POZORI[NE NOVINE BROJ 145,146 MAJ,JUN 2007. GODINA XV CENA 50 DINARA

FESTIV

ALI

VELIK

IIMA

LI

ZAKON I STABILNI USLOVIPremijer Vojislav Ko{tunica je rekao da je polazna osnova kulturne politike

dugoro~ni strate{ki plan kulturnog razvoja, zbog ~ega }e vlada izraditi nacional-nu strategiju srpske kulture i Zakon o kulturi. Naravno, vlada }e pri tom ”pola-ziti od stanovi{ta da je umetni~ko stvarala{tvo slobodno, po{te|eno od vredno-vanja politi~kim merilima. Na osnovu nacionalne strategije, odredi}e se prio-riteti u razvoju kulture i o~uvanju kulturnog nasle|a, za {ta }e vlada obezbedi-ti stabilne uslove finansiranja”, dodao je u ekspozeu uo~i izbora nove vlade,naglasiv{i da }e “stalna pa`nja biti posve}ena kulturnim ustanovama odvode}eg nacionalnog zna~aja, obnovi i ~uvanju kulturnog nasle|a, posebno naKosovu i Metohiji”.

Obe}ao je da }e posebnim zakonom biti regulisano pod kojim uslovima umet-nici imaju pravo na status samostalnog umetnika i na uplatu doprinosa zazdravstveno i penzijsko osiguranje iz republi~kog bud`eta.

Podse}amo {ta je Ko{tunica obe}ao u ekspozeu marta 2004.: “Kultura nije vlasni{tvo dr`ave, ve} celog naroda, te }e za Srbiju ostati

jedan od njenih oslonaca!” Tom prilikom je obe}ao da }e vlada jasno definisati{ta je nacionalna strategija srpske kulture, i da }e na tom projektu raditiNacionalni savet za kulturu Srbije, u koji }e biti pozvani najkompetentniji pred-stavnici iz svih oblasti kulture.

ZA[TITA KREATIVACA I USTANOVAVoja Brajovi}, novi ministar kulture, u izjavi za Tanjug je rekao da }e se

potruditi da zakoni iz oblasti kulture, koji du`e vreme ~ekaju, budu usvojeni {topre i dodao da pre toga mora da se upozna sa sadr`inom predlo`enih propisa.

Brajovi} je ocenio da je posao u kulturi veoma slo`en i komplikovan, pogotovou situaciji kada dr`ava nema mogu}nosti za izdvajanje potrebnih sredstava, alii konstatovao da je, uprkos tome, na{a kultura bogata. “Ona nema ~inovni~kipravilan tretman, uvek je negde prosjak, ali rezultate kulture treba meriti, a onisu zaista veliki”, rekao je novi ministar.

”Izdvajanja su o~ajna i pitanje je koliko }e i ubudu}e mo}i da bude izdvajanoi zato treba povesti ra~una da se za{tite kreativni pojedinci i ustanove, daMinistartvo kulture bude njihov servis”.

M.J.

OBE]ANJA

Cirkus istorija

Heroji

Seobe

Fragile

2LUDUS 145,146Lu

Sterijino pozorje

52. STERIJINO POZORJE, VRU]I KROMPIR ZVANI NOVI KONCEPTU znaku Milene Markovi},

Borisa Isakovi}a i Jasne \uri~i}

Predstava Nahod Simeon, po tekstu Milene Markovi}, u re`iji TomijaJane`i~a i izvo|enju ansambla Srpskog narodnog pozori{ta - koje ju je realizova-lo u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem - najbolja je predstava 52. Sterijinihigara, odr`anih od 26.maja do 4. juna u Novom Sadu. Tako je odlu~io `iri u kojemsu bili: scenograf Miodrag Taba~ki (predsednik), teatrolog dr AleksandraJovi}evi}, dramaturg i reditelj iz Slova~ke, Vladislava Fekete, hrvatski rediteljIvica Buljan i makedonski glumac Nikola Ristanovski.

Nahodu Simeonu pripalo je najvi{e Sterijinih nagrada. Odneli su ih: MilenaMarkovi} za najbolji dramski tekst, Jane`i~ za re`iju i za scenografsko ostvare-nje, Marina Sremac za kostime a Boris Kova~ za originalnu scensku muziku.

