11Januar 2020. Politika

www.serbianmirror.com

Nad Srbima je tokompro{log veka izvr{engenocid, a la`ne optu`be

da su ~inili zlo~ine u vreme ras-

pada Jugoslavije deo su kampanjevelikih sila kako bi opravdalesvoje osvaja~ke ciljeve, izjavila jefinska profesorka i nekada{njifunkcioner finskih socijaldemokra-ta Pirko Turpeinen.

Turpeinen, koja je bila istru~ni saradnik u Komisiji za

ispitivanje torture i kr{enja ljud-skih prava Saveta Evrope, rekla jeu intervjuu za portal Vesti-onlineda je “slu~aj Ra~ak“ bila samo

jedna u nizu pro-vokacija nad srpskimnarodom

Ona je najav-ila da }e njena nared-na knjiga biti “istorijaholokausta i genocidanad Srbima, kakotokom Drugog svet-skog rata, tako i uvreme ratovadevedesetih i NATOokupacije Kosova“.

Na pozivSlobodana Milo{evi}ada po{alju stru~an tim

koji bi utvrdio okolnosti stradanjapojedinaca u Ra~ku, finskoMinistarstvo spoljnih poslova je iznekog razloga imenovalo HelenuRantu koja nije bila kompetentnada utvrdi ~injenice. Njena odgov-ornost je u stvari bila da poru~iautopsijske izve{taje koje su

sa~inili patolozi, ali ni to nijeuradila. Umesto toga, ona je reklaono {to joj je instruisano da ka`eod finskog i nema~kog ministarst-va spoljnih poslova – rekla jeTurpeinen.

Prema njenim re~ima,Ra~ak je napravljen jer su SAD iNema~ka sa drugim NATO zeml-jama planirale da okupiraju ~itavuJugoslaviju, {to tada{nji predsed-nik Slobodan Milo{evi}, kakoka`e nije prihvatio.

- Podseti}u da su zemlje,~lanice NATO, prethodnoekonomskim sankcijama ve}ucenjivale Jugoslaviju i te ucenesu trajale od 1992. Medjutim,zemlja je opstajala. Zato dr`aveNATO nisu vi{e videle alternativusvom planu osim da fizi~ki osvo-je prostor bombardovanjem. SADsu htele da naprave vojnu bazu naKosovu i to su i uradile – rekla jeona.

Upitana da li je ~ula da

je na Kosovu jedan Srbin osudjenzbog negiranja navodnog zlo~inau Ra~ku, Turpeinen je rekla da jeto ne~udi, jer na Kosovu i ne pos-toji pravno dru{tvo i zlo~ini pro-laze neka`njeno.

- Sud za zlo~ine OVK uHagu ne funkcioni{e dobro.Zapravo etni~ko ~i{}enje Srba senastavlja i nije ni ~udo {to negi-ranje istine dominira u ovomslu~aju – rekla je Turpeinen.

Kako je rekla ima punonau~nih dokaza i knjiga kojeprenose istinu, ali preovladjujepropaganda medija NATO, koja jestigla i u filmsku industriju, liter-aturu i sport.

- Srbima je potrebnoda se ~uje njihova strana, krozfilmove poput onog o Jasenovcuili nastupa uglednih li~nosti,kao {to je nobelovac PeterHandke. Nikada nije prekasnoda istina pobedi – zaklju~ila jeTurpeinen.

(BalkansPress / Izvor: Informer.rs)

Finska profesorka uznemirila svet!

NAD SRBIMA JE IZVR[EN GENOCID! Njihova strana mora da se ~uje

Foto:Z

oran

Sinko

Foto:P

rintsc

reen

12 Januar 2020.Festival

Za list “Ogledalo” najva`nijidogadjaj 2020. godine je bezsumnje 7. Festival srpskog

filma u ^ikagu, na kome su ovegodine prvi put uru~ene i va`nenagrade. Za najbolji film progla{enje igrani film “Kralj Petar Prvi”, zakoji je nagradu dobio i reditelj PetarRistovski; za najbolju mu{ku ulogunagradu je dobio Tihomir Stani} zaulogu u “Delirijum tremens“,nagradu za najbolju `ensku uloguNata{a Ninkovi} za ulogu u filmu“Ajvar“, nagrada za sporednumu{ku ulogu pripala je Milo{uBikovi}u za ulogu u filmu“Balkanska medja“, koji je, zajednosa kolegom glumcem i producen-tom Miodragom Radonji}em, iz^ikaga odneo i nagradu za najboljiansambl, a specijalna nagrada `irijafestivala pripala je i de~aku IvanuVuji}u, za izuzetno odigranu ulogunajmladjeg kaplara, Mom~ilaGavri}a, u filmu “Kralj Petar Prvi”.

