filip k. dik - kako izgraditi univerzum koji se neće raspasti dva dana kasnije

8/3/2019 filip k. dik - kako izgraditi univerzum koji se nee raspasti dva dana kasnije

1/16

KAKO IZGRADITI UNIVERZUM KOJI SE

NEE RASPASTI DVA DANA KASNIJEFilip K. Dik, 1978.

Prevod: Jelena

Objavljeno na:http://izagranice.blogspot.com/2011/02/fkd-ili-kakve-to-ovce-u-stvari-

sanjaju.html
http://izagranice.blogspot.com/2011/02/fkd-ili-kakve-to-ovce-u-stvari-sanjaju.htmlhttp://izagranice.blogspot.com/2011/02/fkd-ili-kakve-to-ovce-u-stvari-sanjaju.htmlhttp://izagranice.blogspot.com/2011/02/fkd-ili-kakve-to-ovce-u-stvari-sanjaju.htmlhttp://izagranice.blogspot.com/2011/02/fkd-ili-kakve-to-ovce-u-stvari-sanjaju.htmlhttp://izagranice.blogspot.com/2011/02/fkd-ili-kakve-to-ovce-u-stvari-sanjaju.htmlhttp://izagranice.blogspot.com/2011/02/fkd-ili-kakve-to-ovce-u-stvari-sanjaju.html


2/16

2

Prvo, pre nego to ponem a Vas zamaram uobiajenim stvarima, koje pisci naune fantastikekau u govorima, opustite a Vam prenesem slubene pozdrave iz Diznilenda. Ja sebesmatram portparolom Diznilenda, jer ivim samo nekoliko milja udaljen od njega i - ukoliko tonije dovoljno -jenom sam imao ast a tamo buem intervjuisan za Paris TV.

Nekoliko nedelja posle tog intervjua sam, istinski bolestan, bio prikovan za krevet. Mislim da jeto prouzrokovala vrteda oljica za kafu. Elizabet Antebi, proucent tog filma, je elela a sevrtim u jenoj o ogromnih oljica za kafu ok iskutujem o usponu faizma sa NormanomSpinradom, jednim mojim starim prijateljem, koji pie olinu naunu fantastiku. iskutovalismo i o watergate-u, ali smo to radili na palubi gusarskog broda kapetana Kuke. Mala deca, koja

su nosila kape Miki Mausa one crne kape sa uima su pritravala i skakala na nas, ok sekamera okretala, a Elizabet postavljala neoekivana pitanja. Norman i ja, preokupiranizbacivanjem male dece, smo tog dana rekli neke izuzetno glupe stvari. Meutim, anas elim aprihvatim punu ogovornost za ono to du Vam redi, jer niko o Vas ne nosi kapu Miki Mausa,

niti pokuava a se popne na mene, uveren a sam deo bitke na palubi gusarskog broda.

ao mi je to to moram redi, ali pisci naune fantastike u stvari ne znaju nita. Ne moemo agovorimo o nauci, jer je nae znanje ogranieno i neslubeno, a naa je fikcija obino uasna.Pre nekoliko godina nijedan kole ili univerzitet ne bi ni pomislio da nekoga od nas pozove dagovori. Milostivo smo bili ogranieni na nekoliko asopisa ute tampe, ne impresionirajudinikoga. Tih dana bi mi prijatelji rekli: Ali a li pie netoozbiljno? misledi, a li pie bilo taosim naune fantastike? eznuli smo a buemo prihvadeni. ueli smo a buemoprimedeni. I taa, ojenom, akaemski svet nas je pozvao a orimo govor i a se pojavimona panelima i odmah smo napravili idiote od sebe. Problem je jedn ostavno taj: ta pisacnaune fantastike zna o bilo emu? Na kom polju je on autoritet?

To me podseda na naslov,koji se pojavio u kalifornijskim novinama upravo pre nego to sampoleteo ovamo. NAUNICI TVRE A SE NE MOE POSTIDI A MI IZGLEA KAO L JUSKO BIDE.To je bio savezno finansiran program istraivanja, pretpostavljam. Neko u tom svetu je autoritetza temu a li mievi mogu a obuju dvobojne cipele, polucilinar, prugastu koulju i pantalone iprou kao ljui.

akle, redi du Vam ta ja smatram vanim. Ne mogu tvriti a sam autoritet u bilo emu, alimogu iskreno redi a me oreene teme apsolutno fasciniraju i a piem o njima sve vreme.Osnovni premet, koji me fascinira, je: ta je realnost? i ta ini autentino ljusko bide?

Preko dvadeset sedam godina, tokom kojih sam objavljivao romane i prie, uvek iznova sam se

vradao istraivanju ta va meusobno povezana premeta. Smatram ih vanim temama. tasmo mi? taje to, to nas okruuje, to nazivamo ne-ja, empirijski ili fenomenoloki svet?

Godine 1951. kada sam objavio svoju prvu priu, nisam imao ieju a se takva temeljna pitanjamogu postaviti na polju naune fantastike. Poeo sam a tragam za njima nesvesno. Moja prvapria je bila o psu, koji je umislio a ubretari, koji su dolazili petkom ujutru, kradu vrednuhranu, koju je poroica briljivo pohranila u sigurnom, metalnom kontejneru. Svakoga ana,


3/16

3

lanovi poroice bi iznosili papirne akove sa obrom, zrelom hranom, sputali ih u metalnikontejner, vrsto zatvarali poklopac i kada bi kontejner bio pun, te uasne kreature bi sveukrale.

Najza, u prii, pas poinje a zamilja a de ubretari pojesti i ljue u kudi, kao to su krali

njihovu hranu. Naravno, pas u tome nije bio u pravu. Svi znamo a ubretari ne jeu lju e. Ipak,njegova ekstrapolacija je u sutini bila logina na osnovu raspoloivih poataka. Pria jegovorila o pravom psu i imao sam obiaj a ga posmatram i pokuavam a uem u njegovuglavu i zamislim kako vii svet. Pas sigurno, zakljuio sam, vidi svet sasvim rugaije nego ja ilibilo kojiovek. I taa sam poeo a razmiljam, moa svako ljusko bide ivi u jeinstvenomsvetu, privatnom svetu, svetu razliitom o onih, koje naseljavaju i oivljavaju rugi ljui. I tome je navelo da se zapitam da li se realnost razlikuje o osobe o osobe, a li moemo govoritio realnosti u jenini ili bi trebalo a govorimo o mnotvu realnosti? I ukoliko postoji vierealnosti, a li su neke vie realne nego ruge? ta je sa svetom izofreniara? Moa je on

realan koliko i na svet. Moa ne bi trebalo a kaemo a smo mi u oiru sa realnodu, a onnije, ved bi umesto toga trebalo a kaemo, njegova realnost se toliko razlikuje o nae a nam

je on ne moe objasniti, a mi mu ne moemo objasniti nau realnost. Problem je u tome, da akose subjektivni svetovi suvie razlikuju, taa olazi o prekia u komunikaciji ... a to jeste pravabolest.