Sterijine nagrade za glumu dobili su: Boris Isakovi} (Nahod Simeon iOdumiranje Ateljea 212), Jasna \uri~i} (Nahod Simeon), Dara \oki} (Odumira-nje) i Jelica Vu~ini} (Sam kraj sveta, Malo pozori{te ”Du{ko Radovi}”).

Sterijina nagrada za scenski pokret pripala je Dene{u Debreiju za predstavuEma NP Subotica, Drame na ma|arskom jeziku dok je Specijalna Sterijinanagrada pripala reditelju Vlatku Ili}u za Sam kraj sveta.

Ove godine, Sterijinu nagradu Okruglog stola za najbolju predstavu ravno-pravno dele Sam kraj sveta i Odumiranje.

Po~asni krug, nagradu za najbolju predstavu u Selekciji ”Krugovi” - dobio jeMadagaskar Malog dr`avnog pozori{ta Viljnus iz Litvanije.

Od ostalih nagrada na ovogodi{njem Pozorju izdvajamo: nagradu ”ZoranRadmilovi}” za gluma~ku bravuru dobila je Jasna \uri~i} (Ja ili neko drugi),nagrada iz Fonda ”Dara Darinka ^aleni}” za najboljeg mladog glumca i glumicuu Selekciji nacionalne drame pripala je Igoru \or|evi}u (Odumiranje) i MarijiMedenica (Ja ili neko drugi). Nagradu ”Ve~ernjih novosti” za epizodnu ulogudobila je Aleksandra Pleskonji} Ili} (Ujkin san SNP-a), dok su najbolji glumciPozorja mladih Jelena Petrovi} (Projekat Ostrovski, FDU Beograd) i Petar Buri}(San letnje no}i, FDU Cetinje).

U okviru istog programa nagra|ena je i osije~ka Umjetni~ka akademija, zakolektivnu kreativnu igru i istra`iva~ki rad.

Du{an Spasojevi}, pisac drame Odumiranje:Apsolutno sve i apsolutno ni{ta”Svi su likovi u mojoj drami podjednako tragi~ni i podjednako krivi. Roditelji

su krivi koliko i deca, ali oni nose posebnu vrstu krivice, koja je mo`da jo{ i te`a,zato {to su roditelji. Neke tu sile postoje, na ovom na{em prostoru, ali i sve je tupome{ano, pome{ani su narodi i narodi koji se za taj evropski voz nisu zaka~ilikad je trebalo... Ja ne znam {ta je, ali kao da postoji neki greh koji mora da seokaje. Bojim se da }e biti jo{ puno stradanja i puno }e vremena biti potrebno dase pro~isti ovaj narod, koji je u`asno pao, a koji ima svoju vrednost, koji ima svojekvalitete, i svoju istoriju, sve on to ima ali u sebi - u ovom trenutku - nema ni{ta.Apsolutno ni{ta. Bi}e potrebno da to ide na samo dno, pa da ga dno odbaci kanekim novim visinama”.

Ivan Medenica, selektor i umetni~ki direktor Pozorja: U parampar~ad bih razru{io Pozorje mladih

” Tokom devedesetih - Pozorje je bilo kritikovano, tra`ile su se promene. Sada kada smo ih na~inili i kada su u toku, imatedu{ebri`nike koji pozivaju na tradiciju, na la`nu, potpuno neutemeljenu brigu za doma}i dramski tekst. To je za{tita tradicijeradi tradicije... Znam gde `ivim, ali ipak me je zatekao taj „{izofreni“ rascep izme|u tvrdoglavog i potpuno neutemeljenogzagovaranja tradicije... Gledaju}i ovogodi{nje Pozorje mladih, shvatio sam gde je najve}i problem. Koreni su u na{im umet-ni~kim {kolama. U parampar~ad bih razru{io Pozorje mladih i postavio ga na potpuno druga~ije osnove. Tu bi trebalo dagledamo budu}nost a gledali smo `alosnu sliku na{eg {kolstva, tragi~nu. To je bilo na poluamaterskom nivou. Neke umetni~keakademije koje dovodimo na Pozorje, osim politi~kog ili ne~ijeg privatnog interesa, nemaju su{tinski razloga da postoje akamoli da u~estvuju na Festivalu. Tu bih uveo o{tre kriterijume i ra{~istio stvari. Zna~i, prvi korak ka kvalitetnijem pozori{tujeste reforma umetni~kih {kola, drugi {to nismo pre{li na sistem anga`ovanja prema ugovorima. Sva na{a najve}a reper-toarska pozori{ta vrve od mrtvih du{a, od nekih glumaca koji su zaribali ali koji su vrlo jaka kuloarska pau~ina”.