Festival je nezvani~nootvoren na Red Carpet Gala u fran-cuskom restoranu “Marchesa”, gdesu prisutne pozdravili gosti izBeograda – glumac Milo{ Bikovi},glumac i producent MiodragRadonji}, glumica DanicaRistovski, glumica TeodoraRistovski i reditelj Petar Ristovski,a trodnevno dru`enje sa publikomnastavilo se u salama bioskopaAMC u Rosemontu. Publika jevidela kratki dokumentarni film“Ka svetlosti“ i dugometra`ni doku-mentarni film “Teslin narod”,kao i

igrane filmove “Balkanska medja“,“Kralj Petar Prvi”, “Delirijumtremens“, “Ajvar“ i “Taxi Blues”.U Generalnom konzulatu Srbijepriredjena je i konferencija zaovda{nje medije na srpskom jeziku,a Festival je ove godine bioposve}en 20. godi{njici NATObombardovanja Srbije.

“Najve}i izazov i jestebilo organizovati festival u znakse}anja na bombardovanje Srbije, ikao svojevrsno obele`avanje 20.godi{njice tih neslavnih dogadjaja,pa smo u~inili da i selekcijom fil-mova izrazimo po{tovanje prema`rtvama i patnjama na{eg naroda.

Najve}a radost i zadovoljstvo biloje raditi sa ovim divnim ljudimakoji su bili gosti festivala, i koji suna najbolji na~in potvrdili svojuvrhunsku profesionalnost, ali iizuzetnu energiju i jednostavnostkojom zra~e i za koju sam imbeskrajno zahvalna. Svojim pris-ustvom su dali te`inu i va`nost

ovom dogadjaju, pa }emo nastojatida Festival svake naredne godinebude jo{ bolji, sa kvalitetnim fil-movima i vrlo reprezentativan, jerod ove godine najbolji film sana{eg festivala bi}e prikazan naFirst Coast International FilmFestival na Floridi“, ka`e SlavicaPetrovi}, direktor i osniva~Festivala.

Milo{ Bikovi}, glumac iproducent filma “Balkanska medja“u ^ikagu je boravio prvi put, uzveliku radost zbog susreta saovda{njom publikom, i posebnozadovoljstvo zbog u~e{}a na festi-valu.

- Ja najpre moram daizrazim izuzetno zadovoljstvo {toste me na Festival pozvali, jer tosmatram posebnom ~a{}u, ali i svo-jom obavezom, naro~ito zbog toga{to je ove godine festival bio uznaku obele`avanja godi{njiceNATO bombardovanja. ^injenicada je u svetu rasejano mnogo na{ih

ljudi jeste bolan problem na{e naci-je, ali sa druge strane, ti na{i ljudiu svetu su na{a ogromna snaga,energija, posebno u poku{aju da neizgube identitet. Ovaj festival jejedna od brana da se sa~uva na{identitet, na{ jezik i kultura, iposebno veza sa maticom. To {to viradite je pravi podvig, zato je zamene va`no {to sam ovde. Nisamse dvoumio nijednog trenutka dadodjem u ^ikago, jer kultura imazadatak, misiju i odgovornost dana{i istorijski momenti ne smeju danestanu, ni u Srbiji ni u rasejanju.

Film “Balkanska medja“je za mene takodje deo moje

odgovornosti i moje misije da obombardovanju govorimo i u filmu,jer da ja nisam prihvatio ponuduruske produkcije da glumim uovom filmu, 20. godi{njica bombar-dovanja bi pro{la skoro neopa`eno.Prihvatio sam ulogu, ali moram dabudem iskren, kada sam ponuduprihvatio bilo je to sa moje strane

donekle nesmotreno, jer ja nisamznao kakvi su ljudi sa kojima }uraditi, iz kog ugla }e oni prikazatidogadjaje i kako }e oslikati istinu ikoju istinu. Moglo se desiti danaprave i film koji bi bio uvreda zataj istorijski trenutak i na{e `rtve.Mnogo sam neprospavanih no}iproveo, analiziraju}i svaku re~enicui re~, razmi{ljao da li je doslovnoprevedeno, kako }e srpska publikarazumeti, kako }e razumeti ruskapublika. Pro{ao sam kroz velikistres, ali mislim da je film dostojanjednog takvog dogadjaja. Reakcijepublike su iskrene, ljudi su i temomi filmom dirnuti, i mislim da je filmispunio svoju misiju.

Moglo bi se, naravno,raditi i na ovom kontinentu. Ja mis-lim da je lik Nikole Tesle u na{emfilmu neobradjen, ja ve} godinudana radim na pripremama zaigrani projekat o Nikoli Tesli, kojije dao neizmeran doprinos svetskojba{tini. Mi moramo na}i pravi kon-tekst i pravi pristup njegovom likui delu, jer je on tako kompleksnatema. Moramo na}i klju~ kojim}emo tuma~iti Teslu. Nas zanimakako se Tesla, recimo, zaljubio, atvrdio je da odnosi sa `enamamogu da mu poremete odnos sakosmosom. Mo`da da udjemo udrame iz njegovog li~nog `ivota,mo`da je to klju~, jer su slike iznjegove laboratorije ve} vidjene.Mo`da jedan novi, mladala~ki, rockand roll pristup liku Nikole Teslemo`e na}i put do gledalaca.

