SINGIDUNUMPOSLOVNI FAKULTET

FILIPSOVA KRIVA

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:prof.dr Nikola Makojević Tatjana Stojanović Nikoleta Vilov Broj indeksa: 2012160288 2012360156

Subotica, Januar,2013.

1

S A D R Ž A J

1. UVOD..............................................................................................................................3

2. ANALIZA SITUACIJE..................................................................................................3 2.1. Poreklo Filipsove krive.............................................................................................3 2.2. Agregatna tražnja, agregatna ponuda i Filipsova kriva............................................5 2.3. Dugoročna Filipsova kriva.......................................................................................6 2.4. Odnos dugoročne Filipsove krive i modela agregatne tražnje i agregatne ponude..7 2.5. Očekivanja i kratkoročna Filipsova kriva.................................................................8 2.6. Kako očekivana inflacija pomera kratkoročnu Filipsovu krivu................................9 2.7. Izbor između nezaposlenosti i inflacije....................................................................10 2.8. Dugoročna vertikalna Filipsova kriva kao argument za nezavisnost centralne banke.10 2.9. Pomeranje Filipsove krive:uloga šokova ponude.....................................................12 2.10.Negativan šok agregatne ponude.............................................................................14 2.11. Trošak smanjenja inflacije.......................................................................................14 2.12.Moderna Filipsova kriva...........................................................................................15 3. ZAKLJUČAK..................................................................................................................16

4. LITERATURA................................................................................................................ 16

1. UVOD

2

U ovom seminarskom radu govorićemo o Filipsovoj krivoj, počevši od njenog porekla, pomeranja, kao i uticaja koje izaziva prilikom određenih promena. Osnivač Filipsove krive je Filips A.V. koji je svoj rad, u kojem je govorio o odnosu infacije i nezaposlenosti, objavio u jednom britanskom časopisu koji ga je kasnije proslavio. Filips je utvrdio negativnu međuzavisnost između stope nezaposlenosti i stope inflacije.

Filipsova kriva kao empirijska veza inflacije i nezaposlenosti postala je jedan od ključnih teorijskih koncepata ekonomske politike, u odnosu na koju su svoje stavove prelamale najznačajnije škole makroekonomske misli. Bila je veoma popularna kao instrument ekonomske politike tokom 60-tih godina prošlog veka u smislu trade-offa između inflacije i nezaposlenosti kao osnovnih oblika privredne neravnoteže. Tokom perioda stagflacije i šokova agregatne ponude u privredama razvijenih zemalja, ova međuzavisnost je iščezla na misteriozan način, da bi se ponovo pojavila posle 80-tih i 90-tih

Ekonomisti Samjuelson i Solu smatrali da Filipsova kriva kreatorima politike nudi jedan skup mogućih ekonomskih ishoda, dok takođe ekonomisti, Fridman i Felps zakljičuju da nema razloga da se smatra da će stopa inflacije na dugi rok biti povezana sa stopom nezaposlenosti. Prema Fridmanu i Felpsu ne postoji izbor između inflacije na dugi rok. Rast ponude novca odrđjuje stopu inflacije. Bez obzira na stopu inflacije, stopa nezaposlenosti gravitira ka svojoj prirodnoj stopi. Zato je dugoročna Filipsova kriva vertiklna.Da bi objasnili kratkoročan i dugoročan odnos između inflacije i nezaposlenosti, Fridman i Felps uveli su u analizu novu varijablu: očekivanu inflaciju koja pokazuje kakva su očekivanja ljudi u pogledu promena opšteg nivoa cena.

Fridman i Felps zaključli su da se, na dugi rok, nezaposlenost vraća na svoj prirodni nivo.Oni takođe 1968.godine iznose jedno smelo predviđanje: ako kreatori politike pokušaju da iskoriste Filipsovu krivu birajući veću inflaciju da bi smanjili nezaposlenost, uspeće samo prlvremeno da je smanje. U to vreme, tvrdnja da će Filipsova kriva prestati da postoji ako kreatori politike pokušaju da je upotrebe, pojedinim ekonomistima činila se smešnom. Međutim, upravo se to desilo i u Ujedinjenom Kraljevstvu i u SAD.

3

2. ANALIZA SITUACIJE

2.1. Poreklo Filipsove krive

Ekonomista sa Novog Zelanda,Filips A.V. koji je radio na Ekonomskom fakultetu u Londonu, objavio je 1958.godine članak u britanskom casopisu Economica koji ga je proslavio. Naziv tog članka glasio je: ,,Odnos između nezaposlenosti i stope promene novčanih nadnica u Velikoj Britaniji, 1861-1957’’. U tom članku, Filips je ukazao na negativnu korelaciju između stope nezaposlenosti i stope inflacije. Filips je pokazao da se u godinama sa niskom stopom nezaposlenosti javlja visoka inflacija, a da se u godinama sa visokom stopom nezaposlenosti javlja niska inflacija. Filips je zaključio da su dve važne makroekonomske varijable – inflacija i nezaposlenost – povezane na način koji ekonomisti nisi ranije uvideli. Iako se Filipsovo otkriće zasnivalo na podacima za Ujedinjeno Kraljevstvo, istraživaci su ubrzo proširili ta saznanja i na druge zemlje. Dve godine nakon sto je Filips objavio svoj članak, ekonomisti Pol Semjuelson i Robrt Solu su u časopisu American Economic Review objavili članak pod nazivom ,,Analitika antiflatorne politike’’ u kojem su ukazivali na sličnu negativnu korelaciju između inflacije i nezaposlenosti u podacima za SAD. Smatrali su da se takva korelacija javlja zbog toga što je niska stopa nezaposlenosti povezana sa visokom agregatnom tražnjom, koja utiče na povećanje nadnica i cena u celokupnoj privredi. Samjuelson i Solu su tu negaativnu vezu izmđju inflacije i nezaposlenosti nazvali Filipsova kriva. Na slici 1 prikazan je primer jedne Filipsove krive.1