CCiirrkkuuss iissttoorriijjaa ((FFoottoo:: \\,,TToommii}}))

SSaamm kkrraajj ssvveettaa ((FFoottoo:: \\,,TToommii}}))

Vru}a tema ovog Pozorja bila jenjegova nova koncepcija. Retko ko je onjoj javno hteo da govori, dok su je tajnokritikovali gotovo svi, a skepti~ni premanjoj tokom Pozorja bili su i oni koji su jepodr`ali u fazi konsultacija.

Reditelj Kokan Mladenovi} pro{irenikoncept Pozorja do`ivljava kao povratakzdravom razumu. Glumac Dragan Vuji}Vujke (Bili Flin u ^ikagu) ka`e: ”Danema novog koncepta igrali bismo u ~astnagra|enih, ovako smo tu da setakmi~imo. Posle 50 godina bilo je vremeza koktel-injekciju osve`enja. 'Princip jeisti, ostalo su nijanse', {to bi rekaonajpoznatiji Novosa|anin. Ovo je eksper-iment protiv tradicionalizma koji ko~i.Ako uspe - dobili smo svi: i publika, ipozori{ni stvaraoci, a ako ne uspe -vra}amo se na staro. Dvadeset godinabavljenja ovim poslom govore mi davredi poku{ati”. Glumac, a odskora iministar kulture Voja Brajovi}:”Smatram da je neophodno, va`no, da seneguje nacionalna drama, da ovi mladiljudi koji su ra{irili krila ne osete danema brige o tome. Nadam se da se nikone}e de{perirati zbog promene koncepta ida }e se osetiti sigurnim. Mislim da je zagra|ane i za ovu zemlju veoma va`nonegovati doma}u dramu kojom zaistamo`emo da se ponosimo... Postoji, pomom ose}aju, neka vrsta zabrinutosti, aline treba da bude zabrinutost za mlade idarovite ljude. Ne ka`em da neki drugikrug, neki drugi nivo Sterijinog pozorjane treba, recimo, da podr`i drugezna~ajne sadr`aje. Pozorje je bilo najz-na~ajnije i u na{im biv{im `ivotima, i una{im biv{im dr`avama, i sada. To trebaodr`ati i ubudu}e. Da li }e to biti najboljepredstave, ipak je to subjektivno mi{ljen-je... ali te`i{te uvek treba staviti na nego-vanje nacionalne drame”.

Glumica Gordana \ur|evi} (MarijaAleksandrovna u Ujkinom snu) ka`e danavija za bogat program ovogodi{njihigara: ”Raduje me {to je postignut dogov-or sa direkcijom U`i~kog festivala takoda je taj festival dobio novu fizionomiju aPozorje pravo i mogu}nost da ove godineokupi najbolje predstave, bez obzira da lisu ra|ene po doma}em ili inostranomtekstu, ne ugro`avaju}i pri tom koncepi-ju ni jednog drugog festivala u zemlji.Mislim da je to najva`nije”.

Glumac Boris Isakovi} smatra da jenova koncepcija donela sve`inu: ”Dobilismo toliko neohodnu razmenu iskustava,mogu}nost pore|enja sa drugima, jer bezkonkurencije nema napretka. Bili smozastali, uko~ili se i postali dosadni”.