Mi imamo bogatu kulturui nasledje, ali na`alost nemamomnogo mogu}nosti da to izrazimokroz kinematografiju. Zato mislimda bi koprodukcije bile dobrore{enje. Mi mo`emo da pravimo iprelazak preko Albanije, i Kosovskiboj, i Zaboravljenih 500 i mnogedruge. Tema ima pregr{t, va`no jena}i dobrog partnera ovde, siguran

7. Festival srpskog filma u ^ikagu

Mila FIlipovi}

FILMOM KA SVETLOSTI

Fotogr

afije

:Nicho

las

Mila

no

13Januar 2020.

sam da bi bilo mogu}nosti da se iovde ne{to kvalitetno i dobro radi.

Izmedju Rusije i Amerikeza Bikovi}a je veliko filmsko plat-no i ogroman prostor na kome bimogao biti kreativan. Ipak, po sop-stvenom priznanju, ne bi sadamogao oti}i u Holivud i raditi nekedruge poslove, u i{~ekivanju odgo-varaju}e uloge.

- Naravno da ne odbijamideju o Holivudu, jer da serazumemo, tamo se jo{ uvek snima-ju najbolji filmovi, ali odbijamideju da odem u Holivud i budemkonobar, ~ekaju}i da me neko izfilmskog sveta zapazi i zaposli. Tojednostavno ne bih bio ja, jer ve}imam izgradjenu medjunarodnukarijeru, kojoj `elim da se jo{ vi{eposvetim.

Miodrag Radonji},glumac i producent, takodje jezadovoljan boravkom na Festivalu u^ikagu i susretima sa sunarodnici-ma.

- ^udan je to, neki noviose}aj koji sam imao borave}i u^ikagu. Od prvog momenta samosetio kao da ima ne{to sli~no saBeogradom, tako da me taj ose}ajne napu{ta. Niko, naravno, ne osta-je ravnodu{an pred Amerikom, kojafascinira svojom veli~inom, madane verujem da bi takav `ivot odgo-varao mom senzibilitetu. Ovde jesve kao na nekoj traci, kao {to suautomobili na auto-putevima, takosu im i `ivoti na traci, uvek se znakada }e neko sti}i na red za ne{to.U svakom slu~aju, radost je velikazbog dolaska, naro~ito na ovuva`nu smotru filma.

Istina je, u Srbiji se danasprave dobri filmovi, dobre serije,produkcija je mnogo bolja, ja senjome bavim tek tri godine, alividim da danas ima vi{emogu}nosti. Otvaraju se platformekoje ve} dugo postoje u svetu, i topru`a mogu}nost da publika vididobre sadr`aje, za koje `eli da plati,jer `eli da ih gleda. Imamo filmovekoji su gledani, desi se dobar film

koji privu~e publiku u bioskope,kao {to je bio film “Montevideo”,pa onda “Ju`ni vetar“, “Taxi Blues“i evo sada i “Balkanska medja“.Sve su to filmovi koji su vratilipubliku u bioskope. Jedan segmentprodukcije jeste novac, ali to je uisto vreme i organizacija ~itavog

projekta, od ideje, preko lokacija,do realizacije projekta. ^ime }emoda se bavimo – to je pitanje kojimpo~inje produkcija filma, serije,predstave. Produkcija po~inje i preposla, izborom teme, ja u`ivam utome da biram lokacije za sniman-

ja, jer je to deo mog kreativnogprocesa.

I ovaj susret sa publikomza mene je bio divno iskustvo, jerznam da ljudi u rasejanju mnogoemotivnije do`ivljavaju i filmove ihumor sa na{ih prostora. Bilo jemnogo emocija posle projekcije

filma, bez obzira na ugao posma-tranja iz koga na{i ljudi u Americiposmatraju i se}aju se tih dogad-jaja. Bilo je zanimljivo pitanjemlade devojke, koja nema prilikuda o ovim dogadjajima ne{to vi{esazna u {koli, pa je film dobra

platforma i da se mladja publikaupozna sa dogadjajima iz na{enovije istorije.

Mi smo upravo zavr{iliseriju “Ju`ni vetar“ za RTS, zavr{ilismo i film “Hotel Beograd“, koji }esiguran sam biti veoma gledan.Odavde idemo u Istanbul, pa onda

u Moskvu i ponovo u Beograd, nasnimanje novog filma.

Petar Ristovski, reditelj,dobio je nagradu za najbolju re`ijufilma “Kralj Petar Prvi” , svoj deb-itantski igrani film.

- Izuzetna mi je ~ast {to

ste omogu}ili u~e{}e na{eg filma naFestivalu i {to ste ugostili mojuporodicu, koja je deo filmske ekipe.Izuzetno nam je prijatno, tako smosrda~no do~ekani, a osim toga u^ikagu je snimljeno mnogo velikihi dobrih filmova, pa mi se ~ini kaoda sam ve} bio ovde. Jer ja jesamrastao uz doma}u kinematografiju,ali sam jednim okom uvek bio i uzstari i uz novi Holivud.