Slika 1

Samjuelson i Solu bili su zainteresovani za Filipsovu krivu jer su verovali da ona ukazuje na zaključke koji su bitni za kreatore politike. Naime, oni su smatrali da Filipsova kriva kreatorima politike nudi jedan skup mogućih ekonomskih ishoda. Menjanjem monetarne i fiskalne politike radi uticaja na agregatnu tražnju, kreatori politike mogu da izaberu bilo koju tačku na toj krivoj. Tačka A nudi visoku nezaposlenost i nisku inflaciju. Tacka B nudi nisku nezaposlenost i visoku inflaciju. Samjuelson i Solu smatraju da se kreatori politike suočavaju sa izborom između inflacije i nezaposlenosti i da Filipsova kriva ilustruje takav izbor.

1 N.Gregory Mankiw, Mark P. Taylor, Ekonomija str. 737.

4

Stopa inflacije (godisnji procenat)

6 B

A

2 Filipsova kriva

0 4 7 Stopa nezaposlenosti(procenat)

2.2. Agregatna tražnja, agregatna ponuda i Filipsova kriva

Model agregatne tražnje i agregatne ponude nudi jednostavno objašnjenje za skup mogućih ishoda koje opisuje Filipsova kriva. Filipsova kriva jednostavno pokazuje kombinaciju inflacije i nezaposlenosti koje se javljaju u kratkom roku kada se, zog pomeranja krive agregatne tražnje, privreda pomeri duz kratkoročne krive agregatne ponude. Veći autput uključuje veću zaposlenost, i samim tim, nižu stopu nezaposlenosti. Zatim, koliki god da je nivo cena bio u prethodnoj godini, što je nivo cena viši u tekućoj godini, to je viša stopa inflacije. Dakle, pomeranje krive agregatne tražnje kratkoročno ,,guraju’’ inflaciju i nezaposlenost u suprotnim smerovima – a taj odnos prikazuje Filipsova kriva.

Da bismo videli kako to funkcionise, razmotrimo jedan primer. Radi jednostavnosti, zamislimo da je nivo cena (meren, na primer, na osnovu indeksa cena na malo) iznosi 100 u 2007. godini. Na slici 2 prikazana su dva moguća ishoda u 2008. godini. Na slici 3 ta dva ishoda prikazana su pomoću modela agregatne tražnje i agregatne ponude. 2

Slika 2

Slika 3

2 N.Gregory Mankiw, Mark P. Taylor, Ekonomija str. 738.5

Nivo Model agregatne tražnje i agragatne ponudeCena

Kratkoročna kriva agregatne ponude B 106

A 102 Visoka agregatna tražnja

Niska agregatna tražnja

0 7.500 8.000 Količina (Nezaposlenost (Nezaposlenost autputa iznosi 7 %) iznosi 4 %)

Filipsova kriva

Stopa BInflacije 6 (godišnji procenat) 2 A Filipsova kriva

0 4 7 Stopa nezaposlenosti (autput je (autput je (procenat) 8000) 7000)

Na slici 2 možemo da vidimo posledice po autput i nivo cena u 2008. godini. Ako je agregatna tražnja za dobrima i uslugama relativno niska, privreda dostiže tačku A. Privreda proizvodi autput koji iznosi 7.500, a nivo cena iznosi 102. Nasuprot tome, ako je agregatna tražnja relativno visoka, privreda dostiže tacku B. autput iznosi 8.000, a nivo cena iznosi 106. Dakle, veća agregatna tražnja pomera privredu u ravnotežu sa većim autputom i višim nivoom cena.

Na slici 3 možemo da vidimo šta ta dva moguća ishoda znače za nezaposlenost i inflaciju. Pošto je preduzećima potrbno više radnika kada proizvode veći autput dobara i usluga, nezaposlenost je manja u tacki B nego u tački A. U datom primeru, kada se autput poveća sa 7.500 na 8.000, nezaposlenost opada sa 7% na 4%. Štavise, pošto je nivo cena viši u tački B nego u tački A, stopa inflacije (procentualna promena nivoa cena u odnosu na prethodnu godinu) takođe je viša. Naime, pošto je nivo cena iznosio 100 u 2007. Godini, u tački A stopa inflacije iznosi 2%, a u tački B stopa inflacije iznosi 6%. Dakle, dva moguća ishoda u privredi možemo da uporedimo ili u smisli autputa i nivoa cena ( na osnovu modela agragatne tražnje i agregatne ponude) ili u smislu nezaposlenosti i inflacije ( na osnovu Filipsove krive) .

