for ma 3

8/3/2019 For Ma 3

1/28

BROJ 3letnji semest ar 2007.

AKTUELNO

Studijsko putovanje 2007

SOFTVER

Adobe CS3

DIZAJN

KesselsKramer

TEHNOLOG

MAGINI OTISCI SITO TAMPStara tehnika u novom ruh

8/3/2019 For Ma 3

2/28

SADRAJ

IZDVAJAMO

06

14

26

CtP U PRAVOM SVETLU

Izbor CtP ureaja - vana odluka.

Saznajte kako nainiti pravi izbor i

ta je to novo na ovom polju.

ADOBE CS3

Svojim novim paketima firma Adobe

ponovo je zainteresovala javnost.

Upoznajte se sa novinama u CS trojci.

KESSELSKRAMER

Otkrijte ko su zapravo

KesselsKramer i zato izjednaavaju

smelost sa postojanjem.

19 11

8/3/2019 For Ma 3

3/28

8/3/2019 For Ma 3

4/28

4 FORMA letnji semestar 07

D.D.

FMXOVANJE

I.T

D.D.

SEMINAR FLEKSO TAMPE

8/3/2019 For Ma 3

5/28

8/3/2019 For Ma 3

6/28


Po nekom nepisanom pravilu kadaje Computer to Platetematika upitanju, objektivnu literaturu, lienusirove propagande i pretencioznihtvrdnji, prepoznaete po jedinstvenomzakljuku - ne postoji tehnologija kojaje idealna za sve uslove i korisnike.

Razlog, zbog kog je tako bitno ovonapomenuti jo na poetku, lei unebrojenim ustrim raspravama kojese vode izmeu korisnika i prodavacatermalnih i violet ureaja i ploa, gdesvaka strana tvrdi za onu drugu da joj jeodzvonilo. Od skora je stvar zakompli-kovana i pojavom novih (i skupljih) UVsistema koji koriste diode, za razliku odnekada dosta nepouzdanih lampi.

Sa druge strane, svaki iole savestan pro-

davac e biti spreman da saslua stvarnepotrebe klijenta koji prelazi na CtP,kao i da prui savet po pitanju odabiraodgovarajue tehnologije. Ovde nije reo nekom izumrlom inu poslovne etike,ve injenici da je dobavlja i nakonprodaje jo dugo vremena (direktno iliindirektno) vezan za korisnika, naroitokroz odravanje i nabavku repromate-rijala. Pokae li se da relativno skupa

oprema ne odgovara zahtevima koji sepostavljaju pred tampariju, ako nitadrugo, barem budite sigurni da e onajko stoji iza ovako kratkovidog potezavrlo brzo izai na lo glas. Kau da jesvet mali, a kako je krug srpskih tam-parija jo manji, glasine nisu nimalo

naivna stvar.

Bilo da se radi o violet, UV ili termal-nim osvetljivaima, sve bitne prednostiu odnosu na nekadanje postupke suzajednike: ukupni kvalitet, utedavremena i materijala na pripremi mainei same tamparske forme, eliminisanjeproblema sa registrom tampe, manjepotrebe za ljudskom radnom snagom,itd. Ispod ove kristalno jasne povrine,koju ine navedene prednosti, kriju se

nijanse koje igraju presudnu ulogu uodabiru pravog reenja za konkretnutampariju.

Trenutak odluke

Izbor CtP tehnologije je sve, samone stvar sluajnosti. Neka od pitanjana koja treba odgovoriti u prvoj faziplaniranja nabavke (proseni tirai, brojploa po nalogu, kvalitet, rezolucija,

brzina osvetljavanja?) su tu da u startuprokre umu nedoumica. Oiglednoda je izbor ploe strahovito bitan, a zaveliku veinu i najbitniji, jer je ploata koja e gutati hemiju ili je neekoristiti uopte, izdravati dva milionaotisaka ili dvadesetak hiljada, zahtevati

rukovanje pod zatitnim svetlom ili ne.Sreom, izbor ploa je zaista ogroman, isvako moe nai barem jedan tip koji ezadovoljiti sve kljune kriterijume.

Srebro-halogene ploe su izuzetno ose-tljive na svetlost, i zahtevaju rukovanjeu posebnim uslovima (mranoj komoriili pod utim svetlom). Kvalitet i tonskiopseg koji pruaju je visok, tako da lakopronalaze mesto u komercijalnoj i no-vinskoj tampi, iako im je mana visoka

osetljivost na hemiju, pa u izvesnoj meriak i na boju i rastvor za vlaenje. Ovoobino ne predstavlja naroiti problem,ali se ne preporuuje korienje ovihploa za veoma visoke tirae (preko350,000 otisaka), niti za agresivne UVboje.

Termalne ploe odlikuje tvrdoa povr-ine i visoka otpornost, to ih ini pogo-

TEHNOLOGIJE

CtP U PRAVOM SVETLUAko postoji dobra strana viegodinjeg kaskanja za tehnoloki naprednijim zemljama, onda je to prilika da se uina tuim iskustvima. CtP ovde nije izuzetak, a trenutak kada ete se nai pred dilemom u vezi sa izborom praveopreme moda i nije tako daleko kao to se ini.

ilustracija: Kosta emeriki

Pie: Kosta emeriki

8/3/2019 For Ma 3

7/28

FORMA letnji semestar 07

dnim za visoke tirae, naroito nakonpeenja. Rasterska taka je jako otra,raspon sivih tonova se kree od 1-99%,a linijatura moe ii i do 300lpi, to jenaroito zgodno za FM raster (podravataku od svega 10 mikrona). Neosetljivesu na dnevnu svetlost, pa samim tim nezahtevaju posebnu prostoriju. Mana, uodnosu na druge ploe, je due vremepotrebno da se osvetli taka.

Fotopolimerne ploe se, kao i srebro-halogene, osvetljavaju vidljivom svetlo-u, to opet zahteva posebnu prostori-

ju. Stabilne su i izdrive za velike tirae,to ih ini konkurentnim termalnimploama. Nekada su bile ograniene naosetno nie linijature (zbog ega su bilepopularne u novinskoj tampi), ali i tose promenilo, pa sada takoe podrava-

ju opseg od 1 do 99% RTV.Kada su osvetljivai u pitanju, vrlo jebitno imati prave informacije o pouzda-

nosti ureaja; sam osvetljiva je najveaaba koju treba progutati kada je inve-stiranje u pitanju, u ta treba uraunatii uestalost intervencija na odravanju.Kao najbitnija stavka se ovde napominjesrce svakog CtP ureaja, a to je sama

jedinica za osvetljavanje. Violet optikisistemi su relativno jeftini i traju dugo,a glavna karakteristika koja im ide uprilog je dosta velika brzina osvetljava-nja. Skoranji razvitak plavih dioda zaDVD ureaje i njihova masovna pro-

izvodnja je definitivno uinila uslugui violet CtP-u, dalje smanjujui cenu ionako jeftinije tehnologije.