Jenom sam napisao priu o oveku, koji je bio povreen i oveen u bolnicu. Kaa su pokualia ga operiu, otkrili su daje anroi, a ne ovek, a da on to sam nije znao. Morali su da podelevesti sa njim. Gotovo u jednom trenu g. Garson Pul je otkrio da se njegova realnost sastoji od

izbuene trake, koja prolazi o jenog kalema o rugog u njegovim gruima. Fasciniran, poeo je da ispunjava neke od otvora i da pravi druge. Odjednom, njegov svet se promenio. Jato

pataka je proletelo kroz sobu kaa je izbuio ve nove rupe u traci. Najza je sasvim isekao

traku, posle ega je svet nestao. Meutim, on je nestao i za ruge likove u prii ... to nemasmisla, ako malo razmislite o tome. Osim ako ti likovi nisu bili tvorevina njegove mate saizbuene trake. to pretpostavljam a su bili.

Uvek sam se naao a du, piudi romane i prie, koje se bave pitanjem ta je realnost?, jednom odi o ogovora. To je bila naa i mojih italaca. Goine su prole, napisao sam prekotrieset romana i preko stotnu pria, a i alje nisam mogao a shvatim ta je to realnost.Jenog ana me je jena stuentkinja u Kanai zamolila a joj efini em realnost za rad koji jepisala za as filozofije. elela je ogovor u jenoj reenici. Razmislio sam o tome i konanorekao: Realnost je ono, to ne nestane kaa prestanete a verujete u njega. To je sve to sam

uspeo a izvuem. To je bilo 1972. Od tada nisam uspeo da efiniem realnost lucinije.

Meutim, problem nije samo intelektualna igra, ved je realan, jer anas ivimo u rutvu, ukome mediji, vlade, velike korporacije, religiozne grupe, politike grupe proizvoe lanerealnosti i postoji elektronski hardware, putem koga se ti pseudo-svetovi alju direktno uglave italaca, glealaca, slualaca. Poneka, ok posmatram svoju jeanaestogoinju derkukako glea TV, pitam se ta ui. Razmislite o tome. Malo dete gleda TV program napravljen za


4/16

4

orasle. Polovina toga, to se kae i uini u TV rami ete je pogreno shvatilo. Moa je svepogreno shvatilo. A pitanje je, koliko je autentina informacija inae, ak i kaa bi je detepravilno shvatilo? Kakav je onos izmeu prosene TV komeije situacije i realnosti? ta je sa

emisijama o policajcima? Automobili izmiu kontroli, suaraju se i pale se. Policija je uvek obrai uvek pobeuje. Nemojte ignorisati poentu: policija uvek pobeuje. Kakva je to lekcija. Ne

treba da se borite protiv autoriteta, a ako to uinite, izgubidete. Poruka je ove: budite pasivni. Isaraujte. Ukoliko vam oficir Bareta zatrai informacije, ajte mu ih, jer oficir Bareta je dobarovek i moe mu se verovati. On vas voli i vi bi trebalo da volite njega.

U svojim tekstovima postavljam pitanje, ta je realno? Jer smo neprestano bombardovanipseudo-realnostima, koje su proizveli veoma sofisticirani ljui, koristedi veoma sofisticiraneinstrumente. Ne gajim sumnju u njihove motive; sumnjam u njihovu mod. Oni je imaju mnogo. Ito je zapanjujudamod: mod a se kreiraju itavi univerzumi, univerzumi uma. Trebalo bi to aznam. Ja inim istu stvar. Moj posao je a kreir am univerzume, kao osnove za romane. I trebaa ih izgraim na takav nain a se ne raspanu va ana kasnije. Ili je to barem ono, emu senaaju moji urenici. Meutim, oadu Vam tajnu: voleo bih a izgraim univerzum, koji de sesruiti. Voleo bih a viim kako se olepljuju i voleo bih a viim likove u romanu kako izlaze na

kraj sa tim. Imam tajnu ljubav prema haosu. Trebalo bi a ga bue vie. Ne verujte i mrtavsam ozbiljan kaa ovo kaem nemojte pretpostavljati da su red i stabilnost uvek dobri, urutvu ili u univerzumu. Staro, okotalo mora napraviti prostor za novi ivot i za roenje novihstvari. Pre nego to nove stvari mogu a buu roene, stare moraju a nestanu. To je opasnoshvatanje, jer nam govori da moramo napustiti mnogo toga to nam je blisko. A to boli. Ali to jeeo scenarija ivota. Ako nismo u stanju a psiholoki prihvatimo promenu, poinjemo aumiremo iznutra. Ono o emu govorim je a objekti, obiaji, navike i nain ivota moraju aieznu, a bi autentino bide moglo a ivi.

Naravno,jabih to rekao, jer ivim u blizini iznilena, ge stalno uvoe nove vonje i ukiaju one stare. Diznilend je organizam koji evolvira. Pre nekoliko godina su imali Linkolnov

simulakrum, koji je kao i Linkoln sam bio samo privremeni oblik, ija se materija i energijarazvijala i zatim gubila. Isto vai i za svakoga o nas.

Grki filozof iz presokratovskog perioda, Parmenid, je mislio da su jedine stvari, koje su realne,stvari koje se nikada ne menjaju ... a grki filozof iz presokratovskog perioda, Heraklit,je uio ase sve menja. Ako uporeite ova va poglea, obijate ovaj rezultat: nita ni je realno. Ima ifascinantni sleedi korak u toj liniji razmiljanja: Parmeni nije mogao a postoji, jer je ostario i

umro i nestao, tako, prema njegovoj sopstvenoj filozofiji, nije ni postojao. A Heraklit je mogao

imati pravo da ne zaboravimo to. Ako je Heraklit imao pravo, tada Parmenid jeste postojao, aona je on moa, prema Heraklitovoj filozofiji, imao pravo, jer je ispunio kriterijume premakojima je Heraklit procenio stvari kao realne.

Nudim ovo jenostavno a bih pokazao a im ponete a se pitate ta je ultimativno realno,poinjete a govorite gluposti. Zenon je okazao a je kretanje nemogude (u stvari, samo jeumiljao a je to okazao; neostajalo mu je ono, to se tehniki naziva teorija limita). Dejvid


5/16

5

Hjum, najvedi skeptik meu njima, je jednom spomenuo da su posle sastanka skeptika,okupljenih da potvrde skepticizam kao filozofiju, svi lanovi skupa ipak raije izali kroz vratanego kroz prozor. Vidim Hjumovu poentu. Sve je to bila samo pria. Ozbiljni filozofi nisu uzimaliza ozbiljno to to su govorili.