Monetarna i fiskalna politika mogu da pomere privredu duz Filipsove krive. Povećanje ponude novca, povećanje javne potrošnje ili smanjenje poreza utiču na povećanje agregatne tražnje i pomeraju privredeu u onu tačku na Fiipsovoj krivoj u kojoj imamo manju nezaposlenost i veću inflaciju. Smanjenja ponude novca, smanjenje javne potrošnje ili povećanje javnog poreza utiču na smanajenje agregatne tražnje i pomeraju privredu u onu tačku na Filipsovoj krivoj u kojoj imamo manju inflaciju i veću nezaposlenost. U tom smislu, Filipsova kriva nudi kreatorima politike jedan skup kombinacija inflacije i nezaposlenosti.

2.3. Dugoročna Filipsova kriva

Ekonomista Milton Fridman je 1968. godine objavio rad u časopisu American Economic Review na osnovu govora koji je održao kao predsednik Američke ekonomske asocijacije. Rad je nosio naziv ,,Uloga monetarne politike’’ i sastojao se iz dva dela: ,,Sta monetarna politika može da učini, osim kratkoročno, a to je da izabere kombinaciju inflacije i nezaposlenosti na Filipsovoj krivoj. Otprilike u isto vreme, drugi ekonomista Edmund Felps takođe je objavio rad u kojem osporava postojanje dugoročnog izbora između inflacije i nezaposlenosti.

Fridman i Felps su svoje zaključke bazirali na klasičnim principima makroekonomije. Klsična teorija ukazuje na to da je rast ponude novca osnovna detrminanta inflacije. Međutim, klasična teorija takođe ukazuje na to da monetarni rast nema realne efekte – on samo proporcionalno menja sve cene i nominalne dohotke. Naime, meonetarni rast ne utiče na one faktore koji određuju stopu nezaposlenosti u privredi, kao sto su tržisna moć sidikata, uloga efikasnih nadnica ili traženje poslova. Fridman i Felps su zaključili da nema razloga da se smatra da će stopa inflacije, na dugi rok, biti povezana sa stopom nezaposlenosti.

6

Prema Fridmnu i Felpsu ne postoji izbor između inflacije na dugi rok. Rast ponude novca određuje stopu inflacije. Bez obzira na stopu inflacije, stopa nezaposlenosti gravitira ka svojoj prirodnoj stopi. Zato je dugoročna Filipsova kriva vertiklna što je predstavljeno na slici 4.

Slika 4

2.4. Odnos dugoročne Filipsove krive i modela agregatne tražnje i agregtne ponude

Na slici 5 prikazan je model agregatne tražnje i agregatne ponude. Kada ekspanzivna monetarna politika pomeri krivu agregatne tražnje udesno, sa AD1 na AD2, ravnoteža se pomera iz tačke A u tačku B. Nivo cena raste sa P1 na P2, a autput ostaje isti. Na slici 6 prikazana je dugoročna Filipsova kriva koja je vertikalna pri prirodnoj stopi nezaposlenosti. Ekspanzivna monetarna politika privredu sa niže inflacije (tačka A) na višu inflaciju (tačka B) bez promene stope nezaposlenosti.

Slika 5 Model agregatne tražnje agregatne ponude Slika 6 Filipsova kriva

2.5. Ocekivanja i kratkorocna Filipsova kriva

7

Stopa Dugoročna Filipsova kriva inflacije

visoka B inflacija1.Kada centralna banka poveća stopu rasta ponude novca, povećava se stopa inflacije 2....ali,na dugi rok, niska A nezaposlenost ostaje na svom inflacija prirodnom nivou

0 Prirodna stopa Stopa Nezaposlenosti nezaposlenosti

Nivo Dugorocna krivaCena agregatne ponude

P2 B 1.. Povećanje ponude 2..na rast novca utiče ns poveć. Nivoa cena.. agregatne tražnje P1 A AD2

AD1

0 Prirodni Količina nivo autputa autputa 4...ali autput i stopa Neyaposlenosti ostaju isti

StopaInflacije Dugotočna Filipsova kriva 3...i na povećanje Stope inflacije B

A

0 Prirodna Stopa nezap. stopa nezaposlenosti

Fridmanovo i Felpsovo poricanje dugoročnog izbora izmđju inflacije i nezaposlenosti isprva može da deluje neubedljivo. Njihov argument se bazira na teoriji. Nasuprot tome, negativna korelacija između inflacije i nezaposlenosti koju se dokumentovali Filips, Samjuelson i Solou bazirala se na podacima. Zašto bi iko verovao da se kreatori politike suočavaju sa vertikalnom Filipsovom krivom kada u stvarnosti imamo opadajuću krivu? Zar otkrića do kojih su došli Filips, Solou i Samjuelso ne bi trebalo da nas navedu da odbacimo klasičan zaključak o menatrnoj neutralnosti? Fridman i Felps su bili svesni tih pitanja i pokušali su da pomire klasičnu makroekonomsku teoriju i otkriće opadajuće Filipsove krive u podacima iz Ujedinjenog Kraljevstva i SAD. Tvrdili su da negativn odnos izmđju inflacije i nezaposlenosti postoji na kratak rok, ali da ga kreatori politike ne mogu koristiti na dugi rok. Drugačije rečeno, kreatori politike mogu da primenjuju ekspanzivnu monetarnu politiku da bi ostvarili nižu stopu nezaposlenosti privremeno, ali nezaposlenost se naposletku vraća na svoj prirodni nivo, a dalja primena ekspanzivne monetarne politike vodi samo ka većoj inflaciji.