Termalno osvetljavanje je, nasuprotvioletu, poznato po najviem kvalitetu,to je donekle kompenzovano manjombrzinom. Osim osvetljavanja ploa, oviureaji mogu osvetliti i materijal zaproofing, fleksografske ploe, ploe za

suvi ofset, kao i sve popularnije bezpro-cesne ploe. Ova viestranost primenemoe pomoi da se lake isplati inaeneto skuplji ureaj, koji koristi izuzetnosnaan infra-crveni laser.

ak i ovako letimian pogled na osno-vne (i neosporne) karakteristike dve naj-zastupljenije tehnologije otkriva zato zaobe ima dovoljno mesta na tritu, koje

je, ne zaboravimo, ono koje daje kona-

an sud o isplativosti. Trenutno, vie od50% instaliranih ureaja je termalno,ali otra konkurencija ini da se nikone uspava na lovorikama, ve stalno

gura tehnologiju napred i cene na dole.Verovatno ste primetili i da do sada utekstu nije pomenuto nijedno konkre-tno ime proizvoaa ploa i osvetljivaa.Za to je vezana jedna vrlo zanimljivastvar - svetski giganti, poput Kodak-a,

Agfa-e i Fuji-ja, razvijaju i termalnu iviolet tehnologiju istovremeno, to ne bibio sluaj da se jedna od njih pokazalasuvinom. Iako bi neki voleli da od celeprie naprave ostraeno prepucavanje,

slino onom na liniji Corel/Illustrator,ovde su injenice ipak opipljivije i akoznate tano ta elite, zdravom logikommoete doi do pravog reenja.

Na processless tehnologiju seve due vreme gleda sa po-sebnom panjom. Razlog nijemali - iskustvo je pokazalo da donajvie problema i nekonzisten-cija u izradi forme dolazi tokomhemijske obrade nakon osvetlja-vanja. Eliminisanjem ovako kriti-nog koraka, daleko se smanjuju imogunosti greke u procesu, a inestanak trokova potrone hemije i odravanja ureaja za razvija-nje nije zanemarljiv.

Presstek, pionir u ovoj oblasti, bazira svoj program na ploama i ureajima kojikoriste proces ablacije snanim termalnim laserom (800 do 1200 nm). Ovakva te-hnika je praktino binarne prirode, te ploa ne moe biti premalo ili previe osve-tljena, jer netampajui sloj biva potpuno razoren tokom osvetljavanja. Tako, Ant-hem i Freedom linije ploa zahtevaju samo ispiranje vodom nakon osvetljavanja,a Applause ak ni to. Osim Presstek-a, bezprocesne ploe nude i Kodak (Thermal

Direct), Agfa (Azura, Thermolite) i Fuji (Brilia Pro-T), a postupak nije ograniensamo na ablaciju. Osim dominantnih termalnih bezprocesnih ploa, javljaju se ione namenjene violet osvetljivaima, meutim, ovaj segment je jo u ranom sta-dijumu razvoja zbog nedovoljne snage korienih lasera.

Verovalo se da e pojava bezprocesnih ukinuti potrebu za digitalnim ploamakoje zahtevaju hemiju, ali se to jo nije dogodilo, dobrim delom i zbog vie cene.Kako se ove ploe jo uvek ne proizvode u dovoljnom broju da bi bile jeftine, atehnologija konstantno ini pomake napred, pria nije ni blizu svog kraja.

PLOE BEZ HEMIJE

Termalno osvetljavanje je, nasuprot violetu, poznato

po najviem kvalitetu, to je donekle kompenzovano

manjom brzinom.

8/3/2019 For Ma 3

8/28

8/3/2019 For Ma 3

9/28


film ide na eksponiranje u kopir ram isito se sprema za tampu. Nove tehno-logije omoguuju da se film izuzmeiz procesa osvetljavanja sita, pomoutehnike CTS (Computer-to-Screen), zadirektno osvetljavanje sita, bez posred-stva filma.

Velika i najznaajnija podela sito tam-pe je na ravnu i rotacionu. Ravna imarazliite stepene automatizacije, dok jerotaciona automatska.

Kod manuelne sito tampe, koja je ra-nije bila jedini oblik tampe, pre pojavepoluautomatizovanih, automatizova-nih, rotacionih i maina za tampu 3Dproizvoda (mada je runi rad jo uvekzastupljen), imamo ram, postavljen nakonstrukciju stola za otiskivanje, koji se

podeava i sputa ugaonim pokretanjemna uzdunoj osovini. Tabak se uvekulae na isto mesto prema postojeimmarkama, a vakuum iz kompresora gazadrava da se ne bi podigao zajedno sasitom. Povlaenje boje rakelom prekosita zahteva u odreenim sluajevima:razliit pritisak, brzinu i nagib rakela.Osoba koja prevlai rakel preko sita,brzo se zamara, jer ovakva tampaiziskuje veliki fiziki napor.

Poluautomatizovane maine omoguuju

vee brzine tampe, samim tim i veetirae. Poseduju ureaj za pneumatskoprivlaenje tabaka uz podlogu i ureajza automatsko podizanje i sputanjesita. Brzina rada je 450 tabaka/sat,ulaganje i izlaganje je runo.Kod karusel sistema, postoje manuelnii automatizovani sistemi. Glavna pre-dnost ovakvih sistema je to ima ugra-enih 6, 8, 10...tamparskih jedinica, amoe da se koristi samo onoliko kolikoje potrebno za tekui posao. Ovakve

konstrukcije su nezamenljive po brzini,funkcionalnosti i kvalitetu kod tampena tekstilu. Kod manuelnih mainaimamo runo podeavanje nagiba sitai stezae za zadnji deo sita. Table kodovih maina su uglavnom drvene, apostoji mogunost ugradnje i alumini-jumskih. Podloga se privruje na tablepomou tenog lepka, a rakel se runoprevlai preko sita.

Kod automatskih tekstilnih karusel si-stema, rakel je pogonjen jednosmernomelektrinom strujom, svaka tamparskaforma sadri automatske tampajueglave i pedalom se prebacuju tables podlogom za tampu, dok se kodmanuelnog sistema menjaju tampajue

jedinice. Omoguava se upravljanjenanosom rakela i nanosaa boje. Kodmanuelnih karusel sistema, IR suare supovezane sa mainom, dok je kod auto-matskih, ona ugraena u mainu i moese pozicionirati na bilo koju stanicujednostavnim pomeranjem. Automatskemaine u zavisnosti od proizvoaadostiu brzine od otprilike 950 otisa-ka/sat. Za tampu specijalnih efekata,

korienjem specijalnih boja, razvijenesu maine sa 20 jedinica za tampu saizuzetno preciznim mikroregistrom.

Kod rotacionih sito maina najvea pre-dnost je brzina rada. Veliina materijalaza tampu nema nikakav uticaj na brzi-nu maine. Jedini faktor koji odreuje

brzinu rada, je brzina rotacije sita tj. po-meranje podloge (ove vrednosti su iste).Brzina rada najee spada u opseg od100-450 otisaka/min (30-100 m/min).Kako rotacione maine rade sa ravnim,savitljivim materijalima, eliminie sepotreba za pojedinanim ulaganjemmaterijala komad po komad, kao to je

uobiajeno na jedinicama za ulaganjekod ravnih sito maina. Za razliku odtabanih maina gde imamo tablu savakuumom, kod rotacionih maina onaje zamenjena specijalnim aluminijum-skim cilindrom, presvuenim neoksi-dirajuim elikom, koji osigurava da se

podloga ne pomera tokom tampe i privelikim brzinama. Koriste se UV bojei zbog toga ove maine imaju ugraenuUV suaru, dok su pri radu potrebnemaske i naoare za zatitu od UV zrakai tetnih UV boja.

Ravna sito tampa uopte nije slabija pokvalitetu. Odgovarajua je i primen-ljiva za mnoge izvedbe, za one koje je

nemogue izvesti na rotacijama, kao toje tampa na tvrdom materijalu. Jednaod stvari koje se ipak ne mogu izvestisa ravnom tampom je inline (u nizu),ugradnja kombinacije tampe.