Upravnik Ateljea 212, glumacSvetozar Cvetkovi}, veruje da je prome-na bila nu`na: ”I sam sam u~estvovao nakonsultacijama vezanim za budu}i, asada ve} sada{nji profil selekcije Pozorja.Mislim da je neka promena bila nu`na iz

problema koje je i sam selektor uvideoposlednjih godina u kreiranju programa.Kada se sagleda ovogodi{nji u~inakselekcije, zna}emo kojim putem idemo, jeli on svrsishodan, ima li vi{e pozitivnihnego negativnih karakteristika. Ipakmislim da je va`no imati dobre predstavena jednom ovakvom festivalu, kao i da sene sme izgubiti profil nacionalne dramejer je ona naprasto uvek bila jako speci-fi~na i kao {to znamo vredna. Taj konceptsledi u velikoj meri i ova selekcija, aliipak mislim da moramo sa~ekati, nakonovogodi{njeg programa i rezulatatapovu}i crtu i re}i - probali smo, hajdesada da vidimo kako dalje. U~inakPozorja u pozori{nom de{avanju isada{nje, ali i nekada{nje dr`ave je veli-ki, pre svega na formiranje repertoarapozori{ta, na svest o vrednosti koja se najednom mestu tokom godine verifikuje, ita se ”tekovina” ne bi smela olakoprodati. A ja verujem, da ne}e!!!”

Vlatko Ili}, reditelj predstave Samkraj sveta pro{irenje koncepta smatrazna~ajnim: ”Ono {to je nekada biloPozorje, tj. postavka doma}eg dramskogteksta, sada zbog geopoliti~kih okolnostine zna~i istu stvar. Mislim da je toodr`avanje postavki tekstova iz regionabilo dosta klimavo i verujem da je ovosada velika stvar, jer mi do sada nismoimali festival doma}eg dramskog teksta idoma}eg pozori{ta. Upravo zato Pozorjeza lokalnu scenu postaje reper ne~ega {tobi moglo da se nazove standard zanarednu sezonu - postavka ili izvla~enjenajboljih stvari sa raznih strana. Trebasvakako postaviti standarde ispod kojihpredstave u slede}oj sezoni ne bi smeleda idu. Pogotovo to mislim i zato {to jena{ drugi zna~ajni pozori{ni festival -Bitef - druga~ije profilisan od Sterijinogpozorja. Svakako je dobro i jako va`no dafestival sa ovakvom koncepcijom danaspostoji kod nas”.

Dramski pisac - Milena Markovi} -druga~ijeg je mi{ljenja: ”Promenakoncepta Pozorja prili~an je problem.Smatram da }e od ozbiljnog nacionalnogfestivala, ako se ovako nastavi, postatiprovincijalni festival, provincijalni inter-nacionalni festival, kojem }e biti potreb-no ne znam koliko decenija i kolikonovca da bi dostigao neku ozbiljnost. Ve}imamo Bitef, kao festival predstava,naravno, znamo da to nisu iste stvari.Ovde je u su{tini jedno zame{ateljstvo.Smatram da, kada se prave koncepcije,one treba same po sebi da budu vrlojednostavne. Ne vidim otkuda potreba daPozorje vi{e ne bude nacionalni festival?Mislim da ne postoji jasna koncepcijakojim putevima treba da ide Sterijinopozorje. Vide}emo, mo`da nisam upravu. Pokaza}e vreme”.

Izvesnu dozu skepse u odnosu nanovu koncepciju ima reditelj Egon

Savin: ”Pozdravljam sve {to je novo ibolje od prethodnog- da li je tako,vide}emo na kraju. Dovo|enjem Dosto-jevskog na Pozorje ili Bernharda idrugih svetskih autora mi ipak oduzi-mamo prostor doma}im piscima. Mora dapro|e odre|eno vreme da bismo videli dali je ovakvo Pozorje va`nije, uspe{nije iza na{ teatar zna~ajnije od onog koje sebavilo doma}om literarnom ba{tinom itekstovima savremenika”.