Ali ja smatram a je pitanje efinicije ta je realno ozbiljan premet, ak premet o vitalnogznaaja. A nege u tome je i rugi premet, efinicija autentinog ljuskog bida. Jerbombardovanje pseudo-realnostima poinje veoma brzo a proizvoi neautentine ljue, laneljude isto toliko lane, kao i poaci, koji ih pritiskaju sa svih strana. Moja va premeta suzaista jean premet; oni se ujeinjuju u toj taki. Lane realnosti de kreirati lane ljue. Ili, laniljui degenerisati lane realnosti i proati ih rugim ljuima, pretvarajudi ih moa u falsifikatesamih sebe. Tako, upetljali smo se sa lanim ljuima, koji izmiljaju vetake realnosti i preajuih rugim lanim ljuima. To je samo jena velika verzija iznilena. Moete imati piratski broili Linkolnov simulakrum ili Mr. Toad's Wild Ridemoete ih imati sve, ali nijedan nije istinit.U svom pisanju sam se toliko bavio falsifikatima, a sam konano oao o falsifikata falsifikata.Na primer, u Diznilendu postoje ptice, koje rae na elektrine motore i proizvoe gakanje ireku, kaa proete kraj njih. Pretpostavimo a se jene nodi uunjamo u park sa pravimpticama i njima zamenimo vetake. Zamislite uas koji bi ispunio zvaninike iznilena kaa biotkrili tu surovu povalu. Prave ptice! A moa jenog ana i pravi nilski konji i lavovi. Uas!Park, koji zle sile veto preobraavaju iz nerealnog u realno. Na primer, zamislite M eterhornpretvoren u pravu planinu pokrivenu snegom? ta ako je to itavo mesto, milodu Boije sile ilimudrosti, promenjeno, u trenutku, za treptaj oka, u neto nepokvarljivo? Morali bi da zatvore.U Platonovom TimejuBog nije stvorio Univerzum, kao hridanski Bog; on ga je jenog ana

jenostavno pronaao. On je u stanju potpunog haosa. Bog se daje na posao da transformiehaos u red. Ta ideja me se dojmila i adaptirao sam je tako da odgovara mojim sopstvenim

intelektualnim potrebama: ta ako je na Univerzum zapoeo kao ne ba sasvim realan, kao

neka vrsta iluzije, kako to ui hinuistika religija, i Bog ga iz ljubavi i ljubaznosti prema namapolako i tajno menja u neto realno?

Ne bismo bili svesni te transformacije, jer na prvom mestu nismo svesni a je na svet iluzija.Tehniki, to je gnostika ieja. Gnosticizam je religija, koja obuhvata juaizam, hridanstvo ipaganstvo tokom nekoliko vekova. Optuen sam za zastupanje gnostikih ieja. U neko rugo

vreme bih bio i spaljen. Ali neke od njihovih ideja su me zaintrigirale. Jednom prilikom, dok sam

prouavao gnosticizam u Britanici, naiao sam na spominjanje gnostikog koeksa po imenomBog i aspekti njegovog nepostojeeg Univerzuma, ieja, koja me je nagnala na bespomodan

smeh. Kakva vrsta osobe bi pisala o neemu, za ta zna a ne postoji i kako neto to ne postoji

moe imati aspekte? Ali sam taa shvatio da ja o tom premetu piem preko vaeset petgoina. Pretpostavljam a ima mnogo sloboe u tome a se pie o premetu koji ne postoji.Jean prijatelj je jenom objavio knjigu po naslovom Zmije Havaja. Brojne biblioteke su mupisale, naruujudi primerke. No, nema zmija na Havajima. Sve stranice knjige su bile prazne.

Naravno, u naunoj fantastici nema pretvaranja a su opisani svetovi realni. Zato je i zovemofikcija. italac je unapre opomenut a ne veruje u ono o emu ita. Na isti nain, posetioci


6/16

6

iznilena razumeju a g. Toa u stvari ne postoji i a su pirati pokretani motorima i pomodnimmehanizmima, relejima i elektrinim kolima. Tako a nema nikakve obmane .

A opet, neobina je stvar a je na neki nain, na neki neobini nain, mnogo toga, to seobjavljuje po naslovom nauna fantastika, tano. Ne mora biti bukvalno tano, naravno. Nije

zaista izvrena invazija o strane stvorenja iz rugog zvezanog sistema, kao to je opisano uBliskim susretima trede vrste. Namera producenata tog filma nije bila da u to poverujemo. Ilijeste?

I jo vanije. Ako to i nisu nameravali a kau, a li to ipak jeste istina. O tome je u stvari re ne, da li autor ili producenti veruju u to, ved da li je istinit? Jer, u potrazi za obrom graomautori naune fantastike ili proucenti ili pisci scenarija mogu sasvim sluajno naidi na istinu ito tek kasnije shvatiti.

Osnovna alatka manipulacije realnodu je manipulacija reima. Ukoliko moete a kontrolieteznaenje rei, modi dete a kontroliete ljue, koji moraju a koriste te rei. or Orvel je topredstavio u svom romanu 1984.. Meutim, rugi nain a kontroliete um ljui je akontroliete njihovu percepciju. Ukoliko postignete a vie svet na isti nain kao i vi, oni de irazmiljati kao i vi. Razumevanje proistie iz percepcije. Kako moete postidi a vie realnost

onako kako je vi vidite? Najzad, to je samo jedna od mnogih realnosti. Slike su osnovni gradivni

element: images. Zbog toga je mod TV-a a utie na mlae umove tako zapanjujude ogromna.Rei i slike su sinhronizovani. Postoji mogudnost potpune kontrole glealaca, pogotovo mlaihgledalaca. Gledanje TV-a je neka vrsta uenja u snu. EKG osobe, koja glea TV, pokazuje amozak posle otprilike pola sata zakljuuje a se nita ne eava i prelazi u hipnotiko,polusvesno stanje, emitujudi alfa talase. Zbog toga je tako malo pokreta oima. Uz to, vedinainformacija je grafika i olaze u esnu hemisferu mozga pre nego u levu, ge je smetena svest

pojedinca. Nedavni eksperimenti ukazuju da se vedina toga, to gleamo na TV-u, usvaja naposvesnom nivou. Mi samo umiljamo a svesno viimo ta je tamo. Mnotvo informacijaizmie naoj panji; bukvalno, posle nekoliko sati gleanja TV -a mi ne znamo ta smo vieli.Nae sedanje je krivotvoreno, kao sedanje u snovima; praznine se naknano popunjavaju. Ifalsifikuju. Nesvesno smo uestvovali u kreiranju lane realnosti, a zatim smo je preusretljivopripojili sebi. Mi smo u dosluhu sa svojom propadu. U po svoj prilici to nije namerno. U stvari toje deo problema.