Rotacione sito maine imaju modularandizajn, to omoguava da im se ugrade

linije proizvodnje koje koriste ostalirotacioni procesi, kao to su leterpres,flexo i ofset. tamparska kombinacija,rotacija do rotacije, ima veliku primenuu podruju etiketa za kozmetiku, linunegu, industriju pia, fleksibilna pako-vanja, grafike dodatke...

Broj paleta 12

Max. broj tampajuih jedinica 10

Max. podruje tampe 45 x 55 cm

Vazduni pritisak 7 bara

Elektrini pogon AC, 200/240 V

Elektrina energija po tampajuoj glavi 0,4 kW

Max. veliina rama 63,5 x 91 cm

Tira 1400 komada/h

MHM-ov Synchroprint, S-tipa sa 12 paleta

Velika i najznaajnija podela sito tampe je na ravnu i

rotacionu. Ravna ima razliite stepene automatizacije, dok jerotaciona automatska.

8/3/2019 For Ma 3

10/28

8/3/2019 For Ma 3

11/28

kompjuterskagrafikaFOCUS ON COMPUTER GENERATED GRAPHICS

U2D grafici mogue je pomou osvetljenja i senki ilipomou boja i oblika doarati trodimenzionalnisvet. Fotografije su, na primer, dvodimenzionalne slike,ali vrlo verno prikazuju trodimenzionalni svet. Ipak, tonije trodimenzionalna grafika, jer je fotoaparat beleisamo u jednom trenutku i ne moemo pogledati objekatiz drugog ugla.

3D kompjuterska grafika, kako kae jedna od definicija,predstavlja trodimenzionalnu virtuelnu reprezentaci-

ju objekata pohranjenih u kompjuteru radi izvoenjaprorauna i generisanja slike. Poredi se sa fotografi-

jom ili vajanjem, dok je, 2D grafika slina crtanju. S

druge strane imamo 3D animaciju, iji je razvoj tokomposlednjih godina veoma ubrzan, uporedo sa razvojemkompjuterske tehnologije.

POJMOVI DRUGE I TREE DIMENZIJE SUSVIMA POZNATI, MEUTIM KADA JERAUNARSKA GRAFIKA U PITANJU, UZOVA DVA POJMA VEZANE SU NEKE ZABUNEI ZABLUDE.

Fiat 500 V Copyright vigorro

Pie:

StankoStupar

Radovi:StankoStupar,AleksandarPopov


8/3/2019 For Ma 3

12/28


SOFTVER

Sredinom osamdesetih godina prviput je primenjen trodimenzionalni vidkompjuterske grafike u filmovima. De-vedesetih godina ostvaren je izuzetannapredak na ovom polju u tehnikomsmislu. 1993. godine bili smo svedociremek dela Stivena Spilberga ,,Jurassic

Park, kao i animiranog filma kompa-nije Pixar ,,Toy Story, 1995. godine.3D grafika i animacija su danas mahomzastupljene u modelovanju objekata,zgrada i pejzaa, stvaranju 3D videoefekata, integraciji 3D objekata saivim snimkom, kao i u razvojufilmske industrije. Meu raspoloivimprogramima i paketima koji mogu daih realizuju, samo nekoliko je irokoprihvaeno. Najpopularniji je programMaya firme Alias Wavefront. Koristi seu najveim studijima za vizuelne efekte,

u kombinaciji sa Pixarovim programomRenderMan. Sledei je 3D Studio Maxfirme Discreet, stvoren kao naslednikprograma 3D Studio, a danas veomarasprostranjen u industriji kompjuter-skih igara i kunoj radinosti. Postoji

jo mnogo 3D softvera, kao to su:

Lightwave, Rhino, Cinema4d, Brice,Houdini, Vue itd. Na veliku radost svih3D umetnika pojavio se, pre par godi-na, program ZBrush koji omoguava

crtanje najsitnijih i najsuptilnijih deta-lja na objektima uz podravanje velikogbroja poligona. Ovaj program stvorio jetim ljudi firme Pixologic, koji trenutnopriprema treu verziju ovog softvera.

Danas i najobiniji laik moe da uoirapidan razvoj tehnologije o kojoj go-vorimo, dovoljno je da pogleda filmovepoput e Lord of the Ring, Harry

Potter, King Kong, Narnia, 300, teanimirane filmove: Finding Nemo, Ice

Age, Madagascar, Flushed Away, HappyFeat itd.

Najbolje, a samim tim i najprepoznatlji-vije kompanije koje se bave stvaranjemovakvih dela jesu: ILM (IndustrialLight and Magic) - SAD, Weta Digital- Novi Zeland, Frame Store - VelikaBritanija, Pixar - SAD, Rhythm andHues SAD itd.

Postoje etiri osnovna procesa u realizaciji 3D slike ili animacije, a to su: mode-lovanje (modeling), postavljanje teksture i materijala (texturing and shading),postavljanje svetla (lighting) i renderovanje (rendering). Na sledeoj stranici jeukratko dat proces izrade 3D slike.

Najpopularniji je program Maya firme Alias Wavefront. Korist

se u najveim studijima za vizuelne efekte, u kombinaciji sa

Pixarovim programom RenderMan

Modelovanje predstavlja fazu u kojoj se individualno oblikuju objekti koji e se kasnijekoristiti u sceni.

Postavljanje teksture je metod dodavanja detalja, povrinske teksture ili boje nakompjuterski - generisanu sliku ili 3D model.

,,Shadingse odnosi na proces menjanja boje u odnosu na ugao i distancu svetla da bise stvorio fotorealistian efekat. Shadingse izvodi tokom rendering procesa.Postavljanje svetla je vaan aspekt u podeavanju scene, kao i u stvarnim podea-vanjima svetala na filmskim setovima. Osvetljenje u velikoj meri doprinosi estetici ivizuelnom kvalitetu.

Renderovanje je finalni proces stvaranja 3D slike ili animacije iz pripremljene scene.U stvarnom ivotu ovo se moe porediti sa poetkom snimanja nekog kadra nakonpripremljenog seta.

8/3/2019 For Ma 3

13/28


Veina 3d umetnika po zavre-

tku renderovanja nastavlja sa

dodavanjem najsitnijih detalja

u Photoshopu, gde inae prave i itavu

kompoziciju. U ovoj fazi se radi jo i

korekcija boja u cilju to verodostojnijeg

prikaza slike. I na kraju, kada proemo

sve ove faze, dobijamo gotovu sliku.

Pokuau u kratkim crtama, kroz praktian primer, da objasnim proces stvaranja jedne slike sa 3D elementi-ma. Za uspenu realizaciju potrebni su sledei programi : 3ds max (verzija7, 8 ili 9), Vray render (Plug-in za 3dsmax), Zbrush i Photoshop i, naravno, pored ovih programa potrebna je mata, kreativnost i volja.

Pre nego to ponemo da

pravimo sliku potrebno je imati

nekakav vid reference (pomona

slika, skeniran crte i sl.) . Takvu sliku

stavljamo u pozadinu programa 3dsmax i preko nje modeliramo eljeni

objekat, u ovom sluaju brahiosaurusa.

Sledei korak podrazumeva

mnogostruko uveavanje broja

poligona u programu Zbrush

kako bi mogli da nastavimo sa finim

modelovanjem : crtanjem bora, oiljaka,miia, noktiju itd.