Ne{to skepti~niji je upravnik JDP-a,glumac Branko Cveji}: ”Vide}emo dokraja kako }e ovo da funkcioni{e, pa}emo onda da iskristali{emo. Objektivno,mislim da je nekoliko stvari pogre{no.Mislim da festival nije smeo da se svedena tri-~etiri predstave po doma}emtekstu, to mo`e samo da bude destimula-tivno za budu}nost. Nadam se da }e se tove} slede}e godine ispraviti. Pitam seza{to festival nije mogao da ima jo{ dvepredstave koje bi bile po doma}emtekstu? To je moglo da se uradi. Drugo...ne vidim mesto Nahodu Simeonu naFestivalu. To je predstava od pro{legodine, vlasni{tvo i ideja Sterijinogpozorja. [ta ima da se ”povampiruje” ovegodine u takmi~arskom programu kad jeigrana revijalno? To nema nikakvogsmisla. I tre}e... ne vidim nikakavsmisao da se komercijalna predstavasme{ta u takmi~arski deo. To se nigde usvetu ne radi, bar ja prvi put u `ivotu~ujem za takav presedan. Selektor jemnogo informisaniji, pa sigurno zna zaneki primer, ja za to nisam ~uo. ^ikago jedivna predstava, odli~an mjuzikl, najbol-je {to su u Pozorju na Terazijama uradili,ali nema raloga da bude na ovakvomfestivalu, osim revijalno. Mo`da gre{im,mo`da... Samo da ne bude da mi je ne{tokrivo, da sam ne{to ljubomoran. Dalekood toga, JDP ima dve predstave na festi-valu... ^ikago je predstava izuzetne vred-nosti ali diskutabilno je za{to je utakmi~arskom programu. I da ne budeda sam protiv Pozorja, taman posla, biloje dobrih predstava, ozbiljnih tema...”

Svoju prvobitnu skepsu premanovom konceptu, tokom Pozorja malo jerevidirao glumac Predrag Ejdus (Knez uUjkinom snu): ”Spadam me|u one kojisu bili iznena|eni tom idejom ipromenom. Mislio sam da to mo`da nijedobro. Sad, kako festival odmi~e, spadamu one koji ka`u da bi trebalo sa~ekati ivideti. Mogu}e je da }e predstave postranim tekstovima povu}i produkciju podoma}em tekstu, da }e kriterijumi bitivi{i. No, svakako bi i dalje Sterijinopozorje trebalo posmatrati kao festivalgde je afirmacija doma}e dramenajva`nija. Mislim da treba sa~ekatidve-tri godine s tim sudom. Ovo jeeksperiment, nova ideja, kako ka`e mojKnez.”

S. Mileti}

LUDUS 145,1463

Sterijino pozorje

Uokviru selekcije “Krugovi”, off-programa ovogodi{njeg Sterijinogpozorja, prikazane su tri pred-stave, tematski odre|ene idejom demisti-fikacije razli~itih nacionalisti~kihube|enja: “Fragile!”, prema tekstu Tene[tivi~i}, u re`iji Matja`a Pograjca, uizvo|enju Slovenskog mladinskoggledali{~a iz Ljubljane, zatim “Mada-gaskar”, ostvarenje prema dramskomtekstu savremenog litvanskog pisca Ma-riusa Iva{kevi~iusa, u re`iji RimasaTuminasa, i u izvo|enju Malog dr`av-nog pozori{ta iz Viljnusa (Litvanija),kao i predstava “Pevajte i budite rado-sni” prema ideji i u re`iji Ruda Gjelensa,a u izvo|enju Flamanskog kraljevskogpozori{ta iz Brisela. Koncept “Krugova”je nedvosmisleno zna~ajno {irenje pro-gramske celine Pozorja, jer nam dajeizuzetno dragocenu priliku da na razli-~itim nivoima, umetni~kim, kao i dru-{tveno-politi~kim, uporedimo srpsko po-zori{te sa teatarskom praksom u drugimdr`avama.

Multimedijalna predstava Fragi-le!”je ostvarena prema fragmentarnomdramskom tekstu Tene [tivi~i}, kojipredstavlja {est likova koji `ive u Lon-donu, na totalnoj dru{tvenoj margini, unekakvom limbu, nadaju}i se promenistatusa. Tekst sadr`i cini~na i demisti-fikuju}a zapa`anja o razli~itim nacio-nalnim identitetima, recentnoj istorijibiv{e Jugoslavije, postjugoslovenskomvremenu dru{tvenih tranzicija, ali isumornim `ivotima u ure|enijim dru-{tvima Zapada. Reditelj Matja` Pograjcna zanimljiv na~in kombinuje nepo-srednu igru glumaca, koji nastupaju naprostranoj, praznoj sceni, i snimke di-rektnog digitalnog prenosa njihove igre,koji se sve vreme emituju na jednomogromnom platnu, kao i na pet televiz-ijskih ekrana (dva kamermana stalnoprate igru glumaca). Snimke ovog pre-nosa karakteri{e vrlo autenti~na mon-ta`a pozadine njihove igre, koja dosta{iri zna~enjski korpus radnje, a funkcio-nalna je i na formalnom planu, jer

