filip k. dik - tamno skeniranje

Filip K. Dik…………..…………………………………Tamno skeniranje

1

Filip K. Dik, TAMNO SKENIRANJE Prevela Anika Krsti}

Adaptirao : Petar Popovi}


2

1. Jednom je jedan momak ~itavog dana stajao otresaju}i bube iz kose. Lekar mu je rekao da u njegovoj kosi nema nikakvih buba. Po{to se osam sati tu{irao, sat za satom stoje}i pod vrelom vodom i trpe}i bolove od buba, on je izi{ao i obrisao se, ali jo{ je imao bube u kosi; u stvari, imao je bube svud po telu. Mesec dana kasnije imao je bube i u plu}ima. Nemaju}i {ta drugo da radi niti o ~emu da misli, po~eo je da teorijski izra~unava ìvotni ciklus buba i, uz pomo} Britanike, poku{avao da ta~no ustanovi koje su to bube. One su sad ispunjavale njegovu ku}u. îtao je o mnogim razli~itim vrstama i kona~no primetio bube napolju, pa je zaklju~io da su to lisne va{i. Po{to mu je to re{enje palo na pamet, nije se menjalo, bez obzira na ono {to su mu drugi ljudi govorili... kao, 'Lisne va{i ne ujedaju ljude.' Rekli su mu to zato {to su ga neprestano mu~ili bezbrojni ujedi buba. U dragstoru, jednom iz lanca koji pokriva najve}i deo Kalifornije, kupio je boce insekticida Utamanjiva~, Crni sprej i Ba{tobran. Najpre je poprskao ku}u, zatim sebe. Ba{tobran se ~inio najdelotvorniji. [to se ti~e teorijske strane, uo~io je tri stupnja u ìvotnom ciklusu buba. Prvo, njih su mu preneli, da bi ga zarazili, oni koje je nazivao ljudi-prenosioci, {to su bili ljudi koji ne shvataju svoju ulogu u razno{enju buba. Tokom te faze, bube nisu imale ~eljusti ili mandibule (tu re~ je nau~io tokom nedelja u~enog istraìvanja, neuobi~ajeno knji{ke zanimacije za momka koji radi u Servisu za ko~nice i gume, name{taju}i ljudima dobo{-ko~nice). Zato ljudi-prenosioci nisu ni{ta ose}ali. On je obi~avao da sedi u suprotnom uglu dnevne sobe posmatraju}i kako ulaze razni ljudi-prenosioci - ve}ina njih ljudi koje je duè poznavao, ali neki i novi - prekriveni lisnim va{ima u toj naro~itoj neujedaju}oj fazi. On bi se, kao, nasmejao za svoj ra~un, zato {to je znao da bube koriste osobu, a ona ni{ta ne kapira. "Za{to se ceri{, Dèri?" pitali bi oni. On bi se samo sme{kao. U slede}oj fazi, bubama su izrastala krila ili tako ne{to, ali to nisu bila ba{ krila; u svakom slu~aju, to su bile funkcionalne izrasline koje su im omogu}avale da se roje, {to je i bio na~in na koji su se selile i rasprostirale - naro~ito ka njemu. U tom trenutku vazduh bi bio pun buba; od toga je dnevna soba, cela njegova ku}a, bila kao u oblaku. Tokom ove faze trudio se da ih ne udahne. Najvi{e od svega bilo mu je ào njegovog psa, zato {to je mogao da vidi kako bube sle}u i nastanjuju se svud po psu, a po svoj prilici mu prodiru i u plu}a, kao {to su prodrle u njegova. Verovatno se - tako mu je bar govorila njegova izrazita sposobnost -


3

pas mu~i isto koliko i on sam. Treba li da pokloni psa nekome, zarad dobrobiti psa? Ne, re{io je: pas je sada, nenamerno, zaraèn, i svuda }e odneti bube sa sobom. Ponekad bi stajao pod tu{em zajedno sa psom, poku{avaju}i da okupa i psa. U tome nije uspevao ni{ta vi{e nego sa samim sobom. Bolelo ga je to ose}anje da i pas ispa{ta; nikad nije prestao da mu pomaè. U izvesnom pogledu, to je bio najgori deo, patnja ìvotinje, koja nije mogla da se poàli. "[ta, jebote, radi{ tu ceo dan pod tu{em sa prokletim kerom?" upitao ga jednom njegov drugar ârls Frek, u{av{i ba{ u to vreme. Dèri je odgovorio: "Moram da ga o~istim od lisnih va{i." Izveo je Maksa, psa, ispod tu{a i stao da ga bri{e. ârls Frek je posmatrao, zbunjen, kako Dèri utrljava bebi-ulje i talk u pse}u dlaku. Svud po ku}i bile su naslagane i razbacane bo~ice talka i bebi-ulja, ve}inom prazne; sad je tro{io mnogo bo~ica na dan. "Ja ne vidim nikakve lisne va{i", re~e ârls. "[ta je lisna va{?" "Ona te na kraju ubije", re~e Dèri. "To je lisna va{. One su mi u kosi i u koì i u plu}ima, a prokleti bol je neizdr`ljiv - mora}u da idem u bolnicu." "Kako to da ih ja ne vidim?" Dèri spusti psa, koji je bio umotan u pe{kir, i kleknu nad ~upavi tepih. "Pokaza}u ti jednu", re~e. Tepih je bio prekriven lisnim va{ima; one su posvuda skakutale, gore-dole, neke vi{e od ostalih. On je traìo neku naro~ito veliku, zbog toga {to su ih ljudi te{ko uo~avali. "Donesi mi bocu ili teglu", re~e, "ispod sudopere. Za~epi}emo je ili staviti poklopac, a onda mogu da je ponesem sa sobom kad po|em kod lekara i on moè da je analizira." ârls Frek mu donese praznu teglu od majoneza. Dèri je nastavio da traì i najzad je prona{ao lisnu va{ koja je skakala najmanje metar i po uvis. Lisna va{ je bila duga~ka preko dva i po centimetra. Uhvatio ju je, odneo do tegle, pa`ljivo je spustio unutra i zavrnuo poklopac. Zatim je likuju}i podiè. "Vidi{?" re~e. "Hmmmdaaa", re~e ârls Frek, {irom otvoriv{i o~i dok je ispitivao sadràj tegle. "Kako je velika! Uau!" "Pomozi mi da na|em jo{ da pokaèm lekaru", re~e Dèri, ponovo ~u~nuv{i na tepih, s teglom pored sebe. "Svakako", re~e ârls Frek i u~ini tako. U roku od pola sata imali su tri tegle pune buba. ârls je, iako nov u tome, prona{ao neke od najve}ih. Bilo je podne, juna 1994. U Kaliforniji, u kraju sa jeftinim, ali dura{nim plasti~nim ku}ama, koje su strejt ljudi odavno napustili. Dèri je, dodu{e, ne{to ranije sve prozore isprskao bojom za metal, da ne bi ulazila svetlost; osvetljenje u sobi dolazilo je od stoje}e svetiljke u koju je u{rafio samo spot-sijalice, koje su danono}no svetlele, kako bi ukinuo vreme za sebe i svoje prijatelje. To mu se svi|alo; svi|alo mu se da se otarasi vremena. U~iniv{i to, mogao je da se usredsredi na va`ne stvari, bez prekida. Kao {to je ova: dva ~oveka koja kle~e na ~upavom tepihu, pronalaze}i jednu bubu za drugom i stavljaju}i ih u jednu teglu za drugom.


4

"[ta dobijamo za ovo", upita ârls Frek, kasnije u toku dana. "Mislim, da li lekar ispla}uje premiju ili tako ne{to? Nagradu? Neku lovu?" "Ja dobijam to {to na ovaj na~in pomaèm da se usavr{i lek protiv njih", re~e Dèri. Bol, ina~e stalan, postao je nepodno{ljiv; nikad se na njega nije navikao, a znao je da nikad i ne}e. Sasvim ga je obuzimao nagon, potreba da se ponovo istu{ira. "Hej, ~ove~e", prostenja, uspraviv{i se, "ti nastavi da ih trpa{ u tegle dok ja odem da pustim vodu na slobodu i tome sli~no." On po|e prema kupatilu. "Vaì", re~e ârls, a njegove duga~ke noge klecnu{e dok se okretao ka tegli, sklopljenih {aka. Biv{i veteran, on je ipak jo{ imao dobru kontrolu nad mi{i}ima; stigao je do tegle. Ali tad iznenada re~e: "Dèri, hej - te bube me pomalo pla{e. Ne svi|a mi se da ostanem sam ovde." On ustade. "Kopile usrano", re~e Dèri, zastenjav{i od bola kad je na~as zastao ispred kupatila. "Zar ne bi mogao..." "Moram da pi{am!" On zalupi vrata i odvrnu slavine na tu{u. Voda pote~e. "Pla{im se ovde." Glas ârlsa Freka dopirao je prigu{eno, mada je on o~ito vikao. "Jebi se onda!" doviknu Dèri i zakora~i pod tu{. Koja jebena korist od prijatelja? - ogor~eno se pitao. Nikakva, nikakva! Nikakva jebena korist! "Je l' ovi drko{i bodu?" vikao je ârls, tik ispred vrata. "Da, bodu", re~e Dèri dok je utrljavao {ampon u kosu. "Tako sam i mislio." Po~ivka. "Mogu li da operem ruke i skinem ih i da te sa~ekam?" Sranje da bi li sranje, razmi{ljao je Dèri, besan kao ris. Nije rekao ni{ta; samo je nastavio da se kupa. \ubre nije vredno odgovora... Nije obra}ao pa`nju na ârlsa Freka, samo na sebe. Na svoje ìvotne, zahtevne, stra{ne, preke potrebe. Sve ostalo }e morati da sa~eka. Nema vremena, nema ga; te stvari se ne mogu odloìti. Sve ostalo je sporedno. Izuzev psa; mislio je o Maksu, psu. ârls Frek je telefonirao nekome za koga se nadao da ima robu. "Moè{ li da mi uvalja{ desetak smrti?" "Isuse, na~isto sam presu{io - i ja gledam kako da uradim {emu. Javi mi kad na|e{ ne{to, ba{ bi mi trebalo." "[ta se to doga|a sa doturanjem?" "Neka hap{enja, pretpostavljam." ârls Frek spusti slu{alicu, a zatim pusti da mu se u glavi odvrti izmi{ljen film dok se snu`deno gegao natrag od telefonske govornice - ku}ni telefon se nikad ne koristi za ugovaranje kupovine - do svog parkiranog [evroleta. U svom izmi{ljenom filmu, on se vozio pored Rasipni~ke parfimerije, a oni su imali ogroman izlog: boce spore smrti, konzerve spore smrti, tegle, kade, burad i ~inije spore smrti, milione kapsula, tableta i ampula spore smrti, sporu smrt pome{anu sa spidom, dànkom, barbituratima i


5

psihodelicima, sve - i dìnovski natpis: OVDE VA[ RAÛN IMA POKRI]E. Da ne pominjemo: NISKE CENE, NAJNI@E U GRADU. Ali u stvarnosti parfimerija obi~no nije imala ni{ta u izlogu: ~e{ljeve, boce mineralnog ulja, dezodoranse u spreju, uvek takve koje{tarije. Ali kladim se da apoteka iza nje drì sporu smrt pod klju~em i katancem, u neugaènom, ~istom, nepatvorenom, ni sa ~im me{anom obliku, mislio je izlaze}i sa parkinga na Lu~ki bulevar, u popodnevni saobra}aj. U vre}i od oko dvadeset pet kila. Pitao se kada se i kako istovara vre}a od dvadeset pet kila supstance S u Rasipni~ku parfimeriju svakog jutra, iz koga god mesta stizala - Bog zna, mo`da iz [vajcarske ili mo`da sa druge planete gde ìvi neka mudra rasa. Isporu~ili bi je verovatno veoma rano, i uz naoruàne ~uvare - ôvek koji stoji tamo sa laserskom pu{kom i izgleda opasno, onako kako ôvek uvek izgleda. Ako mi neko drpi moju sporu smrt, razmi{ljao je ôvekovom glavom, oduva}u ga. Verovatno je supstanca S sastojak u svakom dozvoljenom leku koji ne{to vredi, mislio je. Mali {trp ovde i onde prema tajnoj nepristupa~noj formuli u proizvodnoj ku}i u Nema~koj ili [vajcarskoj, koja ju je izmislila. Ali u stvarnosti je bio bolje obave{ten; vlasti su oduvavale ili zatvarale svakog ko prodaje ili prevozi ili koristi, pa bi u tom slu~aju Rasipni~ka parfimerija - svi milioni Rasipni~kih parfimerija - bili pucnjavom ili bombama izba~eni iz posla ili makar nov~ano ka`njeni. Verovatnije samo nov~ano ka`njeni. Parfimerija je imala uticaja. Uostalom, kako da ~ovek upuca lanac velikih parfimerija? Ili da ih ukloni? Oni imaju samo obi~nu robu, mislio je, vozikaju}i se unaokolo. Ose}ao se bedno jer mu je u rezervi ostalo samo trista tableta spore smrti. Zakopano u dvori{tu ispod njegove kamelije, one hibridne, sa velikim, hladnim cvetovima koji nisu postajali sme|i u prole}e. Imam zalihe samo za nedelju dana, mislio je. [ta onda kad mi ponestane? Sranje. Pretpostavi da svima u Kaliforniji i nekim delovima Oregona istog dana ponestane, mislio je. Uau. To je bio neprevazi|en horor-film koji je on vrteo u glavi, koji je vrteo svaki narkos. îtavom zapadnom delu Sjedinjenih Dràva istovremeno ponestaje zaliha i svi kriziraju istog dana, verovatno oko 6,00 ujutru, u nedelju, dok se strejt face doteruju za odlazak na jebenu molitvu. Scena: Prva episkopalna crkva u Pasadeni, u 8,30 ujutru na Kriznu nedelju. "Dragi parohijani, obratimo se Bogu sada, u ovaj ~as, da zamolimo njegovu pomo} u patnjama onih koji se bacakaju unaokolo po krevetima, u apstinentskoj krizi." "Da, da." Pastva se slaè sa sve{tenikom. "Ali pre nego {to se On ume{a sa sveìm zalihama..." Crno-beli je o~ito zapazio ne{to u vo`nji ârlsa Freka {to on sam nije zapazio; izi{ao je sa svog parking mesta i kretao se iza njega u saobra}aju, dosad bez svetala ili sirene, ali... DROT: "U redu, kako ti je ime?" "Moje ime?" (NE MOGU DA SE SETIM IMENA.)


6

"Ne zna{ sopstveno ime?" Drot daje znak drugom drotu u patrolnim kolima. "Ovaj momak je na~isto odlepio." "Nemojte ovde da me ubijete." ârls Frek u svom horor-filmu, izazvanom prizorom crno-belog koji ga prati u stopu. "Bar me odvedite u stanicu i tamo me ubijte, daleko od o~iju." Da bi preìveo u ovoj fa{isti~koj policijskoj dràvi, mora{ uvek biti u stanju da ispovrti{ neko ime, svoje ime. U svako doba. To je prvi znak koji traè da vide jesi li se uradio, to {to nisi u stanju da se opasulji{ ko si. Ono {to }u da u~inim, re{io je, jeste da stanem ~im ugledam mesto za parking, sta}u dobrovoljno pre nego {to on upali svetla, ili uradi ne{to, a onda kad doklizi do mene re}i }u da mi se rasklimatao to~ak ili ne{to mehani~ko. Oni uvek misle da je to sjajno, mislio je. Kad tako odustane{ i ne moè{ dalje. Kad se baci{ na zemlju kao neka ìvotinja, otkriv{i svoj mek, neza{ti}en, nebranjen donji stomak. To }u da uradim, mislio je. U~inio je tako, prestrojiv{i se na desno i udariv{i s oba prednja to~ka o ivi~njak. Pandurska kola su produìla dalje. Zaustavio sam se ni zbog ~ega, mislio je. Sad }e biti te{ko da se ponovo isparkiram, saobra}aj je tako gust. Ugasio je motor. Mo`da }u samo da sedim ovde parkiran neko vreme, re{io je, i da alfa-meditiram ili padam u svakakva razna izmenjena stanja svesti. Mo`da posmatram ribe koje prolaze pe{ice. Pitam se da li proizvode bioskope za napaljene. Bolje nego alfa. Napaljeni talasi, isprva sasvim kratki, zatim duì, {iri, {iri, da kona~no probiju plafon. Ovo me nikud ne vodi, shvatio je. Trebalo bi da sam napolju i da poku{avam da na|em nekog ko ima robu. Moram da se snabdem ili }u uskoro otka~iti, a onda ne}u biti u stanju ni{ta da radim. âk ni da sedim na ivi~njaku kao sad. Ne samo da ne}u znati ko sam, nego ne}u znati ni gde sam, ni {ta se de{ava. [ta se de{ava? - upita se on. Koji je danas dan? Kad bih znao koji je dan, znao bih i sve ostalo; sve bi se malo-pomalo vratilo. Sreda, u centru Los An|elesa, kvart Vestvud. Ispred, jedan od onih dìnovskih trgova~kih centara okruènih zidom od koga se odbija{ kao gumena lopta - osim ako ima{ kreditnu karticu pri sebi i pro|e{ kroz elektronska vrata. Po{to nije imao nikakvu kreditnu karticu ni za jedan od trgova~kih centara, on se mogao osloniti samo na usmene izve{taje o tome kakve su prodavnice unutra. îtava gomila, o~ito, koja prodaje dobru robu strejtovima, naro~ito strejt suprugama. Posmatrao je kako uniformisani naoruàni straàri na ulazu u centar pregledaju svaku osobu. Staraju}i se da mu{karac ili èna odgovaraju svojoj kreditnoj kartici i da ova nije zdipljena, prodata, kupljena, nezakonito upotrebljena. Puno ljudi ulazilo je unutra kroz vrata, ali on je pretpostavljao da mnogi samo razgledaju izloge. Nema ba{ tako mnogo ljudi koji imaju lovu ili potrebu da kupuju u ovo doba dana, razmi{ljao je. Rano je, tek pro{lo dva. No}u; to je bilo vreme. Sve radnje su bivale osvetljene. On je mogao - sva bra}a i sestre su mogli - da spolja vidi svetla, nalik na ki{u varnica, nalik na luna-park za odraslu decu.


7

Prodavnice s ove strane centra, za koje ne treba kreditna kartica, bez naoruànih straàra, nisu bile bogzna {ta. Mahom uslu`ne radnje: prodavnica cipela i televizora, pekara, radnja za opravku malih aparata, automatska perionica. Posmatrao je kako jedna devojka odevena u kratku plasti~nu jaknu i pantalone od stre~a luta od radnje do radnje; imala je lepu kosu, ali nije mogao da joj vidi lice, da vidi je li seksi. Nije lo{e gra|ena, mislio je. Devojka se neko vreme zadràla pred izlogom gde je bila izloèna ko`na roba. Gledala je ta{nu sa resama; mogao je da je vidi kako zaviruje, kako se premi{lja, odmerava ta{nu. Kladim se da }e u}i unutra i traìti da je vidi, mislio je. Devojka upade u radnju, ba{ kao {to je i pretpostavio. Usred gu`ve na plo~niku, nai{la je druga devojka, u nabranoj bluzi, na visokim potpeticama, sa srebrnastom kosom i prejakom {minkom. Poku{ava da izgleda starija nego {to jeste, mislio je. Verovatno nije zavr{ila ni srednju {kolu. Posle nje nije nai{lo ni{ta vredno pomena, pa on ukloni ìcu koja je pridràvala poklopac kasete i izvadi paklo cigareta. Pripali jednu i uklju~i radio u kolima, namestiv{i ga na rok-stanicu. Nekad je imao stereo kasetofon u portabl kutiji, ali je najzad, po{to se jednog dana uletvio, zaboravio da ga unese sa sobom u ku}u kad je zaklju~avao kola; naravno, kad se vratio, ~itav stereo sistem je bio ukraden. To ti je posledica nemarnosti, pomislio je onda, i tako je sad imao samo taj izan|ali radio. Jednog dana }e mu i to odneti. Ali on je znao gde moè gotovo dàbe da nabavi drugi, polovan. Uostalom, kola su se svakog dana mogla da urnisati; semerinzi su bili probijeni, a pritisak ulja je stra{no opao. O~igledno, on je sagoreo neki ventil dok se jedne no}i vra}ao ku}i autoputem, s ~itavim brdom dobre robe; ponekad, kad bi stvarno uradio mo}nu {emu, postajao je paranoi~an - ne toliko zbog drotova koliko zbog drugih glavonja koji su mogli da ga oplja~kaju. Neki glavonja o~ajan od kriziranja i zajebano sumnjiv. Tad pro|e jedna devojka koja ga natera da obrati pa`nju. Crnokosa, zgodna, sporog koraka; nosila je bluzu s dubokim izrezom i isprane, blede farmerke. Hej, pa ja nju znam, pomisli on. To je devojka Boba Arktora. To je Dona. On otvori vrata na kolima i izi|e. Devojka ga pogleda i produì dalje. On po|e za njom. Misli da ho}u da je pokupim, razmi{ljao je dok se provla~io izme|u ljudi. Kako ona s lako}om ubrzava; jedva da ju je mogao videti sad kad se okrenula da pogleda iza sebe. Strogo, smireno lice... Video je krupne o~i koje su ga odmeravale. Prora~unavale njegovu brzinu i da li }e je susti}i. Ne ovim tempom, mislio je. Ona stvarno ume da se kre}e. Na uglu su se ljudi zaustavili ~ekaju}i da se na semaforu pojavi zeleno umesto crvenog svetla; kola su luda~ki skretala na levo. No devojka produì, hitro, ali dostojanstveno, kr~e}i sebi put izme|u poludelih automobila. Voza~i su gnevno zverali u nju. Ona je izgledala kao da to ne prime}uje. "Dona!" Kad se upalilo zeleno svetlo, on poùri za njom preko ulice i sustiè je. Ona je odbila da potr~i, ve} je samo brzo kora~ala. "Zar ti nisi Bobova stara?" upita on. Uspeo je da do|e ispred nje kako bi joj video lice.


8

"Ne", odgovori ona. "Nisam." Po{la je prema njemu, pravo na njega; on se povu~e unazad, jer je ona dràla kratak no` uperen u njegov stomak. "Gubi se", re~e ona, nastaviv{i da ide napred, ne usporavaju}i niti oklevaju}i. "Sigurno jesi", re~e on. "Upoznao sam te kod njega." Jedva je mogao da vidi no`, samo maju{an deo metalnog se~iva, ali je znao da je no` tu. Ona }e ga ubosti i produìti dalje. Nastavio je da se povla~i unatra{ke, bune}i se. Devojka je dràla no` tako dobro skriven da verovatno niko drugi, ostali koji su tuda prolazili, ne bi mogao da ga primeti. Ali on ga je prime}ivao; no` je i{ao pravo na njega dok se ona bez oklevanja pribliàvala. On tad koraknu u stranu, a devojka odjezdi dalje, }utke. "Jeee!" re~e on za njenim le|ima. Znam da je to Dona, mislio je. Samo njoj jo{ nije sinulo ko sam ja, da me poznaje. Pla{i se, pretpostavljam; pla{i se da }u da je startujem. Mora{ biti oprezan, mislio je, kad sretne{ nepoznatu ènsku na ulici; sve su one danas spremne. Previ{e toga im se izdoga|alo. [a{av noì}, mislio je. @enske ne bi trebalo da nose to; svaki momak bi mogao da im iskrene ruku i okrene no` ka njima, kad god ho}e. I ja sam mogao. Da sam stvarno hteo da je sredim. Stajao je tamo, ljut. Znam da je to bila Dona, mislio je. Kad je krenuo natrag prema parkiranim kolima, on shvati da je devojka zastala, usled kretanja prolaznika, i da sad stoji, }utke ga posmatraju}i. On oprezno po|e ka njoj. "Jedne ve~eri", re~e ona, "ja, Bob i jo{ jedna ènska imali smo neke stare trake Sajmona i Garfankela, a ti si sedeo tamo..." Ona je tad punila kapsule jakom dozom smrti, jednu po jednu, bri`ljivo. Duè od jednog sata. El primo. Numero uno: Smrt. Po{to je zavr{ila, tutnula je svakom od njih po jednu kapsulu i oni su ih progutali, svi zajedno. Osim nje. Ja ih samo prodajem, rekla je. Ako po~nem da ih uzimam, poje{}u svu svoju zaradu. Devojka re~e: "Mislila sam da ho}e{ da me obori{ i potuca{." "Ne", re~e on. "Samo sam se pitao da li ti..." Oklevao je. "Kao, treba prevoz. Na plo~niku?" upita on, zapanjen. "Usred bela dana?" "Mo`da u nekom ulazu. Ili da me odvu~e{ u kola." "Ja te poznajem", pobuni se on. "A Arktor bi me oduvao kad bih to uradio." "Pa, nisam te prepoznala." Ona po|e tri koraka prema njemu. "Ja sam ti, kao, malo kratkovida." "Trebalo bi da nosi{ so~iva." Ona ima, mislio je, divne, krupne, tamne, tople o~i. [to zna~i da nije na dànku. "Nosila sam ih. Ali jedno mi je ispalo u ~iniju s pun~om. Esid pun~om, na jednoj zabavi. Potonulo je na dno, i pretpostavljam da ga je neko pokupio i popio. Nadam se da je bilo ukusno; ko{talo me je trideset pet dolara kad sam kupovala." "Je l' ti treba prevoz tamo kud ide{?" "Potuca}e{ me u kolima." "Ne}u", odgovori on, "ne{to mi se ne diè ovih poslednjih par nedelja. Mora biti ne{to ~ime zaga|uju svu robu. Neka hemikalija." "Dobra ti je `vaka, ali to sam ve} ~ula. Mene svi tucaju." Zatim ispravi to {to je rekla. "U svakom slu~aju, poku{avaju. Tako to izgleda kad si ènska. Ba{ sad sudski


9

tuìm jednog momka za zlostavljanje i napad. Traìmo kazneno obe{te}enje u visini od ~etrdeset hiljada." "Koliko daleko je oti{ao?" Dona re~e: "Uhvatio me je za sisu." "To ne vredi ~etrdeset hiljada." Zajedno su kora~ali ka njegovim kolima. "Ima{ li {ta za prodaju?" upita on. "Stvarno sam u frci. Prakti~no sam na nuli, zapravo, do |avola, kad bolje razmislim, na nuli sam. Makar i nekoliko, ako moè{ da odvoji{ nekoliko." "Mogu da ti nabavim ne{to." "Tablete", re~e on. "Ja se ne bodem u venu." "Da." Ona uvi|avno klimnu glavom, spustiv{i pogled. "Ali, vidi{, trenutno je oskudica - zalihe su privremeno presu{ile. To si verovatno ve} otkrio. Ne mogu da ti nabavim mnogo, ali..." "Kad?" upade on. Stigli su do njegovih kola; on zastade, otvori vrata, u|e. Sa suprotne strane u|e i Dona. Sedeli su jedno kraj drugog. "Prekosutra", re~e Dona. "Ako uspem da uhvatim tog tipa. Mislim da mogu." Sranje, pomisli on. Prekosutra. "Ne moè{ ranije? Ne, recimo, ve~eras?" "Najranije sutra." "Po{to?" "[ezdeset dolara za sto komada." "U-jeee", re~e on. "To je uvrtanje u{iju." "Super su dobre. I ranije sam ih nabavljala od njega; stvarno nisu ono {to se obi~no kupuje. Veruj mi na re~ - vrede toliko. U stvari, vi{e volim da ih nabavljam od njega nego od bilo koga drugog - kad mogu. On ih nema uvek. Vidi{, pretpostavljam da je upravo putovao dole na jug. Tek {to se vratio. Sam ih je pokupio, tako da zasigurno znam da su dobre. I ne mora{ da mi plati{ unapred. Kad ih donesem. Vaì? Verujem ti." "Ja nikad ne pla}am unapred", re~e on. "Ponekad mora{." "Vaì", re~e on. "Onda, je l' moè{ da mi nabavi{ barem sto?" Poku{ao je da izra~una, brzo, koliko moè da nabavi; za dva dana bi verovatno mogao da skrpi sto dvadeset dolara i uzme od nje dvesta tableta. A ukoliko u me|uvremenu natr~i na bolju {emu, kod drugih ljudi koji valjaju robu, moè da zaboravi dil sa njom i da kupi od njih. To je bila prednost nepla}anja unapred, povrh toga {to se nikad nije opekao. "Sre}a tvoja {to si naleteo na mene", re~e Dona kad je on upalio kola i uklju~io se u saobra}aj. "Trebalo je da se vidim s nekakvim tipom kroz otprilike jedan sat, a on bi verovatno uzeo sve {to mogu da nabavim... ti ne bi imao sre}e. Ovo je bio tvoj dan." Ona se osmehnu, a i on u~ini isto. "Voleo bih da moè{ ranije da ih nabavi{", re~e. "Ako nabavim..." Otvoriv{i ta{nu, ona izvadi malu bele`nicu i hemijsku olovku na kojoj je pisalo SVE]ICE AKUMULATORI [TELOVANJE. "Kako da te na|em, zaboravila sam ti ime."


10

"ârls B. Frek", re~e on. Dao joj je svoj broj telefona - ne svoj, zapravo, ve} onaj kojim se koristio u ku}i jednog strejt prijatelja, za ovakve poruke - i ona ga s mukom zapisa. Kako te{ko pi{e, mislio je. Zaviruje i polako {kraba... Ovi danas vi{e ni~emu ne u~e ènske u {koli, mislio je. Na~isto nepismena. Ali zgodna. Jedva zna da ~ita i pi{e; pa {ta? Ono {to je va`no kod ribe jesu dobre sise. "Mislim da te se se}am", re~e Dona. "Na neki na~in. Sve mi je mutno, to ve~e; stvarno nisam znala za sebe. Sve ~ega se zasigurno se}am jeste da sam stavljala prah u one male kapsule - kapsule librijuma - istresli smo ono {to je pre bilo u njima. Mora da sam polovinu sasula. Ho}u re}i, na pod." Zami{ljeno ga je posmatrala dok je vozio. "Deluje{ mi kao sre|en dasa", re~e ona. "A bi}e{ na trì{tu i kasnije? Treba}e ti jo{ posle nekog vremena?" "Naravno", re~e on, pitaju}i se u sebi da li bi mogao da joj ubije cenu do slede}eg vi|enja; mislio je da najverovatnije moè. U svakom slu~aju, on dobija. To jest, u svakom slu~aju }e uraditi {emu. Sre}a je, mislio je, kad zna{ da ima{ nekoliko pilula. Dan izvan kola, i svi uùrbani ljudi, sunce i vreva, prolazili su neprime}eni; on je bio sre}an. Vidi {ta je na{ao pukim slu~ajem - u stvari, zato {to ga je crno-beli slu~ajno pratio. Neo~ekivanu novu zalihu supstance S. [ta jo{ moè da traì od ìvota? Sad verovatno moè da ra~una na dve nedelje, skoro na polovinu meseca, pre nego {to odapne ili gotovo odapne - to dvoje do|e na isto kad se krizira od supstance S. Dve nedelje! Srce mu je treperilo, i on na trenutak oseti miris koji je dopirao kroz otvoren prozor kola, kratko prole}no uzbu|enje. "Ho}e{ sa mnom da posetimo Dèrija Fejbina?" upita on devojku. "Nosim mu brdo njegovih stvari na Tre}u saveznu kliniku, gde su ga sino} odveli. Samo mu doturam malo-po malo, jer ima izgleda da }e ponovo iza}i, a ja ne bih da sve opet vu~em natrag." "Bolje da ga ne vidim", re~e Dona. "Poznaje{ ga? Dèrija Fejbina?" "Dèri Fejbin misli da sam ga ja i zarazila onim bubama." "Lisnim va{ima." "Dobro, on tada nije znao koje su. Bolje da se drìm podalje. Poslednji put kad sam ga videla bio je stvarno neprijateljski raspoloèn. U pitanju su njegovi mo`dani receptori, tako bar mislim. Izgleda tako, prema onome {to danas kaù vladine bro{ure." "To ne moè da se povrati, je l' da?" re~e on. "Ne", re~e Dona. "To je nepovratno." "Ljudi sa klinike su rekli da }e mi dozvoliti da ga vidim, i kazali su da veruju da moè pone{to da radi, zna{..." On napravi pokret rukom. "Da nije..." Ponovo je napravio pokret rukom; bilo je te{ko na}i re~i za to {to je on poku{avao da kaè o svom prijatelju. Pogledav{i ga, Dona re~e: "Ti nema{ o{te}enja u centru za govor, zar ne? U svom - kako se zove? - potilja~nom re`nju?" "Ne", re~e on. @ustro. "Ima{ li ikakva o{te}enja?" Ona se lupkala po glavi.


11

"Ne, to je samo... zna{. Te{ko se izraàvam kad je re~ o tim jebenim klinikama; mrzim Klinike za nervnu afaziju. Jednom sam bio tamo u poseti nekom tipu, koji je poku{avao da uglanca pod - rekli su da on ne moè da uglanca pod, mislim, da ne moè da prokljuvi kako da to uradi... Pogodilo me je to {to je on i dalje poku{avao. Ho}u re}i, ne samo jedan sat; jo{ je poku{avao mesec dana kasnije kad sam ponovo do{ao. Isto onako kao pre, uporno, kad sam ga prvi put tamo video, kad sam prvi put oti{ao da ga posetim. Nije mogao da prokljuvi za{to mu to ne uspeva. Se}am se izraza njegovog lica. Bio je siguran da }e uspeti ako i dalje bude poku{avao da ukapira u ~emu gre{i. "Gde gre{im?" stalno ih je pitao. Nije bilo na~ina da mu se kaè. Mislim, oni su mu rekli - |avola, ja sam mu rekao - ali on ipak nije mogao da prokljuvi." "Receptori u mozgu su ono {to obi~no prvo odlazi, kako sam ~itala", mirno re~e Dona. "Ne~ijem mozgu, tamo gde je dobio gadan udarac ili tako ne{to, kao prejako." Ona je posmatrala kola ispred njih. "Vidi, eno jednog od onih novih Por{ea sa dva motora." Ona uzbu|eno pokaza prstom. "Uau." "Znao sam tipa koji je na kablove upalio jednog od tih novih Por{ea", re~e on, "i izvezao ga na autoput Riversajd i nagario na dvesta osamdeset - haos." On napravi pokret rukom. "Pravo u dupe {leperu. Nije ga ni video, pretpostavljam." U glavi je vrteo izmi{ljen film: on za volanom Por{ea, ali vidi {lepera; sve {lepere. A svi ostali na autoputu - Holivudskom autoputu za vreme gu`ve - vide njega. Vide ga zasigurno, vi`ljastog, zgodnog dasu {irokih ramena, u novom Por{eu koji ide trista na sat, a svi drotovi bespomo}no zijaju. "Trese{ se", re~e Dona. Posegnula je i spustila ruku na njegovu. Smirenu ruku kojoj se on smesta povinovao. "Uspori." "Umoran sam", re~e on. "Probdeo sam dve no}i i dva dana prebrojavaju}i bube. Broje}i ih i stavljaju}i ih u boce. A kad smo kona~no zaglavili krevet, ustali i spremili se sutradan ujutru da stavimo boce u kola, da ih odnesemo doktoru da mu pokaèmo, u bocama nije bilo ni~eg. Prazne." Sad je i sam mogao da oseti drhtanje, da ga vidi na svojim rukama, na volanu, na drhtavim rukama na volanu, pri brzini od ~etrdeset na sat. "Sve jebene boce", re~e on. "Ni{ta. Nema buba. I tad sam shvatio, jebi ga, shvatio sam. Sinulo mi je, to o njegovom mozgu, Dèrijevom mozgu." Vazduh vi{e nije mirisao na prole}e, i on pomisli, najednom, kako mu hitno treba doza supstance S; nije primetio da je dan toliko odmakao, ili je on uzeo manje nego {to je mislio. Sre}om, imao je uza se svoju putnu zalihu, duboko u kaseti. Stao je da traì prazno parking mesto, da se zaustavi. "Tvoj um se poigrava tobom", odsutno re~e Dona; izgledalo je da se povukla u sebe, odlutala daleko. Pitao se da li je razbija njegova nasumi~na vo`nja. Verovatno je tako. U glavu mu iznenada ulete jedan drugi izmi{ljeni film, bez njegovog dopu{tenja. Video je, najpre, veliki parkiran Pontijak sa dizalicom pozadi, koja je popu{tala, i klinca od trinaestak godina s duga~kom, gustom kosom, koji se upinjao da zaustavi kola da ne klize, u me|uvremenu dozivaju}i u pomo}. Video je sebe i Dèrija Fejbina kako zajedno istr~avaju iz ku}e, Dèrijeve ku}e, niz kolsku stazu pretrpanu


12

pivskim konzervama, prema kolima. On sam je {~epao vrata na voza~koj strani da ih otvori, da nagazi ko~nicu. Ali Dèri Fejbin, samo u pantalonama, ~ak i bez cipela, s ra{~upanom i neurednom kosom - spavao je - Dèri je protr~ao pored kola pozadi i svojim golim bledim ramenima, koja nikad nisu videla svetlo dana, odgurnuo de~aka daleko od kola. Dizalica se savila i pala, zadnji deo kola je tresnuo, guma i to~ak su se otkotrljali, a de~ko je bio ~itav. "Prekasno za ko~nicu", dahtao je Dèri, poku{avaju}i da skloni ru`nu, masnu kosu s o~iju i trep}u}i. "Nije bilo vremena." "Je l' ~itav?" doviknuo je ârls Frek. Srce mu je jo{ tuklo. "Jeste." Dèri je stajao kraj de~ka, bore}i se da do|e do daha. "Sranje!" dreknuo je besno na de~aka. "Zar ti nisam rekao da sa~eka{ da to zajedno uradimo? A kad dizalica sklizne - sranje, ~ove~e, ne moè{ da zadrì{ dve i po hiljade kila!" Lice mu se iskrivilo. De~ko, mali Dupeglavac, izgledao je o~ajno i pokunjeno se trzao. "Mali milion puta sam ti rekao!" "Po{ao sam na ko~nicu", objasnio je ârls Frek, znaju}i da je idiotski postupio, da je napravio sranje isto kao i de~ko, i to podjednako ubita~no. Njegov neuspeh da ispravno reaguje kao odrastao ~ovek. Ali svejedno je hteo to da opravda, kao i de~ko, re~ima. "Ali sad shvatam..." blebetao je i dalje, a tad se izmi{ljeni film prekide; ovo je, u stvari, bila repriza dokumentarca, zato {to se se}ao dana kad se to dogodilo, u vreme kad su svi jo{ ìveli zajedno. Dèrijev dobar nagon - u protivnom bi Dupeglavac ostao ispod zadnjeg dela Pontijaka, smrskane ki~me. Njih trojica su se smrknuto odvukli do ku}e, ne jure}i ~ak ni za to~kom koji se i dalje kotrljao. "Spavao sam", promrmljao je Dèri kad su kro~ili u tamnu unutra{njost ku}e. "Ovo je prvi put za par nedelja da su bube popustile dovoljno da mogu. Nisam spavao ~itavih pet dana - samo sam jurcao i jurcao. Pomislio sam da su mo`da nestale; one jesu nestale. Pomislio sam da su kona~no odustale i oti{le negde drugde, recimo u kom{iluk i sasvim napolje iz ku}e. Sad ih opet ose}am. Ona deseta insekticid-traka koju sam kupio, ili mo`da jedanaesta - opet su me izradili, kao i sa svim ostalim." Ali glas mu je sad bio smiren, ne ljutit, samo tih i zbunjen. Spustio je ruku na Dupeglav~evu glavu i zviznuo mu o{tru pljusku. "Ti glupavo deri{te - kad dizalica sklizne, smesta beì odatle. Zaboravi kola. Nemoj nikad da stane{ pozadi i poku{a{ da gura{ onoliku masu i da je zadràva{ svojim telom." "Ali, Dèri, pla{io sam se da }e osovina..." "Zajebi osovinu. Zajebi kola. Tvoj ìvot je u pitanju." Pro{li su kroz mra~nu dnevnu sobu, njih trojica, a repriza sad ve} nestalog trenutka trepnu i zauvek se ugasi. 2. "Gospodo iz Kluba anahajmskih lavova", re~e ~ovek za mikrofonom, "danas po podne imamo izvanrednu priliku, jer, vidite, Orind` Kaunti nam je pruìo mogu}nost da saslu{amo tajnog agenta za narkotike iz {erifove kancelarije u Orind` Kauntiju, a potom i da mu postavljamo pitanja." ôvek je blistao, odeven u ruì~asto karirano odelo, sa


13

{irokom, sinteti~kom, ùtom kravatom, plavom ko{uljom i cipelama od skaja; bio je to predebeo ~ovek, uz to i prestareo, preveseo ~ak i onda kad je bilo malo ili nikakvog razloga za veselje. Posmatraju}i ga, tajni agent za narkotike oseti mu~ninu. "Sad, primeti}ete", re~e doma}in Kluba lavova, "da jedva moète videti ovog pojedinca, koji sedi odmah desno od mene, jer on nosi ono {to se zove skrembl-odelo, to jest isto ono odelo koje nosi - u stvari mora da nosi - tokom izvesnih razdoblja, u stvari ve}ine, svojih dnevnih aktivnosti na sprovo|enju zakona. Kasnije }e on objasniti za{to." Publika, u kojoj su se na sve mogu}e na~ine ogledale vrline doma}ina, posmatrala je pojedinca u skrembl-odelu. "Ovaj ~ovek", izjavi doma}in, "koga }emo zvati Fred, jer je to njegovo {ifrovano ime pod kojim podnosi izve{taj o prikupljenim informacijama, kad se na|e u skrembl-odelu, ne moè biti identifikovan na osnovu glasa, ~ak ni preko tehnolo{kog snimka glasa, niti na osnovu spolja{njeg izgleda. On li~i, zar ne, na nejasan obris i ni{ta vi{e? Jesam li u pravu?" On razvu~e usta u {irok osmeh. Njegova publika, proceniv{i da je ovo uistinu sme{no, tako|e se malo nasmejala. Skrembl-odelo bilo je izum Bel laboratorije, koji je slu~ajno izmislio radnik po imenu S. A. Pauers. On je, nekoliko godina ranije, eksperimentisao sa supstancama koje podsticajno deluju na nervno tkivo, a jedne ve~eri, po{to je sebi ubrizgao intravenoznu injekciju za koju se smatralo da je bezbedna i blago eufori~na, doìveo je stra{an pad GABA te~nosti u mozgu. Subjektivno, on je posmatrao sablasne svetlace na suprotnom zidu spava}e sobe, besomu~no rastu}u montaù ne~ega {to mu se, u taj mah, u~inilo nalik na savremene apstraktne slike. Tokom nekih {est sati, u transu, S. A. Pauers je posmatrao na hiljade Pikasovih slika kako smenjuju jedna drugu munjevitom brzinom, a zatim je bio po~a{}en Paulom Kleom, i to sa vi{e slika no {to je slikar naslikao tokom ~itavog ìvota. S. A. Pauers je, posmatraju}i potom Modiljanijeve slike kako se sumanuto brzo niù, pretpostavio (za sve je potrebna neka teorija) da mu to Rozenkrojcerovci telepatski {alju slike, verovatno uz pomo} veoma usavr{enih mikrorelejnih sistema; ali potom se, kad su po~ele da ga napadaju slike Kandinskog, setio da je najve}i umetni~ki muzej u Lenjingradu specijalizovan za takve neobjektivne moderniste, pa je zaklju~io da to Sovjeti poku{avaju da stupe u telepatsku vezu s njim. Ujutru se setio da velik pad GABA mo`dane te~nosti obi~no prouzrokuje tako snaàn ose}aj vida pra}en svetlacima; niko nije poku{avao, uz pomo} mikrotalasa ili bez nje, da stupi s njim u telepatsku vezu. Ali to mu je ipak dalo ideju za skrembl-odelo. U osnovi, njegov nacrt se sastojao od vi{estranih kvarcnih so~iva priklju~enih na minijaturni kompjuter ~ije su banke podataka sadràvale do milion i po usitnjenih slika fiziognomija raznih ljudi: mu{karaca i èna, dece, sa svim varijantama zabeleènim i zatim projektovanim u svim pravcima podjednako na supertanku opnu nalik na koprenu, dovoljno veliku da u nju stane prose~an ~ovek. Kako je kompjuter pretraìvao svoje banke, tako je projektovao svaku zamislivu boju o~iju, boju kose, oblik i tip nosa, raspored zuba, raspored kostiju lica -


14

cela koprenasta opna dobijala je sve mogu}e fizi~ke odlike koje su se projektovale u svakoj nanosekundi, a zatim prelazila na slede}e. Tek da bi svoje skrembl-odelo u~inio delotvornijim, S. A. Pauers je programirao kompjuter tako da promeni redosled odlika u svakoj grupi. A da bi snizio tro{kove (federalcima se to uvek dopada), on je izvor materijala za opnu prona{ao u velikoj industrijskoj firmi koja je ve} poslovala sa Va{ingtonom. U svakom slu~aju, onaj ko nosi skrembl-odelo predstavlja Svakog i u svakoj kombinaciji (do kombinacija od milion i po pod-bita) tokom svakog sata. Shodno tome, svaki opis njega - ili nje - nema nikakvog smisla. Nepotrebno je re}i da je S. A. Pauers ubacio sopstvene fiziognomijske odlike u kompjutere, tako da su se, zatrpane u mahnitoj izmeni osobina, njegove vlastite crte pojavljivale i me{ale... prose~no, izra~unao je, jednom u pedeset godina po odelu, prikazivale se i rastavljale, dobiv{i dovoljno vremena u svakom odelu. To je bio njegov najbliì dodir sa besmrtno{}u. "Da ~ujemo pljesak za nejasni obris!" glasno re~e doma}in, a gomila zapljeska. U svom skrembl-odelu, Fred, koji je bio i Robert Arktor, prostenja i pomisli: 'Ovo je stra{no.' Jednom mese~no je po jedan tajni agent za narkotike bivao nasumce odre|en da govori na praznoglavim skupovima kao {to je ovaj. Danas je na njega do{ao red. Posmatraju}i svoju publiku, on je shvatio koliko mrzi strejt ljude. Oni misle da je sve divno. Osmehivali su se. Zabavljali su se. Mo`da su u ovom ~asu doslovno bezbrojni sastavni delovi njegovog skrembl-odela projektovali S. A. Pauersa. "Ali da budemo ozbiljni samo na trenutak", re~e doma}in, "ovaj ~ovek ovde..." On zastade, prise}aju}i se. "Fred", re~e Bob Arktor. S. A. Fred. "Fred, da." Doma}in, ìvnuv{i, nastavi, podiù}i glas prema publici: "Vidite, Fredov glas li~i na one robotske kompjuterske glasove dole u San Dijegu u banci, kad se uvezete kolima, savr{eno bezli~an i ve{ta~ki. On u nama ne ostavlja nikakav osoben utisak, isto kao onda kad podnosi izve{taj svojim pretpostavljenim u Odeljenju za zloupotrebu droga u Orind` Kauntiju, pardon, u Programu." On zna~ajno po}uta. "Vidite, ovi policijski slu`benici izloèni su stra{nom riziku, zato {to su snage droge, kao {to znamo, sa zapanjuju}om ve{tinom prodrle u razne organe zakona {irom nacije, ili su najverovatnije prodrle, prema najbolje obave{tenim stru~njacima. Tako je ovo skrembl-odelo neophodno za za{titu ovih predanih ljudi." Mlak pljesak za skrembl-odelo. A zatim pogledi puni i{~ekivanja upereni u Freda, koji se skrivao iza svoje opne. "Ali u svom poslu na terenu", dodade doma}in kona~no, dok se udaljavao od mikrofona da napravi mesta Fredu, "on, naravno, ne nosi ovo. On se obla~i kao vi ili ja, iako, naravno, u hipi odelo predstavnika raznih potkulturnih grupa u kojima neumorno rovari." On pokretom pozva Freda da ustane i pri|e mikrofonu. Fred, Robert Arktor, radio je ovo ve} {est puta, i znao je {ta da kaè i {ta ga ~eka: probrani stepeni i vrste


15

dupeglava~kih pitanja i neprozirne gluposti. Ovo je za njega gubitak vremena, povrh toga {to se ljuti i svakog puta ima ose}anje uzaludnosti, i uvek sve ja~e. "Kad biste me videli na ulici", re~e on u mikrofon, po{to je pljesak utihnuo, "rekli biste, 'Eno ga uvrnuto ~udovi{te od narkosa'. I osetili biste odbojnost i udaljili se." Muk. "Ja ne li~im na vas", re~e on. "Ne mogu to sebi da dozvolim. Moj ìvot zavisi od toga." U stvari, on se nije ba{ mnogo razlikovao od njih. A, uostalom, on bi u svakom slu~aju nosio ono {to nosi svakog dana, bez obzira na posao, bez obzira na ìvot. Njemu se dopadalo ono {to nosi. Ali ono {to je sad govorio uglavnom su napisali drugi ljudi i dali mu da nau~i napamet. Mogao je malo da se udalji, ali svi su imali standardan obrazac koji su koristili. Uveden nekoliko godina ranije od strane {efa odseka, on je sad postao naredba. Sa~ekao je da im se to slegne. "Prvo }u vam kazati", re~e on, "{ta ja poku{avam da uradim kao tajni policajac zaduèn da u|e u trag dilerima, a pre svega izvoru njihovih ilegalnih droga na ulicama na{ih gradova i hodnicima na{ih {kola, ovde u Orind` Kauntiju. Re}i }u vam" - on zastade, kao {to su ga obu~ili na PR ~asovima na akademiji - "~ega se pla{im", zavr{i on. To ih je trglo; svi su se pretvorili u o~i. "Ono ~ega se pla{im", re~e on, "danju i no}u, jeste da na{a deca, va{a deca i moja deca..." On opet zastade. "Ja ih imam dvoje", re~e. Zatim, sasvim tiho: "Mali su, sasvim mali." A potom uzbu|eno podiè glas. "Ali ne suvi{e mali da ne bi bili navu~eni, smi{ljeno navu~eni, zbog zarade, od strane onih koji ho}e da uni{te ovo dru{tvo." Opet pauza. "Jo{ ne znamo", nastavi on odmah, smirenije, "ko su ta~no ti ljudi - ili bilje re~eno ìvotinje - koji vrebaju na{u mlade`, kao u divljoj dùngli u inostranstvu, kao u nekoj stranoj zemlji, ne na{oj. Identitet dobavlja~a tih otrova smu}kanih od |ubreta koje uni{tava mozak, a koje dnevno ubrizgava, dnevno guta, dnevno pu{i nekoliko miliona mu{karaca i èna - ili, bolje re~eno, onih koji su nekad bili mu{karci i ène - postepeno se otkriva. Ali na kraju }emo, tako mi Boga, zasigurno znati." Glas iz publike: "Razvalite ih!" Drugi glas, podjednako odu{evljen: "Vatajte komunjare!" Pljesak ponovljen nekoliko puta. Robert Arktor zastade. Zurio je u njih, u strejt ljude u skupim odelima, sa skupim kravatama, skupim cipelama, i mislio: supstanca S uop{te ne moè da uni{ti njihove mozgove; oni ih uop{te i nemaju. "Kaìte onako kako jeste", za~u se ne{to manje odu{evljen glas, ènski glas. Potraìv{i pogledom, Arktor opazi sredove~nu gospo|u, ne tako skupo odevenu, nervozno sklopljenih ruku. "Svakog dana", re~e Fred, Robert Arktor, kako bilo, "ova bolest uzima danak od nas. Potkraj svakog minulog dana, priliv zarade - a gde ona odlazi, mi..." On zastade. Ni po cenu ìvota nije mogao da iskopa ostatak re~enice, iako ju je milion puta ponovio, {to na ~asovima, {to na ranijim predavanjima.


16

U celoj prostranoj sali vladao je muk. "Pa", re~e on, "stvar uostalom i nije u zaradi. Stvar je u ne~em drugom. U onom {to vidite da se de{ava." Oni nisu primetili nikakvu razliku, zapazi on, iako je batalio pripremljen govor i lutao, sam samcit, bez pomo}i PR momaka iz Gradskog centra Orind` Kauntija. Uostalom, kakvu razliku? - mislio je. Pa {ta? [ta oni stvarno znaju ili {ta mare? Strejt ljudi, mislio je, ìve u svojim utvr|enim stambenim kompleksima, pod za{titom svojih ~uvara, spremnih da otvore vatru na svakog narkosa koji se uspentra uza zid s praznom jastu~nicom, da im }orne klavir i elektri~ni sat i aparat za brijanje i muzi~ki stub, koje ionako nisu platili, ne bi li sebi pribavio fiks, pribavio {it bez koga u protivnom moè umreti, na~isto i na mestu umreti od bola i apstinentske krize. Ali, mislio je, kad ìvi{ unutra i bezbedno gleda{ napolje, kad je tvoj zid obezbe|en strujom, a tvoj ~uvar naoruàn, za{to bi ti o tome razmi{ljao? "Kad biste vi bili dijabeti~ari", re~e on, "a ne biste imali para za injekciju insulina, da li biste ukrali da do|ete do novca?" Ili biste naprosto umrli?" Ti{ina. Kroz slu{alicu u njegovom skrembl-odelu metalni glas re~e: "Mislim da je bolje da se vrati{ na pripremljeni tekst, Frede. Zaista ti to savetujem." U mikrofon na vratu, Fred, Robert Arktor, kako bilo, re~e: "Zaboravio sam ga." To je mogao ~uti samo njegov pretpostavljeni u G[ Orind` Kauntija, koji nije bio gospodin F, to jest Henk. Bio je to anoniman pretpostavljeni, koji mu je dodeljen samo za ovu priliku. "Doo-bro", re~e zvani~ni metalni {apta~ u slu{alicu. "Ja }u ti ga ~itati. Ponavljaj za mnom, ali poku{aj da zvu~i neusiljeno." Malo oklevanje, {u{tanje stranica. "Da vidimo... 'Svakog dana priliv zarade - gde ona odlazi mi...' Tu si otprilike stao." "Imam otpor prema ovome", re~e Arktor. "...'}emo to uskoro utvrditi'", re~e zvani~ni {apta~, ne obaziru}i se na njega, "'i ubrzo zatim usledi}e odmazda. A u tom trenutku ni za ìvu glavu ne bih hteo da budem u njihovoj koì.'" "Znate li za{to imam otpor prema ovome?" upita Arktor. "Zato {to ba{ ovo navla~i ljude na drogu." Mislio je, zbog ovoga zastrani{ i postane{ narkos, zbog ovakvih stvari. Eto za{to diè{ ruke i odlazi{. Sa ga|enjem. Ali onda ponovo pogleda ka svojoj publici i shvati da to za njih nije tako. Ovo je jedini na~in da se dopre do njih. On govori {upljoglavcima. Mentolima. Mora{ im stvar predstaviti onako kako se predstavlja u prvom razredu: A kao avion, a avion leti. "S", re~e on naglas svojoj publici, "ozna~ava supstancu S. [to zna~i jo{ i savr{enu otupelost i satrvenost i stalno napu{tanje, va{ih prijatelja s va{e strane, vas sa njihove strane, svakog sa sva~ije strane, izdvojenost i usamljenost i mr`nju i sumnji~avost jednih prema drugima. S, najzad", re~e on zatim, "ozna~ava i smrt. Sporu smrt, kako je mi..." on zastade. "Mi, narkosi", re~e, "nazivamo." Glas mu je postajao hrapav i nesiguran. "Kao {to verovatno znate. Spora smrt. Od glave do pete. Elem, to je to." On se vrati do svoje stolice i ponovo sede. ]utke.


17

"Uprskao si stvar", re~e njegov pretpostavljeni, {apta~. "Do|i u moju kancelariju kad se vrati{. Soba 430." "Da", re~e Arktor. "Uprskao sam." Posmatrali su ga kao da se pred njihovim o~ima popi{ao na binu. Mada on nije bio sasvim siguran za{to. Pri{av{i mikrofonu krupnim koracima, doma}in Kluba lavova re~e: "Fred me je unapred zamolio da ovo predavanje vodim kao forum pitanja i odgovora, s tim da on da kratko uvodno izlaganje. Zaboravio sam da to napomenem. U redu", on podiè desnu ruku, "ko }e prvi, narode?" Arktor iznenada ponovo ustade, nespretno. "îni se da Fred ima jo{ ne{to da doda", re~e doma}in, daju}i mu znak rukom. Polako se vrativ{i do mikrofona, Arktor re~e, oborene glave, sasvim razgovetno: "Samo ovo. Ne {utirajte ih u dupe po{to tresnu na njega. Korisnike, zavisnike. Polovina njih, ve}ina njih, naro~ito devojke, nisu znali na {ta se navla~e, niti da se uop{te na ne{to navla~e. Jedino poku{ajte da spre~ite njih, ljude, svakog od nas, da se na to navuku." On na~as podiè pogled. "Vidite, oni rastvore nekoliko crvenih u ~a{i vina, ho}u re}i, dileri - daju pi}e nekoj ènskoj, nekoj maloletnoj ènskoj, sa osam ili deset crvenih u ~a{i, i ona se onesvesti, a oni joj onda u{pricaju meks hit, {to je pola heroin, a pola supstanca S..." On za}uta. "Hvala", re~e. Neki ~ovek se oglasi: "Kako da ih spre~imo, gospodine?" "Poubijajte dilere", re~e Arktor i vrati se do svoje stolice. Nije mu se ba{ odmah vra}alo u Gradski centar i sobu 430, pa je lutao du` jedne od trgova~kih ulica Anahajma, razgledaju}i kioske sa Mekdonald-burgerima, auto-perionice, benzinzke pumpe, picerije i ostala ~udesa. Dok bi tako tumarao po gradskoj ulici punoj raznoraznih ljudi, uvek ga je spopadalo ~udno ose}anje prema tome ko je on, zapravo. Kao {to je rekao onim lavljim tipovima tamo u sali, on li~i na narkosa kad nije u skrembl-odelu; on razgovara kao narkos; oni oko njega sad bez sumnje misle da je on narkos i pona{aju se u skladu s tim. Drugi narkosi - vidi onamo, pomisli on; 'drugi' su mu, na primer, dobacivali pogled u stilu 'mir, brate', a strejt face nisu. Natakne{ biskupsku odoru i mitru, razmi{ljao je, i {eta{ unaokolo u tome, a ljudi se klanjaju i prigibaju nogu u kolenu i tome sli~no, i poku{avaju da te poljube u prsten, ako ne i u dupe, i ti uskoro postaje{ biskup. Tako re}i. [ta je identitet? - pitao se. Gde se gluma zavr{ava? Niko ne zna. Ono {to je stvarno umelo da mu pomuti ose}anje ko je i {ta je, bilo je kad bi ga ôvek gnjavio. Kad bi uniformisani kljunovi, pozornici, drotovi uop{te, svi odreda, na primer, polako nai{li kolima uz ivi~njak kraj njega, s namerom da zastra{e, dok on hoda, dugo ga odmeravali prodornim, upornim, metalnim, praznim pogledom, a zatim se, ponekad, o~ito kako im se }efne, parkirali i dali mu znak da pri|e. "U redu, da vidimo li~nu kartu", rekao bi drot pruìv{i ruku napolje; a onda bi se, dok Arktor-Fred-Kakobilo-Bogzna pretura po dèpu s nov~anikom, drot proderao


18

na njega: "Jesi li HAP[EN?" Ili, za promenu, dodaju}i: "RANIJE?" Kao da je istog ~asa trebalo da zaglavi }orku. "U ~emu je frka?" rekao bi on obi~no, ako bi uop{te i{ta rekao. Gomila bi se, naravno, okupila. Ljudi su ve}inom pretpostavljali da je ukeban dok je dilovao na uglu. Nelagodno bi se sme{kali i ~ekali da vide {ta }e se dogoditi, mada su neki od njih, îkanosi ili crnci ili o~iti narkosi, izgledali ljutito. A oni koji su izgledali ljutito, uskoro bi postajali svesni da izgledaju ljutito, pa bi brzo promenili izraz u nezainteresovan. Jer svako je znao da onaj ko izgleda ljutito ili uznemireno - nije va`no kako - u prisustvu drotova, mora imati ne{to {to krije. Drotovi su to naro~ito dobro znali, kako kruì pri~a, i automatski su gnjavili takve ljude. Ovog puta, me|utim, niko ga nije uznemiravao. Okolo je bilo mno{tvo narkosa; on je bio tek jedan od mnogih. [ta sam ja, u stvari? - pitao se. Poèleo je, smesta, da ima svoje skrembl-odelo. Onda bih, mislio je, mogao i dalje da budem nejasan obris, a prolaznici, uop{te ljudi na ulici, bi pljeskali. Da ~ujemo pljesak za nejasan obris, mislio je, premotavaju}i na~as traku u glavi. Kakav na~in da se dobije priznanje. Kako, na primer, mogu da budu sigurni da to nije neki drugi nejasan obris, a ne onaj pravi? Unutra je mogao da bude neko drugi osim Freda, ili neki drugi Fred, a oni to nikad ne bi saznali, ~ak ni kad Fred otvori usta i progovori. Ne bi ni tada stvarno znali. Nikad ne bi mogli da znaju. To je mogao biti Al koji se pretvara da je Fred, na primer. Unutra bi mogao da bude bilo ko, moglo bi ~ak da bude i prazno. Oni iz Glavnog {taba Orind` Kauntija mogli bi da {alju glas do skrembl-odela i da ga pokre}u iz {erifove kancelarije. Fred bi u tom slu~aju mogao da bude bilo ko ko se tog dana zatekao za svojim radnim stolom i slu~ajno uzeo mikrofon i scenario, ili skup raznih momaka koji sede za svojim stolovima. Ali pretpostavljam da ono {to sam na kraju rekao, ukida tu mogu}nost. To nije bio niko iz kancelarije. Momci iz kancelarije, u stvari, ho}e sa mnom da porazgovaraju o tome. Nije se ba{ radovao tome, pa je nastavio da gluvari i odlaè, ne idu}i nikud, idu}i svakud. U Ju`noj Kaliforniji ionako nema veze kuda ide{; uvek se pojavljuje isti kiosk Mekdonald-burgera, na svakom mestu, kao kru`na traka koja prolazi kraj tebe dok se ti pretvara{ da nekud ide{. A kad kona~no ogladni{ i svrati{ u radnju Mekdonald-burgera i kupi{ Mekdonaldov hamburger, to je isti onaj koji su ti prodali prethodnog dana, i dan pre toga, i tako dalje, unazad sve do vremena pre tvog ro|enja, a uz to su zli ljudi - laòvi - govorili da se on ionako pravi od }ure}ih èludaca. Oni su dosad, prema vlastitom natpisu, prodali jedan te isti originalni burger pedeset milijardi puta. Pitao se da li su ga prodali istoj osobi. @ivot u Anahajmu, u Kaliforniji, bio je reklama za sebe, unedogled reprizirana. Ni{ta se nije menjalo; samo se {irilo sve dalje i dalje u obliku neonskog gliba. Ono ~ega je stalno bivalo sve vi{e, odavno je bilo zasvagda zamrznuto, kao da se automatska fabrika koja izbacuje te stvari zaglavila na uklju~eno. Kako je zemlja postala plasti~na, pomisli on, setiv{i se bajke 'Kako je more postalo slano'. Jednog dana, mislio je, bi}e obavezno za sve nas da prodajemo Mekdonaldov hamburger kao i da ga kupujemo; prodava}emo ga naizmence


19

jedni drugima, zauvek, iz svojih dnevnih soba. Tako ne}emo morati ni da izlazimo napolje. Pogledao je na sat. Pola tri: vreme da obavi poziv za {emu. Prema Doninim re~ima, on bi preko nje mogao da uradi mo`da hiljadu tableta supstance S, pome{ane s metedrinom. Razume se, kad ih pribavi, on }e ih predati Oblasnom odeljenju za narkotike da ih oni analiziraju i uni{te, ili ve} {ta rade s tim. Mo`da ih i sami gutaju, ili bar tako kaè druga pri~a. Ili prodaju. Ali ova kupovina nije bila zato da bi nju uhapsio zbog rasturanja; mnogo puta je kupovao od nje i nikad je nije hapsio. Nije u tome bila stvar, da uhapsi{ sitnog dilera, ènsku koja misli da je kul i sjajno rastura drogu. Polovina agenata za narkotike u Orind` Kauntiju znala je da Dona diluje, i smesta su je prepoznavali. Dona je ponekad dilovala na parkingu dragstora, ispred automatskog holo-skenera koji je policija tamo postavila, i prolazila je neka`njeno. U izvesnom smislu, Dona nikad nije mogla biti uhap{ena, bez obzira na to {ta radila i pred kim. Ono na {ta se svodila njegova trgovina sa Donom, kao i sve prethodne, bio je poku{aj da preko Done utre put navi{e, do snabdeva~a od koga ona kupuje. Stoga je on od nje postepeno kupovao sve ve}e koli~ine. Na po~etku ju je obrlatio - ako je to prava re~ - da mu da deset tableta, kao uslugu: kao prijatelj prijatelju. Zatim je, kasnije, izmuvao zauzvrat jednu vre}icu od sto tableta, potom tri vre}ice. Sad bi mogao, ako mu se posre}i, da uradi hiljadu komada, {to zna~i deset vre}ica. Na kraju, on }e kupovati koli~ine koje prevazilaze njenu ekonomsku mo}; ona ne}e biti u stanju da avansira dovoljno love svom snabdeva~u kako bi osigurala robu sa svoje strane. Tako }e izgubiti umesto da napravi veliku zaradu. Oni }e se cenkati; ona }e navaljivati da on avansira bar jedan deo; on }e odbiti; ona to ne}e mo}i sama da avansira svom izvoru; vreme }e iste}i - ~ak i u tako sitnom dilu nasta}e izvesna napetost; svi }e postajati nestrpljivi; njen dobavlja~, ko god bio, drà}e robu i bi}e besan {to se ona nije pojavila. Tako }e najzad, ako sve pro|e kako treba, ona odustati i re}i njemu i svom snabdeva~u: "Slu{ajte, bolje da trgujete neposredno jedan s drugim. Poznajem vas obojicu; obojica ste kul. Jem~im i za jednog i za drugog. Ja }u ugovoriti vreme i mesto gde se moète sresti. Tako da odsad, Bobe, moè{ po~eti da kupuje{ direktno, ako }e{ kupovati ove koli~ine." Jer sa tom koli~inom on je po svim namerama i svrsi bio diler; ovo se bliìlo dilerskim koli~inama. Dona }e pretpostaviti da on preprodaje po stotinu uz veliku zaradu, po{to svakog puta kupuje najmanje hiljadu. Na taj na~in on moè da se popne na lestvici i stigne do slede}e osobe u lancu, da postane diler kao i ona, a kasnije mo`da zakora~i jo{ vi{e, i jo{ vi{e, kako se pove}avaju koli~ine koje kupuje. Na kraju - to je bio naziv projekta - on }e sresti nekog ko je na dovoljno visokom mestu da ga vredi uhapsiti. To zna~i nekoga ko ne{to zna, {to opet zna~i nekog ko je u vezi s proizvo|a~ima ili nekog ko dovozi robu od snabdeva~a koji li~no poznaje izvor. Za razliku od ostalih droga, supstanca S je - izgleda - imala samo jedan izvor. Bila je sinteti~ka, ne organska; dakle, stizala je iz laboratorije. Mogla je biti sintetisana, a ve} i jeste bila u dràvnim eksperimentima. Ali i sami sastojci dobijali su se iz sloènih


20

jedinjenja koja je bilo gotovo isto tako te{ko sintetisati. Teorijski, nju je mogao proizvesti svako ko, prvo, poseduje formulu i, drugo, tehnolo{ke uslove za izgradnju fabrike. Ali u praksi su tro{kovi bili nedosti`ni. Tako|e, oni koji su je napravili i plasirali, prodavali su je odve} jeftino za uspe{nu konkurenciju. A {iroka distribucija ukazivala je na to da, iako postoji samo jedan izvor, taj izvor ima rasprostranjenu mreù, verovatno niz laboratorija u nekoliko klju~nih oblasti, mo`da po jednu kraj svakog ve}eg urbanog centra u kome se tro{i droga, u Severnoj Americi i Evropi. Za{to nijedna od njih nije prona|ena, ostalo je tajna; ali pre}utno se smatralo, kako u javnosti tako nesumnjivo i u zvani~nom okrilju, da je S.S. Agencija - kako su je vlasti proizvoljno nazivale - prodrla toliko visoko u izvr{ne zakonske krugove, kako oblasne tako i dràvne, da su oni koji bi otkrili ne{to upotrebljivo o njenim operacijama ubrzo ili prestajali da mare za to ili prestajali da postoje. On je, naravno, u ovom ~asu imao i nekoliko drugih tragova osim Done. Drugih dilera koje je postepeno pritiskao za sve ve}e koli~ine. Ali zato {to je ona bila njegova ènska - u svakom slu~aju, on je gajio nadu u tom pravcu - sa njom mu je bilo najlak{e. To {to ju je pose}ivao, razgovarao s njom telefonom, izvodio je ili pozivao sebi u goste - za njega je predstavljalo i li~no zadovoljstvo. To je, u izvesnom smislu, bila linija manjeg otpora. Ako mora{ da uhodi{ i izve{tava{ o nekome, za{to da to ne budu ljudi koje }e{ ionako vi|ati; to je bilo manje sumnjivo i manje dosadno. A ako ih i nisi ~esto vi|ao pre no {to si po~eo s nadzorom, najzad }e{ svakako morati da ih vi|a{; na kraju je to izlazilo na isto. U{av{i u govornicu, on se naka~i na telefon. Zvrrr-zvrrr-zvrrr. "Halo", re~e Dona. Svaki javni telefon na svetu se prislu{kuje. Ili, ako se ne prislu{kuje, to zna~i da neka ekipa negde jo{ nije stigla do njega. Prislu{kiva~i su elektronski priklju~eni na audio-trake u centrali, a otprilike jednom u dva dana, policajac koji prislu{kuje mno{tvo telefona ne moraju}i da napu{ta kancelariju, dobija snimak. On samo pozove audio-bubnjeve i oni se, na njegov znak, premotavaju i pu{taju snimke, preska~u}i sve prazne delove trake. Ve}ina razgovora je bezazlena. One koji to nisu policajac moè srazmerno lako da prepozna. To je njegova ve{tina. Za to je pla}en. Neki policajci su u tome bolji od drugih. Dok su on i Dona razgovarali, dakle, niko nije slu{ao. Snimak }e se ~uti mo`da sutradan, najranije. Budu li razgovarali o ne~em upadljivo protivzakonitom, i ukoliko policajac koji nadzire to uhvati, onda }e biti napravljeni snimci glasova. Ali sve {to je trebalo da on i ona u~ine, bilo je da ostanu uzdràni. Razgovor se svejedno mogao prepoznati kao trgovina drogom. Ovde je u igru ulazila izvesna vladina ekonomija - nije bilo isplativo gnjaviti se snimcima glasova i ulaènjem u trag zbog uobi~ajenih nezakonitih transakcija. Bilo ih je previ{e svakog dana u nedelji, na previ{e telefonskih veza. I Dona i on su to znali. "Kako si?" upita on. "Dobro." Pauza u njenom toplom, prozuklom glasu.


21

"Kako tvoja glava danas?" "Malo kao u lo{em stanju. Malo kao poti{tena." Pauza. "Ispreskakao me jutros {ef u radnji." Dona je radila za tezgom jedne male parfimerije u tr`nom centru Gejtsajd u Kosta Mesi, do koje se svakog jutra vozila svojim Em-dìjem. "Zna{ {ta je rekao? Rekao je da jedna mu{terija, neki matorac, sedokos, koji nas je izradio za deset dolara - rekao je da je to bila moja gre{ka i da moram to da nadoknadim. Odbi}e mi od plate. Tako sam kra}a za deset dolara bez ikakve jebene - izvini - krivice sa svoje strane." Arktor re~e: "Hej, mogu li da dobijem ne{to od tebe?" Glas joj je sad postao zlovoljan. Kao da ne bi htela. [to je bilo foliranje. "Koju... koli~inu ho}e{? Ne znam." "Deset komada", re~e on. Prema njihovom dogovoru, jedan je zna~ilo sto; ovo je, dakle, bio zahtev za hiljadu. Me|u raznim paravanima, ako je transkacije trebalo obaviti preko javnih sredstava komunikacije, prili~no dobar poku{aj sastojao se u tome da se krupna predstavi kao naizgled sitna. U ovim koli~inama su, u stvari, mogli ve~ito da diluju i diluju, a da se kod vlasti ne pojavi nikakvo interesovanje; u protivnom bi timovi za narkotike pretresali stanove i ku}e uzdu` i popreko svake ulice, svakog bogovetnog sata, a postigli bi vrlo malo. "Deset", promrmlja Dona, ljutito. "Stvarno sam u frci", re~e on, kao zavisnik. Bolje nego kao diler. "Plati}u ti kasnije, kad uradim {emu." "Ne", re~e ona izve{ta~enim glasom. "Da}u ti ih dàbe. Deset." Sad je, bez sumnje, razmi{ljala da li on diluje. Verovatno da diluje. "Deset. [to da ne? Recimo, za tri dana?" "Ni{ta ranije?" "Ove su..." "Vaì", re~e on. "Svrati}u." "U koje vreme?" Ona izra~una. "Recimo oko osam uve~e. Hej, ho}u da ti pokaèm knjigu koju sam uzela, neko ju je ostavio u radnji. Ba{ je kul. Re~ je o vukovima. Zna{ {ta rade vukovi? Mu`jak vuka? Kad porazi protivnika, on ga ne dokraj~i - on se popi{a na njega. Stvarno! Stoji tako i pi{a na svog poraènog protivnika i onda zbri{e. To je sve. Uglavnom se bore oko teritorije. I prava na tucanje. Zna{ ve}." Arktor re~e: "Ja sam se tu gotovo popi{ao na neke ljude." "Bez zezanja? Kako to?" "U prenosnom smislu", re~e on. "Ne na uobi~ajen na~in?" "Mislim", re~e on, "kazao sam im..." On zastade. Mnogo pri~am, zajebana stvar. Isuse, pomisli. "Ti momci", re~e, "kao tipovi na motociklima, kapira{? Oko Fosters Friza? Vozikao sam se unaokolo, a oni su rekli ne{to ogavno. Zato sam se ja okrenuo i rekao ne{to kao..." Za trenutak nije mogao ni~eg da se seti.