Kada smo sigurni da smo zavrili

sa modelovanjem, poinjemo da

bojimo kou modela, odnosno

stvaramo adekvatnu teksturu za njega.

Nakon toga vraamo model i eksportu-

jemo teksturu u 3ds max, gde nastavlja-

mo sa daljim radom.

Pre pravljenja finalne slike po-

stavljamo model u eljenu pozu,

podeavamo svetla, ugao kamere

i parametre rendera. U ovom koraku

imamo punu slobodu da kopiramo

objekte, stvaramo raznolike pozadine,

menjamo godinja doba itd.

8/3/2019 For Ma 3

14/28


27. MARTA 2007. NAJAVLJEN JE IZLAZAK NA TRITE NAJOBIMNIJEG SOFTVERSKOG PAKETA U 25

GODINA DUGOJ ISTORIJI ADOBE SYSTEMS INCORPORATED. DOMINATNI PROIZVOA SOFTVERA,

NAMENJENOG GRAFIKOJ INDUSTRIJI, KUPOVINOM KORPORACIJE MACROMEDIA UAO JE NA VELIKA

VRATA U TRKU ZA OSVAJANJE TRITA SOFTVERA ZA WEB DIZAJN. PONUDOM PAKETA CS3 U VIE

VERZIJA, ADOBE JE OBEZBEDIO KOMBINACIJE APLIKACIJA OPTIMALNE ZA GRAFIKI DIZAJN, WEB

DIZAJN I FILMSKU INDUSTRIJU. CS3 JE KONCIPIRAN NA PRINCIPU MODULA, TAKO DA SU APLIKACIJE U

ZAVISNOSTI OD POLJA PRIMENE KOMBINOVANE DA ZADOVOLJE POTREBE RADA U SVAKOJ OBLASTI.

CS3 paket softvera, presvega, moe se pohvalitinovim, osveenim interfej-som aplikacija i integraci-

jom aplikacija u celine kojepruaju optimalni konfor uradu dizajnera.

FLASH CS3

Saradnja Flash-a sa aplikacijama Illustrator iPhotoshop je podignuta na visok nivo; Flashsada ima mogunost rada sa .PSD i .AI fajlo-vima uz ouvanje originalnih layer-a. Poredpoboljane integracije izmeu ovih aplikacija,Flash je dobio novu, treu po redu, verzijuAction script-a, koja sa sobom nosi moguno-sti lakeg rada za poetnike. Od nekadanjeponude Macromedia korporacije zadrane su

jo i aplikacije namenjene web dizajnu, poputDreamweaver-a koji je zamenio Adobe-ov Goli-ve i Fireworks-a sa unapreenom saradnjom sa

Photoshop-om. Ove aplikacije web dizajnerimapruaju objedinjeno reenje za sve potrebe i nataj nain nameu se kao optimalna kombina-cija.

Pored novina u ponudi Adobe-ove paletesoftvera, tu su naravno i dobro poznate aplika-cije: Photoshop, Illustrator, Indesign, Acrobat.Nov interfejs aplikacija koji omoguava boljeiskorienje radne povrine praen je i novimmogunostima.

PHOTOSHOP CS3

Photoshop je dobio Smart Filterstj. mogunostprimene vie filtera na odreeni layer, a zatim ipreureenje redosleda primene filtera, njihovobrisanje i podeavanje. Proirene su i moguno-sti selekcije uz pomo alatki Quick Selection iRefineEdgetools. Pominjana integracija softvera

je oigledna i u Photoshop aplikaciji, koja sada

omoguava obradu viestrukih frejmova filma,pa ak i rad sa teksturama 3d modela. Podrka

je proirena i na .3DS, .OBJ, .U3D, .KMZ...formate. Fotografi e se obradovati poboljanimradom sa RAW formatom, kao i unapreenomalgoritmu za HDR, koji u CS3 Exteendedverziji omoguava ak i rad sa filterima i ostalimalatima u 32 bit-nom modu.

Adobe Bridge je aplikacija, koja kroz jednostavaninterfejs povezuje ostale programe CS3 paketa.

Pie: Gojko Vladi

8/3/2019 For Ma 3

15/28


INDESIGN CS3

InDesign se ve uveliko ustalio kao

omljena aplikacija za prelom teksta, aunapreenja u novoj verziji samo supoveala jaz izmeu konkurencije.

Pored poboljanog interfejsa u viduDock Panel-a i podesivih menija,InDesign se moe pohvaliti i drugim,novim, mogunostima. Efekti kojisu do sada bili rezervisani samo zaPhotoshop mogu se primeniti na sveobjekte u dokumentu, a regulisanjenjihove transparentnosti je daleko lake.

Pored stilova objekata, predstavljenihu prethodnoj verziji, InDesign CS3dozvoljava i izradu stilova tabela, tou mnogome poveava produktivnost.Od novih opcija tu su iMulti-file Place(postavljanje vie objekata odjednom),Quick Apply(brzo pokretanje menija iskriptova), Cross-Media Export(expor-tovanje za rad u Dreamweaver-u), TextVariables(automatizacija procesiranja

ILLUSTRATOR CS3

Adobe je po pitanju Illustrator-a

konano odluio da zaviri u komij-sko dvorite i da primeti stvari koje sudobre. Konkurentska aplikacija, CorelDraw, do sada je imala prednost u je-dnostavnijoj i intuitivnijoj manipulacijiBezijerovim krivama. Nova verzija Illu-strator-a znatno je unapreena po tompitanju, ali samo realan rad moze datiodgovor na pitanje da li su unapreenjadovoljno dobra za ugodan rad. AlatkaLive Colorznatno ubrzava rad svakogdizajnera omoguivi mu da u realnom

vremenu vri promenu boje objekatai tako na lak nain doe do eljenogrezultata. Isolation modekonano pruamogunost ugodnog rada sa velikimbrojem objekata bez manipulacije layer-ima. Sve pomenute novine uz poboljanodziv i bre iscrtavanje radne povrine,naterae mnoge verne korisnike CorelDraw-a da razmisle o buduem korie-nju Illustrator-a za svoje potrebe.

CS3 Design Premium 1799,95$

CS3 Design Standard 1199,95$

CS3 Web Premium 1599,95$

CS3 Web Standard 999,95$

CS3 Production Premium 1699$

CS3 Master Collection 2499$

InDesign CS3 699,95$

Photoshop CS3 Extended 999,95$

Photoshop CS3 649,95$

Illustrator CS3 599,95$

Flash CS3 Professional 699,95$

Dreamweaver CS3 399,95$

Fireworks CS3 299,95$

Contribute CS3 149,95$

After Effects C S3 P rofessional 999$

Adobe Premiere Pro CS3 799$

CENE PAKETA

Adobe Flash CS3

Adobe Illustrator CS3

Adobe Photoshop CS3

8/3/2019 For Ma 3

16/28


teksta) i dr. Primetna su i unapreenjau kontrolnom panelu (bolja organizacijai vie mogunost editovanja izabranogobjekta) kao i u mnogim opcijama, asve u cilju lakeg i breg rada.

Uz aplikacije koje su nosioci CS3 pake-

ta dolaze i one manje atraktivne, kojeolakavaju radni tok: Adobe Bridge,Version Cue, Adobe Device Central,

Adobe Stock Photos, Acrobat Connect,Adobe Dynamic Link, Adobe, OnLo-cation, Adobe Ultra. Ovo su specijalizo-vane aplikacije i dobijaju se u zavisnostiod namene paketa softvera.