Da bi objasnili kratkoročan i dugoročan odnos između inflacije i nezaposlenosti, Fridman i Felps uveli su u analizu novu varijablu: očekivanu inflaciju. Očekivana inflacija pokazuje kakva su očekivanja ljudi u pogledu promena opšteg nivoa cena. Očekivani nivo cena utiče na određivanje nadnica i cena kao i na precepcije relativnih cena. Zato očekivana inflacija predstavlja jedan od faktora koji određuje poziciju kratkoročne krive agregatne ponude. Kratkoročno, centralna banka može da posmatra očekivanu inflaciju (a samim tim i kratkoročnu krivu agregatne ponude) kao već zadatu. Kada se pomeri ponuda novca, pomera se kriva agregatne tražnje, a privreda se kreće duž date kratkoročne krive agregatne ponude. Dakle, monetarne promene kratkoročno dovode do neočekivanih fluktuacija autputa, cena, nezaposlenosti i inflacije. Na taj način, Fridman i Felps objasnili su Filipsovu krivu koju su Filips, Semjuelson i Solou dokumentovali.

Međutim, centralna banka samo kratkoročno ima sposobnost da kreira neočekivanu inflaciju povećanjem ponude novca. Dugoročno, ljudi očekuju svaku stopu inflacije za koju se centralna banka odluči. Pošto se nadnice, cena i percepcije naposletku usklađuju sa stopom inflacije, dugoročna kriva agregatne ponude je vertikalna. U tom slučaju, promene agregatne tražnje, recimo one koje su izazvane promenama ponude novca, ne utiču na autptu dobara i usluga u privredi. Zato su Fridman i Felps zaključili da se, na dugi rok, nezaposlenost vraća na svoj prirodni nivo. Fridmanova i Felpsova analiza mogu se sažeto prikazati sledećom jednačinom:

Data jednacina pokazuje vezu između stope nezaposlenosti i prirodne stope nezaposlenosti, stvarne inflacije i očekivane inflacije. Na kratak rok,očekivana inflacija je zadata.Shodno tome,viša stvarna infacija povezana je nižom nezaposlenošcu.(U kojoj meri će nezaposlenost reagovati na neočekivanu inflaciju određuje veličina a, broj koji zavisi od nagiba kratkoročne krive agregatne ponude). Mešutim,na dugi rok,ljudi očekuju svaku stopu inflacije za koju se centralna banka odluči.Dakle,stvarna inflacija je jednaka očekivanoj inflaciji, a nezaposlenost je na nivou svoje prirodne stope. U datoj jednačini podrazumeva se da ne postoji stabilna

8

Stopa nezaposlenosti = Prirodna stopa nezaposlenosti – α (stvarna inflacija – očekivana infl.)

kratkoročna Filipsova kriva. Svaka kratkoročna Filipsova kriva odražava određenu očekivanu stopu inflacije.(Da preciziramo, ako jednacinu prikazete graficki, videcete da kratkoročna Filipsova kriva preseca dugoročnu Filipsovu krivu u tački očekivane stope inflacije). Kada god se promeni očekivana inflacija, dolazi do pomeranja kratkoročne Filipsove krive.

Prema Fridmanu i Felpsu, opasno je da se Filipsova kriva posmatra kao skup opcija koje su na raspolaganju kreatorima politike Da bismo videli zasto, zamislimo jednu privredu u kojoj imamo prirodnu stopu nezaposlenosti, nisku inflaciju i nisku očekivanu inflaciju, a ona je na na slici 6 prikazana tačkom A predpostavimo sada da kreatori politike pokušavaju da iskoriste taj odnos izmedu inflacije i nezaposlenosti i da pomoću monetarne politike povećavaju agregatnu tražnju. Kratkoročno, kada je očekivana inflacija data,privreda se pomera iz tačke A u tačku B. Nezaposlenost opada ispod svoje prirodne stope, a inflacija raste iznad očekivane inflacije. Ljudi se vremenom navikavaju na tu višu stopu inflacije i povćava se očekivana inflacija. Kada se očekivana inflacija poveća, preduzeća i radnici počinju da uzimaju u obzir višu inflaciju kada određuju nadnice i cene. Kratkoročna Filipsova kriva pomera se udesno kao što je prikazano na slici. Privreda dospeva u tačku C ukojoj je inflacija veća nego u tački A, ali je nivo nezaposlenosti isti. Dakle,Fridman i Felps su zaključili da se kreatori politike suočavaju sa izborom između inflacije i nezaposlenosti, ali samo privremeno. Ako kreatori politike koriste taj izbor, na gubitku su.

2.6. Kako očekivana inflacija pomera kratkoročnu Filipsovu krivu

Što je visa očekivana stopa inflacije, to je viša kratkoročna Filipsova kriva. U tački A, očekivana inflacija i stvarna inflacija su niske, a nezaposlenost je na nivou prirodne stope. Ako centralna banka primenjuje ekspanzivnu monetarnu politiku, privreda se krakoročno pomera iz tačke A u tačku B. U tački B, očekivana inflacija je i dalje niska, ali je stvarna inflacija visoka. Nezaposlenost se nalazi ispod nivoa prirodne stope. Dugoročno, očekivana inflacija raste i privreda se pomera u tacku C. U tacki C, i ocekivana inflacija i stvarna inflacija su visoke, a nezaposlenost se vraća na nivo prirodne stope.