22

"Moè{ da mi kaè{", re~e Dona, "~ak i ako je super odvratno. Mora{ biti super odvratan prema tim motociklisti~kim tipovima, ina~e te ne}e razumeti." Arktor re~e: "Rekao sam im da bih radije jahao na svinji nego na krmku. U svako doba." "Ne shvatam." "Pa, svinja je ènska koja..." "A, da. U redu, shvatila sam. Bljak." "Vide}emo se kod mene kao {to si kazala", re~e on. "Zdravo." Krenuo je da spusti slu{alicu. "Mogu li da donesem knjigu o vukovima da ti pokaèm? Pisao je Konrad Lorenc. Pozadi na koricama, gde sve pi{e, kaè se da je on bio najvi|eniji stru~njak za vukove na svetu. A, da, jo{ ne{to. Oba tvoja cimera su danas dolazila u radnju. Erni kako-se-zva{e, i onaj Beris. Traìli su tebe, da li mo`da ima{..." "Zbog ~ega?" upita Arktor. "Tvog cefalohromoskopa koji te je ko{tao devetsto dolara i koji uvek uklju~uje{ i pu{ta{ kad do|e{ ku}i - Erni i Beris su ne{to trtljali o tome. Poku{ali su da ga koriste danas, a on nije hteo da radi. Nije davao nikakve boje ni matrice, ni{ta. Zato su uzeli Berisovu kutiju s alatom i odvrnuli donju plo~u." "Ma {ta kaè{!" uvre|eno re~e on. "I jo{ kaù da je sjeban. Sabotaà. Prese~ene ìce i takve uvrnute stvari - zna{, ~udne stvari. Kratki spojevi i polomljeni delovi. Beris je rekao da }e poku{ati da..." "Ja idem pravo ku}i", re~e Arktor i spusti slu{alicu. Moja najve}a dragocenost, pomisli s gor~inom. A ona budala Beris pr~ka po njoj. Ali ne mogu odmah ku}i, priseti se. Moram da odem do Nove Staze da vidim {ta oni spremaju. To je bio njegov zadatak: obavezan. 3. ârls Frek je tako|e razmi{ljao o tome da poseti Novu Stazu. Toliko ga je pogodilo to {to je Dèri Fejbin {iznuo. Sede}i sa Dìmom Berisom u kafi}u 'Tri }emaneta' u Santa Ani, on se mrzovoljno poigravao svojom krofnom sa {e}ernim prelivom. "To je te{ka odluka", re~e. "Oni to rade na suvo. Samo te dan i no} drè na oku da se ne bi ukokao ili odgrizao sebi ruku, ali ti nikad ni{ta ne daju. Kao ono kad ti doktor prepi{e. Na primer, valijum." Smejulje}i se, Beris je razgledao svoju topljenu pitu, koja je bila rastopljena imitacija sira i ve{ta~ke mlevene govedine na posebnom organskom hlebu. "Kakav je ovo hleb?" upita on. "Pogledaj u jelovnik", re~e ârls Frek. "Ima obja{njenje." "Ako u|e{ tamo", re~e Beris, "oseti}e{ simptome koji proisti~u iz osnovnih telesnih te~nosti, naro~ito onih koje su sme{tene u mozgu. Pod tim podrazumevam katekolamine, kao {to su noradrenalin i seratonin. Vidi{, stvar ovako funkcioni{e: supstanca S, u stvari sve droge koje stvaraju zavisnost, ali ponajvi{e supstanca S, stupa u


23

reakciju sa katekolaminima na takav na~in da se njeno prisustvo utvr|uje na pot}elijskom nivou. Dolazi do biolo{kog kontra-prilago|avanja, i to u izvesnom smislu, za svagda." Odgrizao je velik zalogaj desne polovine svoje topljene pite. "Nekad se verovalo da se to doga|a samo sa alkaloidnim narkoticima, kao {to je heroin." "Nikad se nisam rokao smekom. On baca u depresiju." Kelnerica, seksi i slatka u ùtoj uniformi, isturenih grudi i plave kose, pri|e njihovom stolu. "Je li sve u redu?" ârls Frek u strahu podiè pogled. "Je l' se ti zove{ Pita?" upita Beris, daju}i znak ârlsu Freku da je sve kul. "Ne." Ona pokaza plo~icu sa imenom na svojoj desnoj sisi. "Zovem se Bet." Pitam se kako se onda zove leva, pomisli ârls Frek. "Kelnerica od pro{log puta zvala se Pita", re~e Beris, drsko odmeravaju}i kelnericu. "Isto kao ovaj sendvi~." "To mora da je bilo malo druga~ije ime nego sendvi~. Mislim da se ono pi{e sa i." "Sve je super dobro", re~e Beris. Iznad njegove glave, ârls Frek je mogao da vidi misaoni oblak u kome Bet skida sve sa sebe i stenje od èlje da bude opaljena. "Ne i sa mnom", re~e ârls Frek. "Ja imam mnogo problema koje niko drugi nema." Sumornim glasom, Beris re~e: "Vi{e ljudi nego {to misli{. I svakog dana sve vi{e. Ovo je svet bolesti, i stalno postaje sve gori." Iznad njegove glave, misaoni oblak je tako|e postajao sve gori. "@elite li da poru~ite desert?" upita Bet, sme{e}i se odozgo na njih. "Kakav?" sumnji~avo upita ârls Frek. "Imamo sveù pitu od jagoda i sveù pitu od bresaka", re~e Bet, uz osmeh, "koje ovde sami pravimo." "Ne, ne}emo nikakav desert", re~e ârls Frek. Kelnerica se udalji. "To je za matorke", re~e on Berisu, "te vo}ne pite." "Zbog te ideje da ode{ na le~enje", re~e Beris, "ba{ si po~eo da zazire{. Taj tvoj strah je ~isto ispoljavanje korisnih negativnih simptoma. To iz tebe govori droga, ne bi li te zadràla podalje od Nove Staze i spre~ila da se skine{ s nje. Vidi{, svi simptomi imaju svrhu, bilo da su pozitivni ili negativni." "Sere{", promrmlja ârls Frek. "Negativni se javljaju kao neodoljive èlje, koje celo telo namerno stvara kako bi prisililo svog vlasnika - u ovom slu~aju, tebe - da pani~no traì..." "Prva stvar koju ti urade kad ode{ u Novu Stazu", re~e ârls Frek, "jeste da ti otfikare |oku. Kao prakti~nu lekciju. A onda odatle kre}u u svim pravcima." "Posle toga, ù~", re~e Beris. "Oni {ta, otfikare ti... êmu to sluì, ù~?" "Pomaè ti da svari{ hranu." "Kako?" "Tako {to iz nje uklanja celulozu."


24

"Onda pretpostavljam da posle toga..." "Samo hrana bez celuloze. Nikakvo li{}e ni detelina." "Koliko dugo moè{ tako da ìvi{?" Beris re~e: "Zavisi od tvog stava." "Koliko ù~i ima prose~an ~ovek?" Znao je da obi~no ima dva bubrega. "Zavisi od teìne i uzrasta." "Za{to?" ârls Frek oseti èstoku sumnju. "Tokom godina ~oveku izraste vi{e ù~i. Kad napuni osamdeset..." "Zajebava{ me." Beris se nasmeja. Oduvek se ~udno smejao, pomisli ârls Frek. Nestvaran smeh, kao kad se ne{to razbija. "Za{to si odlu~io", upita Beris u taj mah, "da ode{ na stacionarnu terapiju u centar za le~enje narkomana?" "Dèri Fejbin", re~e on. Lako odmahnuv{i rukom, Beris re~e: "Dèri je bio poseban slu~aj. Jednom sam gledao Dèrija Fejbina kako se tetura unaokolo i pada, kako se sav zaserava, ne znaju}i gde je, poku{avaju}i da me natera da pogledam u knjige i istraìm kakvog se to otrova do~epao, najverovatnije talijum sulfata... on se koristi u insekticidima i za tamanjenje pacova. Neko ga je izradio, da mu vrati. Padalo mi je na pamet deset raznih toksina i otrova koji bi mogli..." "Ima jo{ jedan razlog", re~e ârls Frek. "Opet sam pri kraju sa zalihama, a to ne mogu da podnesem, to da sam stalno pri kraju, a da ne znam da li }u ikad vi{e videti jebenu stvar." "Pa, ne moèmo biti sigurni ~ak ni da }emo videti slede}i izlazak sunca." "Ali sranje - toliko sam utanjio da je to pitanje dana. Osim toga... mislim da me neko pelje{i. Nemogu}e da ih toliko brzo tro{im; mora biti da neko ~erupa moju jebenu zalihu." "Koliko tableta guta{ dnevno?" "To je te{ko utvrditi. Ali ne toliko mnogo." "Stvara se i pove}ana otpornost, da zna{." "Da, naravno, ali ne tako. Ne mogu da podnesem da mi stalno ponestaje. S druge strane..." On razmisli. "Mislim da sam prona{ao nov izvor. Jedna ènska, Dona. Nekakva Dona." "A, Bobova devojka." "Njegova stara", re~e ârls Frek klimnuv{i glavom. "Ne, nikad joj se nije uvukao u pantalone. Poku{ava." "Je li pouzdana?" "U kom smislu? U krevetu ili..." Beris napravi pokret rukom: prinese {aku ustima i proguta na prazno. "Kakav je to seks?" Onda shvati. "A, da, ono drugo." "Prili~no pouzdana. Malo rasejana. Kao {to i o~ekuje{ od ènskih, naro~ito crnki. Mozak joj je me|u nogama, kao kod ve}ine njih. Verovatno tamo drì i robu." On se zakikota. "Svu svoju dilersku robu."


25

ârls Frek se naè prema njemu. "Arktor nikad nije trpao Donu? Pri~a o njoj kao da jeste." Beris re~e: "To je Bob Arktor. Pri~a kao da je radio mnoge stvari. Nije isto, uop{te nije." "Pa, kako to da je nikad nije odvukao u krevet? Zar ne moè da mu se digne?" Beris je mudro premi{ljao, i dalje se poigravaju}i svojom pitom; sad ju je raskomadao na sitne par~i}e. "Dona ima problema. Verovatno je na dànku. Njeno ga|enje prema telesnom kontaktu je op{ta stvar - narkosi gube interesovanje za seks, shvata{, zbog toga {to se njihovi organi nadimaju od suàvanja krvnih sudova. A Dona, primetio sam, pokazuje neuobi~ajen manjak seksualne uzbu|enosti, gotovo neprirodan. Ne samo prema Arktoru ve} i prema..." On durljivo po}uta. "Prema ostalim mu{karcima." "Sranje, ho}e{ da kaè{ samo to da ona ne}e da izi|e u susret." "Izi{la bi", re~e Beris, "kad bi se s njom pravilno postupalo. Na primer..." On tajanstveno podiè pogled. "Mogu da ti pokaèm kako da je odvu~e{ u krevet za devedeset osam centi." "Ne}u da je odvu~em u krevet. Samo ho}u da pazarim od nje." Osetio se nelagodno. Kod Berisa je neprestano postojalo ne{to {to mu je stvaralo nervozu u stomaku. "Za{to devedeset osam centi?" upita. "Ona ne}e da uzme novac; ne prodaje se za pare. Uostalom, ona je Bobova ènska." "Novac ne bi bio ispla}en neposredno njoj", re~e Beris na svoj precizan, obrazovan na~in. On se naè prema ârlsu Freku, dok su mu maljave nozdrve podrhtavale od zadovoljstva i lukavosti. I ne samo to, ve} su mu se i zelene nao~ari zamaglile. "Dona se radi sa kokom. Bez sumnje bi ra{irila noge svakom ko joj da gram koke, naro~ito ako se dodaju izvesne retke hemikalije na strogo nau~an na~in, o ~emu sam vr{io mukotrpna, originalna istraìvanja." "Voleo bih da ne govori{ tako", re~e ârls Frek. "O njoj. Uostalom, gram koke se sad prodaje za preko sto dolara. Ko to ima?" Spremaju}i se da kine, Beris izjavi: "Ja mogu da izvu~em gram ~istog kokaina po ukupnoj ceni, za sastojke iz kojih ga dobijam, ne uklju~uju}i moj rad, manjoj od jednog dolara." "Sere{." "Uprili~i}u ti demonstraciju." "Odakle dolaze ti sastojci?" "Iz dragstora", re~e Beris i sko~i na noge, razbacav{i u uzbu|enju komadi}e pite. "Plati ra~un", re~e, "pa }u ti pokazati. Imam privremenu laboratoriju postavljenu u ku}i, dok ne budem u stanju da napravim bolju. Moè{ da posmatra{ kako dobijam gram kokaina iz obi~nih, legalnih stvari koje se slobodno kupuju u dragstoru s bakalukom, za manje od jednog dolara." On krenu niz prolaz izme|u stolova. "Hajde." Glas mu je bio nestrpljiv. "Jakako", re~e ârls Frek, uzev{i ra~un i po{av{i za njim. Dasa je blesav, pomisli. Ili mo`da i nije. Sa svim tim hemijskim opitima koje vr{i, s tolikim ~itanjem i


26

~itanjem u oblasnoj biblioteci... mo`da tu ima ne{to. Misli na zaradu, pomisli on. Misli na to koliko bismo mogli da po~istimo! On poùri za Berisom, koji je vadio klju~eve svog Karman gija, prolaze}i u polovnom avijati~arskom odelu kraj kasirke. Zaustavili su se na parkingu ispred dragstora, izi{li i u{etali unutra. Kao i obi~no, ogroman glupav drot je stajao pretvaraju}i se da ~ita porno ~asopis za prvim pultom; u stvari, ârls Frek je to znao, on proverava sve koji ulaze, da bi video imaju li nameru da opelje{e radnju. "[ta }emo ovde da pokupimo?" upita on Berisa, koji se nehajno {etkao izme|u rafova prepunih hrane. "Bocu spreja", re~e Beris. "Bocu Solarokaina." "Spreja protiv sun~anih opekotina?" ârls Frek nije verovao da se ovo stvarno doga|a, ali s druge strane, ko zna? Ko moè biti siguran? Po{ao je za Berisom do tezge; ovog puta Beris je platio. Kupili su bocu Solarokaina, a onda pro{li pored drota, pa natrag do kola. Beris brzo izi|e sa parkinga, pa niz ulicu, sve dalje i dalje, vratolomnom brzinom, ne obra}aju}i pa`nju na znake za ograni~enje brzine, sve dok se kona~no nije zaustavio pred ku}om Boba Arktora, sa gomilom neotvorenih novina u visokoj travi u prednjem dvori{tu. Izlaze}i, Beris sa zadnjeg sedi{ta podiè neke sprave, sa kojih su visile ìce, da ih unese unutra. Voltmetar, opazi ârls Frek. I ostala elektronska oprema za testiranje, kao i aparat za lemljenje. "Za {ta je ovo?" upita on. "Treba da obavim dug i naporan posao", re~e Beris, nose}i razne sprave, plus Solarokain, stazom do ulaznih vrata. On pruì ârlsu Freku klju~ od ku}e. "A verovatno ne}u biti pla}en. Kao po obi~aju." ârls Frek otklju~a vrata, i oni u|o{e u ku}u. Dve ma~ke i jedan pas zatr~a{e se ka njima, pu{taju}i glasove pune nade; on i Beris ih pa`ljivo odgurnu{e nogom u stranu. U stra`njem delu male trpezarije Beris je, tokom poslednjih nedelja, postavio nekakvu otka~enu laboratoriju, sa bocama i par~i}ima koje~ega ovde-onde, sa naizgled bezvrednim predmetima koje je pokrao s raznih mesta. Beris je, ârls Frek je znao, jer je morao da slu{a o tome, verovao ne toliko u bogatstvo koliko u dovitljivost. Mora{ biti u stanju da se posluì{ prvom stvari koja ti do|e pod ruku, kako bi postigao svoj cilj, propovedao je Beris. Pribada~a, spajalica, deo sloène sprave ~iji je drugi deo pokvaren ili izgubljen... ârlsu Freku je izgledalo kao da je neki pacov tu otvorio radnju, vr{e}i opite onim {to pacov smatra dragocenim. Prvi potez u Berisovoj zamisli bio je da uzme plasti~nu kesu iz rolne kraj sudopere i da u nju istrese sadràj boce sa sprejom, ne prestaju}i dok se boca, ili u najmanju ruku gas, nije ispraznila. "Ovo je nestvarno", re~e ârls Frek. "Super nestvarno." "Ono {to su smi{ljeno uradili", veselo re~e Beris, posluju}i, "jeste da su pome{ali kokain sa uljem, tako da se ne moè izvu}i. Ali moje znanje hemije je takvo da


27

ta~no znam kako da odvojim kokain od ulja." Po~eo je ùstro da istresa so u gumastu slinavu masu u kesi. Onda je sve sipao u staklenu teglu. "Zamrzavam ga", objavi on, uz osmeh, "a to primorava kristale kokaina da se dignu na povr{inu, po{to su lak{i od vazduha. Od ulja, ho}u re}i. A onda, zavr{ni potez, naravno, ~uvam za sebe, ali on uklju~uje zamr{en metodolo{ki postupak filtriranja." On otvori zamrziva~ iznad friìdera i pa`ljivo smesti teglu unutra. "Koliko dugo }e biti u tome?" upita ârls Frek. "Pola sata." Beris izvadi jednu od svojih ru~no smotanih cigareta, pripali, zatim od{eta do gomile elektronske opreme za testiranje. Stajao je tamo premi{ljaju}i, trljaju}i ~upavu bradu. "Da", re~e ârls Frek, "ali, ho}u da kaèm, pa ~ak i ako iz toga dobije{ ceo gram ~istog kokaina, ja ne mogu da ga upotrebim na Doni da bih joj se... zna{, zauzvrat uvukao me|u noge. To je kao da je kupuje{; stvar se svodi na to." "Razmena", ispravi ga Beris. "Ti njoj da{ poklon, ona tebi da poklon. Najdragoceniji poklon koji èna ima." "Ona }e znati da je kupujem." Dovoljno puta je video Donu da bi to ukapirao; Dona bi smesta opazila prevaru. "Kokain je afrodizijak", promrmlja Beris, pola za sebe; postavljao je opremu za testiranje pored Arktorovog cefalohromoskopa, koji je bio Bobova najskuplja dragocenost. "Kad u{mrkne dobar deo ovoga, bi}e sre}na da se ot~epi." "Sranje, ~ove~e", pobuni se ârls Frek. "Ti pri~a{ o devojci Boba Arktora. On je moj prijatelj i ~ovek sa kojim ìvite ti i Lakmen." Beris smesta podiè tr{avu glavu; izvesno vreme je odmeravao ârlsa Freka. "Ima mnogo toga o Bobu Arktoru ~ega ti nisi svestan", re~e. "êga niko od nas nije svestan. Tvoj pogled je suvi{e prost i naivan, a ti o njemu misli{ ono {to on ho}e da misli{." "On je ispravan momak." "Svakako", re~e Beris, klimaju}i glavom i cere}i se. "Van svake sumnje. Jedan od najboljih na svetu. Ali ja sam nau~io - mi smo nau~ili, mi koji smo Arktora posmatrali pomno i pronicljivo - da u njemu razlikujemo izvesne protivure~nosti. Kako u sklopu li~nosti, tako i u pona{anju. U celokupnom njegovom odnosu prema ìvotu. U njegovom, tako re}i, uro|enom stilu." "Ima{ ne{to odre|eno?" Berisove o~i, iza zelenih stakala, zaigra{e. "To {to ti o~i poigravaju, meni ni{ta ne zna~i", re~e ârls Frek. "[ta nije u redu sa cefoskopom, pa da na njemu radi{?" Pribliìo se da i sam pogleda. Nagnuv{i centralno postolje na stranu, Beris re~e: "Kaì mi {ta prime}uje{ na donjem spletu ìca." "Vidim prese~ene ìce", re~e ârls Frek. "I gomilu ne~ega {to li~i na namerne kratke spojeve. Ko je to uradio?" Berisove vesele sveznala~ke o~i ponovo zaigra{e s posebnim uìvanjem.


28

"Serem se ja na to bezvezno {atro zna~ajno |ubre", re~e ârls Frek. "Ko je o{tetio ovaj cefoskop? Kad se to desilo? Tek skoro si otkrio? Arktor ni{ta nije rekao kad sam ga poslednji put video, a to je bilo prekju~e." Beris re~e: "Mo`da jo{ nije bio spreman da pri~a o tome." "Pa", re~e ârls Frek, "{to se mene ti~e, ti govori{ u otka~enim zagonetkama. Mislim da }u oti}i do jednog stacionara Nove Staze, prijaviti se i pro}i kroz skidanje na suvo i dobiti terapiju, uni{titeljsku igru koju igraju, i biti s tim tipovima dan i no}, a da ne moram da budem u dru{tvu tajanstvenih ludaka kao {to si ti koji nesuvislo govore i koje ne mogu da razumem. Vidim da je ovaj cefoskop sjeban, ali ti mi ni{ta ne govori{. Je l' poku{ava{ da tvrdi{ da je Bob Arktor to uradio, svojoj sopstvenoj skupoj opremi, ili ne poku{ava{? [ta ho}e{ da kaè{? Voleo bih da sad ìvim u Novoj Stazi, gde ne bih morao svakodnevno da prolazim kroz ovo {atro zna~ajno sranje koje ne kapiram, ako ne s tobom onda s nekim drugim izakanim ludakom ko {to si ti, koji je podjednako odlepio." Sevao je o~ima. "Ja nisam o{tetio ovaj predajnik", re~e Beris zami{ljeno, dok mu je brk poigravao, "a ~isto sumnjam u to da ga je Erni Lakmen o{tetio." "îsto sumnjam da je Erni Lakmen ikad i{ta u ìvotu o{tetio, osim onog puta kad je flipnuo od lo{eg esida i izbacio sto~i} za kafu i sve ostalo iz dnevne sobe kroz prozor na parking ispod onog stana koji su imali, on i ona ènska Dòan. To je drugo. Obi~no je Erni sabraniji od nas ostalih. Ne, Erni ne bi namerno pokvario ni~iji cefoskop. A Bob Arktor - njegov je, zar ne? [ta bi on uradio, ustao tajno u pola no}i, ne znaju}i {ta radi, i u~inio to, tako izradio sebe? To je u~inio neko ko je hteo da ga izradi. To je u pitanju." Verovatno si ti to uradio, ti zajebani drkadìjo, mislio je. Ima{ potrebno tehni~ko znanje, a mozak ti je uvrnut. "Onog ko je ovo uradio", re~e on, "treba smestiti ili u Saveznu kliniku za neuralnu afaziju ili u ve~na lovi{ta. Radije, po mom mi{ljenju, u ovo drugo. Bob se uvek stvarno palio na ovaj Altekov cefoskop; sigurno sam ga sto puta video kako ga stavlja, svaki put ~im uve~e do|e ku}i s posla, ~im u|e na vrata. Svaki ~ovek ima jednu stvar koju ~uva kao dragocenost. Ovo je bila njegova. Zato kaèm, ovo je sranje {to su mu uradili, ~ove~e, sranje." "To sam i hteo da kaèm." "[ta si hteo da kaè{?" "'îm uve~e do|e ku}i s posla'", ponovi Beris. "Ve} neko vreme naga|am kod koga je zaista zaposlen Bob Arktor, koja je to ta~no organizacija kad ne moè da nam kaè." "To je jebeni Centar za otkup maraka Plavi ~ip, u Placenciji", re~e ârls Frek. "Jednom mi je rekao." "Pitam se {ta on tamo radi." ârls Frek uzdahnu. "Boji marke u plavo." Beris mu se stvarno nije dopadao. Frek poèle da je negde drugde, mo`da da radi {emu s prvom osobom na koju naleti ili koju pozove. Mo`da treba da zbri{em, re~e on samom sebi, ali onda se seti tegle s uljem i kokainom koja se hladila u zamrziva~u, roba u vrednosti od sto dolara, po ceni od devedset osam centi. "ûj", re~e, "kad }e ono biti gotovo? Mislim da me zavitlava{.


29

Kako ga ljudi iz Solarokaina prodaju za tako male pare ako sadrì gram ~istog kokaina? Kako mogu da zarade?" "Oni kupuju", izjavi Beris, "na veliko." U glavi, ârls Frek stade da vrti trenutni izmi{ljen film: kamioni-kiperi puni kokaina parkiraju pored ulaza u fabriku Solarokaina, ma gde ona bila, mo`da u Klivlendu, istovaruju tone i tone ~istog, nedirnutog, nepome{anog, visoko kvalitetnog kokaina u jedan kraj fabrike, gde se on me{a sa uljem i inertnim gasom i ostalim |ubretom, a zatim sabija u jarko obojene male boce spreja, koje }e se naslagati u hiljadama dragstora, parfimerija i samoposluga. Ono {to bi trebalo da u~inimo, premi{ljao je, jeste da prevrnemo jedan od tih kipera; da uzmemo ceo tovar, mo`da tri i po do ~etiri stotine kila - do |avola, mnogo vi{e. Kolika je nosivost kipera? Beris mu donese sad ve} praznu bocu Solarokain spreja, da je pogleda; pokaza mu nalepnicu, na kojoj je bio ispisan sastav. "Vidi{? Benzokain. Za {ta samo izvesni daroviti ljudi znaju da je trgova~ko ime za kokain. Kad bi rekli kokain, ljudi bi provalili stvar i na kraju radili ono {to ja radim. Ljudi samo nemaju dovoljno obrazovanja da to shvate. Nau~nog obrazovanja, kroz kakvo sam ja pro{ao." "[ta }e{ da radi{ sa tim znanjem?" upita ârls Frek. "Osim {to }e{ da napali{ Donu Hotorn?" "Planiram da na kraju napi{em bestseler", re~e Beris. "Spis za prose~nog ~oveka o tome kako da bezbedno proizvede drogu u svojoj kuhinji, ne kr{e}i zakon. Vidi{, ovo nije kr{enje zakona. Benzokain je legalan. Telefonirao sam u apoteku i pitao ih. Njega ima u mnogim stvarima." "U-jeee", re~e ârls Frek, zadivljen. Pogledao je na ru~ni sat, da vidi koliko jo{ moraju da ~ekaju. Henk, koji je bio gospodin F, rekao je Bobu Arktoru da proveri okolne stacionare Nove Staze kako bi u{ao u trag jednom velikom dileru, koga je nadzirao, ali koji je naglo nestao s vidika. Ovde-onda bi se poneki diler, shvativ{i da samo {to nije uhap{en, sklonio u jedan od centara za le~enje narkomanije, kao {to su Sijanon i Senter Point i Eks-Kalej i Nova Staza, izdaju}i se za zavisnika koji traì pomo}. Kad bi se na{ao unutra, njegov nov~anik, njegovo ime, sve {to ga je identifikovalo, bivalo je strgnuto s njega, kao priprema za izgradnju nove li~nosti, koja nije usmerena na drogu. U tom postupku nestajalo je mnogo stvari koje su ljudima iz policije bile potrebne da bi osumnji~enom u{li u trag. Zatim bi se, kasnije, kad se stvar slegne, diler ponovo pojavljivao i nastavljao svoje uobi~ajene aktivnosti napolju. Niko nije znao koliko se ~esto ovo doga|alo. Odeljenja za le~enje narkomanije poku{avala su da utvrde kad ih koriste na taj na~in, ali nisu uvek uspevala. Diler kome preti ~etrdesetogodi{nja robija imao je podsticaj da sloì dobru pri~u osoblju centra, koje je odlu~ivalo o tome da li }e ga primiti ili odbiti. Njegove muke su u tom trenutku uglavnom bivale istinske.


30

Voze}i polako du` bulevara Katela, Bob Arktor je traìo oznaku za Novu Stazu i drvenu zgradu, nekad privatnu ku}u, kojom su preduzimljivi ljudi rehabilitacionog centra upravljali u ovom kraju. Nije uìvao u tome da se na kvarno uvla~i u rehabilitacioni centar, izdaju}i se za mogu}eg pacijenta kome treba pomo}, ali to je bio jedini na~in da se to uradi. Ako bi se predstavio kad agent za narkotike u potrazi za nekim, ljudi iz rehabilitacionog centra bi - ve}ina njih, u svakom slu~aju - po pravilu po~eli da okoli{aju. Nisu hteli da im ôvek uznemirava porodicu, a on je mogao da se postavi u njihovu koù, da shvati razlo`nost svega toga. Ovi biv{i zavisnici trebalo bi da su najzad bezbedni; u stvari, osoblje rehabilitacionog centra obi~no je pri ulasku i zvani~no jem~ilo bezbednost. S druge strane, diler za kojim je tragao bio je prvorazredni drkadìja, a takva zloupotreba rehabilitacionog centra bila je u suprotnosti s najvi{im interesima svih. Nije video nikakav izbor za sebe, ni za gospodina F, koji ga je i uputio na trag Spejda Viksa. Viks je beskona~no dugo bio Arktorov glavni predmet, bez u~inka. A sad, ~itavih deset dana, nije uspevao da ga prona|e. Ugledao je krupan natpis, zaustavio se na malom parkingu, koji je ovaj ogranak Nove Staze delio sa pekarom i nesigurnim korakom po{ao stazom do ulaznih vrata, ruku nabijenih u dèpove, izvode}i svoju ta~ku naduvan-i-jadan. Bar mu odeljenje nije zameralo {to je izgubio Spejda Viksa. Po njihovoj proceni, zvani~no, to je samo dokazivalo koliko je Viks prevejan. Tehni~ki, Viks je bio vi{e nabavlja~ nego diler: u nejednakim vremenskim razmacima donosio je tovare te{ke droge iz Meksika, u neko mesto van Los An|elesa, gde su se kupci sastajali i delili je. Viksov na~in krijum~arenja droge preko granice bio je ~ist: on bi je zalepio odozdo za kola nekog strejta koji ~eka ispred njega na prelazu, zatim pratio tipa kad pre|e u SAD i ubijao ga prvom zgodnom prilikom. Ako bi grani~na patrola SAD otkrila drogu zalepljenu za strejtova kola, onda bi strejt bio priveden, ne Viks. Posedovanje je u Kaliforniji stvar prima facie. Utoliko gore po strejta, njegovu ènu i decu. Bolje no iko drugi u tajnoj slu`bi Orind` Kauntija, on je smesta prepoznavao Viksa: debeli crni tip, tridesetih godina, s naro~itim sporim i istan~anim na~inom izraàvanja, kao da ga je napamet nau~io u nekoj folirantskoj engleskoj {koli. U stvari, Viks je bio poreklom iz sirotinjskih ~etvrti Los An|elesa. Taj govor je, najverovatnije, nau~io sa obrazovnih kaseta pozajmljenih iz biblioteke nekog koledà. Viks je voleo da se obla~i uzdràno, ali elegantno, kao da je lekar ili advokat. êsto je nosio skupocenu aktovku od krokodilske koè i nao~ari s ko{tanim okvirom. Tako|e, obi~no je bio naoruàn sa~marom za koju je poru~io ru~no pravljenu pi{toljsku dr{ku iz Italije, vrlo lepu i stilski obra|enu. Ali u Novoj Stazi bi mu oduzeli sve probrane drangulije; obukli bi ga kao i sve ostale, u rasparenu poklonjenu ode}u, a njegovu aktovku strpali u orman. Otvoriv{i vrata od masivnog drveta, Arktor u|e. Sumra~an hodnik, salon s leve strane, u kome neki tipovi ~itaju. Sto za ping-pong na suprotnom kraju, zatim kuhinja. Parole po zidovima, neke pisane rukom, neke od{tampane: JEDINI PRAVI PROMA[AJ JESTE KAD IZNEVERI[ DRUGE i tako dalje. Malo galame, malo kretanja. Nova Staza odràvala je razna sitna preduze}a;


31

verovatno je ve}ina stanara, kako momci tako i ènske, bila na poslu, u svojim frizerskim radnjama, na benzinskim pumpama i mastiljarskim poslovima. On je stajao, iznureno ~ekaju}i. "Da?" Pojavi se devojka, lepa, odevena u veoma kratku, plavu, pamu~nu suknju i majicu preko koje je, od jedne do druge bradavice, bilo ispisano NOVA STAZA. On re~e, promuklim, kre{tavim, smernim glasom: "Ja... ja sam u gadnom stanju. Ne mogu vi{e da se saberem. Mogu li da sednem?" "Naravno." Devojka mahnu rukom; pojavi{e se dva momka, osrednje spolja{njosti, ravnodu{nog izgleda. "Odvedite ga negde gde moè da sedne i donesite mu malo kafe." Kakav dave`, mislio je Arktor dok je pu{tao dvojicu momaka da ga sprovedu do otrcanog, prepunjenog kau~a. Sumorni zidovi, primeti on. Sumorna poklonjena boja lo{eg kvaliteta. Oni, ipak, ìve od priloga; te{ko je dobiti stalno finansiranje. "Hvala", re~e on nesigurno, kao da mu je silno laknulo {to je tu i {to moè da sedne. "Uau", re~e on, poku{avaju}i da zagladi kosu; pravio se kao da ne moè, pa odustao. Devojka, tik ispred njega, strogo re~e: "Izgleda{ o~ajno, moj gospodine." "Da", sloì{e se obojica momaka, iznena|uju}e otresitim tonom. "Na~isto usrano. [ta si radio, leào u sopstvenim govnima?" Arktor trepnu. "Ko si ti?" upita jedan od momaka. "Vidi{ ko je on", re~e drugi. "Neko |ubre s jebenog smetli{ta. Pogledaj." On pokaza na Arktorovu kosu. "Va{ke. Zato te svrbi, Dèk." Devojka, smirena i iznad svega toga, ali ni najmanje prijateljski, re~e: "Za{to si do{ao ovamo, gospodine?" Za sebe, Arktor pomisli: 'Zato {to ovde negde imate trgovca na veliko. A ja sam ôvek. A vi ste glupi, svi vi.' Ali umesto toga ulizi~ki promrmlja, {to se o~igledno i o~ekivalo: "Rekoste li vi..." "Da, gospodine, moè{ dobiti malo kafe." Devojka mahnu glavom, a jedan od momaka poslu{no ode do kuhinje. Pauza. Zatim se devojka saè i dodirnu mu koleno. "Ose}a{ se prili~no gadno, zar ne?" upita ne`no. Mogao je samo da klimne glavom. "Ose}a{ stid i ga|enje prema onome {to jesi", re~e ona. "Da", sloì se on. "Prema prljav{tini koju si od sebe napravio. Nu`ni~ka jama. Zabijaju}i tu iglu u dupe dan za danom, ubrizgavaju}i u svoje telo..." "Nisam mogao vi{e", re~e Arktor. "Ovo mesto je jedina nada koje sam mogao da se setim. Imao sam jednog prijatelja koji je do{ao ovamo, mislim, rekao je da to namerava. Tip je crnac, tridesetih godina, obrazovan, vrlo u~tiv i..." "Porodicu }e{ upoznati kasnije", re~e devojka. "Ako pro|e{. Treba da zadovolji{ na{e zahteve, shvata{. A prvi je iskrena potreba." "To imam", re~e Arktor. "Iskrenu potrebu."


32

"Mora{ stvarno biti u te{koj frci da bi bio primljen ovde." "I jesam", re~e on. "Koliko si navu~en? Dokle ti je stigla navika?" "Unca dnevno", re~e Arktor. "îstog?" "Da." On klimnu glavom. "Drìm punu ~iniju na stolu." "Bi}e super gadno. Celu no} }e{ gristi jastuk dok ga ne pocepa{ u froncle; kad se probudi{, svuda unaokolo bi}e perja. A ima}e{ i gr~eve i penu na ustima. I unere|iva}e{ se kao {to to rade bolesne ìvotinje. Jesi li spreman na to? Shvata{ da mi ovde ni{ta ne dajemo." "Ni~eg i nema", re~e on. Ovo je bio dave`, a on je bio nemiran i razdra`ljiv. "Moj drugar", re~e, "crnac. Je li uspeo ovde? Stvarno se nadam da ga kljunovi nisu pokupili usput - toliko je bio odlepio, ~ove~e, da je jedva drào pravac. Mislio je..." "U Novoj Stazi nema neposrednih li~nih odnosa", re~e devojka. "To }e{ nau~iti." "Da, ali je l' on uspeo ovde?" upita Arktor. Video je da gubi vreme. Isuse, mislio je, ovo je gore od onog {to mi radimo u stanici, ovo dèbranje. A ona mi ne}e re}i ba{ ni{ta. Politika, shvatio je. Kao gvozdeni zid. Kad jednom u|e{ u neko od ovih mesta, ti si mrtav za svet. Spejd Viks je mogao da sedi iza pregrade, slu{aju}i i cerekaju}i se, ili je mogao uop{te ne biti ovde, ili bilo {ta izme|u ta dva. âk ni sa nalogom - to nikad nije palilo. Osoblje u rehabilitacionim centrima je znalo kako da razvla~i korak, da odugovla~i, dok svi oni koji tu ìve, a koje traì policija, ne zbri{u na sporedna vrata ili se ne zamandale u grejni kotao. Uostalom, svi ~lanovi ovda{njeg osoblja i sami su bili nekada{nji zavisnici. A nijednoj zakonskoj slu`bi nije se dopadala ideja da pretumbavaju rehabilitacione ustanove: dreka javnosti nikad nije prestajala. Vreme je da dignem ruke od Spejda Viksa, odlu~i on, i da se izvu~em. Nije ~udo {to me nikad ranije nisu poslali ovamo; ovi momci nisu fini. A onda pomisli: Te tako, {to se mene ti~e, zauvek sam izgubio svoj glavni zadatak; Spejd Viks vi{e ne postoji. Podne}u izve{taj gospodinu F, re~e on sebi, i ~ekati da me prebaci na drugi zadatak. Do |avola s tim. On se kruto diè na noge i re~e: "Ja kidam." Ona dvojica momaka su se sad vratila, jedan sa {oljom kafe, drugi s literaturom, o~ito obrazovne vrste. "Da se nisi uzentovao", re~e devojka nadmeno, s prezirom. "Nema{ petlju da se drì{ svoje odluke? Da se skine{ s |ubreta? êtvorno{ke }e{ otpuzati natrag napolje?" Svo troje su se ljutito izbe~ili u njega. "Kasnije", re~e Arktor i po|e ka glavnim vratima, napolje. "Jebeni fikseru", re~e devojka iza njega. "Nema{ petlje, mozak ti je sprèn, nema{ ni{ta. Puzi samo, puzi; to je tvoja odluka." "Vrati}u se", re~e Arktor, àcnut. Ovda{nje raspoloènje ga je pritiskalo, a poja~alo se sad kad je odlazio. "Mo`da ne}emo hteti da te primimo nazad, kukavice", re~e jedan od momaka.


33

"Mora}e{ da preklinje{", re~e drugi. "Mo`da }e{ morati èstoko da preklinje{. A mo`da te ni onda ne}emo hteti." "U stvari, ne}emo te ni sad", re~e devojka. Na vratima, Arktor zastade i okrete se licem ka svojim tuìocima. Hteo je ne{to da kaè, ali ni za ìvu glavu nije mogao ni~eg da se seti. Oni su mu ispraznili mozak. Njegov mozak odbijao je da radi. Nikakva misao, nikakva reakcija, nikakav odgovor koji bi im uputio, ~ak ni bedan, slaba{an odgovor, nije mu padao na pamet. ûdno, pomislio je i ostao zgranut. I izi{ao iz zgrade u pravcu svojih parkiranih kola. [to se mene ti~e, mislio je, Spejd Viks je zauvek nestao. Ja se ne vra}am ni na jedno od ovih mesta. Vreme je, odlu~i nelagodno, da zatraìm novi zadatak. Da jurim nekog drugog. Oni su ~vr{}i od nas. 4. Iz unutra{njosti svog skrembl-odela, magloviti obris koji se prijavio kao Fred suo~io se s drugim maglovitim obrisom koji se predstavljao kao Henk. "Toliko {to se ti~e Done, ârlsa Freka i - da vidimo..." Henkov jednoli~an metalan glas se na~as prekide. "U redu, pokrio si Dìma Berisa." Henk napravi zabele{ku u blok~i}u pred sobom. "Dag Viks je, misli{, verovatno mrtav ili je napustio ovo podru~je." "Ili se krije i nije aktivan", re~e Fred. "Jesi li ~uo da neko pominje ovo ime: Erl ili Art De Vinter?" "Ne." "A ènu po imenu Moli? Krupnu ènu." "Ne." "A dvojicu ~amuga, bra}u, dvadesetih godina, koji se zovu ne{to kao Hetfild? Verovatno diluju vre}ice od po pola kile heroina." "Pola kile? Vre}ice od pola kile heroina?" "Tako je." "Ne", re~e Fred. "Toga bih se setio." "Nekakav [ve|anin, visok, sa {vedskim imenom. Mu{karac. Mardeljao je, ima opor smisao za humor. Visok ~ovek, ali mr{av, nosi puno gotovine, verovatno od podele neke po{iljke s po~etka meseca." "Pazi}u na njega", re~e Fred. "Pola kile." On odmahnu glavom, ili, ta~nije, magloviti obris se zatrese. Henk je prebirao po holografskim zabele{kama. "Pa, ovaj je u zatvoru." On nakratko podiè sliku, zatim pro~ita natpis na pole|ini. "Ne, ovaj je mrtav; dole drè njegovo telo." Prebirao je i dalje. Vreme je prolazilo. "Misli{ li da se ona devojka Dòra prostitui{e?" "Sumnjam." Dòra Kejdàs je imala samo petnaest godina. Ve} navu~ena na {priceve supstance S, ona je ìvela u sirotinjskoj sobi u Briji, na spratu, gde je jedina


34

toplota dopirala iz bojlera, a njen izvor prihoda bila je dràvna stipendija Kalifornije, koju je osvojila. âsove nije poha|ala, koliko je znao, ve} {est meseci. "Kad bude po~ela, obavesti me. Onda moèmo da pojurimo roditelje." "Vaì." Fred klimnu glavom. "Klinkice brzo propadaju. Imali smo jednu ovde pre neki dan - izgledala je kao da joj je pedeset. Retka seda kosa, poispadali zubi, upale o~i, ruke kao ìce za ~i{}enje cevi... Pitali smo je koliko joj je godina, a ona je rekla, 'Devetnaest'. Proverili smo. 'Zna{ li kako izgleda{?' rekla joj je jedna od starijih slu`benica. 'Pogledaj u ogledalo.' I ona se pogledala u ogledalo. Po~ela je da pla~e. Pitao sam je koliko dugo se bode." "Godinu dana", re~e Fred. "êtiri meseca." "Roba na ulici je sad lo{a", re~e Fred, ne poku{avaju}i da zamisli devetnaestogodi{nju devojku kojoj opada kosa. "Me{ana sa gorim |ubretom nego ina~e." "Zna{ li kako se navukla? Njena bra}a, obojica, koji diluju, u{li su u njenu spava}u sobu jedne no}i, dràli je dok je nisu ufiksali, a onda su je potucali. Obojica. Da je uvedu u nov ìvot, pretpostavljam. Visila je na uglu nekoliko meseci pre nego {to smo je dovukli ovamo." "Gde su oni sada?" Pomislio je da bi mo`da mogao da naleti na njih. "Odra|uju {estomese~nu kaznu za posedovanje. Devojka sad ima i triper, a nije ni znala. Tako je to prodrlo duboko u nju, kao {to obi~no biva. Njena bra}a su mislila da je to sme{no." "Fini momci", re~e Fred. "Ispri~a}u ti ne{to {to }e te sigurno pogoditi. Ti zna{ za one tri bebe u bolnici Ferfild, kojima svakog dana moraju da daju smek, jer su suvi{e male da bi se skinule? Bolni~arka je poku{ala da..." "Poga|a me", re~e Fred mehani~kim jednoli~nim glasom. "Dovoljno sam ~uo, hvala." Henk nastavi: "Kad pomisli{ da su novoro|ene bebe zavisnici od heroina zato {to..." "Hvala", ponovi magloviti obris po imenu Fred. "Kolika misli{ da bi trebala da bude kazna za majku koja svom novoro|en~etu daje povremenu dozu heroina da bi ga smirila, da ne bi plakalo? No} u oblasnoj ludari?" "Tako ne{to", bezli~no re~e Fred. "Mo`da i ceo vikend, kao {to rade s pijancima. Ponekad poèlim da umem da poludim. Zaboravio sam kako se to radi." "To je zaboravljena umetnost", re~e Henk. "Mo`da postoji neki priru~nik sa uputstvima o tome." "Bio je nekakav film tamo oko 1970", re~e Fred, "koji se zvao Francuska veza, o timu od dva agenata za narkotike, a kad su ukebali koga je trebalo, jedan od njih je na~isto pobenavio i po~eo da ubija sve oko sebe, uklju~uju}i i svoje pretpostavljene. Bilo mu je svejedno." "Onda je mo`da bolje da ne zna{ ko sam ja", re~e Henk. "Mogao bi samo slu~ajno da me sredi{."


35

"Neko }e nas", re~e Fred, "na kraju sve srediti." "To }e biti olak{anje. Izrazito olak{anje." Zalaze}i dublje u brdo svojih beleàka, Henk re~e: "Dèri Fejbin. Pa, njega }emo otpisati. D.K.A. Momci iz donjeg dela hodnika kaù da je Fejbin rekao odgovornim slu`benicima na putu za kliniku kako se mali pla}eni ubica, metar visok, bez nogu, kotrlja za njim na kolicima i dan i no}. Ali da nikom nije rekao, zato {to bi oni, da jeste, {iznuli od straha i pobegli glavom bez obzira i onda on ne bi imao prijatelja, ni s kim da razgovara." "Da", stoi~ki re~e Fred. "Fejbinu je odzvonilo. Pro~itao sam EEG analize sa klinike. Na njega moèmo da zaboravimo." Kad god bi sedeo naspram Henka i podnosio mu izve{taj, ose}ao je izvesnu duboku promenu u sebi. Obi~no bi to primetio tek posle, mada je za to vreme ose}ao da iz nekog razloga zauzima odmeren i nezainteresovan stav. [ta god se pojavilo i koga god se to ticalo, za njega nije imalo nikakvog emotivnog zna~aja tokom tih sastanaka. Isprva je verovao da su posredi skrembl-odela koja obojica nose; nisu mogli fizi~ki da osete jedan drugog. Kasnije je pretpostavio da odela nemaju stvarne veze s tim; u pitanju je bila sama situacija. Henk je, iz profesionalnih razloga, smi{ljeno igrao na uobi~ajenu toplinu, uobi~ajeno uzbu|ivanje u raznim pravcima; nikakva ljutnja, nikakva ljubav, nikakva jaka ose}anja ne bi pomogla nijednom od njih. Od kakve bi koristi moglo biti sna`no prirodno sau~e{}e kad su raspravljali o zlo~inima, te{kim zlo~inima, koje su po~inile osobe bliske Fredu, pa ~ak i one, kao u slu~aju Lakmena i Done, koje su mu drage? Morao je da potisne samog sebe; obojica su to morala, on i vi{e nego Henk. Postali su neutralni; govorili su na neutralan na~in; izgledali su neutralno. Postepeno je to postalo lako, bez prethodnog dogovora. A onda su se, posle toga, njegova ose}anja slivala natrag. Gnu{anje pred mnogim doga|ajima koje je video, ~ak uàsavanje, kad se osvrne unazad: {ok. Veliki neodoljivi snimci koji nisu ranije prikazivani. Sa tonom koji je uvek bio prejak u njegovoj glavi. Ali dok je sedeo za stolom preko puta Henka, nije ose}ao ni{ta od toga. Teorijski, on je sve ~emu je bio svedok mogao da opi{e na nezainteresovan na~in. Ili da bilo {ta ~uje od Henka. Na primer, mogao je ovla{ da kaè: 'Dona umire od ùtice i koristi svoju iglu da potamani {to vi{e svojih prijatelja. Najbolje bi bilo mlatiti je pi{toljem dok ne prekine.' Njegova sopstvena ènska... ako bi to primetio ili pouzdano znao. Ili: 'Dona je pre neki dan doìvela te{ku vazokonstrikciju od neke lo{e zamene za LSD i pola krvnih sudova u njenom mozgu je uni{teno.' Ili: 'Dona je mrtva.' A Henk bi to zapisao i mo`da rekao: 'Ko joj je prodao robu, i gde se pravi?' ili: 'Gde je sahrana, a treba da pribavimo registarske brojeve i imena', i raspravljao bi o tome bez ose}anja. To je bio Fred. Ali onda se kasnije Fred razvio u Boba Arktora, negde du` plo~nika izme|u picerije i benzinske pumpe Arko (obi~an se sad prodavao po dolar i dva centa za galon), a uàsne boje su se slivale natrag u njega, dopadalo mu se to ili ne. Ova promena u njemu kao Fredu bila je ekonomija strasti. Vatrogasci, lekari i mrtvozornici su u svom poslu imali isti trip. Niko od njih nije mogao svakih nekoliko


36

trenutaka da sko~i i prodere se; najpre bi iscrpli sebe i postali beskorisni, a zatim iscrpli sve druge, kako kao tehni~ari na poslu, tako i kao ljudska bi}a van posla. Pojedinac ima samo toliko energije. Henk mu nije nametao ovo odsustvo strasti; on mu je dopu{tao da bude takav. Za njegovo dobro. Fred je to cenio. "[ta je sa Arktorom?" upita Henk. Uza sve ostale, Fred je u svom skrembl-odelu, naravno, podnosio izve{taj i o sebi. Da nije, njegov pretpostavljeni - a preko njega i ~itav sistem sprovo|enja zakona - doku~io bi ko je Fred, s odelom ili bez njega. Agencijski ure|aji poslali bi izve{taj, i uskoro bi Bob Arktor, sede}i u svojoj dnevnoj sobi i pu{e}i drogu ili gutaju}i drogu s drugim narkosima, otkrio da i sam ima malog, metar visokog pla}enog ubicu na kolicima, koji jurca za njim. I pri tom ne bi halucinirao, kao {to je to slu~aj sa Dèrijem Fejbinom. "Arktor ne radi ni{ta naro~ito", re~e Fred, kao {to je uvek govorio. "Radi svoj nikakav posao s markama u Plavom ~ipu, dnevno trgne po nekoliko tableta smrti me{ane s metedrinom..." "Nisam siguran." Henk se poigravao jednim posebnim par~etom papira. "Ovde imamo dostavu od jednog dou{nika ~ije su dostave obi~no pouzdane, da Arktor ima sredstva koja uveliko prema{uju ono {to mu pla}a Centar za otkup maraka Plavi ~ip. Zvali smo ih i pitali ih kolika je njegova neto plata. Nije velika. A onda smo se raspitali o tome, za{to je to tako, i saznali smo da on kod njih nije zaposlen puno nedeljno radno vreme." "Sere{", snu`deno re~e Fred, shvataju}i da ona sredstva 'koja uveliko prema{uju' jesu naravno ona koja su mu bila obezbe|ena za istrage oko narkotika. Sitne nov~anice su mu svake nedelje bile isporu~ivane preko aparata kamufliranog kao automat za Doktora Pepera, u meksi~kom bar-restoranu u Placenciji. To su u osnovi bile isplate za obave{tenja koja je davao, a koja su zavr{ila presudama. Ponekad je ta svota postajala izuzetno visoka, kao kad bi se dogodila povelika zaplena heroina. Henk zami{ljeno nastavi da ~ita: "A prema tom dou{niku, Arktor tajanstveno dolazi i odlazi, naro~ito oko zalaska sunca. Po{to stigne ku}i, on jede, a zatim ponovo odlazi, verovatno pod nekim izgovorom. Ponekad veoma brzo. Ali nikad ne odsustvuje dugo." On podiè pogled - skrembl-odelo podiè pogled - ka Fredu. "Jesi li ti primetio ne{to od ovoga? Moè{ li da potvrdi{? Zna~i li to ne{to?" "Najverovatnije njegova ènska, Dona", re~e Fred. "Pa, 'najverovatnije'. Ti bi trebalo da zna{." "U pitanju je Dona. On je kod nje i tuca je dan i no}." Napre~ac se oseti nelagodno. "Ali proveri}u to i obavesti}u te. Ko je taj dou{nik? Mo`da ho}e da smesti Arktoru." "Do |avola, ne znamo. Na telefonu. Nema glasovnog snimka - upotrebio je nekakvu bezveznu elektronsku spravu." Henk se zakikota; to je ~udno zvu~alo, imaju}i onako metalan ton. "Ali upalilo je. Dovoljno."


37

"Hriste", pobuni se Fred, "to onaj odlepljeni esid tikvan Dìm Beris izvodi {izoidnu zvr~ku na Arktorov ra~un! Beris je u vojsci poha|ao beskrajne kurseve za opravku elektronike, plus odràvanje te{kih ma{ina. Ja ne bih dao ni pet para na njega kao dou{nika." Henk re~e: "Mi ne znamo da li je to Beris, a, uostalom, Beris je mo`da ne{to vi{e nego 'odlepljeni esid tikvan'. Imamo nekoliko ljudi koji to istraùju. Ni{ta {to bi tebi bilo od koristi, barem dosad." "U svakom slu~aju, on je jedan od Arktorovih prijatelja", re~e Fred. "Da, to je nesumnjivo osvetni~ki trip. Ti narkosi - prijavljuju jedan drugog telefonom svaki put kad se naljute. U stvari, zaista je izgledalo da poznaje Arktora iz bliskog ugla." "Fin momak", jetko re~e Fred. "Pa, tako saznajemo stvari", re~e Henk. "Kakva je razlika izme|u toga i onoga {to ti radi{?" "Ja to ne radim iz pizme", re~e Fred. "Za{to, u stvari, to radi{?" Fred, posle kra}e pauze, re~e: "Proklet bio ako znam." "Skinut si sa Viksovog slu~aja. Mislim da }u te zasad odrediti prvenstveno da posmatra{ Boba Arktora. Ima li on srednje ime? Koristi inicijal..." Fred pusti prigu{en, robotski zvuk. "Za{to Arktor?" "Potajno finansiran, potajno uposlen, svojim aktivnostima stvara neprijatelje. Koje je Arktorovo srednje ime?" Henkovo pero strpljivo zastade. êkao je da ~uje. "Postltvejt." "Kako se to pi{e?" "Ne znam, jebi ga, ne znam", re~e Fred. "Postltvejt", re~e Henk, ispisuju}i nekoliko slova. "Koja je to nacija?" "Vel{ka", odse~e Fred. Jedva je mogao da ~uje; u{i su mu se zapu{ile, a jedno za drugim zamagljivala su mu se i ostala ~ula. "Je li to narod koji peva o ljudima iz Harleha? [ta je 'Harleh'? Neki grad negde?" "Harleh je mesto gde je herojska odbrana od jorkovaca 1468..." Fred zastade. Sranje, pomisli. Ovo je grozno. "êkaj, ho}u to da zapi{em", govorio je Henk, pi{u}i hemijskom olovkom. Fred re~e: "Zna~i li to da }ete postaviti prislu{kiva~e u Arktorovu ku}u i kola?" "Da, s novim holografskim sistemom; bolji je, a trenutno imamo nekoliko nerekviriranih. Treba}e ti arhiviranje i snimci za sve, pretpostavljam." Henk je i to zapisao. "Uze}u {to mogu da dobijem", re~e Fred. Ose}ao se potpuno odlepljen od svega ovoga; èleo je da se ispitiva~ki sastanak zavr{i i mislio: Kad bih samo mogao da gutnem par tableta... Naspram njega, drugi bezobli~ni obris je pisao i pisao, ispunjavaju}i sve inventarske identifikacione brojeve za svu tehnolo{ku opremu koja }e mu, ako stigne


38

odobrenje, uskoro biti dostupna, kako bi postavio najnoviji model stalnog sistema nadzora, u svojoj sopstvenoj ku}i, nad samim sobom. Duè od jednog sata Beris je poku{avao da usavr{i prigu{iva~ napravljen od obi~nih ku}anskih materijala, koji ne ko{taju vi{e od jedanaest centi. Gotovo da je u tome uspeo, s aluminijumskom folijom i par~etom penaste gume. U no}noj pomr~ini zadnjeg dvori{ta Boba Arktora, me|u gomilama korova i |ubreta, on se spremao da opali iz pi{tolja na kome je bio ru~no napravljen prigu{iva~. "û}e kom{iluk", nespokojno re~e ârls Frek. Mogao je da vidi osvetljene prozore svud unaokolo, mnogi ljudi verovatno gledaju TV ili motaju dòinte. Lakmen, koji je besposli~io po strani, ali mogao da gleda, re~e: "U ovom kraju prijavljuju samo ubistva." "Za{to ti treba prigu{iva~?" upita ârls Frek Berisa. "Ho}u re}i, oni su protivzakoniti." Beris mrzovoljno re~e: "U dana{nje vreme, s ovako izopa~enim dru{tvom u kome ìvimo i sa obespravljeno{}u pojedinca, svakoj osobi koja ne{to vredi treba pi{tolj, u svako doba. Da se za{titi." On napola zatvori o~i i opali iz pi{tolja s ru~no pravljenim prigu{iva~em. Za~u se silovit prasak, od koga sva trojica na trenutak ogluve{e. Zalaja{e psi u udaljenim dvori{tima. Sme{kaju}i se, Beris po~e da odmotava aluminijumsku foliju sa penaste gume. Izgledalo je da ga to zabavlja. "Ja~i ti je prigu{iva~", re~e ârls Frek, pitaju}i se kad li }e se pojaviti policija. îtava gomila automobila. "Ono {to je uradio", objasni Beris, pokazuju}i njemu i Lakmenu crno oprljene tragove progorele kroz penastu gumu, "jeste da je poja~ao zvuk umesto da ga prigu{i. Ali gotovo da sam ta~no pogodio. Savladao sam na~elo, u svakom slu~aju." "Koliko vredi taj pi{tolj?" upita ârls Frek. On nikad nije imao pi{tolj. Nekoliko puta je imao no`, ali neko bi mu ga uvek ukrao. Jednom je to uradila neka ènska, dok je on bio u kupatilu. "Ne mnogo", re~e Beris. "Oko trideset dolara polovan, kao {to je ovaj." On ga pruì prema Freku, koji sa strahom ustuknu. "Proda}u ti ga", re~e Beris. "Stvarno bi morao da ima{ jedan, da se brani{ od onih koji ho}e da ti nanesu zlo." "Takvih ima mnogo", re~e Lakmen na svoj ironi~an na~in, cere}i se. "Pre neki dan sam video u Los An|eles Tajmsu, dele besplatne tranzistore onima koji najuspe{nije nanesu zlo ârlsu Freku." "Trampi}u ti za njega Borg-Varnerov brzinomer", re~e Frek. "Koji si ukrao iz garaè onog tipa preko puta", re~e Lakmen. "Pa, i pi{tolj je verovatno ukraden", re~e ârls Frek. Gotovo sve {to ne{to vredi bilo je, uostalom, nekad maznuto od nekog; to je ukazivalo na to da stvar ima vrednost. "U stvari", re~e on, "tip od preko puta je ionako i sam maznuo brzinomer. Verovatno je nekih petnaest puta pre{ao iz ruke u ruku. Mislim, brzinomer je stvarno kul." "Kako zna{ da ga je maznuo?" upita Lakmen.


39

"Do |avola, ~ove~e, on ima osam brzinomera tamo u garaì, a na svima landaraju prese~ene ìce. [ta bi drugo s njima radio, ho}u re}i, s toliko njih? Ko ide i kupuje osam brzinomera?" Lakmen re~e Berisu: "Mislio sam da si zauzet radom na cefoskopu. Ve} si zavr{io?" "Ne mogu neprekidno da radim na tome no} i dan, jer je toliko obimno", re~e Beris. "Moram da o'ladim." On odse~e, vi{enamenskim perorezom, jo{ jedan deo penaste gume. "Ovaj }e biti sasvim bezvu~an." "Bob misli da ti radi{ na cefoskopu", re~e Lakmen. "On leì tamo na krevetu u svojoj sobi, zami{ljaju}i to, dok si ti ovde i puca{ iz pi{tolja. Zar se nisi dogovorio s Bobom da }e zaostala kirija koju duguje{ biti nadokna|ena tvojim..." "Kao dobro pivo", re~e Beris, "zamr{ena, mukotrpna popravka o{te}enog elektronskog sklopa..." "Samo ti ispali slavni prigu{iva~ na{eg doba, od jedanaest centi", re~e Lakmen i podrignu. Dosta mi je, pomisli Robert Arktor. Leào je sam u prigu{enom svetlu svoje spava}e sobe, na le|ima, mrgodno zure}i u prazno. Pod jastukom je imao svoj policijski revolver specijal .32; na zvuk Berisove dvadeset-dvojke ispaljene u dvori{tu, on je nagonski izvukao pi{tolj ispod kreveta i stavio ga na dohvat ruke. Bezbednosni potez, protiv svake eventualne opasnosti; nije ~ak svesno ni promislio o tome. Ali njegova trideset-dvojka pod jastukom ne bi bila od velike koristi protiv ne~eg tako posrednog kao {to je sabotaà nad njegovim najdraìm i najvrednijim dobrom. îm se vratio ku}i sa ispitivanja kod Henka, proverio je sve ostale ure|aje i ustanovio da su u redu - naro~ito kola - uvek najpre kola, u ovakvoj situaciji. [ta god se zbivalo, sa ~ije god strane dolazilo, to je imalo da bude sranje i podlo: neki dilkan bez ~estitosti i bez petlje, vreba sa ruba njegovog ìvota, tajno ga fotografi{u}i s nekog skrovitog, sigurnog mesta. Ne osoba, ve} vi{e ne{to kao hodaju}i, skriveni simptom njihovog na~ina ìvota. Postojalo je doba, jednom, kad on nije ovako ìveo, s trideset-dvojkom ispod jastuka, s ludakom u dvori{tu iza ku}e koji puca iz pi{tolja, iz bogzna kakvih namera, s nekim drugim kretenom, ili mo`da tim istim, koji upisuje mo`dani snimak sopstvene pometene }upe na neverovatno skup i cenjen cefoskop koji svi u ku}i, kao i svi njihovi prijatelji, vole i u kome uìvaju. U pre|a{njim danima, Bob Arktor je druga~ije upravljao svojim poslovima: postojala je èna veoma nalik na druge ène, dve male k}erke, stabilno doma}instvo koje je svakodnevno bilo meteno i ~i{}eno, bajate novine koje su se neotvorene nosile s prilazne staze do kante za |ubre, ili ~ak, ponekad, ~itale. Ali onda, jednog dana, dok je vadio elektri~nu ma{inu za kokice ispod sudopere, Arktor je udario glavom o ugao vise}eg kuhinjskog kredenca iznad sebe. Bol, posekotina na glavi, tako neo~ekivani i nezasluèni, iz nekog razloga su mu rasterali pau~inu. Iznenada mu je sinulo da on ne mrzi kuhinjski kredenac: on mrzi svoju ènu, svoje dve k}erke, celu


40

svoju ku}u, dvori{te iza nje sa kosilicom za travu, garaù, centralno grejanje, prednje dvori{te, ogradu, celo jebeno mesto i sve koji su u njemu. Hteo je razvod; hteo je da kidne. A to je i u~inio, ubrzo. I u{ao, postepeno, u nov i mra~an ìvot, u kome svega toga nije bilo. Verovatno je trebalo da zaàli zbog svoje odluke. Ali nije. Onaj ìvot je bio bez uzbu|enja, bez ikakve pustolovine. Bio je previ{e bezbedan. Svi elementi koji su ga sa~injavali bili su mu pred o~ima, i ni{ta novo se nikad nije moglo o~ekivati. Bilo je to nalik, nekad je mislio, na mali plasti~ni ~amac koji doveka plovi, bez nezgode, dok najzad ne potone, {to za sve predstavlja potajno olak{anje. Ali u ovom mra~nom svetu u kome je sad obitavao, ru`ne stvari i iznena|uju}e stvari, a tu i tamo poneka maju{na ~udesna stvar, neprestano su iskrsavale pred njim; nije mogao ni na {ta da ra~una. Kao namerno, zlobno o{te}enje njegovog cefalohromoskopa Altek, oko koga je gradio vreme za uìvanje u svom rasporedu, deo dana kad su se svi odmarali i opu{tali. Zdravorazumski gledano, bilo je besmisleno da neko to o{teti. Ali me|u ovim duga~kim, tamnim, ve~ernjim senkama nije bilo mnogo istinski razumnog, bar ne u strogom smislu re~i. Taj zagonetni postupak mogao je izvesti svako iz bilo kakvog razloga. Bilo koja osoba koju je poznavao ili koju je ikada sreo. Bilo ko od stotinu uvrnutih tikvana, probranih ~udaka, odlepljenih narkosa, psihoti~nih paranoika sa halucinantnim pizmama koje se odigravaju u stvarnosti, ne u ma{ti. Neko, zapravo, koga nikad nije sreo, ko je njega nasumce izvukao iz telefonskog imenika. Ili njegov najbolji prijatelj. Mo`da Dèri Fejbin, mislio je, pre nego {to su ga odvezli. On je bio izakana, otrovana lju{tura. On i njegove milijarde lisnih va{i. Da optuùje Donu - da optuùje, u stvari, sve ènske - da ga je 'zarazila'. Peder. Ali, mislio je, ako je Dèri krenuo da sredi nekog, to }e biti Dona, ne ja. Mislio je: A sumnjam da bi Dèri prokljuvio kako da skine donju plo~u sa ure|aja; mogao bi da poku{a, ali i sad bi bio tamo, zavr}u}i i odvr}u}i jedan te isti {raf. Ili bi poku{ao da ~eki}em skine plo~u. U svakom slu~aju, da je Dèri Fejbin to uradio, ure|aj bi bio pun buvljih jaja{aca koja su padala s njega. U glavi, Bob Arktor se oporo osmehnu. Jadni drkadìja, pomisli, a njegov unutra{nji osmeh nestade. Jadna, nikakva sjebotina: kad su mu kompleksi te{kih metala u tragovima dospeli u mozak - elem, to je bilo to. Jo{ jedan u dugom nizu, ~emerno bi}e me|u mnogima poput njega, gotovo beskona~an broj morona o{te}enog mozga. Biolo{ki ìvot se nastavlja, mislio je. Ali du{a, um - sve ostalo je mrtvo. Ma{ina sa refleksima. Kao nekakav insekt. Ponavlja zadate obrasce, jedan jedini obrazac, neprestano iznova. Bio on odgovaraju}i ili ne. Pitam se kakav je nekad bio, mozgao je. On nije tako dugo poznavao Dèrija. ârls Frek je tvrdio da je Dèri jednom prili~no dobro dejstvovao. Morao bih to da vidim, mislio je Arktor, da bih poverovao. Mo`da je trebalo da kaèm Henku za sabotaù mog cefoskopa, mislio je. Oni }e odmah znati {ta to zna~i. Ali {ta, uostalom, oni mogu da u~ine za mene? To je rizik kome se izlaè{ kad radi{ ovakav posao.


41

Ovaj posao nije vredan toga, mislio je. Nema toliko para na jebenoj planeti. Ali novac ionako nije bio u pitanju. "Kako to da radi{ te stvari?" pitao ga je Henk. [ta ma koji ~ovek, koji radi bilo kakav posao, zna o svojim pravim pobudama? Dosada, mo`da; èlja za malo akcije. Potajno neprijateljstvo prema svim ljudima oko njega, prema svim njegovim prijateljima, ~ak i prema ènskama. Ili stra{an odre|en razlog: da posmatra{ ljudsko bi}e koje duboko voli{, kome si postao veoma blizak, koje si grlio i s kojim si spavao i ljubio se i brinuo i s kojim si se sprijateljio i kome si se, iznad svega, divio - da vidi{ kako to toplo, ìvo stvorenje sagoreva iznutra, sagoreva od srca ka spolja. Dok ne po~ne da klepe}e kao insekat, ponavljaju}i stalno jednu re~enicu. Snimak. Zatvorena traka. "...Znam da kad bih se jo{ samo jednom tresnuo..." Bilo bi mi dobro, mislio je. I da to ponavlja i dalje, kao Dèri Fejbin, kad mu se tri ~etvrtine mozga pretvori u ka{u. "...Znam da kad bih se jo{ samo jednom tresnuo, da bi se moj mozak sam popravio." Onda mu se ukaza prizor: mozak Dèrija Fejbina kao sjebana ì~ana instalacija cefalohromoskopa: prese~ene ìce, kratki spojevi, izvitoperene ìce, preoptere}eni i beskorisni delovi, zakr~ene linije, dim i smrad. A neko tamo sedi sa voltmetrom, traè}i kratak spoj i mrmljaju}i: "Boè, Boè, ovde treba zameniti mnogo otpornika i kondenzatora", i tako dalje. A onda bi najzad Dèri Fejbin po~eo da zuji na prazno. I oni bi odustali. A u dnevnoj sobi Boba Arktora, njegov kvalitetni cefoskop od hiljadu dolara, proizveden u Alteku, po{to je navodno popravljen, bacao bi na zid zagasito sivu ta~ku koja kaè: ZNAM DA KAD BIH SE JO[ SAMO JEDNOM TRESNUO... Posle toga bi cefoskop, o{te}en toliko da se ne moè popraviti, i Dèrija Fejbina, o{te}enog toliko da se ne moè popraviti, bacili u istu kantu za otpatke. Pa dobro, pomisli on. Kome treba Dèri Fejbin? Osim mo`da Dèriju Fejbinu, koji je jednom zamislio da projektuje i napravi tri metra duga~ak nosa~ za kvadrofoniju i TV kao poklon za jednog prijatelja, a kad su ga pitali kako }e ga preneti iz svoje garaè do prijateljeve ku}e, po{to je tako ogroman kad se sastavi i toliko teàk, odgovorio je: "Nema problema, ~ove~e, samo }u da ga sklopim - ve} sam kupio {arke - sklopi}u ga, shvata{, sklopi}u spravu i stavi}u je u koverat i poslati mu po{tom." U svakom slu~aju, mislio je Bob Arktor, ne}emo morati da ~istimo lisne va{i po ku}i posle Dèrijevih poseta. Do{lo mu je da se nasmeje dok je o tome razmi{ljao; jednom davno, oni su smislili foru - prvenstveno ju je Lakmen smislio, zato {to je bio dobar u tome, duhovit i pametan - za psihijatrijsko obja{njenje Dèrijevog tripa sa lisnim va{ima. To je, naravno, imalo veze sa Dèrijem Fejbinom kad je bio mali. Dèri Fejbin, vidi{, dolazi jednog dana ku}i iz prvog razreda, sa svojim knjiìcama pod


42

mi{kom, veselo zvi`du}u}i, a tamo, u dnevnoj sobi, kraj njegove majke sedi velika lisna va{, visoka oko metar i dvadeset. Njegova majka je s ljubavlju posmatra. "[ta se doga|a?" pita mali Dèri Fejbin. "Ovo je tvoj stariji brat", kaè majka, "koga nikad nisi video. Do{ao je da ìvi s nama. Volim ga vi{e nego tebe. On ume da radi mnogo vi{e stvari nego ti." I od tada, majka i otac Dèrija Fejbina neprestano ga upore|uju, na njegovu {tetu, sa starijim bratom, koji je lisna va{. Kako njih dvojica odrastaju, Dèri postepeno dobija sve ja~i kompleks niè vrednosti - prirodno. Posle srednje {kole, njegov brat dobija stipendiju za fakultet, dok Dèri po~inje da radi na benzinskoj pumpi. Posle toga taj brat lisna va{ postaje slavan doktor ili nau~nik; dobija Nobelovu nagradu; Dèri i dalje vrti gume na benzinskoj pumpi, zara|uju}i dolar i po na sat. Majka i otac nikad ne prestaju da ga na to podse}aju. Stalno govore: "Samo da si mogao da bude{ kao tvoj brat." Kona~no, Dèri beì od ku}e. Ali i dalje podsvesno veruje da su lisne va{i bolje od njega. Isprva zami{lja da je bezbedan, ali zatim po~inje da vi|a lisne va{i svuda u svojoj kosi i po ku}i, jer se njegov kompleks niè vrednosti pretvorio u neku vrstu seksualne krivice, a lisne va{i su kazna koju sam sebi name}e, i tako dalje. Sad to nije izgledalo sme{no. Sad kad su Dèrija Fejbina u pola no}i odvezli na zahtev njegovih prijatelja. Oni sami, budu}i svi prisutni kod Dèrija te ve~eri, odlu~ili su da tako postupe; to se nije moglo odloìti ni izbe}i. Dèri je te ve~eri naslagao na vrata sve proklete stvari u ku}i, otprilike nekih pet stotina kila kojekakvog kr{a, uklju~uju}i i kau~e i stolice i friìder i televizor, a onda svima rekao da je napolju ogromna, superinteligentna lisna va{ sa druge planete koja se sprema da provali unutra i {~epa ga. A jo{ njih }e se kasnije spustiti na Zemlju, ~ak i ako on bude sredio ovu. Te vanzemaljske lisne va{i bile su neuporedivo pametnije od ma kog ljudskog bi}a, i prolazile su pravo kroz zid ako je potrebno, na taj na~in otkrivaju}i svoje stvarne tajne mo}i. Da bi se spasavao {to je duè mogu}e, on je morao da preplavi ku}u cijanidom, {to je i bio spreman da u~ini. Kako je bio spreman da to u~ini? On je jo{ ranije zatisnuo prozore i vrata da ne propu{taju vazduh. Zatim je predloìo da odvrne sve slavine u kuhinji i kupatilu, da poplavi celu ku}u, rekav{i da je bojler u garaì pun cijanida, ne vode. Ve} dugo je to znao i ~uvao je to za kraj, kao poslednju odbranu. Svi oni }e tako|e umreti, ali }e to bar spre~iti superinteligentne lisne va{i da u|u. Njegovi prijatelji su pozvali policiju, a policija je razvalila ulazna vrata i odvukla Dèrija Fejbina u N.A. kliniku. Poslednje {to im je Dèri Fejbin rekao bilo je: "Donesite mi kasnije moje stvari - donesite mi onu novu jaknu sa resama na le|ima." Tek {to ju je kupio. Veoma mu se dopadala. To je, valjda, bilo jedino {to mu se jo{ dopadalo; sve ostalo {to je imao smatrao je zaraènim. Ne, mislio je Bob Arktor, sad to ne izgleda sme{no, a pitao se za{to mu je ikad tako izgledalo. Mo`da je to poticalo iz straha, jezivog straha koji su svi ose}ali tokom poslednjih nedelja provedenih sa Dèrijem. Ponekad, no}u, Dèri im je sam rekao, on se {unjao po ku}i s pu{kom, ose}aju}i prisustvo neprijatelja. Spremaju}i se da puca prvi, pre nego {to bude upucan. To jest, obojica.