Adobe Creative Suite 3 se nudi u 6razliitih paketa, kako je ve reeno,namenjenih grafikim dizanerima,web dizanerima i filmskoj industriji.

Paketi za grafiki i web dizajn se nude uStandard i Premium varijanti, a mogua

je i kupovina Master collection paketakoji obuhvata sve tri delatnosti. Cenepaketa su adekvatne ponudi tako da zaMaster collection treba izdvojiti 2500$,dok je za Design i Web Standard paketepotrebno 1200$. Naravno, Adobe

je obezbedio povlastice korisnicima

njihovog dosadanjeg softvera u viduUpgradeponude, pri emu su cene,naravno, drastino manje.

Imajui u vidu razvoj kompanije Adobei nove mogunosti u pogledu manipuli-sanja 3d objektima mogue je oekivati

da CS4 paket bude upotpunjeni softverom za 3D modelovanje i ani-maciju, ali o tom - potom. Za sada,ponuda Adobe softvera je dovoljnovelika da zadovolji sve potrebe obra-de 2D grafike.

KRATKA ISTORIJA KOMPANIJE ADOBE

Adobe nastaje 1983. u Palo Altu, malom gradu u

Kaliforniji, u kojem su osnivai Don Varnok i

arls Geke bili radnici Xerox-a. Ubrzo nakon osniva-

nja, Adobe predstavlja Postscript, moan kompjuterski

jezik koji opisuje izgled elekronske stranice, ukljuujui

tekst, vektore i slike, nekom izlaznom ureaju (npr.

tampau). Pojavom Apple-ovog laserskog tampaa

i Aldus-ovog Page Maker-a, PostScript u potpunosti

koristi svoj potencijal i postavlja temelje stonog izda-

vatva. Pametnim nainom prodaje ovog jezika kroz

licenciranje, Adobe zarauje svoj prvi milion. Na ovaj

nain su se otvorila vrata za nove proizvode i ve 1986.

Adobe predstavlja Type 1 fontove za PostScript, a 1987.

Adobe Illustrator, softver za izradu vektorskih slika. Te

iste godine kompanija izbacuje na trite i Adobe Type

Library sa velikim brojem fontova u Type 1 formatu.

Velika prekretnica u razvoju Adobe Systems Inc. je bila

1989. godina kada je predstavljena prva verzija, danas

izuzetno popularnog softvera, Adobe Photoshop-a,

programa za stvaranje, obradu i manipulaciju bitmap

slika. Te godine prihod je iznosio neverovatnih 121

milion dolara. 1993. godine se pojavljuje novi program,

Acrobat, ita PDF fajlova koji su sposobni da sadre

tekst, slike i grafiku i da se itaju i na Macinotsh i PC

platformi bez izmena.

Krajem devedesetih Adobe izbacuje na trite InDe-

sign, program za profesionalnu pripremu tampe. Iako

je ovim segmentom trita dominirao Quark, InDesign

je svojim drugaijim prilazom uspeo da ga dostigne, pa

ak i da nadmai u poslednjoj verziji.

Velika godina za Adobe je i 2006., kada je uspeno

kupila kompaniju Macromedia i njene proizvode

uvrstila u svoje pakete. Danas pred nama stoji veliki

broj aplikacija koje nose zvuno ime Adobe i verujemo,

bie ih jo vie.D. Drlai

A:

345 Park Avenue

San Jose, California 95110-2704

U.S.A.

Telefon: (408) 536-6000

Faks: (408) 537-6000

http://www.adobe.com

S:

Javna kompanija

Osnovana: 1983

Zaposlenih: 2 800

Ukupan promet:

Adobe InDesign CS3

SOFTVER

8/3/2019 For Ma 3

17/28

Do pojave digitalne tehnologijecrno-bele fotografije dobijali smo

korienjem crno-belog filma i kasnijimrazvijanjem. Oni koji su se ozbiljnijebavili fotografijom imali su svoje malelaboratorije, takozvane mrane komore,gde su mogli sami da utiu na proces

razvijanja i gde su znali da i po itavuno provedu u razvijanju jednog jedinogfilma. Danas, veina fotografa koristidigitalne fotoaparate i digitalnu mranukomoru Adobe Photoshop.

Razvojem digitalne tehnologije mnogiskeptici po pitanju iste su uutali, ali idanas se moe uti tvrenje da digitalnafotografija samo jo u jednoj stvari nije

I danas e mnogi tvrditi da je crno-bela fotografija ona prava. U doba

digitalne fotografije i ogromnih mogunosti u manipulisanju bojama mnogi

i dalje preferiraju crno-belo izraavanje. Sasvim opravdano, jer crno-bele

fotografije zaista nose u sebi neto posebno.

CRNO - BELI SVET

dorasla filmskoj -u crno-belom aspe-ktu fotografije. Dinamiki opseg, kojimoe da prui dobro razvijen crno-belifilm, zaista je dugo bio nedostian i zanajbolje digitalne SLR fotoaparate, ali sei tu situacija menja. Pojavom Full Framesenzora (Canon 5D, 1DsMKII) dina-

mika je poveana, pa je i uveni Pirellikalendar ove godine raen digitalnimfotoaparatom, upravo Canonom 5D.

Koji su naini konvertovanja fotografi-

ja u boji u crno-bele?Postoji nekoliko naina, a svaki od njihprua dosta mogunosti za dalje mani-pulisanje. Neki digitalni fotoaparati veu sebi pruaju mogunost da izaberemo

crno-beli mod za fotografisanje. Taopcija se svodi na najobiniji desaturateboja u aparatu i u principu bi je trebaloizbegavati. Isto to moemo uraditi uPhotoshop-u sa kolor fotografijom, a

usput e nam ista u originalu ostati uboji. Znai, osnovna preporuka je da sefotografija uvek napravi u boji, a da sekonverzija u crno-belo radi u Photo-shop-u ili nekom drugom programunamenjenom obradi fotografija.

Kada zavirimo u Photoshop vide-emo da postoji nekoliko mogu-

nosti da se konverzija izvede. Uzeemosledeu fotografiju u boji kao primerna kojem emo pokazati ta koji nain

koverzije radi.

Prva i najjednostavnija opcija jedesaturatekoja vri desaturaciju

boja. Na taj nain dobijamo prilinoispeglanu fotografiju, bez kontrasta,koji moemo poveati na nekolikonaina: preko alatki curves, levels ilibrightness/contrast. Ovo je najloiji nainza konverziju, jer daje malo kontrasta,


Pie: Mladen Mitrinovi

PHOTO:M

LADENMITRINOVI

8/3/2019 For Ma 3

18/28


a naknadnim poveavanjem istog samogubimo dinamiku i detalje na foto-grafiji. Evo iste fotografije na kojoj jeprimjenjena alatka desaturate.

Sline rezultate emo dobiti i akofotografiju samo prebacimo u gray-

scalemod.

Najbolji nain za konverziju jeputem alatke Channel Mixer.

Rezultati dobijeni na ovaj nain najviepodseaju na one koje dobijamo kori-enjem crno-belog filma u analognom

aparatu, a mogunosti za podeavanjekontrasta su velike. Prema standardnompodeavanju, Channel Mixerje podeenna meanje RGB kanala, tj. kanala uboji. Da bi koristili ovu alatku za krei-ranje crno-belih slika treba da ukljui-mo opcijuMoncohrome, da bi omoguilimeanje kanala boja kao kanala u sivim

nijansama. Kada meamo kanale unijansama sive, moemo upotrebiti triklizaa koji kombinuju procente svakogkanala za kreiranje slike u sivoj skali.Osnovno pravilo je da se pazi da zbirprocenata kanala ne bude vei od 100.Mogue je podeavati i globalnu sve-tlinu slike u sivoj skali pomou klizaaConstant, koji se nalazi na dnu okviraza dijalog.