Slika 7

9

Stopa 2..ali na dugi rok,očekivanaInflacije inflacija raste i kratkoročna Dugoročna Filipsova Filipsova kriva se pomera udesno. kriva

C Kratkoročna Filipsova B kriva sa visikom očekivanom inflacijom 1...Ekspanzivna politika A Kratkoročna Filipsova kriva pomera privredu uz kratkoročnu sa niskom očekivanom Filipsovu krivu... inflacijom

0 Priroodna stopa Stopa nezaposlenosti nezaposlenosti

2.7. izbor između nezaposlenosti i inflacije

Fridman i Felps su 1968.godine izneli jedno smelo predviđanje:ako kreatori politike pokušaju da iskoriste Filipsovu krivu birajući veću inflaciju da bi smanjili nezaposlenost, uspeće samo prlvremeno da je smanje. To stanovište - da se nezaposlenost naposletku vraća na nivo svoje prirodne stope bez obzira na stopu inflacije - naziva se hipoteza prirodne stope.

U to vreme ,tvrdnja da će Filipsova kriva prestati da postoji ako kreatori politike pokušaju da je upotrebe, pojedinim ekonomistima cinila se smešnom. Međutim, upravo se to desilo i u Ujedinjenom Kraljevstvu i u SAD. Na primer, pocev od kraja 1960-ih godina, vlada Ujedinjenog Kraljevstva je primenjivala politike koje su povećavale agregatnu tražnju dobara i usluga. Osim toga, Ujedinjeno Kraljevstvo i mnoge druge razvijene privrede krajem 1960-ih i početkom 1970-ih godina doživele su rast agregatne tražnje zbog umesanosti SAD u Vijetnamski rat koji je povećao američku javnu potrošnju ( izdatke na vojsku), sto je pak povećalo američku agregatnu tražnju i samim tim povećalo neto izvoz iz drugih zemalja u SAD. Zatim, 1971.godine, zbog slabljenja određenih kontrola bankarskog kreditiranja.Ujedinjeno Kraljevstvo je doživelo veliku ekspanziju ponude novca. Vlada je naredne godine najavila neuobičajeno ekspanzivnu fiskalnu politiku u smislu dodatne potrošnje i smanjenja poreza, privreda je tako počela ozbiljno da se podgrejava i inflacija je počela da raste. Medjutim, kao što su predvideli Fridman i Felps, nezposlenost nije ostala niska.

2.8. Dugoročna vertikalna Filipsova kriva kao argument za

nezavisnost centralne banke

Većina ekonomista koji veruju u dugoročnu vertikalnu Filipsovu krivu, radije bi prepustila kontrolu nad monetarnom politikom centralnom bankaru, pogotovo ako datog centralnog bankara prati reputacija da je strog u pogledu inflacije i ako ima jasan i javno obavljen cilj u pogledu nivoa inflacije koji treba da se ostvari.

Da bismo videli zašto je tako osvrnimo se na sliku 7. Pretpostavimo da se nalazimo u tački A, u kojoj imamo prirodnu stopu nezaposlenosti i nizak nivo inflacije, i da je vlada zadužena za monetarnu politiku u tom smislu sto moze da naredi centralnoj banci da promeni kamatne stope ili ponudu novca. Zamislimo sada da se približavamo opštim izborima koji treba da se dogode za nekoliko meseci. Šta će vlada da učini? Pošto nezaposlenost nikada ne donosi glasove, verovatno će biti u iskušenju da smanji kamatne stope i poveća ponudu novca tako da se privreda pomeri iz tačke A u tačku B i da nezaposlenost opadne.( U stvarnosti, zbog neizvesnih kašnjenja uticaja monetarne politike, vlada neće biti u prilici da garantuje da će privreda dosticći tačno tačku B neposredno pre izbora, ali ona će svakako pomeriti duž kratkoročne Filipsove krive od tačke A prema tački B, pa ce stvarna inflacija biti veća od očekivane inflacije.) Naravno, kada se očekivanja ljudi u pogledu inflacije usklade sa stvarnom inflacijom, kratkoročna Filipsova kriva će se pomeriti naviše i privreda dospeti u

10

tačku C. U tački C imamo istu stopu nezaposenosti kao i prvobitno ( prirodnu stopu ) i viši nivo inflacije, pa je na dugi rok privreda u goroj poziciji nego da je monetarna politika ostala neutralna i da je privreda ostala u tački A. Ako se izbori obave pre nego sto se inflatorna očekivnja usklade, vlada ima veće šanse za reizbor jer dok god se privreda nalazi na prvobitnoj kratkoročnoj Filipsovoj krivoj negde između tačaka A i B, inflatorna očekivanja su niska, a nezaposlenost opada. To ne samo da ce privući dodatne glasove, pogotovo ljudi koji su pre toga bili nezaposleni i koji su sada zahvalni za dobijanje radnog mesta, već će se ekonomska aktivnost generalno povećati i ljudi će generalno osetiti boljitak, pa će biti zahvalni vladi što je vodila dobru ekonomsku politiku. Kada se inflatorna oćekivanja naposletku usklade i dođe do pomeranja u tačku C na dugoročnoj Filipsovoj krivoj u kojoj imamo isti nivo nezaposlenosti i veću inflaciju, privremeni boljitak nestaje, ali tada je prekasno – izbori su završeni i ista vlada ponovo ima mandat.