I i to kaem kao profesionalni pisac fikcije proucenti, scenaristi i reiseri, koji kreiraju te

video-auio svetove ne znaju koliko njihovog saraja je tano. rugim reima, oni su rtve

sopstvenog proizvoa, zajeno sa nama. Govoredi u svoje ime, ne znam koliko je o mogpisanja istinito, ili kojielovi mog pisanja si istiniti (ukoliko neki uopte jesu). To je potencijalnosmrtonosna situacija. Imamo fikciju, koja oponaa istinu i istinu, koja oponaa fikciju. Imamoopasno preklapanje. U stvari to je eo problema. Ne moete zakonom obavezati autora atano navee svoj proizvo, kao to je to mogude ko puinga, iji su sastojci naveeni naetiketi. ... ne moete ga primorati a izjavi koji eo je taan, a koji ne, ako on to sam ne zna.


7/16

7

Zastraujude je iskustvo, napisati neto u romanu, verujudi a je to ista fikcija, i m nogo kasnijemoa godinama kasnije saznati da to jeste istina. eleo bih a Vam am jean primer. To jeneto to ja ne razumem. Moa dete Vi modi a postavite neku teoriju. Ja ne mogu.

Goine 1970. napisao sam roman po nazivom Tecite suze moje, ree policajac ( Flow My

Tears, the Policeman Said). Jedan od likova je devetnaestogoinja evojka po imenu Keti. Njenmu se zove ek. ini se a Keti ima kriminalnu pozadinu, ali kasnije, kako ulazimo dublje uroman, otkrivamo da ona u stvari radi za policiju. Ima vezu sa policijskim inspektorom. Lik je

ista fikcija. Ili sam barem ja mislio a jeste.

U svakom sluaju, za Boid 1970. upoznao sam devojku po imenu Keti to je bilo poto samzavrio roman. Imala je devetnaest godina. Njen momak se zvao ek. Ubrzo sam saznao a jeKeti iler roge. Proveo sam mesece pokuavajudi a je nateram a prestane sa dilovanjemroge; opominjao sam je a bi mogla biti uhvadena. Ona, jene veeri, ok smo ulazili zajednou restoran, Keti se zaustavila i rekla: "Ne mogu a uem." U restoranu je seeo policajac, kogasam poznavao. Moram a ti kaem istinu, rekla je Keti. Imam vezu sa njim.

Naravno, to su neobine koinciencije. Moa poseujem sposobnost prekognicije. Ali misterijapostaje jo neobinija; sleedi stepen me je potpuno pomeo. To je bilo pre etiri goine.

Godine 1974. roman je tampan u izanju Doubleday. Jednog dana sam razgovarao sa svojimsvetenikom ja sam pripadnik episkopske crkve i uzgre sam mu spomenuo vanu scenupred kraj romana, u kojoj lik Feliks Bekman srede crnog stranca na benzinskoj stanici i onizapoinju razgovor. Kako sam mu sve etaljnije opisivao scenu, moj svetenik je postajao sveuznemireniji. Najzad je rekao: "To je scena iz Dela apostolskih, iz Biblije! U Delima se osoba, koja

srede crnog oveka na putu, zove FilipVae ime." Otac Raje bio tako uznemiren slinodu daak nije mogao a locira scenu u Bibliji. "Proitajte ela," pouio me je. "I sloidete s e sa

mnom. Isto je do u detalje."

Otiao sam kudi i proitao scenu iz ela. a, otac Ra je bio u pravu; scena iz mog romana je bilaoigleno prepriavanje scene iz ela a ja nikaa nisamitao ela, moram a priznam. I opet,zagonetka se jo proubila. U elima, visoki rimski oficir, koji je uhapsio i ispitivao Sv. Pavla, sezove Feliks isto ime kao i moj lik. A moj lik Feliks Bekman je visoki policijski oficir; u stvari, umom romanu on ima isti poloaj kao i Feliks u elima apostolskim: konani autoritet. U momromanu se vodi razgovor, koji veoma poseda na razgovor izmeu Feliksa i Pavla.

Oluio sam a potraim i ruge slinosti. Glavni lik u mom romanu se zove Jason. Dobio sam

saraj i itao ga a viim a li se neko po imenu Jason pojavljuje bilo ge u Bibliji. Nisammogao a se setim nijenog. akle, ovek po imenu Jason se pojavljuje samo jenom u Bibliji.To je u knjizi o Delima. I da bih se dalje muio koinciencijama, u mom romanu Jason bei ovlasti i sakriva se u kudi te osobe, a u elima ovek po imenu Jason prua utoite beguncu ovlasti potpuna inverzija situacije u mom romanu, kao da se misteriozni Duh, odgovoran zasve, zabavljao itavom tom stvari.


8/16

8

Feliks, Jason i susret na putu sa crnim ovekom, koji je potpuni stranac. U elima, uenik Filipkrsti crnog oveka, koji taa raostan olazi. U mom romanu, Feliks Bekman se obrada crnomoveku za emocionalnu porku, jer je Feliksova sestra umrla i on se psiholoki raspaa. Crniovek je ao postrek njegovom uhu i maa Bekman nije otiao, raujudi se, ipak su njegovesuze prestale a teku. On je leteo kudi, plaudi zbog smrti svoje sestre i morao je da doe o

nekoga, makar i potpunog stranca. To je susret izmeu va stranca na putu koji menja ivot jednog od njih i u mom romanu i u elima. I konana oskoica misterioznog uha na elu:ime Feliks je latinska re za sredu. to nisam znao kaa sam pisao svoj roman.

Briljivo prouavanje mog romana pokazuje a sam iz razloga, koji ak ne mogu ni poeti aobjanjavam, uspeo a prepriam nekoliko osnovnih ogaaja iz jenog oreenog ela Biblije iak upotrebio i prava imena. Kako bi se to moglo objasniti? Sve to sam otkrio pre e tiri godine.Pre etiri goine sam pokuao a izaem sa teorijom, koja bi to objasnila, ali nisam. Sumnjama du to ikaa biti u stanju.