Jo jedna alatka koja se moeiskoristiti za konverziju fotogra-

fija u crno-belo je Gradient Map, kojiu Gradienteditoru pomou klizaaprua dobre mogunosti za poveanjekontrasta.

Metod konverzije pomou Lightnesskanala omoguava da izolujemosvelinu u fotografiji, odvajajui je odboje. Na ovaj nain emo esto dobitiprilino dobru fotografiju u sivoj skali.Ovu konverziju izvodimo tako to foto-grafiju prebacimo u LAB Colormod i u

paleti Channelskliknemo na Lightnesskanal da ga uinimo aktivnim. Sada umeniju Image/Modeizaberemo Grayscalei kliknemo OKda potvrdimo odbaci-vanje ostalih kanala. Time smo dobilifotografiju u sivoj skali od poetne, koja

je bila u boji, i sada moemo na vie na-ina da podeavamo kontrast - pomoualatki Curves, Levels, Brightness/Contrastili dupliranjem postojeeg sloja pa pro-

menom reima meanja ili opaciteta.

Jo jedan metod konverzije, kojije prilino omiljen meu profesio-

nalnim fotografima, je pomou alatkeCalculations. Ova alatka omoguava daizaberemo dva kanala u fotografiji, kojemoemo da meamo da bismo dobilipotpuno novi kanal. Zadatak je, dakle,

da se izaberu dva kanala fotografije uboji i da se izmeaju (koristei blendmodesu okviru za dijalog calculations)da bismo dobili novi sivi kanal. Kom-binovanjem razliitih kanala, reimameanja i opaciteta moemo dobitirazliite konane rezultate, pri emusu mogunosti manipulacije zasigurnovee nego kada koristimo desaturatealatku. Kada odaberemo odreene ka-nale, reim meanja i podesimo opacitetu Resultpadajuem meniju odaberemoopciju Newdocumenti taj novi doku-

ment prebacimo ugrayscalemod.

Jo jedna stvar koja je davala arcrno-belim fotografijama raenim

na filmu jeste zrno na fotografijama.Crno-beli filmovi, pogotovo oni sa maloveom osetljivou, imali su izraenijezrno od kolor filmova. Dananji digi-talni fotoaparati imaju za oko ispegla-niji izgled fotografije koji esto delujeplastino, tako da se javlja potreba danakon konverzije u crno-belo doda-mo malo zrna fotografiji. To moemo

uraditi u Photoshop-u pomou filteraNoiseili u specijalizovanom programuza manipulaciju zrnom na fotografijamaGrainSurgery.

Metod koji emo izabrati za konverzijuzavisi od vie faktora, kako od naeglinog afiniteta prema konanomizgledu crno-bele fotografije, tako i odsame fotografije, jer razliitim foto-grafijama odgovaraju vie ili manjerazliiti naini konverzije, kao i razliit

intenzitet kontrasta. Generalno reeno,treba izbegavati jednostavne konverzijepomou alatke desaturateili prebaciva-nje ugrayscalemod, i koristiti neku odostalih opisanih tehnika, kao i nakna-dno podeavati kontrast ili svetlinu.

Oni koji su se ozbiljnije bavili fotografijom imali su svoje male

laboratorije, takozvane mrane komore, gde su mogli sami da

utiu na proces razvijanja i gde su znali da i po itavu no provedu u

razvijanju jednog jedinog filma.

Alatka Channel Mixer

SO

FTVER

8/3/2019 For Ma 3

19/28


RADOVISTUDENATA

Attila Bagyi, III godina

web sajt

Vanja Srbin, IV godina

naslovnica asopisa

Miroslava Jovii, IV godina

redizajn etiketeDarko Novakovi, V godina

fotografije

Neboja Novkovi, V godina

logotip

8/3/2019 For Ma 3

20/28


DOGAAJ

Uutorak 3. aprila, sveano je otvo-rena izloba u prostorijama ComTrade Tehnology Centra, pod nazivomUmetnost HP indigo tampe korakiznad tradicionalnog marketinga.Izlobu je organizovala kompanija Spin-naker, lanica Com Trade-a zajednosa svojim klijentima, vlasnicima HP

Indigo maina.

Od tri dana, koliko je izloba trajalaprvi je bio namenjen marketinkimagencijama, drugi dizajn studijima iizdavakim kuama, a trei tampa-rijama. Bili smo u prilici da posetimoizlobu i da se upoznamo sa tehnologi-

jama i proizvodima HP digitalne ofsettampe.

Centralno mesto izlobe zauzimali su

tampani proizvodi izraeni na HP In-digo mainama koje se nalaze u ponudiSpinnaker-a. Andrej Petkovi, direktorHP Indigo sektora, na samom otvaranju

je rekao: kada je kvalitet tampe bitan,onda se na naem tritu uglavnomide na tradicionalnu tampu jer samoona daje dobar kvalitet. Jedini problemtradicionalne tampe jeste to je onafinansijski isplativa samo kad se tampa

UMETNOST HP INDIGO TAMPE

velika koliina materijala. HP Indigoprese su jedine maine na svetu kojepruaju kvalitet tradicionalne tampe ikoje su isplative upravo za male i srednjetirae.Cela izloba je koncipiranatako da sa jedne strane posetiocima

pokaemo kvalitet HP Indigo tampe, asa druge strane ih kroz konkretne idejepodstaknemo da odu korak dalje odtradicionalnog marketinga, i rade ori-ginalne stvari koje e im omoguiti dasutra ostvare vee promotivne efekte,dodaje Petkovi.

Pored komercijalne tampe (broure,flajeri, fascikle, kese ...) izraene nadigitalnim ofset mainama HP Indigo1000, 3050, 5000 i w3250, prikazanesu i mogunosti varijabilne tampe,tj. personalizacije, verzionisanja, kao iizrada linih foto albuma i kalendara.

Primena u industrijskoj tampi (malii srednji tirai) predstavljena je krozsistem HP Indigo s2000 namenjentampi specijalnih aplikacija kao to su:ID i kreditne kartice (sa personalizaci-

jom i utiskivanjem), lentikulari, kao iostalih proizvoda od plastike. Posebnamogunost ovog sistema je tampa spe-cijalnim bojama vidljivim jedino podUV svetlom.

U okviru izlobe prikazana je i amba-

laa (etikete, shrink sleeves, fleksibilnaambalaa...), koja je tampana na siste-mu HP Indigo ws4500. Ova digitalnatamparska maina tampa iz rolne narazliitim podlogama, a mogunostiprimene su gotovo neograniene.

Nakon izlobe svi posetioci imali supriliku da uz koktel razmene utiske uugodnom okruenju IT kluba.

HP INDIGO PRESESU JEDINE MAINENA SVETU KOJEPRUAJU KVALITETTRADICIONALNETAMPE I KOJE SUISPLATIVE UPRAVOZA MALE I SREDNJETIRAE - Andrej Petkovi

Izloba proizvoda HP digitalnih ofset maina

PHOTO: ORE TOMI

Pie: Dragan Drlai

8/3/2019 For Ma 3

21/28

8/3/2019 For Ma 3

22/28


D

O

G

A

A

J

Predstavnici Grafikog inenjerstva i dizajna na seminaru

digitalne tampe

Poetkom godine dopunjen je i ISO 12647-2, standard za ofset tampu iz 2004. godine.

