koje su potvrdene u historiji znanosti, ne moie biti

neograniCena, jer sama raziika medu znanostima (prirodne

— drustvene/duhovne), u svojoj fundamentainoj slrukturira-

nosti Cini domete ovog ograniCenim uz nuznu napomenu da

ta ogranicenja dobijaju na o§trini, jo§ jednom, u trenutku pri-

mjene na odredeni, konkretni probiem.

Evo primjera R. May-a, iz knjige ^PSYCHOLOGY ANDTHE HUMAN DiLEMMA", 1967., koji se poziva na istraziva-

•nje R. Rosenthaia, sa Harwarda, o .predrasudi eksperimen-

talora". Rosenthai, u okviru eksperimenta sa §takorima u ia-

birintu, koristi Iri grupe studenata. Prije uiaska u eksperimen-

talnu situaeiju grupe su dobiie razlicite intormaeije (eksp. fak-'

tor); 1 . Prvoj grupi studenata je reCeno da su §takofi narocito

inteiigentni- 2. Drugoj grupi nije ni§ta receno. 3. Tredoj grupi

je saopSteno da radi sa izrazito gtupim Stakorima.

Objektivno. bile su to potpuno proizvoijne intormaeije jer

su Stakori svih grupa nasumice izabrani i jednako prosjecni

— sa iii bez posjedovanja nekih sposobnosti. Medutim, us-

prkos tome, rezuitati eksperimenta se distribuiraju taeno u

skiadu sa sugestijom datom u okviru inieijaine intormaeije

uCesnicima eksperimenta: najboije rezuitate daii su Stakori iz

prve grupe. dok su rezuitati 5takora trace grupe izrazito naj-

gori, i sa raziikom na nivou znaCajnosti.

Neobicnosl rezuitata tjeraia je Rosenthaia i saradnike da

ponavljaju eksperiment u raznim varijaeijama, ukijucujudi i

eksperiment sa ijudima; rezuitati su uvijek biii isti.

ObjaSnjenje ovog etekta svodi se na dinjenicu da se ote-

kivanje eksperimentatora prenosi na ispitanike: pokretima ti-

jeia, bojom i intonaeijom giasa te finesama nesvjesnog jezika

koji koristimo i neznajuci to.

Nevazna je ovdje razioinost i analiza mehanizama tog

uticaja i za potrebe ovog spisa bitno je to da sami naiazi

postaju indikativni u smisiu podrivanja tvrdog objektivistiCkog

stanoviSta u tolikoj mjeri da ga 5ine pseudoobjektivisliSkim, a

njegove zastupnike u njihovoj iskijudivosti — pretencioznim

i, iako paradoksaino, samim lim i neobjektivnim.Aii, tu nije kraj. Neobjektivnost objektivistidkog stanovi§ta

nije specitikum samo psihoiogije i duhovnih znanosti nego

se laj etekat proteie i dalje na prirodne znanosti, i izvjesna

gokantnost te dinjenice predstavija dodatno opteredenje na

tasu nelagode 5to je pred ovim rezuitatima osjecaju „objekti-

visti". To Ito oni i daije, upomo, istrajavaju na svom stanovi-

§tu govori samo o svojevrsnom sijepiiu objektivista i njihovoj

nespremnosti da se suode upravo sa onim za dim toiiko de-

znu — sa dinjenicama.Evo nekih iz oblasti, prve i najprirodnije, od svih prirodnih

nauka, koja svoju atirmaeiju egzakine znanosti duguje upra-

vo eksperimentalnim naiazima i moguenostima eksperimen-

taino zasnovane metodoiogije. Fizika. O njoj je rijed.

Vatwort relativiMia

Naime, svu iluzomost tvrdog objektivistidkog stanoviSta

pokopala je savremena flzika i na usta, jednog od svojih naj-

vedih predstavnika, W. Heisenberga, oca principa neodrede-

nosti, izrekla posmrtno siovo formuiaeijom da je nase kiasid-

.

no shvadanje „prirode kao vanjskog objekta iiuzija, te da je

74/Galak8l|a 229

subjekt uvijek dio tormuie 1 da se dovjek, promatrajuci priro-

du, mora u nju ukiopiti, kao i eksperimentator u svoje ekspe-

rimente, iii umjetnik u prizore koje siika". Poiarizaeija subjekta

i objekta, kaie daije Heisenberg, predstavija ono §to su on i

Niels Bohr nazvali „nadelom komplementarnosti", jer „u na-

sim se eksperimentima ne pojavijuje samo priroda, nego pri-

roda promijenjena i transtormisana nadom aktivnoddu u toku

istrazivanja".

Sve to govori da znanost kao djeiatnost, po viastitoj voka-

eiji okrenuta istini, mora biti otvorena za sve mogudnosti Svi-

jeta i da samo uvaiavanjem metodoiodkog reiativizma napu-

sta stanovidte dogmalizma, te uiazi u srediste zivota, vodena

radoznaiosdu kojoj je samo „otkride" adekvatna nagrada za

naudno podtenje sadrzano u pogiedu diroko otvorenih odiju.

2mureci se nidta bitno ne naiazi, jer u mraku sijepiia, pa

i onog metodoloskog, doiazi do potiranja svih raziika, a samopip (iskustvo, eksperiment) bez adekvatne theorie, nudi je-

dino iskaze opterecene nagadanjem. Tek u svetiu theorie is-

kustvene dinjenice dovode istine Svijeta do rijedi, te je svako

reduciranje u postupku na samo jedan pol kontinuuma pora-

zno, u smisiu nemogudnosti potpunog razrjesenja predleze-

deg problema. Na primjeru Poincarea odituje se sva pogub-

nost spremnosti da se preeijeni vainost eksperimentainih na-

iaza (Kaufmanovi ogledi) i da ih se uzme za dovoijan raziog

donosenja zakijudka „kako princip reiativnosti mozda ne vrije-

di onako kako se do tada misiiio", dime je propustio jedin-

stvenu priliku da reaiizuje ono sto je, posiije njega, udinio

fieksibiiniji duh Einsteina.

Naime, nisu rijetka midijenja da je theoria reiativnosti. u

svojoj konadnoj formi, biia Poincareu toiiko blizu da je pravo

dudo kako se dogodiio da ne izvede „do kraja sve konze-

kvence koje su u izvjesnom smisiu ved bile sadrzane u nje-

govim razmiSljanjima" i „kako da nije napravio korak koji se

gotovo nametao, i koji je u datoj situaeiji zapravo bio najpri-

rodnije rje§enje“ (N. Sesardid). To je, uglavnom, suStina du-

denja sto ga izrazavaju historidari znanosti nad dinjenicom

da mu je „ispred nosa“ pobjeglo otkride specijalne theorie

reiativnosti- Blizina mogudeg otkrida, koje mu je izmaklo,

snagom svoje nevjerovatnosti tjera analitidare da traze razlo-

ge zahvaljujudi kojima je Poincare ostao „kratkih rukava".

Tako Goldberg, svoje objadnjenje zasniva na dinjeriici da

Poincare, iako konvencionalist u filosofiji, ostaje empirist u

fizici, te u skiadu s tim stanovistem na princip reiativnosti

„gleda kao na zakon koji je indukeijom izveden iz iskustva, a

ne kao princip — u smisiu konvencionalistidke filosofije".

Tim primjerom smo na tragu rasvjetijavanja udinka „zariesa-

teljstvujusdeg dinodejstvija" sto ga proizvodi kruto dtzanje za

stanovidte „objektivisticke" pozieije. Svoje uvjerenje da je

„eksperiment jedini izvor istine i da nas samo on moze nau-

diti nedem novom", Poincare je platio propustanjem prilike

da bude autor jednog od najvedih otkrida u povijesti znanosti.

A. Einstein, koji nikada nije bio sklon da bezrezetvno sta-

ne iza rezuitata eksperimentainih nalaza, analizirajudi odnos

theorie i empirije kaze; „Cak i kada bi savijanje svjetiosti, kre-

tanje perihela i pomak spektralnih linija biii nepoznati, gravi-

taeijske jednadzbe bi jod uvijek bile uvjerljive jer one izbjega-

vaju inercijalni sistem (fantom koji djeluje na sve, aii koji samne trpi nikakvo djelovanje). Zaista je prilicno dudno da su

ljudi obidno gluhi za najjace arguments, a da uvijek leze da

preejenjuju todnosti u mjerenjima“-

Zanimljivo je objasnjenje G. Keswani-ja koji, prethodno

znanje Poincarea, interpretira u smisiu parazitarnog faktora.

U dinjenici da je svoju theoriu formulirao kao vrlo mlad, Kes-

wani naiazi mogudnost da Einstein, mozda, nije bio dovoljno

svjestan probiema vezanih za svu lefinu revolucionarnosti

njegovog rjeSenja.

„On je vidio samo ono dto je te, 1905. trebaio vidjeti, kaze

Keswani, a Poincard je sagledao styar u ejelini, sa dugim

sjenkama sumnje", koje su ga sprijecile da nadini onu vrstu

iskoraka sto ga je udinio Einstein.