Ali misterija se nije zavravala tamo ge sam zamiljao. Pre va meseca sam kasno uveeproetao o potanskog sanueta a bih poslao pismo i takoe, a bih uivao u pogleu na

crkvu Svetog Josifa, koja se nalazi naspram zgrae u kojoj je moj stan. Primetio sam oveka, kojise sumnjivo muvao oko jednih parkiranih kola. Izgledao je kao da namerava da ukrade kola ili

moa neto iz njih; kaa sam se vratio o potanskog sanueta, ovek se sakrivao iza rveta.Na jean impuls sam mu priao i upitao: a li neto nije u reu?

"Nestalo mi je benzina," odgovorio je. "I nemam novca."

Neverovatno, jer to nikada ranije nisam uradio, izvaio sam svoj novanik, izvaio sav novac iznjega i pruio mu ga. Rukovao se sa mnom i upitao ge ivim, a bi kasnije mogao a mi vrati

novac. Vratio sam se u svoj stan i taa shvatio a mu novac nede nita znaiti, jer u blizini nemabenzinske stanice. Tako sam se vratio do svojih kola i zajedno smo se u mojim kolima odvezli do

benzinske pumpe. Odjednom sam shvatio da je to bila scena iz mog romana romana, pisanogosam godina ranije. Benzinska pumpa je bila upravo onakva, kakvu sam je zamislio svojim

unutranjim okom kaa sam pisao scenu bljetavo belo svetlo, ranik na pumpi i onda samvieo ono to nisam uoio ranije. Stranac, kome sam pomogao, je bio crn.

Odvezli smo se nazad do njegovih kola sa benzinom, rukovali se i ja sam se tada vratio u svoj

stan. Nikaa ga vie nisam vieo. Nije mogao a mi vrati novac, jer mu nisam rekao koji je o

mnogih stanova u zgradi moj, niti kako se zovem. Bio sam uasno potresen tim iskustvom.

Bukvalno sam proiveo scenu sasvim onako, kako se ona javlja u mom romanu. Proiveo samneku vrstu replike scene iz Dela, u kojima Filip srede crnog oveka na putu.

Kako bi se to sve moglo objasniti?

Ogovor, o koga sam ja oao, ne mora biti taan, ali to je jeini ogovor koji imam. To imaveze sa vremenom. Moja teorija je: na jean oreeni, vaan nain, vreme nije realno. Ili moa


9/16

9

jeste realno, ali ne na nain na koji oivljavamo a jeste, ili zami ljamo da jeste. Imao samakutnu, ogromnu sigurnost (i jo uvek je imam) da, uprkos svim promenama koje vidimo, uosnovi promenljivog sveta lei taj stalni, neviljivi, potporni preeo; i a je taj neviljivi,

potporni predeo onaj iz Biblije: konkretno, to je period neposredno posle smrti i uskrsnudaHrista; rugim reima, to je perio iz ela Apostolskih.

Parmenid bi bio ponosan na mene. Zagledao sam se u stalno promenljivi svet i proglasio da

ispo njega lei veno, nepromenljivo, apsolutno realno. Ali kako se ono ostvarilo? Ako jerealno vreme oko 50 god.n.e, zato mi ona viimo 1978.god.n.e? I ako stvarno ivimo urimskoj imperiji, nege u Siriji, zato ona viimo Sjeinjene rave?

Tokom srednjeg veka je nastala neobina teorija, koju bih saa eleo a Vam prestavim, bezobzira na njenu vrednost. Po toj teoriji je avo, zli Satan majmun Boga. On kreira lanesvetove, imitaciju Boije autentine kreacije i ona ih pomede umesto te autentine kreacije.a li ta neobina teorija objanjava moje iskustvo? Treba li a poverujemo a s mo izigrani(oclue), a smo prevareni, a nije 1978. ved 50 n.e. ... i a je Satana ispleo svojufalsifikovanu realnost a uniti nau veru u povratak Hrista?

Mogu a zamislim kako bi izglealo a me ispita psihijatar. Psihijatar pita: Koja je goina? A jaogovaram: 50 go.n.e. Psihijatar trepne i ona upita: A ge ste Vi? a ja ogovaram: UJueji. Ge je sa to? pita psihijatar. To je eo Rimskog carstva., kaem kao ogovor. a liznate ko je presenik?, pitao bi psihijatar, a ja bih ogovorio: Prokurator Feliks. (MarkoAntonije Feliks bio je rimski prokurator Judeje o 52. o 58.prim.prev.). Potpuno ste sigurni uto?, pitao bi psihijatar, ajudi istovremeno kriom znak vojici veoma krupnih psihijatrijskihpomodnika. a, ponovio bih, osim ako Feliks nije siao sa vlasti, te ga je nasleio prokuratorFeskus. Vidite, Feliks je Svetog Pavla smatrao Ko Vam je to rekao? prekinuo bi me

psihijatar iznerviran i ja bih ogovorio: Sveti uh. I posle toga bih bio u sobi obloenojgumom, zuredi napolje i znajudi tano kako sam tamo ospeo.

U tom razgovoru bi u jenom smislu sve bilo istinito, u rugom, oigleno netano. Ja perfektnoznam a je goina 1978. i a je presenik imi Karter i a ivim u Santa Ani, u Kaliforniji, uSjeinjenim ravama. ak znam i kako a o svog stana stignem o iznilena, injenica, kojuse ini a ne mogu a previim. A u oba Svetog Pavla sigurno nije postojao nikakav iznilen.Tako, ako primoran sebe a buem racionalan i logian, i sve te ostale dobre stvari, moram dapriznam da postojanje Diznilenda (za koji znam da jeste realan) okazuje a ne ivimo u Jueji u

50. god.n.e. Ieja o Svetom Pavlu kako se vrti u ogromnim oljicama za aj ok sastavlja Prvu

poslanicu Korindanima, a Paris TV ga snima telefotografskim soivima - to jenostavno ne moebiti. Sveti Pavle se nikaa ne bi pribliio iznilenu. Samo eca, turisti i visoki sovjetski oficiri uposeti odlaze u Diznilend. Sveci to ne rade.