Promene se uglavnom odnose na preporuene vrednosti CIELab koordinata procesnih

punih boja (na primer koordinate cijana se sada mnogo bolje poklapaju sa praktinim

vrednostima) i na ukupnu pokrivenost bojom kod dva ili tri pretampavanja.

Zanimljivo reenje u okviru ovog sistema je OneBit Option,koji radi na R.O.O.M. (RIP Once Output Many) principu,

pri emu se proces ripovanja odvija pre probnog otiska. Jedanisti fajl, dobijen u procesu ripovanja, ide kako na probnootiskivanje, tako i na osvetljiva filmova, ploa, ili direktno natamparsku mainu (CtPrint, CtPress). Na taj nain probniotisak ima isti oblik i veliinu rasterske take, kao i ugao raste-ra, dajui nam veran prikaz otiska u tampi. To takoe znaida se na probnom otisku mogu identifikovati nepravilnostitipa moire-a, greke kod pretampavanja i odstupanja u boji,pa se iste na vreme mogu i otkloniti.

Pored adekvatnog ureaja i softvera za probni otisak, bitna je ipodloga na kojoj e se otiskivanje vriti. Predstavnik nemake

firme Tecco, koja se bavi proizvodnjom i preradom papira iostalog materijala za tampu, prezentovao je neke od najno-vijih papira iz njihove ponude. Ovi papiri mogu se pohvaliti iFogra sertifikatom, ime je njihov kvalitet i zvanino potvr-en.

Vitomir Antei, vlasnik firma Tavija, podsetio je i na znaajadekvatnog osvetljenja pod kojim se vri kontrola odtampa-nog materijala, kao i na injenicu da pri samoj kontroli trebazanemariti subjektivni oseaj i rukovoditi se prevashodno

mernim ureajem. Boje posmatrane pod dnevnim svetlom ipod fluroscentnim osvetljenjem, na primer, zbog spektralneemisije samog izvora svakako nee izgledati isto. Kako se kaoosnova za standardni svetlosni izvor za posmatranje i ocenuobojenih originala koristi izvor temperature 5000 K, spek-tralne raspodele sline kao kod dnevne svetlosti (poznat kaoD50 prema CIE), to bi pri kontroli probnih i tampanih otisa-ka trebalo obezbediti osvetljenje upravo ove temperature.

Vrlo jednostavan nain za proveru da li je svetlost pod kojomkontroliemo otiske temperature 5000 K ili ne su GATF na-lepnice za indikaciju standardnog osvetljenja, koje se bazirajuna principu metamerizma. Pruge na nalepnici su izvedene ubojama metamerikog para, koje imaju iste stimulusne vre-dnosti pri osvetljenju od 5000 K, ali potpuno razliite ako senalepnica posmatra pri izvoru svetla neke druge temperature.To praktino znai da pruge na nalepnici nee biti vidljive pristandardnom osvetljenju (nalepnica e izgledati jednobojna),ali e se i te kako primeivati ukoliko osvetljenje nije definisa-ne temparature.

Pored svega nabrojanog, na seminaru su jo predstavljeni inajnoviji tampai firmi Canon, EPSON i Hewlett-Packard.Vie o tome u narednom broju.

U skladu sa promenama u standardu dostupna su i tri

nova profila boja i to: ISO Coated v2 (ECI), ISO Coated

v2 300% (ECI) i SC Paper (ECI). ISO Coated v2 300%

(ECI) pogodan je za heat set rotacioni ofset, jer definie

manju maksimalnu pokrivenost bojom (ime se redukuje

pojava apcigovanja tj. probijanja boje). SC Paper (ECI)

namenjen je takoe rotacionoj ofset tampi, ali na super

kalandriranim papirima. Potreba za kreiranjem ovog pro-

fila javila se zbog poveanog opsega tampe publikacija

na SC papiru i iz razloga to do sada nije postojao nije-

dan profil, niti specifikacija standarda koja se odnosila

na ovu vrstu papira. Sva tri nova profila mogu se nai na

sajtu ECI-ja (www.eci.org).

8/3/2019 For Ma 3

23/28


U izdanju Jezikoslovca konano se pojavio renikspecijalizovan za grafiku struku. Englesko-srpski

i srpsko-engleski Renik tamparstva i izdavatva,

autora Branka Vukievia sadri oko 50 000 termina

vezanih za tamparstvo, izdavatvo, novinarstvo,

ali i veliki broj komercijalnih, ekonomskih i pravnih

termina, tako da se moe smatrati kompletnim

prirunikom ne samo za tampare, izdavae,

novinare, studente, ve i za one koji se bave uvo-zno-izvoznim poslovanjem u ovoj oblasti. Autor je

u dodatku priloio i formulare ponuda i prorauna

koji se koriste na engleskom tritu, to moe biti

korisno onima koji sarauju sa inostranstvom.

Ako ste do sada imali problema sa prevoenjem

strune literature sa engleskog jezika, ovaj renik je

definitivno pravo reenje.

RENIK TAMPARSTVA I IZDAVATVABRANKO VUKIEVI

MORE PACKAGING PROTOTYPES

EDWARD DENISONAko nemate ideju za sloivu kutiju za seminarski

iz zavrne, potraite reenje u ovoj knjizi. Pored

izgleda same kutije, u knjizi su date i detaljne eme,

to vam, priznaete, znatno moe olakati posao.

Autor takoe daje osvrt i na principe pakovanja i

dizajna i ispituje na koji nain se meri uspenost

upakovanog proizvoda. Svako reenje u knjizi

praeno je iscrpnim objanjenjem, gde se definiu

njegove osobine i podruje primene. Primera je

zaista mnogo, a na vama je samo da izaberete onaj

koji vam odgovara. I da uradite proraun, montau

tabaka, dizajn...Ok, korisno je za poetak, a za ostalo

se ipak morate malo pomuiti.

I. Tomi

I. Tomi

[BOOKS AND WEB]

VISTA WALLPAPERS

HAMAD DARWISH

Moda ste primetili da novi OS iz

Microsoft-a donosi gomilu visoko-

kvalitetnih wallpaper-a sa predi-

vnim pejzaima. Pitate se ko ih je

fotografisao? Odgovor glasi Hamad

Darwish, bolniar i strasni fotograf iz

Kuvajta. Iako nije profesionalni foto-

graf, Microsoft je prepoznao njegov

kvalitet i 2005. ga izabrao da izradi

seriju fotografija za Windows Vista

Wallpaper kolekciju. Na sajtu www.

hamaddarwish.com/vista moete

nai celu kolekciju izuzetnih foto-

grafija koje nisu ukljuene u novi OS.

Ako elite da vise saznate o Hamadu

i da pogledate jos neke slike posetite

sajt www.hamadpictures.com.

www.hamaddarwish.comISO50.COM

SCOTT HANSEN

Svestrani umetnik iz San Franciska,

Scott Hansen, iza sebe ima veliki broj

zapaenih projekata, od naslovnica

muzikih albuma, postera, naslovni-

ca asopisa do snowboarddizajna.

Ove kao i ostale radove ovog izuze-tnog dizajnera i fotografa, moete

pogledati na sajtu www.iso50.com.