43

A sad, mislio je Bob Arktor, ja imam neprijatelja. Ili sam, u svakom slu~aju, nabasao na njegov trag: na njegove znake. Jo{ jedan propali gad u poslednjoj fazi, poput Dèrija. A kad te zvekne poslednja faza tog sranja, mislio je, stvarno te zvekne. Ja~e nego ijedan Ford specijal ili Em-dì koji se ikad reklamirao u udarnom TV terminu. Kucanje na vratima njegove spava}e sobe. Dodirnuv{i pi{tolj pod jastukom, on re~e: "Da?" Mrmlj-mrmlj. Berisov glas. "Napred", re~e Arktor. Pruìo je ruku da upali svetiljku pored kreveta. Beris u|e, `mirkaju}i. "Jo{ si budan?" "San me je probudio", re~e Arktor. "Jedan religijski san. U njemu sam za~uo stra{an udar groma, a nebesa su se odjednom otvorila i pojavio se Bog i njegov glas je zagrmeo na mene - {ta je ono, do |avola, rekao? - a, da. 'Ljut sam na tebe, sinko', rekao je. Mr{tio se. Ja sam drhtao u snu, gledao gore i rekao: '[ta sam sad uradio, Gospode?' A on je rekao: 'Opet si pastu za zube ostavio otvorenu.' I onda sam shvatio da je to moja biv{a èna." Sedaju}i, Beris spusti ruke na kolena s ko`nim zakrpama, pogladi se, odmahnu glavom i pogleda u Arktora. Izgledao je izvanredno dobro raspoloèn. "Elem", re~e bodro, "imam polaznu teoriju o tome ko je sistematski i zlonamerno o{tetio tvoj cefoskop i ko moè ponovo to u~initi." "Ako namerava{ da kaè{ da je to Lakmen..." "Slu{aj", re~e Beris, ùstro se ljuljaju}i napred-nazad. "[-{-{ta ako ti kaèm da sam nedeljama predvi|ao ozbiljan kvar na jednom od ku}nih aparata, prvenstveno na nekom skupom koji je te{ko popraviti? Moja teorija je naprosto prizivala da se to dogodi! Ovo je potvrda moje sveukupne teorije!" Arktor ga je odmeravao. Polako se spustiv{i na mesto, Beris povrati mirno}u i vedar osmeh. "Ti", re~e, upiru}i prstom. "Misli{ da sam ja to uradio", re~e Arktor. "Sjebao svoj sopstveni cefoskop, koji nije osiguran." Preplavili su ga ga|enje i gnev. A bila je duboka no}; trebalo mu je sna. "Ne, ne", hitro re~e Beris, deluju}i oja|eno. "Upravo gleda{ osobu koja je to uradila. Sredila tvoj cefoskop. To je bila ~itava moja nameravana izjava, koju mi nije bilo dopu{teno da izustim." "Ti si to uradio?" Zbunjen, on je zurio u Berisa, ~ije su o~i bile zamagljene od neke vrste mra~nog likovanja. "Za{to?" "Mislim, moja je teorija da sam ja to uradio", re~e Beris. "Pod posthipnoti~kom sugestijom, o~ito. Sa blokadom pam}enja, kako se ne bih se}ao." On stade da se smeje. "Kasnije", re~e Arktor i ugasi svetiljku kraj uzglavlja. "Mnogo kasnije." Beris ustade, s oklevanjem. "Hej, ali zar ne vidi{ - ja imam bogato specijalizovano znanje iz elektronike i tehnike, a imam i pristup do njega - ìvim ovde. Ono {to ne mogu da prokljuvim, me|utim, jeste moja pobuda." "Uradio si to zato {to si lud", re~e Arktor.


44

"Mo`da su me unajmile tajne sile", zbunjeno promrmlja Beris. "Ali kakve bi bile njihove pobude? Mo`da da podstaknu sumnju i neslogu me|u nama, da izazovu razdor, da nas nahu{kaju jedne na druge, sve nas, nesigurne u to kome moèmo da verujemo, ko nam je neprijatelj i tome sli~no." "Onda su uspeli", re~e Arktor. "Ali za{to bi to hteli da urade?" upita Beris, idu}i prema vratima; ùstro je mahao rukama. "Toliko muke - da skinu onu plo~u odozdo, da pribave klju~ od ulaznih vrata..." Bi}u sre}an, mislio je Bob Arktor, kad ubacimo holo-skenere i postavimo ih svud po ku}i. On dodirnu pi{tolj, oseti se umiren, zatim se upita ne bi li trebalo da proveri je li jo{ pun metaka. Ali onda shvati. Pita}u se da li je udarna igla propala ili da li je barut izva|en iz metaka i tako dalje, i tako dalje, opsesivno, kao de~ki} koji broji pukotine na plo~niku ne bi li ublaìo strah. Mali Bobi Arktor koji se vra}a ku}i posle poslednjeg ~asa prvog razreda, sa {kolskom knjiìcom, upla{en od nepoznatog koje ga ~eka tamo napred. Spustiv{i ruku, on je pipao du` krevetskog rama, sve dalje i dalje, dok mu prsti ne dodirnu{e selotejp traku. Oslobodiv{i je, on sa nje otkide, dok je Beris jo{ bio u sobi, dve tablete supstance S pome{ane sa kvaakom. Prinev{i ih ustima, sasu ih u grlo, bez vode, zatim ponovo leè, uzdahnuv{i. "Gubi se", re~e on Berisu. I zaspa. 5. Za Boba Arktora bilo je neophodno da izi|e iz ku}e na neko vreme kako bi ona bila propisno ({to zna~i bez gre{ke) ozvu~ena, uklju~uju}i i telefon, iako se telefonska linija prislu{kivala na drugom mestu. Praksa se obi~no sastojala iz toga da se odabrana ku}a nadzire dok svi ne budu vi|eni kako odlaze, i to na na~in koji nagove{tava da se ne}e uskoro vratiti. Vlasti su ponekad morale da ~ekaju danima ili ~ak po nekoliko nedelja. Kona~no, ako ni{ta drugo ne bi uspelo, izmi{ljao se izgovor i stanari bi bili obave{teni da }e istrebljiva~ gamadi ili nekakav sli~an la`ni lik do}i na celo popodne i da svi treba da se izgube, recimo, do {est uve~e. Ali u ovom slu~aju, osumnji~eni Robert Arktor uslu`no je napustio ku}u, povev{i sa sobom svoja dva cimera, da odu i pogledaju cefalohromoskop koji bi mogli da iznajme i posluè se njime dok Beris ne popravi svoj. Njih trojica su vi|ena kako odlaze Arktorovim kolima, izgledaju}i ozbiljno i odlu~no. Zatim se, kasnije, sa zgodnog mesta, to jest sa javnog telefona na benzinskoj pumpi, koriste}i audio-aparat na svom skrembl-odelu, Fred javio da izvesti kako se nesumnjivo niko ne}e vratiti ku}i do kraja dana. On je ~uo da su njih trojica odlu~ila da se odvezu ~ak do San Dijega u potrazi za jeftinim, maznutim cefoskopom koji neki tip prodaje za pedeset dolara. Luda~ki niska cena. Za tu cenu je vredelo voziti tako daleko i toliko dugo. Tako|e, to je pruàlo vlastima mogu}nost da izvr{e mali pretres povrh i izvan onoga {to njihovi ljudi u civilu rade kad niko ne gleda. Imali su priliku da otvore ladice


45

po stolovima da vide {ta je zalepljeno pozadi. Da rastavljaju stoje}e svetiljke ne bi li videli kako iz njih ispadaju stotine tableta. Pruàla im se prilika da pogledaju u klozetske kotli}e da vide kakvi su paketi}i umotani u toalet papir i sklonjeni s vidika tamo gde }e ih teku}a voda automatski isprati. Pruàla im se prilika da pogledaju u zamrziva~ u friìderu da vide ne sadrè li neki paketi zamrznutog gra{ka i pasulja, u stvari, zamrznutu drogu, lukavo zamaskiranu. U me|uvremenu su sloèni holo-skeneri bivali postavljeni, a policajci su sedali na razna mesta da isprobaju skenere. Isto je bilo i sa audio-ure|ajima. Ali posao sa video opremom bio je va`niji i zahtevao je vi{e vremena. I naravno, skeneri nikad ne smeju da budu vidljivi. Bila je potrebna ve{tina da bi se tako postavili. Moralo se isprobati vi{e mesta. Tehni~ari koji su to radili bili su dobro pla}eni, jer ako bi zeznuli stvar i ako bi stanar otkrio holo-skener, onda bi stanari, svi odreda, znali da su provaljeni i da su pod prismotrom, i smanjili bi svoje aktivnosti. A povrh toga bi, ponekad, skinuli ceo sistem skenera i prodali ga. Na sudu se pokazalo te{ko, mislio je Bob Arktor, voze}i autoputem San Dijego-jug, dobiti presudu za kra|u i prodaju elektronske opreme za detekciju koja je tajno postavljena u ne~ije prebivali{te. Policija je mogla samo da proba sa hap{enjem negde drugde, za neki drugi prestup. Dileri su, me|utim, u takvim situacijama reagovali neposredno. Setio se slu~aja u kome je diler heroina, koji je hteo da smesti nekoj ènskoj, podmetnuo dva paketa heriona u ru~ku njene pegle, zatim je telefonom anonimno prijavio na MI DOSTAVLJAMO. Pre nego {to se postupilo prema prijavi, ènska je otkrila heroin, ali umesto da ga baci, ona ga je prodala. Policija je do{la, nisu na{li ni{ta, a onda su napravili snimak glasa sa dostave i uhapsili dilera {to je vlastima davao la`ne informacije. Na{av{i se na slobodi, uz kauciju, diler je posetio ènsku kasno jedne ve~eri i gotovo je na smrt prebio. Kad su ga uhvatili i pitali za{to joj je iskopao jedno oko i slomio obe ruke i nekoliko rebara, on je objasnio da je ènska natrapala na dva paketa visokokvalitetnog heroina koji pripadaju njemu, prodala ih uz dobru zaradu, a njega nije ura~unala. Takav je, razmi{ljao je Arktor, dilerski mentalitet. On je istovario Lakmena i Berisa da izmuvaju cefoskop; to je ne samo udaljilo ovu dvojicu i spre~avalo ih da se vrate ku}i dok traje postavljanje prislu{kiva~a, ve} je i njemu dopustilo da obi|e osobu koju nije video duè od mesec dana. Retko je zalazio tamo, a ènska, izgleda, ni{ta drugo nije radila osim {to se rokala metedrinom dva-triput dnevno i prostituisala se kako bi platila za to. @ivela je sa svojim dilerom, koji je tako bio i njen stari. Den Men~er je obi~no izlazio preko dana, {to je bilo dobro. Diler je uz to bio i zavisnik, ali Arktor nije uspevao da prokljuvi od ~ega. O~ito od ~itavog niza droga. U svakom slu~aju, {ta god to bilo, Den je postao uvrnut i zao, nepredvidljiv i nasilan. Bilo je ~udo da ga lokalna policija odavno nije pokupila zbog reme}enja javnog reda i mira. Mo`da su bili potpla}eni. Ili, najverovatnije, naprosto nisu marili; ti ljudi su ìveli u sirotinjskoj stambenoj ~etvrti me|u starijim gra|anima i ostalom sirotinjom. Policija je samo zbog ozbiljnijih zlo~ina zalazila u stambenu ~etvrt Kromvel Vilid` i okolna |ubri{ta, parkinge i izlokane puteve. Izgleda da ni{ta toliko ne doprinosi prljav{tini kao gomila gra|evina od bazaltnih blokova napravljenih zato da bi se ljudi izdigli iz prljav{tine. On je parkirao,


46

prona{ao odgovaraju}e stepenice koje su zaudarale na mokra}u, popeo se u mrak, na{ao vrata Zgrade 4, ozna~ena sa G. Puna limenka sredstva za ~i{}enje Drano leàla je pred vratima, i on je refleksno podiè, pitaju}i se koliko se dece ovuda igra i setiv{i se, na~as, svoje dece i predostro`nosti koje je godinama zarad njih preduzimao. I ovo je sad bila pedostro`nost, to {to je podigao limenku. Zagrebao je njome po vratima. Nedugo zatim za~uo se zveket brave i vrata se otvori{e, iznutra zaka~ena lancem; devojka, Kimberli Hokins, proviri napolje. "Da?" "Hej, ~ove~e", re~e on. "To sam ja, Bob." "[ta to ima{ tu?" "Limenku Dranoa", re~e on. "Bez zezanja." Ona mlitavim pokretom skide lanac sa vrata; glas joj je tako|e bio mlitav. Kimberli je bila u depresiji, video je: u jakoj depresiji. Uz to, devojka je imala {ljivu na oku i rase~enu usnu. A kad je pogledao unaokolo, video je da su prozori u malom, neurednom stanu porazbijani. Par~i}i stakla leàli su na podu, zajedno s prevrnutim pepeljarama i bocama koka-kole. "Jesi li sama?" upita on. "Da. Den i ja smo se posva|ali i on je zbrisao." Devojka, polu-îkano, mala i ne tako lepa, s bledoùtim tenom zavisnika od kristala, prazno je zurila preda se, i on primeti da joj je glas hrapav kad govori. To prouzrokuju izvesne droge. Tako|e, nadraèno grlo. Stan verovatno nije mogao da se greje, sigurno ne s porazbijanim prozorima. "Prebio te je." Arktor spusti limenku Dranoa na visoku policu, na nekoliko bor{iranih porno romana, ve}inom zastarelih. "Pa, nije imao no`, hvala Bogu. Svoj no` marke Kejs, koji nosi u kaniji o pojasu." Kimberli sede na prepunjenu stolicu iz koje su izbijale opruge. "[ta ho}e{, Bobe? Crkla sam, stvarno sam crkla." "Ho}e{ da ti se vrati?" "Pa..." Ona lako sleè ramenima. "Ko zna?" Arktor ode do prozora i pogleda napolje. Den Men~er }e se bez sumnje pojaviti, ranije ili kasnije: devojka je predstavljala izvor prihoda, a Den je znao da }e joj biti potrebne redovne doze kad joj bude ponestalo zaliha. "Koliko moè{ da izdrì{?" upita on. "Jo{ jedan dan." "Moè{ li negde drugde da nabavi{?" "Da, ali ne tako jeftino." "[ta ti je sa grlom?" "Prehlada", re~e ona. "Od vetra koji duva kroz prozore." "Trebalo bi..." "Ako odem kod lekara", re~e ona, "on }e videti da sam na kristalu. Ne mogu da odem." "Lekaru }e biti svejedno."


47

"Naravno da ne}e." Ona zatim oslu{nu: zvuk automobilskog izduvnika, nepravilan i bu~an. "Jesu li to Denova kola? Crveni ford Torino, sedamdeset-deveto?" Kraj prozora, Arktor pogleda napolje na parking pun |ubreta, ugleda kako se olupani Torino zaustavlja, dok njegov dvostruki izduvnik ispu{ta crn dim, a voza~ka vrata se otvaraju. "Da." Kimberli zaklju~a vrata: dve dodatne brave. "Verovatno ima no`." "Ima{ telefon?" "Ne", re~e ona. "Treba da nabavi{ telefon." Devojka sleè ramenima. "Ubi}e te", re~e Arktor. "Ne sad. Ti si tu." "Ali kasnije, kad odem." Kimberli ponovo sede i sleè ramenima. Posle nekoliko trenutaka mogli su spolja da ~uju njegove korake, a zatim kucanje na vratima. Potom kako Den vi~e na nju da otvori vrata. Ona mu doviknu da ne}e i da je neko s njom. "U redu", povika Den, visokim glasom, "ise}i }u ti gume." Str~ao je niza stepenice, a Arktor i devojka su kroz razbijen prozor zajedno gledali kako se Den Men~er, mr{av dasa kratke kose, nalik na homoseksualca, razmahuju}i noèm, pribliàva njenim kolima, jo{ urlaju}i na nju, tako da njegove re~i mogu da ~uju i svi ostali u stambenoj ~etvrti. "Ise}i }u ti gume, tvoje jebene gume! A onda }u da te ubijem, jebem ti!" On se saè i zase~e prvu gumu, a zatim i drugu na devoj~inom starom Dodù. Devojka se iznenada trè, sko~i prema vratima stana i pani~no stade da otklju~ava razne brave. "Moram da ga zaustavim! On mi se~e sve gume! Nemam osiguranje!" Arktor je zaustavi. "I moja kola su tamo." Nije kod sebe imao pi{tolj, razume se, a Den je imao no` i bio van kontrole, "Gume nisu..." "Moje gume!" Vri{te}i, devojka se upinjala da otvori vrata. "To je ono {to on ho}e da uradi{", re~e Arktor. "Sprat niè", dahtala je Kimberli. "Moèmo da telefoniramo policiji - oni imaju telefon. Pusti me!" Ona ga silovito odgurnu od sebe i uspe da otvori vrata. "Idem da zovem policiju. Moje gume! Jedna od njih je nova!" "Idem s tobom." Zgrabio ju je za rame; ona pojuri ispred njega niz stepenice, a on je jedva uspevao da je sustigne. Ve} je stigla do slede}eg stana i lupala na vrata. "Otvorite, molim vas?" pozva ona. "Molim vas, ho}u da pozovem policiju! Molim vas, pustite me da pozovem policiju!" Arktor stade pored nje i pokuca. "Moramo da se posluìmo va{im telefonom", re~e. "Stvar je hitna." Postariji ~ovek, u sivom dèmperu i izgu`vanim pantalonama, sa kravatom, otvori vrata. "Hvala", re~e Arktor.


48

Kimberli nahrupi unutra, otr~a do telefona i pozva centralu. Arktor je stajao nasuprot vratima, ~ekaju}i da se Den pojavi. Vi{e se ni{ta nije ~ulo, osim kako Kimberli trtlja centrali: doteran izve{taj, ne{to o sva|i oko para ~izama koje ko{taju sedam dolara. "Rekao je da su njegove zato {to sam ih dobila od njega za Boì}", trtljala je ona, "ali one su moje zato {to sam ih ja platila, a onda je on krenuo da ih uzme, a ja sam ih rasekla pozadi otvara~em za konzerve, pa je on..." Ona zastade; zatim, klimaju}i glavom: "U redu, hvala. Da, sa~eka}u." Postariji ~ovek pogleda Arktora, koji uzvrati pogled. Iz susedne sobe }utke je posmatrala postarija èna u {arenoj haljini, lica uko~enog od straha. "Ovo mora da je gadno za vas", re~e Arktor postarijem paru. "To je stalno tako", re~e postariji ~ovek. "ûjemo ih po celu no}, iz no}i u no}, kako se sva|aju, i njega kako stalno govori da }e je ubiti." "Trebalo je da se vratimo u Denver", re~e postarija èna. "Rekla sam ti, trebalo je da se preselimo natrag." "Te stra{ne sva|e", re~e postariji ~ovek. "I razbijanje stvari, i buka." On pogleda Arktora, pogo|en, mo`da pozivaju}i u pomo}, ili mo`da razumevaju}i. "Stalno tako, nikad ne prestaje, a onda, {to je jo{ gore, znate li da svaki put..." "Da, reci mu to", navaljivala je postarija èna. "[to je jo{ gore", re~e postariji ~ovek dostojanstveno, "jeste da svaki put kad izlazimo napolje, izlazimo do prodavnice ili da po{aljemo pismo, zgazimo u... znate, ono {to ostavljaju psi." "Pse}u kaku", re~e postarija èna ogor~eno. Pojavila su se kola lokalne policije. Arktor je dao izjavu kao svedok, ne otkrivaju}i da je slu`benik unutra{njih poslova. Drot je zapisao njegovu izjavu i poku{ao da uzme izjavu od Kimberli, kao od podnosioca prijave, ali ono {to je govorila nije imalo smisla: stalno je trabunjala o paru ~izama i za{to ih je dobila, koliko joj one zna~e. Sede}i sa svojom bele`nicom, drot jednom podiè pogled ka Arktoru i osmotri ga hladnim izrazom koji Arktor nije uspeo da protuma~i, ali koji mu se svejedno nije dopadao. Drot kona~no posavetova Kimberli da nabavi telefon i da se javi ako se osumnji~eni vrati i prouzrokuje nove nevolje. "Jeste li zabeleìli ise~ene gume?" upita Arktor kad se drot okrenuo da ode. "Jeste li ispitali njeno vozilo tamo na parkingu i li~no zabeleìli broj ise~enih guma, rasekotine nanete o{trim predmetom, nedavno - jo{ ispu{taju vazduh?" Drot ga ponovo pogleda sa istim izrazom i ode bez ijedne re~i. "Bolje da ne ostane{ ovde", re~e Arktor Kimberli. "Trebalo je da ti posavetuje da se ~isti{. Da pita ima{ li neko drugo mesto na kome bi mogla da boravi{." Kimberli sede na izan|ali kau~ u svojoj dnevnoj sobi pretrpanoj kr{om, a o~i su joj opet postale mutne po{to je prestala s uzaludnim naporom da objasni svoju situaciju istra`nom organu. Ona sleè ramenima. "Odve{}u te negde", re~e Arktor. "Zna{ li nekog prijatelja koga bi mogla..."


49

"Mar{ napolje, jebem ti!" iznenada re~e Kimberli, jetko, glasom veoma nalik na glas Dena Men~era, ali hrapavijim. "Mar{ napolje, Bobe Arktore - gubi se, gubi se, do |avola. Ho}e{ li se izgubiti?" Njen glas se popeo do vriska, zatim u o~ajanju prekinuo. On je izi{ao i polako si{ao niza stepenice, korak po korak. Kad je stigao do poslednjeg stepenika ne{to tresnu i skrotrlja se dole za njim: bila je to limenka Dranoa. ûo je kako su se njena vrata zaklju~ala, reza za rezom. Uzalud brave, mislio je. Uzalud sve. Istra`ni organ joj savetuje da pozove ako se osumnji~eni vrati. Kako moè to da uradi, a da ne izi|e iz stana? A tu }e je Den Men~er izbosti kao {to je izbo njene gume. I ona }e - setio se pritu`be starog para s donjeg sprata - najpre stati, a zatim pasti mrtva u pse}e govno. Do{lo mu je da se histeri~no nasmeje na ono {to starci smatraju najva`nijim: ne samo da izdrogirani ludak iz no}i u no} premla}uje i preti da ubije i verovatno }e uskoro i ubiti mladu narkomanku koja se prostitui{e i bez sumnje ima nadraèno grlo ako ne i jo{ ne{to pride, ve} povrh toga... Dok je vozio Lakmena i Berisa natrag ka severu, on se glasno zakikota. "Pse}e govno", re~e. "Pse}e govno." Humor u pse}em govnetu, mislio je, ako ume{ da prokljuvi{. Sme{no pse}e govno. "Bolje da promeni{ traku i pretekne{ onaj Sejfvejov kamion", re~e Lakmen. "Teretnjak se jedva kre}e." On se prestroji u levu traku i ubrza. Ali tada, kad je skinuo nogu s gasa, pedala se odjednom prilepi za pod, a u isti mah motor èstoko zaurla i kola jurnu{e napred ogromnom, divlja~kom brzinom. "Uspori!" uglas reko{e Lakmen i Beris. Kola su sad dostigla brzinu od gotovo sto {ezdeset na sat; napred se nazirao folksvagenov kamion. Pedala za gas bila je mrtva: nije se vratila i nije radila ni{ta. I Lakmen, koji je sedeo do njega, i Beris, iza njega, nagonski podigo{e ruke uvis. Arktor okrete volan i projuri kraj folksvagenovog kamiona, s leve strane, gde je ostalo malo slobodnog mesta dok ga nije popunila brza korveta. Korveta je zatrubila, i oni za~u{e kako joj {kripe ko~nice. Lakmen i Beris su vikali; Lakmen naglo pruì ruku i ugasi motor; u me|uvremenu, Arktor izbaci menja~ iz brzine. Kola uspori{e, a on ih zako~i, prestroji se u desnu traku i zatim, s motorom koji je kona~no crkao i s menja~em izba~enim iz brzine, otkotrlja se u zaustavnu traku i postepeno se zaustavi. Korveta je, ve} daleko na autoputu, i dalje ljutito trubila. A sad kraj njih protutnja ogroman Sejfejov kamion i oglasi se svojom zaglu{uju}om, upozoravaju}om vazdu{nom sirenom. "[ta se, do |avola, dogodilo?" upita Beris. Dok su mu drhtale ruke i glas i sve ostalo, Arktor re~e: "Povratna opruga na kablu pedale - za gas. Mora da se zaka~ila ili slomila." On pokaza nadole. Svi pogleda{e pedalu, koja je i dalje leàla zalepljena za pod. Motor je dostigao maksimalan broj obrtaja, koji je za ova kola bio pozama{an. On nije zapazio kolika je bila njihova najve}a brzina na drumu, po svoj prilici znatno iznad sto {ezdeset. I shvatio je da su, iako je nagonski pritiskao pomo}nu ko~nicu, kola samo usporila.


50

Njih trojica }utke izi|o{e na zaustavnu traku i podigo{e haubu. Beli dim dizao se s poklopca za ulje, kao i ispod motora. A gotovo klju~ala voda {i{tala je iz odvodne cevi hladnjaka. Lakmen pruì ruku iznad vrelog motora i pokaza prstom. "Nije opruga", re~e. "U pitanju je spoj izme|u pedale i karburatora. Vidi{? Raspao se." Duga~ka poluga besciljno je leàla na bloku motora, vise}i bespomo}no i beskorisno, s prstenom zatvara~a i dalje na mestu. "Zna~i, pedala za gas se nije vratila na mesto kad si podigao nogu s nje. Ali..." On je neko vreme pregledao karburator, namr{tenog lica. "Na karburatoru je premo{}en sigurnosni sistem", re~e Beris, {iroko se osmehuju}i i pokazuju}i svoje sinteti~ki bele zube. "Taj sistem, kad se spojnica rastavi..." "Za{to se rastavila?" upade Arktor. "Zar ovaj prsten-zatvara~a ne bi trebalo da drì maticu na mestu?" On pre|e rukom preko poluge. "Kako je mogla da otpadne tek tako?" Kao da ga ne ~uje, Beris nastavi: "Ako iz ma kog razloga spoj popusti, onda bi motor trebalo da se vrati na ler. Kao ~inilac bezbednosti. Ali on je umesto toga nabio pun broj obrtaja." On se saè postrance da bi bolje osmotrio karburator. "Ovaj zavrtanj je sasvim odvrnut", re~e. "Zavrtanj za ler. Tako da kad se spojka rastavila, sistem za premo{}avanje je oti{ao u drugom smeru, gore umesto dole." "Kako je to moglo da se dogodi?" glasno re~e Lakmen. "Je li mogao da se slu~ajno odvrne toliko?" Ne odgovaraju}i, Beris izvadi perorez, izvu~e malo se~ivo i polako stade da zavr}e zavrtanj za pode{avanje lera. Naglas je brojao. Dvadeset puta se zavrtanj okrenuo dok nije u{ao do kraja. "Da bi se olabavio prsten zatvara~a i matica koja spaja poluge za gas", re~e on, "potreban je naro~it alat. Dve vrste alata, u stvari. Po mojoj proceni, treba}e nam oko pola sata da ovo ponovo sastavimo. Ja, dodu{e, imam alat u svojoj kutiji." "Tvoja kutija s alatom je ostala u ku}i", re~e Lakmen. "Da." Beris klimnu glavom. "Onda }emo morati da odemo do benzinske pumpe i da pozajmimo njihov alat ili da dovu~emo ovamo njihov kamion {lep-slu`be. Predlaèm da ih dovedemo ovamo da pogledaju kola pre nego {to nastavimo vo`nju." "Hej, ~ove~e", glasno re~e Lakmen, "da li se ovo desilo slu~ajno ili je namerno ura|eno? Kao cefoskop?" Beris je premi{ljao, i dalje se sme{kaju}i onako prepredeno i àlostivo. "Ne mogu sa sigurno{}u da kaèm za ovo. Po pravilu, sabotaà na kolima, zlonamerno o{te}enje s naumom da se izazove nezgoda..." On baci pogled na Arktora, a o~i su mu bile nevidljive iza zelenih nao~ara. "Umalo se nismo skucali. Da je ona korveta nai{la malo brè... Gotovo da nije bilo jarka u koji smo mogli da sletimo. Trebalo je da isklju~i{ motor ~im si shvatio {ta se de{ava." "Izbacio sam iz brzine", re~e Arktor. "Kad sam shvatio. Za trenutak nisam mogao da prokljuvim." Mislio je:' Da su ko~nice bile u pitanju, da se pedala ko~nice


51

prilepila za pod, brè bi mi sinulo, bolje bih znao {ta da radim. Ovo je bilo tako - uvrnuto.' "Neko je to namerno uradio", glasno re~e Lakmen. Besno se zavrteo u krug, mlataraju}i obema pesnicama. "JEBO MATER SVOJU! Gotovo da smo riknuli! Zamalo da nas srede, jebem li ga!" Beris, stoje}i nao~igled ukraj autoputa, kojim je tutnjao gust saobra}aj, izvadi malu ko{tanu burmuticu sa tabletama smrti i uze nekoliko. Dodao je burmuticu Lakmenu, koji tako|e uze nekoliko, a zatim je prosledi Arktoru. "Mo`da je to ono {to nas sjebava", re~e Arktor, razdra`ljivo odbijaju}i. "To {to pomu}ujemo sopstvene mozgove." "Droga ne moè da sjebe polugu za gas i zavrtanj za ler", re~e Beris, i dalje pruàju}i burmuticu Arktoru. "Bolje da trgne{ bar tri ove - prva klasa, ali blage. Me{ane s malo metedrina." "Skloni tu prokletu burmuticu", re~e Arktor. Osetio je kako mu u glavi pevaju sna`ni glasovi: grozna muzika, kao da se stvarnost oko njega pokvarila. Sada je sve - kola koja jure, ona dvojica, njegova sopstvena kola s podignutom haubom, miris smoga, jarka, vrela podnevna svetlost - sve je bilo nekako uèglo, kao da je ~itav njegov svet istrulio, pre nego i{ta drugo. Ne toliko {to je, zbog toga, odjednom postao opasan, zastra{uju}i, ve} vi{e kao da truli, zaudaraju}i u izgledu, zvuku i mirisu. Od toga mu je pripala muka, i on zatvori o~i i strese se. "[ta si to namirisao?" upita Lakmen. "Trag, ~ove~e? Nekakav miris motora koji..." "Pse}e govno", re~e Arktor. Ose}ao je njegov miris iz pravca motora. Sagnuv{i se, on omirisa, oseti taj miris jasno i jo{ ja~e. Uvrnuto, pomisli. Sumanuto i jebeno uvrnuto. "Je l' ose}ate smrad pse}eg govneta?" upita on Berisa i Lakmena. "Ne", re~e Lakmen, odmeravaju}i ga. A Berisu re~e: "Je li bilo psihodelika u toj drogi?" Sme{kaju}i se, Beris odmahnu glavom. Nagnuv{i se nad vru} motor, ose}aju}i zadah pse}eg govneta, Arktor je u sebi znao da je to varka; nije bilo zadaha pse}eg govneta. Ali on je i dalje ose}ao taj miris. A sad je opazio, razmazane preko bloka motora, naro~ito dole oko sve}ica, tamno-sme|e mrlje, nekakvu ru`nu materiju. Ulje, pomisli. Prosuto ulje, izba~eno ulje: mo`da ne drì zaptivak na glavi motora. Ali bilo mu je potrebno da pruì ruku dole i dodirne kako bi bio siguran, kako bi u~vrstio svoje racionalno uverenje. Njegovi prsti dodirnu{e lepljive sme|e mrlje, a onda odsko~i{e nazad. Nabio je prste u pse}e govno. Preko celog bloka motora, na kablovima, nalazio se sloj pse}eg govneta. Onda je shvatio da se ono nalazi i na protivpoàrnoj izolaciji. Pogledav{i navi{e, ugledao ga je i na zvu~nom izolatoru ispod haube. Smrad ga je savladao, i on zatvori o~i, stresav{i se. "Hej, ~ove~e", o{tro re~e Beris, uhvativ{i Arktora za rame. "Ima{ fle{bek, zar ne?" "Besplatne karte za pozori{te", sloì se Beris i zakikota se.


52

"Bolje da sedne{", re~e Lakmen; on odvede Arktora do voza~kog sedi{ta i pomoè mu da sedne. "ôve~e, ti si stvarno {iznuo. Samo sedi tu. Olabavi malo. Niko nije poginuo, a sad smo upozoreni." On zatvori vrata pored Arktora. "Sad smo u redu, kapira{?" Beris se pojavi na prozoru i re~e: "O}e{ par~e pse}eg govneta, Bobe? Da pro`va}e{ malo?" Otvoriv{i o~i, sle|en, Arktor je zurio u njega. Berisove o~i iza zelenih nao~ara nisu odavale ni{ta, nikakav nagove{taj. Je li on stvarno to rekao? - pitao se Arktor. Ili je to izmislila moja glava? "[ta, Dìme?" upita on. Beris po~e da se smeje. Da se smeje i smeje. "Pusti ga na miru, ~ove~e", re~e Lakmen, udariv{i Berisa po le|ima. "Odjebi, Berise!" Arktor re~e Lakmenu: "[ta je on to malo~as rekao? [ta mi je, do |avola, ta~no rekao?" "Ne znam", re~e Lakmen. "Ja ne mogu da provalim pola stvari koje Beris govori ljudima." Beris se i dalje sme{kao, ali u}utao je. "Prokleti Berise", re~e mu Arktor. "Znam da si ti to uradio, zajebao cefoskop, a sad i kola. Ti si to uradio, jebo te, ti nastrani otka~enjaku i preispoljno kopile." Jedva je ~uo sopstveni glas, ali dok je tako urlao na Berisa koji se sme{kao, grozan smrad pse}eg govneta postajao je sve ja~i. Odustao je od poku{aja da govori i sedeo je tamo za beskorisnim volanom svojih kola, trude}i se da ne povrati. Hvala Bogu da je Lakmen nai{ao, mislio je. Ina~e bi danas za mene sve bilo gotovo. Sve bi jebeno bilo gotovo, pri ruci ovom izdrndanom jebenom gadu, ovom drkadìji koji ìvi u istoj ku}i sa mnom. "Olabavi, Bobe", dopirao je Lakmenov glas do njega, kroz talase mu~nine. "Znam da je on", re~e Arktor. "Do |avola, za{to?" ~inilo se da kaè Lakmen, ili poku{ava da kaè. "On bi i sebe sredio na taj na~in. Za{to, ~ove~e? Za{to?" Miris Berisa koji se i dalje smejao savladao je Boba Arktora i on se sloì na komandnu tablu kola. Upali se hiljadu tankih glasi}a, koji su ga osvetljavali, i smrad kona~no uminu. Hiljadu tankih glasi}a koji su izvikivali svoju ~udnovatost; nije ih razumevao, ali je bar mogao da vidi, a zadah je nestajao. On zadrhta i pruì ruku da izvu~e maramicu iz dèpa. "[ta je bilo u tim tabletama koje si nam dao?" upita Lakmen Berisa, koji se sme{kao. "Do |avola, i ja sam ih uzeo", re~e Beris, "a i ti si. I nismo imali gadan trip. Zato nije droga u pitanju. A bilo je i prebrzo. Kako je mogla biti droga? Stomak ne moè da svari..." "Otrovao si me", besno re~e Arktor, dok mu se vid gotovo razbistrio, a mozak osloba|ao svega drugog izuzev straha. Sad se probudio strah, zdravorazumski odgovor umesto bezumlja. Strah od onog {to se umalo nije dogodilo, od toga {ta je to zna~ilo, strah, strah, uàsan strah od Berisa koji se sme{kao i od njegove jebene burmutice i


53

njegovih obja{njenja i jezivih izreka i obi~aja i navika i na~ina i dolazaka i odlazaka. I od njegove anonimne telefonske dostave policiji, koja se ti~e Roberta Arktora, njegov prevarantski poku{aj da prikrije svoj pravi glas, koji je prili~no uspeo. Osim {to je to morao biti Beris. Bob Arktor pomisli: Drkadìja me je nanju{io. "Nikad nisam video da neko tako brzo odlepi", govorio je Beris, "ali, uostalom..." "Jesi li dobro sad, Bobe?" upita Lakmen. "Mi }emo o~istiti ono {to si povratio, nema problema. Bolje pre|i na zadnje sedi{te." On i Beris otvori{e vrata automobila; Arktor skliznu napolje povode}i se. Lakmen re~e Berisu: "Jesi siguran da mu nisi ni{ta uvalio?" Beris visoko zamahnu rukama, bune}i se. 6. Predmet. Ono ~ega se tajni agent za narkotike ponajvi{e pla{i, nije to da }e biti upucan ili prebijen, ve} da }e mu neko uvaliti ogromnu dozu nekog psihodelika koji }e mu do kraja vrteti beskrajan film strave, ili da }e ga roknuti meks-hitom, {to je pola heroin, a pola supstanca S, ili oboje gorenavedeno, plus otrov kakav je strihnin, koji }e ga bezmalo ubiti, ali ne sasvim, tako da }e se dogoditi gorepomenuto: doìvotna zavisnost, doìvotni horor film. On }e potonuti u ìvotarenje na igli i ka{iki, ili }e se udarati o zidove neke psihijatrijske bolnice ili, najgore od svega, savezne klinike. I danju i no}u }e poku{avati da sa sebe otrese lisne va{i ili }e se doveka pitati za{to vi{e ne moè da uglanca pod. A sve to }e se dogoditi namerno. Neko je prokljuvio {ta on radi i sredio ga. A sre|ivali su ga na taj na~in. Najgori od svih na~ina: robom koju prodaju, a zbog ~ije prodaje ih on goni. [to zna~i, razmi{ljao je Bob Arktor dok je oprezno vozio ku}i, da i dileri i narkosi znaju kako ta droga s ulice deluje na ljude. Oko toga su se slagali. Sa benzinske pumpe 'Junion', blizu koje su se parkirali, izvezli su se i oti{li do kola i kona~no ih popravili po ceni od trideset dolara. Ni{ta drugo, izgleda, nije bilo u kvaru, osim {to je mehani~ar prili~no dugo ispitivao levo prednje ve{anje. "Je l' tu ne{to nije u redu?" upitao je Arktor. "Izgleda da bi trebalo da imate problema pri o{trom skretanju", rekao je mehani~ar. "Je l' vam uop{te zanosi?" Kola nisu zanosila, bar Arktor to nije primetio. Ali mehani~ar je odbijao da kaè ne{to vi{e; samo je nastavio da bocka gibanj i osciluju}e rame i uljni amortizer. Arktor mu je platio, i kamion za {lepovanje je oti{ao. Onda se on vratio u kola, zajedno sa Lakmenom i Berisom - obojica su se sad vozila pozadi - i krenuo na sever prema Orind` Kauntiju. Dok je vozio, Arktor je mozgao o drugim ironi~nim dogovorima u mozgovima agenata za narkotike i dilera. Nekoliko agenata za narkotike koje je poznavao, na tajnom zadatku su se predstavljali kao dileri i zavr{avali prodaju}i ha{, a zatim, ponekad, ~ak i smek. To je bio dobar paravan, ali je, osim toga, postepeno donosio agentu sve ve}i


54

profit povrh njegove zvani~ne plate i onoga {to je zara|ivao kad bi doprineo da se izvr{i hap{enje i zapleni pozama{na po{iljka. Tako|e, agenti su sve vi{e i vi{e tro{ili sopstvenu robu, ~itav na~in ìvota, kao da se to podrazumeva: postajali su bogati dileri-zavisnici, kao i narkosi, a posle izvesnog vremena neki od njih po~injali su da zapostavljaju svoje aktivnosti na za{titi zakona, u korist punog dilerskog radnog vremena. Ali, s druge strane, opet, neki dileri su, da bi sredili svoje neprijatelje, ili kad su o~ekivali neizbe`no hap{enje, postajali agenti i kretali tim putem, zavr{avaju}i kao neka vrsta nezvani~nih agenata za narkotike. Sve je postajalo mutno. Svet droge ionako je za sve bio mutan svet. Za Boba Arktora, na primer, sad je postao mutan: tokom ovog popodneva du` autoputa za San Dijego, dok su on i njegova dva drugara bili na ivici toga da budu zbrisani, vlasti su, u njegovo ime - nadao se - propisno postavile prislu{nu opremu u njihovu ku}u, a ako je to obavljeno, onda }e on odsad verovatno biti bezbedan od takvih stvari kakva je ova koja se danas dogodila. To je bila trunka sre}e, koja je u krajnjem ishodu mogla odlu~iti o tome ho}e li on zavr{iti otrovan ili ubijen ili navu~en ili mrtav umesto da ukeba svog neprijatelja, da ukeba onog, ko god bio, ko ga progoni i ko ga je danas, u stvari, gotovo sredio. Kad jednom holo-skeneri budu postavljeni na mesta, razmi{ljao je, bi}e vrlo malo sabotaà i napada na njega. Ili, u svakom slu~aju, uspe{nih sabotaà i uspe{nih napada. To je bila otprilike jedina misao koja ga je uspokojavala. Krivci, razmi{ljao je, voze}i kroz gust popodnevni saobra}aj {to je mogao opreznije, lako mogu da pobegnu kad ih niko ne goni - tako je ~uo, a mo`da je to istina. Ono {to je sigurno istina, me|utim, jeste da krivci beè, |avolski beè i preduzimaju mno{tvo hitrih predostro`nosti kad ih neko ipak goni: neko stvaran i stru~an, a istovremeno prikriven. I veoma blizu. Isto tako blizu, mislio je, kao zadnje sedi{te u ovim kolima. Gde mi on, ako uza se ima svoj {a{avi pi{tolj repetirac kalibra 22, proizveden u Nema~koj, i svoj podjednako {a{av, sklepan, koni~ni, takozvani prigu{iva~ na njemu, a Lakmen zaspi kao i obi~no, moè otpozadi kroz lobanju prosvirati zatupljeni metak i ja }u biti mrtav kao Bobi Kenedi, koji je umro od rana nanetih istim kalibrom - od tako male rupe. I ne samo danas, ve} svakog dana. I svake no}i. Osim {to }u u ku}i, po{to proverim {ta ima na holo-skenerima, prili~no dobro znati, prili~no uskoro, {ta svako u mojoj ku}i radi i kad to radi, a verovatno i za{to, uklju~uju}i i mene. Posmatra}u samog sebe, mislio je, kako ustajem no}u da pi{am. Posmatra}u sve sobe dvadeset ~etiri sata dnevno... mada }e biti i praznog hoda. Ne}e mi mnogo pomo}i ako holo-skeneri uhvate kako mi neko daje dozu neke dezorijenti{u}e droge koju su An|eli pakla maznuli iz vojnog skladi{ta i tutnuli mi u kafu; neko drugi iz akademije ko obilazi bubnjeve s trakama mora}e da gleda kako se bacakam unaokolo, nesposoban da vidim ili shvatim gde sam i ko sam. To }e biti zakasnelo saznanje koje ja ne}u imati prilike da steknem. Neko drugi }e morati da ga stekne umesto mene. Lakmen re~e: "Pitam se {ta se zbivalo u ku}i dok smo mi bili odsutni ~itav dan. Zna{, ovo dokazuje da ima neko ko ho}e debelo da te sredi, Bobe. Nadam se da }e ku}a jo{ biti na mestu kad se vratimo."


55

"Da", re~e Arktor. "Nisam na to pomislio. A ionako nismo uzeli cefoskop u najam." Trudio se da mu glas bude obojen te{kom pomireno{}u. Beris re~e, iznena|uju}e veselim glasom: "Ja se ne bih mnogo brinuo." Lakmen odvrati, ljutito: "Ti ne bi? Hriste, mo`da su provalili unutra i poma`njavali sve {to imamo. Sve {to Bob ima, u svakom slu~aju. I ubili ili premlatili ìvotinje. Ili..." "Ostavio sam malo iznena|enje", re~e Beris, "svakome ko danas u|e u ku}u dok smo mi odsutni. Usavr{io sam ga rano jutros... Radio sam dok nisam uspeo. Elektronsko iznena|enje." O{tro, skrivaju}i zabrinutost, Arktor re~e: "Kakvu vrstu elektronskog iznena|enja? To je moja ku}a, Dìme, ne moè{ da po~ne{ da postavlja{..." "Polako, polako", re~e Beris. "Kako bi rekli na{i nema~ki prijatelji, leise. [to zna~i, budi kul." "[ta je to?" "Ako se otvore ulazna vrata", re~e Beris, "tokom na{eg odsustva, moj kasetofon po~inje da snima. On je ispod kau~a. Ima kasetu od dva sata. Postavio sam dva svesmerna Sonijeva mikrofona na tri razli~ita..." "Trebalo je da mi kaè{", re~e Arktor. "[ta ako u|u kroz prozore?" upita Lakmen. "Ili na sporedna vrata?" "Da bih pove}ao mogu}nost da u|u na glavna vrata", nastavi Beris, "umesto na neki manje uobi~ajen na~in, ja sam promi{lju Bo`jom ostavio ulazna vrata nezaklju~ana." Posle kra}e pauze, Lakmen stade da se smejulji. "Pretpostavimo da oni ne znaju da su otklju~ana?" upita Arktor. "Ostavio sam cedulju", re~e Beris. "Zeza{ me!" "Da", re~e Beris, bez oklevanja. "Je l' nas ti to jebeno zeza{ ili ne?" upita Lakmen. "S tobom nikad ne znam. Je l' nas on zeza, Bobe?" "Vide}emo kad se vratimo", re~e Arktor. "Ako je cedulja na vratima, a vrata nisu zaklju~ana, zna}emo da nas ne zeza." "Oni su verovatno skinuli cedulju", re~e Lakmen, "po{to su opelje{ili i porazbijali ku}u, a zatim su zaklju~ali vrata. Te tako, ne}emo znati. Nikada ne}emo znati. Zasigurno. To je opet ona siva oblast." "Naravno da se {alim!" energi~no re~e Beris. "Samo bi psihopata to uradio, ostavio ulazna vrata nezaklju~ana i jo{ cedulju na vratima." Okrenuv{i se, Arktro mu re~e: "[ta si napisao na cedulji, Dìme?" "Kome je upu}ena poruka?" pevucnu Lakmen. "Nisam ni znao da ume{ da pi{e{." Popustljivo, Beris re~e: "Napisao sam: 'Dona, samo u|i, vrata su otklju~ana. Mi...'" Beris zastade. "Upu}ena je Doni", zavr{i on, ali ne glatko. "On je to u~inio", re~e Lakmen. "Stvarno je u~inio. Sve to."


56

"Na taj na~in", re~e Beris, opet glatko, "zna}emo ko nam je to radio, Bobe. A to je od prvorazrednog zna~aja." "Ukoliko ne maznu i kasetofon kad maznu kau~ i sve ostalo", re~e Arktor. Munjevito je razmi{ljao o tome koliki problem ovo zaista predstavlja, ovaj dodatni primer Berisove pometene, nikakve genijalnosti za elektroniku, tipa de~jeg vrti}a. Do |avola, zaklju~io je, oni }e na}i mikrofone u prvih deset minuta i preko njih }e do}i do kasetofona. Zna}e ta~no {ta im je ~initi. Izbrisa}e traku, premotati je, ostaviti kako je bila, ostavi}e vrata otklju~ana i cedulju na njima. U stvari, mo`da }e im nezaklju~ana vrata olak{ati posao. Jebeni Beris, mislio je. Veliki, genialni planovi koji se ostvaruju tako da zajebu svemir. On je, uostalom, verovatno zaboravio da uklju~i kasetofon u zidni utika~. Naravno, ako ga na|e isklju~enog... Zaklju~i}e kako to potvr|uje da je neko bio tu, shvati on. To }e mu sinuti i onda }e nam danima ~antrati. U{ao je neko ko je znao za njegovu napravu i mudro je isklju~io. Zato, zaklju~i on, ako ga na|u isklju~enog, nadam se da }e se setiti da ga uklju~e, i ne samo to, nego i da se postaraju da ispravno radi. U stvari, ono {to bi trebalo da urade jeste da isprobaju ~itav njegov sistem za detekciju, da ga puste od po~etka do kraja, podjednako temeljno kao i svoj, da budu potpuno sigurni da savr{eno radi, a zatim da ga premotaju na prazno, kao tablicu na kojoj ni{ta nije ispisano, ali na kojoj bi zasigurno ne~eg bilo da je iko - oni, na primer - u{ao u ku}u. U protivnom, Berisove sumnje }e ve~ito trajati. Dok je vozio, nastavio je teorijsku analizu svoje situacije uz pomo} drugog, dobro utemeljenog primera. Oni su to izvukli i urezali mu u pam}enje tokom policijske obuke na akademiji. Ili je to pro~itao u novinama. Predmet. Jedan od najuspe{nijih oblika industrijske ili vojne sabotaè ograni~ava se na {tetu za koju nikad ne moè biti do kraja dokazano - niti uop{te dokazano - da je namerno naneta. To je kao nevidljiv politi~ki pokret; mo`da ga uop{te i nema. Ako je bomba povezana sa sistemom za paljenje na automobilu, onda o~igledno postoji neprijatelj; ako javna zgrada ili politi~ko sedi{te bivaju dignuti u vazduh, onda postoji politi~ki neprijatelj. Ali ako se dogodi nezgoda, ili niz nezgoda, ako oprema naprosto zataji u radu, ako izgleda neispravna, naro~ito postepeno, tokom prirodnog razdoblja, s mno{tvom sitnih kvarova i otkazivanja - onda `rtva, bilo osoba ili stranka ili zemlja, nikad ne moè da se usmeri na svoju odbranu. U stvari, razmi{ljao je Arktor, voze}i autoputem veoma sporo, ~ovek po~inje da pretpostavlja da je paranoi~an i da neprijatelj ne postoji; on sumnja u sebe. Njegova kola su se normalno pokvarila; naprosto je sad lo{e sre}e. A njegovi prijatelji se s tim slaù. To je u njegovoj glavi. A to ga uklanja temeljitije no i{ta {to se moè dokazati. Me|utim, to traje duè. ôvek ili ljudi koji ga sre|uju moraju da barataju, snalaze se i koriste svaku priliku tokom duèg razdoblja. U me|uvremenu, ako `rtva uspe da prokljuvi ko su oni, ima vi{e izgleda da ih uhvati - sigurno vi{e nego kad bi ga, recimo, upucali snajperom. To je njegova prednost. Svaka nacija na svetu, znao je, obu~ava i {alje mno{tvo agenata da ovde odvrnu zavrtnje, tamo izvuku konce, pokidaju ìce i podmetnu sitne poàre, uklone dokumenta -


57

male nezgode. Par~ence gume u Kseroks fotokopir-aparatu neke vladine kancelarije moè da uni{ti nezamenljiv - i presudan - dokument: umesto da se pojavi kopija, original se bri{e. Prevelika koli~ina sapuna i toalet-papira, kao {to znaju jipici iz {ezdesetih, moè da zezne ~itavu kanalizaciju u poslovnoj zgradi i istera slu`benike napolje na nedelju dana. Kuglica naftalina u rezervoaru automobila pokvari}e motor dve nedelje kasnije, kad su kola u drugom gradu, a u gorivu ne}e ostaviti nikakve tragove koji bi se mogli analizirati. Svaka radio ili TV stanica moè biti skinuta iz etra ako ma{ina za nabijanje zemlje slu~ajno prese~e mikrotalasni kabl ili kabl za struju. I tako dalje. Mnogi iz negda{njih aristokratskih dru{tvenih slojeva znaju za sluàvke i ba{tovane i ostalu sluìn~ad: razbijena vaza ovde, ispu{tena neprocenjiva nasle|ena dragocenost koja isklizne iz mrzovoljne ruke... "Za{to si to uradio, Rastuse Braune?" "Oh, ja s' samo zaboravio da..." i nema uto~i{ta, ili su ona vrlo oskudna. Za bogatog veleposednika, politi~kog pisca koga reìm popreko gleda, mali narod koji pesnicom mlatara na SAD ili na SSSR... Jednom je jedan ameri~ki ambasador u Gvatemali imao ènu koja se javno hvalisala kako je njen mu`, koji 'pakuje utoku', zbacio levi~arsku vladu te male zemlje. Posle naglog pada vlade, ambasador je, obaviv{i posao, preme{ten u malu azijsku zemlju; i dok se vozio svojim sportskim kolima, iznenada je primetio kako jedan spor kamion sa senom izlazi sa sporednog puta neposredno ispred njega. Trenutak kasnije, od ambasadora nije ostalo ni{ta osim rasutih komadi}a. Nije mu pomoglo ni to {to je pakovao utoku, ni to {to je pri ruci imao li~nu armiju koju je regrutovala CIA. Njegova èna vi{e nije pevala tako veselu pesmu. "A, {ta uradio?" rekao je verovatno lokalnim vlastima vlasnik kamiona. "[ta uradio, gazda? Ja s' samo..." Ili kao njegova ro|ena biv{a èna, priseti se Arktor. U to vreme je radio za osiguravaju}i zavod kao istra`ni agent ("Da li va{i susedi od preko puta mnogo piju?"), a ona se bunila {to on kasno no}u popunjava izve{taje umesto da zatrepti pri samom pogledu na nju. Pri kraju braka, ona je obi~avala da, dok je on kasno no}u radio, recimo, ope~e ruku pale}i cigaretu, na|e trn u oku, bri{e pra{inu u njegovoj kancelariji, ili da povazdan traì nekakvu sitnicu oko njegove pisa}e ma{ine. Isprva, on bi ozloje|eno prekidao rad i podlegao tome da zetrepti pri samom pogledu na nju; ali onda je udario glavu u kuhinji dok je vadio aparat za kokice i prona{ao je bolje re{enje. "Ako nam pobiju ìvotinje", govorio je Lakmen, "zviznu}u im Molotov-koktel. Sve }u ih srediti. Unajmi}u profesionalca iz Los An|elesa, kao buljuk Pantera." "Ne}e", re~e Beris. "Ne dobijaju ni{ta time {to }e povrediti ìvotinje. @ivotinje ni{ta nisu u~inile." "A ja?" upita Arktor. "Oni o~igledno misle da jesi", re~e Beris. Lakmen re~e: "Da sam znala da je bezopasan, sama bih ga ubila. Se}ate se?"


58

"Ali ona je bila strejt", re~e Beris. "Ta devojka se nikad nije uradila, a imala je te{ku lovu. Se}ate se njenog stana? Bogati uop{te ne shvataju vrednost ìvota. To je ne{to drugo. Se}a{ se Telme Kornford, Bobe? Oniè devojke s ogromnim grudima - nikad nije nosila prslu~e, a mi smo imali obi~aj da samo sedimo i posmatramo njene bradavice? Do{la je kod nas da bi nas nagovorila da umesto nje ubijemo onog no}nog leptira {to jede komarce? A kad smo joj objasnili..." Za volanom svog sporog automobila, Bob Arktor zaboravi na teorijska pitanja i zavrte reprizu onog trenutka koji ih je sve zadivio: ljupka i elegantna strejt devojka u dèmperu sa rol-kragnom i zvoncarama i sa ustreptalim sisi}ima, koja je od njih traìla da ubiju veliku, bezopasnu bubu koja je, u stvari, korisna jer tamani komarce - i to u godini kad se u Orind` Kauntiju predvi|alo izbijanje encefalitisa - a kad su oni videli {ta je to i objasnili joj, ona je izgovorila re~i koje su za njih postale parodijski, mra~ni, zidni grafit koga se trebalo pribojavati i prezirati ga: DA SAM ZNALA DA JE BEZOPASAN, JA BIH GA SAMA UBILA. To je za njih saìmalo (i jo{ saìma) sve ono zbog ~ega su gajili podozrenje prema svojim strejt neprijateljima, pod pretpostavkom da imaju neprijatelje; u svakom slu~aju, osoba poput dobro-obrazovane-sa-svim-finansijskim-pogodnostima Telme Kornford smesta je postala neprijatelj izgovoriv{i to, od ~ega su pobegli tog dana, pokuljav{i iz njenog stana natrag u svoj prljavi }umez, na njeno zaprepa{}enje. Jaz izme|u njihovog i njenog sveta izbio je na videlo, koliko god oni mozgali da je potucaju, i na videlu je i ostao. Njeno srce, razmi{ljao je Bob Arktor, bilo je prazna kuhinja: podne plo~ice, vodovodne cevi i daska za su{enje sa bledim izgrebanim povr{inama, kao i jedna zaboravljena ~a{a na ivici sudopere, za koju niko ne mari. Jednom prilikom, pre no {to se posvetio isklju~ivo tajnim zadacima, uzeo je izjavu od nekog dobrostoje}eg strejt para iz vi{ih slojeva, ~iji je name{taj neko drpio za vreme njihovog odsustva, o~igledno narkosi; u to doba, takvi ljudi su jo{ ìveli u ~etvrtima gde su lutaju}e lopovske bande krale sve {to su mogle, ostavljaju}i vrlo malo. Profesionalne bande, sa voki-tokijima u rukama straàra koji osmatraju par kilometara dalje niz ulicu, paze}i na povratak 'mete'. Se}ao se da su mu{karac i èna rekli: "Ljudi koji ti obiju ku}u i odnesu ti televizor u boji, to su isti oni ljudi koji ubijaju ìvotinje i uni{tavaju neprocenjiva umetni~ka dela." Ne, objasnio je Bob Arktor, prestav{i na~as da zapisuje njihovu izjavu, {ta vas navodi da tako mislite? Narkomani, bar po njegovom iskustvu, retko povre|uju ìvotinje. Li~no je gledao kako narkosi hrane i neguju povre|ene ìvotinje, tokom dugih razdoblja, dok bi strejt ljudi verovatno odveli ìvotinje 'na uspavljivanje', {to je tipi~an strejt izraz - a tako|e i stari mafija{ki izraz za ubistvo. Jednom je pomagao dvojici na~isto odlepljenih glavonja pri mu~noj operaciji osloba|anja ma~ke koja se nabola na staklo razbijenog prozora. Glavonje su, jedva u stanju da vi{e i{ta vide ili razumeju, skoro ~itav jedan sat spretno i strpljivo vadili ma~ku dok se nije oslobodila, malo krvare}i, svi zajedno, kako glavonje tako i ma~ka, a ma~ka je bila mirna u njihovim rukama, pri ~emu je jedan glavonja bio u ku}i s Arktorom, dok


59

je drugi bio napolju, gde su se nalazili dupe i rep. Ma~ka se kona~no oslobodila bez ozbiljnijih povreda, a onda su je nahranili. Nisu znali ~ija je ma~ka; o~igledno je bila gladna i namirisala hranu kroz njihov razbijeni prozor i najzad, ne mogav{i da ih probudi, poku{ala da sko~i unutra. Nisu je primetili dok nije zamjaukala, a onda su, zarad nje, na izvesno vreme zaboravili svoje razne tripove i snove. [to se ti~e 'neprocenjivih umetni~kih dela', tu nije bio toliko siguran, jer nije sasvim shvatao {ta to zna~i. U Mai Laiju, za vreme rata u Vijetnamu, ~etiri stotine pedeset neprocenjivih umetni~kih dela na smrt je uni{teno po nare|enju CIA-e - neprocenjiva umetni~ka dela plus volovi, koko{ke i ostale ìvotinje koje nisu bile na spisku. Kad bi mislio o tome, redovno je postajao utu~en i s njim je bilo te{ko ube|ivati se oko slika u muzejima i sli~nih stvari. "[ta vi mislite", re~e on naglas, dok je obazrivo vozio, "da li }e, kad umremo i pojavimo se pred Bogom na Sudnji dan, na{i gresi biti pobrojani po vremenskom sledu ili po teìni, od lak{ih ka teìm ili obrnuto, ili abecednim redom? Jer ne bih hteo da Bog zagrmi na mene kad umrem u osamdeset {estoj, 'A, ti li si taj mali {to je 1962. godine ukrao tri boce koka-kole sa kamiona koji je bio parkiran ispred dragstora, i mora}e{ prili~no brzo da to objasni{.'" "Ja mislim da su unakrsno povezani", re~e Lakmen. "I samo ti uru~e kompjuterski izve{taj koji sadrì ukupan zbir dugog niza koji je ve} sabran." "Greh je", re~e Beris, zakikotav{i se, "prevazi|en jevrejsko-hri{}anski mit." Arktor re~e: "Mo`da oni drè sve tvoje grehe u jednom velikom buretu za tur{iju" - on se okrete da pogleda u antisemitu Berisa - "u jednom ko{er buretu za tur{iju, i samo }e ga podi}i i odjednom ti sru~iti ~itav sadràj u lice, a ti }e{ samo stajati dok sa tebe cure gresi. Tvoji sopstveni gresi, i mo`da jo{ nekoliko tu|ih koji su tu gre{kom upali." "Gresi nekoga sa istim imenom", re~e Lakmen. "Nekog drugog Roberta Arktora. Koliko misli{ da postoji Roberta Arktora, Berise?" On laktom munu Berisa. "Mogu li to da nam kaù Kal Tek kompjuteri? I da potraè sve Dìme Berise, kad su ve} u radnji?" Za sebe, Arktor pomisli: Koliko li ima Boba Arktora? Uvrnuta i zajebana misao. Dvojica kojih mogu da se setim, mislio je. Jedan po imenu Fred, koji }e nadzirati onog drugog, po imenu Bob. Ista osoba. Da li je? Je li Fred zaista isto {to i Bob? Da li to neko zna? Ja bi trebalo da znam, ako iko zna, jer sam ja jedina osoba na svetu koja zna da je Fred Bob Arktor. Ali, mislio je, ko sam ja? Koji od njih dvojice sam ja? Kad su se zaustavili na kolskom prilazu, parkirali i umorno pri{li ulaznim vratima, zatekli su Berisovu cedulju i vrata nezaklju~ana, a kad su oprezno otvorili vrata, sve je izgledalo isto kao {to je bilo kad su oti{li. Berisove sumnje iznenada izbi{e na povr{inu. "Ah", promrmlja on, ulaze}i. Hitro je posegao ka vrhu police za knjige kraj vrata i skinuo svoj pi{tolj kalibra 22, stegav{i ga dok su se preostala dvojica kretala unaokolo. @ivotinje im se pribliì{e kao i obi~no, traè}i hranu.


60

"Pa, Berise", re~e Lakmen, "vidim da si u pravu. Neko je nesumnjivo bio ovde, jer vidi{ - vidi{ i ti, zar ne, Bobe? - da bri`ljivo sakrivanje tragova koje bi oni ina~e ostavili svedo~i o svom..." On zatim s ga|enjem prdnu i od{eta do kuhinje da u friìderu potraì konzervu piva. "Berise", re~e on, "ti si sjeban." Kre}u}i se oprezno s pi{toljem u ruci, Beris nije obra}ao pa`nju na njega, nastoje}i da otkrije nekakav nagove{taj. Arktor je, posmatraju}i, mislio: Mo`da i ho}e. Mo`da su ostavili neke tragove. I mislio je: ûdno kako paranoja tu i tamo ume da se nakratko poveè sa stvarno{}u. Pod vrlo osobenim okolnostima, kao danas. Potom, Beris }e zaklju~iti da sam ja namerno izmamio sve iz ku}e kako bih omogu}io tajnim uljezima da obave svoj posao. A kasnije }e razabrati za{to i koga i sve ostalo, a, u stvari, mo`da ve} jeste. Razabrao je pre izvesnog vremena, zapravo; dovoljno davno da zapo~ne sabotaù cefoskopa, kola i Bog zna ~ega sve jo{. Mo`da }e, kad upalim svetlo u garaì, ku}a izgoreti do temelja. Ali glavna stvar je, da li je tim za prislu{kivanje stigao i postavio sve monitore i zavr{io posao? To ne}e znati dok ne bude razgovarao sa Henkom i dok mu Henk ne bude dao ta~an plan monitora i gde se mogu servisirati bubnjevi s trakama. I sve ostale dodatne informacije kojima je {ef tima za prislu{kivanje, kao i ostali stru~njaci uklju~eni u ovu operaciju, hteo da ga zatrpa. U njihovoj zajedni~koj igri protiv Boba Arktora, osumnji~enog. "Vidi ovo!" re~e Beris. Sagnuo se nad pepeljaru na niskom sto~i}u. "Do|ite ovamo!" o{tro doviknu obojici, i oni se odazva{e. Spustiv{i ruku, Arktor oseti kako iz pepeljare izbija toplota. "Opu{ak koji je jo{ vru}", re~e Lakmen, ~ude}i se. "Sigurno jeste." Isuse, pomisli Arktor. Ipak su zajebali stvar. Neko iz ekipe je pu{io, a zatim zami{ljeno ugasio pikavac ovde. Zna~i, mora biti da su tek oti{li. Pepeljara je, kao i uvek, bila prepuna; ~lan ekipe je verovatno pretpostavo da niko ne}e primetiti dodatak, a kroz nekoliko trenutaka on bi se ve} ohladio. "êkaj malo", re~e Lakmen, razgledaju}i pepeljaru. Izme|u duvanskih opu{aka on izvu~e ostatak dòinta. "Evo {ta je vru}e, ovaj opu{ak dòinta. Pripalili su dòint dok su bili ovde. Ali {ta su radili? [ta su, do |avola, radili?" Namr{tio se i zverao unaokolo, ljut i zbunjen. "Bobe, jebo te - Beris je bio u pravu. Neko je bio ovde! Ovaj opu{ak dòinta jo{ je vru}, i moè{ da ga omiri{e{ ako ga uzme{..." On ga stavi Arktoru pod nos. "Da, jo{ pomalo gori unutra. Verovatno semenka. Nisu je dobro o~istili pre nego {to su smotali." "Taj opu{ak", re~e Beris, podjednako mrgodno, "mo`da nije slu~ajno tu ostavljen. Ovaj dokaz mo`da nije propust." "[ta sad?" upita Arktor, pitaju}i se kakva je to policijska ekipa za prislu{kivanje ~iji ~lan pu{i dòint pred ostalima dok je na du`nosti. "Mo`da su bili ovde samo da bi podmetnuli drogu u ovu ku}u", re~e Beris. "Da nam smeste, a onda telefonom kasnije otkucaju... Mo`da je droga skrivena u telefonu, na primer, i u zidnim uti~nicama. Mora}emo da pretraìmo ~itavu ku}u i da je potpuno o~istimo pre nego {to oni dojave. A verovatno imamo samo nekoliko sati." "Ti proveri uti~nice u zidu", re~e Lakmen. "Ja }u da rastavim telefon."


61

"êkaj", re~e Beris, podigav{i ruku. "Ako nas budu videli kako se lomatamo unaokolo neposredno pre racije..." "Kakve racije?" upita Arktor. "Ako besomu~no jurcamo okolo bacaju}i drogu", re~e Beris, "onda ne moèmo da tvrdimo, iako je to ta~no, da nismo znali da je droga tu. Uhvati}e nas kako je drìmo u rukama. A mo`da je i to deo njihovog plana." "Oh, sranje", zga|eno re~e Lakmen. On se baci na kau~. "Sranje, sranje, sranje. Ni{ta ne moèmo da u~inimo. Verovatno je droga skrivena na hiljadu mesta koja nikad ne}emo prona}i. Gotovi smo." On pogleda prema Arktoru, u zbunjenom besu. "Gotovi smo!" Arktor re~e Berisu: "[ta je s tvojom elektronskom kasetnom spravom koja je povezana s ulaznim vratima?" Be{e zaboravio na nju. O~igledno je i Beris zaboravio. Lakmen tako|e. "Da, to bi u ovom ~asu trebalo da nam pruì mno{tvo obave{tenja", re~e Beris. Kleknuo je kraj kau~a, pruìo ruku ispod, zastenjao, zatim izvukao mali plasti~ni kasetofon. "Ovo bi trebalo prili~no da nam kaè", po~e on, a onda mu se lice smrklo. "Pa, verovatno se na kraju i ne bi pokazao toliko zna~ajno." On izvu~e priklju~ak za struju i spusti kasetofon na sto~i}. "Znamo ono najva`nije - da su oni zaista ulazili dok smo mi bili odsutni. To je bio njegov najva`niji zadatak." Ti{ina. "Kladim se da mogu da pogodim", re~e Arktor. Beris re~e: "Prva stvar koju su uradili kad su u{li bila je da ga prebace na isklju~eno. Ja sam ga ostavio na uklju~eno, ali pogledajte - sad je okrenut na isklju~eno. I tako, mada sam ja..." "Nije snimao?" upita Lakmen, razo~aran. "Brzo su izveli potez", re~e Beris. "Pre nego {to je i centimetar trake pro{ao kroz glavu za snimanje. Ovo je, uzgred budi re~eno, zgodna mala naprava, Soni. Ima posebnu glavu za reprodukciju, brisanje i snimanje, kao i Dolbi sistem za prigu{ivanje {uma. Jeftino sam ga dobio. Na jednoj trampi. I nikad mi nije zadavao nevolje." Arktor re~e: "Obavezno moramo da razmislimo." "Sasvim tako", sloì se Beris, sev{i na stolicu i zavaliv{i se unazad, skinuv{i nao~ari. "U ovom trenutku mi nemamo nikakav drugi izlaz s obzirom na njihovu taktiku izvrdavanja. Zna{, Bobe, postoji ne{to {to bi mogao da uradi{, ali za to treba vremena." "Da prodam ku}u i iselim se", re~e Arktor. Beris klimnu glavom. "Ali, do |avola", pobuni se Lakmen. "Ovo je na{ dom." "Po{to su sad ovakve ku}e u ovom kraju?" upita Beris, zaturiv{i ruke iza glave. "Na trì{tu? Pitam se tako|e kolike su kamate. Mo`da bi mogao prili~no da zaradi{, Bobe. S druge strane, mo`da }e{ morati da izgubi{ zbog hitne prodaje. Ali, Bobe, Boga mi, namerio si se na profesionalce." "Zna{ li nekog dobrog agenta za nekretnine?" upita ih Lakmen obojicu. Arktor re~e: "Kakav razlog da navedemo za prodaju? Uvek pitaju."


62

"Da, ne moèmo agentu re}i istinu", sloì se Lakmen. "Mogli bismo da kaèmo..." Razmi{ljao je, poti{teno piju}i pivo. "Ne mogu da smislim razlog. Berise, kakav bismo razlog, la`nu pri~u, mogli da damo?" Arktor re~e: "Naprosto }emo otvoreno re}i da su po celoj ku}i podmetnuti narkotici, a po{to mi ne znamo gde su, odlu~ili smo da se iselimo i pustimo da novi vlasnik bude }orkiran umesto nas." "Ne", usprotivi se Beris, "mislim da ne moèmo sebi da dozvolimo toliku otvorenost. Predlaèm da kaè{, Bobe, da kaè{ da si dobio preme{taj na poslu." "Kuda?" upita Lakmen. "U Klivlend", re~e Beris. "Mislim da bi trebalo da im kaèmo istinu", re~e Arktor. "U stvari, mogli bismo da damo oglas u Los An|eles Tajmsu: 'Moderna ku}a sa tri spava}e sobe i dva kupatila za lako i brzo ispiranje, droga vrhunskog kvaliteta sakrivena po svim sobama; droga uklju~ena u prodajnu cenu.'" "Ali oni bi onda zvali da pitaju koja vrsta droge", re~e Lakmen. "A mi ne znamo; mogla bi biti bilo koja." "I koliko je ima", promrmlja Beris. "Budu}i kupci bi se mo`da raspitivali za koli~inu." "To jest", re~e Lakmen, "moglo bi biti par grama travuljine, takvog nekog sranja, ili bi mogli biti kilogrami heroina." "Ja predlaèm", re~e Beris, "da telefoniramo oblasnom komesarijatu za borbu protiv droge i da ih obavestimo o situaciji i zatraìmo da do|u i uklone drogu. Da pretraè ku}u, na|u je i ratosiljaju je se. Jer, budimo realni, zaista nema vremena za prodaju ku}e. Svojevremeno sam prou~io pravno stanje za ovu vrstu ugovora, i ve}ina pravni~kih knjiga se slaè..." "Ti si lud", re~e Lakmen, blenu}i u njega kao da je on jedna od Dèrijevih lisnih va{i. "Da telefoniramo borbi protiv droge? Agenti bi se ovde stvorili za manje od..." "To nam je najbolja nada", glatko nastavi Beris, "a svi moèmo da se podvrgnemo detektoru laì kako bismo dokazali da nismo znali gde je droga niti da je uop{te stavljena tamo. Ona je tamo bez na{eg znanja ili dozvole. Ako im to kaè{, Bobe, oslobodi}e te." Posle kra}e stanke, on priznade: "Na kraju. Kad se sve ~injenice saznaju na sudu." "Ali, s druge strane", re~e Lakmen, "mi imamo sopstvene zalihe. Mi znamo gde su one i tome sli~no. Da li to zna~i da moramo da se otarasimo svojih zaliha? A pretpostavimo da smo neku presko~ili? Makar i jednu? Hriste, ovo je grozno!" "Nema izlaza", re~e Arktor. "Izgleda da su nas ukebali." Iz jedne od spava}ih soba pojavi se Dona Hotorn, odevena u sme{an, mali bermuda-komplet, ra{~upane kose, lica podbulog od spavanja. "Ja sam u{la", re~e ona, "kao {to je pisalo na cedulji. I neko vreme sam posedela, a onda sam se sru~ila u krpe. Na cedulji nije pisalo kad se vra}ate. Za{to ste vikali? Boè, ba{ ste napeti. Probudili ste me."