Ali biblijski materijal je nekako uhvatio moju posvest i uvukao se u moj roman i isto tako tano,iz nekog razloga sam u 1978. oiveo scenu, koju sam opisao 1970. Ono to hodu a kaem jesleede: Postoji okaz u barem jenom mom romanu a jena ruga realnost, nepromenljiva,


10/16

10

upravo kao to su Parmeni i Platon pretpostavili, lei u osnovi viljivog fenomenolokog svetapromena i nekako, na neki nain, moa na nae iznenaenje, mi moemo proreti o nje. Ilipre, misteriozni uh nas moe ovesti u oir sa njom, ukoliko eli a viimo taj rugi,

nepromenljivi krajolik. Vreme prolazi, hiljade godina prolaze, ali u istom trenutku, u kome

viimo ovaj savremeni svet, antiki svet, svet Biblije, je skriven ispo njega, i alje tamo, i alje

realan. Veno.

a stavim sve na kocku i a Vam ispriam ostatak ove neobine prie? Uinidu to, kaa sam vedstigao ove. Moj roman Tecite suze moje, ree policajac je objavljen u februaru 1974. uizavakoj kudi oubleay. ve neelje poto je objavljen, izvaena su mi va umljaka ponatrijum pentatolom. Kasnije toga ana nastupili su intenzivni bolovi. Moja ena je telefoniralaoralnom hirurgu, a on je telefonom pozvao apoteku. Pola sata kasnije neko je pokucao na vrata:

kurir iz apoteke sa lekom protiv bolova. Iako sam krvario i bio bolestan i slab, osetio sam

potrebu a sam otvorim vrata. Naao sam se licem u lice sa mlaom enom koja je nosilazlatnu ogrlicu, u ijem je sreitu sjajila zlatna riba; Zaboravio sam bol, zaboravio sam lek,zaboravio sam zato je evojka tu. Samo sam zurio u znak ribe.

"ta to znai?" Upitao sam je.

evojka je rukom otakla svetlucavu zlatnu ribu i rekla: To je znak, koji su nosili rani hridani.Taa mi je pruila paket sa lekom.

U tom trenutku, ok sam zurio i svetlucavu zlatnu ribu i sluao njene rei, ojenom sa m iskusioono, za to sam kasnije saznao a se naziva anamneza grka re, koja oslovno znai gubitakzaborava(U Menonu Platonov Sokrat iznosi teoriju anamneze. Prema njoj, ua je besmrtnai nekada je boravila u carstvu ideja, gde je stekla istinsko znanje. ua se iznova reinkarnira;

znanje se zapravo ouvek nalazi u ui, ali svaki put kaa se ua ponovo reinkarnira u nekomtelu, ona zbog oka raanja izgubi sve svoje prethono znanje. Ono to mi nazivamo uenjem,zapravo je samo prisedanje (anamneza) onoga to je naa ua ved znala.Prim.prev.) Setio samko sam i gde sam. U jednom trenutku, za treptaj oka, sve mi se vratilo. Devojka je tajno bila

hridanka, kao i ja. iveli smo u strahu a nas ne otkriju Rimljani. Morali smo a komuniciramoifrovanim znacima. Upravo mi je to rekla i to je bila istina.

Za kratko vreme, koliko go a je teko to objasniti ili poverovati u to, vieo sam crne obriseomraenog Rima, nalik zatvoru. Ali, to je mnogo vanije, sedao sam se Isusa, koji je neavno

bio sa nama, privremeno otiao i koji de se veoma brzo vratiti. Moja emocija je bila raost.

Tajno smo se pripremali a Mu poelimo obroolicu. To nede biti ugo. A Rimljani nisu znali.To je bila naa velika tajna, nae raosno saznanje. Uprkos svemu, Hrist de se vratiti i naeushidenje i iekivanje su bili bezgranini.

Zar nije uno a se taj neobian ogaaj, to otkride izgubljenog sedanja, ogoio samo neeljuana posle objavljivanja Tecite suze moje? A Tecite suze moje je ona knjiga, koja sari kopiju ljui i ogaaja iz ela Apostolskih, koja je smetena u tano onaj trenutak u vremenu


11/16

11

omah posle Isusove smrti i uskrsnuda koga sam se uz pomod znaka zlatne ribe setio takojasno, kao a se upravo ogaa?

Da ste bili ja i da se to dogodilo Vama, siguran sam da ne biste bili u stanju da to jednostavno

ostavite po strani. Tragali biste za teorijom, koja bi to mogla objasniti. Tokom etiri goine

isprobavao sam jednu teoriju za drugom: cirkularno vreme, zamrznuto vreme, bezvremenovreme, koje se naziva svetim nasuprot svetovnom vremenu ... Ne mogu a nabrojim sveteorije, koje sam isprobao. Zaista mora postojati misteriozni Sveti Duh, koji ima preciznu i

intimnu vezu sa Hristom, koji poiva u ljuskim umovima, voi ih i informie i ak se is poljavakroz ljue, ak i ako oni toga nisu svesni.

U knjizi Tecite suze moje, naza u 1970. oigrao se jean uan ogaaj, za koji sam taashvatio a nije obian, a nije eo regularnog spisateljskog procesa. Jene nodi sam imao san,

jean veoma iv san. I kada sam se probudio, zatekao sam sebe u kompulziji apsolutnojneophodnosti da prenesem taj tekst u roman, upravo onako kako sam ga sanjao. Da bihsasvim tano preneo san, morao sam a napiem jeanaest verzija okumenta, ok nisam bio

zadovoljan.

eleo bih saa a proitam citat iz romana, u njegovom konanom, objavljenom obliku. Viitea li Vas san poseda na neto.

Selo, mrko i suvo, u leto, ge je iveo kao ete. Jahao je konja, a sa leve strane mu se polakopribliavao ore konjanika. Jahai na konjima su bili mukarci u svetloj oedi, o kojih je svakabila ruge boje; svaki je nosio zailjen lem, koji je svetlucao na suncu. Sveani, ozbiljni vitezovisu proli kraj njega i ok su prolazili, uspeo je a razabere lice jenog o njih : drevno lice kao odmermera, uasno starog oveka sa namrekanim slapovima bele brae. Kakav je snaan nos

imao. Kako plemenite crte lica. Tako umoran, tako ozbiljan, toliko aleko o obinog oveka.Oigleno je bio kralj.

Feliks Bekman ih je pustio da prou; nije im nita rekao i oni mu se nisu obratili. Zajeno su sekretali ka kudi, iz koje je oao. ovek je zapeatio sebe u kudi, usamljen ovek, ejsonTaverner, u tiini i tami, bez prozora, sa sopstvenim sebstvom o saa o venosti. Seenje,

samo postojanje, nepokretno. Feliks Bakman je nastavio dalje, napolje u otvoreno seosko

okruenje. I taa je iza sebe uo jean straan usamljeni krik. Ubili su Tavernera, koji je kriknuo,vievi kako ulaze, osetivi ih u senama oko sebe, znajudi ta nameravaju da urade sa njim.

U sebi Feliks Bakman oseti apsolutnu i potpunu pustoi tugu. Ali u snu on nije iao naza, niti seosvrtao. NIje bilo niega to bi moglo a se uini. Niko nije mogao a zaustavi poteru zaovekom u arenom oelu; njima nikako nije moglo biti reeno ne. U svakom sluaju, bilo jegotovo. Taverner je bio mrtav.