Ne moram daobja{njavam kolika je va`nost ovogFestivala, i naro~ito kroz filmove saovakvom rodoljubivom, patriotskomtematikom, koji na{e sunarodnikemogu u~vrstiti u vezi sa maticom,jer svakom ~oveku je potrebno dazna gde pripada. Ovakvi istorijskifilmovi su prakti~no ve~ni kulturo-lo{ki spomenici, poma`u nam da seprisetimo ko su na{i preci koji suse borili za slobodu. To sam jaimao na umu i tokom rada naovom filmu, te pri~e o na{im prec-ima koji su nam omogu}ili da se

danas borimo na nekim drugimpoljima. Ime Petar zna~i kamen,stena, pa to je neka su{tina likakralja Petra, koju sam `eleo daprika`em. Rad sa roditeljima nijebio problemati~an, profesionalnosmo razumeli da ne treba me{ati

Festival

www.serbianmirror.com

14 Januar 2020.

porodi~ne odnose, iako je nemogu}e potpuno iheliminisati. Naravno, bilo je veliko zadovoljstvoraditi sa roditeljima, jer malo ko to iskustvo nafilmu ima, jer su i oni mene napajali iskustvom.Ovo je moj debitantski film, u njemu obradjuje-mo temu o kojoj mnogi imaju svoju viziju isvoju verziju, a trebalo je napraviti dobar film sadobrim dramskim i emotivnim nabojem, i uistovreme zadovoljiti o~ekivanja javnosti i pub-like. Ovo je bio najve}i filmski projekat u Srbijiu poslednjih 10 godina, i po kompleksnosti i poprodukciji, pa sam se i ja strmoglavio u to sni-manje. Film je valjalo zavr{iti 2018. godine, na100-godi{njicu zavr{etka Prvog svetskog rata, pasmo i snimali unazad.

Nominacija za Oskara je takodje va`na,i za mene, i za produkciju, velika je ~ast pred-stavljati Srbiju ovim filmom u Americi, a mo`da}e mi to otvoriti ineka vrata za nove projekte.

Trenutno pripremam film koji bi trebalo-da se snima na prole}e, radi se o industrijskoj rev-oluciji u Leskovcu izmedju dva rata, bi}e to pre-duzetni~ka melodrama sa elementima komedije, ukojoj obja{njavamo kako je taj grad dobio nadi-mak “Srpski Man~ester”, uz mnogo posleratnogoptimizma, i po atmosferi je sasvim druga~iji film.

Danica Ristovski, glumica koja igraulogu Makrene, takodje ne mo`e da potpuno eli-mini{e ulogu “porodi~ne manufakture Ristovski“tokom rada na ovom filmu.

“Nemogu}e je to eliminisati, jer sambila svedok dugog i napornog rada od ideje dorealizacije, trajalo je to vi{e godina i mnogotoga je uzeo od nas. Kroz ceo proces smo pro{libolno, ali opet sa velikom rado{}u {to smo imalimogu}nost da se bavimo ovakvom uzvi{enom,anti~kom temom, koja je malo obradjivana una{oj kinematografiji. Preplitali smo veliku,

iskrenu i autenti~nu pri~u sa fikcijom koja jemogla biti pribe`i{te, a zahtevala je velikuiskrenost. Ovaj film i rediteljski i gluma~ki jemorao da iz svih nas izvu~e sve najbolje inajsikrenije. Ja sam se tako ozbiljno pripremalaza ulogu Makrene, koja je autenti~na paradigmasvih majki koje su u ratovima izgubile svojenajmilije. {ta je njoj preostalo, nego da ~eka ida se nada, da plete ~arape sa ljubavlju, ~ekaju}isvog sina. Kroz simboliku i metaforu vunene~arapa iz romana “^arape Kralja Petra“Milovana Vitezovi}a, koji je bio primarna bazaza ovu na{u pri~u, prerastaju u ljubav kraljaPetra za svoju naciju, jer je on tra`io da mu sete ~arape obuju na samrti. Film je probudioveliku ljubav prema na{oj naciji, probudio jeradoznalost publike za istorijske dogadjaje, okojima se ne zna mnogo, jer je ovo film okralju Petru, slobodoumnoj li~nosti, vladarukojim se nismo mnogo bavili. Poku{ali smo daga ovim filmom osvetlimo sa svih strana, i kaovladara, vojskovodju, oca, filozofa, kao ~ovekakoji se predao svojoj naciji i svom narodu.

Ja sam se u radu na ovoj ulozi pot-puno prepustila Petrovom rediteljskomre{enju, bezrezervno sam mu verovala, alisam se zaista temeljno pripremila za ulogu.Prvog dana snimanja potpuno sam znala ceotekst uloge. Ostalo je puno materijala kojimje Makrena na jedan kompleksniji na~inprikazana u seriji, pa sam ja bila na nekina~in {okirana time {ta sve nije u{lo u film.Ali, za mene je takodje najva`nije da filmbude dobar. Ponosna sam naravno {to smo iLazar i ja deo umetni~ke biografije rediteljaPetra. Posebno sam zadovoljna zbog dolaskau ^ikago i u~e{}a na ovom festivalu, anaro~ito izuzetnim prijemom organizatora i

publike, ose}am se kao kod svoje ku}e. Pri~ekoje pri~amo imaju u sebi epsku snagu kojom~uvamo identitet i pojedinca i nacije, zato imislim da je ovaj film u tom smislu pravimisionarski film.