63

"Ti si malopre popu{ila dòint?" upita je Arktor. "Pre nego {to si se sru~ila u krpe?" "Ja{ta", re~e ona. "Ina~e nikako ne mogu da zaspim." "To je Donin opu{ak", re~e Lakmen. "Daj joj ga." Boè moj, pomisli Bob Arktor. Ja sam bio u tom tripu isto koliko i oni. Svi smo zajedno upali u njega tako duboko. On se strese, zadrhta i trepnu. Znaju}i ono {to znam, ja sam ipak zajedno s njima zakora~io u taj odlepljeni paranoi~ni prostor, sagledao ga onako kako su ga oni sagledavali - zbrkano, mislio je. Opet mra~no; isti mrak koji pokriva njih pokriva i mene; mrak ovog sumornog sveta snova u kome lebdimo unaokolo. "Ti si nas izvadila", re~e on Doni. "Iz ~ega?" upita Dona, zbunjena i pospana. Ne ono {to jesam, mislio je, ni ono {to sam znao da je ovde danas trebalo da se dogodi, ve} ova ènska - ona mi je glavu vratila na mesto, svu trojicu nas je izvadila. Mala, crnokosa ènska u {a{avom kompletu, koju ja otkucavam i farbam i koju }u, nadam se, tucati... jo{ jedan svet gde se stvarnost sastoji od farbanja i tucanja, mislio je, a ova zgodna devojka je njegovo sredi{te: zdravorazumska ta~ka koja nas je sve naglo povratila. U protivnom, kud bi na{e glave na kraju oti{le? Mi smo, sva trojica, na~isto odlepili. Ali ne prvi put, mislio je. âk ne ni danas. "Ne bi trebalo da ostavljate ku}u tako nezaklju~anu", re~e Dona. "Mogli bi da vas opelje{e, a to bi bila va{a krivica. âk i ogromna kapitalisti~ka osiguravaju}a dru{tva kaù da ako ostavi{ vrata ili prozor otklju~ane, oni ne}e da plate. To je glavni razlog {to sam u{la kad sam videla cedulju. Neko mora da bude ovde ako je nezaklju~ano." "Koliko si dugo ovde?" upita je Arktor. Mo`da je ona spre~ila postavljanje prislu{kiva~a; mo`da nije. Verovatno nije. Dona pogleda na svoj elektri~ni Tajmeksov ru~ni sat od dvadeset dolara, koji joj je on poklonio. "Oko trideset osam minuta. Hej." Njeno lice se ozari. "Bobe, imam kod sebe knjigu o vukovima - ho}e{ sad da je pogleda{? Ima gomila è{}eg sranja u njoj, ako ume{ da ukapira{." "@ivot je", re~e Beris, kao za sebe, "jedina te{ka stvar i ni{ta drugo; postoji samo jedan put, ceo teàk. Teàk toliko da vodi u grob. Svakog ~oveka i svaku stvar." "Jesam li dobro ~ula kad si rekao da }e{ prodati ku}u?" upita ga Dona. "Ili je to bilo - zna{, da sam sanjala? Ne mogu da ocenim; ono {to sam ~ula zvu~alo je odlepljeno i uvrnuto." "Svi mi sanjamo", re~e Arktor. Ako narkoman uvek poslednji saznaje da je narkoman, onda je mo`da mu{karac poslednji koji saznaje da li misli ono {to kaè, razmi{ljao je on. Pitao se koliko je tih burgija {to ih je Dona na~ula ozbiljno mislio. Pitao se koliko je bezumlje ovog dana - njegovo bezumlje - bilo stvarno, ili tek izazvano kao prenosno ludilo, usled okolnosti. Dona je za njega, oduvek, bila stoèrna ta~ka stvarnosti; za nju je to bilo osnovno, prirodno pitanje. Poèleo je da moè da odgovori.


64

7. Sutradan se Fred pojavio u svom skrembl-odelu da ~uje kako su postavljeni prislu{kiva~i. "[est holo-skenera koji sad rade u objektu - {est bi, mislimo, zasad trebalo da bude dovoljno - prenose sliku u siguran stan malo dalje niz ulicu, u istom bloku gde je i Arktorova ku}a", objasni Henk, rasprostiru}i tlocrt ku}e Boba Arktora na metalni sto izme|u njih. Fred se ohladio videv{i to, ali ne previ{e. Podigao je papir i razgledao poloàje raznih skenera, u raznim sobama, ovde i tamo, kako bi sve bilo pod neprestanom zvu~nom i video-prismotrom. "Zna~i, ja pregledam snimke u stanu", re~e Fred. "Koristimo ga kao mesto na kome se pregledaju snimci za osam - ili sad, verovatno, devet - ku}a i stanova pod prismotrom u tom kraju. Tako da }e{ naletati na ostale ljude na tajnom zadatku koji pregledaju svoje snimke. Tada mora{ da nosi{ svoje odelo." "Vide}e me kako ulazim u stan. Suvi{e je blizu." "Pretpostavljam, ali posredi je ogroman kompleks, stotine stanova, a to je jedini koji nam je elektronski odgovarao. Mora}e da posluì, bar dok ne dobijemo legalno iseljenje nekog drugog stana. Radimo na tome... dva bloka dalje, gde }e{ biti manje uo~ljiv. Otprilike za nedelju dana, pretpostavljam. Ako holo-snimci budu mogli da se prenose s prihvatljivom rezolucijom preko mikro-relejnih kablova i ITT linija kao raniji..." "Samo }u prodati pri~u da trpam neku ènsku u tom kompleksu, ako me Arktor ili Lakmen ili neki od tih glavonja vide da ulazim." To zaista nije mnogo komplikovalo stvari; zapravo, to }e skratiti njegovo nepla}eno vreme provedeno u putu, {to je predstavljalo va`nu stavku. Lako je mogao da se dokotrlja do sigurnog stana, pregleda snimke sa skenera, ustanovi {ta je va`no za njegov izve{taj, a {ta se moè odbaciti, a zatim da se vrlo brzo vrati - svojoj sopstvenoj ku}i, pomisli. Arktorovoj ku}i. Malo dalje uz ulicu ja sam Bob Arktor, osumnji~eni teàk narkos, na koga motre bez njegovog znanja, a onda svakih par dana nalazim izgovor da {mugnem niz ulicu, u stan gde sam Fred i gde premotavam kilometre i kilometre trake da vidim {ta sam uradio, a ~itav ovaj posao, mislio je, baca me u depresiju. Izuzev za{titu - i dragocena li~na obave{tenja - koje }e mi pruìti. Verovatno }e onaj koji me progoni biti uhva}en na holo-skenerima ve} tokom prve nedelje. Shvativ{i to, opustio se. "Dobro", re~e on Henku. "Dakle, vidi{ gde su postavljeni holo-skeneri. Ako treba da se servisiraju, to verovatno moè{ i sam da uradi{ dok si u Arktorovoj ku}i, ako nema nikog. Ti ina~e normalno ulazi{ u njegovu ku}u, zar ne?" Elem, sranje, pomisli Fred. Ako to uradim, onda }u se na}i na holo-snimcima. Tako da kad ih predam Henku, ja o~igledno moram biti jedna od osoba koja se na njima vidi, a to mi kvari posao.


65

Dosad nikad nije stvarno objasnio Henku kako zna ono {to zna o svojim osumnji~enima; on je informacije prenosio li~no kao Fred, delotvoran ure|aj za snimanje. Ali sad: audio i holo-skeneri, koji ne uklanjaju automatski sve ono {to ga moè identifikovati, kao {to to ~ini njegov usmeni izve{taj. Pojavi}e se Robert Arktor kako petlja oko skenera kad se pokvare, njegovo lice }e izroniti i ispuniti ekran. Ali, s druge strane, on }e prvi pregledati snimljene trake; jo{ moè da ukloni neke delove. Osim {to }e to zahtevati vremena i bri`ljivosti. Ali {ta da ukloni? Da izbri{e Arktora - potpuno? Arktor je osumnji~eni. Samo Arktora kad ide da petlja oko holo-skenera. "Ukloni}u snimke na kojima sam ja", re~e on. "Tako da me ne}ete videti. Kao mera uobi~ajene za{tite." "Naravno. Ti ranije nisi ovo radio?" Henk pruì ruku da mu pokaè par slika. "Koristi{ veliki ure|aj za brisanje koji uklanja svaki deo trake gde se ti pojavljuje{ kao dou{nik. To je {to se holoa ti~e; za audio, nema ustanovljenih pravila. Ipak, ne}e{ imati velikih problema. Za nas se podrazumeva da si ti jedna od osoba iz kruga Arktorovih prijatelja koji dolaze u tu ku}u - ti si ili Dìm Beris, ili Erni Lakmen, ili ârls Frek, ili Dona Hotorn..." "Dona?" On se nasmeja. U stvari, odelo se nasmejalo. Na svoj na~in. "Ili Bob Arktor", nastavi Henk, prou~avaju}i svoju listu osumnji~enih. "Stalno izve{tavam o samom sebi", re~e Fred. "Tako da }e{ morati da i sebe povremeno uklju~i{ u holo-trake koje nam predaje{, jer ako se sistematski bude{ uklanjao, onda mi moèmo postupkom eliminacije da zaklju~imo ko si ti, hteli to ili ne. Ono {to mora{ da uradi{, zapravo, jeste da sebe uklanja{ na - kako da ga nazovemo? - inventivan, umetni~ki... Do |avola, prava re~ je kreativan na~in... kao, recimo, tokom kratkih razdoblja kad si sam u ku}i i kad istraùje{, pregleda{ papire i ladice, ili servisira{ skener u vidnom polju drugog skenera, ili..." "Treba samo da jednom mese~no po{aljete nekog uniformisanog u ku}u", re~e Fred. "I naredite mu da kaè, 'Dobro jutro! Do{ao sam da servisiram ure|aje za prismotru koji su tajno postavljeni u va{em objektu, u va{em telefonu i va{im kolima.' Mo`da bi Arktor platio ra~un." "Arktor bi ga verovatno ucmekao, a zatim nestao." Fred u skrembl-odelu re~e: "Ukoliko Arktor ima toliko da krije. To nije dokazano." "Arktor mo`da krije poprili~no. Prikupili smo i obradili mno{tvo novih informacija o njemu. Nema ozbiljne sumnje: on je la`njak, nov~anica od tri dolara. On je prevarant. Zato ga drì na oku dok ne padne, dok ne budemo imali dovoljno ~vrstih dokaza da ga uhapsimo." "Ho}ete da podmetnemo robu?" "O tome }emo kasnije razgovarati." "Mislite da je on visoko u vrhu, zna{, S.S. Agencije?" "Ono {to mi mislimo nema nikakvog zna~aja za tvoj rad", re~e Henk. "Mi procenjujemo; ti podnosi{ izve{taj sa sopstvenim ograni~enim zaklju~cima. Time ne


66

èlim da te potcenjujem, ali mi imamo informacije, mno{tvo informacija, koje tebi nisu dostupne. Ukupnu sliku. Kompjuterizovanu sliku." "Arktor je osu|en na propast", re~e Fred. "Ako ne{to sprema. A iz onoga {to kaè{, naslu}ujem da sprema." "Veoma skoro bi trebalo da imamo optu`nicu protiv njega", re~e Henk. "A onda moèmo da zaklju~imo njegov slu~aj, {to }e nam svima pri~initi zadovoljstvo." Fred je stoi~ki zapamtio adresu i broj stana, a iznenada se prisetio da je vi|ao jedan mladi otka~eni par, koji je nedavno naglo nestao, kako ovde-onde ulazi i izlazi iz zgrade. ]orkirani su, a njihov stan oduzet u ove svrhe. Dopadali su mu se. Devojka je imala duga~ku kosu boje lana, nije nosila prslu~e. Jednom je pro{ao kolima kraj nje dok je vukla bakaluk i ponudio se da je poveze; razgovarali su. Ona je bila organski tip, volela je megavitamine, alge i sunce, lepa, stidljiva, ali ga je odbila. Sad je mogao da shvati i za{to. O~ito da su njih dvoje imali drogu. Ili, verovatnije, da su dilovali. S druge strane, ako je stan bio potreban, dovoljno je bilo uhapsiti ih za posedovanje, a to se uvek moglo dobiti. Za {ta bi, pitao se, vlasti mogle da koriste prljavu, ali veliku ku}u Boba Arktora, po{to Arktor bude odvu~en? Mo`da kao jo{ ve}i centar za obradu informacija, najverovatnije. "Dopala bi ti se Arktorova ku}a", re~e on naglas. "Oronula je i tipi~no narkomanski prljava, ali je velika. Lepo dvori{te. Mnogo `bunja." "To je dojavila i ekipa za postavljanje prislu{kiva~a. Neke izvanredne mogu}nosti." "Oni su - {ta? Dojavili su da ima 'mnogo mogu}nosti', je li tako?" Glas skrembl-odela luda~ki je klepetao, suvo i bezvu~no, {to ga je jo{ vi{e ljutilo. "Kakvih, na primer?" "Pa, jedna o~igledna mogu}nost: iz dnevne sobe se pruà pogled na raskrsnicu, tako da se mogu snimiti vozila koja prolaze i njihove tablice..." Henk je prou~avao svoje brdo papira. "Ali Bert kako-se-zva{e, koji je predvodio ekipu, misli da je ku}a namerno ostavljena da toliko propadne, kako se nama ne bi isplatilo da je preuzmemo. Kao ulaganje." "Na koji na~in? Na koji na~in propala?" "Krov." "Krov je savr{en." "Unutra{nja i spolja{nja boja. Stanje podova. Kuhinjski orman~i}i..." "Sranje", re~e Fred, ili, u svakom slu~aju, promumla odelo. "Arktor je mo`da ostavio da se sudovi nagomilaju, kao i |ubre, i nije obrisao pra{inu, ali, na kraju krajeva, tri tipa koja tamo ìve bez ènskih? @ena ga je ostavila; ène bi trebalo da rade sve te poslove. Da se Dona Hotorn uselila, kao {to je Arktor hteo, kao {to ju je preklinjao, ona bi je odràvala. Uostalom, svaka profesionalna ku}epaziteljska slu`ba mogla bi za pola dana da dovede celu ku}u u savr{eno stanje, {to se ~i{}enja ti~e. Kad je krov u pitanju, to me stvarno ljuti, jer..."


67

"Onda ti preporu~uje{ da je uzmemo kad Arktor bude uhap{en i izgubi vlasni{tvo." Fred, odelo, blenuo je u njega. "Elem?" ravnodu{no upita Henk, spremiv{i olovku. "Nemam nikakvo mi{ljenje. Ovako ili onako." Fred ustade sa stolice da po|e. "Ne}e{ jo{ da zbri{e{", re~e Henk, daju}i mu pokretom znak da ponovo sedne. Potraìo je ne{to me|u papirima na stolu. "Ovde imam dopis..." "Ti uvek ima{ dopise", re~e Fred. "Za svakoga." "Ovaj dopis", re~e Henk, "nalaè mi da te danas po{aljem u sobu 203, pre nego {to ode{." "Ako se ti~e onog govora protiv droge koji sam odrào u Klubu lavova, ve} su mi tupili oko toga." "Ne, nije to." Henk mu dobaci lepr{avu cedulju. "Ovo je ne{to drugo. Ja sam s tobom zavr{io, pa {to ne ode{ odmah tamo da to obavi{." Obreo se u potpuno beloj sobi s ~eli~nom opremom i ~eli~nim stolicama i ~eli~nim stolom, zakovanim za pod, u sobi nalik na bolni~ku, ~istoj, sterilnoj i hladnoj, s prejakim svetlom. U stvari, s desne strane je stajala vaga s natpisom PODE[AVANJE VR[I ISKLJUÎVO TEHNIÂR. Dvojica zamenika su ga posmatrala, obojica u punoj uniformi {erifove kancelarije Orind` Kauntija, ali s lekarskim oznakama. "Ti si policajac Fred?" upita jedan od njih, sa ~etvrtastim brkovima. "Da, gospodine", re~e Fred. Ose}ao se upla{eno. "Dobro, Frede, najpre mi dopusti da kaèm da se, kako nesumnjivo ve} zna{, tvoji izve{taji i ispitivanja nadziru i kasnije pregledaju kako bi se prou~ili, za slu~aj da je ne{to propu{teno prilikom prvog sastanka. To je SRP, naravno, i primenjuje se na sve policajce koji usmeno podnose izve{taj, ne samo na tebe." Drugi medicinski zamenik re~e: "Kao i svi ostali kontakti koje odràva{ sa odeljenjem, kao {to su telefonski kontakti i dopunske aktivnosti, poput tvog nedavnog javnog govora u Anahajmu za momke iz Rotari kluba." "Kluba lavova", re~e Fred. "Uzima{ li ti supstancu S?" upita levi medicinski zamenik. "To pitanje je", re~e drugi, "sporno, jer se podrazumeva da si u svom poslu primoran da to ~ini{. Zato nemoj da odgovara{. Ne {to bi te to inkriminisalo, ve} naprosto {to je sporno." On pokaza na sto gde je stajala gomila kocaka i ostalih svakojakih plasti~nih predmeta, kao i jo{ neke neobi~ne stvari koje policajac Fred nije uspevao da prepozna. "Do|i ovamo i sedi, policaj~e Frede. Mi }emo sada, nakratko, primeniti nekoliko lakih testova. To ti ne}e oduzeti mnogo vremena i ne}e biti nikakve fizi~ke nelagodnosti." "[to se onogo govora ti~e..." re~e Fred. "Ono o ~emu je ovde re~", re~e levi medicinki zamenik, sedaju}i i vade}i penkalo i neke formulare, "poniklo je iz nedavnog istraìvanja na odeljenju koje je


68

pokazalo da je nekolicina agenata na tajnom zadatku, koji su radili u ovom kraju, tokom proteklog meseca primljena u Klinike za nervnu afaziju." "Ti si svestan visokog stepena zavisnosti od supstance S?" upita Freda drugi zamenik. "Naravno", re~e Fred. "Razume se da jesam." "Sad }emo ti dati ove testove", re~e zamenik koji je sedeo, "ovim redosledom, po~ev od onog {to nazivamo BG ili..." "Vi mislite da sam ja zavisnik?" upita Fred. "To da li si ti zavisnik ili ne nije glavno pitanje, po{to se od vojnog odeljenja za hemijsko ratovanje u slede}ih pet godina o~ekuje neutrali{u}e sredstvo." "Ovi testovi se odnose ne na odlike supstance S koje stvaraju zavisnost ve} na... Uostalom, da}u ti najpre ovaj test Skup-Podloga, koji utvr|uje tvoju sposobnost da brzo razlikuje{ skup od podloge. Vidi{ ovaj geometrijski dijagram?" On spusti iscrtanu kartu ispred Freda, na sto. "Unutar naizgled besmislenih linija krije se poznat predmet koji bismo svi prepoznali. Ti treba da mi kaè{ {ta je..." Predmet. U julu 1969, Dòzef E. Bogen je objavio revolucionaran ~lanak 'Druga strana mozga: paralelni um'. U tom ~lanku naveo je tajanstvenog dr A. L. Vigana, koji je 1844. napisao: Um je u osnovi dvostruk, kao i organi putem kojih on dejstvuje. Ta zamisao mi se javila, i ja sam o njoj razmi{ljao duè od ~etvrt veka, a da nisam uspeo da na|em nijednu valjanu niti ~ak prihvatljivu zamerku. Smatram stoga da sam u stanju da dokaèm: (1) Da je svaka mo`dana hemisfera zasebna i savr{ena celina kao organ mi{ljenja: (2) Da se u obema hemisferama istovremeno moè odvijati zaseban i jasan proces razmi{ljanja i zaklju~ivanja. U svom ~lanku, Bogen je zaklju~io: 'Ja verujem (kao i Vigan) da svako od nas ima dva uma u jednoj li~nosti. Ima sijaset pojedinosti koje u ovom slu~aju treba redom izneti. Ali moramo se kona~no neposredno surotstaviti glavnom otporu Viganovom stavu: to jest, subjektivnom ose}anju koje svako od nas ima da smo Jedno. To unutarnje uverenje u Jednotu jeste najuvreènije mi{ljenje zapadnog ~oveka..." "...koji predmet i da ga pokaè{ na celom polju." Oni sa mnom igraju 'dobrog drota-zlog drota', mislio je Fred. "[ta je sve ovo?" upita on, gledaju}i zamenika, a ne dijagram. "Kladim se da je to zbog govora u Klubu lavova", re~e. Bio je siguran. Zamenik koji je sedeo re~e: "Kod mnogih koji uzimaju supstancu S dolazi do rascepa izme|u desne i leve mo`dane hemisfere. Nastaje gubitak pravog jedinstva, {to predstavlja o{te}enje kako u opaàjnom tako i u saznajnom sistemu, mada naizgled saznajni sistem nastavlja da radi normalno. Ali ono {to sad dolazi iz opaàjnog sistema zaga|eno je time {to je podeljeno, pa i ovaj drugi, stoga, postepeno prestaje da radi, sve vi{e slabe}i. Jesi li prona{ao poznat predmet na ovom crteù? Moè{ li da mi ga na|e{?"


69

Fred re~e: "Ne govorite valjda o naslagama te{kih metala u tragovima u neuroreceptorima? Nepovratan..." "Ne", re~e zamenik koji je stajao. "To nije o{te}enje mozga, ve} oblik trovanja, trovanja mozga. To je toksi~na mo`dana psihoza koja uti~e na tvoj opaàjni sistem tako {to ga razdvaja. Ono {to ima{ pred sobom, ovaj BG test, meri ta~nost s kojom tvoj opaàjni sistem deluje kao jedinstvena celina. Vidi{ li ovaj oblik ovde? Trebalo bi da ti odmah padne u o~i." "Vidim bocu koka-kole", re~e Fred. "Ta~an odgovor je boca gaziranog soka", re~e zamenik koji je sedeo, hitro ukloniv{i crte` i zameniv{i ga drugim. "Jeste li i{ta zapazili", re~e Fred, "prou~avaju}i moje izve{taje i tome sli~no? I{ta maglovito?" Govor je u pitanju, mislio je. "[ta je sa govorom koji sam odrào?" upita. "Jesam li tu pokazao disfunkciju obe strane mozga? Jeste li me zato dovukli ovamo na ove testove?" îtao je ve} o tim testovima za rascepljen mozak, koje je odeljenje s vremena na vreme primenjivalo. "Ne, ovo je rutinski postupak", re~e zamenik koji je sedeo. "Mi shvatamo, policaj~e Frede, da agenti na tajnom zadatku neizbe`no moraju da uzimaju drogu, po du`nosti; oni koji su morali da odu u savezne..." "Za stalno?" upita Fred. "Ne mnogi za stalno. Opet kaèm, ovo je o{te}enje opaàjnog sistema koje se tokom vremena moè popraviti kao..." "Mra~no", re~e Fred. "To mi sve zamra~uje." "Ima{ li neke unakrsne smetnje?" upita iznenada jedan od zamenika. "[ta?" nesigurno re~e on. "Izme|u hemisfera. Ako je o{te}ena leva hemisfera, tamo gde su obi~no sme{tene jezi~ke sposobnosti, onda je ponekad desna hemisfera zamenjuje koliko god je u stanju." "Ne znam", re~e on. "Ne, koliko ja znam." "Misli koje nisu tvoje. Kao da razmi{lja neka druga osoba ili drugi um. Ali druga~ije nego {to bi ti razmi{ljao. âk i strane re~i koje ne zna{. Koje je nau~io iz perifernog opaànja negde tokom tvog ìvota." "Ni{ta sli~no. To bih primetio." "Verovatno bi. Po ljudima s o{te}enjem leve hemisfere, koji su to prijavili, to je o~igledno veoma potresno iskustvo." "Pa, pretpostavljam da bih to primetio." "Nekad se verovalo da desna hemisfera uop{te nema jezi~kih sposobnosti, ali to je bilo pre nego {to je toliko ljudi drogama zeznulo svoju levu hemisferu i tako pruìlo desnoj priliku da nastupi. Da popuni vakuum." "Svakako }u dràti otvorene o~i", re~e Fred i za~u samo mehani~ki zvuk svog glasa, kao glas poslu{nog deteta u {koli. Kako se slaè da poslu{a svaku dosadnu zapovest koju mu name}u oni koji imaju vlast. Oni koji su vi{i od njega i u prilici da mu name}u svoju snagu i volju, bilo to razumno ili ne.


70

Samo pristani, mislio je. I radi ono {to ti se kaè. "[ta vidi{ na drugoj slici?" "Ovcu", re~e Fred. "Pokaì mi ovcu." Zamenik koji je sedeo naè se napred i okrete sliku. "Nesposobnost razlikovanja grupe i pozadine dovodi te u gomilu nevolja - umesto da ne vidi{ nikakve oblike, ti opaà{ pogre{ne oblike." Kao pse}e govno, pomisli Fred. Pse}e govno bi se sigurno smatralo pogre{nim oblikom. Po svakom merilu. On je... Podaci ukazuju na to da je ona nema, nià hemisfera, specijalizovana za ge{talt opaànje, po{to prevashodno sinteti~ki obra|uje priliv podataka. Govorna, vi{a hemisfera, za razliku od prve, po svoj prilici radi vi{e na logi~ki, analiti~ki, kompjuterski na~in, a nalazi pokazuju da je mogu}i razlog za mo`danu podeljenost kod ~oveka zapravo osnovna nepomirljivost jezi~kih funkcija s jedne, i sinteti~kih opaàjnih funkcija s druge strane. ...ose}ao mu~ninu i depresiju, gotovo isto toliko kao za vreme govora u Klubu lavova. "Tu nema nikakve ovce, zar ne?" upita. "Ali jesam li bio blizu?" "Ovo nije Ror{ahov test", re~e zamenik koji je sedeo, "u kome razni ispitanici mogu na razli~ite na~ine tuma~iti nejasnu mrlju. U ovom je ocrtan samo jedan osoben predmet, kao takav. U ovom slu~aju, to je pas." "[ta?" upita Fred. "Pas." "Kako znate da je pas?" On nije video nikakvog psa. "Pokaìte mi." Zamenik... Svoj eksperimentalni dokaz ovaj zaklju~ak nalazi u ìvotinji rascepljenog mozga, ~ije se dve hemisfere mogu izve`bati da opaàju, misle i delaju nezavisno. Kod ljudskog bi}a, u kome je re~eni~no mi{ljenje tipi~no sme{teno u jednu hemisferu, druga hemisfera se o~ito usavr{ava u druga~ijoj vrsti mi{ljenja, koja se moè nazvati paralelnom. Pravila i metode na osnovu kojih se re~eni~no mi{ljenje razvija u 'ovoj' strani mozga (strani koja govori, ~ita i pi{e) podvrgavani su analizi sintakse, semantike, matemati~ke logike, i tako dalje, tokom niza godina. Pravila po kojima se paralelno mi{ljenje razvija u drugoj strani mozga, zahteva}e prou~avanje tokom mnogih nastupaju}ih godina. ...okrete kartu; na pole|ini je bio iscrtan klasi~an jednostavan obris PSA, i Fred ga je sad prepoznao kao oblik ucrtan me|u linijama na prednjoj strani. U stvari, to je bila naro~ita vrsta psa: hrt, sa uvu~enim stomakom. "[ta to zna~i", re~e on, "{to sam umesto toga video ovcu?" "Verovatno samo psiholo{ka blokada", re~e zamenik koji je stajao, preme{taju}i teìnu s noge na nogu. "Tek kad pro|emo ceo set kartica, a onda obavimo nekoliko drugih testova..."


71

"Ono zbog ~ega je ovaj test bolji od Ror{ahovog", prekide ga zamenik koji je sedeo, vade}i naredni crte`, "jeste to {to nije zasnovan na tuma~enju; pogre{nih odgovora ima koliko god moè{ da zamisli{, ali samo jedan ta~an. Pravi predmet koji je Psihografi~ko ministarstvo SAD ucrtalo i overilo za svaku kartu ponaosob; to je ono {to je ta~no, jer je poslato iz Va{ingtona. Ti ga ili pogodi{ ili ne, a ako pokaè{ niz nepoga|anja, onda zasigurno ustanovljavamo funkcionalni poreme}aj opaànja i neko vreme te prosu{imo, dok kasnije ne poloì{ test." "Savezna klinika?" upita Fred. "Da. Sad, {ta vidi{ na ovom crteù, me|u ovim crnim i belim linijama?" Grad Smrti, mislio je Fred prou~avaju}i crte`. To je ono {to vidim: smrt u vi{e obli~ju, ne samo u jednom ispravnom obliku, ve} svuda. Male, metar i po visoke pla}ene ubice na kolicima. "Samo mi kaìte", re~e Fred, "da li vas je uzbunio govor u Klubu Lavova?" Dvojica medicinskih zamenika se pogleda{e. "Ne", re~e najzad onaj koji je stajao. "To je imalo veze sa razgovorom koji je - zapravo - bio nezvani~an, u stvari, samo neko proseravanje izme|u tebe i Henka. Pre oko dve nedelje... shvata{, postoji tehnolo{ki prazan hod u obradi svog tog |ubreta, svih tih sirovih informacija koje pristiù. Jo{ nisu stigli do tvog govora. U stvari, ni ne}e u slede}ih par dana." "[ta je bilo to proseravanje?" "Ne{to o ukradenom biciklu", re~e drugi zamenik. "Takozvanom sedmobrzincu. Ti si poku{avao da prokljuvi{ kud su nestale preostale tri brzine, je li tako?" Dvojica medicinskih zamenika ponovo su pogledala jedan drugoga. "Ti si mislio da su one ostavljene na podu garaè iz koje je ukraden?" "Do |avola", pobuni se Fred. "To je bila gre{ka ârlsa Freka, ne moja; on je sve uzbunio pri~aju}i o tome. Ja sam samo mislio da je to sme{no." BERIS: (Stoje}i nasred dnevne sobe sa silnim, velikim, novim, sjajnim biciklom, veoma zadovoljan.) Vidite {ta sam kupio za dvadeset dolara. FREK: [ta je to? BERIS: Bicikl, trka~ki desetobrzinac, doslovno nov-novcat. Video sam ga u kom{ijinom dvori{tu i priupitao za njega, a oni su imali ~etiri komada pa sam im ponudio dvadeset dolara u gotovom i oni su mi ga prodali. Obojeni ljudi. âk su ga i prebacili preko ograde umesto mene. LAKMEN: Nisam znao da za dvadeset dolara moè da se kupi gotovo nov desetobrzinac. ûdo jedno {ta se moè dobiti za dvadeset dolara. DONA: Li~i na onaj koji je imala jedna ènska {to stanuje preko puta mene, koji je }ornut pre nekih mesec dana. Verovatno su ga oni maznuli, ti crnci. ARKTOR: Naravno da jesu, ako imaju ~etiri komada. A tako jeftino prodaju. DONA: Treba da ga vrati{ ènskoj preko puta mene, njen je. U svakom slu~aju, trebalo bi da joj da{ da ga pogleda, da vidi da li je njen. BERIS: To je mu{ki bicikl. Ne moè biti njen.


72

FREK: [to kaè{ da je desetobrzinac kad ima samo sedam brzina? BERIS: (Zapanjeno.) [ta? FREK: (Prilaze}i biciklu i pokazuju}i.) Vidi, pet brzina ovde, dve brzine ovde na drugom kraju lanca. Pet i dva... Kad se opti~ka hijazma ma~ke ili majmuna razdeli po duìni, opaàji iz desnog oka odlaze samo u desnu hemisferu, a isto tako levo oko prenosi informacije samo levoj hemisferi. Ukoliko je ìvotinja, podvrgnuta ovakvoj operaciji, obu~ena da izabere izme|u dva simbola koriste}i samo jedno oko, kasniji testovi pokazuju da je ona u stanju da na~ini pravi izbor i uz pomo} drugog oka. No ako su nervne veze, pre svega ùljevito telo, razdvojene pre obuke, ono oko koje je od po~etka bilo pokriveno, kao i njegova hemisfera, moraju se iznova obu~iti. To jest, obuka se ne prenosi iz jedne hemisfere u drugu ukoliko su nervne veze prese~ene. To je osnovni eksperiment podeljenog mozga, koji su izveli Majers i Speri (1953; Speri, 1961; Majers, 1965; Speri, 1967). ...jesu sedam. To je, zna~i, samo semobrzinac. LAKMEN: Da, ali ~ak i trka~ki sedmobrzinac vredi dvadeset dolara. Ipak je napravio dobar pazar. BERIS: (@acnut.) Oni obojeni su mi rekli da je desetobrzinac. To je plja~ka. (Svi se okupljaju da pogledaju bicikl. Ponovo vi{e puta prebrojavaju brzine.) FREK: Sad sam izbrojao osam. [est napred, dve pozadi. To je osam. ARKTOR: (Logi~no.) Ali trebalo bi da ih ima deset. Ne postoje sedmobrzinci ni osmobrzinci. Bar ja nikad nisam ~uo za to. [ta mislite da se dogodilo s brzinama koje nedostaju? BERIS: Oni obojeni su sigurno radili na njemu, rastavljali ga nepropisnim alatom i bez tehni~kog znanja, a kad su ga ponovo sastavili, ostavili su tri brzine na podu u garaì. Verovatno su jo{ tamo. LAKMEN: Onda bi trebalo da traìmo da nam vrate brzine koje nedostaju. BERIS: (Ljutito premi{ljaju}i.) Ali u tome i jeste plja~ka: oni }e verovatno ponuditi da mi ih prodaju, ne da mi ih daju, kao {to bi trebalo. Pitam se {ta li su jo{ o{tetili. (Pregleda ceo bicikl.) LAKMEN: Ako odemo svi zajedno, da}e nam ih; moè{ da se kladi{, ~ove~e. Idemo, jel' vaì? (Gleda unaokolo, traè}i podr{ku.) DONA: Jeste li sigurni da ima samo sedam brzina? FREK: Osam. DONA: Sedam, osam. U svakom slu~aju, mislim, pre nego {to odete tamo, pitajte nekoga. Ho}u da kaèm, meni ne izgleda da su mu ne{to radili, u smislu da su ga rastavljali. Pre nego {to odete tamo i po~nete da im serete, ustanovite. Kapirate? ARKTOR: Ona je u pravu. LAKMEN: Koga treba da pitamo? Koga znamo ko je stru~njak za trka~ke bicikle?


73

FREK: Hajde da pitamo prvog na koga nai|emo. Hajde da ga izguramo napolje, a kad neki lik nai|e, pita}emo ga. Tako }emo dobiti nepristrasno mi{ljenje. (Oni zajedno izguraju bicikl pred ku}u, smesta sre}u mladog crnca koji parkira kola. Pokazuju na sedam - osam? - brzina i pitaju koliko ih ima, mada mogu da vide - osim ârlsa Freka - da ima samo sedam: pet na jednom kraju lanca, dve na drugom. Pet i dva daju sedam. U to mogu da se uvere sopstvenim o~ima. [ta se de{ava?) MLADI CRNAC: (Spokojno.) Ono {to treba da uradite jeste da pomnoìte broj brzina napred s brojem pozadi. To nije sabiranje nego mnoènje, zato {to, vidite, lanac preska~e od brzine do brzine, a u smislu odnosa brzina dobijate pet (Pokazuje na pet brzina.) puta jedna ili dve napred (Pokazuje na to.), {to vam daje jedan puta pet, {to je pet, a zatim kad prebacite ovom ru~icom na volanu (Pokazuje kako.) lanac preska~e na drugu od dve napred i ponovo se povezuje sa istih pet pozadi, {to je dodatnih pet. Vidite li kako to radi? Vidite, stepen brzina se uvek dobija uz pomo}... (Oni mu zahvaljuju i }utke uvoze bicikl natrag u ku}u. Mladi crnac, koga nikad ranije nisu videli i koji nema vi{e od sedamnaest godina i vozi neverovatno olupana, stara, teretna kola, nastavlja da zaklju~ava, a oni zatvaraju ulazna vrata na ku}i i samo stoje tu.) LAKMEN: Je l' neko ima neku drogu? 'Gde ima droge. ima i nade'. (Niko se... Svi dokazi ukazuju na to da razdvajanje hemisfera stvara dva nezavisna podru~ja svesti u jednoj istoj lobanji, {to }e re}i, u jednom organizmu. Ovaj zaklju~ak uznemiruje neke ljude koji svest smatraju nedeljivim svojstvom ljudskog mozga. Zaklju~ak izgleda preuranjen drugima, koji tvrde da dosad pokazane sposobnosti desne hemisfere ostaju na nivou automatizma. Postoji, sasvim sigurno, nejednakost hemisfera u dosada{njim slu~ajevima, ali to lako moè biti osobina pojedinaca koje smo prou~avali. Sasvim je mogu}e da, ukoliko se ljudski mozak podeli kod veoma mlade osobe, obe hemisfere u krajnjem ishodu odvojeno i nezavisno razviju mentalne sposobnosti visokog stepena, do nivoa koji postiè samo leva hemisfera normalnih pojedinaca. ...ne smeje.) "Mi znamo da si ti bio jedan od ljudi u toj grupi", re~e medicinski zamenik koji je sedeo. "Nije va`no koji. Niko od vas nije mogao da pogleda bicikl i uo~i jednostavnu matemati~ku radnju koja je potrebna da se ustanovi broj brzina u njegovom veoma malom sistemu." U zamenikovom glasu Fred je zapazio izvesnu samilost, na~in da bude ljubazan. "Takva radnja predstavlja test sposobnosti za mla|e srednjo{kolce. Jeste li svi bili uduvani?" "Ne", re~e Fred. "Takvi testovi sposobnosti daju se deci", re~e drugi medicinski zamenik. "Pa {ta nije bilo u redu, Frede?" upita prvi zamenik.


74

"Zaboravio sam", re~e Fred. Za}utao je na~as. a onda rekao: "Meni to li~i na saznajni zajeb, pre nego na opaàjni. Zar u takvim stvarima ne u~estvuje apstraktno mi{ljenje? Ne..." "Ti mo`da zami{lja{ da je tako", re~e zamenik koji je sedeo. "Ali testovi pokazuju da saznajni sistem zakazuje zato {to ne dobija ta~ne podatke. Drugim re~ima, ulazne informacije se deformi{u na takav na~in da kad po~ne{ da donosi{ zaklju~ke o onome {to vidi{, zaklju~uje{ pogre{no, zato {to..." Zamenik napravi pokret rukom, poku{avaju}i da na|e na~in da se izrazi. "Ali desetobrzinac ima sedam brzina", re~e Fred. "Ono {to smo videli bilo je ta~no. Dve napred, pet pozadi." "Ali niko od vas nije opazio kakav je njihov me|uodnos: pet pozadi sa svakom od prednje dve, kao {to vam je crnac rekao. Je li on bio visokoobrazovan ~ovek?" "Verovatno nije", re~e Fred. "Ono {to je crnac video", re~e zamenik koji je stajao, "razlikovalo se od onog {to ste vi videli. On je video dva zasebna spoja izme|u zadnjeg i prednjeg sistema brzina, dve istovremene razli~ite veze koje su za njega bile uo~ljive izme|u prednjih brzina povezanih sa svakom od pet zadnjih ponaosob... Ono {to ste vi videli bila je jedna veza sa svim zadnjim brzinama." "Ali to bi onda bilo {est brzina", re~e Fred. "Dve prednje brzine, ali jedna veza." "[to je neta~no opaànje. Crnog momka niko tome nije nau~io; ono {to su ga nau~ili, ako ga je uop{te neko u~io, jeste da shvati, saznajno, {ta zna~e te dve veze. Svima vama je jedna od njih sasvim promakla. U stvari, iako ste izbrojali prednje brzine, vi ste ih opazili kao celinu." "Slede}i put }u biti bolji", re~e Fred. "Koji slede}i put? Kad kupi{ }ornuti desetobrzinac? Ili kad bude{ apstraktno obra|ivao sve dnevne opaàje?" Fred o}uta. "Hajde da nastavimo test", re~e zamenik koji je sedeo. "[ta vidi{ na ovome, Frede?" "Plasti~no pse}e govno", re~e Fred. "Kao ono {to prodaju ovde u Los An|elesu. Mogu li sad da idem?" Opet se ponavljao govor iz Kluba lavova. Oba zamenika se, me|utim, nasmeja{e. "Zna{, Frede", re~e onaj {to je sedeo, "ako si u stanju da tako zadrì{ smisao za humor, mo`da }e{ i uspeti." "Uspeti?" ponovi Fred. "Uspeti {ta? Da u|em u tim? Da sredim ènsku? Da se popravim? Da zadovoljim? Da ukapiram? Da govorim suvislo? Da zaradim? Da stignem na vreme? Objasnite svoje izraze. Na latinskom se 'uspeti uraditi' kaè facere, {to me uvek podse}a na tucere, {to je latinska re~ za 'tucati', a meni se... Mozak vi{ih ìvotinja, uklju~uju}i i ~ovekov, jeste dvostruki organ, sastavljen od desne i leve hemisfere, koje su povezane uzinom nervnog tkiva nazvanom ùljevito


75

telo. Pre nekih petnaest godina, Ronald E. Majers i R. V. Speri, tada na îka{kom univerzitetu, do{li su do iznena|uju}eg otkri}a: kad se prese~e ova veza izme|u dve polovine velikog mozga, svaka hemisfera funkcioni{e nezavisno, kao da je celovit mozak. ...u poslednje vreme ne diè, ni za kakvo sranje, plasti~no ili neko drugo, ili za ma kakvo sranje. Ako ste vi momci neki psiholozi i ako ste slu{ali moje beskona~ne informativne razgovore sa Henkom, na {ta se, do |avola, Dona pali? Kako da joj se pribliìm? Ho}u re}i, kako se to radi? Sa takvom slatkom, jedinstvenom, tvrdoglavom ènskicom?" "Svaka devojka je razli~ita", re~e zamenik koji je sedeo. "Mislim, da joj se pribliìm na moralan na~in", re~e Fred. "Ne da je narokam pilulama i pi}em i da joj ga onda utrpam dok leì na podu u dnevnoj sobi." "Kupi joj cve}e", re~e zamenik koji je stajao. "[ta?" upita Fred, a o~i mu se, kroz odelo, razroga~i{e. "U ovo doba godine moè{ da na|e{ sitno prole}no cve}e. Na de~jem odeljenju ili, recimo, kod Penija ili Kej Marta. Ili azaleju." "Cve}e", promrmlja Fred. "Mislite, plasti~no cve}e ili pravo cve}e? Pravo, pretpostavljam." "Plasti~no ni{ta ne valja", re~e zamenik koji je sedeo. "Izgleda kao da je... pa, la`no. Nekako la`no." "Mogu li sad da idem?" upita Fred. Po{to su pogledali jedan u drugog, oba zamenika klimnu{e glavom. "Proceni}emo te neki drugi put, Frede", re~e onaj {to je stajao. "Nije toliko hitno. Henk }e te obavestiti o vremenu slede}eg sastanka." Iz nekog nejasnog razloga Fredu je do{lo da se rukuje s njima pre nego {to ode, ali nije; samo je oti{ao, ni{ta ne rekav{i, malo poti{ten i pomalo zbunjen, verovatno zbog toga {to su mu tako iznenada naleteli s levog krila. Prou~avali su moj materijal, mislio je, poku{avaju}i da prona|u znake da sam odlepio, a neke su i prona{li. Dovoljno, u svakom slu~aju, da ho}e da me testiraju. Prole}no cve}e, pomisli kad je stigao do lifta. Sitno cve}e; ono verovatno raste nisko pri zemlji i mnogo ljudi gazi po njemu. Da li raste u divljini? Ili u nekim posebnim industrijskim saksijama ili ogromnim zatvorenim farmama? Pitam se kako izgleda unutra{njost. Polja i tome sli~no, neobi~ni mirisi. I, pitao se, gde li se to nalazi? Kuda ide{ i kako donde dospeva{ i kako tamo ostaje{? Kakvo je to putovanje i kakvu kartu treba kupiti? I od koga se kupuje karta? I, mislio je, voleo bih da povedem nekog sa sobom kad po|em tamo, mo`da Donu. Ali kako to da pita{, da to pita{ ènsku, kad ne zna{ ~ak ni kako da joj se pribliì{? Kad si je muvao i nisi ni{ta postigao - ~ak ni prvi korak. Treba da poùrimo, mislio je, zato {to }e svo poljsko cve}e, o kome su mi pri~ali, kasnije uvenuti. 8.


76

Na putu do ku}e Boba Arktora, gde se obi~no mogla na}i gomila glavonja èljna veselog provoda i duvke, ârls Frek je razra|ivao zvr~ku da nasanka starog Berisa, da mu vrati za `vaku o ù~i onog dana u restoranu kod 'Tri }emaneta'. U glavi je, ve{to izbegavaju}i radarske zamke koje je policija posvuda dràla (policijski kamioneti s radarom, koji su kontorlisali voza~e, obi~no su bili maskirani kao stari olupani Folksvagenovi kombiji, obojeni u zagasitosme|e, a vozili su ih bradati krelci; kad bi ugledao takve kamionete, usporavao je), premotavao pretpremijeru filma sa svojom zvr~kom: FREK: (Nehajno.) Danas sam kupio biljku metedrina. BERIS: (S podsme{ljivim izrazom lica.) Metedrin je beni, kao i spid; to je krenk, to je kristal, to je amfetamin, pravi se sinteti~ki, u laboratoriji. Tako da nije ogranski, kao trava. Ne postoji biljka metedrina kao {to postoji biljka trava. FREK: (Daju}i mu {lagvort.) Ho}u da kaèm, nasledio sam ~etrdeset hiljada od jednog ujaka i kupio biljku sakrivenu u garaì nekog tipa, gde on pravi metedrin. Ho}u da kaèm, ima fabriku u kojoj pravi met. Biljka u smislu..." Nije uspevao da uobli~i sasvim ta~nu re~enicu dok je vozio, jer je njegov mozak delimi~no pratio okolna vozila i semafore; ali je znao da }e, kad stigne do Bobove ku}e, super dobro sloìti pri~u za Berisa. I naro~ito ako tamo bude gomila ljudi, Beris }e se upecati na mamac i svima }e se smesta pokazati kao o~igledan i nesumnjiv dupeglavac. A tako }e mu super vratiti milo za drago, jer Beris vi{e no iko drugi ne podnosi da se neko sprda na njegov ra~un. Kad je zaustavio kola, sreo je Berisa napolju kako radi oko kola Boba Arktora. Hauba je bila podignuta, a Beris i Arktor su stajali zajedno, sa hrpom automobilskog alata. "Vozdra, ~ove~e", re~e Frek, zalupiv{i vrata na kolima i nehajno se gegaju}i prema njima. "Berise", re~e on odmah, spustiv{i ruku na Berisovo rame da bi mu privukao pa`nju. "Kasnije", progun|a Beris. Na sebi je imao radni kombinezon; mazivo i sli~ne stvari prekrivali su i ina~e prljavu tkaninu. Frek re~e: "Danas sam kupio biljku metedrina." Nestrpljivo se mr{te}i, Beris re~e: "Kolika je?" "[ta ho}e{ time da kaè{?" "Kolika je biljka?" "Pa", re~e Frek, pitaju}i se kako da nastavi. "Koliko si je platio?" upita Arktor, tako|e mastan od popravke kola. Skinuli su karburator, opazi Frek, filter za vazduh, creva i sve. Frek re~e: "Desetak dolara." "Dìm bi ti je nabavio i jeftinije", re~e Arktor, nastavljaju}i da radi. "Zar ne, Dìme?" "Biljke metedrina dele se gotovo dàbe", re~e Beris.


77

"Ovo je ~itava jebena garaà!" pobuni se Frek. "Fabrika! Izbacuje milion tableta na dan - ma{inerija za pravljenje tableta i sve to. Sve!" "Sve to ko{ta deset dolara?" upita Arktor. "Ne u ovom kraju", nelagodno re~e Frek. "Hej, zajebite to, momci." Prekinuv{i sa radom - Beris je ~esto prekidao s radom, bilo da mu se neko obra}ao ili ne - Beris re~e: "Zna{, Frek, ako guta{ ili se bode{ sa previ{e metedrina, po~inje{ da govori{ kao Paja Patak." "Pa?" upita Frek. "Onda niko ne moè da te razume", re~e Beris. Arktor re~e: "[ta si rekao, Berise? Nisam te razumeo." Lica ozarenog od odu{evljenja, Beris je opona{ao glas Paje Patka. Frek i Arktor su se cerekali i uìvali. Beris je nastavio, pokazav{i najzad na karburator. "[ta je s karburatorom?" upita Arktor, prestav{i da se smeje. Beris, obi~nim glasom, ali i dalje se {iroko osmehuju}i, re~e: "Iskrivljena ti je klapna za vazduh. Treba servisirati ceo karburator. Ina~e }e ti se vazduh zatvoriti dok vozi{ autoputem i onda }e motor da ti presisa i crkne, a neki dupeglavac }e ti lupiti kalpi{. A mogu}e je, osim toga, da ti ~ist benzin koji se sliva niz zidove cilindara - ako to bude predugo trajalo - spere svo ulje za podmazivanje, pa }e ti cilindri izgoreti i biti trajno o{te}eni. A onda }e{ morati da ih ponovo narezuje{." "Za{to je klapna za vazduh iskrivljena?" upita Arktor. Slegnuv{i ramenima, Beris nastavi da rastavlja karburator, ne daju}i odgovor. Ostavio je to Arktoru i ârlsu Freku, koji nisu ni{ta znali o motorima, naro~ito o sloènim popravkama kakva je ova. Izlaze}i iz ku}e, Lakmen, odeven u elegantnu ko{ulju i tesne leviske, nose}i knjigu pod mi{kom i tamne nao~are na nosu, re~e: "Telefonirao sam i upravo proveravaju za koliko }e te ojaditi servisiranje karburatora na ovim kolima. Javi}e se uskoro, pa sam ostavio ulazna vrata otvorena." Beris re~e: "Mogao bi da ugradi{ ~etvorokomorni umesto ova dva, kad si ve} u radnji. Ali mora}e{ da stavi{ novu usisnu cev. Moèmo da dobijemo polovnu za male pare." "Imao bi previsok me|ugas", re~e Lakmen, "sa, recimo, Ro~esterovim ~etvorokomornim - jesi li na to mislio? A ne bi prebacivao kako treba. Ne bi prebacivao u vi{i stepen." "Dizne za me|ugas bi se mogle zameniti manjim diznama", re~e Beris, "koje bi to nadoknadile. I sa tahometrom koji bi pokazivao broj obrtaja u minuti, kako ne bi prebacio broj obrtaja. Po tahometru bi znao kad ne prebacuje u vi{i stepen. Obi~no je dovoljno pustiti papu~icu gasa da bi se pre{lo u vi{i stepen, ako automatski prenos to ne uradi. Znam i gde moèmo da nabavimo tahometar. U stvari, ja imam jedan." "Da", re~e Lakmen, "pa, ako on legne na gas do daske u preticajnoj brzini da bi naglo dobio obrtnu silu u nekom hitnom slu~aju na autoputu, ono bi prebacilo u niì stepen i nabilo toliki broj obrtaja da bi izbilo zaptivak klipa ili ne{to gore, mnogo gore. Razbucalo ~itav motor."


78

Beris, strpljivo, re~e: "On bi video da igla na tahometru ska~e i smanjio bi gas." "Dok preti~e?" upita Lakmen. "Na pola puta kraj jebenog {lepera? Sranje, morao bi da nastavi da nabija gas, s previsokim brojem obrtaja ili bez njega; morao bi pre da pusti da mu motor eksplodira nego da smanji gas, jer ako smanji gas nikad ne}e obi}i ono {to poku{ava da pretekne." "Zamah", re~e Beris. "Kod ovako te{kih kola, zamah bi ga izvukao ~ak i ako pusti gas." "A {ta }emo s uzbrdicom?" upita Lakmen. "Zamah te ne nosi bogzna kako daleko uzbrdo kad preti~e{." Arktoru, Beris re~e: "Koliko su ova kola..." Saè se da vidi koje su marke. "Ovaj..." Usne su mu se pomicale. "Olds." "Te{ka su oko pet stotina kila", re~e Arktor. ârls Frek opazi kako je on namignuo Lakmenu. "Onda si u pravu", sloì se Beris. "Ne bi bilo dovoljno mase za ubrzanje kod tako male teìne. Ili bi?" On pipaju}i potraì olovku i ne{to na ~emu bi pisao. "Pet stotina kila koje se kre}u brzinom od sto {ezdeset kilometara na sat daju silu koja je jednaka..." "Tih pet stotina kila", dodade Arktor, "uklju~uje i putnike i pun rezervoar i sanduk cigala u prtlja`niku." "Koliko putnika?" upita Lakmen ravnodu{no. "Dvanaest." "To je {est pozadi", re~e Lakmen, "i {est..." "Ne", re~e Arktor, "to je jedanaest pozadi i voza~ koji sam sedi napred. Tako da bi, vidite, bilo vi{e teìne na zadnjim to~kovima, radi pogona. Da ne bi zanosio." Beris nemirno diè pogled. "Ova kola zanose?" "Ukoliko nema{ jedanaest ljudi koji se voze pozadi", re~e Arktor. "Onda bi bilo bolje da prtlja`nik natovarimo vre}ama peska", re~e Beris. "Tri vre}e od po sto kila peska. Onda bi putnici mogli da se rasporede jednako i bilo bi im udobnije." "A da stavimo u prtlja`nik jedan sanduk sa tri stotine kila zlata?" upita ga Lakmen. "Umesto tri od sto kila..." "Ho}e{ li da olabavi{ malo?" upita Beris. "Poku{avam da izra~unam silu ubrzanja za ova kola ako se kre}u sto {ezdeset na sat." "Ne}e mo}i da idu sto {ezdeset", re~e Arktor. "Jedan cilindar im je crk'o. Hteo sam da ti kaèm. Izbacio mi je klipnja~u sino}, kad sam se vra}ao ku}i iz dragstora." "Za{to onda skidamo karburator?" upita Beris. "Za to moramo da skinemo celu glavu motora. U stvari, mnogo vi{e. U stvari, mo`da ti je pukao blok. Pa mo`da zato ne}e da upali." "Zar tvoja kola ne}e da upale?" upita Frek Boba Arktora. "Ne}e da upale", re~e Lakmen, "zato {to smo skinuli karburator." Zbunjen, Beris re~e: "Za{to smo skinuli karburator? Zaboravio sam."


79

"Da zamenimo sve opruge i ostale sitne drangulije", re~e Arktor. "Tako da se ne bi ponovo zajebao i gotovo nas ubio. Tako nam je posavetovao mehani~ar sa stanice Junion." "Kad vi skotovi ne biste blebetali", re~e Beris, "kao gomila dileja na spidu, ja bih mogao da zavr{im ra~unanje i da vam kaèm kako bi se ovaj automobil sa svojom teìnom pona{ao sa ~etvorokomornim Ro~esterovim karburatorom, prilago|enim uz pomo} manjih dizni za me|ugas." Sad je bio istinski ljut. "Zato UMUKNITE!" Lakmen otvori knjigu koju je nosio. Onda se napeo, mnogo vi{e nego obi~no; njegov veliki grudni ko{ se ra{irio, bicepsi tako|e. "Berise, pro~ita}u ti ne{to." On po~e da ~ita iz knjige, naro~ito te~no. "'Onaj kome je dato da vidi Hrista stvarnije nego ijednu drugu stvarnost...'" "[ta?" upita Beris. Lakmen nastavi da ~ita. "'...nego ijednu drugu stvarnost na svetu, Hrista svuda prisutnog i svuda sve ve}eg, Hrista kao kona~no odre|enje i plazmati~no Na~elo Vaseljene...'" "[ta je to?" upita Arktor. "[arden. Tejar d [arden." "Boè, Lakmene", re~e Arktor. "'...taj ~ovek odistinski ìvi u prostoru gde ga nikakva vi{estrukost ne moè ugroziti, a koji je, bez obzira na to, najdelatnija radionica vaseljenskog ispunjenja.'" Lakmen zatvori knjigu. S velikom dozom straha, ârls Frek se postavi izme|u Berisa i Lakmena. "O'ladite, momci." "Sklanjaj se s puta, Frek", re~e Lakmen, povla~e}i unazad desnu ruku, nisko, za {irok, ubita~an udarac na Berisa. "Hajde, Berise, opau~i}u te da }e{ do sutra biti u nesvesti, zato {to tako razgovara{ sa boljima od sebe." Sa krikom jezivog, dopadljivog straha, Beris ispusti svoju filcanu olovku i blok i kao bez glave potr~a prema otvorenim ulaznim vratima ku}e, dovikuju}i dok je tr~ao: "ûjem telefon u vezi sa servisiranjem karburatora." Oni su ga gledali kako odlazi. "Samo sam ga zavitlavao", re~e Lakmen, trljaju}i donju usnu. "[ta ako uzme pi{tolj i prigu{iva~?" upita Frek, uznemiren preko svake mere. Postepeno se pomerao prema svojim parkiranim kolima, da se hitro skloni iza njih ako se Beris pojavi pucaju}i. "Hajdemo", re~e Arktor Lakmenu; oni se ponovo zajedni~ki baci{e na posao oko kola, dok se Frek upla{eno smucao oko svog automobila, pitaju}i se za{to je danas odlu~io da svrati ovamo. Danas nije bilo vesele atmosfere, ba{ nikakve, kao {to je obi~no bivalo. Od samog po~etka je osetio lo{e vibracije ispod zavitlavanja. [ta u koju pizdu materinu ne valja? - upitao se i natmureno se vratio do svojih kola, da ih upali. Ho}e li se stvari pogor{ati i zapetljati i ovde, pitao se, kao {to se to dogodilo u ku}i Dèrija Fejbina tokom poslednjih nekoliko nedelja provedenih sa njim? Ovde je nekad bilo veselo, mislio je, svi su uìvali i uduvavali se, daju}i mu po esid roku,


80

naro~ito po Stounsima. Dona je sedela u svojoj ko`noj jakni i ~izmama, pune}i kapsule, Lakmen zavijao dòinte i pri~ao o seminaru o pu{enju droge i motanju dòinta koji je nameravao da organizuje na Kalifornijskom univerzitetu, i o tome kako }e jednog dana iznenada zamotati savr{en dòint, a on }e biti stavljen pod staklo, u helijum, u Konstitju{n Holu, kao deo ameri~ke istorije sa ostalim eksponatima od podjednakog zna~aja. Kad se osvrnem unatrag, mislio je, ~ak i na ono kad smo Dìm Beris i ja sedeli kod ]emaneta pre neki dan... ~ak je i tada bilo bolje. Dèri je po~eo, pomisli on; to je ono {to dolazi ovamo, ono {to je bilo kad su odneli Dèrija. Kako mogu toliko lepi dani i doga|aji i trenuci da tako brzo postanu ru`ni, i to bez ikakvog razloga, bez ikakvog pravog razloga? Samo - promena. Bez i~eg {to ju je izazvalo. "Ja kidam", re~e on Lakmenu i Arktoru, koji su ga gledali kako turira ma{inu. "Nemoj, ostani, hej, ~ove~e", re~e Lakmen s ljubaznim osmehom. "Potreban si nam. Ti si burazer." "Neee, bri{em ja." Iz ku}e se oprezno pojavi Beris. Nosio je ~eki}. "Bio je pogre{an broj", povika on, kre}u}i se napred veoma oprezno, zastajkuju}i i zveraju}i kao onaj rakoliki stvor u drajv-in bioskopu. "[ta }e ti ~eki}?" upita Lakmen. Arktor re~e: "Da popravi motor." "Palo mi je na pamet da ga ponesem", objasni Beris, vrativ{i se smotreno do Oldsa, "po{to sam bio unutra i primetio ga." "Najopasnija vrsta ljudi", re~e Arktor, "jesu oni koji se pla{e sopstvene senke." To je bilo poslednje {to je Frek ~uo odvoze}i se kolima; razmi{ljao je o tome {ta je Arktor hteo da kaè, da li je pri tom mislio na njega, ârlsa Freka. Osetio je stid. Ali sranje, pomisli, {to da ostanem kad je toliko ~upavo? Gde je tu kukavi~luk? Nikad ne u~estvuj u ru`nim scenama, podseti on samog sebe; to je bio njegov ìvotni moto. I tako se sad odvezao, ne osvr}u}i se. Neka se me|usobno ukokavaju, mislio je. Kome su oni potrebni? Ali bilo mu je te{ko, zaista te{ko, da ih ostavi po{to je prisustvovao toj mra~noj promeni, i ponovo se pitao za{to, i {ta ona zna~i, ali onda mu je sinulo da }e stvari mo`da po}i drugim pravcem i na bolje, i to ga je razveselilo. U stvari, podstaklo ga je da odmota kratak izmi{ljeni film u glavi dok je vozio izbegavaju}i nevidljiva policijska kola: SVI SU SEDELI TAMO KAO I PRE. âk i ljudi koji su bili mrtvi ili na~isto odlepljeni, kao Dèri Fejbin. Svi su sedeli ovde i onde na nekakvom blistavom belom svetlu, koje nije bilo dnevna svetlost ve} neka svetlost bolja od toga, kao nekakvo more koje se prostiralo pod njima i iznad njih. Dona i jo{ par ènskih izgledale su tako seksi - nosile su haltere i vru}e pantalonice, ili tesne majice bez prslu~eta. Mogao je da ~uje muziku, iako nije uspeo sasvim da razabere koja je to stvar i sa koje plo~e. Mo`da Hendriks! - pomisli. Da, stara


81

Hendriksova stvar, ili je sad odjednom to bila Dènis. Svi oni: Dìm Kro~e, Dènis, ali prvenstveno Hendriks. "Pre nego {to umrem", mrmljao je Hendriks, "dajte da proìvim ìvot kako ja ho}u", a tad se izmi{ljeni film smesta prekinuo, jer je on zaboravio da je Hendriks mrtav, kao i to kako su umrli Hendriks i Dòplinova, Kro~ea da i ne pominjemo. Hendriks i Dènis koji overdoziraju na smeku, oboje, dvoje tako finih i kul ljudi, dva ne~uvena ljudska bi}a, i on se seti kako je ~uo da je Dènisin agent njoj davao samo par stotina dolara tu i tamo; ostatak nije mogla da dobije, sve {to je zaradila, zbog sklonosti ka pi}u. A onda u glavi za~u njenu pesmu 'Sve je usamljenost', i po~e da pla~e. I u tom stanju nastavi da vozi ku}i. U dnevnoj sobi, sede}i sa svojim prijateljima i poku{avaju}i da ustanovi da li mu treba nov karburator, servisiran karburator, ili izmenjeni karburator sa usisnom cevi, Robert Arktor je ose}ao nemu, stalnu prismotru, elektronsko prisustvo, holo-skenera. A to mu je prijalo. "Izgleda{ veseo", re~e Lakmen. "Da sam ja puk'o sto dolara, ne bih bio veseo." "Odlu~io sam da vozim ulicom dok ne nai|em na neki Olds kao {to je moj", objasni Arktor, "a zatim da mu skinem karburator i ne platim ni{ta. Kao i svi ostali koje poznajemo." "Naro~ito Dona", sloì se Beris. "Voleo bih da nije bila tu onog dana dok smo mi bili napolju. Dona krade sve {to moè da ponese, a ako ne moè da ponese, telefonira svojim pajta{ima lopuàma i oni se pojave i odnesu to umesto nje." "Ispri~a}u vam pri~u koju sam ~uo o Doni", re~e Lakmen. "Vidite, Dona je jednom stavila ~etvrt dolara u jedan od onih automata za po{tanske marke, u kojima ima ~itava rolna maraka, a ma{ina je bila pokvarena i samo je nastavila da izbacuje marke. Kona~no, ona je imala pun ceger. Ma{ina je i dalje izbacivala. Na kraju, ona je imala nekih - ona i njeni prijatelji lopuè su ih prebrojali - osamnaest i vi{e hiljada po{tanskih maraka od petnaest centi. Elem, to je bilo kul, ali {ta }e Dona Hotorn da radi s tolikim markama? Nikad u ìvotu nije napisala pismo, osim svom advokatu da tuì nekog tipa koji ju je izradio prilikom jedne {eme." "Dona to radi?" upita Arktor. "Koristi advokata da naplati obaveze iz nezakonite transakcije? Kako moè to da uradi?" "Verovatno samo kaè da joj tip duguje lovu." "Zamisli da od advokata dobije{ ljutito pismo u stilu 'plati ili }e{ na sud', u vezi s nekom {emom", re~e Arktor, ~ude}i se Doni, kao {to je ~esto ~inio. "U svakom slu~aju", nastavi Lakmen, "ona se tako zatekla s cegerom u kome je bilo najmanje osamnaest hiljada po{tanskih maraka od petnaest centi, i {ta, do |avola, s njima da radi? Ne moè da ih preproda po{ti. U svakom slu~aju, kad po{ta do|e da servisira automat, zna}e da se pokvario, a svako ko se pojavi na {alteru s tolikim markama od petnaest centi, pogotovu s celom rolnom - sranje, odmah }e ukapirati; u stvari, oni }e i ~ekati Donu, je l' tako? Zato je ona razmislila o tome - naravno, po{to je utovarila rolnu maraka u svoj Em-dì i odvezla se - a onda je pozvala jo{ nekoliko onih kretenskih lopuà s kojima radi i naterala ih da se odvezu tamo s nekakvim pneumatskim


82

~eki}em, koji ima hla|enje na vodu i prigu{iva~ zvuka na vodu, stvarno otka~ena specijalna stvar koju su, Hriste, tako|e maznuli, i oni su izvadili automat za marke iz betona usred no}i i odneli ga njenoj ku}i, u jednom Ford ran~eru. Koji su verovatno tako|e maznuli. Za marke." "Ho}e{ da kaè{ da je prodala marke?" upita Arktor, zadivljen. "Iz automata? Jednu po jednu?" "Oni su postavili - u svakom slu~aju, tako sam ~uo - oni su premestili automat za marke na prometnu raskrsnicu gde prolazi mnogo ljudi, ali podalje s vidika da ga ne zapazi po{tanski kamion, i pustili su ga u rad." "Pametnije bi bilo da su samo obili kasu za nov~i}e", re~e Beris. "I tako su, dakle, prodavali marke", re~e Lakmen, "nekoliko nedelja dok se automat nije ispraznio, kao {to je, na kraju, naravno i morao. Jebi ga, a {ta dalje? Mogu da zamislim Donin mozak kako razmi{lja o tome tokom tih nedelja, njen selja~ki mozak... porodica joj je seoskog porekla, iz neke Evropske zemlje. U svakom slu~aju, dok je automatu ponestalo maraka, Dona je re{ila da ga pretvori u ma{inu za sokove, {to je daleko od po{te - takvi se automati stvarno ~uvaju. A za to se zauvek ide u }orku." "Je li to istina?" upita Beris. "[ta je li istina?" upita Lakmen. Beris re~e: "Ta devojka je poreme}ena. Trebalo bi je silom poslati u ludnicu. Shvatate li da su svima nama uve}ani porezi zato {to je ona ukrala te marke?" Glas mu je opet bio ljutit. "Pi{i vladi i kaì im", re~e Lakmen, a izraz lica mu je bio hladan od ga|enja prema Berisu. "Traì od Done marku da po{alje{ pismo; proda}e ti jednu." "Po punoj ceni", re~e Beris, jednako ljut. Holo-skeneri }e, mislio je Arktor, imati kilometre i kilometre ovoga na svojim skupim trakama. Ne kilometre i kilometre prazne trake, ve} kilometre i kilometre utripovane trake. Ono {to se de{ava dok Robert Arktor sedi pred holo-skenerom nije toliko va`no, razmi{ljao je; va`nije je ono {to se doga|a - bar za njega... za koga?... za Freda - dok je Robert Arktor negde drugde ili spava, a ostali se nalaze u vidnom polju skenera. Zato treba da se izgubim, mislio je, kako sam isplanirao, ostavljaju}i te momke ovde, i da po{aljem druge poznanike ovamo. Moram se postarati da moja ku}a odsad bude super pristupa~na. A tad se u njemu rodi stra{na, ru`na misao. Pretpostavimo da kad budem pregledao trake ugledam Donu kad je ovde - kako otvara prozor ka{ikom ili noèm - i kako se uvla~i unutra i uni{tava moju imovinu i krade. Jedna druga Dona: ènska kakva stvarno jeste, ili u svakom slu~aju kakva je kad je ne vidim. Filozofski trip 'kad drvo padne u {umi'. Kakva je Dona kad je niko ne gleda? Da li se, pitao se on, ta ne`na, ljupka promu}urna i veoma dobra, superdobra devojka iznenada pretvara u ne{to podmuklo? Ho}u li videti promenu koja }e mi oduvati mozak? Dona ili Lakmen, bilo ko do koga mi je stalo. Kao ku}ni ljubimac, ma~ka ili pas kad nisi kod ku}e... ma~ka prazni jastu~nicu i kre}e da trpa u nju tvoje dragocenosti:


83

elektri~ni sat i radio, aparat za brijanje, sve {to moè da natrpa pre nego {to se ti vrati{: potpuno druga ma~ka dok te nema, koja te pelje{i i sve daje u zalagaonicu, ili pripaljuje tvoje dòinte, ili hoda po plafonu, ili telefonira ljudima na me|ugradskoj... Bog zna. Ko{mar, uvrnut drugi svet iza ogledala, strava izokrenutih stvari, s neprepoznatljivim stvorenjima koja se {unjaju unaokolo; Dona koja puzi na sve ~etiri, jede iz posuda za ìvotinje... bilo kakva vrsta luda~kog psihodeli~nog tripa, nedoku~ivog i stra{nog. Do |avola, mislio je; {to se toga ti~e, mo`da Bob Arktor no}u ustaje iz dubokog sna i radi takve stvari. Ima seksualne odnose sa zidom. Ili se pojavljuju tajanstvene nakaze koje nikad ranije nije video, ~itav buljuk njih, s naro~itim glavama koje se okre}u u krug, kao kod sove. A audio-skeneri }e uhvatiti sumanute maloumne zavere koje smi{ljaju on i oni, da dignu u vazduh mu{ki klozet na stanici Standard tako {to }e klozetsku {olju napuniti plasti~nim eksplozivom iz Bog zna kakvog zaumnog razloga. Mo`da se takve stvari odigravaju svake no}i dok on samo zami{lja da spava - a danju nestaju. Bob Arktor, premi{ljao je, moè saznati mnogo vi{e o sebi nego {to je spreman da sazna, vi{e nego {to }e saznati o Doni u njenoj maloj ko`noj jakni, i o Lakmenu u napirlitanom odelu, ~ak i o Berisu - mo`da Dìm Beris naprosto ide na spavanje kad nikog nema oko njega. I spava dok se opet ne pojave. Ali sumnjao je u to. Verovatnije je da Beris izvla~i skriveni predajnik iz loma i haosa u ovoj sobi - koja je, kao i sve ostale sobe u ku}i, sad prvi put stavljena pod celodnevni nadzor - i {alje tajne signale drugom buljuku tajnih dupeglavaca s kojima trenutno kuje zaveru za ne{to za {ta ljudi poput njega kuju zavere. Drugi ogranak vlasti, razmi{ljao je Bob Arktor. S druge strane, Henk i oni momci u stanici ne}e biti odu{evljeni ako Bob Arktor ode iz ku}e, sad kad su monitori temeljno i po visokoj ceni postavljeni, i da ga niko vi{e nikad ne vidi: da se nikad ne pojavi ni na jednoj traci. Stoga ne moè da se izgubi kako bi ostvario sopstvene planove za prismotru na ra~un njihovih. Na kraju krajeva, oni su dali pare. U scenariju po kome se snimalo, on je u svako doba morao biti glavni akter. Akter, Arktor, mislio je. Bob Akter koga love; on koji je prvoklasna lovina. Kaù da ~ovek nikad ne prepozna svoj glas kad ga prvi put ~uje snimljen na traci. A kad vidi{ sebe na video traci ili, u ovom slu~aju, na trodimenzionom hologramu, ne prepoznaje{ se ni vizuelno. Zami{ljao si sebe kao visokog, debelog mu{karca crne kose, a umesto toga si sitna, mr{ava èna bez kose... je li to - to? Siguran sam da }u prepoznati Boba Arktora, mislio je, ako ni po ~emu drugom onda po ode}i koju nosi ili postupkom eliminacije. Ono {to nije Beris ili Lakmen, a ìvi ovde, mora biti Bob Arktor. Ukoliko nije jedan od pasa ili ma~aka. Nastoja}u da svoje profesionalno oko izve`bam na ne~emu {to hoda uspravno. "Berise", re~e on, "idem napolje da vidim mogu li da uradim neke tablete." Onda se napravi kao da se prisetio kako nema kola; napravio je takvo lice. "Lakmene", re~e, "je li tvoj Falkon u voznom stanju?"