Dio objaSnjenja, za prikradeno otkride, u sludaju Poinca-

rea. moze se naci i u njegovim vlastitim redovima gdje u

poglaviju „Hipole2e u lizici", pomenute knjige, nedvosmislenosaopstava da se, u naufinom radu, nije mogu6e zadovoljitisamim eksperimentom ,jer opazanje bez generaliziranja nije

ni§ta; medutim, gre§ke nastale ranijim generalizacijama Cinecovjeka sve opreznijim, pa on sve vi§e opaza i sve manjegeneralizira".

Ovdje, dakle, subjeklivni faktor, ima lendenciju da se pro-bije u formi straha od moguce pogreske, pa ovaj strah, istra-zivafia kao-uza-zid, prikiva uz eksperiment, u Cemu onda,vjefovatno, „objektivistt" nalaze nesvjesni razlog uzimanjaekspefimenta za konafini kriterij opredjeljenja u izboru stano-vista.

Za razliku od Poincarea, Cija je svijest o nedovoijnosti sa-mog eksperimenta, izgieda, bila samo Jeorijska". Einstein jeposjedovao i „praktienu“ svijest o znacenju theorie, tj. „poj-movnih sbema“ kao ..opdih sislema apsiraktnih slavova koji

govore o uvjetima medusobnog odnosa empirijskih fenome-na", bez kojih istraztvaC biva li§en adekvatnog pojmovnogokvira, a samo istrazivanje ostaje slijepo i neefikasno. Histo-rija znanosti obiluje nizom primjera koji potvrduju uvjerenje oznacaju „pojmovnih shema" u smisiu vaznosti theorie kaoneizbjezne konstitulivne komponente svih nauka, 6ija je tun-kcija da „baca svjetio na cijelo podrufije istrazivanja" tran-scendirajuci time ogranidenost situacije posmatranja i mjere-nja toliko karakteristicnu za strogi empirijski nazor.

Aristotel i Galilej, nisu mogli apsolvirati probleme aerosta-tike zbog sputavajucih ogranidenja Sto su dolazile od neade-kvatnih theoria „o prirodi koja se boji praznine“ - horor va-cui.

Primjer Toricellia i Boylea govori da su mogli idi daije tekzauzimanjem stanovista da zrak ima tezinu i da je elastidan,dok se Lavoasier legitimira kao preteda moderns hemije mo-

75/Mai 1991.

mentom napustanja „flogistidke theorie" E, G. Sthala, po kojojpri sagorijevanju, tj. oksidaciji odiazi flogiston (hipotetidkasupstanca), koji izgara materiju, dok je Lavoasier pokazaoda se oksidacijom tezina povecava zbog veze materije sakisikom.

Kakav je onda. konadno, odnos theorie i eksperimenta?To je ustvari starogrdko gnoseolosko pitanje (ovdje date usuzenoj epistemoloskoj formi) porijekia naSeg znanja; je li

ono razumsko ill iskustveno, na kojemu se razbuktala joS ne-dovrdena vjedita borba racionalizma I empirizma, u okvira ko-je su zastupnici jedne ili druge linije naizmjenidno dominiraliostavijajudi problem u njegovoj dihotomnoj varijanti. sve do I.

Kanta. Tek njegovim kriticizmom pomireni su I sintetizovaniiskustvo i razum, mada i danas individualna opredjeljenja,koja svoj izbor utemeljuju na prevazi jednog Ili drugog ele-menta, ne dozvoljavaju da ladka na problem buds konadnoslayljena, iako je, nema nikakve sumnje, samo kompleksnostuzajamnog djelovanja iskustva I theorie jedini garant realizi-ranja one spoznaje koja je moguca u okvirima ogranidenjasto ih namecu vladajudi Duh vremena i konslelacija zatede-nih druStvenih odnosa koji logikom „sine qua non" odredujunjen pravac I domete,

UEsad Bajtal

714. Calder: ..KOMET DOLAZI" -* UzbudIJivo neslede Hdlldy-a kako ko*mete uliiu na lalorlju coveSanalva. Vel. format, tvrd povez, preko 150crnobelih i kolor lluslr.. 210 sir. - Din. 450,00

720. Bele: .MISTGRIJA LETEdlH TANJIRA" -- Izvanredan prikaz JoS uvekneobjasnjenfh ufoloskih fenomena, koji traju od prai8lorl|e do nailhdana. Vel. formal, tvrd povez, viSe od 100 crnobelih I kolor ilustr., 170str. - OIn. 450,00

320. Vellkovaky; .2EMUA U PREVIRANJLT - Dokazi, Izazov zvanicno)nauci, o vanzemaljsklm uzrocima vellkih I sudbonosnih promena nazemlji. 285 Bir. - Din. 380,00

309

Kfmpollt: .PIR SUNCA I MFSECA" - Vie PSI-pojava Izvan zvanicne nauke, sr-- pin. 150,00Fuller: ..PREKINUTO PUTOVANJE" - SvelakI besiseler, prvi u svelukoji naucno razmatra susret £oveka sa vanzemalicima. Iluslrovano300 sir. - Oln. 400,00Dr Moody: .2IVOT POSLE 2lVOTA“ • • Istrazivanje lenomena zlvotaposle lelesne smrti. 5. izd. (eirllica), 233 str., tvrd povez - Din. 370,00Or Moody: .SVETLOST S ONE STRANE 2lVOTA“ - Nastavak knjige:

najnovija isiraiivanja 192 str., tvrd povez -„2ivot posle iivota'

Din. 370,00329. Denis: ..TAJNI 2lVOT MRTVIH" — Eksperlmenlalni dokazi postojanja

„ltivota posle iivota". 148 str. — Din. 230 00326. VIdovic: „OGC£DI 0 DUHOVNOM ISKUSTVU" - Prava prtrods cove-

kovog duha i svrha njegovog bitlsanja ne zemlji. 376 str. - Din.370,00

767. Daeniken: ,DA LI SAM SE PREVARIO?- - Nova secanj* na buduc-nost I nove Irapanine hipoteze o buducnostl naSe clvillzaciie. Preko140 ilustr., 278 str. - Oln. 360,00

769. Daeniken: „SVI SMO Ml DECA BOGOVA' - Kada bl grohovi progo-vorlli" — Najnovijl dokazi kontroverznog ufologa I IsIrazivaEa drev-ne astronaullke. Preko 60 ilustr., 280 str. — Din. 360,00

013. Videkovfo: ,OA Lt ZNATE ENGLESKI?" - Izuzetno prak1i6an I popula-ran udzberik za Iako I elikesro samostalno ufisnje engleakog jezika. Pri-rufinik koji je osposobljavao generacije. Tvrd povez, 20 Ilustr,, 346 sir -Din. 380,00

778. Perike: .MOJA MATEMATIKA ZA SKOLU I KVIZ" - Zanimijiva mate-matlka kroz neobldne zadalke, doselke, zagonetke, Igre i reienja.Preko 150 ilustr., 159 sir. - Din. 200,00

727. Bjem; .ORU2jE I OKLOPI" - Islorija ruSnog naoruianja od kamenihsekira do pusaka DivIjeg zapada. Vel. format, preko 300 kolor lluslraci-ja. 64 str. - Din. 350,00

701. Latinkli: .AKVARIJUM r Praktfoni prIruSnIk savremone akvarlatl-ke. 50 Ilustr., 2. izd., 134 str. - Din. 200,00

NARU02BENICA - GALAKSIJA 229

Ameriiki pisac. Hoden23.05.1921. II 1st Orejndiu.

Diplomirao je

mikrobiologijii 1942, a

magislrirao zoologijti 1946.,

no Univerziletii Kolumhija.

all se ovom sinikom nikada

nije bavio, posyetU’Si se

ubrzo profesionatnompisanju i urednilkom zvanju

Godine 1968. seli se u

Englesku ti kojoj ostaje dosmrii, 29.07.1975.

Bli§ spada u onu malobrojnu elitu SF aulora koji su od-

luCujuce doprineli preraslanju ovog zanra iz paralitera-

ture u knjizevnost visokih umetnifikih stremljenja. Nje-

gove prve veze sa nauSnom fanlastikom nisu, medu-

tim, nagovestavale ovakvo usmerenje. Podeo je kao fen u

SF getu, pridruilvdi se njujorskoj grupl „futurijanaca", a prvu

pricu objavio je u Astoundingu 1 940. Do stvaralackog preo-

kreta dolazi pocetkom pedesetih godina — i on 6e negde do

1958. publikovati niz storija i romana koji su odmah uSIi u

klasiku Janra. Ono po demu su se ova dela izdvajala iz tradi-

clje bio je pre svega njihov visok literarni nivo, kako u pogle-

du jezidke slozenosti tako i izrazitog intelektualnog naboja.