Ovaj oeljak Vam verovatno ne sugerie nikakvu oreenu stvar, osim potere zakona zaovekom, koji je ili kriv ili se smatrao krivim. Nije jasno a li je Taverner zaista poi nio neki


12/16

12

zloin ili je samo verovao a je poinio zloin. Ja sam imao utisak a je kriv, ali bila je trageijaa je morao a bue ubijen, uasno tuna trageija. U romanu, taj san navee Feliks Bekmanaa pone a plae i a kasnije potrai crnog oveka na benzinskoj stanici, otvorenoj itave nodi.Mesecima nakon objavljivanja romana pronaao sam eo u Bibliji, na koju taj san ukazuje.

Gleah okle se postavie prijestoli i starac sjee, na kom bjee ojelo bjelo kao snijeg i kosana glavi kao istavuna, prijesto mu bjee kao plamen ognjeni, tokovi mu kao oganj razgorio.Rijeka ognjena izlazae i teijae ospre njega. Tisude i tisude sluae mu i eset tisuda po esettisuda stajahu re njim. Su sjee i knjiga se otvorie. (Danijel , 7:9).

Sedokosi starac se ponovo javlja u Otkorvenju (1:13):

I vieh, usre seam svijednjaka kao sina oveijega, obuena u ugaku haljinu i opasana poprsima pojasom zlatnijem. A glava njegova bjee bijela kao bijela vuna, kao snijeg; oi njegovekao plamen ognjeni. I noge njegove kao me ka se rastopi u pedi; i glas njegov kao buka voamnogijeh.

Otkrovenje 1:17:

I kaa ga vijeh, paoh k nogama njegovim kao mrtav. I metnu esnicu svoju na me govoredimi: ne boj se, ja sam prvi i poslednji, jer bejah mrtav i evo me iv, i vjek i vjeka amen. Napiiakle to si viio i to je i to de biti po tom.

I, kao i Jovan na Patmosu, verno sam zapisao ono to sam vieo i uneo to u roman. A to je bilotano, iako u to vreme nisam znao na koga se misli ovim opisom:

... uspeo je a razabere lice jenog o njih: revno lice kao o mermera, uasno starog ovekasa namrekanim slapovima bele brae. Kakav je snaan nos imao. Kako plemenite crte lica. Tako

umoran, tako ozbiljan, toliko aleko o obinog oveka. Oigleno je bio kralj.

Zaista je bio kralj. To je sam Hrist, koji se vratio a izvri presuu. I to je ono, to on rai u momromanu: on izvrava presuu na ovekom zatvorenim u tami. ovek, zapeaden u tami, je

morao biti Princ Zla, sila mraka. Nazovite ga kako elite, njegovo vreme je olo. Bio je suen iosuen. Feliks Bekman je mogao a plae o tuge za njim, ali je znao a presua ne moe bitiosporena. I tako je nastavio a jae, ne okredudi se i ne gleajudi naza, uvi samo krik straha iporaza: krik unitenog zla.

Tako moj roman sari materijal iz rugih elova Biblije, kao i oeljke iz ela. eifrovan, on

kazuje sasvim rugaiju priu o one povrinske (u koju ove ne moramo a ulazimo.). Pravapria je jenostavno ova: povratak Hrista, saa kralja, ne vie sunja koji trpi. Suije, ne viertve nepravene osue. Sve je okrenuto. Kljuna poruka mog romana, a to nisam znao, je bilaopomena modnicima: Uskoro dete biti sueni i osueni. Na koga se to konkretno onosilo?akle, ne mogu to redi, ili raije, vie bih voleo a ne kaem. Nemam sigurno saznanje, samointuiciju. A to nije ovoljno a se nastavi, tako a du zarati svoje misli za sebe. Ali moete sebipostaviti pitanje, koji politiki ogaaj se oigrao izmeu februara 1974. i avgusta 19 74.


13/16

13

Zapitajte sebe ko je bio suen i osuen i pao nalik plamenoj zvezi u ruevine i sramotu.Najmodniji ovek na svetu. Osedam saaljenje prema njemu, kao to sam osedao i ok samsanjao san. Jani, jani ovek., rekao sam jenom svojoj eni, sa suzama u oima. Zatvoren utami, svirajudi klavir u nodi samom sebi, sam i uplaen, znajudi ta olazi. Zaboga, oprostimomu, konano. Ali ta je uinjeno njemu i svim njegovim ljuima svim presenikovim

ljudima, kako je navedeno - mora a bue uraeno. Ali to je prolo i trebalo bi ga ponovopustiti na nevno svetlo; nijeno bide, nijena osoba ne treba a bue zauvek zatoena umraku. To nije humano.

Upravo u vreme kaa je Vrhovni su presuio a Niksonove trake treba a buu vradenespecijalnom izvritelju, jeo sam u kineskom restoranu u Jorba Lindi, graidu u Kaliforniji, ge jeNikson iao u kolu gde je odrastao, radio u bakalnici, gde se nalazi park, nazvan po njemu i,naravno, Niksonova kuda, jenostavna ploa i sve to. U kolaidu subine obio sam sleeduproroanstvo:

ELA UINJENA U TAJNOSTINALAZE NAIN A BUU OTKRIVENA.

Poslao sam pismo u Belu kudu, napominjudi a je taj kineski restoran lociran manje o milje oNiksonove rone kude, i rekao: Mislim a je nainjena greka; sluajno sam obio kolaidsubine g. Niksona. a moj sluajno nije ko njega? Bela kuda nije ogovorila.

akle, kao to sam ranije spomenuo, autor ela, koje pretpostavlja fikciju, moe pisati istinu, aa to uopte ne zna. a citiram Ksenofana, jo jenog presokratovskog filozofa: ak i ako seogoi a ovek govori potpunu istinu, on sam to ne zna; sve stvari su uvijene u pojavnost.(Fragment 34). Heraklit je oao na to: "Priroa stvari je u navici a sebe prikriju. (Fragment

54). V. S. Gilbert, iz Gilbert and Sullivan, je izjavio: "Stvari su retko ono to se ine; obranomleko se preruava u krem. Poenta svega toga je a ne moemo verovati ulima, a verovatnoni razmiljanju a priori. Kaa je re o naim ulima, sluao sam a ljui, koji su bili slepi odroenja i kojima je iznenaa vraden vi, bivaju zapanjeni otkridem a premeti izgleaju svemanji i manji, kako se ualjavaju o njih. Logiki, ne postoji razlog za to. Naravno, mi toprihvatamo, jer smo navikli na to. Vidimo da se predmeti smanjuju, ali znamo da oni u stvari

ostaju iste veliine. Tako i proseno pragmatina osoba koristi oreenu koliinu sofisticiranogobacivanja onoga, to joj saoptavaju oi i ui.