Ova priča implicitno ukazuje na jedno cinično stanovište o politici, a većina vlada energično će poricati da bi pribegla takvim trikovima samo radi reizbora. Medjutim, priča takođe implicira i da su ljudi (radnici i menadžeri preduzeća) prilično naivni. Zašto? Zato što svako zna da je vlada izuzetno motivisana da primenjuje ekspanzivnu monetarnu politiku neposredno pre izbora. Zapravo, preduzeća i radnici mogu da počnu da povećaju cene i nadnice pre izbora u očekivanje ekspanzivne monetarne politike, pa bismo mogli direktno da pređemo iz tačke A u tačku C bez ikakvog pada nezaposlenosti u međuvremenu. To je interesantan i vredan popmena rezultat: ako ljudi veruju da će vlada primeniti ekspanzivnu monetarnu politiku, onda će se povecati inflatorna očekivanja i inflacija će se povecati, a nezaposlenost se neć smanjiti. U sustini, privreda odmah prelazi u novu dugoročnu ravnotežu.

Međutim, pretpostavimo da ministar finansija, ili ko god je u vladi zadužen za monetarnu politiku, da izjavu u kojoj stoji da nema nameru da primenjuje ekspanzivnu monetarnu politiku. Da li preduzeća i radnici treba da mu veruju? Verovatno ne. Zapravo, preduzeća i radnici mogu unapred da uvide: ako bi stvarno poverovali da neće doći do monetarne ekspanzije, političari bi bili u najvećm iskušenju da se ,,late’’ ponude novca jer bi ljudi zaista bili iznenđeni monetarnom ekspanzijom i bilo bi potrbno izvesno vreme da se njihova inflatorna očekivanja usklade sa stvarnom inflacijom. U međuvremenu, privreda bi se pomerila duž kratkoročne Filipsove krive u tačku B, nezaposlenost bi opala i vlada bi dobila na popularosti. Dakle, što je obećanje političara uverljivije, to manje treba da mu verujete! Zato, ako monetarnu politiku prepustimo političarima, uvek ćemo imati veću inflaciju, bez ikakvog smanjenja nezaposlenosti, čak i na kratak rok.

Šta bi se desilo ako bi vlada dala guverneru centralne banke potpunu kontrolu nad monetarnom politikom i ako bi mu rekla da će dobiti otkaz ko ne ostvari određeni, nizak nivo inflacije u razumnom vremenskom periodu, bez obzira na posledice po nezaposlenost? Recimo da se taj ciljni nivo inflacije nalazi upravo u tački A na slici 7 Pošto centralna banka nije motivisana da smanji nezaposlenost, problem nastaje: preduzeća i radnici veruju da će privreda ostati u tački A, što ona i čini jer su inflatorna očekivanja potpuno jednaka stvarnoj inflaciji. Dakle, ako se kontrola nad monetarnom politikom prenese na centralnu banku, privreda će imati isti nivo nezaposlenosti kao i u slučaju da vlada ima kontrolu nad monetarnom politikom, ali će imati niži nivo inflacije.

11

Šta vlada tu dobija? Pa, za početak bismo mogli da verujemo da nisu svi političari uvek tako cinični kao što smo ih opisali. Možda zaista žele dugoročni biljitak za privredu, a ne samo da ponovo budu izabrani na pozicije po bilo koju cenu. Ili mozda jesu cinični, ali prefinjeniji. Cinična vlada svakako bi dala prednost tački B (ili nekoj tački blizu te tačke) u odnosu na tačku A u vreme izbora, jer je nezaposlenost niža od prirodne stope i ljudi očekuju nisku inflaciju – što je pobednička izborna kombinacija. Međutim, vlada zna da će preduzeća i radnici imati na umu iskušenja pred kojima se ona nalazi kada budu odrđivali cene i nadnice, tako da će se privreda zapravo pomeriti u tačku C neposredno pre izbora.

Zapravo, takva situacija je primer Nesove ravnoteže koja predstavlja situaciju u kojoj svaki od ekonomskih aktera, koji su u međusobnoj interakciji, bira svoji najbolju strategiju shodno strategijama za koje su se opredelili ostali akteri. U datoja situaciji, preduzeća i radnici znaju da ako ne povećaju očekivani inflaciju pe izbora, vlada će najverovatnije primeniti ekspanzivnu monetarnu oilitiku i oni će biti na gubitku jer će njihove cene i nadnice biti niže u realnom smislu, te tako ipak povećavaju očekivanu inflaciju, pa se katakoročna Filipsova kriva pomera naviše i pomeramo se u tačku C na slici 7 Ali, zar vlada nije pred istim iskušenjem u tački C? Pa, možda, ali na vertikalnoj, dugoročnoj Filipsovoj krivoj svakako će postojati neka tačka u kojoj je inflacija već toliko viska da vlada neće želeti da rizikuje da je još više poveća, čak i ako bi to podrazumevalo kratkoročno smanjenje nezaposlenosti. Ako preduzeća i radnici mogu otprilike da odrede koji je to nivo inflacije, oni će svoje nadnice i cene odrediti tako da se privreda direktno pomeri u tu tačku – a zamislimo da je to zaista tačka C. Ako u tački C, vlada nije u iskušenju da primeni ekspanzivnu monetarnu politiku radi povećanja sopstvene popularnosti i ako su preduzeća i radnici toga svesni, pa ni oni nisu motivisani da promene svoje ponašanje u pogledu određivanja nadnica i cena, onda smo ostvarili Nesovu ravnotežu.