omogu}ava vrlo efektno odvijanje para-lelnih prizora (filmska re`ija Bla`[vent). Pri tome, ova zanimljiva kom-pleksnost forme zaista ne baca u senkusadr`aj predstave, ve} je u funkcijinjegovog upe~atljivijeg predstavljanja.

Muzika ima vrlo bitnu funkciju uovoj predstavi, u pogledu gra|enja iskre-no sentimentalnog, lirskog nivoa. Stalnamuzi~ka pratnja su pop pesme iz osam-desetih godina, sa ex-Yu prostora, odZdravka ^oli}a, “Indeksa” i “Parnogvaljka”, do novotalasnih bendova, “Ido-la”, “[arlo Akrobate” i „Azre”, koje gra-de nostalgi~an odnos prema `ivotu ubiv{oj Jugoslaviji. Samo se u jednoj scenipredstave gradi ironi~an otklon premaovoj nostalgi~nosti koju oblikuje popmuzika: glumac na proscenijumu tea-tralno izvodi pesmu Zdravka ^oli}a “Tisi mi u krvi”, u publici se pale svetla, akamere snimaju gledaoce i direktnoprenose njihove reakcije na bim i ekrane.

Svi glumci ubedljivo i precizno, uokvirima dokumentarnog, psiholo{kogrealizma, stvaraju ovih {est likova. JanjaMajzelj igra koketnu Hrvaticu Milu koja`eli da postane zvezda u mjuziklima,Matej Recer Srbina Marka koji bi hteo dabude stand-up komi~ar, Marko Mla~nikstvara lik jednog zastra{uju}eg primitiv-ca Mi~a, samouverenog Bugarina koji jevlasnik bara gde se radnja odigrava.Neda R. Bric igra Engleskinju Gejl, neo-stvarenu konceptualnu umetnicu, ali idalje nekako optimisti~nu, vedru inaivno srda~nu `enu, Katarina Stegnaroblikuje lik umorne i sasvim ogor~eneRuskinje Tja{e, `rtve u lancu prostituci-je, a Sebastijan Cavazza igra Erika,norve{kog vojnog dopisnika.

Predstava “Madagaskar” tretirarealne li~nosti i doga|aje iz litvanskepro{losti, u kratkom periodu njihovenezavisnosti, tokom prve polovina dva-desetog veka. Predstavu karakteri{eekstremna stilizovanost u predstavljanjuniza likova, Kazimierasa Pok{tasa(Ramunas Cicenas), hiperaktivnog uto-piste koji je imao ozbiljnu ideju da Lit-

vaniju preseli na Madagaskar, kako bi jesa~uvao od brojnih pretnji, zatim nje-govog Oca (Arvydas Dap{ys) i majke(Egle Gabrenaite), pesnikinje Sale (Gin-tare Latvenaite), Mile (Valda Bi~kute),prostitutke Hele (Vaida Butite) itd. Eks-tremna preteranost u igri, u fizi~kim,kao i u emotivnim izrazima, sasvim jeopravdan rediteljski izbor, u pogledutoga {to ima jasan cilj da stalno odr`avaautoironi~nu distancu prema nacional-noj istoriji i identitetu. Tako|e, oblikuju}iove likove kao karikature, odsutne isasvim zaslepljene svojom ostra{}e-no{}u, glumci manifestuju izvanrednupreciznost, strpljivost i spretnost u igri.Sa druge strane, taj permanentan mani-rizam zamara gledaoca zbog svoje mo-notonije, naro~ito u scenama sa Sale,Mile i Hele, gde su njihove opsesije daprona|u ljubav nepotrebno duga~ke.Dakle, po{to predstava stagnira nadramskom i idejnom planu, ona uglav-nom ostaje zaglavljena u okvirima izvo-|a~kih virtuoznosti.