Hansen takoe stvara i elektonsku

muziku koju moete nai na www.

tycho.com.

www.iso50.com

www.tycho.com

D. Drlai

D. Drlai

8/3/2019 For Ma 3

24/28


Verba volant scripta manent

ZANIM

LJIVO

elite li da znate ta je zajedniko Gutenbergu i profesoru na Masausetskom institutuza tehnologiju, Pavanu Sinhi i kako izgleda pisati Teslinom rukom

Kada je Gutenberg, 1455. godinedoao na ideju da izradi prvutampanu stranicu pokretnim slovima i

uspeo u tome, nije ni sanjao da jednogdana, mnogo godina kasnije, ta istaknjiga, Biblija, moe postati toliko malada stane na gumicu olovke! A da li je navelliki um, naunik i vizionar, NikolaTesla mogao da pretpostavi da e jednogdana svi koji ele, moi da piu poputnjega, ispisujui rei i reenice fontompo uzoru na njegov rukopis?

Tokom vekova jedini nain da se napieknjiga bio je da se cela ispie rukom, aonda je pre malo vie od 550 godina je-

dan nemaki zlatar doao do sjajne idejeNapravio je drvenu tamparsku presu samehanizmom na zavrtanj, slinu presa-

ma koje su se koristile za ceenje groau proizvodnji vina. Naravno, pogaate,u pitanju je Johanes Gutenberg i tampapokretnim tamparskim slovima. Overune drvene prese su prvo bile zamenje-ne gvozdenim (jaim i trajnijim), a veu 19. veku pojavljuju se prve maine zamasovnu proizvodnju. Danas smo sve-doci mnogobrojnih dostignua iz razlii-tih oblasti a posebno grafike industrije.Ipak, smatra se da su najlepe knjige, jouvek, one koje se tampaju runo!

Reilete,aonotoje

napisanoostaje

GUTENBERGOVA BIBLIJA

Pre nego to je odtampao prvu knjigu, Johanes Gutenberg je svoj novi izum pro-verio na pojedinanim ifovima. Godine 1455. nainio je prvu tampanu Bibliju nasvetu koja je nazvana Gutenbergova ili 42-redna Biblija prema broju redova na je-dnoj stranici. Odtampano je 160 ili 170 primeraka ove knjige (u dva toma, na 1284strane, neke na pergamentu, a neke na hartiji), ukljuujui i onu koja se sada nalazi

u Britanskoj biblioteci u Londonu. Verovatno je bilo potrebno nekoliko godina (unekim izvorima se pominje ak tri godine neprekidnog tampanja) da se ona sloi iodtampa. Od oko 170 primeraka Svetog pisma, koliko se veruje da je odtampano,danas je sauvano samo 47.

Gutenberg je eleo da njegova tampana knjiga to vie lii na rukom pisane Biblije,pa je oblikovao svoja tamparska slova prema nemakom rukopisnom pismu gotici, astrane je prelamao na isti nain kao i tvorci rukopisnih knjiga. Ukrasi na marginamastranica i naslovi na vrhu raeni su runo, posle tampanja tabaka, a pre korienja.

Pie: Ivana Miljevi

8/3/2019 For Ma 3

25/28


malo i velika , , , , , , , i .

Font je u Open Type formatu (sa lati-ninim, irilinim znacima, brojevima,interpukcijom...) i moe da se koristi ina Windows i Mac OS X sistemima.

mukotrpnog posla kao to je podeavanje razmaka izmeu

slova (to je naravno lake kod tampanih slova), odreivanjenajee visine pojedinih slova, prilagoavanje poetnih i za-vrnih poteza tako da se slova glatko spajaju i jo mnogo toga.Pria o personalnim fontovima je posebno interesantna kadasu u pitanju slavne linosti iz prolosti. Meu prvim personal-nim fontovima poznatih je font Leonarda da Vinija, nazvanLEONARDO HAND. Svoje beleke o naunim ogledimaLeonardo je pisao naopako, kao u ogledalu, pa su sva slova ufontu morala biti okrenuta kako treba.

Rekonstrukcija Teslinog rukopisa. Levo irilica , desno latinica.

Da li zbog elje za originalnou ili elje da se svemu da lini

peat, ili pak zbog onih koji smatraju da je neutivo ako pri-vatno pismo nije napisano rukom, javljaju se ni manje ni vie,personalni fontovi koji predstavljaju kompromis izmeu rau-nara i pisanja rukom. Personalni font (script) podraava stvar-ni rukopis neke osobe, onako kako ona zaista pie. Najosobe-nija slova iz rukopisa se skeniranjem digitalizuju i u programuza dizajniranje fontova (Fontograpfer) svako slovo se obradii rasporedi na odgovarajue mesto na tastaturi. Nastanak je-dnog ovakvog fonta nije nimalo lak. Naprotiv, iziskuje mnogo

Izloba na kojoj je prikazan Teslinfont u irilinoj i latininoj verziji bila jeodrana u Muzeju Nikole Tesle, 5. de-cembra 2006, povodom 150 godina odroenja ovog velikana nauke. Projekat

je realizovan u saradnji Muzeja NikoleTesle i Fakulteta primenjenih umetnostiu Beogradu, tanije Grafikog odsekaovog fakulteta, predmet Pismo. Za-misao je bila da se na osnovu rukopisaNikole Tesle sa dostupnih dokumenatanapravi tipografsko pismo - digitalni

font za korienje na raunaru koji eu to veoj meri odgovarati njegovomrukopisu, a da bude dovoljno itljiv dase moe koristiti.

Latinica je uraena prvenstveno naosnovu dokumenata iz KoloradoSpringsa, strunih beleki brzo pisanihmastilom, pa su pojedinana slova nagranici itljivosti, ali se rei razumeju

kao celina. Za dopunu je posluilopismo devojici Poli iz poznijih Teslinihgodina, koje je pisano mnogo paljivije

jer je bilo namenjeno maloj itateljki.irilini font je bilo mnogo tee napra-viti zbog oskudnih dokumenata, kaoi zbog problema to su u tim pismimanedostajala pojedina slova kao to je

N ikola TeslaABCDEF GHIJKL

MNOPQRSTUVWXYZabcdefghijklmnopqrstu

vwxyz1234567890

IMA LI SVOJ LINI FONT?

NAJMANJA KNJIGA NA SVETU

Pavan Sinha, profesor na Masausetskom institutu za tehnologiju (MIT), je zaje-dno sa timom naunika napravio najmanju Bibliju na svetu. Ova najmanja knjigana svetu je, naravno, uvrena u Ginisovu knjigu rekorda.Pretpostavljate, stvorena je slinom tehnologijom kojom se izrauju mikroipovi,

zapravo, na kristalnoj ploici od silicijuma, a slova su ugravirana dvadesetetvo-rokaratnim zlatom. Osim to je najmanja ikada napravljena knjiga, razlikuje se iod drugih po tome to nema stranice. Rei su ugravirane na tablici veliine petkvadratnih milimetara, a deset redova zauzima prostor koji se meri debljinomvlasi ljudske kose. Jedno slovo je veliine elije krvi. Da bi ova minijaturna Biblijamogla da se ita mora da se upotrebi elektronski mikroskop koji uveliava 600puta. Ova knjiga se od obinih knjiga ili podataka sauvanih elektronskim putemrazlikuje i po tome to je otporna na toplotu, vlagu ili fizika oteenja.

REKONSTRUKCIJA TESLINOG RUKOPISA

8/3/2019 For Ma 3

26/28


8/3/2019 For Ma 3

27/28


8/3/2019 For Ma 3

28/28

GRIDgraficko inzenjerstvo i dizajn

Fakultet tehnikih nauka

Trg Dositeja Obradovia 6

21000 Novi Sad

for ma 3

Documents