O dokumentarnom filmu “Teslinnarod”, koji je takodje kandidat za Oskara, gov-orio je jedan od scenarista, Milo{ Rastovi} izSrpskog nacionalnog saveza iz Pitsburga.

- Scenario filma se zasniva na momvi{egodi{njem istra`ivanju o Srbima u Americi,kojim sam nastojao da napravim kvalitetnu selek-ciju zna~ajnih Srba doseljenika u Americi, odprvih dana do dana{njih dana. Glavna ideja vodil-ja je da svi mi koji ovde `ivimo i radimo jesmona Teslinom putu i da dok god smo na tom putune}e biti problema ni za nas ni za na{u naciju.

Pripreme za slede}i festival ve} supo~ele, jer je neophodno odr`ati kvalitet, pred-staviti eminentne goste iz Srbije i pobolj{ati~itavo iskustvo susreta sa najboljim srpskim fil-movima iz godi{nje produkcije.

BEST FILM:KING PETAR THE FIRST

BEST DIRECTOR:Petar Ristovski –

KING PETAR THE FIRST

LEAD ACTOR:Tihomir Stanic -

DELIRIJUM TREMENS

LEAD ACTRESS:Natasa Ninkovic –

AJVAR

BEST SUPPORTING ACTOR:Milos Bikovic: BALKAN LINE

BEST SUPPORTING ACTRESS:Anita Mancic -

DELIRIJUM TREMENS

BEST ENSEMBLEBALKAN LINE

SPECIAL MERIT:Ivan Vujic -

KING PETAR THE FIRST

MIODRAG RADO-NJI] – GLUMAC I PRODU-CENT

Utisci su mi zaistafenomenalni. Publika nas jebas toplo primila i vrlo leporeagovala na na{ film.Takodje mi je drago da~ujem da im se svi filmoviiz ovogodi{nje selekcijedopadaju i da su svi pop-unjeni do poslednjegmesta. To je pobeda kul-ture i festivala. Pored festi-valskog programa snazanutisak su mi i ostavilevan-filmske obaveze kaosto je odlazak na dzez!

PETAR RISTOVSKI– RE@ISER

^ikago je bio pravaavantura za nas. Prvi putsmo bili u Americi i bilo jebaš onako kako sam i o~eki-vao. Mnogo Srba koji su nassrda~no do~ekali, preuzeliuloge doma}ina, vodi~a,kustosa. Napunili ste namprvo o~i, a onda i srce idušu stvorila su se nova pri-jateljstva izmedju nas zakoja ose}am da }e trajati.Drago mi je da sam upoz-nao mnogo naših ljudi kojisu uspeli da ne samo daopstanu nego i da izgradeporodice i karijere iako ih je`ivot odneo na drugi konti-nent. Iako miljama dalekood ku}e nisu zaboravili kosu i odakle su i imaju potre-bu da odr`avaju i ja~ajuvezu sa Srbijom.

Chicago SerbianFilm Festival je dogadjaj odvelikog zna~aja baš zboggore pomenutih stvari,odr`avanja nacionalnesvesti, ja~anja nacionalnogidentiteta ali i prijateljstvamedju nama. Va`no je dabudemo upu}eni jedni nadruge, a nema boljeg i lep-šeg na~ina za to nego krozkulturu i umetnost kojanam prikazuje ljudsku dušuna najuzvišeniji mogu}ina~in. Ovaj festival je malipo broju dana i filmova kojise prikazuju ali je veliki poljudima koji su ga osnovalii koji ga odr`avaju, poatmosferi, po projekcijamaispunjenim do poslednjegmesta, po internacional-nom profesionalnom `iriju,po sponzorima, medijima.@elim Vam svima jošmnogo uspešnih godina ida festival raste zajedno sasrpskom kinematografi-jom. Hvala na gostoprim-stvu.

Festival

15Januar 2020.

www.serbianmirror.com

Festival

16 Januar 2020.Poruke

17Januar 2020.

www.serbianmirror.com

Poruke

www.serbianmirror.com

18 Januar 2020.^estitke

19Januar 2020. Kolumna

Stajao sam na maglovitom}o{ku u Bruklinu, ispredAntonijeve picerije.

Njujor{ke ina~e prepune ulice sadasu bile jo{ punije. No} ve{tica,klasi~an ameri~ki praznik. Da samzastupnik teorija zavere, rekao bihda je taj praznik izmi{ljen kako biameri~ke firme lak{e prodale slat-ki{e svojim stanovnicima. Za raz-liku od idili~ne slike filmskog pred-gradja u kojoj mali Betmeni,Spajdermeni, i ostali ma{toviti klin-ci uzbudjeno kucaju na vrata sklad-nih ku}ica, ovaj praznik jedruga~ije izgledao u gradu. Na tro-toaru nije bilo mesta za sve nas;ljudi koji ~ekaju Uber, dece koja upratnji roditelja umesto u ku}iceulaze u prodavnice i picerije nada-ju}i se da }e tu dobiti slatki{,besku}nika koji se uzdaju u dobro-tu prolaznika pri~aju}i svoju tu`nupri~u.