84

"Nije", zami{ljeno re~e Lakmen, po{to je razmislio, "mislim da nije." "Mogu li da pozajmim tvoja kola, Dìme?" upita Arktor Berisa. "Pitam se... da li moè{ da upravlja{ mojim kolima", re~e Beris. To je uvek izazivalo otpor kad bi ma ko poku{ao da pozajmi Berisova kola, zato {to je Beris u njih ugradio tajne, neodre|ene dodatke, na (a) ve{anju (b) motoru (c) prenosu (d) zadnjem trapu (e) pogonu (f) elektrici (g) prednjem trapu i upravlja~kom sistemu (h) kao i na satu, upalja~u za cigarete, pepeljari, kaseti. Naro~ito u kaseti. Beris ju je uvek drào zaklju~anu. Radioaparat je, tako|e, bio lukavo izmenjen (nikad nije objasnio kako ili za{to). Ako okrene{ na jednu stanicu, dobija{ samo kratke signale u razmaku od jednog minuta. Sva dugmad su donosila jedan te isti prijem, koji nije imao nikakvog smisla i, ~udnovato, nikad se na njemu nije ~uo rok. Ponekad, kad su i{li s Berisom u kupovinu i kad bi Beris parkirao i izi{ao iz kola, ostavljaju}i ih, namestio bi na poseban na~in neku naro~itu stanicu, veoma glasno. Ako bi je oni promenili dok njega nema, postajao je smu{en i odbijao je da govori na putu ku}i, pa ~ak i da objasni. Jo{ nije objasnio. Verovatno je, kad se namesti na tu frekvenciju, radio emitovao (a) vlastima (b) li~noj paravojnoj politi~koj organizaciji (c) mafiji (d) vanzemaljcima s vi{om inteligencijom "Time ho}u da kaèm", re~e Beris, "i}i }e..." "Ma, zajebi!" grubo se ume{a Lakmen. "To je obi~an {estocilindri~ni motor, bizgove. Kad ga parkiramo u centru Los An|elesa, vozi ga momak sa parkinga. Za{to Bob ne bi mogao? Ti, dupeglavac jedan." Sad, Bob Arktor je tako|e imao nekoliko spravica, nekoliko tajnih izmena ugra|enih u radio u svojim kolima. Ali nije pri~ao o njima. U stvari, imao ih je Fred. Ili ih je, u svakom slu~aju, neko imao, a one su radile nekoliko stvari nalik na one za koje je Beris tvrdio da radi nekoliko njegovih elektronskih pomagala, a s druge strane, ipak, nisu. Na primer, svako policijsko vozilo emituje naro~it ometaju}i signal punog spektra koji na obi~nom automobilskom radiju zvu~i kao kvar na blokadi sve}ica u tim kolima. Kao da ne{to nije u redu sa paljenjem na policijskom automobilu. Me|utim, Bobu Arktoru je, kao organu reda i mira, dodeljena jedna spravica koja mu je, po{to ju je ugradio u svoj radio, kazivala veoma mnogo, dok drugim ljudima - ve}ini drugih ljudi - ti {umovi nisu davali nikakve informacije. Ti drugi ljudi ~ak nisu ni shvatali da stati~ki {um nosi informaciju. Pre svega, razli~iti pod-zvuci su kazivali Bobu Arktoru koliko mu je blizu policijsko vozilo i, jo{, kome odeljenju pripada: gradskom ili oblasnom,


85

saobra}ajnoj patroli, ili federalcima, ili {ta bilo. On je tako|e hvatao signale u razmaku od jednog minuta, koji su sluìli kao vremenska provera za parkirano vozilo; oni u parkiranom vozilu mogli su da ustanove koliko minuta ~ekaju, bez upadljivih pokreta rukama. To je bilo korisno, na primer, kad bi se dogovorili da upadnu u neku ku}u za ta~no tri minuta. Ono zt zt zt na radiju njihovog automobila ta~no ih je obave{tavalo kad su pro{la tri minuta. Znao je, tako|e, za AM stanicu koja neprestano pu{ta melodije tipa 'deset najboljih' i ogromne koli~ine di-dèj blebetanja, koje ponekad nije bilo blebetanje, u izvesnom smislu. Ako se uklju~i ta stanica, i laparanje ti ispuni kola, svako ko slu~ajno slu{a ~u}e obi~nu pop-stanicu i uobi~ajenu dosadnu pri~u di-dèja, pa niti }e se uop{te zadràvati niti }e na ma koji na~in provaliti da takozvani di-dèj iznenada, istim onim prigu{enim brbljivim glasom kojim je rekao, "A sad, evo numere za Fila i Dèjn, nova pesma Keta Stivensa pod nazivom..." povremeno kaè ne{to vi{e nalik na "Plavo vozilo }e produìti jo{ kilometar i po na sever do Bastan~urija, a druge patrole }e..." i tako dalje. Niko - od svih tipova i ènskih koji su se s njim vozili, ~ak ni kad je bio primoran da ostane na policijskoj frekvenciji za obave{tavanje i uputstva, kao kad se odigravalo neko veliko hap{enje ili neka druga ve}a akcija koja bi mogla zahtevati njegovo prisustvo - to nije primetio. Ili ako su primetili, verovatno su pomislili da su oni sami odlepili ili su paranoi~ni, pa zaboravili na to. A uz to je znao i za mno{tvo neobeleènih policijskih vozila, poput starih [evroleta koji su pozadi nabudèni bu~nim (protivzakonitim) izduvnim cevima i trka~kim trakama, a hipici divlja~kog izgleda voze ih sumanuto i velikom brzinom - iz onoga {to je njegov radio emitovao na posebnoj stanici za prenos informacija na svim frekvencijama, on je znao kad bi ga neki od njih obi{ao ili prozujao mimo njega. Umeo je da ne obra}a pa`nju. Tako|e, kad bi gurnuo ru~icu koja navodno prebacuje sa AM na FM stanicu na radiju u kolima, stanica na posebnoj frekvenciji pu{tala je beskona~nu muziku u stilu one u ~ekaonicama, ali se taj zvuk koji je dopirao do njegovih kola filtrirao, de{ifrovao, uz pomo} mikrofonskog predajnika u samom radiju, tako da je njegova oprema hvatala sve {to govore oni koji su u kolima, i to emitovala vlastima; ali tu stanicu koja svira, ma koliko glasno, oni tamo nisu primali i ona ih uop{te nije ometala; ure|aj ju je uklanjao. Ono {to je Beris tvrdio da ima zaista je bilo donekle nalik na ono {to je on, Bob Arktor, policajac na tajnom zadatku, uistinu imao u svom automobilskom radiju; ali izvan toga, kad su u pitanju druge nadogradnje kao kod ve{anja, motora, prenosa i tako dalje, nije bilo nikakvih izmena. To bi bilo nepristojno i o~igledno. I drugo, milioni zalu|enika za automobile mogli bi da naprave podjednako opasne izmene na svojim kolima, tako da je on naprosto dobio dozvolu za srazmerno veliko friziranje svoje krntije i na tome se zadrào. Svaki jak automobil moè da pretekne i za sobom ostavi ma koji drugi. Beris je mnogo srao o tome; Ferari ima ve{anje i upravlja~ki mehanizam s kojim ne moè da se meri nikakva 'specijalna tajna izmena', i zato, do |avola s tim. A drotovi ne mogu da voze sportska kola, ~ak ni ona jeftina. O Ferarijima da i ne govorimo. Na kraju, o svemu ipak odlu~uje ve{tina voza~a.


86

On je, pak, imao jo{ jedu stvar koju mu je policija obezbedila. Vrlo neobi~ne gume. One nisu imale samo ~eli~ne trake iznutra, kao Mi{lenov model X uveden pre mnogo godina. Ove su cele bile metalne i brzo su se habale, ali je njihova prednost bila u brzini i startnosti. Lo{u stranu predstavljala je cena, ali on ih je dobio besplatno, od svoje slu`be za doznake, koja nije bila automat za kiselu vodu kao ona {to je ispla}ivala novac. To se odvijalo sasvim lepo, ali doznake je mogao da dobije samo ako je uistinu neophodno. Gume je stavljao sam, kad niko ne gleda. Kao {to je ugra|ivao i izmene na radiju. Kad je radio u pitanju, on se nije toliko pla{io toga da }e ga neko otkriti nju{kaju}i, kao Beris, ve} obi~ne kra|e. Ugra|eni ure|aji ~inili su ga skupim za zamenu ukoliko bude maznut; on bi morao dobrano da obja{njava. Naravno, tako|e, u kolima je drào skriven pi{tolj. Beris ni u svim svojim sumanutim esid tripovima, otka~enim ma{tarijama, nikad ne bi mogao da smisli takvo skrovi{te, gde se pi{tolj, zapravo, nalazio. Beris bi tu izreìrao neko egzoti~no skriveno mesto, kao u glavi volana, u kakvoj {upljini. Ili u rezervoaru, da visi na ìci kao po{iljka koke u klasi~nom krimi}u Goli u sedlu, pri ~emu je to mesto kao skrovi{te, uzgred re~eno, verovatno najgore mesto na kolima. Svaki policajac koji je gledao taj film smesta je ukapirao ono {to su podrobno doku~ili u~eni psihijatri: da su ona dvojica motociklista èlela da budu uhva}ena i, ako je mogu}e, ubijena. Njegov pi{tolj, u kolima, nalazio se u kaseti. Te pseudomudrolije koje je Beris neprestano pominjao u vezi sa svojim kolima, verovatno su imale neke sli~nosti sa stvarno{}u, sa stvarno{}u Arktorovih sopstvenih doteranih kola, zato {to su mnoge radio-spravice koje je Arktor nosio spadale u SRP i bile prikazivane u kasnim ve~ernjim TV emisijama, u razgovorima na TV mreì, a obja{njavali su ih stru~njaci za elektroniku koji su u~estvovali u njihovom pravljenju, ili su o njima ~itali u specijalizovanim ~asopisima, ili ih videli, ili bili otpu{teni iz policijskih laboratorija i stoga kivni. Tako prose~an gra|anin (ili, kako je Beris uvek govorio na svoj kvazi-u~en, nadmen na~in, tipi~an prose~an gra|anin) dosad zna da se nijedan pandur ne usu|uje da zaustavi brz, friziran [evrolet iz '57, sa trka~kim trakama, za ~ijim volanom sedi neko nalik na sumanutog, od piva odlepljenog tinejdèra - a da zatim ustanovi da je zaustavio vozilo agenta za narkotike na tajnom zadatku, koje upravo goni osumnji~enog. Tako tipi~an prose~an gra|anin ovih dana zna kako i za{to sva ta vozila agenata za narkotike dok tutnje unaokolo, prepadaju}i bakice i strejt ljude toliko da postaju gnevni i pi{u pisma, neprestano {alju signale jedan drugom i svojim pretpostavljenim... kakve to veze ima? Ali itekako bi imalo veze - stra{ne veze - ukoliko bi probisveti, puca~i, motociklisti, a naro~ito dileri, {verceri i preprodavci, uspeli da naprave i u svoja istovetna vozila ugrade tako sloène ure|aje. Onda bi hladno mogli da prozuje. Neka`njeno. "Onda idem pe{ke", re~e Arktor, a to je, zapravo, i bilo ono {to je hteo da uradi; namestio je i Berisu i Lakmenu. On mora pe{ke. "Kuda }e{?" upita Lakmen.


87

"Kod Done." Sti}i do njene ku}e pe{ice bilo je gotovo nemogu}e; rekav{i to, on se postarao da nijedan od ove dvojice ne po|e s njim. Obukao je kaput i uputio se ka vratima. "Vide}emo se kasnije, momci." "Moja kola..." nastavi Beris da se izvla~i. "Kad bih probao da vozim tvoja kola", re~e Arktor, "pritisnuo bih pogre{no dugme i uzleteo iznad {ireg centra Los An|elesa kao Gudjirov balon, a onda bi me uhvatili da gasim poàre na naftnim bu{otinama." "Drago mi je {to shvata{ moj poloàj", mrmljao je Beris dok je Arktor zatvarao vrata. Sede}i pred hologramskom kockom monitora broj dva, Fred je, u svom skrembl-odelu, ravnodu{no posmatrao kako se hologram neprestano menja pred njegovim o~ima. U sigurnom stanu, ostali nadziratelji su gledali druge holograme sa drugih mesta, uglavnom naknadno premotavaju}i. Fred je, me|utim, gledao kako se odvija hologram uìvo; snimao je, ali on je zaobi{ao snimljenu traku da bi uhvatio prenos u ~asu kad dolazi iz navodno oronule ku}e Boba Arktora. U hologramu su, pri punom koloru i visokoj rezoluciji, sedeli Beris i Lakmen. Na najboljoj stolici u dnevnoj sobi, Beris je sedeo pognut nad lulom za ha{i{ koju je ve} danima sastavljao. Lice mu je postalo su{ta usredsre|enost dok je namotavao beli konac oko ognji{ta lule. Za niskim stolom, Lakmen je bio pogrbljen nad Svansonovim gotovim jelom od piletine, jedu}i krupnim, trapavim zalogajima dok je gledao vestern na televiziji. êtiri pivske limenke - prazne - leàle su na stolu, zgu`vane njegovom sna`nom {akom; sad je posegnuo za petom, do pola punom limenkom, oborio je, prosuo, dograbio je i opsovao. Na tu psovku, Beris podiè pogled, odmeri ga kao Mim u Zigfridu, zatim opet prionu na posao. Fred je nastavio da posmatra. "Jebeni no}ni program", promumla Lakmen, usta punih hrane, a zatim iznenada ispusti ka{iku i posr}u}i sko~i na noge, zaljulja se, jurnu prema Berisu, digav{i obe ruke uvis, gestikuliraju}i, ne govore}i ni{ta, otvorenih usta iz kojih mu ispada polusa`vakana hrana, na odelo, na pod. Ma~ke se ùdno stu{ti{e napred. Beris prekide s pravljenjem lule za ha{i{, podiè pogled ka bespomo}nom Lakmenu. Izbezumljeno, mumlaju}i jezive glasove, Lakmen jednom rukom zbrisa sa sto~i}a pivske limenke i hranu; sve se sru~ilo dole. Ma~ke se razbeà{e, prepla{ene. Beris je i dalje sedeo, uko~eno ga posmatraju}i. Povode}i se, Lakmen na~ini nekoliko koraka prema kuhinji; skener tri, u svojoj kocki pred Fredovim uàsnutim pogledom, uhvati Lakmena kako u polumraku kuhinje naslepo pipaju}i traì ~a{u, poku{ava da odvrne slavinu i napuni ~a{u vodom. Pred monitorom, Fred posko~i; zapanjen, na monitoru dva vide kako Beris, koji je i dalje sedeo, strpljivo nastavlja da mota konac oko ognji{ta svoje lule za ha{i{. Beris vi{e nije dizao pogled; monitor dva ga je prikazivao kako ponovo predano radi. Audio trake su prenosile glasne, isprekidane, razdiru}e krike agonije: ~ovek koji se davi i pomamno treskanje stvari koje udaraju o pod dok je Lakmen razbacivao lonce, tiganje, tanjire i posluàvnike unaokolo, poku{avaju}i da privu~e Berisovu pa`nju.


88

Beris je, usred te buke, sistemati~no poslovao oko svoje lule za ha{i{ i nije ponovo dizao pogled. U kuhinji, na monitoru jedan, Lakmen je naglo pao na pod, ne polako, na kolena, nego potpuno, s tupim udarcem, i ostao da leì raskre~en. Beris je nastavljao da mota konac oko lule za ha{i{, a sad mu se na licu ukazao jedva primetan pakostan osmeh, na uglovima usana. Na nogama, Fred je zaprepa{}eno zurio, istovremeno uzbu|en i paralisan. Posegnuo je za policijskim telefonom kraj monitora, zastao, i dalje gledao. Nekoliko trenutaka Lakmen je nepomi~no leào na kuhinjskom podu dok je Beris zavijao konac, Beris koji se pognuo kao pa`ljiva bakica koja plete, sme{kaju}i se za sebe, neprestano se sme{kaju}i, i malo se ljulju{kaju}i; zatim Beris naglo odbaci lulu za ha{i{, ustade, o{tro pogleda Lakmenovo telo na kuhinjskom podu, razbijenu ~a{u za vodu kraj njega, sav kr{, tiganje i razbijene tanjire, a onda Berisovo lice naglo dobi izraz la`nog o~ajanja. Beris je strgnuo nao~ari, o~i su mu se ~udnovato razroga~ile, mahao je rukama u bespomo}nom strahu, tr~ao unaokolo malo tu malo tamo, zatim odjurio do Lakmena, zastao nedaleko od njega, potr~ao natrag, drhte}i. On sprema predstavu, shvati Fred. On uve`bava svoju predstavu panike i otkri}a. Kao da je tek stigao na lice mesta. Beris se, u kocki monitora dva, okretao unaokolo, stenjao od bola, tamnocrven u licu, a zatim odgegao do telefona, cimnuo ga, ispustio, podigao drhtavim prstima... upravo je otkrio da se Lakmen, sam u kuhinji, zadavio par~etom hrane, shvati Fred; a nije bilo nikog da ga ~uje ni da mu pomogne. A sad Beris pani~no poku{ava da pozove pomo}. Prekasno. U telefon, Beris je govorio uvrnutim, visokim sporim glasom: "Centrala, da li se to zove jedinica za inhalaciju ili jedinica za reanimaciju?" "Gospodine", kre{tala je centrala iz zvu~nika pored Freda, "da li tu neko nije u stanju da di{e? Da li èlite..." "To je, mislim, sr~ani udar", govorio je Beris u telefon svojim dubokim, energi~nim, profesionalnim, smirenim glasom, glasom smrtno svesnim opasnosti, teìne i nedostatka vremena. "Ili to, ili je nekakva tableta slu~ajnim udahom dospela u..." "Koja je adresa, gospodine?" prekide ga centrala. "Adresa", re~e Beris, "da vidimo, adresa je..." Fred, stoje}i, naglas re~e: "Hriste." Iznenada Lakmen, leè}i opruèn na podu, gr~evito udahnu. Stresao se i zatim povratio ono {to mu je bilo u grlu, pra}aknuo se unaokolo, a onda otvorio o~i, koje su zurile podbule od zbunjenosti. "Uh, izgleda da mu je sad dobro", mirno re~e Beris u telefon. "Hvala vam; ipak ne}e biti potrebna nikakva pomo}." On brzo spusti slu{alicu. "Isuse", promrmlja Lakmen hrapavo, po{to se uspravio u sede}i poloàj. "Jebi ga." Glasno je hripao, ka{lju}i i bore}i se za vazduh. "Jesi dobro?" upita Beris, zabrinutim glasom. "Mora da sam se zadavio. Jesam li se onesvestio?"


89

"Ne ba{. Ali si ipak pre{ao u izmenjeno stanje svesti. Na nekoliko trenutaka. Verovatno u alfa stanje." "Boè! Ubrljao sam se!" Nesigurno, povode}i se od slabosti, Lakmen uspe da se uspravi na noge, pa je stajao, o{amu}eno se klate}i napred-nazad, oslanjaju}i se na zid. "Stvarno postajem degenerisan", promrmlja s ga|enjem. "Kao neki matori alkos." On nesigurnim korakom po|e do sudopere da se umije. Gledaju}i sve to, Fred oseti kako ga strah napu{ta. S ~ovekom }e sve biti u redu. Ali Beris! Kakva je to osoba? Lakmen se oporavio uprkos njemu. Kakav kreten, mislio je. Kakav nastrani kreten. Gde mu je glava, kad tako stoji zaludan? "ôvek tako moè i da rikne", re~e Lakmen dok se polivao vodom kraj sudopere. Beris se sme{kao. "Ja imam vrlo sna`nu fizi~ku gra|u", re~e Lakmen, piju}i vodu iz {olje. "[ta si ti radio dok sam ja leào ovde? Zajebavao se?" "Video si me na telefonu", re~e Beris. "Kako zovem hitnu pomo}. Krenuo sam u akciju na..." "Do jaja", jetko re~e Lakmen i nastavi da pije sveù, ~istu vodu. "Znam {ta bi ti uradio da ja pandrknem - poma`njavao bi mi zalihu. âk bi mi i dèpove preturio." "To je zadivljuju}e", re~e Beris, "ta ograni~enost ljudske anatomije, ~injenica da hrana i vazduh moraju da dele isti prolaz. Tako da je rizik od..." ]utke, Lakmen mu pokaza srednji prst. [kripa ko~nica. Sirena. Bob Arktor hitro osmotri no}ni saobra}aj. Sportska kola, s upaljenim motorom, kraj ivi~njaka; unutra, devojka koja mu ma{e. Dona. "Hriste", re~e on ponovo. Krenuo je prema ivi~njaku. Otvoriv{i vrata svog Em-dìja, Dona re~e: "Jesam li te upla{ila? Pro{la sam kraj tebe na putu ka tvojoj ku}i, a onda sam ukapirala da to ti ide{ ulicom, pa sam napravila polukru`no i vratila se. Upadaj." On }utke u|e i zatvori vrata na kolima. "Za{to si napolju i luta{ unaokolo?" upita Dona. "Zbog kola? Jo{ nisu popravljena?" "Samo sam izvrteo otka~en film", re~e Bob Arktor. "Ne kao izmi{ljeni trip. Samo..." On se strese. Dona re~e: "Imam robu za tebe." "[ta?" upita on. "Hiljadu tableta smrti." "Smrti?" ponovi on. "Da, prvoklasne smrti. Bolje da vozim." Ona ubaci u prvu, krete i izi|e u ulicu; gotovo odjednom po~ela je da vozi prebrzo. Dona je uvek prebrzo vozila, i preblizu kolima ispred sebe, ali ve{to.


90

"Taj jebeni Beris!" re~e on. "Zna{ li kako on radi? On ne ubija one koje èli da vidi mrtve; samo sedi i ~eka dok se ne ukaè prilika da oni umru. I samo sedi tako dok oni umiru. U stvari, name{ta im da umru dok se on drì podalje. Ali nisam siguran kako. U svakom slu~aju, on sredi da ih pusti da umru, jebi ga." Onda za}uta, predav{i se mra~nim mislima. "Na primer", re~e, "Beris ti ne}e postaviti plasti~ni eksploziv na sistem za paljenje u kolima. On }e jednostavno..." "Ima{ li novac?" upita Dona. "Za robu? Stvarno je prva klasa, a novac mi odmah treba. Moram ga dobiti ve~eras, jer treba da podignem neke druge stvari." "Naravno." Imao ga je u nov~aniku. "Ne dopada mi se Beris", re~e Dona dok je vozila, "i ne verujem mu. Zna{, on je lud. A kad si u njegovom dru{tvu, i ti si lud. A onda kad nisi s njim, ti si u redu. Trenutno si lud." "Jesam li?" upita on, trgnuv{i se. "Jesi", spokojno re~e Dona. "Pa", re~e on. "Isuse." Nije znao {ta da kaè na to. Naro~ito {to Dona nikad nije gre{ila. "Hej", odu{evljeno re~e Dona, "moè{ li da me odvede{ na rok koncert? Na stadonu u Anahajmu, idu}e nedelje? Moè{ li?" "Odli~no", re~e on mehani~ki. A onda mu sinu {ta je Dona, zapravo, rekla - traìla je od njega da je izvede. "Jo{ kako!" re~e on, zadovoljan; ponovo se povratio u ìvot. Jo{ jednom mu je mala, tamnokosa ènska, koju je toliko voleo, povratila ose}anje. "Koje ve~eri?" "To je u nedelju po podne. Ja }u poneti malo onog masnog, tamnog ha{a i propisno }u se uduvati. Oni ne}e ni primetiti; tamo }e biti na hiljade narkosa." Ona baci na njega strog pogled. "Ali ti mora{ da obu~e{ ne{to lepo, ne ona otka~ena odela koja ponekad nosi{. Ho}u da kaèm..." Glas joj je postao mek{i. "Ho}u da izgleda{ zgodan, jer ti jesi zgodan." "U redu", re~e on, op~injen. "Vozim nas kod mene", re~e Dona, dok je jurila kroz no} svojim malim kolima, "a ti stvarno ima{ novac i da}e{ mi ga, a onda }emo da trgnemo nekoliko tableta i da se zavalimo i da se propisno opustimo, a mo`da bi ti hteo da kupi{ malu bocu Ju`nja~ke utehe, tako da moèmo i da se upijemo." "Oh, uau", re~e on, iskreno. "Ono {to bih odistinski htela da radim ve~eras", re~e Dona prebaciv{i u manju brzinu i skrenuv{i u svoju ulicu i na parking ispred ku}e, "jeste da idem u drajv-in bioskop. Kupila sam novine i pro~itala {ta se daje, ali nisam uspela da na|em ni{ta dobro osim u Torens drajv-inu, ali taj je ve} po~eo. Po~eo je u pola {est. Bez veze." On pogleda na sat. "Onda smo propustili..." "Ne, jo{ moèmo da stignemo na ve}i deo." Ona mu dobaci topao osmeh dok je zaustavljala kola i gasila motor. "To su sve filmovi Planeta majmuna, svih jedanaest; daju se od pola {est pa sve do osam sutra ujutru. Ja }u na posao pravo iz drajv-ina, pa


91

moram sad da se presvu~em. Sede}emo tamo i gledati filmove uduvani, i pi}emo Ju`nja~ku utehu cele no}i. Uau, kapira{?" Ona ga pogleda, puna nade. "Cele no}i", ponovi on. "Da, da, da." Dona isko~i napolje i pro|e s druge strane da mu pomogne da otvori mala vrata. "Kad si poslednji put gledao sve filmove iz serije Planeta majmuna? Ja sam ve}inu gledala po~etkom ove godine, ali onda mi je pri kraju pozlilo, pa sam morala da odustanem. Kriv je sendvi~ sa {unkom koji su mi prodali u drajv-inu. To me je stvarno naljutilo; propustila sam poslednji film, gde se otkriva kako su svi slavni ljudi u istoriji, kao Linkoln i Neron, potajno bili majmuni i upravljali su ljudskom istorijom od po~etka. Zato mi je sad tako stalo da se vratim." Ona spusti glas dok su prilazili njenim ulaznim vratima. "Izradili su me prodav{i mi taj sendvi~ sa {unkom, pa sam ja onda - nemoj me druknuti - slede}i put kad smo oti{li u drajv-in, onaj u La Habri, gurnula iskrivljen nov~i} u prorez i jo{ nekoliko u druge automate, da im vratim milo za drago. Ja i Leri Toling smo - se}a{ se Lerija, ja sam furala s njim? - isavijali ~itavu gomilu nov~i}a od ~etvrt dolara i pedeset centi, uz pomo} njegove stege i kle{ta. Ja sam vodila ra~una da svi automati pripadaju istoj firmi, naravno, a onda smo sjebali gomilu njih, gotovo sve, da pravo kaèm." Ona otklju~a ulazna vrata, polako i staloèno, na prigu{enom svetlu. "Tebe nije pametno izraditi, Dona", re~e on kad su u{li u njen mali, uredan stan. "Nemoj da staje{ na ~upavi tepih", re~e Dona. "Gde da stajem, onda?" "Stani gde si, ili na novine." "Dona..." "Nemoj mi samo srati o tome {to mora{ da hoda{ po novinama. Zna{ li koliko me ko{ta pranje ovog tepiha?" Ona je stajala, otkop~avaju}i jaknu. "[tedljivost", re~e on, skidaju}i kaput. "Francuska selja~ka {tedljivost. Da li ti ikad ne{to baca{? Je l' ~uva{ par~i}e kanapa koji su prekratki za bilo kakav..." "Jednog dana", re~e Dona, zabaciv{i duga~ku, crnu kosu po{to se izvukla iz ko`ne jakne, "ja }u se udati i sve to }e mi biti potrebno, to {to sam sklonila. Kad se uda{, treba ti sve {to ima{. Kao kad smo videli jedno veliko ogledalo u dvori{tu susedne ku}e; nama troma je trebalo vi{e od jednog sata da ga prebacimo preko ograde. Jednog dana..." "[ta si sve od onog {to ima{ kupila", upita on, "a koliko si ukrala?" "Kupila?" Ona je u nedoumici posmatrala njegovo lice. "[ta ho}e{ da kaè{ tim - kupila?" "Kao kad kupuje{ drogu", re~e on. "Kao {ema za drogu. Kao sad." On izvadi nov~anik. "Ja ti dajem pare, je li tako?" Dona klimnu glavom, gledaju}i ga poslu{no (zapravo, vi{e iz pristojnosti), ali dostojanstveno. Sa izvesnom uzdràno{}u. "A onda ti meni za to da{ gomilu droge", re~e on, pruìv{i nov~anice. "Ono na {ta mislim kad kaèm kupiti jeste produètak, u velikom svetu ljudskih poslovnih transakcija, onoga {to imamo ovde, kod nas, u vidu {eme za drogu."


92

"Mislim da shvatam", re~e ona; njene krupne, tamne o~i bile su blage, ali na oprezu. Bila je voljna da u~i. "Koliko - kao kad si opelje{ila onaj kamion s koka-kolom koji si pratila onog dana - koliko boca koka-kole si maznula? Koliko gajbi?" "Dovoljno za mesec dana", re~e Dona. "Za mene i moje prijatelje." On ju je prekorno posmatrao. "U vidu trampe", re~e ona. "A {ta..." On stade da se smeje. "[ta daje{ zauzvrat?" "Dajem sebe." On se sad grohotom smejao. "Kome? Voza~u tog kamiona, koji je verovatno morao da nadoknadi..." "Kompanija koka-kola je kapitalisti~ki monopol. Niko osim njih ne moè da pravi koka-kolu, isto kao i telefonska kompanija kad ho}e{ da telefonira{ nekome. Svi su oni kapitalisti~ki monopoli. Zna{ li ti" - njene tamne o~i sevnu{e - "da je formula za koka-kolu bri`ljivo ~uvana tajna koja se prenosi vekovima, a poznata je samo nekolicini osoba iz iste porodice, a kad umre i poslednji od njih koji napamet zna formulu, vi{e ne}e biti koka-kole? Zato postoji prepis formule negde u nekom sefu", zami{ljeno dodade ona. "Pitam se gde", razmi{ljala je sama za sebe, trep}u}i o~ima. "Ti i tvoji lopovski prijatelji nikad ne}ete na}i formulu za koka-kolu, ni za milion godina." "KO, U MAJÎNU, UOP[TE HO]E DA PRAVI KOKA-KOLU KAD MO@E DA JE DRPI SA NJIHOVIH KAMIONA? Oni imaju mnogo kamiona. Stalno ih vidi{ kako voze, sasvim polako. Ja ih pratim kad god mi se ukaè prilika; to ih uvek razbesni." Ona mu uputi tajanstven, lukav, divan, vragolast osmejak, kao da poku{ava da ga oma|ija i uvu~e u svoju neobi~nu stvarnost, u kojoj ona prati i prati spori kamion, postaju}i sve lju}a i sve nestrpljivija, i onda, kad se on zaustavi, ona se, umesto da projuri kraj njega kao {to bi to u~inili drugi voza~i, tako|e zaustavlja i krade sav tovar sa kamiona. Ne toliko zbog toga {to bi ona bila lopov, niti ~ak iz osvete, ve} zato {to je, dok se ovaj kona~no nije zaustavio, ona gledala u gajbe koka-kole dovoljno dugo da smisli {ta moè s njima da radi. Njeno nestrpljenje se pretvorilo u dovitljivost. Natovarila je svoja kola - ne Em-dì, nego jedan ve}i Kamaro koji je vozila u to vreme, pre nego {to ga je slupala - gajbama koka-kole, a zatim su mesec dana ona i njeni kretenski prijatelji pili besplatnu koka-kolu koliko god su hteli, a onda posle toga... Ona je odnela prazne boce u razne radnje kao kauciju. "[ta si uradila sa poklopcima?" upitao ju je jednom. "Umotala ih u muslin i sklonila u kedrov sanduk?" "Bacila sam ih", rekla je Dona mrgodno. "Ni{ta ne moè da se radi s poklopcima od koka-kole. Vi{e nema nagradnih igara i takvih stvari." Sad je zamakla u drugu sobu, i ubrzo se vratila s nekoliko polietilenskih kesica. "'O}e{ da ih prebroji{?" upita. "Ima ih hiljadu, sigurno. Izmerila sam ih na maloj vagi pre nego {to sam platila." "U redu je", re~e on. Prihvatio je kesice, a ona je prihvatila novac i on pomisli: Dona, opet bih mogao da te }orkiram, ali verovatno nikad ne}u, ma {ta ti radila i makar


93

to i meni radila, zato {to si tako divna i puna ìvota i slatka, a ja to nikad ne bih uni{tio. Ne razumem to, ali to postoji. "Mogu li da dobijem deset?" upita ona. "Deset? Da ti vratim deset tableta? Naravno." On otvori jednu kesicu - bilo je te{ko odre{iti je, ali on je bio ve{t - i odbroja joj ta~no deset. A zatim deset za sebe. I ponovo zaveza kesicu. A onda sve kesice stavi u svoj kaput u ormanu. "Zna{ li {ta sad rade u prodavnicama plo~a i kaseta?" ùstro re~e Dona po{to se vratila. Onih deset tableta nije bilo nigde na vidiku; ve} ih je sklonila. "Kad su kasete u pitanju?" "Uhapse te", re~e on, "ako ih ukrade{." "To su oduvek radili. Ono {to sad rade - zna{ ono kad odnese{ LP ili kasetu na kasu, a prodavac skine zalepljenu karticu sa cenom? Pa, pogodi {ta. Pogodi {ta sam otkrila, i to gotovo na teì na~in." Ona se sru~i na stolicu, nasme{i se s i{~ekivanjem, i izvadi maju{nu kocku umotanu u aluminijumsku foliju, koju je on prepoznao kao komad ha{i{a i pre nego {to je ona odmotala. "To nije samo zalepljena kartica s cenom. U njemu ima i neka smesa, i ako prodavac na kasi ne skine cenu, a ti poku{a{ da je iznese{ kroz vrata, onda se uklju~uje alarm." "Kako si to saznala gotovo na teì na~in?" "Neka klinka koja je bila ispred mene na vratima, poku{ala je da iznese jednu ispod kaputa, a alarm se uklju~io i oni su je zgrabili, a onda su stigli kljunovi." "Koliko si ti imala ispod kaputa?" "Tri." "Jesi li imala i drogu u kolima?" upita on. "Jer kad bi te uhvatili za drpisanje kaseta, zaplenili bi ti kola, jer ti bi bila u stanici, a kola bi bila rutinski odvu~ena i onda bi oni na{li drogu i }orkirali te jo{ i za to. Kladim se da nije ~ak bilo u kraju; kladim se da si to uradila negde gde..." Zaustio je da kaè: 'Gde ne zna{ nikog u policiji ko bi mogao da interveni{e.' Ali to nije mogao da kaè, zato {to je pri tom mislio na sebe; ako bi Dona ikad bila uhap{ena, bar tamo gde on ima nekog uticaja, on bi se polomio da joj pomogne. Ali ni{ta nije mogao da u~ini, recimo, u oblasti Los An|elesa. A ukoliko se to ikad dogodi, a na kraju }e se i dogoditi, to }e biti tamo: predaleko za njega da ~uje ili da pomogne. U taj mah je po~eo da mu se odmotava scenario u glavi, horor-film: Dona, vrlo sli~no kao Lakmen, umire, a da je niko ne ~uje, niti mari niti i{ta ~ini; mo`da }e je i ~uti, ali }e, kao i Beris, ostati ravnodu{ni i nepomi~ni dok za nju ne bude sve zavr{eno. Ona ne bi doslovno umrla, kao {to je Lakmen umro - umro? Mislio je, mogao umreti. Ali ona, budu}i zavisnik od supstance S, ne samo da bi bila u zatvoru nego bi morala da se skine, na suvo. A po{to jo{ i diluje osim {to tro{i - a tu je i optu`ba za kra|u - ostala bi unutra prili~no dugo, a dogodilo bi joj se i mno{tvo drugih stvari, stra{nih stvari. Tako da bi, kad izi|e, to bila neka druga Dona. Neàn, pa`ljiv izraz lica koji mu se toliko dopadao, toplina - to bi se preobrazilo u Bog zna {ta, u svakom slu~aju, u ne{to prazno i orkonulo. Dona prevedena u stvar; i tako }e se zbiti, za sve njih jednog dana, ali za Donu, nadao se, daleko i van njegovog ìvotnog veka. I ne tamo gde ne moè da pomogne.


94

"Hrabrica", re~e joj on, nesre}an, "bez Stra{nice." "[ta je to?" U slede}em trenutku je razumela. "Aha, ona terapija. Ali kad uzimam ha{..." Ona izvadi malu okruglu kerami~ku lulu za ha{i{, nalik na meduzu, koju je sama napravila, i pripali je. "Onda mi se spava." Pogledav{i prema njemu, sre}na i uàgrenih o~iju, ona se nasmeja i pruì mu lulu sa ha{i{om. "Uduva}u te", izjavi. "Sedi." Kad je seo, ona je ustala i stoje}ki vukla u lulu da se razgori, zatim dogegucala do njega, sagnula se, a kad je on otvorio usta - kao pti~e, pomisli, kao {to je uvek mislio kad bi ona ovo radila - ona mu je u njih izdahnula krupne, sive, mo}ne pramenove dima od ha{i{a, ispunjavaju}i ga sopstvenom vrelom, hrabrom i nepopravljivom energijom, koja je istovremeno delovala umiruju}e, opu{taju}i i razveseljavaju}i oboje u isti mah: nju koja ga je uduvavala i Boba Arktora koji je primao. "Volim te, Dona", re~e on. Ovo uduvavanje bilo je zamena za seksualne odnose s njom, a mo`da je bilo i bolje; bilo je toliko vredno; bilo je tako prisno, i vrlo neobi~no ako se tako posmatra, jer prvo je ona stavljala ne{to u njega, a zatim, ako ona ho}e, on moè staviti ne{to u nju. Ravnopravna razmena, napred i nazad, dok ne ponestane ha{i{a. "Da, gotivno mi je to {to si ti zaljubljen u mene", re~e ona, zakikota se i sede na pod kraj njega, sme{kaju}i se, da sad samo za sebe povu~e dim iz lule za ha{i{. 9. "Hej, Dona, ~ove~e", re~e on. "Voli{ li ma~ke?" Ona trepnu, zakrvavljenih o~iju. "Dronjava, sitna stvorenja. [etaju se unaokolo na oko ~etvrt metra iznad zemlje." "Iznad, ne, po zemlji." "Mokre. Iza name{taja." "Onda, sitno prole}no cve}e", re~e on. "Da", re~e ona. "To mi je gotivno - sitno prole}no cve}e, sa ùtim na sebi. Koje prvo ni~e." "Pre", re~e on. "Pre nego {to iko." "Da." Ona klimnu glavom, zatvorenih o~iju, uveliko u tripu. "Pre nego {to ga iko zgazi, a ono - nestane." "Ti me poznaje{", re~e on. "îta{ me." Ona se zavali, spustiv{i lulu za ha{i{. Lula se ugasila. "Nema vi{e", re~e, a osmeh joj polako i{~eznu. "[ta ti je?" re~e on. "Ni{ta." Ona odmahnu glavom, i to je bilo sve. "Smem li da te uzmem u naru~je?" upita on. "@elim da te privijem uza se. Vaì? Kao, da te zagrlim. Vaì?" Njene tamne, pro{irene, neusredsre|ene, umorne o~i se otvori{e. "Ne", re~e ona. "Ne, suvi{e si ruàn." "[ta?" upita on. "Ne!" re~e ona, ovog puta o{tro. "Ja {mr~em puno koke; moram da budem super pa`ljiva zato {to {mr~em puno koke."


95

"Ruàn?" ponovi on, besan na nju. "Jebi se, Dona." "Samo ti ostavi moje telo na miru", re~e ona, zure}i u njega. "Naravno", re~e on. "Naravno." On se diè na noge i uzma~e. "Budi sigurna u to." Do{lo mu je da ode napolje do kola, uzme pi{tolj iz kasete i da joj puca u glavu, da joj raznese lobanju i o~i u komadi}e. A zatim je pro{lo, ta mr`nja i bes od ha{i{a. "Jebi ga", snu`deno re~e on. "Ne volim kad mi ljudi pipaju telo", re~e Dona. "Moram da se ~uvam toga zato {to se toliko radim s kokom. Jednog dana, isplanirala sam, oti}i }u do kanadske granice sa dve kile kokaina u onoj stvari. Re}i }u da sam katolikinja i devica. Kuda }e{?" Obuzeo ju je nemir; pridigla se. "Bri{em", re~e on. "Kola su ti kod ku}e. Ja sam te dovezla." Devojka s mukom ustade, ra{~upana, zbunjena i u polusnu, ode do ormana da uzme svoju ko`nu jaknu. "Odve{}u te. Ali vidi{ za{to moram da {titim onu stvar. Dve kile koke vredi..." "Nema teorije", re~e on. "Toliko si uduvana da ne moè{ da vozi{ ni tri metra, a nikad nikom ne dozvoljava{ da vozi tu tvoju jebenu malu koturaljku." Licem u lice s njim, ona divlja~ki povika: "To je zato {to niko drugi, jebi ga, ne ume da vozi moja kola! Niko drugi nikad ne pogodi kako treba, naro~ito ne mu{karac! Vo`nju ili bilo {ta drugo! Ti si mi zavukao ruke u..." A onda se on obre negde napolju, u mraku, lutaju}i, bez kaputa, po nepoznatom delu grada. Niko nije bio s njim. Sam, jebo te, mislio je, a zatim za~uo kako Dona ùri za njim, poku{avaju}i da ga sustigne, bore}i se da do|e do daha, zato {to je tih dana uzimala toliko trave i ha{a da su joj plu}a bila do pola zakre~ena smolom. On se zaustavio, stajao ne okre}u}i se, ~ekaju}i, ose}aju}i se istinski poti{ten. Prilaze}i, Dona uspori, zadihana: "Stra{no mi je ào {to sam te povredila. Onim {to sam rekla. Bila sam van sebe." "Da", re~e on. "Suvi{e ruàn!" "Ponekad kad radim ceo dan i kad sam super super umorna, prva doza koju uzmem naprosto me odlepi. Ho}e{ da se vrati{? Ili {ta? Ho}e{ da ide{ u drajv-in? [ta }emo s Ju`nja~kom utehom? Ja ne mogu da je kupim... ne}e hteti da mi je prodaju", re~e ona i zastade. "Ja sam maloletna, je li tako?" "Vaì", re~e on. Zajedno se vrati{e. "Ono je stvarno dobar ha{, zar ne?" upita Dona. Bob Arktor re~e: "To je crni, lepljivi ha{i{, {to zna~i da je zasi}en alkaloidima opijuma. To {to ti pu{i{ jeste opijum, ne ha{i{ - je l' zna{? Zato toliko ko{ta - je l' zna{?" ûo je kako mu se glas povisio; prestao je da hoda. "Ne uzima{ ti ha{i{, srce. Uzima{ opijum, a to zna~i doìvotnu naviku po ceni od... po{to je sad pola kile 'ha{a'? I pu{i}e{ i onesve{}iva}e{ se i onesve{}ivati i ne}e{ biti u stanju da ubaci{ kola u brzinu i zakucava}e{ se otpozadi u kamione i bi}e ti potreban svakog dana pre nego {to ode{ na posao..."


96

"Potrebno mi je i sad", re~e Dona. "Da dunem pre nego {to krenem na posao. I u podne i ~im se vratim ku}i. Zato i dilujem, da bih kupila ha{. Ha{ je fina stvar. U ha{u je sve." "Opijum", ponovi on. "Po{to je sad ha{?" "Oko deset hiljada dolara za pola kile", re~e Dona. "Onaj bolji." "Hriste! Isto koliko i smek." "Ja nikad ne bih koristila iglu. Nikad nisam i nikad ne}u. Kad po~ne{ da se bode{, ostaje ti oko {est meseci, ma ~ime se rokao. âk i obi~nom vodom. Postaje{ zavisan..." "Ti jesi zavisna." Dona re~e: "Svi smo mi zavisnici. Ti uzima{ supstancu S. Pa {ta? U ~emu je sad razlika? Ja sam sre}na; zar ti nisi sre}an? Mogu da do|em ku}i i pu{im dobar ha{ svake ve~eri... to je moj trip. Ne poku{avaj da me promeni{. Mene ili moj moral. Ja sam ono {to jesam. A ja se palim na ha{. To je moj ìvot." "Jesi ikad videla slike starog pu{a~a opijuma? Kao u Kini nekad? Ili pu{a~a ha{i{a u dana{njoj Indiji, kako izgledaju kasnije u ìvotu?" Dona re~e: "Ja ne o~ekujem da }u dugo ìveti. Pa {ta? Ja ne èlim da ìvim dugo. A ti? Za{to? [ta ima na ovom svetu? A jesi li ikad video - sranje, {ta }emo sa Dèrijem Fejbinom; eto ti nekog ko je zabrazdio sa supstancom S. [ta stvarno ima na ovom svetu, Bobe? On je stanica do slede}eg sveta, u kojoj nas ka`njavaju zato {to smo ro|eni zli..." "Ti jesi katolikinja." "Ovde nas ka`njavaju, pa ako moèmo tu i tamo da se bacimo u trip, jebi ga, uradi to. Pre neki dan samo {to nisam riknula voze}i se Em-dìjem na posao. Upalila sam svoj osmokanalni stereo i pu{ila ha{i{ na lulu i nisam videla onog matorca u Ford imperatoru iz osamdeset ~etvrte..." "Ti si glupava", re~e on. "Super glupava." "Ja }u, zna{, rano umreti. U svakom slu~aju. [ta god da radim. Verovatno na autoputu. Gotovo da nemam ko~nice na Em-dìju, shvata{ li? A ove godine sam zaradila ve} ~etiri kazne za prekora~enje brzine. Sad moram u auto-{kolu. To je dave`. îtavih {est meseci." "Tako jednog dana", re~e on, "ja te odjednom vi{e nikad ne}u videti. Je li tako? Nikad vi{e." "Zbog auto-{kole? Ne, posle tih {est meseci..." "U mermernom drvoredu", objasni on. "Zbrisana pre nego {to po kalifornijskom zakonu, jebenom prokletom kalifornijskom zakonu, bude{ imala pravo da kupi{ limenku piva ili bocu pi}a." "Da!" uzviknu Dona, uzbu|ena. "Ju`nja~ka uteha! Boli glava! Ho}emo li da drmnemo Ju`nja~ku utehu i da odgledamo majmunske filmove? Ho}emo li? Ostalo je jo{ osam, uklju~uju}i i onaj..." "Slu{aj me", re~e Bob Arktor, uhvativ{i je za rame; ona nagonski uzma~e. "Ne", re~e ona.


97

On re~e: "Zna{ li {ta bi jednom trebalo da ti dozvole da uradi{? Mo`da samo jednom? Da te puste da legalno u|e{, samo jednom, i kupi{ limenku piva." "Za{to?" upita ona za~u|eno. "Kao poklon za tebe zato {to si dobra", re~e on. "Jednom su me usluìli!" odu{evljeno uzviknu Dona. "U baru! Kelnerica me je - ja sam bila doterana i kao s nekim ljudima - pitala {ta èlim, a ja sam rekla, 'Uze}u votka-kolins', i ona me je usluìla. To je, uzgred, bilo u 'La Pazu', koji je zaista gotivno mesto. Uau, moè{ li da poveruje{? To sam zapamtila iz nekog oglasa, votka-kolins. Tako da ako me ikad pitaju u baru, mogu da delujem kul. Ta~no?" Ona iznenada provu~e svoju ruku ispod njegove i zagrli ga dok su hodali, {to gotovo nikad nije ~inila. "To je bio najbolji trip svih vremena u mom ìvotu." "Onda si, pretpostavljam", re~e on, "dobila svoj poklon. Svoj jedini poklon." "To mi se svi|a", re~e Dona. "To mi se svi|a! Naravno, posle su mi rekli - ti ljudi s kojima sam bila - da je trebalo da poru~im meksi~ko pi}e kao tekila sanrajz, jer, vidi{, to je meksikanski bar, tamo u restoranu 'La Paz'. Slede}i put }u znati; imam to zabeleèno u svojoj banci podataka, ako opet odem tamo. Zna{ li {ta }u da uradim jednog dana, Bobe? Preseli}u se u Oregon i ìve}u na snegu. Svakog jutra }u ~istiti sneg sa staze. I ima}u ku}icu i povrtnjak." On re~e: "Za to mora{ da u{tedi{. Da u{tedi{ sav svoj novac. To ko{ta." Baciv{i pogled na njega, iznenada stidljiva, Dona re~e: "On }e mi to kupiti. Kako se zva{e." "Ko?" "Zna{ ti." Glas joj je bio prigu{en, dok je odavala svoju tajnu. Saop{tavala mu je to zato {to je on, Bob Arktor, bio njen prijatelj i {to je mogla da mu veruje. "Gospodin Pravi. Znam kako }e izgledati - vozi}e Aston Martina i pove{}e me na sever u njemu. A tamo }e biti staromodna ku}ica u snegu, severno odavde." Posle pauze, dodade: "Sneg bi trebalo da je lep, zar ne?" On re~e: "Zar ne zna{?" "Nikad nisam bila na snegu osim jednom u San Berduu u onim planinama, a tada je sneg bio poluzale|en i blatnjav i ja sam pala, jebi ga. Ne mislim na takav sneg; mislim na pravi sneg." Bob Arktor, kome se srce stezalo na izvestan na~in, re~e: "Ti ima{ pozitivno ose}anje prema svemu tome? To }e se stvarno dogoditi?" "Dogodi}e se!" Ona klimnu glavom. "Stoji mi u kartama." Onda krenu{e dalje, }utke. Natrag do njenog stana, da uzmu Em-dìja. Dona, obuzeta svojim snovima i planovima; a on - setio se Berisa i setio se Lakmena i Henka i sigurnog stana, i setio se Freda. "Hej, ~ove~e", re~e on, "mogu li ja s tobom u Oregon? Kad kona~no polazi{?" Ona mu se nasme{i, blago i s trenutnom ne`no{}u, uz odgovor - ne. A on shvati, poznaju}i je, da ona to ozbiljno misli. I to se ne}e promeniti. Zadrhtao je. "Je li ti hladno?" upita ona.


98

"Da", re~e on. "Veoma hladno." "Imam dobro Em-dì grejanje u kolima", re~e ona, "za sedenje u drajv-inu... tamo }e{ se ugrejati." Ona ga uze za ruku, steè je, zadrà je u svojoj, a zatim je, najednom, ispusti. Ali njen dodir je trajao, u njegovom srcu. To je ostalo. Tokom svih godina ìvota koje su ga ~ekale, dugih godina bez nje, bez mogu}nosti da je vidi ili se da se ~uje sa njom ili da ma {ta o njoj sazna, da li je ìva ili sre}na, ili mrtva ili {ta bilo, taj dodir je ostao zabravljen u njemu, zape~a}en, i nikad nije nestao. Taj jedini dodir njene ruke. Te ve~eri je sa sobom ku}i doveo slatku, malu fikserku po imenu Koni, da je potuca u zamenu za kesicu od deset meks hitova. Mr{ava i ravne kose, devojka je sedela na ivici kreveta, ~e{ljaju}i svoju neobi~nu kosu; ovo je bio prvi put da je ona po{la s njim - upoznao ju je na nekoj narkomanskoj ùrci - i vrlo malo je o njoj znao, mada je kod sebe nedeljama drào njen telefonski broj. Po{to se fiksala na iglu, bila je prirodno frigidna, ali stvar nije bila zabrinjavaju}a; nju je to ~inilo ravnodu{nom prema seksu kad je u pitanju njeno li~no zadovoljstvo, ali s druge strane, nije pravila pitanje oko toga kakav je seks posredi. To je bilo o~igledno pri samom pogledu na nju. Koni je sedela poluodevena, u cipelama, sa {nalom u ustima, bezizraàjno zure}i, o~ito vrte}i sasvim li~an trip u glavi. Njeno lice, duguljasto i ko{~ato, imalo je izvesnu snagu; verovatno, zaklju~i on, zato {to su kosti, naro~ito linija vilice, nagla{ene. Na desnom obrazu je imala bubuljicu. Nesumnjivo, ona niti je marila za to niti je to prime}ivala; kao ni seks, bubuljice joj nisu mnogo zna~ile. Mo`da nije zapaàla razliku. Mo`da su za nju, dugogodi{nju fikserku na iglu, seks i bubuljice imali sli~ne ili ~ak istovetne osobine. Kakva misao, pomisli on, kad na trenutak zaviri{ u fiksersku glavu. "Ima{ li ~etkicu za zube kojom bih mogla da se posluìm?" upita Koni; po~ela je malo da drema, i da mrmlja, kao {to to fikseri obi~no rade u to doba no}i. "Au, jebi ga - zubi su zubi. Opra}u ih..." Glas joj postade toliko tih da on nije mogao da je ~uje, iako je prema pokretima njenih usana video da i dalje brblja. "Zna{ li gde je kupatilo?" upita je on. "Koje kupatilo?" "U ovoj ku}i." Ustaju}i, ona zami{ljeno nastavi da se ~e{lja. "Ko su oni tipovi tamo napolju ovako kasno? Motaju dòinte i neprekidno toro~u? Oni ìve ovde s tobom, pretpostavljam. Sigurno da je tako. Takvi momci moraju ìveti ovde." "Dvojica ìve ovde", re~e Arktor. Njene o~i kao u mrtvog bakalara okrenu{e se i zaustavi{e pogled na njemu. "Ti si peder?" upita Koni. "Poku{avam da ne budem. Zato si ti ve~eras ovde." "Je l' se èstoko bori{ protiv toga?" "Nego {ta nego da se borim."


99

Koni klimnu glavom. "Da, pretpostavljam da }u otkriti. Ti si latentni homi} i verovatno èli{ da ja preuzmem inicijativu. Lezi i uradi}u te. Ho}e{ da te skinem? U redu, samo ti lezi, a ja }u sve da uradim." Ona posegnu za njegovim {licom. Kasnije, on je dremuckao u polutami, od - tako re}i - sopstvenog fiksa. Koni je hrkala pored njega, leè}i na le|ima, ruku opruènih kraj tela, preko pokriva~a. Nejasno ju je nazirao. Oni spavaju kao grof Drakula, mislio je, ti narkosi. Zure}i pravo preda se sve dok se najednom ne usprave, kao ma{ina koja se preme{ta iz poloàja A u poloàj B. 'Mora... biti... da... je... svanulo', kaè narkos, ili to u svakom slu~aju kaè traka u njegovoj glavi. Pu{ta mu uputstva, jer je mozak narkosa kao muzika koja se ~uje sa radio-budilnika... ponekad lepo zvu~i, ali postoji samo da bi te naterala da ne{to uradi{. Muzika sa radio-budilnika treba da te probudi; muzika iz narkosa treba da te natera da postane{ sredstvo pomo}u koga }e on do}i do droge, na koji god na~in ti posluìo. On, ma{ina, pretvori}e te u svoju ma{inu. Svaki narkos, mislio je, predstavlja snimak. Ponovo je zadremao, mozgaju}i o tim ru`nim stvarima. I kona~no narkos, ako je ènska, nema vi{e ni{ta da proda osim svog tela. Kao Koni, mislio je; ova ovde Koni. Otvoriv{i o~i, on se okrete ka devojci pored sebe i ugleda Donu Hotorn. Istog ~asa se uspravio. Dona! - mislio je. Jasno je mogao da razazna njeno lice. Nema sumnje. Hriste! - mislio je, i posegnuo za svetiljkom kraj kreveta. Njegovi prsti je dodirnu{e; svetiljka se zaljulja i pade. Devojka je, me|utim, i dalje spavala. Jo{ je buljio u nju, a onda je postepeno opet ugledao Koni, o{trih crta, ~etvrtaste vilice, upalih obraza, usukano lice odlepljenog narkosa, Koni, a ne Donu; jednu devojku, ne drugu. Ponovo je legao i, oja|en, opet malo odspavao, pitaju}i se {ta to zna~i, i tako dalje, i dalje, u tamu. "Ba{ me briga {to je smrdeo", promrmlja kasnije devojka pored njega, sanjivo, u snu. "Ja sam ga ipak volela." Pitao se na koga misli. Na momka? Na oca? Na ma~ka? Voljenu punjenu igra~ku iz detinjstva? Mo`da na sve njih, mislio je. Ali re~i su bile 'volela sam', ne 'jo{ volim'. O~igledno da taj, {ta god ili ko god on bio, nije vi{e me|u ìvima. Mo`da su je, razmi{ljao je Arktor, oni (ko god oni bili) naterali da ga izbaci, zato {to je toliko smrdeo. Verovatno je tako. Pitao se koliko je tad imala godina, ova istro{ena narkomanka koja drema pored njega i se}a se. 10. U svom skrembl-odelu, Fred je sedeo pred gomilom uzvitlanih holo-snimaka, posmatraju}i Dìma Berisa kako u dnevnoj sobi Boba Arktora ~ita knjigu o pe~urkama. Za{to pe~urke? - pitao se Fred, i velikom brzinom premotao trake unapred, ~etiri sata kasnije. Beris je jo{ sedeo tu, usredsre|eno ~itaju}i i prave}i zabele{ke. Uskoro Beris spusti knjigu i izi|e iz ku}e, nestaju}i iz vidnog polja skenera. Kad se vratio, nosio je malu kesu od sme|eg papira koju spusti na sto i otvori. Iz nje izvadi su{ene pe~urke, koje je zatim stao da upore|uje, jednu po jednu, sa fotografijama


100

u boji u knjizi. S previ{e premi{ljanja, neuobi~ajenog za njega, uporedio je svaku od njih. Najzad odgurnu u stranu jednu pe~urku bednog izgleda, a ostale vrati u kesu; iz dèpa izvadi pregr{t praznih kapsula i zatim sa isto tako velikom bri`ljivo{}u po~e da drobi komadi}e one naro~ite pe~urke i da ih sipa u kapsule, zatvaraju}i redom svaku. Posle toga, Beris stade da telefonira. Prislu{kiva~ na telefonu automatski je beleìo pozvane brojeve. "Halo, ovde Dìm." "Pa?" "ûj, uradio sam {emu." "Sere{." "Psilocybe mexicana." "[ta je to?" "Retka halucinogena pe~urka koja se pre vi{e hiljada godina koristila u ju`noameri~kim misti~nim kultovima. Leti{, postaje{ nevidljiv, razume{ govor ìvotinja..." "Ne, hvala." Klik. Ponovo okre}e broj. "Halo, ovde Dìm." "Dìm? Koji Dìm?" "Sa bradom... zelene nao~ari, ko`ne pantalone. Sreli smo se na hepeningu kod Vande..." "Aha, da. Dìm. Da." "Jesi li zainteresovan da uradi{ neke organske psihodelike?" "Pa, ne znam..." Nelagonost. "Da li je to sigurno Dìm? Ne zvu~i{ kao on." "Imam ne{to neverovatno, retku organsku pe~urku iz Ju`ne Amerike, koja se pre vi{e hiljada godina koristila u indijanskim misti~nim kultovima. Leti{, postaje{ nevidljiv, nestaju ti kola, moè{ da razume{ govor ìvotinja..." "Meni kola stalno nestaju. Kad ih ostavim tamo gde ih pauk odnese. Ha-ha." "Mogu da ti uvaljam, recimo, {est kapsula ove Psilocybe." "Po{to?" "Pet dolara po kapsuli." "Strava! Bez zezanja? Hej, na}i }emo se negde." Zatim sumnja. "Zna{, verujem da te se se}am - ti si me jednom izradio. Gde si nabavio te pe~urke? Kako da znam da unutra nije slab esid?" "Donete su u SAD u glinenoj figurici", re~e Beris. "Kao deo bri`ljivo ~uvane po{iljke umetni~kih predmeta za jedan muzej, pri ~emu je ta figurica bila obeleèna. Kljunovi na carini nisu ni posumnjali." Beris dodade: "Ako se ne uradi{ od njih, vrati}u ti pare." "Pa, to nema svrhe ako mi glava bude izjedena, a ja visim na drve}u." "Ja sam li~no uzeo jednu pre dva dana", re~e Beris. "Da ih probam. Najbolji trip koji sam ikad imao - mno{tvo boja. Bolje od meskalina, zasigurno. Ne}u da ubogaljim svoje mu{terije. Uvek li~no probam robu. Stvar je zajem~ena."


101

Iza Freda, i drugo skrembl-odelo je sad posmatralo holo-monitor. "[ta on to valja? Meskalin, kaè?" "U kapsule je spakovao pe~urke", re~e Fred, "koje je ili sam nabrao ili mu ih je neko nabrao, ovde u kraju." "Neke pe~urke su stra{no otrovne", re~e skrembl-odelo iza Freda. Tre}e skrembl-odelo se na~as manulo svoje holo-prismotre i sad je stajalo kraj njih. "Neke pe~urke iz roda amanita sadrè ~etiri toksina koji razaraju crvena krvna zrnca. Treba ti dve nedelje da umre{, a nema protivotrova. Neopisivo je bolno. Samo stru~njak moè sa sigurno{}u da raspozna koje pe~urke bere, ako su divlje." "Znam", re~e Fred i zabeleì oznaku tog dela trake za dalju upotrebu u odeljenju. Beris je ponovo okretao broj. "U koju vrstu prekr{aja spada ovo?" upita Fred. "Davanje neta~nih informacija prilikom reklamiranja", re~e jedno od druga dva skrembl-odela, a oba se nasmeja{e i vrati{e pred svoje ekrane. Fred nastavi da posmatra. Na holo-monitoru ~etiri otvori{e se ulazna vrata i Bob Arktor stupi u ku}u, izgledaju}i utu~eno. "Zdravo." "Vozdra", re~e Beris, skupljaju}i kapsule i stavljaju}i ih duboko u dèp. "Kako si pro{ao sa Donom?" On se zakikota. "Na vi{e na~ina, mo`da, a?" "U redu, odjebi", re~e Arktor i nestade sa holo-monitora ~etiri, da bi ga trenutak kasnije u njegovoj spava}oj sobi uhvatio skener pet. Tamo je, nogom zalupiv{i vrata, Arktor izvadio nekoliko plasti~nih kesica napunjenih belim tabletama; na~as je neodlu~no stajao, a zatim ih strpao ispod pokriva~a na krevetu, skloniv{i ih tako s vidika. I skinuo je kaput. Izgledao je umoran i nesre}an; lice mu je bilo zgr~eno. Na trenutak je Bob Arktor sedeo na ivici nename{tenog kreveta, sasvim sam. Na kraju je odmahnuo glavom, ustao, neodlu~no stajao... zatim zagladio kosu i izi{ao iz sobe, da bi ga centralni skener u dnevnoj sobi uhvatio kako prilazi Berisu. Za to vreme, skener dva je snimio Berisa kako sakriva sme|u kesu s pe~urkama ispod jastuka na kau~u i vra}a knjigu o pe~urkama natrag na policu gde ne}e padati u o~i. "[ta si radio?" upita ga Arktor. "Beris izjavi: "Istraìvao sam." "[ta si istraìvao?" "Osobine izvesnih mikolo{kih organizama osetljive prirode." Beris se zakikota. "Nisi dobro pro{ao kod male sisate, je l' tako?" Arktor ga odmeri, a zatim ode u kuhinju da uklju~i ma{inu za kafu. "Bobe", re~e Beris, prate}i ga nemarno, "ào mi je ako sam rekao ne{to {to te je uvredilo." On se muvao unaokolo dok je Arktor ~ekao da se kafa zagreje, isprazno lupkaju}i prstima. "Gde je Lakmen?" "Pretpostavljam da negde poku{ava da orobi telefonsku govornicu. Poneo je tvoju hidrauli~nu dizalicu; to obi~no zna~i da se sprema da obije govornicu, zar ne?" "Moju dizalicu", ponovi Arktor.


102

"Zna{", re~e Beris, "mogao bih profesionalno da ti pomognem u tvojim naporima da smuva{ malu..." Fred premota traku unapred maksimalnom brzinom. Broja~ najzad pokaza da je pro{lo dva sata. "...plati svoju jebenu zaostalu kiriju ili po~ni da radi{ na prokletom cefoskopu", ùstro je govorio Arktor Berisu. "Ve} sam poru~io rezistore koji..." Fred ponovo premota traku unapred. Pro{la su jo{ dva sata. Sad je holo monitor pet prikazivao Arktora u spava}oj sobi, u krevetu, FM radio budilnik je bio name{ten na KNX i prigu{eno svirao folk-rok. Monitor dva u dnevnoj sobi prikazivao je Berisa samog, kako ponovo ~ita o pe~urkama. Nijedan od njih dvojice dugo nije radio ni{ta naro~ito. Jednom, Arktor se prome{koljio i pruìo ruku da poja~a radio kad se za~ula pesma, o~igledno neka koja mu se dopadala. U dnevnoj sobi, Beris je ~itao i ~itao, gotovo se ne pomeraju}i. Arktor se kona~no opruìo na krevetu, nepomi~an. Zazvonio je telefon. Beris je pruìo ruku i podigao slu{alicu. "Halo?" Na telefonskom prislu{kiva~u, onaj koji je zvao re~e: "Gospodin Arktor?" "Da, ja sam", re~e Beris. Jebo sliku svoju, re~e Fred samom sebi. Pruìo je ruku da poja~a ton na telefonskom prislu{kiva~u. "Gospodine Arktore", re~e nepoznati sagovornik sporim, tihim glasom, "ào mi je {to vas ovako kasno uznemiravam, ali onaj va{ ~ek koji nije pro{ao..." "Oh, da", re~e Beris. "Nameravao sam da vas pozovem s tim u vezi. Stvar stoji ovako, gospodine. Imao sam stra{an napad stoma~nog gripa, s padom telesne temperature, èluda~nim spazmom, gr~evima... Trenutno jo{ ne mogu da se saberem da bih sredio taj sitni ~ek na dvadeset dolara, a iskreno govore}i, nemam nameru da mu dam pokri}e." "[ta?" upita ~ovek, ne zate~en, ve} promuklo. Zloslutno. "Da, gospodine", re~e Beris, klimnuv{i glavom. "Dobro ste me ~uli, gospodine." "Gospodine Arktore", re~e sagovornik, "taj ~ek je banka ve} dvaput vratila, a ti simptomi gripa koje opisujete..." "Mislim da mi je neko uvalio ne{to gadno", re~e Beris, s uko~enim osmehom na licu. "Ja mislim", re~e ~ovek, "da ste vi jedan od onih..." Poku{avao je da na|e pravu re~. "Mislite {ta ho}ete", re~e Beris, i dalje s osmehom. "Gospodine Arktore", re~e ~ovek, glasno di{u}i u slu{alicu, "ja idem do javnog tuìoca sa tim ~ekom, a dok sam na telefonu, imam da vam kaèm par stvari o onome {to mislim o..." "Upali, isklju~i i do vi|enja", re~e Beris i spusti slu{alicu.


103

Aparat za prislu{kivanje automatski je zabeleìo broj telefona ~oveka koji je pozvao, hvataju}i ih elektronski iz ne~ujnog signala koji se oglasio ~im je uspostavljeno kolo. Fred o~ita broj koji se video na pokaziva~u, zatim isklju~i trake na svim holo-skenerima, podiè svoj policijski telefon i zatraì identifikaciju broja. "Bravar Engleson, Harbor 1343, u Anahajmu", obavesti ga policijska centrala. "Srculence." "Bravar", re~e Fred. "U redu." Imao je to zapisano i sad je spustio slu{alicu. Bravar... dvadeset dolara, okrugla svota: to je nagove{tavalo posao van radnje - verovatno dolazak kolima i narezivanje duplikata klju~a. Kad je 'vlasnik' izgubio klju~. Teorija. Beris se predstavio kao Arktor, telefonirao bravaru Englesonu da mu tajno napravi 'duplikat' klju~a, za ku}u ili za kola ili ~ak za oboje. Rekao je Englesonu da je izgubio celu vezu s klju~evima... ali onda je bravar, rade}i bezbednosnu proveru, zatraìo od Berisa da proveri njegovu li~nu kartu. Beris se vratio u ku}u i drpio nepopunjenu Arktorovu ~ekovnu knjiìcu i napisao ~ek za bravara. êk nije pro{ao. Ali za{to nije? Arktor je uvek imao dovoljno para na ra~unu; tako mali ~ek bi pro{ao. Ali da je pro{ao, Arktor bi nai{ao na njega u izvodu iz banke i video da ga nije napisao on, ve} Dìm Beris. Tako je Beris prekopao Arktorove ormane i prona{ao - verovatno jo{ pre toga - staru ~ekovnu knjiìcu sa ve} uga{enog ra~una i iskoristio je. Po{to je ra~un bio uga{en, ~ek nije pro{ao. Sad je Beris bio u nebranom gro`|u. Ali za{to Beris jednostavno nije platio ra~un u gotovini? Ovako je poverilac ve} bio besan i telefonirao je, a na kraju }e oti}i i do tuìoca. Arktor }e saznati. Gomila govana }e se sru~iti na Berisa. Ali na~in na koji je Beris telefonom razgovarao sa ve} pobesnelim poveriocem... lukavo ga je navukao na jo{ ve}e neprijateljstvo, iz koga bi bravar mogao da u~ini bilo {ta. I jo{ gore - Berisov opis 'gripa' bio je opis skidanja sa heroina, a to bi shvatio svako ko ne{to zna. A Beris je zavr{io razgovor otvorenim nagove{tajem da je on teàk narkos, pa {ta? Zavr{io sve to kao Bob Arktor. U ovom trenutku, bravar je znao da ima du`nika narkosa koji mu je ispisao laàn ~ek i koga boli dupe i koji nema nameru da to nadoknadi. A narkos se tako pona{a zato {to je o~igledno naduvan, odlepljen i ura|en od droge da ga uop{te nije briga. A to je bila uvreda za Ameriku. Namerna i ru`na. U stvari, re~enica kojom je Beris zavr{io bila je neposredan citat originalnog otka~enog ultimatuma koji je Tim Liri uputio dru{tvu i svim strejt ljudima. A ovo je bio Orind` Kaunti. Pun tradicionalnih i militantnih konzervativaca. Sa pu{kama. Koji jedva ~ekaju ovakvo drsko odlajavanje bradatih narkosa. Beris je Bobu Arktoru smestio bomba{ki napad. Hap{enje zbog ~eka bez pokri}a, u najboljem slu~aju; bomba{ki napad ili neku drugu veliku odmazdu u najgorem, a da Arktor pojma nema {ta mu se doga|a. Za{to? - pitao se Fred. U blok~i} je zabeleìo identifikacioni broj ovog dela trake, kao i {ifru telefonskog prislu{kiva~a. Za {ta se to Beris sveti Arktoru? [ta, kog |avola, Arktor sprema? Arktor mora da ga je debelo izradio, mislio je Fred, za ovo. Ovo je ~ista zloba. Sitna, gadna i zla. Taj Beris je, pomisli on, pravi drkadìja. Neko }e poginuti zbog njega.