Može se reci da Nesova ravnoteža ( za koju pretpostavljamo da je u tački C na slici 7 predstavlja vremensku usklađenu politiku ( ili vremensku konzistentnu politiku). Vremenski usklađena politika je jednostavno ona politika koju vlada nije u iskušenju da promeni u nekom trenutku i koja uglavnom predstavllja Nesovu ravnotežu. Fin Kidland i Edvard Preskot su 2004. godine zajedno dobili Nobelovu nagradu za ekonoomiju delimično zahvaljujući svom radu na temu vremenske usklađenosti makroekonomske politike.

2.9. Pomeranje Filipsove krive: uloga šokova ponude

Fridman i Felps su 1968. godine istakli da promene očekivane inflacije pomeraju kratkoročnu Filipsovu krivu, a iskustvo s početka 1970-ih godina uverilo je mnoge ekonomiste da su Fridman i Felps bili u pravu.Međutim, za svega nekoliko godina, ekonomisti su svoju pažnju usmerili na drugačiji uzrok pomeranja kratkoročne Filipsove krive: šokova agregatne ponude.

12

Ovoga puta, na pomeranje nisu ukazala dvojica ekonomista vec grupa arapskih šeika. Organizacija zemalja izoznica nafte (OPEC) je 1974. godine počela da koristi svoju tržisnu moć kao kartel na na svetkom tržištu nafte da bi povećala profit svojih ćlanica. Zemlje ćlanice OPEC-a kao što su Saudijska Arabija, Kuvajt i Irak, ograničile su kolicinu sirove nafte koju su crpele i prodavale na svetsim tržistima. Za nekoliko godina, to smanjenje ponude dovelo je do gotovo dvostrukog povećanja cene nafte.

Veliko povećanje svetske cene nafte primer je šoka ponude. Šoka ponude je događaj koji direktno utiče na troškove proizvodnje preduzeća i samim tim na cenu koju preduzeća naplaćuju; on pomera krivu agregatne ponude u privredi, a samim tim i Filipsovu krivu. Na primer, kada rast cene nafte izazove povećanje troškova proizvodnje benzina, lož ulja, guma i mnogih drugih proizvoda, ono smanjuje količinu dobara i usluga koja se nudi pri bilo kom nivou cena. Kao što je prikazano na slici 8a, prikazano je smanjenje pomeranjem krive agregatne ponude ulevo sa AS1 na AS2. Nivo cena raste sa P1 na P2, a autput opada sa Y1 na Y2. Kombinacija rastućih cena i opadajućih autputa ponekad se naziva stagflacija.

To je pomeranje krive agregatne ponude povezano je sa sličnim pomeranjem kratkoročne Filipsove krive koje je prikazano na slici 8b. Posto je preduzećima potrebno manje radnika da bi proizveli manju količnu autputa, dolazi do pada zaposlenosti i rasta nezaposlenosti. Pošto je nivo cena viši, stopa inflacije – procentualna promena nivoa cene u odnosu na prethodnu godinu – takođe je viša. Dakle, pomeranje krive agregatne ponude dovodi do veće nezaposlenosti i veće inflacije. Kratkoročna veza između inflacije i nezaposlenosti pomera se udesno, sa PC1 na PC2. Usled nepovoljnog pomeranjakrive agregatne ponude, kreatori politike suočavaju se sa teškim izborom između borbi protiv nezaposlenosti. Ako smanje agregatnu traznju da bi se borili protiv inflacije, jos ce vise povecati nezaposlenost. Ako povećaju agregatnu tražnju da bi se borili protiv nezaposlenosti, još će više povećati inflaciju. Drugačije rečeno, kreatori politike suočavaju se sa manje povoljnim odnosom između inflacije i nezaposlenosti nego što je to bio slučaj pre pomeranja krive agregatne ponude: moraju se pomiriti sa višom stopom inflacije pri datoj stopi nezaposlenosti, sa višom stopom nezaposlenosti pri datoj stopi inflacije ili sa nekom kombinacijom veće nezaposlenosti i vece inflacije.

Slika 8a Slika 8b

13

b

2.10. Negativan šok agregatne ponude

Na slici 8a prikazan je model agregatne tražnje i agregatne ponude. Kada se kriva agregatne ponude pomeri ulevo, sa AS1 na AS2, ravnoteža se pomera iz tačke A u tačku B. Autput opada sa Y1 na Y2, a nivo cena raste sa P1 na P2. Na slici 8b prikazana je kratkoročna veza između inflacije i nezaposlenosti. Nepovoljno pomeranje krive agregatne ponude pomera privredu iz tačke sa manjom nezaposlenošcu i većom inflacijom (tacka b). Kratkoročna Fiipsova kriva pomera se udesno, sa PC1 na PC2. Kreatori politike tada se suočavaju sa nepovoljnim odnosom između inflacije i nezaposlenosti.