Izvadio sam telefon izd`epa i pogledao aplikaciju. Ubermi sti`e za sedam minuta. Zapaliosam cigaretu. Pri{ao mi jebesku}nik i pitao me za jednu. Daosam mu je. Onda me je pitao zadolar. To mu nisam dao. Produ`ioje. Iza sebe sam ~uo radnika upiceriji kako vi~e na nekog klinca.

“Dajem ti besplatne slat-ki{e i ti mi ka`e{ samo to? Samoto? Ajde sad vrati i to {to si dobio!“

Klinac je iza{ao i krenuosvojim putem. U nekom trenutku seizgubio u magli i masi ljudi koji suse ciljano kretali ka svojim desti-nacijama, ili su besciljno lutaligradom. Fascinantna mi je bila brz-ina njihovog hoda. Njujork je imaoto ne{to {to bih nazvao energijom,da sam manje cini~an, a vi{e hipik.Energija koja te povu~e u cen-

trifugu, natera da hoda{ brzo, misli{brzo, pu{i{ brzo. Samo od svih tihljudi nisi mogao da vozi{ brzo.Ponovo sam izvadio telefon ipogledao aplikaciju. ^etiri minuta.

Oduvek sam sporo hodao.Trenutno je pitanje koliko bihuop{te uspeo da hodam, s obziromna to da su me saplitale sopstvenenoge. Do malopre sam sedeo saprofesorom, Ircem, u baru u blizinifakulteta. Drugi profesor, Italijankoji nije govorio italijanski, rekaomi je da pazim.

“Irci su notorni alkosi“,rekao mi je.

“Ne verujem u general-izacije“, odgovorio sam.

Voleo bih da sam uspeoda zadr`im to samopouzdanje dokraja ve~eri. Voleo bih da sam navreme shvatio da drugi profesor,Italijan, nije pravio generalizacijunego pri~ao iz iskustva. Voleo bihda mogu da ka`em da se nisamzapio sa profesorom do ta~ke ukojoj on, Irac-Amerikanac, nije biou stanju da otvori vrata zato {to jeuporno gurao tamo gde je pisalopull, i da sam ja bio ne{to bolji odnjega. To bi bila la`. Kada nas jebarmen vratio obojicu za na{ sto,profa je platio ra~un i tra`io dve~a{e vode. Uhvatio sam se za d`ep,ali mi je rekao da }e on platiti. Timbolje. Ovo je trebalo da bude prijat-no ve~e u kojem mi daje savete zapisanje. Umesto toga, zaplitali smojezikom u nemogu}stvu da sastavi-mo prostopro{irenu re~enicu. Ipak,sada dok stojim na ulici, se}am seda mi je rekao ne{to {to je trebaloda zapi{em i zapamtim. Nisam ura-dio nijedno od ta dva. Telefon mije zavibrirao u d`epu. Uber mi jestigao.

***Na prozorima automobila

su bile zlo}udno nasme{ene bunde-vice. Automobil je bio fino ukra{en,premda voza~ nije nosio nikakvumasku. Iako sam zatra`io opciju

deljenja taksija, trenutno sam biojedini u vozilu, pored Nagija zavolanom. Imao je jak akcenat i pri-jatno lice. Ponudio mi je punja~ ivodu. Uzeo sam oba. Mahao jerukom i pri~ao o Americi i svojojdomovini. Rekao je da je do{aoovde da ostvari svoj san. Pou~eniskustvom, nau~io sam da ne pitamvoza~e Ubera da li su ga ostvarili.Naj~e{}i odgovor bio je: “Ne jo{.”Redji odgovor bio je istinit – da sudigli ruke od svog sna. Tako dasam ga samo pitao koliko je ve}ovde, koliko dugo poku{ava da ost-vari to {to `eli.

“Osamnaest godina“,rekao je Nagizako~iv{i. Grupa deceu kostimima je prelazila ulicu.

***Nagi je stao pre nego {to

je stigao do moje ku}e. U automo-bil je u{la devojka lepih crta lica,kratko o{i{ana.

“Renata?“ upitao je Nagi.Klimnula je glavom.

Nastavili smo dalje. Rekao sam jojda ima lepo ime. Izgleda da sam odalkohola postao pri~ljiv. Zahvalilase i upitala me odakle sam, verovat-no ~uv{i moj akcenat.

“Serbia“, odgovorio sam.“A ti?“

“Netherlands“, rekla je.“Aha. Holandija. Tako

zovemo tvoju zemlju na momjeziku.“

“Ja sam iz Kenije“, dodaoje Nagi. Renata i ja smo se nasme-jali. Nagi mi je bio kul.

“[ta te dovodi ovde?“,upitao sam je.

Rekla je da je do{laposlovno. Da je pre Njujorka bila{est meseci u Danskoj. Da nakontoga planira da ode u [vedsku.Onda je ona mene upitala {ta jaradim.

“Studiram. Pi{em.““O ~emu pi{e{?“Slegnuo sam ramenima.“O bilo ~emu {to je vred-

no bele`enja. Mislim da bi tvojaputovanja bila zanimljiva tematika.“

“Oh, pa ko bi to ~itao?““Ja bih“, odgovorio sam.“I ja“, dodao je Nagi.Nasme{ila mi se. Nagi je

poku{ao da uhvati njen osmeh uogledalu. Amerikanci su uglavnom}utali i bili nezainteresovani za raz-govor. Ali nas troje nekako nismo.