Druga odlika Blidovog novog SF prosedea bio je raskid sa

dogmatskim antroporasizmom kembelovske SF Ikole. Obaova svojstva ispoljavaju se u punoj meri u najboijim Blisovim

ostvarenjima iz tog razdobija — u seriji „Leteci gradovi"

(Zemljanine, vrati se kuci, Oni ce imati zvezde, Trijumf

vremena i Jedan zivot za zvezde), romanu Slucaj savesti

(posredi je jedno od pionirskih dela koja pretresaju neke te-

meljne raligijske nedoumice iz perspektive SF zanra), kao i

u zbirci Zvezdane spore, mozda najznadajnijem Blidovom

delu, u kome, pored ostalog, do punog izrgiaja dolazi sva

zanimijivost i sva plodotvornost biolodkih nauka u SF kontek-

stu. lako je u sezdesetim i u sedamdesetim godinama obim-

no pisao, Blis Ipak nije nadmadio dosege iz svoje kljudne

stvaraladke faze. Neke teme kojima se bavio lokom pedese-

tih godina opsesivno su ga zaokupljale i kasnije: tako, na

primer, on nastavija da prelresa religijske konotacije SF zan-

ra u Cetvorotomnom ciklusu „Za takvim znanjem" (ciklus obu-

hvata, pored tri SF dela — Slucaj savesti, Crni Uskrs, Danposle strainog suda — i nezanrovski roman Doktor Mira-

bills), otvarajudi ranije nesludena metafizidka obzorja nau5ne

fantastike, Uporedo sa tim Bli§ pi§e i prevashodno komerci-

jalna dela: vi§e omiadinskih SF romana, kao i ukupno tri-

76/Galaksija 229

naest knjiga za popularnu seriju .Zvezdane staze". BliSovo

SF pregalaSIvo ne iscrpljuje se same proznim delima. On

objavijuje, pod pseudonimom Villjem Eteling dve izvanredno

znaCajne i uticajne knjige kritidkih eseja o naudnoj fantasticl

- Stvar pri ruci (1964) I ViSe stvari pri ruci (1970), u koji-

ma je octlana jedna osobena poetika SF zanra sa veoma

visokim umetnidkim standardima. Uporedo sa tim Bli§ je pu-

no radio na popularizaciji naudne fantastike i njenorn prihva-

tanju u akademskim krugovima. Godine 1959, Blid je dobio

nagradu ..Hjugo".*

MASKED

evojcino lice bilo je bezizrazajno, i veoma ukrucena

§to je moglo da bade nadin odbrane ill odraz straha.

Sake je drzala dudno smotane u krilu.

„Stavite Sake na slo", rece ispitivad. „Poznato nam je

da su oslikane.

"

Izgiedalo je kao da mu je straSno dosadno dok je govorio.

Mazda je nekada tezio da ostavi utisak na zatvorenike kako

mu je sve ved poznato, all sada kao da ga njegov posao ni

loliko viSe nije zanimao.

„Vi sle Margaret Nolan, adresa spavaonica 458, severno

krilo, Betesda T, VaSington", rede on. „Muzevljevo ime Lin-

koln Noland. Nemate dozvolu za rad. Broj, 26, L24, 10x5."

„Zaisla?“ primeli ona. „Nikako ne mogu da ga upamlim."

Ispitivad neSto zapisa; verovatno Reakcionarna, opire se

dvodecimalnom sistemu brojeva. Ali sve sto je rekao bilo je:

„Slavite sake na sto", i to sasvim jednakim glasom.

Ovog puta Margaret ga posluSa. Nokti su joj bill pomno i

znaladki obojeni, svaki drugadijom sarom. To je nedavno

uSIo u modu, mada bi se teSko moglo redi da se ta modaproSirila i medu velikim brojem nezaposlenih po spavaonica-

ma. Devojka nije nosila o zglavak okadenu modnu lupu koju

su pripadnice viseg staleza — to jest one koje su imale sobe

i posao — korislile za medusobno razgledanje novih crteia

na noktima.

„V/ ste ove napravili", rede ispitivad.

„Ne, nisam", odvrati Margaret. „Ja . ..ja ih samo nano-

sim."

„Bez radne dozvole."

„Da‘', proSaputa ona.

„Kakor„Nazovu me", rede ona. „Odlazim kod onog ko me pozo-

ve.

"

„To znamo. Kako ih nanosile?"

„Prvo na nokle nanosim osnovni sloj kako bi se ispunileneravnine", poie ona oklevajudi. „Kada se osuse veoma suglatki i osetijivi na svellost. Zatim preko nokta stavijam ma-sku, poput negaliva. Obidno je dovoljna i fluorescentna sve-Host da dode do ekspozicije. Teie ih je razviti, dobiti odgova-rajude boje; potrebna je samo voda I malo joda. ali zato tem-perature more da bude odgovarajuda."

Postepeno je podela da govori sve brze, kao da je sasvim

nerazumno pomislila da je ispitivadeva zainteresovanost sa-mo tehnidke prirode. Medutim, iznenada se izgieda ponovosetila gde se nalazt.

„Lako je", rede ona. „Kao kad perele detetu ruke. To uop-Ste ne lidi na posao.

„Vi nikada niste imali dece", primeti osorno ispitivad. „Kovas snabdeva maskama?"

„Razni ljudi", odvrati ona. ponovo bezizraiajnog lica. „Do-bijam Ih tu i tamo. Ljudi ih prodaju; to je dozvoljeno."

Ispitivad dodirnu neki prekidad. Sake joj okupa topla sve-tiost Na ekranu s njegove leve strane, pojavi se u punomsjaju deset patetidno napadnih noktiju, i to znatno uvedanih.

,.Zovu me. Odiazim kod njih", ponovi on bez ikakvogstvamog pokuSaja da je oponaSa. „A onda neko pozove nas.

Trazeni ste. VaSi crteii su originaini, maStoviti. . . i reakcio-

narni. A dta je ovo?"Njegov kaiiprsi pojavi se na ekranu nasuprot jednog od

njenih kaziprsta. ,.Sta je to?"

..To je ... pane znam tadno Sta je to. Nesto veoma drev-

no. Neki crtei sa zaklona, iz vremena kada su imali zaklone.

To je sve ito znam.

"

,,/Ve znate znadenje natpisa na arabeski?"

„Ja . . . nisam znala ni da je to nekakav natpis. Za menesu to samo kovrdice.

"

,,'Polloj andres os eis aner"', prodita ispitivad. ,,/Ve znatedta to znadiT

„Ne. molim vas, uopste nisam ni znala da iSta piSe.

"

„Cak ni ako zbog toga izgubite iivot?"

,,/Ve. Ne. Molim vas, to je samo crtei, samo crtei."

Prstom Iznenada pokaza prema stolu, da bi ga odmahzatim vratio na ekran. .,A dta je to?"

„Ama bad nidta", odvrati ona. neSto sigurnijim glasom jer

je bila na svom terenu. „To su samo sidudne obojene tadke

77/MaJi991.

nasumidno rasporedene. Ljudi vole da Ih posmatraju i zaml-djaju razne oblike.'. . nesto nalik posmalranju oblaka."

Zadulo se jedno prigudeno klik i loplu svellost zamenila jedisla kadmijumski crvena; istovremeno je gotovo ceo ekranprekrio jedan jedini prst. Pod monohromatskom svetloddu cr-

tei je izgubio vlastitu boju, ali su zato tadkasta slova bila

jasno raspoznatijiva.

puSke dueLOZINKA 5/1

1

„Mi imamo te pudke", rede ispitivad. Jod jednom vas pi-

lam: ko pravi maske?"„U redu", odvrati Margaret. „Ja ih pravim. Bez radne do-

zvole.

"

..Upravo ste izvrdili samoubistvo. Jeste li toga svesni?"Ona pokuda da slegne ramenima. „Stradno je i iiveti bez

posla. Svejedno mi je.

"

„Mui vam je vedt mikrograver."„0n ima radnu dozvolu", rede ona.

..Ogranidenu. Ne vaii za crtanje.

"

dutala je. Lagano je sklonila dake sa stola i slisnula upesnice, okrenuvdi nokte ka dianovima, poput deteta koje ne-dto skriva. Ispitivad ju je posmatrao i tada se po prvi put nanjegovom lieu pojavi iskra zanimanja.

,.E pa", pode on, „igra je gotova, ali vi i dalje nedto krijete.

se mui do sada ved verovatno sklonlo na neko sigurnomesto. Bilo bi bolje da mi smesta kazete i ostalo.

"

Odgovora nije bilo.

..Ako budemo morali da izvrdimo sve potrebne lestove",rede ispitivad sa izvesnom pohlepnom neinosdu, ..morademoda vam uklonimo nokte. Ako budete saradivali, moida demovam prethodno dati kakav anestetik."

Devojka kao da je odjednom pokleknuia. Nagnula se na-pred i spustila zalvorene dake na sto, pokazavdi samo palac.

..To je karta", rede ona mradno. „Vidi se pod ultraljubida-

stom svetloddu. Malo je nejasna, ali molim vas radite laga-no. .