104

Jedno od skrembl-odela, koja su sedela u sigurnom stanu sa njim, trè ga iz tog premi{ljanja. "Da li ti, zapravo, poznaje{ ove momke?" Odelo pokaza na prazne holo monitore koje je Fred imao pred sobom. "Jesi li me|u njima na tajnom zadatku?" "Da", re~e Fred. "Ne bi bilo lo{e da ih upozori{ na otrovne pe~urke kojima ih izlaè onaj glupak sa zelenim nao~arima {to trguje. Moè{ li to da im dojavi{, a da se ne otkrije{?" Drugo skrembl-odelo u blizini javi se sa svoje rotacione stolice: "Kad god nekom od njih èstoko pozli - to ponekad upu}uje na trovanje pe~urkama." "Nalik na strihnin?" upita Fred. Onda mu se glava steè od ledenog saznanja; premotao je film onog dana sa Kimberli Hokins i pse}im govnima i njegovom mu~ninom u kolima po{to..." Njegovom. "Kaza}u Arktoru", re~e on. "Njemu mogu da saop{tim. A da me on ne provali. On je mekan." "I ruàn", re~e jedno skrembl-odelo. "Je l' to onaj {to je u{ao na vrata pognutih le|a i mamuran?" "Aha", re~e Fred i okrete se natrag prema svojim holoima. Oh, do |avola, mislio je, onog dana Beris nam je dao tablete ukraj puta - njegov mozak je po~eo da se vrti i da duplo tripuje, a onda se rascepio na pola, pravo po sredini. Slede}e ~ega je bio svestan, jeste to da se nalazi u kupatilu sigurnog stana s papirnom ~a{om punom vode, ispiraju}i usta, sam, gde moè da razmi{lja. Kad dobro promisli{, ja sam Arktor, mislio je. Ja sam ~ovek na skenerima, osumnji~eni koga Beris zajebava svojim uvrnutim telefonskim razgovorima sa bravarom, a ja sam pitao: [ta to Arktor sprema kad se Beris toliko navrzao na njega? Puk'o sam; moj mozak je pukao. Ovo nije stvarno. Ja ne verujem u ovo, kad posmatram {ta sam ja, {ta je Fred - ono dole je bio Fred bez skrembl-odela; tako Fred izgleda bez odela! A pre neki dan Fred umalo nije riknuo od komadi}a otrovne pe~urke, shvatio je. Zamalo da ne stigne ovamo do sigurnog stana i uklju~i holo monitore. Ali sad jeste. Sad Fred ima priliku. Ali jedva. Luda~ki prokleti posao koji su mi dali, mislio je. Ali da ga ja ne radim, radio bi ga neko drugi, a taj bi mo`da pogre{io. Oni su mu smestili - smestili su Arktoru. Potkazali bi ga za nagradu; podmetnuli bi mu drogu i pokupili lovu. Ako iko, mislio je, treba da nadzire tu ku}u, daleko je bolje da to budem ja, uprkos smetnjama; sama ~injenica da sve ostale {titim od nastranog, jebenog Berisa opravdava moje prisustvo ovde. A kad bi ma koji drugi policajac koji nadzire Berisove aktivnosti video ono {to }u ja verovatno videti, zaklju~io bi da je Arktor najve}i trgovac drogom na zapadu SAD i preporu~io bi - Hriste! - tajno uklanjanje. Uz pomo} na{ih neidentifikovanih snaga. Onih u crnom, koje pozajmljujemo sa istoka, koji se mnogo {unjaju na prstima i nose snajpere Vin~ester 803. Novu infracrvenu optiku i specijalne metke. Oni momci koji uop{te ne dobijaju platu, ~ak ni preko aparata za kiselu vodu; oni samo izvla~e slamku da vide ko }e od njih biti slede}i predsednik SAD. Boè moj, te drkadìje mogu da obore


105

i avion u letu. A da to izgleda kao da je motor usisao jato ptica. Ti specijalni meci - {to me zajebava{, ~ove~e, mislio je; oni bi ostavili tragove perja u ostacima motora; oni bi im stavili takvo punjenje. Ovo je stra{no, mislio je, razmi{ljati o tome. Ne o Arktoru kao osumnji~enom ve} o Arktoru kao... ~emu god. Kao meti. Nastavi}u da ga posmatram; Fred }e nastaviti da radi svoju fredovsku stvar; bi}e mnogo bolje; mogu da isecam snimke i tuma~im i da ih zavla~im s onim 'Da sa~ekamo dok on stvarno' i tako dalje, te shvativ{i to, on baci papirnu ~a{u i izi|e iz kupatila u sigurnom stanu. "Izgleda{ ubijeno", re~e mu jedno od skrembl-odela. "Pa", re~e Fred, "dogodilo mi se ne{to ~udno na putu ka grobu." U mislima je video sliku supersoni~nog uskozra~nog projektora koji je kod ~etrdeset devetogodi{njeg javnog tuìoca izazvao koban sr~ani udar, ba{ kad se ovaj spremao da ponovo pokrene slu~aj stra{nog i ~uvenog politi~kog ubistva ovde u Kaliforniji. "Gotovo da sam stigao tamo", re~e naglas. "Gotovo je gotovo", re~e skrembl-odelo. "To nije tamo." "Oh", re~e Fred. "Da. Ta~no." "Sedi", re~e skrembl-odelo, "i nastavi da radi{, ili za tebe nema petka, samo javno prisustvo." "Moè{ li da zamisli{ da se ovaj posao vodi kao kvalifikacija na..." po~e Fred, ali druga dva skrembl-odela nisu mislila da je to zabavno i zapravo ga nisu ni slu{ala. Stoga on ponovo sede i pripali cigaretu. I jo{ jednom uklju~i holo-skenere. Ono {to bi trebalo da uradim, zaklju~i, jeste da smesta pe{ke odem do ku}e, dok jo{ razmi{ljam o tome, pre nego {to mi misli skrenu, da brzo u|em kod Berisa i da ga ubijem. Na du`nosti. Re}i }u: "Hej, ~ove~e, frka mi je - moè{ da mi da{ dòint? Plati}u ti dolar." A on }e mi dati, a onda }u ga ja uhapsiti, odvu}i ga do kola, ubaciti ga unutra, odvesti se na autoput, a zatim ga pi{toljem naterati pod kamion. A mogu da kaèm da se oslobodio i poku{ao da isko~i. To se stalno de{ava. Jer ako to ne uradim, ne}u nikad mo}i da jedem ni da pijem nikakvu otvorenu hranu i pi}e u ku}i, a to ne}e mo}i ni Lakmen ni Dona ni Frek, jer }emo svi cr}i od komadi}a otrovne pe~urke, posle ~ega }e Beris objasniti kako smo svi zajedno bili u {umi i brali pe~urke nasumce i jeli ih, a on je poku{ao da nas odvrati od toga, ali mi nismo hteli da ga slu{amo jer nismo i{li na fakultet. âk i ako ga sudski psihijatar proglasi sasvim mentalno uni{tenim i ludim i strpa ga zauvek u ludaru, neko }e ve} biti mrtav. Mislio je, mo`da Dona, na primer. Mo`da }e ona dolutati unutra, uduvana od ha{i{a, traè}i mene i prole}no cve}e koje sam joj obe}ao, a Beris }e joj ponuditi ~iniju èlea koji je sam napravio kao specijalitet, a deset dana kasnije ona }e se na samrti bacakati u odeljenju intenzivne nege i to onda ne}e ni{ta pomo}i. Ako se to dogodi, mislio je, iskuva}u ga u kiselini, u kadi, u vreloj kiselini, dok ne ostanu samo kosti, a onda }u kosti da po{aljem njegovoj majci ili deci, {ta god imao, a


106

ako nema porodicu, onda }u naprosto baciti kosti psima lutalicama. Ali }e u svakom slu~aju stvar biti ve} u~injena toj devojci. Izvinite, odmota on u glavi izmi{ljeni film sa druga dva skrembl-odela. Gde u ovo doba no}i mogu da na|em pakovanje od pedeset kila kiseline za ~i{}enje? Dosta mi je, pomisli, i okrete se holoima kako vi{e ne bi privla~io smetnje od ostalih odela u sigurnoj sobi. Na monitoru dva, Beris je razgovarao sa Lakmenom, koji se o~ito doteturao kroz ulazna vrata mrtav pijan, nesumnjivo od viskija. "U SAD ima vi{e ljudi koji su zavisnici od alkohola", govorio je Beris Lakmenu, koji je poku{avao na na|e vrata svoje spava}e sobe, da se tamo onesvesti, i pri tom imao stra{nih muka, "nego {to ima zavisnika od svih ostalih vrsta droge. A o{te}enja mozga i jetre od alkohola, plus ne~isto}e..." Lakmen je nestao, ni ne primetiv{i da je Beris tu. @elim mu sre}u, pomisli Fred. To, pak, nije izvodljiva politika, ne zadugo. Zato {to je drkadìja tu. Ali sada je i Fred tu. Ali Fred sve saznaje sa zaka{njenjem. Ukoliko, mislio je, ukoliko ne budem premotavao trake unazad. Onda }u ja biti prvi, pre Berisa. Ono {to ja u~inim prethodi}e onome {to u~ini Beris. Ako uop{te ne{to u~ini kad ja budem prvi. A onda se otvorila druga strana njegove glave i obratila mu se smirenije, kao da mu neko drugo ja, sa jednostavnijom porukom, ukazuje na to kako da postupi. 'Na~in da se sredi ~ek za bravara', govorilo je ono, 'jeste da sutra rano ujutru najpre ode{ do Harbora i otkupi{ ~ek i dobije{ ga natrag. Najpre u~ini to, pre nego {to uradi{ ma {ta drugo. Uradi to smesta. Razminiraj to, sa tog kraja. A posle toga, uradi neke ozbiljnije stvari, kad to bude gotovo. Je li tako?' Tako je, pomisli on. To }e me skinuti sa spiska lo{eg poloàja. Od toga treba po~eti. Stavio je traku na brzo premotavanje unapred, sve dalje i dalje, dok iz pokaziva~a nije ustanovio da }e ona prikazivati no}ni prizor, dok svi spavaju. Kao izgovor da zavr{i svoj radni dan, ovde. Traka je prikazivala uga{ena svetla, skeneri su bili na infra-poziciji. Lakmen u krevetu u svojoj sobi; Beris u svojoj; a u svojoj sobi, Arktor pored ènske, oboje usnuli. Da vidimo, mislio je Fred. Nekakva Koni. Imamo je u kompjuterskom dosjeu kao navu~enu na te{ke droge, a tako|e kao prostitutku i dilera. Pravi gubitnik. "Ti bar nisi morao da gleda{ svoje osumnji~ene kako upra`njavaju seksualni odnos", re~e jedno skrembl-odelo, gledaju}i iza njega, a zatim odlaze}i dalje. "To je olak{anje", re~e Fred, stoi~ki posmatraju}i dva usnula tela u krevetu; razmi{ljao je o bravaru i o tome {ta tamo treba da uradi. "Uvek mrzim da..." "To je fina stvar kad se radi", sloì se skrembl-odelo, "ali nije ba{ lepo za gledanje." Arktor koji spava, mislio je Fred. Sa svojom trebom. Pa, uskoro mogu da prekinem; oni }e se verovatno potucati kad se probude, ali to je otprilike sve {to se njih ti~e. Nastavio je, me|utim, da posmatra. Prizor Boba Arktora koji spava... unedogled, mislio je Fred, iz sata u sat. A zatim zapazi ne{to {to pre nije zapazio. To ne


107

li~i ni na koga drugog osim na Donu Hotorn! pomisli on. Tamo u krevetu, u postelji sa Arktorom. To se ne slaè, mislio je, i pruìo ruku da isklju~i skenere. Premotao je traku unazad, zatim opet napred. Bob Arktor i ènska, ali ne Dona! To je ona narkomanka Koni! Bio je u pravu. Dve osobe leàle su jedna pored druge, obe usnule. A onda, dok je Fred posmatrao, Konine o{tre crte su se i{~ezle i pretopile se u mekotu, i u lice Done Hotorn. On ponovo zaustavi traku. Sedeo je zbunjen. Ne shvatam, mislio je. To je - kako ga ono nazivaju? Kao prokleto pretapanje! Filmska tehnika. Jebote, {ta je ovo? Obrada pre TV prikazivanja? Koju obavlja reditelj, koriste}i naro~ite vizuelne efekte? Ponovo je vratio traku unazad, zatim napred; ~im je ugledao promenu na Koninim crtama zaustavio je traku, ostavljaju}i zamrznut kadar na hologramu. Okrenuo je komandu za pove}anje. Sve ostale kocke se ugasi{e; napravila se jedna velika kocka umesto ranijih osam. Samo jedna no}na scena: Bob Arktor, nepomi~an, u krevetu, devojka, nepomi~na, pored njega. Ustav{i, Fred u|e u holo-kocku, u trodimenzionu projekciju, i stade blizu kreveta da ispita devoj~ino lice. Negde na pola puta, zaklju~i. I dalje napola Koni; ve} napola Dona. Bolje da ovo predam u laboratoriju, mislio je; s tim se poigrao nekakav stru~njak. Uvalili su mi la`nu traku. Ali ko? - pitao se. Izi{ao je iz holo-kocke, zatvorio je i vratio osam malih. I dalje je sedeo tamo, premi{ljaju}i. Neko je laìrao Donu. Naneo je preko Koni. Krivotvorio dokaze o tome da Arktor trpa Hotornovu. Za{to? Kao {to dobar tehni~ar moè da u~ini sa audio ili video trakom, a sad - kao {to se osvedo~io - i sa holo-trakama. Te{ko, ali... Da je ovo uklju~i-isklju~i, pauza u skeniranju, mislio je, imali bismo scenu koja prikazuje Arktora u krevetu sa devojkom s kojom verovatno nikad nije oti{ao u krevet, a nikad i ne}e, ali ovde je sve na traci. Ili je to mo`da vizuelni prekid ili elektronski kvar, razmi{ljao je. Ono {to zovu {tampanje. Holo-{tampanje: sa jednog dela trake na drugi. Ako traka predugo stoji, ako je brzina snimanja od po~etka bila prevelika, ono se pre{tampava. Isuse, mislio je. Pre{tampala je Donu sa prethodne ili kasnije scene, mo`da iz dnevne sobe. Voleo bih da znam vi{e o tehni~koj strani ove stvari, mislio je. Bolje da se jo{ malo obavestim pre nego {to udarim na sva zvona. Kao kad se druga AM stanica me{a, pravi smetnje... Me|urazgovor, zaklju~io je. Jedino tako: slu~ajno. Kao duhovi na TV ekranu. Funkcionalni kvar. Pretvara~ energije koji se nakratko otvori. Ponovo je premotao traku. Opet Koni, a Koni je i ostala. A zatim... opet je video kako se vra}a Donino lice, a ovog puta se ~ovek koji je spavao u krevetu pored nje, Bob Arktor, probudio kroz koji ~as i naglo se uspravio, zatim pipaju}i potraìo


108

svetiljku kraj sebe; svetiljka je pala na pod, a Arktor je sedeo neprestano bulje}i u devojku koja je spavala, u zaspalu Donu. Kad se Konino lice povratilo, Arktor se opusti i najzad ponovo leè i zaspa. Ali nemirno. Elem, to ukida teoriju o 'tehni~kom me{anju', mislio je Fred. [tampanju ili me|urazgovoru. I Arktor je to video. Probudio se, video, buljio, zatim odustao. Hriste, pomisli Fred, i sasvim isklju~i opremu pred sobom. "Mislim da mi je ovo zasad dovoljno", izjavi i nesigurno ustade na noge. "Dosta mi je." "Video si neki nastran seks, je l' da?" upita skrembl-odelo. "Navi}i }e{ se ti na ovaj posao." "Nikad se ne}u navi}i na ovaj posao", re~e Fred. "Moè{ da se kladi{ u to." 11. Slede}eg jutra, @utim taksijem, po{to je sad na popravku ~ekao ne samo njegov cefoskop ve} i kola, on se pojavio na vratima bravara Englesona sa ~etrdeset dolara gotovine i mnogo brige u srcu. Radnja je bila stara i drvena, sa ne{to modernijim natpisom, ali sa mno{tvom sitnih, mesinganih, bravarskih drangulija u izlogu: ~udni kitnjasti sandu~i}i za po{tu, otka~ene kvake napravljene u obliku ljudskih glava, veliki, la`ni, crni, gvozdeni klju~evi. U{ao je, u polutamu. Kao narkomanska gajba, pomisli, a ta ironija mu se dopala. Za tezgom, na kojoj su stajale dve ogromne ma{ine za narezivanje klju~eva, kao i na hiljade praznih matrica za klju~eve koje su visile sa stalaka, pozdravi ga puna~ka starija gospo|a. "Molim, gospodine? Dobro jutro." Arktor re~e: "Do{ao sam... Ihr Instrumente freilich spottet mein, Mit Rad und Kämmen, Walz' und Bügel: Ich stand am Tor, ihr solltet Schlüssel sein; Zwar euer Bart ist kraus, doch hebt ihr nicht die Riegel. (Instrumenti im se olako poigra{e mojim, To~kom i zup~anikom, valjkom i remenikom: Vi kanda beste klju~, dok ja na kapiji stojim; Pero vam nazubljeno, al' rezu ne podigoste nikom.) ...da platim svoj ~ek koji je banka vratila. Mislim da je na dvadeset dolara." "Oh." Gospo|a ljubazno iznese zaklju~anu metalnu kutiju, potraì klju~, zatim opazi da kutija nije zaklju~ana. Otvorila ju je i smesta na{la ~ek, sa prika~enom ceduljicom. "Gospodin Arktor?" "Da", re~e on, ve} izvadiv{i novac. "Da, dvadeset dolara." Skinuv{i ceduljicu sa ~eka, ona stade marljivo da pi{e po njoj, daju}i na znanje da se on pojavio i otkupio ~ek.


109

"@ao mi je zbog ovoga", re~e joj on, "ali sam gre{kom ispisao ~ek sa uga{nog ra~una umesto sa aktivnog." "Hmm", re~e gospo|a, sme{kaju}i se dok je pisala. "Tako|e", re~e on, "bio bih vam zahvalan ako biste kazali svom muù, koji me je zvao pre neki dan..." "Moj brat Karl", re~e gospo|a, "u stvari." Ona baci pogled preko ramena. "Ako je Karl razgovarao sa vama..." Ona pokaza rukom, osmehuju}i se. "On se ponekad preterano ljuti zbog ~ekova... Izvinjavam se ako je govorio... znate." "Kaìte mu", re~e Arktor, recituju}i nau~en govor, "da sam ja i sam bio rastrojen kad me je on zvao, i da se zbog toga izvinjavam." "Mislim da je rekao ne{to o tome, da." Ona spusti njegov ~ek na tezgu; on joj dade dvadeset dolara. "Ima li dodatnih tro{kova?" upita Arktor. "Nema dodatnih tro{kova." "Bio sam rastrojen", re~e on, ovla{ pogledav{i ~ek i zatim ga skloniv{i u dèp, "zato {to je jedan moj prijatelj iznenada preminuo." "Oh, Boè", re~e gospo|a. Arktor, oklevaju}i, re~e: "Ugu{io se sasvim sam, u svojoj sobi, zalogajem mesa. Niko ga nije ~uo." "Znate li, gospodine Arktore, da se od toga umire vi{e nego {to ljudi misle? îtala sam da, ako ve~erate sa prijateljem ili prijateljicom, a on ili ona neko vreme ni{ta ne govore nego samo sede tu, treba da se nagnete preko i upitate ih da li mogu da govore? Zato {to mo`da nisu u stanju; mo`da se dave, a ne mogu da vam kaù." "Da", re~e Arktor. "Hvala. To je istina. I hvala vam za ~ek." "@ao mi je zbog va{eg prijatelja", re~e gospo|a. "Da", re~e on. "To je bio najbolji prijatelj koga sam imao." "To je tako stra{no", re~e gospo|a. "Koliko je imao godina, gospodine Arktore?" "Bio je u ranim tridesetim", re~e Arktor, {to je bilo istina: Lakmenu su trideset dve godine. "Oh, kako je to uàsno. Re}i }u Karlu. I hvala vam {to ste do{li ~ak ovamo." "Hvala vama", re~e Arktor. "I zahvalite gospodinu Englesonu u moje ime. Mnogo vam hvala, oboma." On ode, obrev{i se na plo~niku u toplo jutro, trep}u}i od jarkog svetla i prljavog vazduha. Pozvao je taksi, a na putu do ku}e sedeo je, razmatraju}i sa samim sobom koliko se dobro izvukao iz Berisove mreè, bez preterano ru`nih scena. Moglo je biti i mnogo gore, istakao je on samom sebi. êk je jo{ bio tamo. A nisam morao da se suo~im sa tipom li~no. On izvadi ~ek da vidi u kojoj meri je Berisu po{lo za rukom da opona{a njegov rukopis. Da, bio je to uga{eni ra~un; smesta je prepoznao boju ~eka, sasvim uga{en ra~un, a banka je udarila pe~at RAÛN UGA[EN. Nije ~udo {to je bravar podilkanio. A onda, razgledaju}i ~ek dok se vozio, Arktor opazi da je to njegov rukopis.


110

Ni nalik na Berisov. Savr{en falsifikat. Nikad ne bi ni saznao da nije njegov, osim {to se se}a da ga nije napisao. Boè moj, mislio je, koliko je ovakvih Beris dosad napravio? Mo`da mi je proneverio pola od onog {to imam. Beris je, pomisli on, genije. S druge strane, to je verovatno prekopirano odnekud ili u svakom slu~aju mehani~ki izvedeno. Ali ja nikad nisam napisao ~ek za bravara Englesona, pa kako je onda mogao da prekopira falsifikat? Ovo je jedinstven ~ek. Preda}u ga odeljenskim grafolozima, odlu~i on, i prepustiti njima da prokljuve kako je to izvedeno. Mo`da samo ve`ba, ve`ba, ve`ba. [to se ti~e zavitlancije s pe~urkama... Mislio je, samo }u mu pri}i i kazati da su mi ljudi rekli kako on poku{ava da im proda doze s pe~urkama. I da prekine s tim. Dobio sam obave{tenje od nekog koje bio zabrinut, kao {to i treba da bude. Ali, mislio je, ove stvari su samo nasumi~an nagove{taj onoga {to on sprema, otkriven na prvom snimku. One predstavljaju samo uzorke onoga na {ta sam se namerio. Bog zna {ta je on jo{ uradio: on ima beskrajno mnogo vremena da se smuca unaokolo i ~ita priru~nike i smi{lja zavere i intrige i zaplete i tako dalje... Mo`da bi, pomisli on iznenada, bolje bilo da smesta proverim svoj telefon i vidim da li se prislu{kuje. Beris ima kutiju elektronske opreme, a ~ak i Soni, na primer, proizvodi i prodaje induktorske navoje koji se mogu koristiti kao prislu{kiva~i za telefon. Telefon se verovatno prislu{kuje. Verovatno se ve} prili~no dugo prislu{kuje. Ho}u da kaèm, mislio je, povrh mog nedavnog - neophodnog - prislu{kiva~a. Ponovo je razgledao ~ek dok je taksi poskakivao niz ulicu, i najednom pomisli: {ta ako sam ga sam napisao? [ta ako je Arktor ovo napisao? Mislim da jesam, mislio je; mislim da je jebeni glupson Arktor sam napisao ovaj ~ek, vrlo brzo - slova su isko{ena - zato {to je iz nekog razloga bio u ùrbi; na{krabao ga je, uzeo pogre{an obrazac ~eka, a posle sasvim zaboravio na to, potpuno zaboravio na taj slu~aj. Zaboravio, pomisli on, ono kad je Arktor... Was grinsest du mir, hohler Schädel, her? Als dass dein Hirn, wie meines, einst verwirret Den leichten Tag gesucht und in der Dämmrung schwer, Mit Lust nach Wahrheit, jämmerlich geirret. ([ta mi se ceri{, glupane jedan? Ko da tvoj um, poput mog, jednom pometen lak traà{e dan, a u suton teàk, U ~e`nji za istinom, vapiju} i{te.) ...izbauljao sa onog ogromnog narko-hepeninga u Santa Ani, gde je upoznao onu malu plavu{u sa ~udnim zubima, duga~kom, plavom kosom i velikim dupetom, ali tako energi~nu i prijateljski nastrojenu... nije mogao da upali kola; bio je uduvan do


111

daske. Stalno je imao problema - toliko se droge gutalo i ubrizgavalo i u{mrkivalo te no}i, to je potrajalo skoro do zore. Toliko supstance S, i to vrlo ~iste. Vrlo, vrlo ~iste. Njegova roba. Nagnuv{i se napred, on re~e: "Zaustavite se na [elovoj pumpi. Tamo }u da izi|em." Izi{ao je, platio taksistu, zatim u{ao u telefonsku govornicu, potraìo bravarov broj, pozvao ga. Javila se starija gospo|a. "Bravar Engleson, dobro..." "Ovde je opet gospodin Arktor, izvinite {to vas uznemiravam. Koju adresu imate za poziv, poziv za popravku na koju je ispisan moj ~ek?" "Pa, da pogledam. Samo trenutak, gospodine Arktore." Udarac u telefon kad je odloìla slu{alicu. Izdaleka prigu{en mu{ki glas: "Ko je to? Onaj Arktor?" "Da, Karle, ali molim te da ni{ta ne govori{. Upravo je dolazio..." "Daj da razgovaram sa njim." Pauza. Zatim ponovo stara gospo|a. "Pa, imam ovu adresu, gospodine Arktore." Ona pro~ita njegovu ku}nu adresu. "Tamo je pozvan va{ brat? Da napravi klju~?" "Sa~ekajte trenutak. Karle? Se}a{ li se kuda si oti{ao kamionetom da napravi{ klju~ za gospodina Arktora?" Izdaleka zamumla mu{ki glas: "Na Katelu!" "Negde na Katelu, gospodine Arktore. U Anahajmu. Ne, ~ekajte - Karl kaè da je to bilo u Santa Ani, na Mejnu. Da li to..." "Hvala", re~e on i spusti slu{alicu. Santa Ana. Mejn. Tamo je bila jebena narkomanska ùrka, a ja mora da sam prijavio trideset imena i isto toliko registarskih tablica te no}i; to nije bila obi~na ùrka. Stigla je velika po{iljka iz Meksika; kupci su delili i, kao {to je to uobi~ajeno kod kupaca, probali dok su delili. Polovinu njih su verovatno pohapsili agenti zaduèni za kupovinu... Uau, mislio je: jo{ se se}am - ili se nikad ne}u ta~no se}ati - te no}i. Ali to ipak ne opravdava Berisa {to se u tom telefonskom razgovoru zlonamerno i s predumi{ljajem izdavao za Arktora. Osim toga, po svim dokazima, Beris je to izmislio na licu mesta - improvizovao je. Sranje, mo`da je Beris bio uduvan prethodne ve~eri, pa je u~inio ono {to mnogi tipovi rade kad su uduvani: samo se prepustio onome {to se de{ava. Arktor je sasvim sigurno napisao ~ek; Beris je samo slu~ajno podigao slu{alicu. Mislio je, u svojoj ugljenisanoj glavi, da je to kul {tos. Samo je bio neodgovoran, ni{ta vi{e. A, razmi{ljao je, ponovo okre}u}i broj @utog taksija, ni Arktor nije bio naro~ito odgovoran {to je tako dugo ostavio ~ek bez pokri}a. Ko je za to kriv? Izvadiv{i ~ek jo{ jednom, on proveri datum na njemu. Mesec i po dana. Isuse, ko pri~a o neodgovornosti! Arktor je mogao da se na|e iza re{etaka zbog toga; milo{}u Bo`jom onaj ludi Karl jo{ nije oti{ao kod tuìoca. Verovatno ga je zadràla njegova slatka stara sestra.


112

Arktor bi, zaklju~i on, bolje u~inio da malo mrdne dupetom; i sam je uradio nekoliko blesavih stvari za koje ja dosad nisam znao. Beris nije jedini, a mo`da ni glavni. [to se toga ti~e, jo{ preostaje da se objasni uzrok Berisove silne, smi{ljene zlobe prema Arktoru; ~ovek se ne priprema tako dugo da bi nekom smestio bez ikakvog razloga. A Beris ne poku{ava da smesti nikom drugom, ne, recimo, Lakmenu ili ârlsu Freku ili Doni Hotorn; on je vi{e od svih pomogao da se Dèri Fejbin smesti u saveznu kliniku, a dobar je i prema ìvotinjama u ku}i. Jednom je Arktor namerio da po{alje jednog psa - kako se, do |avola, zvala ona mala crna keru{a, Popo ili tako nekako? - u kafileriju da je uspavaju, nije prihvatala dresuru, a Beris je proveo sate, u stvari dane, sa Popo, ne`no je obu~avaju}i i pri~aju}i sa njom dok se nije smirila i bila spremna za dresuru i tako nije morala da ode i bude ucmekana. Da Beris gaji op{tu zlobu prema svima, ne bi izvodio takve, dobre stvari. "@uti taksi", za~u se iz telefona. On re~e adresu [elove pumpe. A ukoliko je Karl provalio Arktora kao te{kog narkosa, razmi{ljao je dok se mrgodno muvao unaokolo ~ekaju}i taksi, to nije Berisova krivica; kad je Karl zaustavio svoj kamionet u pet ujutru da napravi klju~ za Arktorovog Oldsa, Arktor je verovatno hodao kao blesav po plo~niku i uza zidove i kolutao o~ima i izvodio sve ostalo {to spada u dobar trip. Karl je jo{ onda izveo zaklju~ak. Dok je Karl narezivao nov klju~, Arktor je verovatno lebdeo unaokolo naopa~ke ili skakutao s glavom na dole, govore}i unatra{ke. Nije ni ~udo {to to Karlu nije bilo zabavno. U stvari, razmi{ljao je, mo`da Beris poku{ava da zata{ka sve ~e{}e Arktorove brljotine. Arktor vi{e ne odràva kola u ispravnom stanju, kao {to je nekad ~inio, potura ~ekove bez pokri}a, ne namerno, ve} zato {to je njegov prokleti mozak rasto~en od droge. Ali, ako i{ta, to je gore. Beris ~ini koliko moè; to je mogu}nost. Samo, i njegov mozak je rasto~en. Svi njihovi mozgovi su... Dem Wurme gleich' ich, der den Staub durchwühlt, Den, wie er sich im Staube nährend lebt, Des Wandrers Tritt vernichtet und begräbt. (Nalik sam crvu {to kroz pra{inu rije, koga, dok tu ìvi i prahom se hrani, prolaznikova stopa zatre i sahrani.) ...rasto~eni i uzajamno povezani na rasto~en na~in. To rasto~eni vode rasto~ene. I to pravo u propast. Mo`da je, naga|ao je, Arktor presekao ìce i savio ìce i napravio sve te kratke spojeve u svom cefoskopu. U pola no}i. Ali iz kog razloga? Bi}e to te{ko pitanje: za{to? Ali sa rasto~enim mozgovima sve je mogu}e, sve vrste uvrnutih - kao i same ìce - pobuda. On je to video, tokom svog policijskog rada, mnogo, mnogo puta. Ova tragedija za njega nije nova; to }e biti, u njihovim


113

kompjuterskim listama, samo jo{ jedan slu~aj vi{e. To je bio korak napred na putu ka saveznoj klinici, kao sa Dèrijem Fejbinom. Svi ti momci kre}u se po istoj {ahovskoj tabli, sad stoje na razli~itim poljima i na razli~itom rastojanju od cilja, a do njega }e sti}i u razna vremena. Ali svi }e, na kraju, sti}i do njega: do saveznih klinika. To je zapisano u njihovom nervnom tkivu. Ili u onome {to je od njega ostalo. To vi{e ni{ta ne moè da zaustavi niti da ga preokrene. A pre svih, po~eo je da veruje, za Boba Arktora. Bila je to njegova intuicija, koja se tek javljala, nezavisna od bilo ~ega {to je Beris radio. Novo, profesionalno uvi|anje stvari. Tako|e, njegovi pretpostavljeni u {erifovoj kancelariji Orind` Kauntija odlu~ili su da se usredsrede na Boba Arktora; oni su bez sumnje imali razloge o kojima on ni{ta ne zna. Mo`da ove ~injenice potvr|uju jedna drugu: njihovo pove}ano zanimanje za Arktora - najzad, odeljenje je prili~no skupo platilo postavljanje holo-skenera u Arktorovu ku}u, zatim i njega da analizira snimke, kao i druge na vi{im mestima da donose sud o onome {to im on redovno predaje - ovo se uklapalo sa Berisovom neuobi~ajenom zainteresovano{}u za Arktora, po{to su i jedni i drugi izabrali Arktora za glavnu metu. Ali {ta je on li~no zapazio u Arktorovom pona{anju {to mu je palo u o~i kao neuobi~ajeno? Iz prve ruke, nezavisno od ova dva interesovanja? Dok je taksi vozio dalje, on je razmi{ljao o tome kako }e vrlo verovatno morati poduè da posmatra ne bi li nai{ao na ne{to; to se ne}e otkriti monitorima za jedan dan. Mora}e da bude strpljiv; mora}e da se pomiri sa dugoro~nom prismotrom i da se dovede u onaj poloàj u kome je voljan da ~eka. Kad bude video ne{to na holo-skenerima, me|utim, neko zagonetno ili sumnjivo pona{anje s Arktorove strane, onda }e on biti ozna~en sa tri strane, tre}a provera prethodnih interesovanja. Svakako, to }e biti potvrda. To }e opravdati tro{kove i vreme i sveop{tu zainteresovanost. [ta li to Beris zna {to mi ne znamo, pitao se. Mo`da bi trebalo da ga dovu~emo i pitamo. Ali - bolje je pribaviti materijal razra|en nezavisno od Berisa; u protivnom bi on predstavljao udvajanje onoga {to Beris, ko god on bio ili koga god predstavljao, ve} ima. A onda pomisli: o ~emu ja, do |avola, pri~am? Mora biti da sam lud. Ja poznajem Boba Arktora; on je dobar ~ovek. Ni{ta on ne sprema. U najmanju ruku ni{ta neukusno. U stvari, mislio je, on radi za {erifovu kancelariju Orind` Kauntija, tajno. Zbog ~ega se verovatno... Zwei Seelen wohnen, ach! in meiner Brust, Die eine will sich von der andern trennen: Die eine hält, in derber Liebeslust, Sich an die Welt mit klammernden Organen; Die andre hebt gewaltsam sich vom Dust Zu den Gefilden hoher Ahnen.


114

(Dve du{e ìve, ah! u grudima mojim, jedna od druge da razdvoji se i{te: jedna se svim organima svojim za ovaj svet drì, hote} ìvot niì; druga silovito iz praha se diè i carstvu uzvi{enih pojmova bliì.) ...Beris i okomio na njega. Ali, mislio je, to ne moè da objasni za{to se {erifova kancelarija Orind` Kauntija okomila na njega - pogotovo ne do tog stepena da postavi sve te holo-skenere i odredi agenta s punim radnim vremenom da ga nadzire i izve{tava o njemu. To ne moè da objasni stvar. Ne slaè se, mislio je. Vi{e, mnogo vi{e se odigrava u toj ku}i, toj oronuloj, prenatrpanoj ku}i sa ba{tom od korova, i ma~e}om posudom koja se nikad ne prazni, i ìvotinjama koje hodaju po kuhinjskom stolu, i |ubretom koje se presipa i koje niko nikad ne iznosi. Kakva {teta, mislio je, za stvarno dobru ku}u. S njom bi se toliko toga moglo uraditi. Porodica, deca i èna, mogla bi da ìvi u njoj. Ona je za to i predvi|ena: tri spava}e sobe. Takva {teta; takva jebena {teta! Trebalo bi da mu je oduzmu, mislio je, da se ume{aju i da ga li{e prava na otkup. Mo`da i ho}e. I da je upotrebe za ne{to bolje; ta ku}a ùdi za tim. Ta ku}a je videla i bolje dane, nekad davno. Ti dani bi se mogli vratiti. Kad bi je druga~ija osoba posedovala i odràvala. Naro~ito dvori{te, mislio je, dok se taksi zaustavljao na kolskom prilazu zatrpanom novinama. On plati voza~u, izvadi klju~ od vrata i u|e u ku}u. Smesta je osetio kako ga ne{to gleda: holo-skeneri na njemu. îm je kro~io preko vlastitog praga. Sam - nikog osim njega u ku}i. Neta~no! On i skeneri, podmukli i nevidljivi, koji ga posmatraju i snimaju. Sve {to on radi. Sve {to izgovori. Kao grafiti na zidu kad pi{a{ u javnom pisoaru, pomisli on. NASME[ITE SE! OVO JE SKRIVENA KAMERA! I jeste, mislio je, ~im u|em u ovu ku}u. Jezivo je. To mu se nije dopadalo. Bio je svestan samog sebe; to ose}anje je raslo od prvog dana, kad su stigli ku}i - onog 'dana pse}eg govneta', kako je o njemu mislio, nije mogao da ne misli o njemu. Svakim danom rastao je doìvljaj skenera. "Nikog nema kod ku}e, pretpostavljam", rekao je naglas kao i obi~no, i bio svestan da su skeneri to uhvatili. Ali uvek je morao da vodi ra~una: on nije trebalo da zna da su oni tu. Kao glumac pred filmskom kamerom, zaklju~i on, glumi{ kao da kamera ne postoji, ili si uprskao stvar. Sve je gotovo. A kod ovog sranja nema ponavljanja. Umesto toga biva{ zbrisan. Ho}u re}i, ja bivam zbrisan. Ne ljudi iza skenera, ve} ja.


115

Ono {to bi trebalo da uradim, mislio je, da bih se izvukao iz ovoga, jeste da prodam ku}u; ionako je oronula. Ali... ja volim ovu ku}u. Nema izgleda! To je moja ku}a. Niko me ne moè najuriti. Ma iz kog razloga oni to hteli ili jo{ ho}e. Pod pretpostavkom da uop{te postoje 'oni'. [to bi naprosto mogla biti moja izmi{ljotina, ti 'oni' koji me posmatraju. Paranoja. Ili radije 'ono'. Bezli~no 'ono'. [ta god bilo to {to posmatra, ono nije ljudsko bi}e. U svakom slu~aju, ne po mojim merilima. Ne ne{to {to bih ja prepoznao. Koliko god bilo blesavo, mislio je, to je zastra{uju}e. Ne{to mi radi neka najobi~nija stvar, ovde u mojoj ro|enoj ku}i. Pred mojim ro|enim o~ima. U ro|enim o~ima ne~ega; u vidnom polju neke stvari. Koje, za razliku od tamnooke, male Done, nikad ne trep}u. [ta skener vidi? - upitao se. Ho}u re}i, zaista vidi? Prodire pogledom u glavu? âk do srca? Da li pasivni infracrveni skener kakav se nekad koristio ili holo-skener kvadarskog tipa kakav se danas koristi, prozire mene - prozire nas - jasno ili zatamnjeno? Nadam se, mislio je, da jasno vidi, jer ja ovih dana vi{e ne mogu da prozrem sebe. Vidim samo tminu. Tmina napolju; tmina unutra. Nadam se, za dobro svih, da su skeneri uspe{niji. Zato {to, mislio je, ako skener vidi samo zatamnjeno, onako kako ja vidim, onda smo prokleti, prokleti ponovo i kao {to smo neprestano bili, a tako }emo i umreti, znaju}i vrlo malo i pogre{no shvataju}i ~ak i taj deli}. Sa police u dnevnoj sobi on nasumce skide jednu knjigu; ispostavilo se da je to, kako je ustanovio, Seksualna ljubav u slikama. Otvoriv{i je nasumce, on ugleda stranicu - gde je bio prikazan mu{karac koji veselo gricka desnu sisu svoje ènske, a ènska uzdi{e - i naglas re~e, kao da ~ita za sebe iz knjige, kao da citira nekog ~uvenog starodrevnog u~enog filozofa, {to on nije bio: "Svaki ~ovek ponaosob vidi samo mali deo sveukupne istine, a veoma ~esto, u stvari, skoro... Weh! steck'ich in dem Kerker noch? Verfluchtes dumpfes Mauerloch, Wo selbst das liebe Himmelslicht Trüb durch gemalte Scheiben bricht! Beschränkt mit diesem Bücherhauf, Den Würme nagen, Staub bedeckt, Den bis ans hohe. (Avaj! Da l' jo{ u tamnici ~amim? U memljivim zidinama prokletim, Gde se i nebesna svetlost sama


116

mutno kroz tamna okna prelama! Prite{njen ovim brdom knjiga, koje crvi grizu, zastrtih pra{inom, od vrha do dna.) ...neprestano, on namerno zavarava sebe ~ak i u pogledu tog dragocenog malog dela. Deo njega okre}e se protiv njega i pona{a se kao druga osoba, poraàvaju}i ga iznutra. ôvek unutar ~oveka. [to uop{te nije ~ovek." Klimnuv{i glavom, kao ganut mudro{}u nepostoje}ih napisanih re~i na toj stranici, on zatvori veliku, u crveno povezanu, zlatotiskom ukra{enu knjigu Seksualna ljubav u slikama i vrati je na policu. Nadam se da skeneri ne}e zumirati korice ove knjige, pomisli, i provaliti moju foliranciju. ârls Frek je, postepeno sve vi{e postaju}i utu~en zbog onog {to se doga|a svim njegovim poznanicima, najzad odlu~io da se ubije. U krugovima u kojima se kretao nije predstavljalo problem da ~ovek zavr{i sa sobom: samo kupi{ veliku koli~inu crvenih i uzme{ ih sa malo jeftinog vina, kasno uve~e, po{to si skinuo slu{alicu s telefona da te niko ne bi prekidao. Planiranje se ticalo predmeta za koje èli{ da ih potonji arheolozi na|u kraj tebe. Tako da bi znali iz kog sloja poti~e{. I da bi mogli da pohvataju gde ti je bila glava u vreme kad si to uradio. Proveo je nekoliko dana odabiraju}i predmete. Mnogo duè no {to je proveo re{avaju}i da se ubije, a otprilike isto onoliko koliko mu je bilo potrebno vremena da nabavi dovoljno crvenih. Prona}i }e ga kako leì pole|u{ke, na krevetu, sa knjigom Izvor Ejn Rand (koja }e dokazati da je on bio neshva}eni nat~ovek odba~en od svetine, i tako, u izvesnom smislu, ubijen njenim prezirom) i sa nedovr{enim pismom kompaniji Ekson u kome protestuje zbog otkazivanja kreditne kartice za benzin. Na taj na~in }e optuìti sistem i posti}i ne{to svojom smr}u, povrh onoga {to postigne smrt sama. U stvari, nije bio toliko siguran u to {ta postiè smrt koliko u to {ta postiù ona dva predmeta; ali u svakom slu~aju, sve se slagalo, i on po~e da se priprema, kao ìvotinja koja ose}a da je njeno vreme do{lo i obavlja nagonske radnje, prirodom odre|ene, kad joj se pribliì neumitan kraj. U poslednjem trenutku (dok mu se primicao kraj) on se predomislio u pogledu jedne odlu~uju}e stvari i re{io da crvene popije sa arhivskim vinom umesto s nekim jeftinim, pa je krenuo u poslednju vo`nju, do Trgovca Dòa, specijalizovanog za dobra vina, i kupio bocu Mondavi kaberne sovinjona iz 1971, {to ga je ojadilo za tridesetak dolara - sve {to je imao. Vrativ{i se ku}i, otvorio je vino, ostavio ga da malo di{e, ispio nekoliko ~a{a, proveo par minuta posmatraju}i svoju omiljenu stranicu iz Ilustrovane knjige o seksu, koja je prikazivala devojku u poloàju odozgo, zatim stavio kesicu crvenih pored kreveta, legao sa knjigom Ejn Rand i nedovr{enim protestnim pismom Eksonu, poku{ao da razmi{lja o ne~em zna~ajnom, ali nije mogao, mada se neprestano se}ao da je devojka


117

bila odozgo, a potom, uz ~a{u Kaberne sovinjona, progutao sve crvene odjednom. Posle toga, po{to je delo u~injeno, on je legao, sa knjigom Ejn Rand i pismom na grudima, i ~ekao. Me|utim, izradili su ga. Kapsule nisu sadràle barbiturate, kako mu je predstavljeno. Bio je to nekakav uvrnut psihodelik, vrsta koju nikada ranije nije uzimao, verovatno me{avina, a uz to nova na trì{tu. Umesto da se tiho ugu{i, ârls Frek po~e da halucinira. Elem, pomisli on filozofski, to je moja ìvotna pri~a. Uvek me operu{aju. Morao je da se suo~i sa ~injenicom - s obzirom na to koliko je kapsula progutao - da mu sleduje prili~an trip. U slede}em trenutku, nekakvo stvorenje sa razme|a dimenzija stajalo je kraj njegovog kreveta, posmatraju}i ga s negodovanjem. Stvorenje je imalo mnogo o~iju, svuda po sebi, supermodernu skupocenu ode}u, i bilo je dva i po metra visoko. Uz to, nosilo je ogroman svitak. "Pro~ita}e{ mi moje grehe", re~e ârls Frek. Stvorenje klimnu glavom i otpe~ati svitak. Frek re~e, bespomo}no leè}i na krevetu: "A to }e potrajati sto hiljada sati." Upraviv{i na njega mno{tvo svojih sloènih o~iju, stvorenje sa razme|a dimenzija re~e: "Vi{e nismo u zemaljskom svetu. Niè kategorije materijalnog postojanja, kao {to su 'prostor' i 'vreme', za tebe vi{e ne vaè. Ti si sad uzdignut u nat~ulno carstvo. Tvoji gresi bi}e ti ~itani bez prestanka, po smenama, tokom ~itave ve~nosti. Spisak nikad ne}e imati kraja." Treba poznavati svog dilera, mislio je ârls Frek, i poèleo da moè da vrati unazad poslednjih pola sata svog ìvota. Hiljadu godina kasnije on je jo{ leào u krevetu sa knjigom Ejn Rand i pismom Eksonu na grudima, slu{aju}i ih kako mu ~itaju grehe. Stigli su do prvog razreda, kad mu je bilo {est godina. Deset hiljada godina kasnije stigli su do {estog razreda. Do godine u kojoj je otkrio onanisanje. Zatvorio je o~i, ali i dalje je video mnogooko, dva i po metra visoko stvorenje s njegovim beskona~nim svitkom, kako ~ita li ~ita. "A slede}e..." govorilo je ono. ârls Frek pomisli: bar sam uzeo dobro vino. 12. Dva dana kasnije Fred je, za~u|en, posmatrao holo-skener tri dok je njegov subjekt Robert Arktor vadio knjigu, o~ito nasumce, iz police u dnevnoj sobi ku}e. Droga skrivena iza nje? - zapitao se Fred i zumirao objektiv skenera. Ili telefonski broj ili adresa zapisani u njoj? Video je da Arktor nije izvukao knjigu da bi ~itao; Arktor tek {to je u{ao u ku}u i jo{ je imao kaput na sebi. Izgledao je ~udno: napet i smo`den u isti mah, neka vrsta otupele uùrbanosti.


118

Zum objektiv skenera pokazao je da na stranici stoji fotografija u boji ~oveka koji gricka èninu desnu bradavicu, pri ~emu su oboje nagi. @ena je o~igledno doìvljavala orgazam; o~i su joj bile polusklopljene, a usta otvorena u bezglasnom uzdahu. Mo`da Arktor to koristi da bi se napalio, mislio je Fred, posmatraju}i. Ali Arktor nije obra}ao nikakvu pa`nju na sliku; umesto toga, kre{tavo je izrecitovao ne{to zagonetno, delimi~no na nema~kom, o~ito da bi zbunio onog ko ga slu~ajno ~uje. Mo`da je mislio da su njegovi cimeri negde u ku}i, pa je hteo da ih izmami da se pojave. Fred se premi{ljao. Niko se nije pojavio. Lakmen je, Fred je to znao otud {to je dugo bio pred skenerima, progutao pregr{t crvenih, pome{anih sa supstancom S, i onesvestio se, potpuno odeven, u svojoj spava}oj sobi, na nekoliko koraka od kreveta. Beris je izi{ao iz ku}e. [ta radi Arktor? - pitao se Fred i zapisao {ifru za taj deo trake. Postaje sve ~udniji i ~udniji. Sad vidim na {ta je mislio onaj dou{nik koji je telefonirao u vezi s njim. Ili, naga|ao je, te re~enice koje je Arktor naglas izgovorio mogu biti glasovna komanda nekom elektronskom ure|aju koji je on ugradio u ku}u. Da ga uklju~i ili isklju~i. Mo`da ~ak da stvori polje za ometanje skeniranja... kao {to je ovo. Ali sumnjao je u to. Sumnjao da je to iole razumno ili svrsishodno ili zna~ajno, osim za Arktora samog. Tip je lud, mislio je. Stvarno lud. Od dana kad je otkrio da mu je cefoskop sabotiran - svakako onog dana kad je do{ao ku}i sa potpuno sjebanim kolima, i to tako sjebanim da je gotovo poginuo - od tada je skrenuo. A donekle i pre toga, pomisli Fred. U svakom slu~aju, od onog 'dana pse}eg govneta', kako je znao da ga Arktor naziva. U stvari, nije mogao da ga okrivljuje. To bi, razmi{ljao je Fred, posmatraju}i Arktora kako umorno svla~i kaput, svakom pomerilo mozak. Ali ve}ina ljudi bi se ponovo sastavila. On nije. Njemu je sve gore. Nikome naglas ~ita nepostoje}e poruke, i to na stranim jezicima. Ukoliko me ne zavitlava, pomisli Fred nespokojno. Nekako je provalio da ga posmatraju i... skriva ono {to stvarno radi? Ili samo igra mentalne igre sa nama? Vreme }e pokazati, zaklju~i on. Ja bih rekao da nas zavitlava, zaklju~i Fred. Izvesni ljudi znaju kad ih neko posmatra. [esto ~ulo. Ne paranoja, ve} iskonski nagon: onaj {to ga ima mi{, svaka lovina. Zna da ga vrebaju. Ose}a to. On izvodi ta sranja nas radi, vuku}i nas za nos. Ali - ne moè{ biti siguran. Postoje prevare i prevare. îtavi slojevi. Zvuk Arktorovog nerazumljivog ~itanja probudio je Lakmena, sude}i po skeneru koji je pokrivao njegovu sobu. Lakmen se o{amu}eno uspravi u krevetu i stade da oslu{kuje. Onda za~u kako Arktor ispu{ta ve{alicu dok je ka~io kaput. Lakmen podvu~e duga~ke, mi{i}ave noge poda se i jednom pokretom dohvati sekiricu koju je drào na sto~i}u kraj kreveta; uspravio se i ne~ujno poput zveri krenuo prema vratima spava}e sobe. U dnevnoj sobi, Arktor je uzeo po{tu sa sto~i}a i pregledao je. Hitnuo je veliki nepotreban koverat prema korpi za otpatke. Proma{io je.


119

U spava}oj sobi, Lakmen je to ~uo. Uko~io se i podigao glavu kao da nju{i vazduh. Arktor se, ~itaju}i po{tu, iznenada namr{ti i re~e: "Neka sam posran." U spava}oj sobi, Lakmen se opusti, bu~no spusti sekiricu, zagladi kosu, otvori vrata i izi|e. "Zdravo, {ta se zbiva?" Arktor re~e: "Pro{ao sam pored zgrade Mejlar Mikro~ip korporacije." "Sere{." "A oni su", re~e Arktor, "pravili popis. Ali jedan od slu`benika je o~igledno izneo deo inventara napolje na |onu cipele. Tako da su svi bili napolju na parkingu Mejlar Mikro~ip korporacije sa pincetama i mno{tvom malih lupa. I sa po jednom papirnom kesicom." "Je l' daju nagradu?" upita Lakmen, zevaju}i i udaraju}i se dlanovima po ravnom, ~vrstom stomaku. "Imali su i nagradu koju su ponudili", re~e Arktor. "Ali i nju su izgubili. To je bio jedan nov~i}." Lakmen re~e: "Vi|a{ li ti mnogo takvih doga|aja dok se vozika{ unaokolo?" "Samo u Orind` Kauntiju", re~e Arktor. "Kolika je zgrada Mejlar Mikro~ip korporacije?" "Oko dva i po centimetra visoka", re~e Arktor. "Koliko je te{ka, po tvojoj proceni?" "Uklju~uju}i i zaposlene?" Fred munjevito premota traku unapred. Kad je, prema mera~u, pro{ao jedan sat, on je naglo zaustavi. "...oko pet kila", govorio je Arktor. "Pa kako onda moè{ da zna{, kad prolazi{ pored nje, ako je samo dva i po centimetra visoka i te{ka samo pet kila?" Arktor, koji je sad sedeo na kau~u, podigav{i noge, re~e: "Imaju veliki znak." Isuse! - pomisli Fred i ponovo premota traku unapred. Zaustavi je kad je pro{lo samo deset minuta stvarnog vremena, po ose}aju. "...kako izgleda znak?" govorio je Lakmen. Sedeo je na podu, ~iste}i punu kutiju trave. "Neonski i tome sli~no? U boji? Pitam se da li sam ga ja video. Je li upadljiv?" "Evo, pokaza}u ti ga", re~e Arktor, zavla~e}i ruku u dèp ko{ulje. "Doneo sam ga ku}i sa sobom." Fred ponovo brzo premota traku unapred. "...zna{ li kako moè{ da pro{vercuje{ mikro~ipove u neku zemlju, a da oni ne znaju?" govorio je Lakmen. "Na koji god ho}e{ na~in", re~e Arktor, zavaliv{i se unazad i pu{e}i dòint. Vazduh je bio zadimljen.


120

"Ne, mislim na na~in koji oni ne bi nikad provalili", re~e Lakmen. "Beris mi je to predloìo jednog dana, u poverenju; ne bi trebalo nikom da kaèm, jer on o tome pi{e u svojoj knjizi." "Kojoj knjizi? Obi~ne ku}ne droge i..." "Ne. Jednostavni na~ini za {vercovanje predmeta u SAD i iz SAD, u zavisnosti od toga u kom pravcu idete. Pro{vercuje{ ga u po{iljki droge. Recimo, sa heroinom. Mikro~ipovi se nalaze u paketi}ima. Niko ih ne bi primetio, toliko su mali. Ne bi..." "Ali onda bi se neki narkos tresnuo pola sa smekom pola sa mikro~ipovima." "Pa, onda bi on bio najobrazovaniji jebeni narkos koji je ikad vi|en." "U zavisnosti od toga {ta je na mikro~ipovima." "Beris je imao jedan drugi na~in za {vercovanje droge preko granice. Zna{ ono kad te carinici pitaju da li ima{ ne{to da prijavi{? A ti ne moè{ da kaè{ drogu, jer..." "U redu, kako?" "Pa, vidi{, uzme{ ogroman blok ha{i{a i izrezbari{ ga u obliku ~oveka. Onda izbu{i{ jedan deo i unutra stavi{ motor na navijanje, kao satni mehanizam, i malu kasetu, i stoji{ sa njim u redu, a onda ba{ pre nego {to on pro|e carinu, navije{ ga klju~em i on prilazi cariniku, koji ga pita 'Imate li ne{to da prijavite?' a blok ha{i{a kaè 'Ne, nemam', i nastavlja da ide dalje. Dok ne dospe do druge strane granice." "Moè{ da stavi{ solarnu bateriju u njega umesto opruge i on moè nastaviti da hoda godinama. Ve~no." "Kakva korist od toga? Na kraju bi stigao ili do Pacifika ili do Atlantika. U stvari, do{ao bi do kraja Zemlje, kao..." "Zamisli eskimsko selo i dva metra visok blok ha{i{a koji vredi - koliko bi to vredelo?" "Oko milijardu dolara." "Vi{e. Dve milijarde." "Ti Eskimi `va}u koù i delju ko{tana koplja, a blok ha{i{a u vrednosti od dve milijarde dolara u{eta kroz sneg, ne prestaju}i da ponavlja 'Ne, nemam'." "Pitali bi se {ta ho}e time da kaè." "Doveka bi bili u nedoumici. Ispredali bi legende." "Moè{ li da zamisli{ da pri~a{ svojim unucima, 'Ro|enim o~ima sam video dva metra visok blok ha{i{a koji se pojavio iz zaslepljuju}e magle i pro{ao mimo nas, tek tako, vredan dve milijarde dolara, govore}i, 'Ne, nemam'.' Unuci bi ga poslali u ludnicu." "Ne, vidi{, legende se raspredaju. Nekoliko vekova kasnije, govorili bi, 'U vreme mojih praotaca, jednog dana se trideset metara visok blok najkvalitetnijeg avganistanskog ha{i{a, vredan osam biliona dolara, obru{io na nas bljuju}i vatru i urlaju}i, 'Umrite, eksimski psi!' a mi smo se borili s njim i borili, uz pomo} svojih kopalja, i kona~no ga ubili." "Deca ne bi ni to poverovala." "Deca vi{e ni{ta ne veruju." "Depresivno je pri~ati deci bilo {ta. Jednom me je neki klinac pitao: 'Kako je bilo videti prvi automobil?' Sranje, ~ove~e, ja sam ro|en 1962."


121

"Hriste", re~e Arktor, "mene je jednom isto to pitao neki momak potpuno odlepljen od esida. Imao je dvadeset sedam godina. Ja sam bio samo tri godine stariji od njega. On vi{e ni{ta nije znao. Kasnije je drmnuo jo{ tog esida - ili onoga {to su mu prodali kao esid - a posle toga je pi{ao na pod i srao po podu, a kad bi mu ne{to rekao, u stilu 'Kako si, Done?' on bi samo ponavljao za tobom, kao ptica. 'Kako si, Done?'" Zatim muk. Izme|u dvojice ljudi koji pu{e dòinte u zadimljenoj dnevnoj sobi. Dugo, mu~no }utanje. "Bobe, zna{ ne{to..." najzad re~e Lakmen. "Ja sam nekad imao isto toliko godina kao i svi drugi." "Mislim da sam i ja", re~e Arktor. "Ne znam zbog ~ega se to dogodilo." "Naravno, Lakmene", re~ Arktor, "da zna{ zbog ~ega nam se to svima dogodilo." "Pa, hajde da ne razgovaramo o tome." Nastavio je da {umno uvla~i dim, a lice mu je bilo bledo na prigu{enoj podnevnoj svetlosti. Zazvonio je jedan od telefona u sigurnom stanu. Javilo se jedno skrembl-odelo, zatim pruìlo slu{alicu Fredu. "Frede." On isklju~i holoe i uze telefon. "Se}a{ se kad si bio u stanici pro{le nedelje?" upita neki glas. "Kad si radio BG test?" Posle kratkog }utanja, Fred re~e: "Da." "Trebalo je da se vrati{." Sa drugog kraja tako|e pauza. "Obradili smo noviji materijal o tebi... ja sam na sebe preuzeo da ti zakaèm kompletan niz uobi~ajenih testova opaànja, plus druge provere. Vreme za to ti je sutra, u tri po podne, u istoj sobi. Sve u svemu, potraja}e oko ~etiri sata. Se}a{ li se broja sobe?" "Ne", re~e Fred. "Kako se ose}a{?" "Dobro", stoi~ki re~e Fred. "Ima{ li problema? Na poslu ili van posla?" "Posva|ao sam se s devojkom." "Ima li pometnje? Doìvljava{ li te{ko}e pri raspoznavanju osoba ili predmeta? Da li je i{ta {to vidi{ posuvra}eno ili izokrenuto? A kad ve} pitam, ima{ li prostornovremensku ili jezi~ku dezorijentaciju?" "Ne", zlovoljno re~e on. "Ne, za sve navedeno." "Vide}emo se sutra u sobi 203", re~e psiholog. "Za koji ste materijal o meni ustanovili da je..." "O tome }emo sutra. Budi tamo. U redu? I, Frede, nemoj da se obeshrabri{." Klik. Pa, klik i ja tebi, pomisli on i spusti slu{alicu. Razdraèn, ose}aju}i da ga pritiskaju i prisiljavaju da ~ini ne{to ~ega se gnu{a, on ponovo uklju~i holo-skenere; kocke se osu{e bojama, a trodimenzioni prizori u njima


122

oìve{e. Sa audio trake dopiralo je - za Freda - jo{ besmislenije, poraàvaju}e blebetanje: "Ta ènska", nastavljao je Lakmen da melje, "bila je napumpana i podnela je zahtev za poba~aj zato {to joj je ~etiri puta izostao menzis i vrlo se sumnjivo nadimala. Ni{ta nije radila, samo je kukala na cenu abortusa; iz nekog razloga nije mogla da dobije zdravstveno osiguranje. Jednog dana sam bio kod nje, a neka njena prijateljica joj je govorila kako ona samo ima histeri~nu trudno}u. 'Ti samo ho}e{ da veruje{ da si trudna', drobila joj je ènska. 'To je trip krivice. A poba~aj, i te{ka lova koju }e{ da plati{, to ti je trip okajavanja.' Tada je ènska - stvarno mi se svidela - mirno digla pogled i rekla, 'U redu, ako je to hister~ina trudno}a, ja }u oti}i na histeri~ni abortus i platiti ga histeri~nim novcem." Arktor re~e: "Pitam se ~iji je lik na histeri~noj nov~anici od pet dolara." "Pa, ko je bio na{ najhisteri~niji predsednik?" "Bil Folks. On je samo mislio da je predsednik." "Kad je mislio da je imao mandat?" "Mislio je da je imao dva mandata negde oko 1882. Kasnije, posle dugog le~enja, po~eo je da uobraàva da je imao samo jedan mandat..." Besan kao ris, Fred zviznu holoe dva i po sata napred. Koliko traje ovo baljezganje? - pitao se. Ceo dan? Ve~ito? "...i tako odvede{ dete kod lekara, kod psihologa, i kaè{ mu da ti dete stalno vri{ti i ima nastupe gneva." Lakmen je pred sobom na sto~i}u imao dve doze trave i limenku piva; pregledao je travu. "I laè; klinac laè. Izmi{lja neverovatne pri~e. A psiholog pregleda klinca i njegova dijagnoza glasi: 'Gospo|o, va{e dete je histeri~no. Vi imate histeri~no dete. Ali ja ne znam za{to.' A onda ti, majka, uka~i{ priliku i zalepi{ mu: 'Ja znam za{to, doktore. To je zato {to sam imala histeri~nu trudno}u.'" Lakmen i Arktor se nasmeja{e, kao i Dìm Beris; on se vratio tokom ta dva i po sata i bio je sa njima, posluju}i oko svoje sme{ne lule za ha{i{, namotavaju}i beli konac. Fred ponovo premota traku napred ~itav sat. "...taj tip", govorio je Lakmen, doteruju}i kutiju punu trave, pognut nad njom dok je Arktor sedeo nasuprot njemu, manje-vi{e posmatraju}i, "pojavio se na TV-u, tvrde}i da je on svetski poznata varalica. U razna vremena, rekao je doma}inu emisije, on se predstavljao kao veliki hirurg na medicinskom koledù Dòn Hopkins, kao teorijski fizi~ar istraìva~ submolekularnih ~estica velike brzine, nosilac savezne stipendije na Harvardu, kao finski romanopisac koji je dobio Nobelovu nagradu za knjièvnost, kao svrgnuti predsednik Argentine oènjen..." "I sve mu je to prolazilo?" upita Arktor. "Nikad nije uhva}en?" "Tip se nikad nije ni predstavljao kao ne{to od toga. Nikad se nije predstavljao nikako osim kao svetski poznata varalica. To je izi{lo kasnije u Los An|eles Tajmsu - oni su proverili. Tip je bio ~ista~ u Diznilendu, ili je to bio dok nije pro~itao autobiografiju nekog svetski poznatog varalice - stvarno je postojao jedan - i rekao: 'Do |avola, ja mogu da se predstavljam kao bilo ko od tih egzoti~nih tipova i da pro|em isto kao on', a zatim je zaklju~io: 'Do |avola, {to bih to radio; samo }u da se predstavljam


123

kao druga varalica.' Silnu je lovu tako napravio, kaè Tajms. Gotovo isto koliko i pravi svetski poznati varalica. A rekao je da je to mnogo lak{e." Zaokupljen samim sobom u uglu i namotavaju}i konac, Beris re~e: "I mi vi|amo varalice tu i tamo. U svom ìvotu. Ali oni se ne predstavljaju kao subatomski fizi~ari." "Agenti za narkotike, misli{", re~e Lakmen. "Da, agenti. Pitam se koliko agenata za narkotike poznajemo. Kako izgleda agent?" "To je kao da pita{: Kako izgleda varalica?" upita Arktor. "Jednom sam razgovarao sa jednim velikim dilerom ha{a koga su }orkirali sa pet kila ha{a u rukama. Pitao sam ga kako je izgledao agent koji ga je uhapsio. Zna{, neki - kako ih ono zovu - agent za kupovinu se pojavio i predstavio kao prijatelj nekog prijatelja i navukao ga da mu proda malo ha{a." "Izgledao je", re~e Beris, namotavaju}i konac, "ba{ kao i mi." "âk i vi{e", re~e Arktor. "Taj tip, diler ha{a - ve} je bio osu|en i trebalo je da ode u }orku sutradan - mi je kazao: 'Oni imaju duù kosu od nas.' Tako, pretpostavljam, pouka pri~e glasi: Drì se podalje od tipova koji izgledaju isto kao mi." "Ima i ènskih agenata", re~e Beris. "Voleo bih da upoznam agenta za narkotike", re~e Arktor. "Ho}u re}i, svesno. Gde bih mogao da budem siguran." "Pa", re~e Beris, "moè{ biti siguran kad ti namakne lisice, kad do|e tvoj dan." Arktor re~e: "Mislim, imaju li agenti prijatelje? Kakav im je dru{tveni ìvot? Znaju li njihove ène?" "Agenti nemaju ène", re~e Lakmen. "Oni ìve u pe}inama i izviruju ispod parkiranih kola dok prolazi{. Kao trolovi." "[ta jedu?" upita Arktor. "Ljude", re~e Beris. "Kako ~ovek moè to da radi?" upita Arktor. "Da se predstavlja kao agent za narkotike?" "[ta?" reko{e uglas Lakmen i Beris. "Sranje, odlepio sam", re~e Arktor, sme{kaju}i se. "'Da se predstavlja kao agent' - uau." On odmahnu glavom, napraviv{i grimasu. Zure}i u njega, Lakmen re~e: "DA SE PREDSTAVLJA KAO AGENT? DA SE PREDSTAVLJA KAO AGENT?" "Mozak mi je danas slu|en", re~e Arktor. "Bolje da odem u krpe." Na holo-skenerima, Fred zaustavi traku; sve kocke se zamrznu{e, a zvuk utihnu. "Ide{ na pauzu, Frede?" doviknu mu jedno od ostalih skrembl-odela. "Da", re~e Fred. "Umoran sam. Ovo sranje po~ne da te davi posle nekog vremena." On ustade i izvadi cigarete. "Ne mogu da pokapiram ni pola od onog {to govore. Toliko sam umoran. Umoran", dodade on, "od toga {to ih slu{am." "Kad si tamo dole sa njima", re~e skrembl-odelo, "nije tako stra{no; je l' zna{? Kao {to mislim da si bio - na licu mesta do sada, sa la`nim identitetom. Je li tako?"


124

"Nikad se ne bih druìo sa takvim kretenima", re~e Fred. "Pri~aju neprestano iste stvari, kao matori robija{i. Za{to rade to {to rade, sede tamo i benetaju koje{ta?" "Za{to mi radimo ono {to radimo? Ovo je prili~no vra{ki dosadno, kad bolje razmisli{." "Ali mi moramo; to nam je posao. Nemamo izbora." "Kao ni robija{i", naglasi skrembl-odelo. "Nemamo izbora." Da se predstavlja kao agent, mislio je Fred. [ta li to zna~i? Niko ne zna... Da se predstavlja, razmi{ljao je, kao varalica. Onaj koji ìvi ispod parkiranih automobila i jede zemlju. Ne svetski poznat hirurg, niti romanopisac, ni politi~ar; ni{ta o ~emu bi ljudi hteli da slu{aju na televiziji. @ivot koji niko pri ~istoj svesti ne bi... Nalik sam crvu {to kroz pra{inu rije, koga, dok tu ìvi i prahom se hrani, prolaznikova stopa zatre i sahrani. Da, to je dobar izraz, mislio je. Ta poezija. Mora da mi je Lakmen pro~itao, ili sam to pro~itao u {koli. ûdno {ta sve mozak ne ispovrti. êga se se}a. Arktorove uvrnute re~i jo{ su mu se motale po pameti, iako je isklju~io traku. Voleo bih da mogu da zaboravim, mislio je. Voleo bih da mogu, na neko vreme, da zaboravim njega. "Imam ose}aj", re~e Fred, "da ponekad znam {ta }e da kaù pre nego {to to kaù. Od re~i do re~i." "To se zove déjà vu", sloì se jedno od skrembl-odela. "Da ti dam nekoliko saveta. Premotaj traku napred preska~u}i vi{e vremena, ne jedan sat, nego, recimo, {est sati. Onda je premotaj unazad, ako ni~eg nema, dok ne nai|e{ na ne{to. Unazad, shvata{, bolje nego napred. Tako ne}e{ upasti u ritam njihovog razgovora. [est ili ~ak osam unapred, zatim veliki skokovi unazad... Brzo }e{ ukapirati, po~e}e{ da ose}a{ kad ima{ kilometre i kilometre ni~ega ili kad negde ima{ ne{to upotrebljivo." "A uop{te ne}e{ stvarno slu{ati", re~e drugo skrembl-odelo, "dok zaista ne nai|e{ na ne{to. Kao majka kad spava - ni{ta ne moè da je probudi, ~ak ni tutnjava kamiona, dok ne ~uje da njena beba pla~e. To je budi - to je uzbunjuje. Bez obzira na to koliko je tih taj pla~. Podsvest je izbirljiva, kad nau~i {ta treba da oslu{kuje." "Znam", re~e Fred. "Imam dvoje dece." "De~ake?" "Devoj~ice", re~e on. "Dve male devoj~ice." "To je prava stvar", re~e jedno od skrembl-odela. "Ja imam jednu devoj~icu, od godinu dana." "Bez imena, molim", re~e drugo skrembl-odelo, i svi se nasmeja{e. Malo. U svakom slu~aju, ima jedna stvar, re~e Fred samom sebi, koju treba izvaditi iz celine trake i proslediti dalje. Ona zagonetna izjava 'predstavljati se kao agent'. Ostali ljudi u ku}i sa Arktorom - i oni su bili time iznena|eni. Kad odem tamo sutra u tri,


125

mislio je, pone}u snimak toga - bi}e dovoljan tonski - i porazgovarati o tome sa Henkom, zajedno sa svim ostalim {to dotad budem pribavio. Ali ~ak i ako je to sve {to imam da pokaèm Henku, mislio je, to je po~etak. Pokazuje, mislio je, da njegovo celodnevno skeniranje Arktora nije uzaludno. Pokazuje, mislio je, da sam bio u pravu. Ta primedba je bila oma{ka. Arktor je uprskao stvar. Ali {ta to zna~i, on jo{ ne zna. Ali mi }emo, re~e sebi, otkriti. Drà}emo se Boba Arktora dok ne padne. Koliko god bilo neprijatno sve vreme gledati i slu{ati njega i njegove pajta{e. Ti njegovi pajtosi, mislio je, kvarni su koliko i on sam. Kako sam ja uop{te sedeo u toj ku}i sa njima ~itavo to vreme? Kakav na~in da se ìvi; kakvo, kako upravo reko{e ostali policajci, beskona~no ni{ta. Tamo dole, u tmini, tmina uma kao i spolja{nja tmina; svuda je tmina. Zahvaljuju}i onome {to su: takve osobe. Nose}i cigaretu, on ponovo ode do kupatila, zatvori i zaklju~a vrata, zatim iz paklice cigareta istrese deset tableta smrti. Napuniv{i papirnu ~a{u vodom, on proguta svih deset. Poèle da je sobom poneo vi{e tableta. Pa, mislio je, mogu da gutnem jo{ nekoliko kad zavr{im s poslom, kad se vratim ku}i. Pogledav{i na sat, poku{ao je da izra~una koliko }e to potrajati. Ose}ao je pometnju u glavi; koliko }e, do |avola, potrajati? - upitao se, razmi{ljaju}i {ta li se dogodilo s njegovim ose}anjem vremena. Posmatranje holo-skenera ga je sjebalo, shvati on. Vi{e nisam u stanju da ocenim koliko je sati. Ose}am se kao da sam drmnuo esid, a onda pro{ao kroz automatsku auto-perionicu, mislio je. Mno{tvo dìnovskih uzvitlanih sapunjavih ~etki ustremljuje se ka meni; lanac me vu~e u tunele crne pene. Kakav na~in da se zaradi za ìvot, mislio je, i otklju~ao kupatilo da se vrati - nevoljno - na posao. Kad je ponovo uklju~io trake, Arktor je govorio: "...koliko ja mogu da provalim, Bog je mrtav." Lakmen odgovori: "Nisam znao da je On bolestan." "Sad kad je moj Olds zauvek onesposobljen", re~e Arktor, "odlu~io sam da ga prodam i kupim Teìkoku." "[ta, Teìkoku?" upita Beris. Fred za sebe re~e: Oko kilo i po. "Oko kilo i po", re~e Arktor. Slede}eg popodneva u tri sata, dva medicinska slu`benika - ne ona ista - zadala su nekoliko testova Fredu, koji se ose}ao jo{ gore nego prethodnog dana. "Sad }e{ videti izvestan broj predmeta, koji bi trebalo da su ti poznati, kako se brzo smenjuju u nizu, prvo ispred tvog levog oka, zatim ispred desnog. U isto vreme, na svetle}oj tabli pred tobom, pojavi}e se obrisi nekolicine takvih poznatih predmeta, a ti treba da ozna~i{, uz pomo} olovke na pritisak, ono {to smatra{ odgovaraju}im obrisom


126

predmeta koji se u tom trenutku vidi. E, sad, ti predmeti }e ispred tebe prolaziti veoma brzo, pa nemoj dugo da okleva{. Meri}emo ti vreme, kao i ta~nost. U redu?" "U redu", re~e Fred, spremiv{i olovku. îtavo jato poznatih predmeta proletelo je kraj njega, a on je pritiskao osvetljene slike ispred sebe. Ovo se najpre odigralo pred njegovim levim okom, zatim se ponovilo pred desnim. "Sada }e ti se, kad pokrije{ levo oko, pred desnim okom ukazati slika poznatog predmeta. Ti treba da pruì{ levu ruku, ponavljam, levu ruku, u skup predmeta i prona|e{ onaj ~iju si sliku video." "U redu", re~e Fred. Pojavi se slika jedne jedine kocke; levom rukom on pro~eprka me|u sitnim predmetima ispred sebe dok nije na{ao kocku. "U narednom testu, tvojoj levoj ruci bi}e dostupno nekoliko slova koja ~ine jednu re~, ali ih ne}e{ videti. Opipa}e{ ih, a onda }e{, desnom rukom, ispisati re~ koju ta slova ~ine." Uradio je to. Slova su davala VRU]E. "Sad izgovori napisanu re~." Te tako on re~e: "Vru}e." "Zatim, posegnu}e{ u ovu potpuno mra~nu kutiju, po{to si pokrio oba oka, i levom rukom napipati predmet kako bi ustanovio {ta je. Onda nam reci {ta predstavlja taj predmet, ali bez gledanja u njega. Posle toga }e ti biti pokazana tri predmeta koja donekle li~e jedan na drugi, a ti }e{ nam re}i koji od ta tri predmeta najvi{e li~i na onaj koji si opipao rukom." "U redu", re~e Fred, pa je radio to, i druge testove, skoro ~itav sat. Napipaj, kaì, pogledaj jednim okom, odaberi. Napipaj, kaì, pogledaj drugim okom, odaberi. Napi{i, crtaj. "U slede}em testu }e{, ponovo zatvorenih o~iju, opipati predmet i jednom i drugom rukom. Treba da nam kaè{ da li je predmet koji dodiruje leva ruka istovetan onome koji dodiruje desna." On uradi to. "Ovde }e se brzo smenjivati slike trouglova u razli~itim poloàjima. Ti treba da nam kaè{ da li je to isti trougao ili..." Posle dva sata, dali su mu da uklapa komplikovane blokove u komplikovane rupe, i merili mu vreme. Ose}ao se kao da je ponovo u prvom razredu i da je zajebao stvar. Da mu sad ide gore nego onda. Gospo|ica Frinkl, mislio je; matora gospo|ica Frinkl. Imala je obi~aj da stoji i gleda me kako radim ovo sranje, u to vreme, {alju}i mi 'Umri!' poruke, kako kaù u transakcionoj analizi. Umri. Nemoj postojati. Ve{ti~ije poruke. îtava pregr{t, sve dok kona~no ne bih zajebao stvar. Sad je gospo|ica Frinkl verovatno mrtva. Verovatno je neko uspeo da joj uzvrati 'Umri!' poruku, i ona se primila. Nadao se. Mo`da je to bila jedna od njegovih. Kao i sa psiho-ispitiva~ima sada, kojima je smesta vra}ao takve poruke. Izgleda da to nije bilo naro~ito uspe{no. Test se nastavio.


127

"[ta nije u redu na ovoj slici? Jedan predmet ne spada u skup ostalih. Ti treba da ozna~i{..." Uradio je to. A onda su do{li pravi predmeti, od kojih jedan ne pripada skupu; on je trebalo da pruì ruku i ukloni nepripadaju}i predmet, a onda, kad je test zavr{en, da pokupi sve nepripadaju}e predmete iz niza 'setova', kako su se zvali, i da kaè koja je, ako je ima, zajedni~ka odlika svih nepripadaju}ih predmeta: da li oni ~ine 'set'. On je jo{ poku{avao da to uradi kad oni oglasi{e da je vreme isteklo i zavr{i{e testiranje i reko{e mu da ode i popije kafu i da sa~eka napolju dok ga ne pozovu. Posle nekog vremena - koje se njemu u~inilo |avolski dugo - pojavi se ispitiva~ i re~e: "Jo{ ne{to, Frede - treba}e nam uzorak tvoje krvi." On mu dade par~e hartije: nalog za laboratoriju. "Otidi niz hodnik do sobe s natpisom 'Patolo{ka laboratorija' i daj im ovo, a po{to ti oni izvade krv, vrati se ovamo i sa~ekaj." "Naravno", mrzovoljno re~e on i odvu~e se sa nalogom. Tragovi u krvi, shvatio je. Oni to ispituju. Kad se vratio iz patolo{ke laboratorije do sobe 203, on pozva jednog od ispitiva~a i re~e: "Ho}e li biti u redu ako odem gore da porazgovaram sa svojim pretpostavljenim dok ~ekam va{e nalaze? On }e uskoro oti}i s posla." "Potvrdno", re~e psiho-ispitiva~. "Po{to smo odlu~ili da uzmemo uzorak krvi, potraja}e malo duè dok ne uradimo procenu; da, samo napred. Telefonira}emo na sprat kad budemo spremni za tebe. Henk, je li tako?" "Da", re~e Fred. "Bi}u na spratu sa Henkom." Psiho-ispitiva~ re~e: "îni se da si danas mnogo vi{e utu~en nego kad smo te prvi put videli." "Molim?" upita Fred. "Kad si prvi put bio ovde. Pro{le nedelje. [alio si se i smejao. Mada si bio veoma napet." Zure}i u njega, Fred shvati da je to jedan od dvojice medicinskih slu`benika koje je sreo prvi put. Ali nije rekao ni{ta; samo je promrmljao i izi{ao iz njihove kancelarije, oti{ao do lifta. Kakva depresivna situacija, mislio je. îtava ova stvar. Pitam se koji je to od one dvojice medicinskih slu`benika. Onaj sa brkovima kao kvaka ili onaj drugi... Pretpostavljam da je drugi. Ovaj nema brkove. "Opipa}e{ ovaj predmet levom rukom", re~e on samom sebi, "a istovremeno }e{ ga pogledati desnom. A onda }e{ nam svojim re~ima opisati..." Nije mogao da smisli vi{e budala{tina. Ne bez njihove pomo}i. Kad je u{ao u Henkovu kancelariju, zatekao je jo{ jednog ~oveka, ne u skrembl-odelu, kako sedi u suprotnom uglu, naspram Henka. Henk re~e: "Ovo je dou{nik koji je telefonirao u vezi sa Bobom Arktorom - pomenuo sam ga." "Da", re~e Fred, stoje}i nepomi~no.