“Mislim da ima ne~eg utome. U tom putovanju. Zna{, kadaode{ na neko novo mesto, mo`e dabude sjajno, ali ne mora da bude.Ipak je to novo iskustvo, i kada

ode{ na jedno mesto zatvorio sivrata nekoj drugoj prilici. Taj mom-enat mi je fascinantan. Propu{teneprilike zbog onih iskori{}enih.“

Renata mi se ponovonasme{ila. Krenula je ne{to da ka`ekada je Nagi rekao da smo stigli.Renata je izlazila prva. Zahvalila sena vo`nji i pogledala me je.Sa~ekala je nekoliko trenutaka.]utao sam. Tada je duboko izdah-nula i po`elela obojici prijatnove~e. Iza{la je iz automobila. Nagije odmahivao glavom. Htela je dajoj tra`i{ broj, rekao mi je. Nisambio ubedjen.

***Pre nego {to smo stigli do

mog odredi{ta, pokupili smo jo{jednog putnika. Zvao se Tomas ibio je obu~en kao Hajzenberg dok

kuva metamfetamin. Upitao sam gada li slavi No} ve{tica i on je klim-nuo glavom. Nagi je rekao da on tonikada nije slavio. Ja sam dodao danisam ni ja. Ali Tomas se nijenadovezao. Imao je slu{alice uu{ima.

***Stigli smo do moje ku}e.

Iza{ao sam iz kola i zahvalio seNagiju. Ostavio sam ga da u`iva uprijatnoj ti{ini sa svojim novim put-nikom. Dogegao sam se do vratarazmi{ljaju}i o tome kako Tomasuverovatno nije do razgovora. NjemuNo} ve{tica nije do`ivljaj. On jeodrastao uz taj praznik, kao {to jeodrastao uz Uber i Starbaks. Nama,strancima, to je novina koja mo`e ine mora da se svidi. A njemu jeverovatno svejedno kako mi todo`ivljavamo. Prijatnije mu je daslu{a muziku sa telefona negogomilu stranaca koji pri~aju saakcentom. Kako negativanzaklju~ak, pomislio sam.

Gurnuo sam klju~ u bravui ukopao se. Kako me je popu{talodru`enje sa profesorom Ircem, takomi se povratio onaj detalj razgovo-ra koji sam zapamtio i koji je tre-balo da zapamtim.

“Zna{“, rekao mi jema{u}i polupraznom ~a{om ispredmoje glave, “talentovan si, lepozapa`a{ stvari i verodostojno ihpredstavlja{ na papiru. Ali ~ove~e,sve {to pi{e{ je tako mra~no. Uo~i{neke detalje i prida{ im zna~enjekoje mo`e i ne mora da bude ta~no.A tvoja zna~enja su uglavnom neg-ativna. Prosto, premlad si da bude{tako cini~an. I znam, znam da }e{da se buni{ i ka`e{ da su godinesamo broj, da nam iskustva odredju-ju koliko smo zapravo stari. Ali eto,imaj na umu ovu re~enicu. Probaj daokrene{ stvar na pozitivu slede}i put.Nije sve u magli, gu`vi, i nepa`nji“.

Pa dobro, mo`da slede}iput. Otklju~ao sam vrata i u{ao uku}u.

VUKA[IN PETROVI]

Odstalnog saradnika

IRAC UBER I NO] VE[TICA

Action ttruck && ttrailer rrepair

tra`i mehani~ara sa iskustvom za radu servisu za kamione. Svi zaintereso-

vani mogu se javiti na broj

773-273-9449.www.actiontruck.us

www.serbianmirror.com

20 Januar 2020.Kolumna

Svaka godina koja prod-je bez nekih velikihturbulencija je dobragodina. Za razliku odturbulentnih 90-ih, koje

su bile kobne po na{ narod, jedinikoji se suprotstavio zlu globalizmai neoliberalizma, i za to platioogromnu cenu, 2019. je bilaprili~no stabilna. Tako je bilo i umom li~nom okru`enju. Moji naj-dra`i i ja smo se svakog jutrabudili sa po dve noge i ruke, trezneglave i stabilnih emocija. Nisu nasnapadale klice, bakterije i ostaleneda}e, a tra`iti vi{e od toga odSvevi{njeg bi bilo neumesno.

Naravno, nijedna godinane}e pro}i bez nemilih dogadjaja,pa tako nije ni ova. Godinu su pok-varili Milo i njegova NATO klika,koja urinira po svojim korenima isiluje svetinje svojih predaka. Ve}~ujem Mila kako izgovara na,,mateHnjem jeziku: ,,PetaHPetHovi} Njego{ ugHo`avainteHese dH`ave CHne GoHe’’.No, s obzirom da su mu mentori saZapada prili~no matori, a global-isti~ki sistem, ~iji je on poltron~i}na izdisaju, ne}e ni on mo}i jo{dugo da se bahati. Srpski narod uCrnoj Gori je digao svoj glas i staou odbranu svojih prava, svetinja idostojanstva. Lepa vest je i to da jeu tome dobio i podr{ku nekihbo{nja~kih lidera iz Crne Gore kojisu najavili da }e zajedno sa

pravoslavnom bra}om branitisrpske crkve i manastire.