.pede me ako postane suvide jaka."

Ne rekavdi nidta ispitivad pritisnu jedan prekidad. Ovogputa nije se pojaviia nikakva vidijiva svellost, ali bez obzirana to ultraljubidasta svellost potekla je svom jadinom, takeda su u delidu sekunde devojdin zglavak I ruka bill stradnoopaljeni. Ali na ekranu se ipak nije pojavilo nikakvo ustroj-

stvo ... ved samo gotovo nevidijivo brzo treptanje zelenka-ste svetlosli.

Ispitivad se prosto zakuca za stolicu ispustivdi jedan odaj-nidki krik. Iznenadni trzaj odbaci ga na pod.

Nokat paica ispusti i poslednji tank! sloj fluorescentna bo-je, a ekranom se istovremeno rasprsnu svellost. Margaretpovude ruku, na kojoj su ved podlnjali da je javijaju plikovi i

abide oko stola. Ispitivad je lelao sklupdan, nepokretan. Linsje bio u pravu, dovek je bio epUeptidar; nekoliko sekundi tre-

perave-povralne sprege izazivalo je ceo raspon grand malnapada.

Izidi, razume se, nije mogla . . . nipodto posle tog krika.

Soba de svakog dasa vrveti od straiara. Ali ispitivad je sadanjihov. Uopdte se nede secati onoga dto mu se dogodilo, ato se moie ponoviti mnogo puta pre no dto se njegovi pretpo-stavijeni dosete da ga zamene. A to se izvesno vreme nededogoditi, jer mogu prodi godine pre no sto neko posumnja dasu ti „ nesredni sludajevi" u stvari epileptidki napadi. Ovaj de,na primer, lidili na napad; ona zamahnu stopalom i Sutnu gatadno ispod uveta.

Odiar, vreo bol koji joj je razdirao miSicu onemogudavaoju je da ga udari dovoijno neino, ali ipak je nekako uspela.

U hodniku ispred vrata zadulo se pngudeno dozivanje.Ona se osvrnu unaokolo. Sve je bilo uradeno i vide nidemunije imala da se nada. Skinula je masku sa drugog paica i

progutala je.

Otrov je brzo delovao. Imala je tek toliko vrefnena da sepriseti da je nanodenje maski apsurdno slidno pranju dedjihrukuM

SF prica

KVAZARSKAVEZA

,.Nije iskljuteno da postoji veza izinedii crnih nipa

i kvazara. Postoji zarnisao da kvazari predstavljuju

dzinovske bele nipe na driigoin krajii

Einstein-Rosenovog mosta; na njihovom iilazu

nalaze se dzinovske erne rupe smestene ii neki

dnigi deo svemira.“

Isaac Asimov, The Collapsing Universe

Povremena skripa kodnica naruSavala je neprekidno

brundanje molora vec dotrajalog Fiatovog autobusa.

MnoStvo putnika tiskalo se oko malog broja sedista na

kojima su bile zene, deca i nekoliko starijih ljudi koji su

Cllali novIne, zadovoijnl sto ne moraju da se guraju sa drugl-

ma.Smrad oznojenih.tela Ispunjavao je unutraSnjost autobusa

na llnijl 201. od predgrada Valcannute do Potlonaccia, preko

Porte Cavalleggeri, pored Quirinalea, zeleznicke slanice Ter-

mini I CIttd Universltarla. Avgustovska jara blla je tako snaf-

na da je voza6 svaki das maramicom brisao oroSeno deio,

jednom rukom pridrzavajudi volan, a drugom cigaretu.

U zadnjem delu autobusa dvojica su mladida, preko putni-

ka kojI su sedeli, kroz otvorene prozore dobacivala preplanu-

llm prolaznicama na rimskim ullcama. Njihove sjajne lakova-

ne cipele, ernomanjasti ten i kosa, sitnl brcldi I nehajno pre-

bacenl sakol na ramenima, davall su im izgied tipidnih kala-

bre§klh mafioza koji su upravo dopulovall iz Catanzara, Co-

senze III Belvederea. Nasmejali bl se ponekoj devojcl koja bt

Im baclla brz ostar pogled I okrenula glavu.

Iznenada. vozaC je prikocio i autobus se zaustavlo. Reke

automobita tekle su Iz pokrajnlh ulica preko raskrsnice, a

erveno svetio je sijalo ne dozvoljavajuci autobusu da krene

dalje. Vozac je nervozno lupkao prstima po volanu jer je ka-

snlo. a na neumoljivom semaforu nikako se nlje palllo zeleno

svetio. U tim trenucima naredna stanica, Iza jednog od mno-

gobrojnlh mostova na TIbru. blla je tako daleko.

Upalllo se zeleno svetio i drndavl autobus se uputio ka

mostu. Zamor u njemu se pojadao, all to nije uticalo na sre-

dovednog coveka, kojeg je 2ena do njega zvala Dottore, da

zamisljeno posmatra kej na suprotnoj obali reke.

Odjednom, dnevna svetlost se pojadala. nestale su sen-

ke, a bIjeStavi sjaj Sunca zaslepi vozada I pulnike. Soter je

krajnjim naporom zakodio I zaustavlo vozllo pri kraju mosta.

NIko od putnika u tim trenucima nije mogao videti Tibar koji

je kljudao, Isparavao I presljavao se bezbrojnim, neopisivim

bojama. Stakla autobusa su se cakllla, a njime su se razlegll

krici tens I plad dece. Obrisi zgrada s obe strane reke su

lelujall, rastapajudi se I nestajudi, kao I kolone automoblla

ispred I iza autobusa sa linije 201. Plad dece je tupo odzva-

njao odbljajudi se o delicne zidove autobusa koji je stajao

usamljen na mostu kao zaboravijeni spomenik na nekomogolelom brdu.

Nedugo potom, izuzetni bijesak I spektar boja sa povrsine

reke su lagano nestajali I Sunce je ponovo poprimilo svoj

uobldajeni podnevni Izgied.

Putnicima se polako vradao vid, a plad je zamirao. Vozad

je jo§ trijao odi kada je primetio da pred autobusom stoji co-

78/Galaksija 229

vek odeven u ernu uniformu sa visokim cizmama, nepriklad-

nim letnjoj vrevi.

— Kuda dete? — oStro povika.

Vozac je proturio glavu kroz prozor:

— Sta ’oded, budalo? Zar ne umes da citad sta pise na

autobusu?- Izlazi napolje, seljadino! — prodera se covek obyden

u erno.

Vozad Ijutlto ustade I izade napolje.

— Ma, ko si tl da ml naredujed!

Umesto odgovora, dodekao ga je metak u grudi. Prepla-

deni putnici nagrnuli su na prozore. Neki od njih istrdase na-

polje.

— Sta je ovo? — upita usplahireno jedan od njih,

— Dudeova Italija, zar ne znad? Da nisi mozda lud?

— Ti nisi normalan. pa zar ovo nije 1985 . . . ?

Odgovor je bio jod jedan metak. Iz susedne ulice nailazila

je kolona vojnika mardirajudi I pevajuci fasistidku himnu. Put-

nici su u panic! utrdall u autobus, Izuzev dvojice mladida sa

sjajnim lakovanim cipelama koji su se smejali i mahali vojni-

cima.

U autobusu, muk je prekinuo Dottore, instinktivno skodivdi

na vozadevo sediste i ubacivsi menjad u rikverc. Ne razmi-

sijajudi, punim je gasom pokrenuo autobus unatrag preko

mosta. Na ulici, u daijini, ostali su samo ledevi I kolona . .

.

Dottore je zaustavlo autobus na suprotnoj strani mosta.

Izadao je sa jod nekoHcinom mladih putnika I s nevericom

posmatrao drugu stranu trga na kome se upravo odvijala pro-

cesija. Mnodtvo naroda se guralo I izvikivalo „2iveo nad pre-

sveti otac papa Klement VIM"

Dottore pride jednom doveku koji ga je zacudeno posma-

trao I pruzao ruku da opipa njegov sako.

— Signore, — upita covek da Ii je vade sukno iz Firen-

ze? Fiorentinci imaju najlepde tkanine na Mediteranu.

— Ne, iz Bologne je. Mozete Ii mi red! da li je ovo 15.

vek ... ne, 16. vek? . .

.

— Naravno, signore, 1523. ieto gospodnje od rodenja

naseg mudenika Hrista.

- Hvala, gospodine . .

.

— De Vio. Giovanni de Vio iz Gaete, signore.

Ubrzo potom, ostavljajudi nekoliko starijih putnica koje su

padale na kotena, plakaie i molile se stiskajudi u rukama svo-

je srebme krstove na lancidima, autobus je ponovo krenuo

ka drugoj strani Tibra. Sokirani putnici dutke su dekali dta de

im ona doneti . .

.

Nije bilo dileme. Vreme je poludelo. Oottoreu. inace asfro-fizicaru po profesiji, to je bilo potpuno jasno dok je gledaopalate koje su se kupale na letnjem suncu.