128

"Ovaj ~ovek se ponovo javio, sa vi{e informacija o Bobu Arktoru; rekli smo mu da mora da se pojavi i otkrije svoj identitet. Izazvali smo ga da do|e ovamo i on je to u~inio. Poznaje{ li ga?" "Naravno da ga poznajem", re~e Fred, bulje}i u Dìma Berisa, koji je sedeo sme{kaju}i se i igraju}i se makazama. Beris je izgledao ruàn i kao da mu je nelagodno. Super ruàn, pomisli Fred, s odvratno{}u. "Vi ste Dèjms Beris, zar ne?" upita on. "Jeste li ikad hap{eni?" "Li~na karta kaè da je on Dèjms R. Beris", re~e Henk, "a on tvrdi da je taj glavom i bradom." Zatim dodade: "Nema dosjea o hap{enju." "[ta ho}e?" Fred potom upita Berisa: "Kakve su va{e informacije?" "Imam dokaze", re~e Beris prigu{enim glasom, "da je gospodin Arktor ~lan velike tajne podzemne organizacije, obilno finansirane, sa aresnalom oru`ja na raspolaganju, koja koristi {ifrovane re~i, a verovatno je usmerena na zbacivanje..." "Taj deo je naga|anje", prekide ga Henk. "[ta vi pretpostavljate da spremaju? Kakvi su va{i dokazi? Nemojte nam pri~ati ni{ta {to nije iz prve ruke." "Jeste li ikad upu}ivani u du{evnu bolnicu?" upita Fred Berisa. "Ne", re~e Beris. "Ho}ete li potpisati zvani~nu izjavu, pod zakletvom, u kancelariji dràvnog tuìoca", nastavi Fred, "koja se ti~e va{ih dokaza i informacija? Ho}ete li biti voljni da se pojavite na sudu, pod zakletvom, i..." "On je ve} nagovesto da ho}e", prekide ga Henk. "Moji dokazi", re~e Beris, "koje uglavnom nemam pri sebi danas, ali koje mogu da pruìm na uvid, sastoje se od snimaka telefonskih razgovora Roberta Arktora, koje sam na~inio. Ho}u re}i, razgovora kad nije znao da ja slu{am." "Kakva je to organizacija?" upita Fred. "Mislim da je to..." po~e Beris, ali Henk odmahnu rukom. "Politi~ka je", re~e Beris, znoje}i se i drhte}i pomalo, ali izgledaju}i zadovoljan, "i uperena protiv zemlje. Spolja. Neprijatelj SAD." Fred re~e: "Kakav je Arktorov odnos sa izvorom supstance S?" Trepnuv{i, zatim liznuv{i usnu i iskriviv{i lice, Beris re~e: "To je u mom..." Zastao je. "Kad prou~ite sve moje informacije, vi }ete - to jest, moje dokaze - vi }ete nesumnjivo zaklju~iti da supstancu S proizvodi strana dràva re{ena da zbaci SAD, a da su ruke gospodina Arktora duboko ume{ane u tu ma{ineriju..." "Moète li da nam kaète imena nekih drugih iz te organizacije?" upita Henk. "Ljudi sa kojima se Arktor sretao? Shvatate da davanje la`nih informacija legalnim vlastima predstavlja zlo~in i ako to uradite ubrzo moète biti i bi}ete optuèni." "Shvatam to", re~e Beris. "Sa kim se Arktor sastajao?" upita Henk. "Sa g|icom Donom Hotorn", re~e Beris. "Koriste}i razne izgovore, on odlazi kod nje i redovno {uruje s njom." Fred se nasmeja. "[uruje. [ta time ho}ete da kaète?"


129

"Pratio sam ga", re~e Beris, govore}i sporo i razgovetno, "svojim kolima. Bez njegovog znanja." "êsto odlazi tamo?" upita Henk. "Da, gospodine", re~e Beris. "Veoma ~esto. Toliko ~esto kao..." "Ona je njegova devojka", re~e Fred. Beris re~e: "Gospodin Arktor tako|e..." Okrenuv{i se Fredu, Henk re~e: "Misli{ li da u tome ima ne~ega?" "Svakako bi trebalo da razmotrimo njegove dokaze", re~e Fred. "Donesite dokaze", naloì Henk Berisu. "Sve. Pre svega ho}emo imena - imena, registarske tablice, telefonske brojeve. Jeste li ikad videli Arktora da se petlja s velikim koli~inama droge? Ve}im nego kod zavisnika?" "Svakako", re~e Beris. "Koje vrste?" "Nekoliko vrsta. Imam uzorke. Pa`ljivo sam uzimao uzorke... da ih vi analizirate. Mogu i njih da donesem. Prili~nu koli~inu, raznovrsnih." Henk i Fred se pogleda{e. Beris se osmehnuo, gledaju}i prazno preda se. "Imate li jo{ ne{to {to biste hteli da kaète ovom prilikom?" upita Henk Berisa. Fredu re~e: "Mo`da bi trebalo da po{aljemo policajca s njim da pokupi dokaze." [to je zna~ilo: Da budemo sigurni da se ne}e uspani~iti i pobe}i, da ne poku{a da se predomisli i izvu~e. "Ima ne{to {to bih hteo da kaèm", re~e Beris. "Gospodin Arktor je zavisnik, zavisnik od supstance S, i mozak mu je sad poreme}en. Polako je postajao poreme}en tokom vremena, i sad je opasan." "Opasan", ponovi Fred. "Da", potvrdi Beris. "Ve} ima trenutke kakvi se doga|aju kod o{te}enja mozga od supstance S. Opti~ka hijazma mora da je oslabila, jer je slaba ipsilateralna veza... Ali tako|e..." Beris pro~isti grlo. "Slabljenje i u ùljevitom telu." "Ta vrsta ni~im potkrepljenog naga|anja", re~e Henk, "kao {to sam vas ve} obavestio, upozorio, jeste bezvredna. U svakom slu~aju, posla}emo policajca sa vama da pokupi dokaze. U redu?" Naceriv{i se, Beris klimnu glavom. "Ali, naravno..." "Da}emo vam policajca u civilu." "Mogao bih..." Beris napravi pokret rukom. "Biti ubijen. Gospodin Arktor je, kao {to rekoh..." Henk klimnu glavom. "U redu, gospodine Berise, mi smo vam zahvalni na ovome, na krajnjem riziku kome se izlaète, a ako sve bude u redu, ako va{e informacije budu od zna~aja da se dobije presuda na sudu, onda, naravno..." "Nisam ja ovde zbog toga", re~e Beris. "ôvek je bolestan. O{te}enog mozga. Od supstance S. Razlog zbog koga sam ovde..." "Nas se ne ti~e za{to ste ovde", re~e Henk. "Ti~e nas se jedino to da li va{i dokazi i materijali imaju neke vrednosti. Ostalo je va{ problem."


130

"Hvala, gospodine", re~e Beris, sme{kaju}i se i sme{kaju}i. 13. Vrativ{i se u sobu 203, policijsku laboratoriju za psiholo{ko testiranje, Fred je nezainteresovano slu{ao dok su mu oba psihologa obja{njavala ishode njegovog testa. "Pokazuje{ ono {to smatramo pre fenomenom nadmetanja nego onesposobljeno{}u. Sedi." "U redu", stoi~ki re~e Fred, sedaju}i. "Nadmetanje", re~e drugi psiholog, "izme|u leve i desne hemisfere tvog mozga. To nije jedan jedini signal, pogre{an ili zaga|en; to je vi{e nalik na dva signala koja se sukobljavaju, nose}i opre~ne informacije." "Prirodno", objasni drugi psiholog, "~ovek koristi levu hemisferu. Tu se nalazi ja-sistem iliti ego. Ona je preovla|uju}a, jer je u levoj hemisferi uvek postavljen centar za govor; ta~nije, dvostranost podrazumeva verbalnu sposobnost ili valenciju u levoj, sa prostornim sposobnostima u desnoj. Leva moè da se uporedi sa digitalnim kompjuterom; desna sa analo{kim. Tako da dvostrana funkcija nije naprosto udvajanje; oba opaàjna sistema nadziru i obra|uju ulazne podatke na razli~it na~in. Ali kod tebe nijedna hemisfera nije preovla|uju}a i one ne rade tako da nadopunjuju jedna drugu. Jedna ti govori jedno, druga drugo." "Kao kad bi imao dva mera~a za gorivo u kolima", re~e drugi ~ovek, "pa ti jedan kaè da ti je rezervoar pun, a drugi pokazuje prazno. Ne mogu oba biti ispravna. Sukobljavaju se. Ali - u tvom slu~aju - to ne zna~i da je jedan ispravan a drugi nije; to je... Evo {ta ho}u da kaèm. Oba mera~a obra|uju istu koli~inu goriva: isto gorivo, isti rezervoar. Zapravo, obra|uju istu stvar. Ti kao voza~ ima{ samo posredan odnos sa rezervoarom, preko mera~a ili, u tvom slu~aju, dva mera~a. U stvari, rezervoar bi mogao i da otpadne, a ti to ne bi znao dok ti neki ure|aj na komandnoj tabli kona~no ne pokaè ili dok motor ne stane. Nikad ne bi trebalo da postoje dva mera~a koji pokazuju opre~ne podatke, jer ~im se to dogodi, ti nema{ nikakvu predstavu o stanju o kome oni izve{tavaju. To nije isto kao mera~ i pomo}ni mera~, gde pomo}ni uska~e ako se prvi pokvari." Fred re~e: "Pa {ta to zna~i?" "Siguran sam da ve} zna{", re~e psiholog s leve strane. "To si ve} iskusio, ne znaju}i za{to ni {ta je to." "Dve hemisfere mog mozga se nadme}u?" upita Fred. "Da." "Za{to?" "Supstanca S. Ona ~esto izaziva to, na funkcionalnom planu. To smo o~ekivali; to potvr|uju testovi. Po{to je do{lo do o{te}enja u prirodno preovla|uju}oj levoj hemisferi, desna hemisfera poku{ava da nadoknadi nedostatak. Ali funkcije se ne uklapaju, jer je to nenormalno stanje za koje telo nije spremno. To nikad ne bi smelo da se dogodi. Me|uveza, kako je nazivamo. Povezana sa fenomenom podeljenog mozga. Mogli bismo da izvr{imo desnu hemisferektomiju, ali..."


131

"Ho}e li to pro}i", prekide ga Fred, "kad se skinem sa supstance S?" "Verovatno", re~e psiholog s leve strane, klimnuv{i glavom. "To je funkcionalan poreme}aj." Drugi ~ovek re~e: "Mo`da je i organsko o{te}enje. Mo`da je trajno. Vreme }e pokazati, i to tek kad dugo ne bude{ uzimao supstancu S. I kad se kona~no skine{." "[ta?" upita Fred. Nije razumeo odgovor - je li to bilo da ili ne? Da li je zauvek o{te}en ili nije? [ta su od toga rekli? "âk i ako je do{lo do o{te}enja mo`danog tkiva", re~e jedan od psihologa, "danas se vr{e eksperimenti u oblasti uklanjanja malih delova iz svake hemisfere, da bi se zaustavile suprotne obrade opaàja. Veruje se da to na kraju moè izazvati levu hemisferu da povrati prevlast." "Me|utim, problem je {to onda ~ovek moè da prima samo delimi~ne utiske - podatke koji pristiù preko ~ula - do kraja ìvota. Umesto dva signala, on dobija pola signala. [to je podjednako veliki nedostatak, po mom mi{ljenju." "Da, ali delimi~ne funkcije koje se ne nadme}u bolje su nego odsustvo funkcija, po{to se nadmetanje me|uveza svodi na nulti oblik recepcije." "Vidi{, Frede", re~e drugi ~ovek, "ti vi{e nema{..." "Vi{e nikad ne}u uzimati supstancu S", re~e Fred. "Dokle god sam ìv." "Koliko sad uzima{?" "Ne mnogo." Posle kra}e pauze, re~e: "Vi{e, u poslednje vreme. Zbog stresova na poslu." "Nesumnjivo bi trebalo da te oslobode zadataka", re~e jedan psiholog. "Da te svega oslobode. Ti jesi onesposobljen, Frede. I bi}e{ prili~no dugo. U najmanju ruku. Posle toga, niko ne moè zasigurno da kaè. Mozda }e{ se potpuno povratiti; mo`da ne}e{." "Kako to", procedi Fred, "da iako su obe hemisfere mog mozga preovla|uju}e, ne primaju iste nadraàje? Za{to njihova dva kako-se-zva{e ne mogu biti uskla|ena, kao stereo zvuk?" ]utanje. "Ho}u da kaèm", re~e on, pokazav{i rukom, "leva ruka i desna ruka kad uhvate neki predmet, isti predmet, trebalo bi da..." "Levorukost nasuprot desnorukosti, kao na primer ono {to se pod tim izrazima podrazumeva sa, recimo, izokrenutom slikom - u kojoj leva ruka 'postaje' desna ruka..." Psiholog se naè prema Fredu, koji nije dizao glavu. "Kako bi opisao levu rukavicu za razliku od desne, tako da osoba koja nema nikakvu predstavu o tim pojmovima shvati na koju rukavicu misli{? I da ne uzme onu drugu? Obrnuto kao u ogledalu?" "Leva rukavica..." po~e Fred, a zatim u}uta. "Kao da jedna hemisfera tvog mozga opaà svet kao odraz u ogledalu. Kroz ogledalo. Shvata{? Tako da levo postaje desno, i sve {to to za sobom povla~i. A mi jo{ ne znamo {ta to za sobom povla~i, kad vidi{ svet tako izokrenut. Topolo{ki govore}i, leva rukavica je desna rukavica provu~ena kroz beskona~nost."


132

"Kroz ogledalo", re~e Fred. Zatamnjeno ogledalo, mislio je; zatamnjeni skener. A sveti Pavle nije mislio, govore}i o ogledalu, na stakleno ogledalo - onda toga nije bilo - ve} na sopstveni odraz kad pogleda u ugla~ano dno metalnog tiganja. Lakmen mu je, ~itaju}i o teologiji, to rekao. Ne kroz teleskop ili sistem so~iva, koji ne izokre}e, ne kroz ne{to, ve} posmatraju}i sopstveno lice koje mu se vra}a kao odraz, izokrenuto - provu~eno kroz beskona~nost. Kao {to mi oni govore. To nije kroz staklo, ve} onako kako ga staklo odraàva. A taj odraz koji ti se vra}a: to si ti, tvoje lice, ali i nije. A u tim davnim danima nisu imali fotoaparate, i to je bio jedini na~in na koji je ~ovek sebe video: naopa~ke. Ja sam sebe video naopa~ke. U izvesnom smislu, po~eo sam ~itav svet da posmatram naopa~ke. Drugom stranom svog mozga! "Topologija", govorio je jedan psiholog. "Slabo shva}ena nauka ili matematika, {ta god. Kao sa crnim rupama u svemiru, kako..." "Fred posmatra svet naopako", izjavljivao je drugi ~ovek u isti mah. "Spreda i pozadi, istovremeno, pretpostavljam. Nama je te{ko da kaèmo kako mu on izgleda. Topologija je grana matematike koja istraùje svojstva geometrijskih i drugih sklopova koji ostaju nepromenjeni kad se stvar podvrgne trajnom preobraàju jedan na jedan, bilo koje jedan na jedan. Ali primenjeno na psihologiju..." "A kad se to dogodi sa predmetima, ko zna kako }e onda izgledati? Bi}e neprepoznatljivi. Kao kad uro|enik prvi put vidi sopstvenu fotografiju, on je ne prepoznaje kao svoju sliku. Iako je mnogo puta video svoj odraz, u potoku, sa metalnog predmeta. Zato {to je odraz izokrenut, a fotografija nije. Tako da on ne zna da je to ista osoba." "Navikao je samo na izokrenutu sliku odraza i misli da tako izgleda." "êsto kad ~ovek ~uje svoj glas na traci..." "To je drugo. To ima veze sa rezonancom u sinusnim..." "Mo`da ba{ vi, drkadìje", re~e Fred, "vidite svet naopa~ke, kao u ogledalu. Mo`da ja vidim kako treba." "Ti ga vidi{ na oba na~ina." "Koji je..." Psiholog re~e: "Nekad se govorilo da mi vidimo samo 'odraz' stvarnosti. Ne samu stvarnost. Glavna stvar koja ne valja kod odraza jeste to {to nije stvaran, ve} je izokrenut. Pitam se." Na licu je imao ~udnovat izraz. "Jednakost. Nau~no na~elo jednakosti. Svet i odraz, ovo drugo smatramo za prvo, iz nekog razloga... zato {to nam nedostaje bilateralna jednakost." "Dok fotografija moè da nadoknadi odsustvo bilateralne jednakosti hemisfera; to nije predmet, ali nije ni izokrenut, tako da ta primedba fotografije ~ini ne slikama, ve} istinskim oblikom. Izokrenuta izokrenutost." "Ali i fotografija moè slu~ajno da se izokrene, ako je negativ preokrenut - naopako eksponiran; to obi~no moè{ da raspozna{ jedino ako je ne{to napisano. Ali ne kad je ljudsko lice u pitanju. Moè{ da uzme{ dve kontakt-kopije nekog ~oveka, jednu


133

izokrenutu, jednu ne. Onaj ko ga nikad nije video ne bi mogao da pogodi koja je prava, ali bi mogao da vidi da su razli~ite i da se ne poklapaju." "Eto, Frede, da li ti ovo pokazuje koliko je sloèn problem formulisanja razlike izme|u leve rukavice i..." "Ispuni}e se tada kao {to je zapisano", re~e neki glas. "Smrt biva progutana. U pobedi." Verovatno ga je samo Fred ~uo. "Jer", re~e glas, "~im se natpis ukaè unatra{ke, tada }e{ znati {ta je opsena, a {ta nije. Zabuna nestaje, a smrt, poslednji neprijatelj, supstanca Smrt, biva progutana ne dole u telo, ve} gore - u pobedu. Gledaj, re}i }u ti sada svetu istinu: ne}emo svi spavati u smrti." Tajanstvenost, mislio je, obja{njenje, ho}e da kaè. Neke tajne. Svete tajne. Mi ne}emo umreti. Odrazi nesta}e I to }e se brzo zbiti. Svi }emo biti izmenjeni, a pod tim se podrazumeva da }emo i biti vra}eni unazad, iznenada. Dok trepne{ okom! Jer, razmi{ljao je on sumorno, gledaju}i kako policijski psiholozi pi{u svoje zaklju~ke i potpisuju ih, mi smo i sada okrenuti jebeno naopa~ke, pretpostavljam, svi odreda; svaki ~ovek i svaka prokleta stvar, i razdaljina, ~ak i vreme. Ali koliko je vremena potrebno, mislio je, kad se napravi kopija, kontakt-kopija, kad fotograf otkrije da je preokrenuo negativ, koliko je vremena potrebno da se ponovo preokrene? Da se okrene tako da bude kako treba? Deli} sekunde. Shvatam, mislio je, {ta zna~i onaj stih iz Biblije: Kroz zatamnjeno staklo. Ali moj opaàjni sistem je na~isto sjeban. Kao {to oni kaù. Razumem, ali sam nemo}an da pomognem sebi. Mo`da sam ja, mislio je, po{to vidim istovremeno na oba na~ina, ispravno i izokrenuto, prvi ~ovek u ljudskoj istoriji koji u isti mah ima preokrenutu i nepreokrenutu sliku, pa tako mogu da nazrem kako }e izgledati kad bude ispravno. Mada imam i ono drugo, uobi~ajeno. A koje je koje? Koje je izokrenuto, a koje ne? Kad vidim fotografiju, a kad odraz? I koliko }e mi platiti bolovanje ili penziju ili invalidninu dok se budem su{io? - upitao se, ve} ose}aju}i strah, duboku jezu i hladno}u svud oko sebe. Wie kalt ist es in diesem unterirdischen Gewölbe! Das ist natürlich, es ist ja tief. (Kako je hladno pod ovim podzemnim svodom! Prirodna stvar, duboko je.) I moram da se skinem s onog sranja. Gledao sam ljude kako prolaze kroz to. Isuse Hriste, pomisli on i zatvori o~i. "To mo`da zvu~i kao metafizika", govorio je jedan od njih, "ali matemati~ari kaù da smo mo`da na pragu nove kosmologije toliko..." Drugi uzbu|eno re~e: "Beskona~nost vremena, koja se izraàva kao ve~nost, kao krug! Kao kru`ni navoj na kaseti!"


134

Ostalo mu je da ubije jedan sat pre nego {to je trebalo da se vrati u Henkovu kancelariju, da saslu{a i pregleda dokaze Dìma Berisa. Privla~ila ga je kafeterija u zgradi, pa je od{etao donde, izme|u ljudi u uniformama i onih u skrembl-odelima i onih u pantalonama i sa kravatama. U me|uvremenu, nalazi psihologa verovatno }e biti odneti Henku. Bi}e tamo kad on stigne. Ovo }e mi dati vremena da razmislim, premi{ljao je ulaze}i u kafeteriju i staju}i u red. Vreme. Pretpostavimo, mislio je, da je vreme okruglo, kao Zemlja. Plovi{ na zapad da bi dospeo do Indije. Smeju ti se, ali kona~no, eno Indije ispred tebe, ne iza. U vremenu - mo`da Raspe}e leì pred nama dok plovimo, misle}i da je tamo iza, na istoku. Ispred njega, sekretarica. Tesan plavi dèmper, bez prslu~eta, gotovo bez suknje. Bilo je prijatno odmeravati je; on je gledao i gledao, a ona ga najzad primeti i odma~e se, nose}i posluàvnik. Prvi i drugi dolazak Hrista, isti doga|aj, mislio je; vreme kao kru`ni navoj na kaseti. Nikakvo ~udo {to su bili sigurni da }e se to dogoditi, On }e se vratiti. Posmatrao je sekretari~inu stra`njicu, ali onda shvati da ona nikako ne moè da ga primeti, jer u svom odelu on nema ni lice ni dupe. Ali ose}a da je merkam, zaklju~i. Svaka ènska s takvim nogama stalno bi to ose}ala, kod svakog mu{karca. Zna{, u ovom skrembl-odelu bih mogao da je zveknem u glavu i da je tucam doveka i ko bi to znao? Kako bi mogla da me prepozna? Zlo~ini koje bi ~ovek mogao da po~ini u ovim odelima, razmi{ljao je. Kao i sitniji tripovi, bez stvarnog zlo~ina, koje nikad nisi uradio; oduvek si èleo, ali nikad nisi uradio. "Gospo|ice", re~e on devojci u tesnom, plavom dèmperu, "stvarno imate lepe noge. Ali pretpostavljam da ste toga svesni, ina~e ne biste nosili takvu mikro suknju." Devojka se zagrcnu, "Ah", re~e. "Oh, sad znam ko si ti." "Znate?" upita on, iznena|en. "Pit Vikam", re~e devojka. "[ta?" upita on. "Zar ti nisi Pit Vikam? Ti uvek sedi{ preko puta mene - zar ne, Pite?" "Jesam li ja momak", re~e on, "koji stalno sedi tamo i gleda tvoje noge i mnogo blebe}e, zna{ o ~emu?" Ona klimnu glavom. "Imam li izgleda?" upita on. "Pa, zavisi." "Mogu li neki put da te izvedem na ve~eru?" "Pretpostavljam." "Mogu li da dobijem tvoj broj telefona? Da te pozovem?" Devojka promrmlja: "Daj ti meni svoj." "Da}u ti ga", re~e on, "ako sad sedne{ sa mnom i pojede{ to {to si naru~ila sa mnom, dok ja jedem sendvi~ i pijem kafu."


135

"Ne, imam prijateljicu tamo - ~eka me." "Mogao bih svejedno da sednem sa tobom, sa obema." "Pri~a}emo o ne~em li~nom." "U redu", re~e on. "Pa, vide}emo se, Pite." Ona se udalji du` reda, sa posluàvnikom, priborom i salvetom. On dobi svoju kafu i sendvi~, prona|e prazan sto i sede sam, drobe}i komadi}e sendvi~a u kafu i zure}i odozgo u nju. Jebi ga, skinu}e me sa Arktora, zaklju~io je. Bi}u u Sijanonu ili Novoj Stazi ili nekom takvom mestu, skidaju}i se s droge, a oni }e postaviti nekog drugog da ga nadzire i procenjuje. Nekog dupeglavca koji nema pojma o Arktoru - mora}e da po~nu sasvim iz po~etka. Bar mogu da mi dozvole da procenim Berisove dokaze, mislio je. Da me ne stave na privremenu suspenziju dok ne pregledamo taj materijal, kakav god bio. Kad bih je tucao, a ona ostala trudna, razmi{ljao je, bebe - bez lica. Samo nejasan obris. On se strese. Znam da moram biti skinut. Ali za{to je neophodno da to bude smesta? Kad bih mogao da obavim jo{ nekoliko stvari... da obradim Berisove informacije, u~estvujem u odluci. Ili makar da sedim tamo i da vidim {ta on to ima. Da za svoju du{u kona~no saznam {ta to Arktor sprema. Sprema li ne{to? Ili ne? Duguju mi toliko, da mi dopuste da ostanem dovoljno dugo kako bih saznao. Kad bih samo mogao da slu{am i gledam, ni{ta da ne govorim. On je sedeo i sedeo, a kasnije opazi devojku u tesnom, plavom dèmperu i njenu prijateljicu, koja je imala kratku, crnu kosu, kako ustaju od stola i spremaju se da krenu. Prijateljica, koja nije bila naro~ito zgodna, oklevala je, a zatim pri{la Fredu, pognutom nad kafom i par~i}ima sendvi~a. "Pite?" upita devojka s kratkom kosom. On podiè pogled. "Hm, Pite", nervozno re~e ona. "Imam samo trenutak. Hm, Elen je htela to da ti kaè, ali je uzentovala. Pite, ona bi odavno izi{la s tobom, ~ak i pre mesec dana, jo{ u martu. Kad bi..." "Kad bi {ta?" upita on. "Pa, htela je da ti kaèm da ona ve} neko vreme èli da ti objasni ~injenicu da bi mnogo bolje prolazio kad bi koristio, recimo, Odol." "Voleo bih da sam to znao", re~e on, bez odu{evljenja. "U redu, Pite", re~e devojka, kojoj je sad laknulo, i okrete se da po|e. "Vide}emo se kasnije." Ona poùri, sme{kaju}i se. Siroti, jebeni Pit, mislio je. Je li ovo bilo stvarno? Ili samo sumanuto spu{tanje Pitu, od strane zlobnih glavonja koji su to skuvali, videv{i ga - mene - kako sedi sam. Samo gadna sitna fora da... Ah, do |avola s tim, pomisli on. Ili bi moglo biti istina, zaklju~i dok je brisao usta, gu`vao salvetu i s mukom ustajao. Pitam se da li je svetom Pavlu smrdelo iz usta. On od{eta iz kafeterije, ponovo


136

zavukav{i ruke duboko u dèpove. Mo`da je zato Pavle stalno bio u zatvoru tokom drugog dela svog ìvota. ]orkirali su ga zbog toga. Takvi tripovi koji ti zajebu mozak uvek ti se nameste u ovakvim trenucima, mislio je odlaze}i iz kafeterije. Sru~ila mi je to povrh svih ostalih dana{njih muka - najve}u iz sloène mudrosti doba psiholo{ko-testiraju}eg ~inodejstvovanja. To, a onda ovo. Sranje, pomisli on. Sad se ose}ao jo{ gore nego pre; jedva je hodao, jedva razmi{ljao; u glavi mu je zujalo od zbunjenosti. Zbunjenosti i o~ajanja. U svakom slu~aju, mislio je, Odol ni{ta ne valja; Lavoris je bolji. Osim {to, kad ga ispljune{, izgleda kao da pljuje{ krv. Mo`da Mikrin, pomisli. To bi moglo biti najbolje. Ako u ovoj zgradi postoji parfimerija, mislio je, mogao bih da kupim jednu bocu i upotrebim je pre nego {to odem gore da se suo~im sa Henkom. Na taj na~in - mo`da }u se ose}ati sigurniji. Mo`da }u imati vi{e izgleda. Dobro bi mi do{lo, razmi{ljao je, ma {ta {to moè da pomogne, bilo {ta. Ma kakav nagove{taj, kao od one devojke, ma kakav predlog. Ose}ao se snu`deno i upla{eno. Sranje, mislio je, {ta da radim? Ako se sa svega skinem, mislio je, vi{e nikad ne}u videti nikog od njih, nikog od svojih prijatelja, ljudi koje sam posmatrao i poznavao. Bi}u izvan toga; bi}u mo`da penzionisan do kraja ìvota - u svakom slu~aju, poslednji put vidim Arktora, Lakmena, Dèrija Fejbina, ârlsa Freka i, pre svih, Donu Hotorn. Vi{e nikad ne}u videti nikog od svojih prijatelja, dok je sveta i veka. Svr{eno je. Dona. On se seti pesme koju je pre mnogo godina pevao njegov deda-ujak, na nema~kom. "Ich seh', wie ein Engel im rosigen Duft / Sich tröstend zur Seite mir stellet", {to je prema obja{njenju njegovog deda-ujaka zna~ilo 'Vidim kako, poput an|ela odevena, stoji kraj mene da mi utehu pruì', èna koju je voleo, èna koja ga je spasla (u pesmi). U pesmi, ne u stvarnom ìvotu. Njegov deda-ujak je umro, a on ve} odavno nije ~uo te re~i. Svog deda-ujaka, Nemca po ro|enju, kako peva u ku}i, ili naglas ~ita. Gott! Welch Dunkel hier! O grauenvolle Stille! Od' ist es um mich her. Nichts lebet auszer mir... (Boè, kako je mra~no ovde, i potpuno tiho. Ni{ta osim mene ne ìvi u toj praznini...) âk i ako mi mozak nije sasvim uni{ten, zaklju~i on, dok se ja budem vratio na du`nost, neko drugi }e biti raspore|en na njihov slu~aj. Ili }e biti mrtvi ili u }uzi ili u saveznim klinikama ili naprosto ra{trkani, ra{trkani, ra{trkani. Rasto~eni i uni{teni, kao i ja, nesposobni da shvate {ta se u koju materinu de{ava. Stvar je do{la do kraja, u svakom slu~aju, za mene. Ja sam, i ne znaju}i, rekao do vi|enja. Sve {to mogu ponekad da uradim, mislio je, jeste da premotam holo-trake, da se prisetim. "Treba da odem u siguran stan..." On pogleda unaokolo i u}uta. Treba da odem u siguran stan i da ih maznem odmah, mislio je. Dok sam u prilici. Kasnije one mogu biti


137

izbrisane, a potom ja ne}u imati pristupa. Jebe{ odeljenje, mislio je; mogu da mi odbiju od zaostale plate. Prema svim eti~kim obzirima, te trake na kojima je ta ku}a i ljudi u njoj, pripadaju meni. A sad su te trake sve {to mi je ostalo od svega ovoga; to je sve {to mogu da ponesem sa sobom. Ali, pomisli on namah, da bih pregledao trake potreban mi je ~itav rezolucioni sistem za holo prenos snimaka, koji se nalazi u sigurnom stanu. Treba da ga razmontiram i iznesem odande deo po deo. Skeneri i ure|aji za snimanje mi ne}e trebati; samo prenos, komponente za premotavanje, a naro~ito oprema za projekcione kocke. Mogu to da uradim malo-po malo; imam klju~ od stana. Oni }e zahtevati da im vratim klju~, ali ja mogu ovde da napravim duplikat pre nego {to ga budem predao; to je obi~na [lag brava. Onda mogu to da uradim! Oseti se bolje shvativ{i to; oseti da je gnevan, moralan i pomalo ljut. Na sve. Oseti zadovoljstvo pri pomisli kako }e sve dovesti u red. S druge strane, mislio je, ako maznem skenere i glave za snimanje i tome sli~no, mogao bih da nastavim nadgledanje. Na svoju ruku. Da odràvam prismotru, kako sam dosad ~inio. Bar za neko vreme. Ali, ho}u re}i, sve u ìvotu je kratkotrajno - kao {to ovo potvr|uje. Prismotra, mislio je, u osnovi treba da se odràva. I, ukoliko je mogu}e, da ja budem taj. Ja bi trebalo uvek da posmatram, da posmatram i donosim zaklju~ke, ~ak i ako nikad ne u~inim ni{ta povodom onog {to vidim; ~ak i ako samo sedim i }utke posmatram, neopaèn: to je va`no, da ja kao posmatra~ svega {to se de{ava budem na svom mestu. Ne zarad njih. Zbog sebe. Da, ispravi se on, i zbog njih. U slu~aju da se ne{to dogodi, kao ono kad se Lakmen gu{io. Ako neko gleda - ako ja gledam - mogu to da primetim i pozovem pomo}. Da telefoniram. Da im smesta dovedem pomo}, onakvu kakva je potrebna. U protivnom, mislio je, oni bi mogli umreti, a da niko i ne zna. Niti da zna niti da ga boli levo jaje. U takvim ~emernim malim ìvotima, neko mora da se ume{a. Ili da bar zabeleì njihove àlosne dolaske i odlaske. Da zabeleì i, ako je mogu}e, trajno snimi, tako da budu zapam}eni. Za neke bolje dane, kasnije, kad }e ljudi razumeti. U Henkovoj kancelariji, on je sedeo sa Henkom, jednim uniformisanim policajcem i dou{nikom Dìmom Berisom koji se znojio i sme{kao, dok se jedna od Berisovih kaseta vrtela na stolu ispred njih. Pored nje, druga kaseta je snimala sve {to je prva reprodukovala, za trajnu kopiju. "...O, }ao. Slu{aj, ne mogu da pri~am." "Kad, onda?" "Zva}u te." "Ovo ne moè da ~eka." "Pa, {ta je?" "Nameravali smo da..."


138

Henk pruì ruku, dav{i znak Berisu da zaustavi traku. "Da li biste nam identifikovali ove glasove, gospodine Berise?" upita Henk. "Da", sloì se Beris revnosno. "@enski glas je Dona Hotorn, mu{ki je Robert Arktor." "U redu", re~e Henk klimnuv{i glavom, a zatim pogledav{i Freda. Imao je pred sobom Fredov lekarski nalaz i povremeno bacao pogled na njega. "Produìte sa trakom." "...pola ju`ne Kalifornije sutra uve~e", nastavio je mu{ki glas, koga je dou{nik identifikovao kao glas Boba Arktora. "Skladi{te oru`ja avijacije u Vandenbergu AFB bi}e na meti zbog automatskog i poluautomatskog oru`ja..." Henk je prestao da ~ita lekarski izve{taj i slu{ao je, nagnuv{i glavu, zamagljenu skrembl-odelom. Beris se osmehnu, najpre za sebe, a zatim svima u sobi; prsti su mu se poigravali spajalicama uzetim sa stola, poigravali i poigravali, kao da pletu metalnu ì~anu mreù, pletu}i, poigravaju}i se, znoje}i se i pletu}i. @ena, identifikovana kao Dona Hotorn, re~e: "[ta je s onom dezorijenti{u}om drogom koju su motoristi drpili za nas? Kad }emo to |ubre da odnesemo da se..." "Organizaciji najpre treba oru`je", objasni mu{ki glas. "To je korak B." "Vaì, ali sad moram da idem; imam mu{teriju." Klik. Klik. Okrenuv{i se u stolici, Beris glasno re~e: "Mogu da vam kaèm koja je to banda motorista. Ona se pominje na jednoj drugoj..." "Imate jo{ ovakvog materijala?" upita Henk. "Da se popuni pozadina? Ili je ova traka uglavnom to?" "Jo{ mnogo vi{e." "Ali u pitanju je ista stvar." "Odnosi se, da, na istu zavereni~ku organizaciju i njene planove, da. Na ovu konkretnu zaveru." "Ko su ti ljudi?" upita Henk. "Kakva organizacija?" "Oni su {irom sveta..." "Njihova imena. Vi naga|ate." "Robert Arktor, Dona Hotorn, prvenstveno. Ovde imam i {ifrovane bele{ke..." Beris nespretno izvu~e poluraspadnutu svesku, umalo je ne ispustiv{i dok je poku{avao da je otvori. Henk re~e: "Zapleni}u vam sve ovo ovde, gospodine Berise, trake i sve {to imate. One su privremeno na{e vlasni{tvo. Sami }emo ih pregledati." "Moj rukopis i {ifrovani materijal koji ja..." "Bi}ete pri ruci da nam to objasnite kad stignemo dotle ili kad budemo èleli da nam se ne{to objasni." Henk mahnu uniformisanom policajcu, ne Berisu, da zaustavi kasetu. Beris pruì ruku ka njoj. Policajac ga smesta zaustavi i odgurnu. Beris, trep}u}i, pogleda unaokolo, i dalje s uko~enim osmehom na licu. "Gospodine Berise", re~e Henk, "vi ne}ete biti pu{teni, dok ne prou~imo ovaj materijal. Optuùjemo vas, kao formalnost da biste nam ostali na usluzi, za svesno davanje la`nih podataka vlastima. To je,


139

naravno, samo izgovor, radi va{e li~ne bezbednosti, i svi mi to shvatamo, ali }e svejedno biti podignuta zvani~na optu`nica. Ona }e biti prosle|ena javnom tuìocu, ali sa oznakom da bude zadràna. Da li vas to zadovoljava?" On nije sa~ekao odgovor; umesto toga, dao je znak uniformisanom policajcu da izvede Berisa, ostaviv{i na stolu dokazni materijal i sranje i {ta sve ne. Policajac izvede Berisa, koji se sme{kao. Henk i Fred sedo{e jedan naspram drugog za neuredan sto. Henk ne re~e ni{ta; ~itao je nalaz psihologa. Posle nekog vremena, on podiè slu{alicu i okrete broj u zgradi. "Imam ovde neki neobra|en materijal - ho}u da ga pregledate i ustanovite {ta je od svega toga la`no. Obavestite me o tome, a ja }u vam onda re}i {ta dalje da radite s tim. Ima oko {est kila; treba}e vam jedna kartonska kutija, veli~ine tri. U redu, hvala." On spusti slu{alicu. "Elektronska i {ifrantska laboratorija", re~e on Fredu i nastavi da ~ita. Pojavi{e se dva dobro naoruàna, uniformisana, laboratorijska tehni~ara, nose}i sa sobom ~eli~ni sanduk sa bravom. "Samo smo ovo uspeli da na|emo", izvini se jedan od njih, dok su pa`ljivo punili sanduk stvarima sa stola. "Ko je dole?" "Herli." "Neka Herli sigurno pregleda ovo u toku dana{njeg dana i neka mi se javi kad bude ustanovio stepen krivotvorenosti. To mora biti danas; tako mu kaìte." Laboratorijski tehni~ari zaklju~a{e metalni sanduk i odvuko{e ga iz kancelarije. Baciv{i na sto izve{taj o medicinskim nalazima, Henk se zavali u stolici i re~e: "[ta ti... U redu, kakva je dosad tvoja reakcija na Berisove dokaze?" Fred re~e: "To {to ima{ tu, to je moj medicinski nalaz, zar ne?" On pruì ruku da ga uzme, zatim se predomisli. "Mislim da ono {to nam je pustio, ono malo {to je pustio, meni zvu~i istinski." "To je la`njak", re~e Henk. "Bezvredno." "Mo`da si u pravu", re~e Fred, "ali ja se ne slaèm." "Skladi{te oru`ja u Vandenbergu, o kome govore, verovatno je arsenal OSI." Henk po|e rukom prema telefonu. Za sebe, naglas, re~e: "Da vidimo - ko je tip iz OSI-ja s kojim sam onda razgovarao... bio je ovde u sredu, s nekim slikama..." Henk odmahnu glavom i odma~e se od telefona da bi pogledao Freda u o~i. "Sa~eka}u. To moè da ~eka do preliminarnog izve{taja o stepenu krivotvorenosti. Frede?" "[ta moj medicinski..." "Kaù da si na~isto po{andrcao." Fred ({to je bolje mogao) sleè ramenima. "Na~isto?" Wie kalt ist es in diesem unterirdischen Gewölbe! (Kako je hladno pod ovim podzemnim svodom!) "Verovatno dve mo`dane }elije jo{ rade. Ali to je, otprilike, sve. Uglavnom kratki spojevi i varnice." Das ist natürlich, es ist ja tief. (Prirodna stvar, duboko je.)


140

"Dve, kaè{", re~e Fred. "Od koliko?" "Ne znam. Mozak ima mnogo }elija, koliko znam - bilione." "Vi{e mogu}ih veza ima izme|u njih", re~e Fred, "nego {to ima zvezda u svemiru." "Ako je tako, prosek ti sad nije bogzna kakav. Dve }elije od - mo`da {ezdeset pet biliona?" "Pre }e biti od {ezdeset pet biliona biliona", re~e Fred. "To je gore od nekada{njih Filadelfija Filisa pod Konijem Makom. Oni su sezonu zavr{avali s procentom..." "[ta dobijam", re~e Fred, "ako kaèm da se to desilo na du`nosti?" "Dobija{ da sedi{ u ~ekaonici i besplatno ~ita{ mno{tvo Seterdej Ivning Postova i Kosmopolitena." "Gde to?" "Gde bi ti voleo?" Fred re~e: "Pusti me da razmislim." "Kaza}u ti {ta bih ja uradio", re~e Henk. "Ja ne bih oti{ao u saveznu kliniku; nabavio bih {est boca dobrog burbona, I. V. Harper, i oti{ao u brda, na planinu San Bernardino blizu nekog od onih jezera, sam, i jednostavno ostao tamo sam samcit dok ne bude gotovo. Gde niko ne moè da me na|e." "Ali mo`da nikad ne bude gotovo", re~e Fred. "Onda se nikad nemoj vratiti. Zna{ li nekog ko ima ku}icu tamo?" "Ne", re~e Fred. "Moè{ li da vozi{ bez problema?" "Moja..." Oklevao je, a neka snaga kao iz sna preli se preko njega, opu{taju}i ga i umiruju}i. Svi prostorni odnosi u sobi se pomeri{e; ta promena je uticala i na njegovu svest o vremenu. "Ona su na..." On zevnu. "Ne se}a{ se." "Se}am se da nisu u voznom stanju." "Moèmo nekom re}i da te odveze gore. To bi, uostalom, bilo sigurnije." Gde da me odveze? - pitao se. Kuda to gore? Putevima, stazama, prolazima, tumaraju}i i hodaju}i kroz èlatin poput ma~ora na uzici koji samo èli da se vrati u ku}u ili da se oslobodi. Mislio je, Ein Engel, der Gattin, so gleich, der führt mich zur Freiheit ins himmlische Reich (An|eo, supruga, u isti mah, koja me vodi do slobode u nebeski dah). "Naravno", re~e on i osmehnu se. Olak{anje. Vu~e napred, opiru}i se povocu, poku{avaju}i i upinju}i se da se oslobodi, a potom legne. "[ta sad misli{ o meni", re~e, "sad kad sam se ovako pokazao - rasto~enog mozga, u svakom slu~aju, privremeno. Mo`da trajno." Henk re~e: "Mislim da si ti veoma dobar ~ovek." "Hvala", re~e Fred. "Ponesi pi{tolj sa sobom." "[ta?" upita on.


141

"Kad bude{ oti{ao na planinu San Bernardino sa bocama I. V. Harpera. Ponesi pi{tolj." "Misli{ za slu~aj da se ne izvu~em?" Henk re~e: "Bilo kako bilo. Skinuti se sa koli~ine na kojoj kaù da si... Neka ti bude pri ruci." "Vaì." "Kad se vrati{", re~e Henk, "pozovi me. Obavesti me." "Do |avola, ne}u imati odelo." "U svakom slu~aju me pozovi. Sa odelom ili bez njega." On ponovo re~e: "Vaì." O~igledno to nije bilo va`no. O~igledno je bilo svr{eno. "Kad bude{ i{ao da podigne{ slede}u platu, iznos }e biti druga~iji. Pozama{na izmena, samo ovog puta." Fred re~e: "Dobi}u nekakav dodatak za ovo, za to {to mi se dogodilo?" "Ne. Pro~itaj krivi~ni zakon. Policajac koji svojevoljno postane zavisnik, a to ne prijavi odmah, podleè prekr{ajnoj tu`bi - nov~anoj kazni od tri hiljade dolara i/ili {est meseci. Ti }e{ verovatno biti samo nov~ano ka`njen." "Svojevoljno?" upita on u ~udu. "Niko ti nije uperio pi{tolj u glavu i narokao te. Niko ti ni{ta nije sipao u pi}e. Ti si svesno i svojevoljno uzimao drogu koja stvara zavisnost, uni{tava mozak i dezorijenti{e." "Morao sam!" Henk re~e: "Mogao si da se pretvara{. Ve}ina policajaca uspeva da se izbori s tim. A sude}i po koli~ini koju kaù da si uzimao, morao si biti..." "Pona{a{ se prema meni kao prema lopovu. Ja nisam lopov." Uzev{i bele`nicu i olovku, Henk stade da ra~una. "Na koliko si sada, {to se plate ti~e? Mogu odmah da izra~unam ako..." "Mogu li kasnije da platim kaznu? Mo`da u vi{e mese~nih rata tokom dve godine?" Henk re~e: "Ma daj, Frede." "U redu", re~e on. "Koliko na sat?" Nije mogao da se seti. "Dobro, onda, koliko odra|enih sati?" Ni toga. Henk baci bele`nicu na sto. "Ho}e{ cigaretu?" On ponudi Fredu svoju paklicu. "I sa toga se skidam", re~e Fred. "Sa svega. Uklju~uju}i kikiriki i..." Nije mogao da misli. Njih dvojica su sedela, obojica u skrembl-odelima, obojica }utke. "Kao {to pri~am svojoj deci", po~e Henk. "Ja imam dvoje dece", re~e Fred. "Dve devoj~ice." "Ne verujem da ima{; ne bi trebalo."


142

"Mo`da nemam." Upustio se u poku{aj da izra~una kad }e po~eti apstinentska kriza, a onda se upustio u poku{aj da izra~una koliko je tableta supstance S sakrio ovde i onde. I koliko }e novca imati, kad bude primio platu, da uradi {emu. "Mo`da bi hteo da nastavim da izra~unavam od ~ega }e se sastojati iznos tvoje plate", re~e Henk. "Vaì", re~e on i ùstro klimnu glavom. "Uradi to." Sedeo je, napeto ~ekaju}i, lupkaju}i prstima po stolu, kao Beris. "Koliko na sat?" ponovi Henk, a odmah zatim po|e rukom ka telefonu. "Pozva}u ra~unovodstvo." Fred ne re~e ni{ta. Zure}i dole preda se, on je ~ekao. Mislio je: Mo`da Dona moè da mi pomogne. Dona, mislio je, pomozi mi sad, molim te. "Mislim da ti ne}e{ sti}i do planine", re~e Henk. "âk ni ako te neko odveze." "Ne." "Gde bi hteo da ode{?" "Pusti me da sedim i razmislim." "Savezna klinika?" "Ne." Sedeli su. Pitao se {ta li zna~i ono ne bi trebalo. "Kako bi bilo da ode{ kod Done Hotorn?" upita Henk. "Prema svim informacijama koje si pribavio i koje imaju svi drugi, znam da ste bliski." "Da." On klimnu glavom. "Jesmo." A zatim diè pogled i re~e: "Otkud to zna{?" Henk re~e: "Postupkom elminacije. Znam ko nisi, a u toj grupi nema neograni~en broj osumnji~enih - u stvari, to je vrlo mala grupa. Mislili smo da }e nas odvesti do vi{ih krugova, a Beris mo`da i ho}e. Ti i ja smo prili~no vremena proveli pri~aju}i jedan sa drugim. Odavno sam sastavio slagalicu. Da si ti Arktor." "Ja sam - ko?" upita on, blenu}i u Henka skrembl-odelo pred sobom. "Ja sam Bob Arktor?" Nije mogao da veruje. To za njega nije imalo nikakvog smisla. Nije se uklapalo ni u {ta {to je uradio ili pomislio, bilo je groteskno. "Nema veze", re~e Henk. "Koji je Donin broj telefona?" "Ona je verovatno na poslu." Glas mu je drhtao. "U parfimeriji. Broj je..." Nije uspevao da umiri glas, a ni broja nije mogao da se seti. \avola jesam, re~e sebi. Ja nisam Bob Arktor. Ali ko sam ja? Mo`da sam... "Dajte mi broj Done Hotorn na poslu", govorio je Henk brzo u slu{alicu. "Evo", re~e, pruìv{i telefon Fredu. "Da}u ti vezu. Ne, mo`da bolje da ti ne dam. Re}i }u joj da te pokupi - gde? Mi }emo te odvesti donde i ostaviti; ne moè{ ovde da se na|e{ s njom. Koje bi bilo dobro mesto? Gde se obi~no sastajete?" "Odvedi me do njenog stana", re~e on. "Znam kako da u|em." "Re}i }u joj da si tamo i da krizira{. Samo }u re}i da te poznajem i da si me ti zamolio da javim." "Boli glava", re~e Fred. "Cenim to. Hvala ti, ~ove~e."


143

Henk klimnu glavom i ponovo stade da okre}e broj, van zgrade. Fredu se ~inilo da on svaku brojku okre}e sve sporije i sporije i da to traje ~itavu ve~nost, pa zatvori o~i, polako di{u}i i misle}i: Uau. Ja sam stvarno rasturen. Stvarno jesi, sloì se on. Odlepljen, podilkanio, rasto~enog mozga, navu~en do daske i sjeban. Potpuno sjeban. Do{lo mu je da se nasmeje. "Odbaci}emo te do njenog..." po~e Henk, a zatim usmeri pa`nju na telefon, govore}i: "Hej, Dona, ovde jedan Bobov ortak, zna{? Hej, ~ove~e, on je u gadnom stanju, ne zafrkavam te. Hej, on..." Gotivim to, unisono su razmi{ljala dva glasa u njegovoj glavi dok je slu{ao svog pajtosa kako farba Donu. I ne zaboravi da joj kaè{ da mi donese ne{to; stvarno sam u frci. Moè li da mi uradi neku {emu ili ne{to? Mo`da da me naduva, kao {to obi~no ~ini? Ispruìo je ruku da dodirne Henka, ali nije uspeo; ruka mu je bila prekratka. "Ja }u za tebe u~initi isto jednog dana", obe}a on Henku po{to je Henk spustio slu{alicu. "Samo sedi tu dok kola ne izi|u napolje. Sad }u ih pozvati." Henk ponovo stade da telefonira, ovog puta rekav{i: "Garaà? Ho}u jedna neobeleèna kola i policajca u civilu. [ta imate slobodno?" Oni, u skrembl-odelu, maglovitom obrisu, zatvori{e o~i u i{~ekivanju. "Mo`da bi trebalo da naredim da te odvezu u bolnicu", re~e Henk. "Zaista si u gadnom stanju; mo`da te je Dìm Beris otrovao. Nas, u stvari, zanima Beris, ne ti; postavljanje skenera u ku}u bilo je prevashodno da bismo Berisa dràli na oku. Nadali smo se da }emo ga privu}i ovamo... i uspeli smo." Henk je }utao. "Zato sam ja prili~no dobro znao da su njegove trake i ostale stvari la`ne. Laboratorija }e potvrditi. Ali Beris je upetljan u ne{to te{ko. Te{ko i gadno, {to ima veze sa oru`jem." "[ta sam ja, onda?" upita on iznenada, veoma glasno. "Morali smo da do|emo do Dìma Berisa i da mu smestimo." "Vi, drkadìje", re~e on. "Onako kako smo udesili, kod Berisa - ako je on uop{te taj koji je - postepeno je sve vi{e rasla sumnja da si ti policajac na tajnom zadatku, koji se sprema da ga ukeba ili da ga iskoristi da do|e do nekog vi{eg. Tako je on..." Telefon zazvoni. "U redu", re~e malo kasnije Henk. "Samo sedi, Bobe. Bobe, Frede, kako bilo. Ute{i se - ipak smo ukebali smrada, a on je - pa, ono kako si ti malopre nazvao nas. Zna{ da se isplati. Zar ne? Da ga ulovimo? Takva stvar, ma {ta on radio?" "Sigurno, isplati se." Jedva je mogao da govori; samo je mehani~ki {kripao. Zajedno su sedeli. Dok su se vozili ka Novoj Stazi, Dona zaustavi kola ukraj puta, odakle su se mogla videti svetla u nizini, sa svih strana. Ali za njega je sad po~eo bol; ona je to videla, a nije preostajalo mnogo vremena. @elela je da jo{ jednom bude sa njim. Uostalom, predugo je ~ekala. Suze su joj tekle niz obraze, a on je po~injao da di{e te{ko i da povra}a.


144

"Posede}emo nekoliko minuta", re~e mu ona, vode}i ga kroz grmlje i korov, preko peskovite zemlje, izme|u ba~enih pivskih limenki i otpadaka. "Ja..." "Ima{ li svoju lulu za ha{i{?" uspeo je da kaè. "Da", re~e ona. Morali su biti dovoljno daleko od puta da ih policija ne bi opazila. Ili bar dovoljno daleko da mogu da bace lulu za ha{i{ ako se pojavi policajac. Ona }e videti policijska kola kako se parkiraju, s uga{enim svetlima, potajno, izdaleka, i kako se policajac pribliàva pe{ice. Bi}e vremena. Mislila je: Dovoljno vremena za to. Dovoljno vremena da se bude siguran od zakona. Ali vi{e nema vremena za Boba Arktora. Njegovo vreme je - u najmanju ruku mereno ljudskim merilima - isteklo. On je sad u{ao u jednu drugu vrstu vremena. Onakvog vremena, razmi{ljala je, kakvo ima pacov: da tr~i tamo i amo, da bude beskoristan. Da se kre}e bez plana, napred i natrag, napred i natrag. Ali on bar jo{ moè da vidi svetla u nizini. Iako za njega to mo`da nije va`no. Na{li su sklonito mesto, a ona izvadi komad ha{i{a zamotanog u foliju i pripali lulu. Bob Arktor, pored nje, izgledao je kao da to ne prime}uje. Oneredio se, ali ona je znala da on ne moè da se suzdrì. U stvari, on toga verovatno nije ni svestan. Svi postaju ovakvi kad nastupi apstinentska kriza. "Evo." Ona se naè ka njemu, da ga uduva. Ali on ni nju nije prime}ivao. Samo je sedeo presami}en, trpe}i gr~eve u stomaku, povra}aju}i i prljaju}i se, drhte}i i luda~ki jecaju}i za sebe, kao nekakvu pesmu. Tad ona pomisli na momka koga je jednom poznavala, koji je video Boga. On se pona{ao veoma sli~no, jecaju}i i pla~u}i, mada se nije uprljao. Video je Boga posle jednog esid tripa; isprobavao je vodorastvorive vitamine, ogromne koli~ine njih. Ortomolekularnu formulu koja je navodno trebalo da pobolj{a nervnu mreù u mozgu, da je ubrza i uskladi. Taj momak, me|utim, umesto da postane pametniji, video je Boga. To je za njega bilo potpuno iznena|enje. "Pretpostavljam", re~e ona, "da mi nikad ne znamo {ta nas ~eka." Pored nje, Bob Arktor je je~ao i nije odgovarao. "Jesi li znao momka po imenu Toni Amsterdam?" Nije bilo odgovora. Dona je uvukla dim iz lule za ha{i{ i posmatrala svetla razasuta dole ispod njih; omirisala je vazduh i oslu{nula. "Po{to je video Boga, ose}ao se zaista dobro, oko godinu dana. A onda se osetio veoma lo{e. Gore nego ikad ranije u ìvotu. Jer jednog dana mu je do{lo, po~eo je da shvata, da vi{e nikad ne}e videti Boga; proìve}e ~itav ostatak ìvota, decenije, mo`da pedeset godina, a ne}e videti ni{ta osim onog {to uvek vidi. Onog {to mi vidimo. Bilo mu je gore nego {to bi mu bilo da nije video Boga. Jednog dana mi je rekao da se èstoko naljutio; samo je {iznuo i po~eo da psuje i razbija stvari po stanu. Razbio je ~ak i muzi~ki stub. Shvatio je da }e morati da ìvi i ìvi takav kakav je, ne vide}i ni{ta. Bez ikakve svrhe. Samo komad mesa koji se vu~e napred, jede, pije, spava, radi, sere." "Kao i svi mi." To je bilo prvo {to je Bob Arktor uspeo da izgovori; svaka re~ izlazila je s te{kom mukom.


145

Dona re~e: "To sam mu i ja rekla. Naglasila sam to. Svi smo mi u istom sosu, a to ne prestravljuje nas ostale. A on je rekao, 'Ne zna{ ti {ta sam ja video. Ne zna{.'" Telom Boba Arktora pro|e gr~, potresav{i ga, a zatim on jedva izusti: "Da li... je rekao kako je bilo?" "Varnice. Pljusak raznobojnih varnica, kao kad ti se ne{to pokvari na televizoru. Varnice koje se penju uza zid, varnice u vazduhu. A ~itav svet je bio ìvo bi}e, kud god da pogleda. I nije bilo slu~ajnosti: sve se uklapalo i doga|alo sa svrhom, da bi se ne{to postiglo - neki cilj u budu}nosti. A onda je video vrata. Oko nedelju dana ih je video gde god da pogleda - u svom stanu, napolju dok je i{ao do prodavnice ili vozio kola. A uvek su bila iste veli~ine, veoma uska. Rekao je da su bila vrlo - prijatna. Tu re~ je upotrebio. Nikad nije poku{ao da pro|e kroz njih; samo ih je gledao, zato {to su bila tako prijatna. Oivi~ena jarkocrvenom i zlatnom svetlo{}u, rekao je. Kao da su se varnice sakupile u linije, kao u geometriji. A onda posle toga ih vi{e nikad u ìvotu nije video, i to je ono {to ga je kona~no sasvim sjebalo." Posle nekog vremena, Bob Arktor re~e: "[ta je bilo s druge strane?" Dona re~e: "Kazao je da je s druge strane bio jedan drugi svet. Mogao je da ga vidi." "On... nikad nije pro{ao kroz njih?" "Zato je i porazbijao sve po stanu; nikad mu nije palo na pamet da pro|e kroz njih, samo se divio vratima, a onda ih kasnije vi{e uop{te nije video i tad je bilo prekasno. Otvorila su mu se na nekoliko dana, a zatim se zatvorila i zauvek nestala. On je stalno ponovo uzimao gomilu LSD-a i onih vitamina rastvorivih u vodi, ali nikad ih vi{e nije video; nikad nije prona{ao kombinaciju." Bob Arktor re~e: "[ta je bilo s druge strane?" "On je rekao da je uvek bila no}." "No}!" "Bila je mese~ina i voda, uvek isto. Ni{ta se nije kretalo niti menjalo. Crna voda, kao mastilo, i obala, plaà na nekom ostrvu. Bio je siguran da je to Gr~ka, stara Gr~ka. Zaklju~io je da su vrata, zapravo, slaba ta~ka u vremenu, i da on gleda natrag u pro{lost. A kasnije, kad ih vi{e nije video, dok bi vozio autoputem, sa svim onim kamionima, |avolski bi se razbesneo. Rekao je da vi{e ne moè da podnese svo to kretanje i buku, to {to sve ide tamo i amo, svo to zveckanje i treskanje. U svakom slu~aju, nikad nije uspeo da prokljuvi za{to su mu pokazali ono {to su mu pokazali. Stvarno je verovao da je to bio Bog, a da su vrata vodila u drugi svet, ali u krajnjem ishodu, to mu je samo pomutilo mozak. Nije mogao to da zadrì, a s tim nije mogao da izi|e na kraj. Kad god bi nekog sreo, posle izvesnog vremena bi mu rekao kako je sve izgubio." Bob Arktor re~e: "I ja se tako ose}am." "Na tom ostrvu je bila neka èna. Ne ba{ sasvim - vi{e kao kip. On je rekao da je to Afrodita Kirenska. Koja stoji na mese~ini, bleda, hladna i na~injena od mermera." "Trebalo je da pro|e kroz vrata kad je imao priliku."


146

Dona re~e: "Nije imao priliku. To je bilo obe}anje. Ne~ega {to }e do}i. Ne~eg boljeg, daleko u budu}nosti. Mo`da po{to on..." Ona zastade. "Kad on umre." "Propustio je", re~e Bob Arktor. "Ima{ jednu priliku, i to je sve." Zatvorio je o~i od bola i znoja koji mu je curio niz lice. "Uostalom, {ta zna narkos kome je esid uni{tio mozak? [ta zna bilo ko od nas? Ne mogu da govorim. Zaboravi." On se okrete od nje, u mrak, gr~e}i se i tresu}i. "Sad nam prikazuju ise~ke", re~e Dona. Zagrlila ga je i dràla ga {to je mogla ~vr{}e, ljuljaju}i ga napred-nazad. "Da bismo izdràli." "To je ono {to ti poku{ava{. Sa mnom, sada." "Ti si dobar ~ovek. Gadno ti se zalomilo. Ali za tebe ìvot nije zavr{en. Meni je mnogo stalo do tebe. Volela bih..." Nastavila je da ga grli, }utke, u tami koja ga je gutala iznutra. Koja je prevladavala ~ak i dok ga je ona ~vrsto dràla. "Ti si dobar i neàn ~ovek", re~e ona. "A ovo je nepravedno, ali tako mora biti. Poku{aj da do~eka{ kraj. Jednom, kad pro|e mnogo vremena, vide}e{ onako kako si ranije video. Do}i }e ti ponovo." Vrati}e se, mislila je. Onog dana kad ljudima bude povra}eno sve {to im je nepravedno oduzeto. Mo`da }e potrajati i hiljadu godina, ili duè, ali taj dan }e do}i, a svi ra~uni }e se izravnati. Mo`da se i tebi, kao Toniju Amsterdamu, ukazala vizija Boga, koja je samo privremeno nestala; povukla se, pomisli ona, nije se okon~ala. Mo`da se me|u izgorelim spojevima u tvom mozgu, i onima koji jo{ gore, ~ak i sad dok te drìm u naru~ju, pojavljuje varnica boje i svetlosti, u nekom skrivenom obliku, neprepoznatljiva, da te vodi, uz pomo} svog pam}enja, kroz godine koje }e do}i, stra{ne godine pred tobom. Re~ koju nisi sasvim razumeo, neka sitna stvar koju si video, ali nisi razumeo; neki deli} zvezde pome{an sa |ubretom ovog sveta, da te vodi do dana... ali to je tako daleko. Ni ona nije to mogla stvarno da zamisli. Pome{ano sa svakida{njim, mo`da se ne{to iz nekog drugog sveta ukazalo Bobu Arktoru pre no {to je sve zavr{eno. Sad joj je preostajalo samo da ga drì u naru~ju i da se nada. Ali kad ga ponovo na|e, ako budu imali sre}e, nastupi}e prepoznavanje obrazaca. Ta~no pore|enje u desnoj hemisferi. âk i u ravni ispod kore velikog mozga, koja mu je dostupna. I putovanje }e, tako stra{no za njega, tako skupo, tako o~igledno bez svrhe, biti zavr{eno. U o~i joj blesnu nekakva svetlost. Pred njom, policajac sa pendrekom i baterijskom svetiljkom. "Ho}ete li vas dvoje da ustanete, molim vas?" upita policajac. "I da mi pokaète dokumenta? Prvo vi, gospo|ice." Ona pusti Boba Arktora, koji skliznu i leè na zemlju; on nije bio svestan prisustva policajca, koji im se pribliìo uzbrdo, neopaèn, sa puteljka u podno`ju. Vade}i nov~anik iz ta{ne, Dona rukom dade znak policajcu da se odmakne tamo gde ga Bob Arktor ne moè ~uti. Nekoliko trenutaka je policajac posmatrao njena dokumenta pri mutnoj svetlosti svetiljke, a zatim re~e: "Vi ste na tajnom zadatku za federalce." "Ti{e malo", re~e Dona. "Izvinite." Policajac joj vrati nov~anik. "Samo nestani, jebo te", re~e Dona.


147

Policajac nakratko osvetli njeno lice, a zatim se okrete; oti{ao je onako kako je i do{ao, ne~ujno. Kad se vratila do Boba Arktora, bilo je jasno da on uop{te nije zapazio policajca. Sad gotovo ni~eg nije bio svestan. Jedva da je bio svestan nje, a nekmoli nekog ili ne~eg drugog. Izdaleka, kao odjek, Dona je ~ula kako se policijska kola udaljavaju izlokanim, nevidljivim puteljkom. Nekoliko buba, mo`da i gu{ter, provuklo se kroz suv korov oko njih. U daljini je autoput 91 blistao pod svetlima, ali do njih nije dopirao nikakav zvuk; bio je isuvi{e daleko. "Bobe", blago re~e ona. "ûje{ li me?" Nije bilo odgovora. Svi spojevi su zatvoreni i zavareni, pomisli ona. Rastopljeni i pregoreli. I niko ne}e uspeti da ih otvori, ma koliko se trudili. A trudi}e se. "Hajde", re~e ona, cimaju}i ga, poku{avaju}i da ga digne na noge. "Moramo da krenemo." Bob Arktor re~e: "Ne mogu da vodim ljubav. Ona stvar mi je nestala." "O~ekuju nas", odlu~no re~e Dona. "Moram da te smestim." "Ali {ta da radim ako mi je ona stvar nestala? Ho}e li me ipak primiti?" Dona re~e: "Primi}e te." Potrebna je vrhunska mudrost, mislila je, da bi ~ovek znao kad da primeni nepravdu. Kako pravda ikad moè pasti `rtvom onoga {to je ispravno? Kako to moè da se dogodi? Mislila je: Zato {to je na ovom svetu prokletstvo, a sve ovo to i dokazuje; ovo ovde je dokaz. Negde, na najdubljem mogu}em nivou, mehanizam, sastav stvari se raspao, a iz onog {to je preostalo isplivala je potreba da se ~ine svi oblici ne~istih zlodela, koje nas je razuman izbor naterao da odigramo. To mora da je po~elo pre vi{e hiljada godina. Do sada se uvuklo u prirodu svih stvari. I, mislila je, u svakog od nas. Ne moèmo da se okrenemo ni da otvorimo usta i progovorimo, ni da odlu~imo, a da to ne ~inimo. Nije me ~ak ni briga kako je to po~elo, kada i za{to. Mislila je: Samo se nadam da }e se jednom zavr{iti. Kao sa Tonijem Amsterdamom; samo se nadam da }e se jednog dana pljusak raznobojnih varnica vratiti, i da }emo ga tada svi videti. Uska vrata, sa ~ije je druge strane mir. Kipovi i more, i ono {to li~i na mese~inu. I da se ni{ta ne mi~e, ni{ta ne naru{ava spokojstvo. Davno, pre mnogo vremena, mislila je. Pre prokletstva, pre nego {to su svi i sve postali ovakvi. Zlatno doba, mislila je, kad su mudrost i pravda bili jedno isto. Pre no {to se sve raspalo u o{tre komadi}e. U razbijene par~i}e koji se ne uklapaju, koji se vi{e ne mogu sastaviti, koliko god mi poku{avali. Ispod nje, u tami i mno{tvu gradskih svetala, oglasi se policijska sirena. Policijska kola u jeku potere. Zvu~alo je kao poreme}ena ìvotinja, èljna da ubije. I koja zna da }e uskoro i ubiti. Ona se strese; no}ni vazduh postao je hladan. Bilo je vreme za pokret.


148

Sad nije Zlatno doba, mislila je, s ovakvim zvucima u mraku. Da li ja ispu{tam takav pohlepan zvuk? - upita se ona. Jesam li ja ta stvar? Koja se pribliàva ili se pribliìla? Koja je ulovila? Pored nje, ~ovek se pokrenuo i zastenjao dok mu je pomagala da ustane. Pomogla mu da se osovi na noge i ode natrag do njenih kola, korak po korak, pomagala mu, pomagala, pomagala da nastavi. Ispod njih, buka policijskih kola naglo je prestala; ona su okon~ala svoju poteru. Njihov posao je zavr{en. Drè}i Boba Arktora uza se, ona pomisli: I moj je zavr{en. Dva ~lana osoblja Nove Staze stajala su posmatraju}i stvar koja je leàla na podu, povra}aju}i, drhte}i i prljaju}i se, rukama steù}i samu sebe, grle}i sopstveno telo kao da ho}e da se zaustavi, uprkos hladno}i od koje se tako silovito tresla. "[ta je ovo?" upita jedan od njih. Dona re~e: "Osoba." "Supstanca S?" Ona klimnu glavom. "Pojela mu je glavu. Jo{ jedan gubitnik." Ona im oboma re~e: "Lako je pobediti. Svako moè da pobedi." Nagnuv{i se nad Boba Arktora, ona re~e, tiho: "Zbogom." Dok je odlazila, oni su preko njega stavljali staro vojni~ko }ebe. Ona se nije osvrnula. U{av{i u kola, smesta se odvezla do najblièg autoputa, u najgu{}i mogu}i saobra}aj. Iz kutije sa kasetama na podu kola, ona uze traku Kerol King Tapiserija, najdraù od svih koje je imala, i gurnu je u kasetofon; istovremeno oslobodi svoj luger pi{tolj, magnetom zaka~en ispod komandne table, daleko od pogleda. U najve}oj brzini u stopu je pratila kamion koji je nosio drvene sanduke sa bocama koka-kole, a dok je Kerol King pevala na kasetofonu, ona isprazni {arèr lugera u boce koka-kole na nekoliko metara ispred sebe. Dok je Kerol King ne`no pevala o ljudima koji sedaju i pretvaraju se u àbe, Dona je uspela da pogodi ~etiri boce pre no {to se {arèr pi{tolja ispraznio. Par~i}i stakla i mrlje od Kole poprskali su vetrobran njenih kola. Ose}ala se bolje. Pravda, po{tenje i odanost ne pripadaju ovom svetu, mislila je; a onda, Boga mu, ona se zakuca u svog starog neprijatelja, drevnog protivnika, kamion sa koka-kolom, koji naprosto nastavi da se kre}e i ne opaziv{i. Od udarca se njena mala kola okrenu{e; farovi se ugasi{e, za~u{e se jezivi zvuci branika koji struè o gumu, a zatim se ona obre van autoputa, na zaustavnoj traci, okrenuta u suprotnom smeru, dok voda curi iz hladnjaka, a voza~i usporavaju i blenu. Vrati se, drkadìjo, re~e ona za sebe, ali kamion sa koka-kolom odavno je nestao, verovatno neo{te}en. Mo`da samo ogrebotina. Pa, to se moralo dogoditi ranije ili kasnije, njen rat, to {to se okomila na simbol i stvarnost koji su ja~i od nje. Sad }e mi


149

sko~iti premija za osiguranje, shvatila je, izlaze}i iz kola. U ovom svetu, za poigravanje sa zlom pla}a se ~vrstom, suvom gotovinom. Noviji model Mustanga uspori, a voza~, mu{karac, joj doviknu: "Treba li vam prevoz, gospo|ice?" Ona ne odgovori. Samo nastavi da kora~a. Si}u{na prilika koja pe{a~i nasuprot beskona~nosti nadiru}ih svetala. 14. Ise~ak iz ~asopisa, prika~en za zid u salonu Ku}e Samarkand, stacionara Nove Staze u Santa Ani, Kalifornija: Kad se senilni pacijent ujutru probudi i pita za svoju majku, podsetite ga da je ona odavno umrla, da on ima preko osamdeset godina i da ìvi u oporavili{tu, te da je sad 1992, a ne 1913, i da on mora da se suo~i sa stvarno{}u i sa ~injenicom da Neko od bolesnika je iscepao ostatak ~lanka; on se tu zavr{avao. O~ito je bio ise~en iz specijalizovanog ~asopisa za bolni~arke; bio je na glatkom papiru. "Ono {to }e{ najpre da radi{ ovde", re~e mu Dòrd`, jedan od ~lanova osoblja, vode}i ga niz hodnik, "jesu kupatila. Podovi, umivaonici, naro~ito klozeti. U ovoj zgradi ima tri kupatila, na svakom spratu po jedno." "U redu", re~e on. "Evo ti zoger. I kofa. Misli{ da zna{ kako se to radi? Kako se ~isti kupatilo? Po~ni, a ja }u te gledati i davati uputstva." On je odneo kofu do ~esme na zadnjoj verandi i sipao sapun u nju, a zatim pustio vru}u vodu. Video je samo vodenu penu neposredno pred sobom; penu i {u{tanje. Ali ~uo je Dòrdòv glas, van vidokruga. "Ne suvi{e punu, jer ne}e{ mo}i da je podigne{." "U redu." "Ima{ malo pote{ko}a da raspozna{ gde si", re~e Dòrd`, posle nekog vremena. "Ja sam u Novoj Stazi." On spusti kofu na pod, a ona pljusnu; stajao je blenu}i u nju. "U Novoj Stazi, gde?" "U Santa Ani." Dòrd` podiè kofu umesto njega, pokazuju}i mu kako da uhvati ru~ku i da je ljulja dok ide. "Mislim da }emo te kasnije prebaciti na ostrvo ili na neku od farmi. Najpre mora{ da pro|e{ kroz sudoperu." "To mogu da radim", re~e on. "Sudopere." "Voli{ li ìvotinje?" "Naravno." "Ili zemljoradnju?" "@ivotinje."