Lepo je bilo i gledatikako je veliki deo Italije i Srbijepodr`ao na{u fudbalsku legendu uborbi protiv opake, ali izle~iveleukemije. Verujem da }e Sini{aMihajlovi} iza}i kao pobednik izabiti pobedonosnu gol~inukanceru, kao {to je to radio naterenu sa trideset i kusur metara.Bitno je da nije sam u toj borbi.Naravno, nisu samo javne li~nostite koje treba podr`avati u te{kim

situacijama. Na{ narod je izuzetnohuman, pa se ve}ini ljudi, kojivode `ivotne bitke uglavnom nadjuporodica i prijatelji. Mogu slobod-no re}i da smo po tom pitanju kaonacija daleko pa`ljiviji od mnogihstranca, gde vladaju otudjenost iindividualizam. Nedavno su grad-jani nekih srpskih gradovapokrenuli peticiju da se ne dovode

peva~i na trgove radi proslaveNove godine, ve} da se taj novacupotrebi za pomo} nezbrinutojdeci. Pre dva meseca je pokrenutai peticija za ukidanje rijaliti progra-ma, jer je narodu dosta prostaklukai razvrata u medijima.

Treba naglasiti i to da seSrbija uveliko gradi. Svaki putkada odem u posetu zemlji u koju}u se kad tad zauvek vratiti vidimnove puteve, poslovne i stambenekomplekse... Na ulicama je svevi{e osmeha. Moji poznanici se

vi{e ne `ale tako masovno nasituaciju u zemlji. Ve}ina od njihima poslove i uspe{ne biznise.Uvek smo se dizali iz pepela poputfeniksa, pa tako je i danas. Narodmasovno odlazi na more, skijanje,putovanja po svetu. Kad se dodjeiz prili~no depresivne Amerike uSrbiju koja vrvi od ̀ ivota, dovoljnoje da se ~ovek pro{eta punim uli-

cama, i da mu bude lepo. Zima uSrbiji fakti~ki nestaje, {to meni i tekako odgovara, jer u Minesoti trajepola godine. Kad god mi mojisunarodnici ka`u da nije normalnoda u decembru bude preko dvade-set i kusur stepeni, samo ih podse-tim da je u Minesoti minus dvade-set i kusur. S druge strane, doksmo zdravi, nije ni bitno da li jetoplo ili hladno.

Mislim da je ova godinai u muzi~kom smislu donela naz-nake da }e se u drugoj deceniji

ipak stvarati ne{to kvalitetnije kom-pozicije od ovih koje smo imaliprilike da slu{amo u poslednje tridecenije. Boja`ljivo se pojavilonekoliko sasvim pristojnih pesamakoje odska~u od lo{ih i bezidejnihtrendova nametnutih sa Zapada.Na`alost, jo{ uvek je uveliko prisu-tan i isto~nja~ki o~ajni turbo folk.Nadam se da }e se to promeniti u

2020. Od pomenutih, boljihpesama, izdvojio bih nekolikokompozicija Lene Kova~evi}.

Zahvaljuju}i internetu,pojavilo se nekoliko odli~nih necen-zurisanih emisija, koje se kriti~kiodnose prema sistemima, a voditeljii gosti hrabro ispoljavaju svojami{ljenja, ne obaziru}i se naposledice. ^ak se i u mejnstrimmedijima Srbije vratio patriotizam, ito u dobrom obliku. Gosti bivaju~esto kvalitetni. Sa ponosom govoresvom narodu, a pritom ne vredja-ju}i druge. Prethodnih godina sumedijima vladali zapadni poltroni ikonvertiti, pa su se toliko osilili dasu sve ljude, koji su sa po{tovanjemgovorili o na{em narodu pogrdnonazivali retrogradnim patriJotama.Oni su i dalje u velikoj meri prisut-ni, ali, kao i pomenuti nesre}niMilogoHac, njihove re~i su slabije,jer su im sponzori olinjali i otupelihzuba. Ne znam za{to se JelenaMili} i dalje pojavljuje u na{immedijima, ali i njena retorika jedaleko bla`a nego ranijih godina,kada su ona, Sonja Biserko, Nata{aKandi}, ^edomir Jovanovi}, Nenad^anak, Vesna Pe{i} i ostali konver-titi bahato i bezobrazno u sredSrbije vredjali ceo na{ narod.Ranijih godina je auto{ovinizam uSrbiji bio veoma izra`en. I dalje jeprisutan, ali slabi, jer je globalisti~kineoliberalizam u defanzivi. Do prepar godina bi i Tompson napuniobeogradsku arenu.

Stvari se kre}u u boljemsmeru, i nadam se da }e tako bitii u 2020. godini, koju `elim da~estitam svim na{im Srbima uzemlji i rasejanju.

DEJAN MARINKOVI]

Odstalnog saradnika

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

SUMA SUMARUM 2019. GODINA