Godinama se bavio leoretskim apstrakcijama istrafujuci

sta bi se moglo desiti sa vremenom u cmim rupama ukolikoje Einsleinova teorija relativnosti taCna. Bio je zivotni apsurdda je njenu ispravnost upravo proveravao na jednom moslu,u jednom autobusu, sparnog letnjeg podneva, daleko od svo-jih laboratorija i beleski. I to u Rimu, veCnom gradu.

Dottore zadrhta I pomisli kuda ih sve ovo vodi. Gde jeiziaz Iz ovog vremenskog — prostornog lavirinta? Polako je

gubio nefve. Da je bar u svojoj labotalorlji . .

.

Iz razmisljanja ga je prenula masa ljudi u togama koja ih

je cekala na samom kraju mosta. Jedan od njih se izdvojio I

prisao Im.

— Ave! PozdravIja vas Senatus Populusque Romanus!Pretor Senata I naroda rimskog, Paulian ja sam, O Jupiteru,otkuda vil? Zar posle svih provaia Vandala. Gota I Germanskoje nam bogovi na zlo poslase, sad I vas?! Ta ogromnagvozdena kutija, kakva je? Zar je konji ne vuku? Ta buka,odakle je? . .

.

Dottore nista ne rece, samo iznova ubaci menjad u ri-

kverc- Medutim, neki putnici, na silu, otvorise zadnja vrata I

istrcase iz autobusa. Njih desetak je odusevijeno vikaio:— Ovo je nas gradl- 2ene, pide I nerad!— Divno!- 2iveo Rim!- Poterajte robove, ugosfite glasnike bogovalU meduvremenu, autobus se vec kolrijao ka drugoj obali.

Sume!Svuda oko njih sum iiSda, zubor cistog Tibra i prozirni

pramenovi magle. Autobus se zaustavio. Dugonoge antilopesu jos uvek be2ale od buke njegovog snalnog motora. Brda,njih sedam, nadnosila su se nad rekom, a most iza autobusase rasfapao pred ocima preostalih putnika. Njegovo je sredi-ste nestajalo u bijestavom kovitlacu, nalik tomadu, i Dottoreje, umoran, shvatao da on jedini zna celu istinu. Posmatraoje umiruci vrtlog, poslednju vezu sa svojim svetom i vreme-.nom.

Hiljade komaraca je udaralo u vec zamrijane prozore au-tobusa, dok je Dottore bezuspesno pokuSavao da upali mo-tor, a crvena iampica na instrument-tabli govorila okrutnu is-

tinu da je potroSeno gorivo. I poslednji ostaci mosta su serastopili, a kovitlac kao da nikad nije ni postojao. Bill su usredsume ove ill bilo koje druge planete. U ovom ill bilo kojemdrugom svemiru.

Dottore polako polozi ruke na volan, spusti glavu i zapla-ka.

^^ounl Palomar News, 21. avgusia 1985. goiliiie

NOVI KVAXAR U SAGIOrTARIUSU. . . AsirofiziCar George Samuelson je iijuvio na juira.snjoj

pre.ss-konfereniiji da su njegoir kolege pro.sle iioci

deieklovali. priUkom nilinskog skeniranja neba, novi snaianradio-izvor. po svoj prilki kvazar, koji ce iiakoii pmrereverovaiiio bid klusifikovan kao 5C286. Pronuden je u

suzveldu SagiKariiis i nalazi se na razdaljini od 12 midjardikdometara. Iznenadiijiice je dii on do sada imp.iie nije bio

prirnecen. Dr Samuelson lo pripisiije nesiivrienasd

iiistriinienaia I ...) i napominje da je ovaj kvazar veomapriguSen ohjekt. ali da hi uopSie bio vidijiv na ovim

ruzduijinoniu. mora da je diinovskih razmera i neverovalnosjajan. i do .v/o pula sjujniji od na.ie Gaiaksije . . .

Vladimir i (Iordan Momdilovic

Najstarija domaca privatnaizdavacka kuca

POLARISima zadovoljstvo da vas pozove da pod najpovoljnijimuslovima ohezbedite svoj primerak nekog od velikih

hitova iz nase tri atraktivne edicije

PROBLEM200 Ureduje:

Dejan Rlstanovic

MORNARAJ <ako zvu6< priliino bezazleno, ovaj

. iKie zna6ajniji nego §lo ste mislili; pri-

6a 0 pijanim mornarlma zapravo kamullira )e-

dan poznatl problem nuklearne fizike. Ipak,

naSi su 6ilaoci bill na visinl zadatka — primlll

amo 94 reienia od kojih je 28 bilo potpuno a

40 pribli2no ta6no1

Podsetimo se najpre problema: prekookean-

skl brod sa 200 mornara je pristao u malu

luku pa je kapetan dao posadi iziazak. Gra-

dl6 u koji je brod pristao se sastoji od jedne

jedine ulice du2 koje se, na pravlinrm razma-

dma, nalazi 10 bandera; prva je kod sameluke a poslednja na kreju grada. IduOl ullcom,

mornarl su kod sedme bandere naiSII na ka-

fanu u koju su u§ll I dobro se naplll.

DoSla je pano6 1 vlasnik kafane je objavio laj-

ront. Mornarl su se, jasno, pobunlll pa Im je

vlasnik predlo2io da predu u drugu kafanu

koja se nalazi na samoj perlferiji mesta —kod desete bandere. Mornarl su, jedan po je-

dan, iziazili Iz kafane nemajudi pojma gde je

brod a gde druga kafana (bio je mrak a bill

su I pljanij. Svako od njlh je, dakle, sa vero-

vatrwdom od 50% polazio levo I desno I ho-

dao dok ne nalde na banderu. Tada bi se

prihvatio za banderu, napravio par krugova

oko nje I po6ao na sluOajnu siranu nezavisnu

od njegovog ranljeg kretanja. Ovo se tumara-

.nje zavriava na jedan od Irl naOina.

Ako momar stigne do luke. pa66e u vodu I,

poSto se mornarl ne dave 6ak ni kada su pl-

jani, otpllvatl do svog broda gde 6e spavatl

do jutra.

Ako morrtar stigne do desete bandere, u6i 6e

u drugu kafanu, napide se jo§ vl§e 1 napravltl

nered koji 6e ga odvesti u zatvor; kapetan 6e

ujutru moratl da platl 100 dolara da bi ga

Ako momar 50 pula udari u bandere, umori-

6e se, led! na ulicu I zaspall. Ujutru de gapritvorltl I, poito nlje napravio nikakvu Stetu,

naplatiti kapetanu 20 dolara.

Koliko novca treba da pripremi kapetan da bi

slededeg dana Ispjovio sa kompletnom posa-

dom? Neki dTtaucI „GaiaKsiie" su primenili

Monte Karlo metodu odnosno napisall proce-

duru koja simulira kretanje mornara I, poziva-

judi ovu proceduru vellkl broj puta, odredivali

verovatnodu da momar stigne do broda, za-

spl na ullci odnosno zavrSi u zatvoru. Monte

Karlo metoda uvek dovodi do reSenja all je

tadnost tog reSenja obidno kritidna — za sva-

ku slededu tadnu cifru treba udeselosiruditl

broj iteracljal Ovde demo, medutim, izlo2itl

tadno (onoliko koliko je verovatnoda tadna

nauka) redenje problema pljanlh mornara.

Matematidko odekivanje se raduna relalivno

jednostavno jer podrazumeva Idealni sludaj:

pola mornara polazi levo a pola desno. Poia

mornara koji udare u neku banderu polazi le-

vo a pola desno I tako dalje. U realnim sllua-

cijama ovakvo bl ponadanje moglo da se us-

vojl samo da je broj mornara jako veliki dok

bl u naSem sludaju odstupanja blla ogromna(200 nlje narodito veliki broj all - ko mo2eda zamisll brod sa millon mornara?).

Sllka I prikazuje koren stabta koje opisuje

kretanje mornara: u podetku su svih M kod

sedme bandere. Zatim polovina polazi levo I

dolazi do deste bandere a polovina desrro I

dolazi do osme. Proces se nastavija pa se

stable grana do nivoa pedeset kada bi naSI

junaci polegall uz bandere I btaieno zaspali.

Ipak. stable moramo da „potkre§emo" —mornarl koji podu levo od prve bandere pa-

daju u vodu dok mornarl koji stignu u do de-

sete baridere ulaze zavrdavaju tumaranje I

ulaze u kafanu. Broj mornara na nekom ni-

vou I kod neke bandere mo2e da se Izraduna

kao poluzbir broja mornara kod dve susednebandere na prethodnom nivou; izuzetak su

bandere 1 i 9 koje .dobljaju" mornare samood bandera 2 I 6.