150

"Vide}emo. Sa~eka}emo dok se s tobom bolje ne upoznamo. U svakom slu~aju, to }e potrajati; svako ostaje u sudoperi mesec dana. Svako ko u|e na vrata." "Nekako bi mi se svidelo da ìvim na selu", re~e on. "Imamo nekoliko vrsta objekata. Ustanovi}emo koji najbolje odgovara. Zna{, ovde moè{ da pu{i{, ali to se ba{ ne podsti~e. Ovo nije Sijanon; tamo ti ne dozvoljavaju da pu{i{." On re~e: "Nemam vi{e cigareta." "Svakom rezidentu dajemo po paklo dnevno." "Novac?" On ga nije imao. "Besplatno je. Sve je uvek besplatno. Ti si svoje platio." Dòrd` uze zoger, zaroni ga u kofu, pokaza mu kako se ~isti. "Kako to da nemam para?" "Iz istog razloga iz koga nema{ ni nov~anik ni prezime. To }e ti biti vra}eno, sve }e biti vra}eno. To ho}emo da uradimo: da ti vratimo ono {to ti je oduzeto." On re~e: "Ove cipele mi nisu taman." "Mi zavisimo od donacija, ali samo novih, iz prodavnica. Kasnije mo`da moèmo da ti uzmemo meru. Jesi li probao sve cipele iz kutije?" "Jesam", re~e on. "U redu, ovo je kupatilo na donjem spratu; prvo uradi njega. Onda, po{to to bude gotovo, stvarno dobro obavljeno, zaista savr{eno, onda po|i na sprat - ponesi zoger i kofu - a ja }u ti pokazati kupatilo tamo, a posle toga kupatilo na tre}em spratu. Ali za odlazak na tre}i sprat treba ti dozvola, jer tamo stanuju ènske, zato prvo pitaj nekog od osoblja; nikad ne idi tamo bez dozvole." On ga potap{a po le|ima. "U redu, Bruse? Razume{?" "U redu", re~e Brus, ~iste}i. Dòrd` re~e: "Ovaj posao, ~i{}enje ovih kupatila, radi}e{ sve dok ne bude{ u stanju da ga dobro obavlja{. Nije va`no {ta ~ovek radi; va`no je da ume to da radi kako treba i da se time ponosi." "Ho}u li ja ikad biti onakav kakav sam bio?" upita Brus. "Ono {to si bio, to te je i dovelo ovamo. Ako ponovo postane{ ono {to si bio, onda }e te to ranije ili kasnije ponovo dovesti ovamo. Slede}i put mo`da ne}e{ uspeti ni ovde. Zar nije tako? Sre}a tvoja da si dospeo ovamo; gotovo da nisi dospeo ovamo." "Neko drugi me je ovamo dovezao." "Ima{ sre}e. Slede}i put mo`da ne}e. Mo`da }e te izbaciti negde ukraj autoputa i re}i: 'Do |avola s njim.'" On nastavi da bri{e. "Najbolje je da prvo uradi{ umivaonike, zatim kadu, pa klozete, a pod na kraju." "U redu", re~e on i odloì zoger. "Za to je potrebna izvesna ve{tina. Savlada}e{ je ti." Usredsrediv{i se, on ugleda pred sobom pukotine u emajlu umivaonika; nasuo je sredstvo za ~i{}enje u pukotne i pustio vru}u vodu. Digla se para, a on je stajao u njoj, nepomi~an, dok je para rasla. Dopadao mu se taj miris.


151

Posle ru~ka sedeo je u salonu, piju}i kafu. Niko mu se nije obra}ao, jer su svi shvatali da je on jo{ u apstinentskoj krizi. Sede}i i piju}i iz svoje {olje, on je mogao da ~uje njihov razgovor. Svi su se me|usobno poznavali. "Kad bi mogao da gleda{ napolje iz nekog ko je mrtav, i dalje bi video, ali ne bi mogao da pokre}e{ o~ne mi{i}e, pa ne bi mogao da usmeri{ pogled. Ne bi mogao da okrene{ glavu niti o~ne jabu~ice. Mogao bi samo da ~eka{ dok ne pro|e neki predmet. Bio bi zamrznut. Samo bi ~ekao i ~ekao. Bio bi to stra{an prizor." On spusti pogled na kafu koja se pu{ila, samo to. Para se dizala; dopadao mu se taj miris. "Hej." Jedna ruka ga dodirnu. @enska ruka. "Hej." On pogleda malo u stranu. "Kako si?" "U redu", re~e on. "Ose}a{ se malo bolje?" "Ose}am se dobro", re~e on. Posmatrao je svoju kafu i paru i nije gledao nju niti ma koga od njih; gledao je preda se i dole u kafu. Dopadala mu se toplina tog mirisa. "Mogao bi da vidi{ samo ako neko pro|e pravo ispred tebe, samo onda. Ili u kome god pravcu gledao, ni u jednom drugom. Ako ti list ili ne{to padne preko oka, to je kraj, zauvek. Samo list. Ni{ta vi{e; ne bi mogao da se okrene{." "U redu", re~e on, drè}i kafu, {olju, obema rukama. "Zamisli da ose}a{, a da nisi ìv. Da vidi{ i ~ak zna{, ali da nisi ìv. Samo gleda{ napolje. Prepoznaje{, ali nisi ìv. ôvek moè da umre, pa ipak da nastavi ìvot. Ponekad je ono {to te posmatra iz ljudskih o~iju mo`da umrlo davno u detinjstvu. Ono {to je mrtvo unutra i dalje gleda napolje. Nije to samo telo koje te gleda, a da nema ni{ta unutra; unutra jo{ postoji ne{to, ali ono je umrlo i samo nastavlja da gleda i gleda; ne moè da prestane da gleda." Druga osoba re~e: "Upravo to i zna~i umreti, ne biti u stanju da prestane{ da gleda{ u ono {to je ispred tebe. Neka prokleta stvar postavljena tamo, a ti ne moè{ ni{ta da uradi{ po tom pitanju, kao da odabere{ ili da ne{to promeni{. Moè{ samo da prihvati{ ono {to je stavljeno tu, takvo kakvo jeste." "Kako bi se dopalo da zuri{ u pivsku limenku ~itavu ve~nost? To mo`da ne bi bilo tako lo{e. Ni~eg ne bi imao da se pla{i{." Pre ve~ere, koja im je posluèna u trpezariji, imali su ~as Ideja. ^lanovi osoblja bi na tabli ispisali nekoliko ideja, pa bi se o njima raspravljalo. On je sedeo s rukama skr{tenim na krilu, gledaju}i u pod i slu{aju}i kako se greje velika dèzva za kafu; uradila je vuup-vuup, a taj zvuk ga je upla{io. "@ive i neìve stvari razmenjuju osobine."


152

Sede}i ovde i onde po stolicama na rasklapanje, svi su o tome raspravljali. Ideja im je izgledala bliska. To su o~ito bili delovi pravca razmi{ljanja u Novoj Stazi, mo`da ~ak nau~eni napamet, a zatim ~esto ponovo promi{ljani. Vuup-vuup. "Poriv neìvih stvari ja~i je od poriva ìvih stvari." Razgovarali su o tome. Vuup-vuup. Buka iz dèzve postajala je sve sna`nija i sve ga je vi{e pla{ila, ali on se nije micao niti je gledao; sedeo je tamo gde je, slu{aju}i. Bilo je te{ko ~uti {ta govore, zbog dèzve. "Mi ugra|ujemo previ{e neìvog poriva u sebe. A razmenjujemo... Ho}e li neko da pogleda tu prokletu dèzvu i da vidi za{to to radi?" Nastala je pauza dok je neko osmotrio dèzvu. On je samo sedeo, gledaju}i preda se, ~ekaju}i. "Ponovo }u to da napi{em. 'Mi razmenjujemo suvi{e pasivnog ìvota za stvarnost izvan nas.'" Raspravljali su o tome. Dèzva je utihnula, a oni skupno pri|o{e da uzmu kafu. "Ho}e{ li malo kafe?" Glas iza njega, koji ga dodiruje. "Nede? Bruse? Kako se on zove - Brus?" "U redu." On ustade i po|e s njima do dèzve. Sa~ekao je svoj red. Oni su ga gledali kako stavlja pavlaku i {e}er u {olju. Gledali su ga kako se vra}a do svoje stolice, one iste; on se postarao da je ponovo na|e, da opet sedne na nju i nastavi da slu{a. Uz toplu kafu, njenu paru, ose}ao se dobro. "Aktivnost ne mora nu`no zna~iti ìvot. Kvazari su aktivni. A kalu|er koji meditira nije neìv." Sedeo je posmatraju}i praznu {olju; bila je to {olja od porcelana. Okrenuv{i je, otkrio je ne{to na{tampano na dnu, i napuklu gle|. [olja je izgledala prastara, ali je bila napravljena u Detroitu. "Kretanje koje je kru`no jeste najumrtvljeniji oblik svemira." Jedan drugi glas re~e: "Vreme." Znao je odgovor na to. Vreme je kru`no. "Da, sad moramo da prekinemo, no da li neko ima brzu zavr{nu opasku?" "Pa, slediti liniju manjeg otpora, to je pravilo opstanka. Slediti, ne voditi." Drugi glas, stariji, re~e: "Da, sledbenici uvek nadìve vo|u. Kao kod Hrista. Ne i obrnuto." "Bolje da jedemo, zato {to Rik prestaje da sluì ta~no u pet i pedeset." "Razgovara}emo o tome na Igri, ne sada." Stolice za{kripa{e, zastruga{e. I on je ustao, odneo staru {olju do posluàvnika sa ostalima i pridruìo im se u redu za izlazak. Ose}ao je miris hladne ode}e oko sebe, prijatan miris, ali hladan. îni se da oni govore kako je pasivan ìvot dobar, mislio je. Ali ne postoji pasivan ìvot. To je protivure~nost. Pitao se {ta je ìvot, {ta on zna~i; mo`da nije razumeo.


153

Stigao je ogroman sveànj poklonjene pomodne ode}e. Nekolicina ljudi stajala je s punim naru~jem, a neki su ve} obukli ko{ulje, probaju}i ih i nailaze}i na odobravanje. "Hej, Majk. Opasno izgleda{, momak." Nasred salona stajao je onizak, de`mekast ~ovek, kovrdàve kose i zbr~kanog lica; okretao je kai{, mr{te}i se. "Kako radi ova stvar? Ne vidim kako se name{ta da stoji. Za{to ne moè da se olabavi?" Imao je {irok kai{ bez kop~e, sa metalnim alkama, i nije znao kako da pritegne alke. Pogledaju}i unaokolo, trep}u}i, on re~e: "Mislim da su mi dali onaj s kojim niko nije mogao da izi|e na kraj." Brus mu se pribliì otpozadi, obujmi ga i priteè pojas provu~en natrag kroz alke. "Hvala", re~e Majk. Prebirao je me|u sve~anim ko{uljama, napu}iv{i usne. On re~e Brusu: "Kad se budem ènio, nosi}u jednu od ovih." "Lepo", re~e on. Majk od{eta do dveju èna na suprotnom kraju salona; one se osmehnu{e. Drè}i tamnocrvenu, cvetnu ko{ulju spram sebe, Majk re~e: "Izlazim u grad." "U redu, ulazite na ve~eru!" o{tro povika upravnik ku}e, mo}nim glasom. Namignuo je Brusu. "Kako si, drugar?" "Dobro", re~e Brus. "îni se kao da si nazebao." "Jesam", sloì se on, "to je od skidanja. Mogu li da dobijem Dristan ili..." "Nikakve hemikalije", re~e upravnik ku}e. "Ni{ta. Poùri da jede{. Kako apetit?" "Bolje", re~e on, idu}i za njim. Oni mu se osmehnu{e, za stolovima. Posle ve~ere, on je sedeo nasred {irokog stepeni{ta koje vodi na drugi sprat. Niko mu se nije obra}ao; rasprava je bila u toku. On je sedeo tu dok se nije zavr{ila. Svi izi|o{e, ispuniv{i hodnik. Ose}ao je da ga oni vide, a mo`da su mu se neki i obratili. On je sedeo na stepenicama, pogrbljen, obgrliv{i se rukama, gledaju}i i gledaju}i. Tamni zastor pred njegovim o~ima. Uskoro vi{e nije bilo glasova. "Bruse?" On se ne poma~e. "Bruse?" Jedna ruka ga dodirnu. On ne re~e ni{ta. "Bruse, hajdemo u salon. Trebalo bi da si u svojoj sobi u krevetu, ali, vidi{, ja ho}u da razgovaram s tobom." Majk ga povede, mahnuv{i mu da po|e za njim. On po|e sa Majkom niza stepenice i u salon, koji je bio prazan. Kad su se obreli u salonu, Majk zatvori vrata. Sedaju}i u duboku stolicu, Majk mu rukom dade znak da sedne naspram njega. Majk je izgledao umoran; imao je podo~njake ispod sitnih o~iju i trljao je ~elo.


154

"Na nogama sam jo{ od pola {est jutros", re~e Majk. Kucanje; vrata stado{e da se otvaraju. Vrlo glasno, Majk povika: "Ne}u da mi niko ulazi ovamo; razgovaramo. ûje{?" Mrmljanje. Vrata se zatvori{e. "Zna{, bolje da menja{ ko{ulje dva puta dnevno", re~e Majk. "@e{}e se znoji{." On klimnu glavom. "Iz koga si ti dela dràve?" On ne re~e ni{ta. "Od sada }e{ dolaziti kod mene kad se bude{ ose}ao tako gadno. Ja sam pro{ao kroz isto, pre oko godinu i po dana. Nekad su me vozikali naokolo automobilima. Razni ~lanovi osoblja. Upoznao si Edija? Visoki, mr{avi vodopija koji svima spu{ta? On me je osam dana vozikao unaokolo. Nikad me nije ostavio samog." Majk iznenada povika: "Ho}e{ li da se skloni{ odatle? Mi ovde razgovaramo. Idi gledaj televiziju." Glas mu utihnu, i on odmeri Brusa. "Ponekad mora{ to da uradi{. Da ~oveka nikad ne ostavlja{ samog." "Shvatam", re~e Brus. "Bruse, pazi da sebi ne oduzme{ ìvot." "Da, gospodine", re~e Brus, zure}i preda se. "Ne zovi me gospodine!" On klimnu glavom. "Jesi li bio u vojsci, Bruse? Je li to u pitanju? Navukao si se u vojsci?" "Ne." "Bode{ se ili guta{?" On ne dade ni glasa od sebe. "Gospodine", re~e Majk. "Ja sam, li~no, odradio deset godina u zatvoru. Jednom sam video kako su osmorica momaka u na{em redu }elija prerezali sebi grkljane, u istom danu. Spavali smo sa nogama na klonji, toliko su nam }elije bile male. To ti je zatvor, spava{ sa nogama na klonji. Ti nikad nisi bio zatvoru, je l' da?" "Nisam", re~e on. "Ali, s druge strane, video sam zatvorenike od po osamdeset godina koji su sre}ni {to su ìvi i koji su èleli da ostanu u ìvotu. Se}am se kad sam bio na drogi, i to sam se rokao; po~eo sam da se bodem jo{ kao tinejdèr. Nikad ni{ta drugo nisam radio. Rokao sam se, a onda sam oti{ao na deset godina robije. Toliko sam uzimao - heroin i S zajedno - da nikad ni{ta drugo nisam radio; nikad ni{ta drugo nisam video. Sad sam se skinuo, i izi{ao sam iz zatvora, i ovde sam. Zna{ li {ta najvi{e prime}ujem? Zna{ li koju to veliku razliku prime}ujem? Sad mogu da hodam ulicom napolju i da ne{to vidim. Mogu da ~ujem vodu kad idemo u {umu - kasnije }e{ videti ostale na{e zgrade, farme i tako dalje. Mogu da hodam ulicom, obi~nom ulicom, i da vidim ku~i}e i ma~ke. Nikad ih ranije nisam prime}ivao. Video sam samo drogu." On pogleda na sat. "Tako", dodade on, "ja razumem kako se ose}a{." "Te{ko je", re~e Brus, "skinuti se."


155

"Dòn."

"Svi ovde su se skinuli. Naravno, neki se ponovo navuku. Kad bi oti{ao odavde, i ti bi se opet navukao. To zna{." On klimnu glavom. "Niko od onih koji su sad na ovom mestu nije imao lak ìvot. Ne kaèm da je tvoj ìvot bio lak. Edi bi to rekao. Rekao bi ti da su tvoje muke ma~iji ka{alj. Ni~ije muke nisu ma~iji ka{alj. Vidim koliko ti je te{ko, ali i ja sam se jednom tako ose}ao. Sad se ose}am mnogo bolje. Ko je tvoj cimer?"

"A, da. Dòn. Onda mora da si dole u podrumu." "Dopada mi se", re~e on. "Da, tamo je toplo. Verovatno ti je ~esto hladno. Mnogima od nas jeste, a se}am se da je i meni bilo; drhtao sam sve vreme i srao u ga}e. Pa, kaèm ti, ne}e{ ponovo morati da prolazi{ kroz to, ako ostane{ ovde u Novoj Stazi." "Koliko dugo?" upita on. "Do kraja ìvota." Brus diè glavu. "Ja ne mogu da odem", re~e Majk. "Ponovo bih se navukao na drogu kad bih oti{ao odavde. Napolju imam pevi{e drugara. Ponovo bih bio na uglu, diluju}i i rokaju}i se, a onda natrag u zatvor na dvadeset godina. Zna{ - hej - meni je trideset pet godina i ènim se prvi put. Jesi li upoznao Loru? Moju verenicu?" On nije bio siguran. "Lepa devojka, puna~ka. Lepo gra|ena?" On klimnu glavom. "Ona se boji da izi|e na vrata. Neko mora da ide s njom. Idemo u zoolo{ki vrt... slede}e nedelje vodimo sina izvr{nog direktora u zoolo{ki vrt u San Dijegu, a Lora je na smrt prepla{ena. Upa{enija od mene." Ti{ina. "Jesi li ~uo da sam to rekao?" upita Majk. "Da se pla{im da idem u zoo-vrt?" "Da." "Koliko mogu da se setim, ja nikad nisam bio u zoolo{kom vrtu", re~e Majk. "[ta se radi u zoo-vrtu? Mo`da ti zna{." "Gleda{ u razne kaveze i otvorene ogra|ene prostore." "Koje vrste ìvotinja imaju?" "Sve vrste." "Divlje, pretpostavljam. Obi~no divlje. I one egzoti~ne." "U zoo-vrtu u San Dijegu imaju gotovo sve divlje ìvotinje", re~e Brus. "Imaju i jednog od onih... {ta be{e? Koala medveda." "Da." "Video sam reklamu na te-veu", re~e Majk. "Sa koala medvedom. Oni ska~u. Li~e na punjene igra~ke." Brus re~e: "Male mece, kakve imaju deca, napravljene su po uzoru na koala medveda, dvadesetih godina."


156

"Ma je li mogu}e. Pretpostavljam da bi morao da ode{ do Australije da bi video koala medveda. Ili su sad istrebljeni?" "Ima ih puno u Australiji", re~e Brus, "ali izvoz je zabranjen. I ìvih i njihovih koà. Gotovo da su bili istrebljeni." "Ja nikad nigde nisam bio", re~e Majk, "osim kad sam prevozio robu iz Meksika za Vankuver, u Britansku Kolumbiju. Uvek sam i{ao istim putem, tako da nikad ni{ta nisam video. Samo sam stra{no brzo vozio, da to {to pre obavim. Ja vozim jedna kola zadu`bine. Ako ho}e{, ako se bude{ gadno ose}ao, provoza}u te unaokolo. Ja }u da vozim, pa moèmo da pri~amo. Meni ne smeta. Edi i neki drugi koji vi{e nisu ovde, uradili su to za mene. Meni ne smeta." "Hvala ti." "Sad bismo obojica morali u krpe. Jesu li te ve} ubacili na kuhinjske poslove ujutru? Da postavlja{ stolove i posluùje{?" "Ne." "Onda moè{ da spava{ isto koliko i ja. Vide}emo se na doru~ku. Sedi sa mnom za sto, pa }u te upoznati sa Lorom." "Kad }ete se ven~ati?" "Kroz mesec i po dana. Bilo bi nam drago da do|e{. Naravno, to }e biti ovde u zgradi, pa }e svi biti prisutni." "Hvala ti", re~e on. Sedeo je u Igri, a oni su vikali na njega. Lica, posvuda, koja vi~u; on je gledao preda se. "Znate li {ta je on? Cmakalo!" Jedan o{triji glas natera ga da digne pogled. Me|u jezivim, vri{te}im zvucima, jedna Kineskinja, koja urla. "Ti si cmakalo, to si ti!" "Moè{ li da se jebe{ sam? Moè{ li da se jebe{ sam?" pevu{ili su ostali prema njemu, skupljeni u krug na podu. Izvr{ni direktor, u crvenim zvoncarama i ruì~astim papu~ama, razvu~e usta u osmeh. Svetlucave, sitne o~i, kao u utvare. Ljuljaju}i se napred-nazad, vretenastih nogu skr{tenih pod sobom, bez jastuka. "Da vidimo kako se jebe{!" Izgledalo je da izvr{ni direktor uìva kad njegove o~i vide ne{to {to se lomi; o~i su mu svetlucale i ispunile se razdragano{}u. Kao nastrani ljubitelj dramske pozornice, iz nekog starog dvora, zaogrnut ìvopisnim ogrta~em, on je virio naokolo i uìvao. A onda bi se s vremena na vreme za~uo njegov glas, {kripav i jednoli~an, nalik na metalan zvuk. Kao kad struè mehani~ki zglob. "Cmakalo!" urlala je Kineskinja na njega; pored nje je druga devojka mahala rukama i naduvavala obraze, plop-plop. "Evo ti!" urlala je Kineskinja, okrenuv{i se i poturiv{i mu svoju zadnjicu, pokazuju}i na nju i dernjaju}i se: "Poljubi me u dupe, onda, cmakalo! On ho}e da cma~e ljude, pa poljubi ovo, cmakalo!" "Da vidimo kako se jebe{!" pevuckala je porodica. "Izdrkaj ga, cmakalo!" On zatvori o~i, ali njegove u{i su i dalje ~ule.


157

"Ti, podvoda~u jedan", polako mu re~e izvr{ni direktor. Jednoli~no. "Ti, sjebotino. Ti, kur~ino. Govno jedno. Ti, drkadìjo. Ti..." I tako dalje. U{i su mu i dalje donosile zvuke, ali slivene. On podiè pogled u trenutku kad je razabrao Majkov glas, koji je ~uo tokom kratke pauze. Majk je sedeo, posmatraju}i ga ravnodu{no, pomalo pocrveneo, vrata nate~enog od pretesne kragne na sve~anoj ko{ulji. "Bruse", re~e Majk, "{ta je bilo? [ta te je dovelo ovamo? [ta ho}e{ da nam kaè{? Moè{ li i{ta da nam kaè{ o sebi?" "Podvoda~u!" dreknu Dòrd`, ska~u}i gore-dole poput gumene lopte. "[ta si ti bio, podvoda~u?" Kineskinja sko~i na noge, vri{te}i: "Kaì nam, ti kurvarska, podvoda~ka peder~ino, popu{i ga malo, dupeuvlaka~u jedan, drkadìjo!" On re~e: "Ja sam oko." "Ti govnavi drkadìjo", re~e izvr{ni direktor. "Slabi}u jedan. Bljuvotino. Sisaj ga. Pizdo jedna." Sad vi{e ni{ta nije ~uo. I zaboravio je zna~enje re~i, a kona~no i same re~i. Jedino je ose}ao kako ga Majk posmatra, posmatra i slu{a, ni{ta ne ~uju}i; nije znao, nije se se}ao, ose}ao je malo, ose}ao se lo{e, èleo je da ode. Vakuum u njemu je rastao. A njemu je zbog toga bilo pomalo drago. Bilo je kasno doba dana. "Pogledaj ovamo", re~e èna, "gde drìmo ~udake." Osetio je strah kad ona otvori vrata. Vrata kliznu{e u stranu, a galama dopre iz sobe, ~ija ga veli~ina iznenadi; ali video je mnogo male dece kako se igraju. Te ve~eri je posmatrao dvojicu starijih ljudi kako hrane decu mlekom i ka{icama, sede}i u odvojenoj, maloj prostoriji pored kuhinje. Rik, kuvar, najpre je dao de~ju hranu dvojici starijih, dok su svi ostali ~ekali u trpezariji. Osmehuju}i mu se, jedna Kineskinja, koja je nosila tanjire u trpezariju, re~e: "Voli{ decu?" "Da", re~e on. "Moè{ da sedi{ sa decom i da jede{ sa njima." "Oh", re~e on. "Kasnije moè{ i da ih hrani{, kroz mesec ili dva." Oklevala je. "Kad budemo sigurni da ih ne}e{ udariti. Kod nas postoji pravilo: deca nikad ne smeju dobiti batine, ma {ta da urade." "U redu", re~e on. Ose}ao je kako ga toplina vra}a u ìvot, dok je posmatrao decu kako jedu; seo je kraj njih, a jedno od manje dece pope mu se na krilo. On po~e ka{i~icom da hrani dete. I njemu i detetu je, pomisli on, podjednako toplo. Kineskinja mu se osmehnu, a zatim se udalji, nose}i tanjire u trpezariju. Dugo je sedeo me|u decom, drè}i najpre prvo, a zatim i drugo. Dva starija mu{karca sva|ala su se sa decom i kritikovala jedan drugog zbog na~ina na koji ih hrane. Komadi}i, ostaci i mrlje od jela prekrivali su sto i pod; iznena|en, on shvati da su deca


158

nahranjena i da odlaze u veliku sobu za igranje da gledaju crta}e na televiziji. Nespretno, on se saè da po~isti prosutu hranu. "Ne, to nije tvoj posao!" o{tro re~e jedan od dvojice starijih. "Ja treba to da uradim." "U redu", sloì se on, ustaju}i, udariv{i glavom o ivicu stola. Drào je prosutu hranu u ruci i zurio u nju, za~u|eno. "Idi pomozi im da po~iste trpezariju!" re~e mu drugi postariji mu{karac. On je imao malu govornu manu. Jedan od pomo}nika u kuhinji, neko sa sudopere, obrati mu se u prolazu: "Treba ti dozvola da bi sedeo sa decom." On klimnu glavom, stoje}i tu, zbunjen. "To je za starce", re~e osoba sa sudopere. "ûvanje dece." On se nasmeja. "Za one koji ne mogu da rade ni{ta drugo." On se udalji. Jedna devoj~ica je ostala. Posmatrala ga je, krupnih o~iju, i rekla: "Kako se zove{?" On ni{ta ne odgovori. "Pitam, kako se zove{?" Oprezno pruìv{i ruku, on dodirnu komad govedine na stolu. Sad se ohladio. Ali, svestan deteta pored sebe, on je i dalje ose}ao toplinu; ovla{ je dodirnu po glavi. "Ja se zovem Telma", re~e devoj~ica. "Jesi li ti zaboravio svoje ime?" Ona ga pomilova. "Ako zabravlja{ svoje ime, moè{ da ga napi{e{ na ruci. Ho}e{ da ti pokaèm kako?" Ona ga ponovo pogladi. "Zar se ne}e skinuti?" upita je on. "Ako ga napi{e{ na ruci, ~im ne{to uradi{ ili se okupa{ ono }e se sprati." "Oh, shvatam." Ona klimnu glavom. "Pa, mogao bi da ga napi{e{ na zidu, iznad glave. U tvojoj sobi gde spava{. Visoko gore gde se ne}e isprati. A onda kad ho}e{ bolje da zna{ kako se zove{, moè{..." "Telma", promrmlja on. "Ne, to je moje ime. Ti mora{ imati druga~ije ime. A to je ènsko ime." "Da vidimo", re~e on, zami{ljeno. "Ako te ponovo vidim, nadenu}u ti ime", re~e Telma. "Izmisli}u jedno za tebe. Vaì?" "Zar ti ne ìvi{ ovde?" upita on. "Da, ali moja mama }e mo`da oti}i. Razmi{lja o tome da nas povede, mene i mog brata, i da ode." On klimnu glavom. Ne{to od one topline ga je napustilo. Iznenada, bez nekog njemu o~iglednog razloga, dete pobeè. Treba da prokljuvim sopstveno ime, u svakom slu~aju, zaklju~i on; to je moja odgovornost. Razgledao je svoju ruku i pitao se za{to to radi; nije bilo ni~eg da se vidi. Brus, mislio je, to je moje ime. Ali mora da ima i boljih imena od toga, mislio je. Preostala toplina postepeno nestade, kao {to je nestalo i dete.


159

Ose}ao se sam, ~udan i ponovo izgubljen. I ne naro~ito sre}an. Jednog dana, Majk Vestavej izmuvao je da ga po{alju da podigne tovar natrulog povr}a koje je Novoj Stazi poklonila obli`nja samoposluga. Me|utim, po{to se uverio da ga niko od osoblja ne prati, telefonirao je, a zatim se na{ao sa Donom Hotorn kod Mekdonaldovog kioska sa brzom hranom. Zajedno su sedeli napolju, sa koka-kolama i hamburgerima na drvenom stolu izme|u njih. "Jesmo li stvarno uspeli da ga savladamo?" upita Dona. "Da", re~e Vestavej. Ali pomisli: Momak je na~isto uni{ten. Pitam se da li to i{ta zna~i. Pitam se da li smo i{ta postigli. Pa ipak je moralo da bude tako. "Nisu paranoi~ni kad je on u pitanju." "Nisu", re~e Majk Vestavej. Dona re~e: "Jesi li ti li~no uveren da oni uzgajaju drogu?" "Ja nisam. To nije moje uverenje. Njihovo je." Onih koji nas pla}aju, mislio je. "[ta zna~i to ime?" "Mors ontologica. Smrt duha. Identitet. Su{tinska priroda." "Ho}e li biti u stanju da ne{to u~ini?" Vestavej je posmatrao kola i ljude u prolazu; poti{teno je posmatrao, poigravaju}i se hranom. "Ti stvarno ne zna{." "Nikad ne moè{ znati dok se ne dogodi. Uspomena. Nekoliko izgorelih mo`danih }elija se upali. Kao refleks. Reakcija, ne delanje. Moèmo samo da se nadamo. Seti se {ta kaè Pavle u Bibliji: vera, nada, i davanje novca drugima." Pomno je posmatrao lepu, tamnokosu, mladu devojku nasuprot njemu i mogao je da opazi, na njenom pametnom licu, za{to Bob Arktor... Ne, pomisli on; o njemu uvek moram da mislim kao o Brusu. U protivnom otkrivam da znam suvi{e: stvari koje ne bih smeo, ne bih mogao znati. Za{to Brus toliko misli na nju. Misli onda kad je u stanju da misli. "On je bio vrlo dobro uve`ban", re~e Dona, glasom koji se njemu u~inio neobi~no beznadeàn. A u isti mah njenim licem pre|e senka tuge, zateù}i joj i krive}i crte. "Platiti takvu cenu", re~e ona, napola za sebe, i otpi malo koka-kole. On je mislio, Ali nema drugog na~ina. Da se tamo u|e. Ja ne mogu da u|em. To je dosad utvr|eno; pomisli koliko sam dugo poku{avao. Oni }e unutra pustiti samo sagorelu lju{turu kao {to je Brus. Bezopasan. Morao bi da bude... onakav kakav je. Ili se oni ne bi izloìli riziku. To je njihova politika. "Vlada traì |avolski mnogo", re~e Dona. "@ivot traì |avolski mnogo." Podigav{i pogled, ona se suo~i s njim, mra~no ljutita. "U ovom slu~aju savezna vlada. Naro~ito. Od tebe, mene. Od..." Ona zastade. "Od onog {to je bilo moj prijatelj." "On je jo{ tvoj prijatelj." Dona besno re~e: "Ono {to je od njega ostalo."


160

Ono {to je od njega ostalo, mislio je Majk Vestavej, jo{ traga za tobom. Na svoj na~in. I on je ose}ao tugu. Ali dan je bio lep, ljudi i kola su ga razgaljivali, vazduh je prijatno mirisao. A uspeh je bio u izgledu; to ga je najvi{e veselilo. Do{li su dovde. Mogu dospeti i do kraja. Dona re~e: "Mislim, stvarno, nema ni~eg stra{nijeg nego kad `rtvuje{ nekoga ili ne{to, neko ìvo bi}e, a da ono o tome ni{ta ne zna. Kad bi znalo. Kad bi razumelo i javilo se dobrovoljno. Ali..." Ona odmahnu rukom. "On ne zna; nikad nije ni znao. Nije se javio dobrovoljno..." "Naravno da jeste. To je bio njegov posao." "Nije imao pojma, a ni sad nema pojma, jer sad nema nikakvih ideja. Ti to zna{ isto tako dobro kao i ja. I vi{e nikad u svom ìvotu, dokle god bude ìveo, ne}e imati nikakvih ideja. Samo reflekse. A to se nije dogodilo slu~ajno; to je trebalo da se dogodi. Zato imamo ovu... zlu karmu na sebi. Ose}am je na le|ima. Kao le{. Ja nosim le{ - le{ Boba Arktora. âk i dok je on tehni~ki ìv." Glas joj se podigao; Majk Vestavej na~ini pokret rukom, a ona se, s vidnim naporom, smiri. Ljudi za drugim drvenim stolovima, uìvaju}i u svojim burgerima i {ejkovima, bacali su ljubopitljive poglede. Posle pauze, Vestavej re~e: "Pa, probaj da na to gleda{ ovako. Oni ne mogu da ispituju ne{to, nekog, ko nema mozak." "Moram da se vratim na posao", re~e Dona. Pogledala je na ru~ni sat. "Re}i }u im da sve izgleda u redu, prema onome {to si mi rekao. Po tvom mi{ljenju." "êkaj zimu", re~e Vestavej. "Zimu?" "Dotle }e potrajati. Ne pitaj za{to, ali tako stoje stvari; uspe}e u zimu ili uop{te ne}e uspeti. Ukeba}emo ih tada ili nikada." Ba{ na Sun~evu ravnodnevicu, pomisli. "Prikladno vreme. Kad je sve mrtvo i pod snegom." On se nasmeja. "U Kaliforniji?" "Zima duha. Mors ontologica. Kad je duh mrtav." "Samo zaspao", re~e Vestavej. Ustao je. "I ja moram da kidam. Treba da podignem tovar biljaka." Dona ga je posmatrala sa tu`nom, nemom, bolnom zbunjeno{}u. "Za kuhinju", blago re~e Vestavej. "[argarepa i salata. Te stvari. Poklon Mekojeve piljarnice, za nas jadnike u Novoj Stazi. @ao mi je {to sam to rekao. Nije trebalo da bude {ala. Nije trebalo da bude ni{ta." On je potap{a po ramenu, preko ko`ne jakne. A dok je to ~inio, pade mu na pamet da joj je verovatno Bob Arktor, tokom lep{ih, sre}nijih dana, kupio ovu jaknu na poklon. "Dugo smo zajedno radili na ovome", re~e Dona umerenim, sigurnim glasom. "Ne èlim da se jo{ dugo bavim time. Ho}u da se zavr{i. Ponekad no}u, kad ne mogu da spavam, mislim, sranje, mi smo hladniji od njih. Od protivnika." "Ja ne vidim hladnu osobu kad gledam tebe", re~e Vestavej. "Iako pretpostavljam da te, zapravo, ne poznajem ba{ dobro. Ono {to vidim, i to jasno vidim, jeste jedno od najtoplijih ljudskih bi}a koje sam ikad poznavao."


161

"Ja sam topla spolja, ono {to ljudi vide. Tople o~i, toplo lice, topao jebeni la`ni osmeh, ali iznutra sam hladna sve vreme, i prepuna laì. Nisam ono {to izgledam; ja sam grozna." Devoj~in glas ostao je siguran, a dok je govorila, osmehivala se. Zenice su joj bile {iroke, blage i bez pritvornosti. "Ali, uostalom, nema drugog na~ina. Ima li? To sam prokljuvila jo{ odavno i naterala sebe da budem ovakva. Ali to, zapravo, i nije tako lo{e. Na ovaj na~in dobija{ ono {to èli{. A svi su, donekle, ovakvi. Ono {to je kod mene zaista lo{e - to je {to sam la`ljivica. Lagala sam svog prijatelja, lagala sam Boba Arktora sve vreme. Jednom sam mu ~ak rekla da ne veruje ni{ta {to mu kaèm, a on je, naravno, poverovao da se samo {alim; nije slu{ao. Ali ako sam mu rekla, onda je njegova odgovornost da ne slu{a, da mi vi{e ne veruje, po{to sam to rekla. Upozorila sam ga. Ali on je zaboravio ~im sam ja to izgovorila i nastavio. Nastavio da se vu~e." "U~inila si ono {to si morala. U~inila si i vi{e nego {to si morala." Devojka krenu da se udalji od stola. "U redu, onda ja, zapravo, i nemam {ta da prijavim, za sada. Osim tvog poverenja. Samo da je on primiren i da ga oni prihvataju. Ni{ta nisu izvukli iz njega u onim..." Ona se strese. "Onim odvratnim igrama." "Ta~no." "Vide}emo se kasnije." Ona na~as zastade. "Federalci ne}e hteti da ~ekaju do zime." "Ali to }e biti u zimu", re~e Vestavej. "O zimskoj ravnodnevici." "[ta to?" "Samo ~ekaj", re~e on. "I moli se." "To je sranje", re~e Dona. "Molitva, mislim. Nekad davno sam se molila, mnogo, ali vi{e ne. Ne bismo morali da radimo ovo {to radimo, da molitva pali. To je jo{ jedna obmana." "Ve}ina stvari su takve." On po|e nekoliko koraka za devojkom, dok je odlazila, privu~en njom, svestan da mu se dopada. "Ja ne mislim da si ti uni{tila svog prijatelja. Meni se ~ini da si ti podjednako uni{tena, podjednako `rtva. Samo se to na tebi ne vidi. Uostalom, nije bilo izbora." "Ja }u oti}i u pakao", re~e Dona. Iznenada se osmehnula, {irokim, de~a~kim osmehom. "Moje katoli~ko vaspitanje." "U paklu ti prodaju jeftine kesice, a kad do|e{ ku}i, u njima su pilule za lilule." "Pilule napravljene od }ure}ih govana", re~e Dona, a zatim se odjednom izgubi. Nestade u uùrbanoj gomili ljudi; on trepnu. Da li se ovako ose}ao Bob Arktor? - upita se on. Mora biti. Ona je bila tu, pouzdana i kao zauvek; zatim - ni{ta. Nestala kao vatra ili vazduh, zemaljski element koji se vra}a u zemlju. Da se pome{a sa svim raznoraznim ljudima koji nikad ne prestaju da postoje. Izlivena me|u njih. Devojka koja isparava, mislio je. Preobraàva se. Koja dolazi i odlazi kako joj se prohte. I niko, ni{ta, ne moè da je zadrì. Poku{avam da mreòm ulovim vetar, mislio je. A to je ~inio i Arktor. Uzalud je, pomisli on, poku{avati da ~vrsto rukama uhvati{ jednog od saveznih agenata za narkotike. Oni su tajanstveni. Senke koje se razlivaju kad to zahteva njihov posao. Kao da uop{te nisu ni bili tu. Arktor je, pomisli on, bio zaljubljen u prikazu vlasti, nekakav


162

hologram, kroz koji obi~an ~ovek moè da pro|e i da izi|e na drugoj strani, sam. A da nikad nije ~vrsto uhvatio - samu devojku. Bog ima takav na~in rada, razmi{ljao je on, da pretvara zlo u dobro. Ako On deluje ovde, onda to upravo radi, mada na{e o~i to ne mogu da opaze; proces leì skriven ispod povr{ine stvarnosti i pojavljuje se tek kasnije. Mo`da na{im naslednicima, koji ~ekaju. Jadnim ljudima koji ne}e znati za stra{an rat kroz koji smo pro{li, ni za gubitke koje smo pretrpeli, ukoliko to ne zapaze u kakvoj fusnoti neke drugorazredne istorijske knjige. Neku ovla{nu napomenu. Bez spiska palih `rtava. Trebalo bi negde da postoji spomenik, mislio je, na kome }e stajati imena onih koji su umrli u ovome. I, jo{ gore, onih koji nisu umrli. Koji su morali da nastave sa ìvotom, preko smrti. Kao Bob Arktor. Najtu`niji od svih. Pada mi na pamet da je Dona pla}enik, mislio je. Ne na stalnoj plati. A takvi su ponajvi{e nalik utvarama. Nestaju zauvek. Nova imena, nova mesta. Pita{ se, gde je ona sad? A odgovor je... Nigde. Zato {to uop{te i nije bila tamo. Vrativ{i se za drveni sto, Majk Vestavej dokraj~i svoj burger i popi koka-kolu. Po{to su bili bolji od onog {to se sluì u Novoj Stazi. âk i ako je burger napravljen od mlevenih kravljih dupeta. Ponovo pozvati Donu, poku{ati da je prona|e{ ili poseduje{... Traìm ono {to je traìo i Bob Arktor, tako da mu je mo`da bolje sad, ovako kako je. U njegovom ìvotu ve} je postojala tragedija. [to voli vazdu{atog duha. To je bila istinska tuga. Su{ta beznade`nost. Nigde na {tampanoj stranici, nigde u analima ~ove~anstva, ne}e se pojaviti njeno ime: ni boravi{na adresa, ni ime. Ima takvih devojaka, mislio je, a takve najvi{e i voli{, one sa kojima nema nikakve nade, zato {to ti izmi~u ba{ u ~asu kad obavije{ ruke oko njih. Te tako smo ga mo`da spasli od ne~eg goreg, zaklju~i Vestavej. A, ~ine}i to, iskoristili smo ono {to je ostalo od njega. Upotrebili ga dobro i korisno. Ako nam se posre}i. "Zna{ li neku pri~u?" upita ga Telma jednog dana. "Znam pri~u o vuku", re~e Brus. "O vuku i baki?" "Ne", re~e on. "O crno-belom vuku. @iveo je na drvetu, a tu i tamo je skakao na seljakovu stoku. Kona~no, jednom, seljak okupi sve svoje sinove i prijatelje svojih sinova i oni su stajali okolo ~ekaju}i da crno-beli vuk sko~i sa drveta. Najzad je vuk sko~io na nekakvu {ugavu, sme|u ìvotinju, a onda su ga svi oni zajedno ubili, u njegovom crno-belom krznu." "Oh", re~e Telma. "To je ba{ tu`no." "Ali su sa~uvali koù", nastavi on. "Odrali su velikog crno-belog vuka koji je pao s drveta i sa~uvali njegovu predivnu koù, tako da bi oni koji slede, koji }e do}i kasnije, mogli da vide kakav je on bio i da mu se dive, njegovoj snazi i veli~ini. A budu}a pokolenja pri~ala su o njemu i prenosila mno{tvo pri~a o njegovoj hrabrosti i veli~anstvenosti, i plakale zbog njegove smrti."


163

"Za{to su ga ubili?" "Morali su", re~e on. "Mora se tako sa takvim vukovima." "Zna{ li jo{ neke pri~e? Neke bolje?" "Ne", re~e on, "to je jedina pri~a koju znam." Sedeo je, se}aju}i se kako je vuk uìvao u svojoj velikoj skaka~koj ve{tini, u neprestanom skakanju naniè u svom finom telu, ali to telo je sad nestalo, ubijeno je. A slabe ìvotinje su ionako vi|ene da budu ubijene i pojedene. @ivotinje bez snage, koje nikad nisu skakale, koje se nisu di~ile svojim telima. Ali, u svakom slu~aju, s dobre strane, te ìvotinje klancaju dalje. A crno-beli vuk se nikad nije àlio; nije rekao ni{ta ~ak ni kad su ga ubili. Kandè su mu jo{ bile duboko zarivene u plen. Ni zbog ~ega. Osim {to je to bio njegov stil i dopadalo mu se da to ~ini. To je bio njegov jedini na~in. Njegov jedini stil po kome je mogao da ìvi. Sve {to je znao. A oni su ga ukebali. "Eto ga vuk!" povika Telma, nespretno ska~u}i unaokolo. "Graaau, graaau!" Posezala je za stvarima i proma{ivala, i on sa zaprepa{}enjem opazi da s njom ne{to nije u redu. Prvi put je video, potresen i pitaju}i se kako se to moglo dogoditi, da ona ima manu. On re~e: "Ti nisi vuk." Ali ~ak i tako, dok je ona posezala i skakutala, posrtala je; ~ak i tako, shvati on, nedostatak je trajao. Pitao se kako je mogu}e da... Ich unglücksel'ger Atlas! Eine Welt, Die ganze Welt der Schmerzen muss ich tragen, Ich trage Unerträgliches, und brechen Will mir das Herz im Leibe. (Ja, nesre}ni Atlas! Jedan svet, ~itav svet bola moram da nosim, Nosim nepodno{ljivo i slomi}e se srce moje u grudima.) ...postoji tolika tuga. On se udalji. Iza njega, ona se i dalje igrala. Saplela se i pala. Kakvo li je to ose}anje? - pitao se on. Lutao je du` hodnika, u potrazi za usisiva~em. Obavestili su ga da mora pa`ljivo da usisa veliku sobu za igranje, gde deca provode najve}i deo dana. "Niz hodnik, pa desno." Jedna osoba mu pokaza. Erl. "Hvala, Erle", re~e on. Kad je stigao do zatvorenih vrata, on krenu da pokuca, a zatim, umesto toga, otvori vrata. U sobi je stajala starica, drè}i tri gumene lopte, kojima je ònglirala. Okrenula se prema njemu, dok joj je ravna kosa padala na ramena, osmehuju}i mu se ustima bez


164

zuba. Nosila je bele sokne i tenis-patike. Upale o~i, to je video; upale o~i, nacerena, bezuba usta. "Ume{ li ti ovo?" zakrklja ona i baci sve tri lopte uvis. One pado{e, udariv{i je, odbijaju}i se od poda. Ona se pognu, pljuju}i i smeju}i se. "Ne umem ja to", re~e on, stoje}i tu zapanjen. "Ja umem." Mr{avo, sitno stvorenje, kome su ruke pucketale dok se kretalo, podiè lopte, uzrikavi o~ima, poku{a da to izvede kako treba. Na vratima se pojavi jo{ jedna osoba pored Brusa i stade kraj njega, tako|e posmatraju}i. "Koliko dugo ve} ve`ba?" upita Brus. "Prili~no dugo." Osoba doviknu: "Poku{aj ponovo. Blizu si!" Starica je sva pucketala, saginju}i se da ponovo pokupi lopte. "Jedna je tamo", re~e osoba pored Brusa. "Ispod no}nog sto~i}a." "Ohhh!" zakrklja ona. Posmatrali su staricu kako poku{ava i poku{ava, ispu{taju}i lopte, ponovo ih podiù}i, pa`ljivo ciljaju}i, hvataju}i ravnoteù, bacaju}i ih visoko u vazduh, a zatim se saginju}i dok one padaju po njoj, katkad je udariv{i i u glavu. Osoba pored Brusa {mrknu i re~e: "Dona, bolje da ide{ da se opere{. Nisi ~ista." Brus, o{inut, re~e: "To nije Dona. Je li to Dona?" On podiè glavu da pogleda staricu i oseti velik strah; nekakve suze su se nazirale u stari~inim o~ima kad mu je uzvratila pogled, ali ona se smejala, smejala bacaju}i tri lopte na njega, nastoje}i da ga pogodi. On se saè. "Ne, Dona, nemoj to da radi{", re~e joj osoba pored Brusa. "Nemoj da ga|a{ ljude. Samo nastavi sa poku{ajima da uradi{ ono {to si videla na televiziji, zna{, da ih ponovo sama uhvati{ i ponovo ih baci{ uvis. Ali sad idi da se opere{; zaudara{." "U redu", sloì se starica i ùrno ode, pogrbljena i sitna. Ostavila je tri gumene lopte da se i dalje kotrljaju po podu. Osoba pokraj Brusa zatvori vrata, i njih dvojica se uputi{e du` hodnika. "Koliko dugo je Dona ovde?" upita Brus. "Veoma dugo. Jo{ od pre nego {to sam ja do{ao, {to je bilo pre {est meseci. Po~ela je da ònglira pre oko nedelju dana." "Onda to nije Dona", re~e on. "Ako je tako dugo ovde. Jer ja sam stigao tek pre nedelju dana." A, mislio je, Dona me je dovezla ovamo u svom Em-dìju. Se}am se toga, jer smo morali da stanemo da ona ponovo napuni hladnjak. A onda je dobro izgledala. Tu`nih o~iju, tamnokosa, tiha i pribrana u svojoj ko`noj jaknici, ~izmama, sa ta{nicom sa koje visi ze~ja {apa. Kao {to uvek izgleda. On nastavi dalje, traè}i usisiva~. Ose}ao se mnogo bolje. Ali nije razumeo za{to. 15. Brus re~e: "Mogu li da radim sa ìvotinjama?"


165

"Ne", re~e Majk, "mislim da }u te poslati na jednu od na{ih farmi. Ho}u da te isku{am sa biljkama izvesno vreme, nekoliko meseci. Na otvorenom, gde moè{ da dodirne{ zemlju. Sa svim ovim raketnim brodovima i svemirskim sondama, bilo je previ{e poku{aja da se dosegne nebo. Ho}u da ti poku{a{ da dosegne{..." "Ho}u da budem sa ne~im ìvim." Majk objasni: "Tlo je ìvo. Zemlja je jo{ ìva. Tamo ti najvi{e mogu pomo}i. Ima{ li nekog poljoprivrednog iskustva? Seme, uzgajanje i ètva?" "Radio sam u kancelariji." "Od sada }e{ biti napolju. Ako ti se um vrati, mora}e da se vrati prirodno. Ne moè{ sebe naterati da ponovo misli{. Moè{ samo da nastavi{ da radi{, recimo da seje{ useve ili da obra|uje{ na{e plantaè povr}a - kako ih mi nazivamo - ili da ubija{ insekte. To vrlo ~esto radimo, li{avamo insekte ìvota uz pomo} odgovaraju}e vrste spreja. Ipak, veoma smo oprezni sa sprejovima. Oni mogu da nanesu vi{e {tete nego koristi. Mogu da otruju ne samo useve i zemlju, ve} i onoga ko ih upotrebljava. Da mu pojedu glavu." On dodade: "Kao {to je tvoja pojedena." "U redu", re~e Brus. Ti si poprskan, mislio je Majk, baciv{i pogled na ~oveka, tako da si sad postao buba. Poprskaj bubu nekim otrovom i ona }e umreti; poprskaj ~oveka, poprskaj mu mozak, i on }e postati insekt koji doveka zvecka i podrhtava unaokolo u zatvorenom krugu. Ma{ina sa refleksima, kao mrav. Koja ponavlja poslednje uputstvo. Vi{e nikad ni{ta ne}e prodreti u taj mozak, mislio je Majk, zato {to mozga vi{e nema. Ali mo`da, ako bude postavljen na pravo mesto, u pravi poloàj, moè pogledati naniè i videti zemlju. I shvatiti da je ona tamo. I staviti u nju ne{to {to je ìvo, ne{to {to se razlikuje od njega. Da raste. Jer on ili ono vi{e nisu sposobni za to: ovo stvorenje pored mene je umrlo, tako da vi{e nikad ne moè da raste. Moè samo postepeno da propada, dok i ono {to od njega ostane ne bude mrtvo. A mi zatim to odbacujemo. Malo budu}nosti ima, mislio je Majk, za nekoga ko je mrtav. Postoji, obi~no, samo pro{lost. A za Arktora-Freda-Brusa ne postoji ~ak ni pro{lost; postoji samo ovo. Pokraj njega, dok je vozio slu`bena kola, mlitavo telo posko~i. Oìvljeno truckanjem kola. Pitam se, mislio je, da li mu je to u~inila Nova Staza. Izbacila supstancu da ga dovede u ovakvo stanje, da ga u~ini ovakvim kako bi ga na kraju primili natrag? Da gradi, mislio je, njihovu civilizaciju usred haosa. Ukoliko je to stvarno 'civilizacija'. On nije znao. Nije bio dovoljno dugo u Novoj Stazi; njihovi ciljevi, rekao mu je jednom izvr{ni direktor, bi}e mu otkriveni tek po{to jo{ dve godine provede kao slu`benik. Ti ciljevi, rekao je izvr{ni direktor, nemaju nikakve veze sa le~enjem narkomanije.


166

Niko osim Donalda, izvr{nog direktora, nije znao odakle poti~u sredstva za Novu Stazu. Novac je uvek bio tu. Pa, mislio je Majk, velike pare leè u pravljenju supstance S. Tamo na raznim zaba~enim seoskim farmama, u malim radnjama, u nekoliko zgrada ozna~enih kao '{kole'. Pare u pravljenju droge, u rasturanju i, kona~no, u prodavanju. Bar dovoljno da Nova Staza bude solventna i da raste - i vi{e. Dovoljno za niz raznih kona~nih ciljeva. U zavisnosti od toga {ta Nova Staza namerava da uradi. On je znao ne{to - Slu`ba za suzbijanje droge Sjedinjenih Dràva je znala ne{to - {to nije znala ve}ina javnosti, ~ak ni policija. Supstanca S je, kao i heroin, bila organskog porekla. Ne proizvod laboratorije. Tako da mu je prili~no zna~ilo kad je mislio, kao {to je ~esto ~inio, da sva ta zarada moè doprineti da Nova Staza bude solventna - i da raste. @ive, mislio je, nikad ne bi trebalo koristiti da sluè potrebama mrtvih. Ali mrtvi - on baci pogled na Brusa, praznu lju{turu kraj sebe - bi trebalo, ako je mogu}e, da sluè potrebama ìvih. To je, zaklju~i on, zakon ìvota. A mrtvi, ukoliko mogu da ose}aju, mo`da }e se ose}ati bolje ako to ~ine. Mrtvi, mislio je Majk, koji jo{ mogu da vide, ~ak i ako ne mogu da razumeju: oni su na{a kamera. 16. Ispod sudopere u kuhinji on je prona{ao malo par~e kosti, dole kraj kutija sapuna, ~etaka i kofa. Izgledalo je ljudsko, a on se pritao da li pripada Dèriju Fejbinu. To ga je podstaklo da se seti doga|aja iz davnog razdoblja svog ìvota. Jednom je ìveo sa jo{ dvojicom momaka, a oni su se ponekad {alili kako imaju pacova po imenu Fred koji ìvi ispod sudopere. A kad su jednom ostali na~isto {vorc, pri~ali su ljudima kako su morali da pojedu jadnog, starog Freda. Mo`da je ovo bilo par~e njegove kosti, pacova koji je ìveo ispod njihove sudopere, koga su izmislili da bi im pravio dru{tvo. ûje ih kako razgovaraju u salonu. "Taj momak je bio pukao vi{e nego {to se prime}ivalo. Ose}ao sam to. Odvezao se jednog dana do Venture, krstare}i posvuda ne bi li na{ao starog prijatelja na potezu prema Ohaiju. Prepoznao je ku}u iz cuga, bez broja, zaustavio se i upitao ljude da li moè da vidi Lea. 'Leo je umro. @ao mi je {to niste znali.' A momak je onda rekao, 'U redu, vrati}u se u ~etvrtak.' I odvezao se, odvezao se natrag niz obalu, i pretpostavljam da se u ~etvrtak ponovo vratio traè}i Lea. [ta veli{ na to?" Slu{ao je njihov razgovor, piju}i kafu. "...to radi, telefonski imenik ima samo jedan telefonski broj; taj broj okre}e{ kad zove{ bilo koga. Izlistan na svim stranicama... Pri~am ti o dru{tvu koje je na~isto puklo. A u nov~aniku ima{ doti~ni broj, onaj broj, na`vrljan na raznim ceduljicama i posetnicama, za razne ljude. A ako zaboravi{ taj broj, nikog ne moè{ da pozove{."


167

"Mogao bi da okrene{ informacije." "To je isti broj." On je i dalje slu{ao; bilo je zanimljivo, to mesto koje su opisivali. Kad bi ga pozvao, telefonski broj je bio u kvaru, ili ako nije bio, neko bi rekao: "@ao mi je, dobili ste pogre{an broj." Tako bi ti opet pozvao, isti broj, i najzad dobio onoga koga si traìo. Kad bi ~ovek oti{ao kod lekara - postojao je samo jedan, i on je bio specijalista za sve - postojao je samo jedan lek. Po{to bi ti postavio dijagnozu, prepisao bi ti lek. Ti bi odneo recept u apoteku da se popuni, ali apotekar nikad ne bi uspeo da pro~ita {ta je lekar napisao, pa bi ti dao jedinu pilulu koju ima, to jest aspirin. A on bi izle~io {ta god da ima{. Kad bi prekr{io zakon, postojao je samo jedan zakon, koji je svako iznova kr{io. Policajac bi marljivo sve zapisao, koji zakon, koji prekr{aj svaki put, uvek isti. I uvek je bila ista kazna za svako kr{enje zakona, od prelaènja na crveno do veleizdaje: kazna je bila smrtna kazna, i bilo je zahteva da se smrtna kazna ukine, ali to nije moglo biti, zato {to onda, na primer, za prelazak na crveno ne bi postojala kazna. I tako je ona ostala na snazi, a dru{tvo je kona~no sasvim puklo i umrlo. Ne, nije puklo - to su ve} bili. Isparili su, jedan po jedan, kako su kr{ili zakon, i na neki na~in izumrli. Mislio je: Pretpostavljam da su ljudi, ~uv{i da je poslednji od njih umro, rekli: Pitam se kakvi su bili ti ljudi. Da vidimo - pa, vrati}emo se u ~etvrtak. Mada nije bio siguran, nasmejao se, a kad je to naglas rekao, nasmejali su se svi u salonu. "Vrlo dobro, Bruse", reko{e. To je otad postala neka vrsta izreke; kad neko u Ku}i Samarkand ne{to ne bi razumeo, ili ne bi uspevao da na|e ono po {ta su ga poslali, recimo rolnu toalet-papira, oni bi rekli: "Pa, mislim da }u se vratiti u ~etvrtak." Uop{te, ona je pripisivana njemu. Njegova izreka. Kao kod komi~ara na televiziji koji svake nedelje izgovaraju isti {tos. Ona je uhvatila korena u Ku}i Samarkand i svima njima je ne{to zna~ila. Kasnije, jedne ve~eri tokom Igre, kad su redom svakome davali pohvalu za ono {to je doneo u Novu Stazu, kao Ideje, recimo, njega su pohvalili za to {to je uneo humor. On je sa sobom doneo sposobnost da stvari posmatra kao sme{ne, ma koliko da mu je te{ko. Svi su u krugu pljeskali, a on, podigav{i pogled, za~u|en, ugleda niz osmeha, sve te o~i ispunjene toplinom odobravanja, a zvuk njihovog pljeska ostao je s njim prili~no dugo, u njegovom srcu. 17. Krajem avgusta iste godine, dva meseca po ulasku u Novu Stazu, on je preme{ten na farmu na Napa Veliju, koja se nalazi dublje na kopnu, u Severnoj Kaliforniji. To je vinarski kraj, gde ima mnogo dobrih kalifornijskih vinograda. Donald Abrahams, izvr{ni direktor zadu`bine Nova Staza, potpisao je nalog za preme{taj. Na predlog Majka Vestaveja, njegovog slu`benika koji se naro~ito zainteresovao da vidi {ta se moè u~initi sa Brusom. Naro~ito po{to mu Igra nije pomogla. Ona ga je, u stvari, jo{ vi{e unazadila.


168

"Ti se zove{ Brus", re~e upravnik farme, kad je Brus nespretno izi{ao iz kola, vuku}i kofer. "Zovem se Brus", re~e on. "Oku{a}emo te u zemljoradnji na neko vreme, Bruse." "U redu." "Mislim da }e ti se ovde vi{e dopasti, Bruse." "Mislim da }e mi se dopasti", re~e on. "Ovde vi{e." Upravnik farme ga je odmeravao. "Nedavno su te o{i{ali." "Da, o{i{ali su me." Brus podiè ruku i dodirnu obrijanu glavu. "Za{to?" "O{i{ali su me zato {to su me zatekli u ènskim prostorijama." "Je li to prvo koje si zaradio?" "To je drugo koje sam zaradio." Posle pauze, Brus re~e: "Jednom sam bio nasilan." Stajao je, i dalje drè}i kofer; upravnik mu pokretom ruke pokaza da ga spusti na zemlju. "Prekr{io sam pravilo o nasilju." "[ta si uradio?" "Bacio sam jastuk." "U redu, Bruse", re~e upravnik. "Po|i sa mnom i pokaza}u ti gde }e{ spavati. Mi ovde nemamo centralnu zgradu za sme{taj; po {est ljudi deli jednu kolibu. Tamo spavaju i spremaju sebi obroke i ìve tamo kad ne rade. Ovde nema seansi sa Igrom, samo rad. Za tebe vi{e nema Igara, Bruse." Brus je izgledao zadovoljan; na licu mu se ukaza osmeh. "Voli{ planine?" Upravnik farme pokaza na desno. "Pogledaj gore. Planine. Nema snega, samo planine. Santa Roza je levo; na tim planinskim obroncima gaje zaista sjajno gro`|e. Mi ne gajimo gro`|e. Razne druge poljoprivredne proizvode, ali ne gro`|e." "Volim planine", re~e Brus. "Pogledaj ih." Upravnik ponovo pokaza. Brus nije gledao. "Na}i }emo ti neki {e{ir", re~e upravnik. "Ne moè{ raditi u polju obrijane glave bez {e{ira. Nemoj izlaziti na posao dok ti ne pribavimo {e{ir. Vaì?" "Ne}u i}i na posao dok ne dobijem {e{ir", re~e Brus. "Ovde je vazduh dobar", re~e upravnik. "Volim vazduh", re~e Brus. "Da", re~e upravnik, pokazav{i Brusu da uzme kofer i po|e za njim. Ose}ao se nelagodno, bacaju}i poglede na Brusa: nije znao {ta da kaè. Uobi~ajeno iskustvo za njega, kad bi mu stizali ovakvi ljudi. "Svi mi volimo vazduh, Bruse. Zaista svi volimo. To nam je zajedni~ko." Mislio je: To jo{ imamo. "Ho}u li videti svoje prijatelje?" upita Brus. "Misli{ sa onog mesta gde si bio? U Santa Ani?" "Majka, Loru, Dòrdà, Edija, Donu..."


169

"Ljudi iz stacionara ne dolaze na farme", objasni upravnik. "Ovo su zatvoreni projekti. Ali ti }e{ se verovatno vra}ati tamo jednom ili dva puta godi{nje. Imamo okupljanja za Boì} i za..." Brus je zastao. "Slede}i je", re~e upravnik, ponovo mu rukom dav{i znak da nastavi da hoda, "Dan Zahvalnosti. Zato }emo na dva dana poslati radnike u njihove doma}e stacionare. Onda }e se vratiti ovamo, do Boì}a. Tako da }e{ ih ponovo videti. Ako nisu preme{teni na druga imanja. To je za tri meseca. Ali ovde u Novoj Stazi ne bi trebalo da stvara{ li~na prijateljstva - zar ti to nisu rekli? Treba jedino da se odnosi{ prema porodici kao celini." "Shvatam to", re~e Brus. "To su nas naterali da nau~imo napamet kao deo vjeruju Nove Staze." On se obazre unaokolo i re~e: "Mogu li da dobijem malo vode?" "Pokaza}emo ti ovda{nji izvor vode. Ima{ jedan u svojoj kolibi, ali postoji i zajedni~ki za celu ovda{nju porodicu." On povede Brusa ka jednoj od monta`nih baraka. "Ove farme su zatvorene, zato {to imamo eksperimentalne i hibridne kulture i ho}emo da spre~imo najezdu insekata. Ljudi koji ovamo dolaze, ~ak i osoblje, donose gamad na ode}i, obu}i i kosi." On nasumce odabra kolibu. "Tvoja je G-4", odlu~i on. "Moè{ li da zapamti{?" "Li~e jedna na drugu", re~e Brus. "Moè{ da zakuca{ neki predmet po kome }e{ prepoznati ovu baraku. Neki koji }e{ lako zapamtiti. Ne{to u boji." On odgurnu vrata barake; zapahnu ih vreo, smrdljiv vazduh. "Mislim da }emo te za po~etak smestiti sa arti~okama", premi{ljao je. "Mora}e{ da nosi{ rukavice - one imaju bodlje." "Arti~oke", re~e Brus. "Do |avola, imamo mi ovde i pe~urke. Eksperimentalne farme pe~uraka, hermeti~ki zatvorene naravno - svi uzgajiva~i doma}ih pe~uraka moraju da hermeti~ki zatvore svoje useve - da bi se spre~io ulazak patogenih spora koje zaga|uju leje. Spore gljiva se, naravno, prenose vazduhom. To je rizik za sve uzgajiva~e pe~uraka." "Pe~urke", re~e Brus, ulaze}i u mra~nu, toplu baraku. Upravnik ga je posmatrao kako ulazi. "Da, Bruse", re~e on. "Da, Bruse", re~e Brus. "Bruse", re~e upravnik. "Probudi se." On klimnu glavom, stoje}i u ustajalom polumraku barake, jo{ drè}i kofer. "U redu", re~e on. Oni zadremaju ~im se smrkne, pomisli upravnik. Kao koko{ke. Biljka me|u biljkama, mislio je. Gljiva me|u gljivama. Biraj. On cimnu elektri~no svetlo na tavanici barake, a zatim stade da pokazuje Brusu kako da se njime sluì. Brus je izgledao kao da ga nije briga; sad je opazio planine i stajao je, posmatraju}i ih uko~eno, prvi put svestan njihovog prisustva. "Planine, Bruse, planine", re~e upravnik.


170

"Planine, Bruse, planine", re~e Brus i zagleda se. "Eholalija, Bruse, eholalija", re~e upravnik. "Eholalija, Bruse..." "U redu, Bruse", re~e upravnik i zatvori vrata barake za sobom, misle}i: verujem da }u ga smestiti me|u {argarepe. Ili cvekle. Ne{to jednostavno. Ne{to {to mu ne}e biti zagonetno. I druga biljka u drugom leàju, tamo. Da mu pravi dru{tvo. Mogu da otklimaju svoje ìvote do kraja, u jedan glas. Pune leje njih. îtavi hektari. Okrenuli su ga prema polju, a on ugleda kukuruz, kao iskrzane projekcije. Mislio je: to raste |ubre. Oni vode farmu |ubreta. Sagnuo se i ugledao kako nisko pri zemlji raste mali cvet, plav. Mno{tvo cvetova na tankim, lelujavim stabljikama. Kao strnjika. Pleva. Mno{tvo njih, video je sad kad je uspeo da spusti glavu dovoljno blizu da bi ih raspoznao. Polja, me|u visokim redovima kukuruza. Skrivena tu, kao {to mnogi farmeri seju: jedan usev unutar drugog, kao koncentri~ni krugovi. Kao {to, se}ao se, farmeri u Meksiku seju svoje plantaè marihuane: okruène - uobru~ene - visokim biljkama, tako da ih federalesi ne bi opazili iz dìpova. Me|utim, one se mogu opaziti iz vazduha. A federalesi, kad tamo dole na|u takvu plantaù trave - izmitraljiraju farmera, njegovu ènu, njihovu decu, ~ak i ìvotinje. A onda se odvezu odatle. A njihova potraga helikopterom se nastavlja, uz podr{ku iz dìpova. Tako divni, mali, plavi cvetovi. "Ti posmatra{ cvet budu}nosti", re~e Donald, izvr{ni direktor Nove Staze. "Ali ne za tebe." "Za{to ne za mene?" upita Brus. "Ti si se ve} previ{e nauìvao dobre stvari", re~e izvr{ni direktor. Zakikotao se. "Zato ustani i prestani da se klanja{ - to vi{e nije tvoj bog, tvoj idol, iako je nekad bio. Transcendentalna vizija, je li to ono {to vidi{ da ovde raste? Izgleda{ kao da je tako." On ~vrsto potap{a Brusa po ramenu, a zatim, spustiv{i ruku, zakloni pogled njegovim uko~enim o~ima. "Nestalo", re~e Brus. "Prole}no cve}e je nestalo." "Ne, ti naprosto ne moè{ da ga vidi{. To je filozofski problem koji ti ne bi razumeo. Epistemologija - teorija saznanja." Brus je video samo Donaldovu nadlanicu koja mu zaklanja svetlo, i buljio je u nju hiljadu godina. Ona je spajala, ona je spojila; ona }e za njega spojiti, zauvek spojiti mrtve o~i izvan vremena, o~i koje ne mogu da sklone pogled i ruku koja se ne}e pomeriti. Vreme je stalo dok su o~i posmatrale, a svet se smrznuo zajedno s njim, bar za njega, sav se zamrznuo zajedno s njim i njegovim razumevanjem, dok je on postao potpuno nepomi~an. Nije bilo ni~eg {to on ne zna; nije preostalo ni{ta da se dogodi. "Natrag na posao, Bruse", re~e Donald, izvr{ni direktor. "Video sam", re~e Brus. Mislio je, znao sam. To je bilo to: video sam supstancu S kako raste. Video sam smrt kako se diè iz zemlje, iz samog tla, na jednom plavom polju, u obojenom strnji{tu.


171

Upravnik farme i Donald Abrahams pogleda{e jedan drugog, zatim mu{ku priliku koja je kle~ala, kao i Mors ontologica posejanu svuda, u kukuruzu koji je skriva. "Natrag na posao, Bruse", u taj mah re~e ~ovek koji je kle~ao i uspravi se. Donald i upravnik farme otido{e do svog parkiranog Linkolna. Razgovarali su me|usobno; on je gledao - ne okre}u}i se, ne budu}i u stanju da se okrene - kako oni odlaze. Sagnuv{i se, Brus uzabra jednu od niskih, plavih biljaka, zatim je stavi u svoju desnu cipelu, ukloniv{i je s vidika. Poklon za moje prijatelje, pomislio je, a u svojoj glavi, gde niko nije mogao da zaviri, nestrpljivo je i{~ekivao Dan zahvalnosti. PI[ÊVA BELE[KA Ovo je bio roman o izvesnim ljudima koji su prestrogo ka`njeni za ono {to su u~inili. Hteli su samo da se zabave, ali su bili kao deca koja se igraju na ulici; ona vide kako me|u njima jedno za drugim gine - biva pregaèno, osaka}eno, uni{teno - ali svejedno nastavljaju da se igraju. Svi smo mi bili uistinu sre}ni neko vreme, sede}i unaokolo i ne rade}i ni{ta te{ko, samo se proseravaju}i i igraju}i se, ali to je potrajalo tako stra{no kratko, a zatim je kazna bila neshvatljiva: ~ak ni kad smo je videli, nismo mogli da verujemo. Na primer, dok sam ovo pisao, saznao sam da je ~ovek na kome se zasniva lik Dèrija Fejbina izvr{io samoubistvo. Moj prijatelj, prema kome sam izgradio lik Ernija Lakmena, umro je pre nego {to sam zapo~eo roman. Izvesno vreme, ja sam i sam bio jedno od te dece koja se igraju na ulici; i ja sam, poput ostalih, poku{avao da se igram umesto da odrastem, i bio sam ka`njen. Ja sam na priloènom spisku, koji predstavlja spisak onih kojima je posve}en ovaj roman, kao i spisak onoga {ta je sa njima bilo. Zloupotreba droge nije bolest, to je odluka, kao i odluka da stane{ ispred kola u pokretu. To ne biste nazvali bole{}u, ve} pogre{nim rasu|ivanjem. Kad grupa ljudi po~ne to da radi, to je dru{tvena gre{ka, stil ìvota. U tom naro~itom stilu ìvota, moto je 'Budi sre}an sada, jer }e{ sutra umreti', ali umiranje po~inje skoro odmah, a sre}a je uspomena. To je, zatim, samo ubrzavanje, poja~avanje, obi~nog ljudskog bivstvovanja. Ono se ne razlikuje od va{eg stila ìvota, samo je brè. Sve se odigrava u nekoliko dana ili nedelja ili meseci, umesto godina. 'Uzmi gotovinu, mani veresiju', kako re~e Vijon 1460. godine. Ali to je gre{ka ukoliko je gotovina pet para, a veresija ~itav ìvot. Ovaj roman nema naravou~enije; on nije gra|anski; on ne tvrdi da su oni zgre{ili zato {to su se igrali umesto da rade; samo kazuje kakve su bile posledice. U gr~koj drami su po~injali, kao dru{tvo, da otkrivaju nauku, {to zna~i zakon uzroka i posledice. U ovom romanu postoji Nemeza: ne sudbina, jer je svako od nas mogao odlu~iti da prestane da se igra na ulici, nego, kao {to pri~am iz najdubljeg dela svog ìvota i srca, stra{na Nemeza za one koji su nastavljali da se igraju. Ja li~no nisam lik u ovom romanu; ja sam roman. To je i ~itava na{a nacija u ovom ~asu. Ovaj roman govori o vi{e ljudi no {to sam ih ja li~no poznavao. O nekima svi mi ~itamo u novinama. To sedenje unaokolo sa pajta{ima i proseravanje dok se sve snima na traku, bila je najgora


172

odluka decenije, {ezdesetih, kako u establi{mentu tako i van njega. A priroda se oborila na nas. Stra{ne stvari su nas naterale da prestanemo. Ako je bilo 'greha', greh je bio u tome {to su ti ljudi èleli da zauvek uìvaju, a zbog toga su ka`njeni, ali, kao {to rekoh, mislim da je, ako je tako, kazna bila prete{ka, i radije o njoj mislim na gr~ki ili moralno neutralan na~in, kao o ~istoj nauci, kao o deterministi~koj nepristrasnoj vezi uzrok-posledica. Sve sam ih voleo. Evo spiska, onih kojima posve}ujem svoju ljubav: Za Gejlin - preminula Za Reja - preminuo Za Frensi - trajna psihoza Za Keti - trajno o{te}enje mozga Za Dìma - preminuo Za Val - te{ko trajno o{te}enje mozga Za Nensi - trajna psihoza Za Dòanu - trajno o{te}enje mozga Za Mejren - preminula Za Nika - preminuo Za Terija - preminuo Za Denisa - preminuo Za Fila - trajno o{te}enje pankreasa Za Sju - trajno o{te}enje krvnih sudova Za Dèri - trajna psihoza i o{te}enje krvnih sudova ...i tako dalje. In memoriam. To su bili moji drugovi; boljih nema. Oni ostaju u mom se}anju, a neprijatelju nikad ne}e biti opro{teno. 'Neprijatelj' je bila njihova gre{ka {to su se igrali. Dopustite im da se ponovo igraju, na neki drugi na~in, i dopustite im da budu sre}ni.

filip k. dik - tamno skeniranje

Documents