Malo toga, to je Heraklit napisao, je preivelo, a ono to imamo, je neobino, ali Fragment 54

je lucian i vaan: "Skrivena struktura je gospoar viljive strukture. To znai a je Heraklitverovao a je pravi krajolik prekriven velom. Moa je sumnjao a ni vreme nije ba ono to seini, jer je u Fragmentu 52 rekao: "Vreme je zaigrano dete, koje igra dame; a detetovo jecarstvo." To je zbilja zagonetno. Al i on u fragmentu 18 takoe kae: "Ukoliko ovek to neoekuje, nede pronadi neoekivano; ono ne moe biti uhvadeno i nika kva staza ne vodi donjega." Edvard Hasi, u svom ubeniku o presokratovcima kae:


14/16


15/16

15

Ja sam Ubik. Ja postojim pre Univerzuma. Ja sam stvorio Sunca. Ja sam stvorio svetove. Kreirao

sam iva bida i mesta, koja ona naseljavaju; pomerio sam ih tamo, pomerio sam ih ovamo. Ili suge sam rekao, raili su to sam rekao. Ja sam re i moje se ime nikaa ne izgovara, ime kojeniko ne zna. Zovu me Ubik, ali to nije moje ime. Ja jesam. Ja du uvek biti.

Iz toga postaje oigleno ko i ta je Ubik; izriito se kae a je on re, to znai Logos. Unemakom prevou se nalazi najlepi lapsus tanog razumevanja, koji sam ikaa sreo; Nekanam je Bog u pomodi, ako je ovek, koji je prevoio moj roman, trebalo a urai prevo Novogzaveta sa koinegrkog (zajeniki grki ijalekt.prim.prev.) na nemaki. Sve je obro uraio oreenice, "Ja sam re." To ga je zaintrigiralo. ta li je autor time mislio? mora a se pitao,oigleno se ne susrevi ranije sa oktrinom o Logosu. Tako je ao najbolji mogudi prevo. Unemakom izanju, Apsolutni Entitet, koji je stvorio sunca, napravio svetove, kreirao iva bida imesta koja ona naseljavaju, kae o sebi:

Ja sam Robna marka.

a je prevoio Jovanovo jevanelje, pretpostavljam a bi ono glasilo:

U poetku bee Robna marka i Robna marka bee u Boga i Bog bee Robna marka.

Izglea a vam ja ne onosim samo pozrave iz iznilena, ved i o Mortimera Snera. Takva jesubina autora, koji se naa a u svoje pisanje ukljui teoloke teme. Robna marka, ona, beeu poetku u Boga. Sve je kroz nju postalo i bez Nje nita nije postalo to je postalo. Tako to iesa plemenitim ambicijama. Nadajmo se da Bog ima smisao za humor.

Ili bi moa trebalo a kaemo, naajmo se a Robna marka ima smisao za humor.

Kao to sam Vam rekao, u pisanju me pre svega okupiraju va pitanja: ta je realnost? i ta je autentino ljusko bide? Siguran sam a ste o saa mogli vieti a nisam u stanju aogovorim na prvo pitanje. Imam postojanu intuiciju, a je svet Biblije na neki nain oslovcerealan ali zakriljen predeo, koji se nikada ne menja, koji je sakriven o naeg poglea, ali koga jeipak mogude otkriti. To je sve o ega sam oao meavina mistinih iskustava, razmiljanja ivere. eleo bih a kaem neto o osobinama autentinog ljuskog bida; u toj potrazi sam obioprihvatljivije odgovore.

Autentino ljusko bide je ono, koje instinsktivno zna ta ne treba a rai i koje de se opirati a

to uini. Ono de obiti a to ini, ak i kaa to sa sobom povlaistrane posleice po njega i onekoje voli. To je za mene konana herojska crta obinih ljui; oni kau ne tiraninu i mirno snoseposledice svog otpora. Njihove smrti mogu biti male i gotovo uvek neprimetne, nezabeleene uistorijskim knjigama. Njihova se imena ne pamte, niti ta autentina ljuska bida oekuju a senjihova imena pamte. Posmatram njihovu autentinost na moa neobian nain: ne kroznjihovu spremnost a uine velika herojska ela, ved u njihovom tihom obijanju. U sutini, nemogu su poaliti a su ono to nisu.


16/16

16

Danas nas bombarduje mod falsifikovanih realnosti tih oajno napravljenih lanjaka, kojinikaa na proiru u srce ljuskog bida. Posmatram ecu, kako gleaju TV i prvo se uplaimemu ih ue, ali taa shvatam, a oni ne mogu biti upropateni ili uniteni. Oni gleaju, sluaju,taa shvataju i ona, ako je to potrebno, obijaju. Postoji neto enormno modno u eijoj

sposobnosti a se oupru prevari. ete ima najistije oko, najsigurniju ruku. Ti preproavci,promoteri uzalud apeluju na odanost tih ma lih ljui. Istina, kompanije za proizvonju itarica debiti u stanju a proaju ogromne koliine lanog oruka; proajni lanci hamburgera i hot ogade proati beskonaan broj lane brze hrane deci, ali duboko, srce je vrsto, neirnuto inezagaeno. Dete ananjice etektuje la bre nego najmuriji orasli pre ve ecenije. Kaaelim a znam ta je istinito, upitam svoju ecu. Oni mene ne pitaju; ja se njima obradam.

Jenog ana, ok se moj sin Kristofer, koji ima etiri goine, igrao ispre mene i s voje majke,nas voje oraslih smo poeli a iskutujemo o Isusu u sinoptikim Jevaneljima. Kristofer seojenom okrenuo prema nama i rekao: Ja sam ribar, ja lovim ribu. Igrao se metalnimpriveskom, koji mi je neko ranije dao i koji nikada nisam koristio ... i odjednom sam primetio da

privezak ima oblik ribe. uio sam se kakve su to misli nastale u ui malog eaka tamo ihnije uneo trgovac itarica ili proavac slatkia. Ja sam ribar. Ja lovim ribu. Kristofer je sa etiripronaao znak, koji ja nisam naao o etreset pete goine.

Vreme se ubrzava. I prema kakvom zavretku? Moa nam je to reeno pre ve hiljae goina.Ili to moa nije zaista bilo tako avno. Moa je bilo pre neelju ana, ili ak anas. Moa sevreme ne samo ubrzava; moa se pore toga i zavrava.

A ako je to tano, vonje u iznilenu nikaa nede biti ponovo iste. Jer, kaa se vreme zavri,ptice i nilski konji i lavovi i jeleni u iznilenu vie nede biti simulacija, ved po prvi put prave

ptice koje pevaju.

Hvala vam.

filip k. dik - kako izgraditi univerzum koji se neće raspasti dva dana kasnije

Documents