Kada bi mornara bllo tadno

2050=112589990642624, u drugo] kafani bi

zavrSllo njlh 74016721399B762, u vodu bi

upalo 289625466281362 dok bi ostalih

95907226562500 zaspalo kraj neke od ban-

dera. PoSto mornara ima samo 200, napisall

smo program sa sllke 2 I Izradunall tra2ene

verovatnode; na slid 3 vidimo rezultate izvr-

davanja programa dto znadi da kapetan treba

da pripremi 13488.74 III, recimo, 13500 dola-

ra. Pohvale za zanimijiva i dobro obrazlo2e-

na redenja ovog zadatka zaslu2itl su dianovi

radunarske sekeije GImnazlje Iz Doboja (Na*

da Okanovid, Predrag Oakarevid, Mujo Hr*

vid I Sakib Muminovid), Josip MaksimovidI IvIcB Tondev.

Olfrantskl zadatakje bllo lako reiit

alMTis^vi uspeli da otkriju sve .finese" skri-

venog teksla. U okviru ovog zadatka smo,naime, upoznall jednostavnu difru koju je ko-

rlstio Jullje Cezar za prenodenje naredbi svo-

jim legijama. Cezar je svakom svom genera-

lu davao po jednu tablicu slovnih zamena u

kojoj bl, da se tada kotlsilla nada abeceda,

pisalo da se slovo A zamenjuje sIovchd M,

slovo B slovom Q, tadka sibvom J l sludno— svakom bi slovu III znaku bio jednoznadno

dodeljen nekI drugl element azbuke. Slovo

SO/GalaksIja 229

po slovo, ditava se poruka mogla SIfrovatl a

onda, primenom Iste tabllce, I dedifrovati.

Mi amo ovaj posao malo osavremenili — na-

pisall smo program (,Gaiakslja 227“) koji naj-

pre tormira tablicu zamena po siudajnom ras-

poredu a zatim Iz datoteke uzima tekst peru-

ke, difruje je slovo po slovo i Ispisuje rezulta-

te. Zatim smo startovali program, difrovali

segment jednog naudno fantasiidnog romanai objavlll rezultate: tebalo je, ne znajudi difru,

„obrnuti'‘ ovaj proces.

Najjednostavnijl nadin da se pride redavanju

problema je ,red“ YYY koja se pojavijuje u

osmom redu — jedina tri uzastopna jednaka

znaka su trI tadke dto znadi da je Y zamenaza tadku. Iza Y se uglavnom javija broj 7 koji

je, prema tome, zamena za blanko. Blanko

(7) se redovno javija iza znaka;dto bi moglo

da znadi da je;zamena za obldan zarez. Uz

to treba primetitl I red 707 koja se dosta de-

sto javija — obzirom da je 7 blanko, o je ve-

rovatno zamena za I.

Podto su neke osnovne stvarl dedifrovane,

treba prebrojatl koliko se kojih slova javija u

tekstu i to uporediti sa karakterlstikama na-

Seg jezika koji su, na primer, dati u knjizi V.

Matkovida I V. Sinkovida Jeorija informaeija"

— dobija se da je E zamena za a, A zamenaza 0, 0 zamena za e i tako dalje. Zatim sva

ta saznanja treba uvrstiti I tekst i ,43ogodili‘'

oslala slova i Interpunkcljske znake dto u da-

tom primeru zalsta nlje tedko. Neka vlastita

Imena koja podinju velikim slovom se moraju

pogoditl ,po 8luhu“ ill dlianjem knjige Iz koje

je preuzet difrovani odiomak — .Zadudblna I

Zemlja“ Isaka AsimovaPotpuno redenje zadatka, dato na slid 4,

(Auhvata I namemu .Jtamparsku gredku. u

24 redu (treba da pide prinuden da prihvatim’

a ne 'prinuden na prihvatim’). Zanimalo nasje da II de to neko prlmedti I, naravno, nismo

ostali nprMnih ruku" — odtro oko je imao Via*

dan Urodevid Iz Svetozareva. Ostale pohva-

le zaslu2ili su dianovi radunarske sekeije

Gimnazlje Iz Doboja, Sanja Mlllnkov|d. Adis

Golod, Nediad Kaddid I Stanislav 2lvano*

vid.

J Nismo prelpostavljall da de ova)

Titl toliko tvrd orah - 70 pokudaja I

(gotovo) nl jedno potpuno redenje. A zvudalo

je bad jednostavno: u ribnjak je pudteno 30

dtuka koje, u nedostatku bolje hrane, jedu

jedna drugu. Trebalo je odgovorltl koliko de

dtuka bill sito uz pretposlavku da se dtuka

zasili dim pojede Irl druge (site III gladne) dtu-

ke.

Modda je zbunjujude dto zadatak barata i sa

jako mallm verovatnodama — vedina ditalaca

je napISBia program koji lidi na sliku 5 1 otkrila

da u olpiilike polovini sludajeva u ribnjaku

ostane svega jedna dtuka, u slededoj tredinl

sludajeva 2, u desetak posto sludajeva 3 a

znatno rede detirl III pet sitih dtuka: to su ol-

prlllke granice koje program daje. Medutim,

logidkim razmidljanjem se mo2e dodi do za-

kljudka da u ribnjaku ne mora ostati ni jedna

sita dtuka all I da Ih mode ostati dak 7. Zadio

onda to program sa sllke 5 ne registruje?

Jednostavno zato dto su verovatnode ovih

dogadaja Izuzelno male I dto bi trebalo stra-

hovlto produditl simulaclju da bl se ovakva sl-

tuaeija pojavila.

Kako je mogude da nl jedna dtuka ne budesita? Nlje tedko — druga pojede prvu, treda

drugu, detvrta tredu I tako dalje: na kraju tri-

deseta dtuka pojede dvadeset devetu I osta-

ne gladnal Sludaj u kome ostaje sedam sItIh

dtuka je nedto te2e Iskonstrulsatl — dest dtu-

ka pojede po tri gladne dtuke I jod dve dluke

pojedu po dve, a onda jedna od te dve dtuke

Bllka 1>

81/Maj 1991.

\M/4/ \

slika 2 :

Problem pijanih mornara10 R£M20 REM30 REM40 REM Prema reSenju Seljka Barbida50 REM

"Galaksija 229"60 REM70 REM80 REM90 t=TIME

100 DIM bandera(50,10)110 ukupno=2'‘50120 luka=0130 kafana=0140 bandera<0,7)^kupno150 FOR i=l TO 50160 FOR j=l TO 9

170 bandera( i, j )=(bandera( i-1, j-l)+bandera( i-1, j+1) ) /2180 NEXT j190 lukB>luka+bandera{i-l,l)/2200 ka£ana=ka£ana-fbandera ( i-1 , 9 ) /2210 NEXT i220 CLS230 zaBpalo=ukupno-luka-kafana240 8uma~100*’200*(ka£ana/ukupno)250 sujna=8uiiia-i-20*200* (zaspalo/ukupno)260 PRINT "Stiglo u kafanu: 200* (kafana/ukupno) j

"

270 PRINT "Vratilo ae na brod; "j 200*( luka/ukupno) ;"

;

"

280 PRINT "zaspalo na ulici: 200*( zaspalo/ukupno)

;

290 PRINT300 PRINT "Kapetan pladas $"; suma;"310 PRINT320 PRINT "Vremes "

; (TiME-t) /lOO; ” sekunda (BBC B)."330 END

Stiglo u kafanu: 131.4801090Vratilo Be na brod: 51.4833449zaspalo na ulici: 17.0365458

Kapetan plada: $ 13488.7418.

pojede drugu. Verovalnoda jako mala, ali semoze zamislitil

Jedini ko je uspeSno Jzdvojio" ove granidnesludajave Je Jadran KraSovec iz Kozine.

Ostale pohvale zaslufili su Suzana vnomir,Adis Golos, Josip Maksfmovfc, Kenan Me-$i£ i MilivoJ Popovid.

Qxaifl ^ zadatak pomalo zavisi od to-

g^kal^se gl^a na stvarit D£on i D£ek suse, naime, jednoga danatrkali na 100 metarai Dion je pobedio ostavivsi Dzeka 4 metra

iza sebe. Slededeg dana ponovili su Irku ali

je D£on dao Dteku 4 metra .tore". Obojica

su trcalajednakom brzinom kao I prettiodnog

dana ail trka nlje bila nereiena. Pllali smokako je to mogube.

Ako se jdavanje lore" svede na to da Diontrcr 100 metara a Dzek 96, stvamo bismoimali .mrtvu trku" I zadatak ne bl bio zanim-Ijiv. Medulim, ako Diek trbi 100 a Dion 104metra, stvari se .neznatno" menjaju. Krebubise brzinom V<SV>1, Dion prede 104 metraza T<SV>1=104/V<SV>1 sekundi dok je

Dieku za 100 metara potrebnoT<SV>2=100/V<SV>2 sekundi. Znajubi (iz

prethodne Irke) da je V<SV>100/T I

V<SV>2=96/T (T je vreme trajanjaprve trke), dobijamo da jeV<SV>1-100*V<SV>2«6 odnosno da je

T<SV>1=99.84W<SV>2. Sada postajeoCito da je T<SV>1 manje od T<SV>2 Stoznabi da je Dion za krabe vreme preSao svo-jih 104 metra I da je pobedio Dieka bez

zlra na „foru' koju mu je dao. Pokulajte dasami odredite koliku je mlnimainu „(oru" Diekmorao da ima da bi pobedio.