2.11. Trošak smanjenja inflacije

U makroekonomskoj politici Velike Britanije pre 1979. godine malo se posvećivalo monetarnoj politici. Umesto toga, britanske vlade su se uglavnom oslanjale na takozvane ,,kejnzijanske’’principe upravljanja agregatnom tražnjom – uglavnom na fiskalnu politiku i zakonska ograničenja i povećanja cena i dohodaka ( cenovna i dohodovna politika). Sredinom 1970-ih godina ispostavilo se da te mere politike daju veoma slabe rezultate. Zapravo, zbog stalnog deficita platnog bilansa, Velika Britanija je 1976. godine morala da spusti glavu i zatraži novac od Medjunarodnog monetarnog fonda. Za pružanje finansijske pomoći, MMF je postavio uslov – da britanska vlada ostvari ciljeve u pogledu monetarnog rasta, iako posvećenost laburističke vlade ostvarivanju tih ciljeva nije bila jaka. Nova, konzervativna vlada na čelu sa Margaret Tačer bila je izabrana 1979.godine. Prethodna, laburistička vlada uglavnom se oslanjala na kejnzijanske principe upravljanja tražnjom, a politički okvir nove vlade zasnivao se više na ,monetarističkom’’ poimanju sveta koje naglašava važnost kontrolisanja novca i koje je – iako to političari nisu eksplicitno rekli – bilo

14

Nivo cena

AS2

P2 B Agregatna ponuda AS1

3..ipovećava 1 negativnonivo cena A pomeranje krive P1 agregatne ponude

Agregatna tražnja 0 Y2 Y1 količina autp. 2..smanjuje autput

Stopainflacije 4..pa se kreatori politike suočavaju sa manje povoljnim Izborom između nezaposlenosti i inflacije. B A

PC2

Filipsova kriva PC1

0 stopa nezaposlenosti

ukorenjeno u ideji o vertikalnoj dugoročnoj krivoj ponude ili vertikalnoj dugoročnoj Filipsovoj krivoj.

Shodno tome, nakon nekoliko meseci na vlasti, nova vlada je objavila ,,srednjoročnu finansijsku strategiu’’:petogodišnji plan godišnjih ciljeva u pogledu rasta ponude novca koji vlada zahteva da centralna banka primeni ( naime, to je bilo pre nego što je Centralna banka Velike Britanije postala nezavisna) Pošto je inflacija bila veća od 20%, vlada je smatrala da politika dezinflacije – smanjenje stope inflacije – nema alternativu. Ekonomska teorija je ukazivla kakao to moze da se postigne putem kontrole ponude novca. Međutim, šta bi bio kratkoročni trošak dezinflacije? Odgovor na to pitanje bio je mnogo manje izvestan.

2.12. Moderna Filipsova kriva

Filipsova kriva je analitički instrument čija primena pruža mogućnost izbora između inflacije

i nezaposlenosti.Filipsova kriva koja se danas koristi, razlikuje se od polazne Filipsove krive u

sledeća tri elementa:

• u modernoj Filipsovoj krivi inflacija se iskazuje preko cena a ne preko plata, kako se to u

prvo vreme činilo, mada ovo nije od velikog značaja zato što su inflacija i rast plata imali

sličnu dinamiku;

• uključena su inflaciona očekivanja, što je zasluga Fridmana i Felpsa koji su, razvijajući

modele pogrešne percepcije, odnosno pogrešne procene zaposlenih naglasili značaj

očekivanja za agregatnu ponudu;

• treće, uključen je šok ponude; ovaj dodatak proistekao je iz reakcije na skok cena nafte 70-ih

godina, koji je ukazao na značaj šokova agregatne ponude.

Prema Filipsovoj krivi, inflacija zavisi od sledeća tri faktora:

• od očekivane inflacije,

• od odstupanja realne stope nezaposlenosti od prirodne stope nezaposlenosti, (prirodnu

stopu nezaposlenosti prouzrokuje trenutna struktura privrede. Ova stopa je određena

strukuralnim promenama u privredi

i ne može da se smanji povećanjem agregatne tražnje. To je onaj nivo nezaposlenosti koji ipak

ostaje pri punoj

zaposlenosti.)

• treće, od šokova ponude.

15

3. ZAKLJUČAK

Govorili smo o tome kako se mišljenje ekonomista o inflaciji i nezaposlenosti razvijalo vremenom. Razmatrali smo ideje mnogih istaknurih ekonomista 20. veka: počev od Filipsove krive koju su razvili Filips, Samjuelson i Solou, preko hipoteze koju su razvili Fridman i Felps. Iako je odnos između inflacije i nezaposlenosti izazvao mnoštvo intelektualnih previrivanja u proteklih 40 godina, razvijeni su podređeni principi oko kojih je ostvaren konsenzus. Evo kako je Milton Fridman 1968. godine opisao odnos između inflacije i nezaposlenosti ( u radu pod nazivom ,,Uloga monetarne politike’’ koji je objavljen u časopisu American Economic Review):

Privremeni izbor između inflacije i nezaposlenosti uek postoji; stalan izbor ne postoji. Privremeni izbor ne proističe iz inflacije per se, vec iz neočekivane inflacije, što generalno znači, iz rastuće stope inflacije. Sveprisutno uverenje da postoji stalan izbor zapravo je sofisticirana verzija zabune između ,,visokog’’ i ,,rastućeg’’ koju svi prepoznajemo u jednostavnijim formama. Rastuća stopa inflacije moze da smanji nezaposlenost, visoka stopa inflacije to svakako neće.

4. Literatura

Navedite više izvora literature kao npr.:

1. N.Gregory Mankiw, Mark P. Taylor. (2008). Ekonomija, Beograd. 2. .www.megatrend-info.com/forum/index.php?action=dlattach;...0;...3. http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and

%269803&page=2&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D9803

16

Filipsova kriva

17