Najvise srebe u ovomesecnom Izviabenju

imao je Kenan MeSib iz Tesanjka kome pri-

pada nagrada — godiSnja pretplata na .Ga-lakslju".

Sto se novih zadataka tibe, 293. je predioiioMilan Secujski iz Novog Sada, 294 smopreuzeli iz strane literature, 295 smo, napredlog Sergeja Srepflera preuzeli iz knjige

.Zagonetne pride" Martina Gardnera dok jeposTednji zadatak (koji bl mogao da bude i Qpitalica) predioiio Vladan UroSevib Iz Sveto-zareva.

Na nedavnom takmicenju u trbanju

JntKnnetara ubestvovale su Slafete Florida,

llinoisa. Montane I Juzne Dakote koje sutrbale u stazama 1, 2. 3 i 4 respektivno. Sle-

debeg dana u novlnsklm izveStajIma moglesu se probitatl izjave ubesnika;1. Dio: „Trbao Sam kao lud da Vlllju predampalicu koju sam primio od momka koji jetrbao uz Tonija".

2. Kiark: .Dok sam dodavao palicu suigrabu,

video sam u susednoj trad kako se dodajuBen i Lui".

3. Elvis: „Dok sam dodavao palicu Fredu, vi-

deo sam u susednoj trad poslednju izmenuStafete Floride".

4. Stiven: „Divno sam se osebao kada samprvi usao u ciljl"

5. Gak: „Trcao sam uz bok Dieriju!"

6. Toni: .Brajan mi je nespretno dodao Stale-

tu bto je usporilo nabu ekipu iz llinoisa".

7. Berni: „Momak koji je posle predao paiicu

Tomasu i momak kojije palicu doblood Toni-ja su me prlkljebtili sa obe strane".

6. Ben: „Dieri i ja smo se Itekako spetijali

predajubi jedan drugom palicu".

Koja je ekipa pobedila I ko je u njoj trbao?

Pronadite cele strogo pozitivne bro-jeva A, B, C, D i E takve da je

A<SC>S+B<SC>5+C<SC>5-i-D<s6>5=E<SC>S. ReSenje treba obrazloiili — pi-

sma u kojima su brojevi samo navedeni nebekonkurisali za nagrade.

alika 4:

ilR,E7vA7AaCEpeod7eE7eBCCDjeAPvEnfioCo7eEMoe;7jA5vAd0R; 7iiiE7AMD

li"Da to objaanln na naj jednoatavniji nadln, doktore", zapode2idDiAdEvY7RNovEn7PnAC77dA8DPoAeEifio7dEj7?AI>nDvoA7PEd7eERVACBecq7 jB

2:Palorat. "Citav avoj profeeionalni rad poavetlo aam naatojanju da3! ?dAjdDd7 jA7PEdD7PqevoCD7PBmCEeCE7A7PnDvq7eE75ACDd7CD77Aeo5aE3iprodren do aame auitine aaznanja o avetu na kojem je ponikla4:SCqjP5E7dEPEI7PVAOE7o7COPEd7 ?APSEv7PE7PnACod7?doCEVDiCDd; 7DASE5Ad4iljudBka raea; atoga i jeaan poalat aa avojlm prljateljera, SolanonSi9dDnoitiAd!7jE77dAeBODdA;7E5A7dA2l>dA;77E:7AnEC;72ECPvEdoCgRySiTrevlzom, da pronademo, ako no2ono, pa, ovaj, Najatariju".6!R£ECPvEdoCqKRf7q?ovE7,DfioCEjAdy7RBoPSovD!7nBSCjE:74DdiCqKR*6i"Najatariju7'', upita Denijador. "Mialite, valjda, Zemlju?'.7idD4AdEvAnD7qPCD7PD7A?gPvo6D7o7Ae77dAddd6CEH7RCdEA7PEd7qvoPE5! 7AnECj7tPeloratova uane se opuBti$e i on promrrolja: "Inao aam utiaak, ovaj,0:aoiA7do7CD7jEvA7eE7liiCEfiCD!7AnEC! 7 jE7CoCD7q7qvCAYYyR7<;AdESASsbilo mi je dato na znanje, ovaj, da nije uputno..." Pomalo9 : aDP7AdAgCA; 7Ae7PD7AaBmdD77dDdE79dOnoroqY7RBoeoPvEd5E7do7CD9:beapomodno, on ae obazre prema Trevizu. "Hinlatarka mi je10s5E?AdDCqiE7jE7fiEmon74Dd8CE7CoCD7g7qveA7g?AvdDaSCEnEvo7eE7AnAd10:napomenula da nazlv Zemlja nije uputno upotrebljavati na ovomll:PnDvgR; 7AaCEPfio79dDnomY7RJAgDvD7 jE75E2DVD7 jE7CD7qHO<;oiE7e7AnAKRllsavetu", objaani Treviz. "Hodete da kaiete da je ufiinila - ovo7"12: ,DCoCEjAd7A?gPvo7qPvEi77Ajo2D7eAP7qnoP7o7DCDdUOKCA7oP?dq2o7dq5D12:Oenijador opuati usta, podiSe noa uvia i energifino iapruSi ruke13:q5d5vBCqgo7dDOqPAaCA7?dP'rt>Y7R,Ei 7q?dEnA7vAR;7AjUAnAdo79dDnomY13tukr6taju6i nedusobno prate. "Da, upravo to", odgovori Treviz.14: ,DeoCEjAd7PD7U8BPCA7eEPdDCEY7RXDPdoPioOE;7UAP7AjAY7HoCodA7vA77A14:Oenijador ae glaano nasneja. "Beamialica, goapodo. Slnlmo to po15:iEno<3o7o7PEdA7q7eESod7mEaovodE7fiCqjo7vA7PunEvBCq7ABiaoSCfiAY7DAVAnA19:navial i aamo u na81iti zabitima ljudi to ahvataju ozbiljno. Sotovo16: jB7fiD77AmeECDd7eo7CDjdAU7MAnD5B75ACoi7q7vdDCqGodE7CDeEUAjO;7eD7ao16:da ne poznajem ni jednog doveka koji, u trenucima nelagode, ne bi17:dD5EA74DdaCEY79A7nBd7CD7eEC7dAPvEH5oCo7omdEm75ACod7dBP7ASE2DdAY7<5fio17:rekao zemlja. to vam je najproetadkiji izraz kojim raapolademo. Ill18!7PAn5E;7q5ASoSA7nEd7PD7vA7noeD7jA?EjERY7R4dEMo7So7vA!7 jA5vAdD:7jE18:p3ovka, ukoliko vam ae to viSe dopada". "Znadi li to, doktore, da19:oBdEm74DdaCE7nBP7Co7dESA7CD7qmeDdodEnEKR: 7q7ovE7XSoPY7RXE67fiodEeAi19:izraz Zemlja vaa ni male ne uznemirava?”, upita Elis. "Ba8 nimalo,20: jdEUB7UAP?AY7xB7PEd7P5D7vo5YB79dDnom7PD7qdDeEH7R(5AmCBVA7do7CD7SvB20idraga gospo. Ja sam akeptik." Treviz ae umeSai "Foznato mi je 8ta21:dDM7P5D7vo57mCEMo7CE7UE8E5voM5Ad7CDmo5q;7ESo7q75Ad7CD7m6EMDCCq7no21:red akeptik znadi na galaktidkom jeziku, ali u kom jo znadenju vi22:q7AvdDaSCBnEvD!7jA5vAdDKB7RL7?Av?gaA7oPVAd;7nDgfioMDY^67dDdEe7PEd7jE22:apotrebljavate, doktore7" ”U potpuno iatom, vednide. Spreman aam da23: ?dounEvod7PEdA7AaA7dvA7PEd;7qP8Dj7q7dEmgdSConAC7dDdo7qaDj8Conou23:prihvatim aamo ono Sto aam, ueled u razuraljivoj meri ubedljivih24: jA5EmE;77do5qODfi7eB7?doun3vodY7NE57o7vB5nA7dACD77dounEvE<:CD7CD;24:dokaza, prinuden na prihvatim. fiak i takvo moje prihvatanjo je,25:dDOqvod:7PEdA7qPSAn5A;7jA57fiD7oP5dPdq7eAno;7Mnddgo7jA5EmoY79A:75EA25:medutim, aamo ualovno, dok ne iekranu novi, dvrSdi dokazi. To, kao26:dVA7dA2DvD7dOPSovo;7dD7MoCo7P5D?Vo5D7eEdAMovA7AdoSCDCodBFB26:eto moSete mialiti, ne dini akeptike narodito omiljenimal"

82/QalBksi|a 229

[£^9 Sari i Vols borave u bazi na Plutonu

s^aaatkom da distribuiraju narodite ener-

getske kugllce na obliznje svemirske baze.

Kuglice nalikuju na zrna graska, sve su isto-

vetne I telke po 1 gram. Svaka kutija sadr2i

po 100 kuglica I u jednoj isporuci stl2e ukup-

no iest kutija.

Jednoga dana posada je obaveitena da sutehniCkom greSkom u jednoj od kutija na§le

defektne kugllce te£e za po miligram od stan-

darda. Vots je. zahvatjujudl nebu Sto meduopremom Ima Izuzetno preciznu vagu, pred-

lagao da stvar reSe tako Sto 6e premerltl ku-

gllce iz svake od kutija ali se Sari dosetio daIz prve kutlje uzme jednu kuglicu, iz druge

dve. iz treOe tri i tako dalje. Iz Seste kulije je

uzeo sesi kuglica, izmerlo Ih I, posto je usta-

novio da je masa 21 gram I 2 miligrama,

znao da su kuglice iz druge kulije defektne.

Nekollko nedeija kasnije stigla je nova poru-

ka: „Bilo koja od sest kutija (mozda ni jedna,

moSda i vile njlh, mozda Cak i sve) sadrzi

defektne kuglice leie za miligram od proplsa-

nih". Psujudi nepaSIjive proizvodaSe, Vots je

tvrdio da ovoga puta „ne gine“ Sest merenja.

Sari se, medutim, dosetio kako da stvar reSi

Jednim jedinim merenjem...

» Ako je 1-t1=10, 2-t2^6. 44-5=9 akoliko je

ReSenja zadataka iz ovoga broja Saijite na

adresu Galaksija (za Eureku), Bulevar vo|>

vode MiSica 17, Beograd tako da prlstlgnu

pre 25. maja 1991. Najsrednijem reSavacu

kojI reSi barem dva postavijena zadatka ce,

pored uobidajenog objavijivanja imena u „Ga-

laksiji", pripasti i jednog^iSnja pretplata nanaS dasopis. Takode smo veoma zaintereso-

vani za pisma u kojima ditaoci predlazu za-

datke (sa reSenjima) i zagonetne pride za

KODEKS

U Dubrovniku je od 27—29. Ill 1991

.godine odrzano II ju-

gosiovonsko savetovanje ..Zalti-

ta Jivotne sredine u procesnoj

indusiriji". Siroj javnosti je oslalo

nezapazeno, moida zato Slo je

u to vreme odrzavan ,Samit se-

storice" u Splitu. Slo u ovom slu-

daju nije bitno.

Tema ovog skupa bila je za-

stita zivotne sredine, pa je po-

sebno bilo red! o ulozi I odgovor-

noslima inienjera i sveukupnog

lehnidkog kadra u ovoj oblast!,

smanjenju narastajudeg zagadl-

vanja i opasnostima koje su evi-

dentne, zaSlili iivolne sredine,

Iransferu tehnologije i uvozo prlja-

vih tehnologija, odlaganju opa-

snih otpadaka, prekogranldnim

zagadivanjima, tehnici i tehnolo-

giji u sluSbi mira i progresa, ltd.

Prisutrvi su (na svoj nadin) bill i

svi dogadajl. od Persijskog zali-

va gde su inzenjerska znanja

maksimaino korlsdena, od Cer-

noblla i njemu slidnih akeidena-

la, nasi nemiri I mnoge moguc-nosti, ltd.

Predlozeno je I prihvaceno.

da se uputi javni predlog da bi i

inSenjeri, pri prijemu diploma, naprimer, trebalo da polazu zakle-

tvu, slidno lekarima, da Imaju

poseban kodeks moralni, Sto

ce ih obavezivati da sva svoja

znaja i umeda korisle tskljudivo

u korist i dobrobit doveka i zaSli-

tu 2ivotne sredine, da potpisuju

lakvu zakletvu (sa kratkim i ja-

snim tekstom), da je poStuju uradu, bez obzlra na okolnosti I

usiove, da . . . da se i na laj na-din pribliSavamo razvijenom i ci-

villzovanom svetu.

NAJPOVOLJNIJE!PC AT RACUNARI ISPORUKA ODMAH

SPASIO PROSLOSI DA BISMO ZNALI STA SE ZBIVA DANASporuCite knjigu Majkla Liza po najpovoljnijoj ceni

1200 puna cena840 dinara za Clanove Kluba Sitalaca BIGZ-a. plada-

nje odjednom960 pladanje odjednom za oslale

Lizova knjiga „Silovanje Srbije" ostavlja ubsak strasneispovesti Coveka koji je nevoljno ufiestvovao u bezdu-Snoj antisrpskoj raboti. Juna 1943. Majkl Liz spuSlen jepadobranom u ju2nu Srbiju kao brilanski oficir za vezusa lojalnim eetnifikim snagama. TaCno godinu dana Lizprovodi u korpusu majora Radoslava Durida, eetniiSkogkomandanta na sektoni Leskovac- Vranje— PriStina.

sa specijalnim zadatkom da ruSi prugu Beograd— So-lun. Nakon 5to je britanska vlada napustila Mihailovi-<fa. Liz je evakuisan u Italiju sa jednog poletiSta u Pra-njinama, blizu CaCka . . .

Po ovom oglasu poruCite i diepnu knjigu u kompletima

Komplel I: Dzepna knjiga leklirs

1, Ivo AnUrii: N* Drini cuprija, roman 99'2. Ivo Andfid: Prokiela aviija, novcia 69.A, Borisav Stankovic: Neasla krv, roman ay4. Franc Kafka: Procea, roman 99•S. .Simo Malavulj: Rakonja fra Bme, roman 896. Aieksa Santii: Pesme 597. Jnvan Derciid: Kratka islorija srpske knjirevnosli 998. Rajko Pelrov Nogo: Srpske Junafke pjesme,

anmlogij-a gy9. Onorc dc Babak: Cifa Gotio, roman 99

10. Danilo KiA: Rani jadi, ciklus 79

tkupna cena komplela: 880 Sa popuslom: fil6

Komplel 2; Dzepna knjiga: domaci pisci

11. Vuk Si. KaradJic: Opisanlje Srtiije

12. DuSan Kovaicviil: Balkenski Apijun i druge dramel.V Brana Crn6:vii‘: Dnevnik jednog14. Malija Bcdkovid; Izabrane pe.ime i poeme15. Slobodan Selenii: Ocevi i oci, roman16. 2ivojin Pavlovid: Zadah tela, roman17. Vidosav Slevanovic: NiSii, roman18. Brana S6cpanovi6: Usia puna zemlje, novela19. Vojislav Lubarda: Preobrszcnje, roman20. Miodrag Bulalovic: l.judi sa 6etiri prsta, roman

Ukupna cena komplela: 900 Sa popustom; 630

Komplel 3: Dzepna knjiga: slrani pisci

21. I.eiek Kolakovski; Kljuc nebeski, rasprave 7922. Robert I.adlam: Oslermanov vlkend, kriminalisliiki

roman 7923. Edgar Alan Po: Najleple prife 8924. Ramon Redige: Davo u lelu, roman 6925. D. H. I.orens; Ijubavnik ledi Celcrli, roman 6926. Frika Jong: Serenisima, roman 8927. Robert I.adlam: Pul za Gandolfo, roman 18028. Alcksandar Dima sin: Dama s kamelljama, roman 59.

29. Herman Hew: NarcU i zlalousll, roman 16030. Agata Kristi: N ili M, kTiminatisiiCKi roman 14031. Herman Hese: Slepski vuk, roman 14032- Herman Hese: Sidarta, roman 12033. Herman Hese; Demijan, roman 140

Ukupna cena kompkta; 1.393,00 Sa popuslom: 975

99

99

59

89

89

99

996999

99

|~Beogradski izdavaiko-grafifki zavodBulevar vojvode MiSica 17. 1 1000 Beograd

I

telefoni: 650-235 i pretplaia 653-763

Narudzbenica — 182/GL

“I

Mcsio i datumOvim poruiujem sledcie knjigc:- Knjigu Majkla Liza: ..Silovanje Srbije". Kao Sian Kluba, SI. karta

br Pladanje odjednom. cena za oslale. u (ri jednakerate (podvuSi naSin na koJI ptaSaic)

- DJepne knjige iz komplela 1—2—3 (podvuSi Jeljeno). po cenikoje su naznaSenc u oglasu, a odnose se na Slanove Kluba. SI.

- Diepnc knjige iz komplela, plaSanje odjednom za oslale. Korn-plet 1: po ceni od 704 din. komplel 2: 720 din, komplel 3; 1125din. (podvuSi Aeljenl komplel)

- Komplel Su oformili sam od knjiga pod brojem (naj-inanjj iznos oformljenog komplela ne sme da bude manji od 300dinara)

I

pn iazu posieanji cek od pen:

Vainosi ovog oglasa je 15 danaod izJaska lisla iz ilampe

galaksija 1991 05 - НАССА

Documents