U osnovi predstave Pevajte i buditeradosni nalazi se izvo|enje niza razli-~itih flamanskih nacionalnih pesama, odreligioznih, preko ljubavnih, do patriot-skih. Muzi~ki `anrovi su pri tome vrlorazli~iti, od nagla{eno infantilnih bala-da, preko ljigavog roka do agresivnogpanka. U situaciji sve~anog bo`i}nogokupljanja porodice, pesme interpretiratrinaest glumaca-peva~a, stilizovano ivrlo teatralno, jasno motivisanih idejomdemistifikacije niza nacionalnih predra-suda. Paradigmati~na je scena u kojojRik de Lev, ina~e nekada{nja velika rokzvezda iz Holandije (osamdesetih godinaje vodio grupu „Trockener Kecks“), stojina stolu i peva o prijateljstvu (prepevpesme „O Children“ Nika Kejva), provo-kativno se igraju}i sa svojim emocijama,odnosno ambivalentno balansira izme|uiskrenosti u nastupu, i karikiranja teiskrenosti.

Izme|u pesama, izvo|a~i vrlo izve-{ta~eno predstavljaju razli~ite politi~kegovore, o naciji, istoriji, religiji, ili vojsci,

BITEFOVSKA SELEKCIJA “KRUGOVI”: RAZBIJANJE MITOVA NACIONALIZAMA

~ime karikiraju manipulativnost i pate-ti~nost ovih tirada. Scenografija pred-stave je svedena, ali monumentalna ivrlo funkcionalna, jer svojom plasti~nomjednostavno{}u ironi~no prezentujela`nost te njihove bo`i}ne idile (scena ikostim An Veks). Predstava “Pevajte ibudite radosni” Ruda Gjelensa je refe-rentna konceptu muzi~kog pozori{ta Kri-stofa Martalera. Karakteristi~na je i po

zabavnoj i{~a{enosti detalja, npr. igrikonobara koji stalno razbija tanjire, pazatim upadljivo, teatralno uklanja tekrhotine; na ovaj na~in se duhovitoskre}e pa`nja na su{tinski irelevantnescene, a tim putem se efektno isti~e cen-tralna ideja predstave - ozbiljna u`asnu-tost pred realno{}u ekstremnog patriotiz-ma.

Ana Tasi}

Pozori{te,istina ili la`

Pisac i reditelj Goran Markovi}na otvaranju Pozorja, izme|u osta-log je rekao: ”... Ljudi ne mogu bezistine i dok god je pronalaze upozori{tu ono ne mora brinuti zasvoju publiku. [to vi{e la`i u na{ojsvakodnevici, to ve}a potreba daodemo u teatar. Tamo se ne la`e.Jer, ako se la`e, pozori{ta vi{enema... U`ivajte u istini”.

Potpuno suprotno misli Matja`Pograjc, reditelj predstave FragileSMG iz Ljubljane: ”Pozori{te jela`ac a svi mi koji dolazimo uteatar, ~ekamo tu la`! Za mene jeesencija pozori{ta, to... biti takavla`ljivac da ti svi poveruju kakogovori{ istinu. Onda si uspeo”.

Milena Markovi},pisac:

Nahod, mojnajli~niji junak

”Pitanje porodi~nog nasle|a, takob ili optere}enost, zacrtanost, bilaje tema mnogih pisaca, to je ne{to{to bi gr~ki tragi~ari nazivalihamartijom, ili sudbinom ili predo-dre|eno{}u. To mo`e da vam podariporodica, ali ne u smislu greha,nego u smislu obrazaca koji seponavljaju u ljudskim `ivotima,~ime sam se tako|e bavila u”Nahodu”. Ovaj komad sam pisalaiz utrobe i srca... To je vrlo zna-~ajan tekst za mene jer sam tuzapravo prvi put imala junaka kojije mu{karac i koji na neki na~innajvi{e li~i na mene, zna~i to je mojnajli~niji junak”.

Jasna \uri~i}, glumica:Sezona lo{ih

majki”Obe majke su vrlo razli~ite i

vrlo zahtevne za igranje. I jedna idruga su lo{e... Neko mi je ovihdana rekao: ”Jesi li primetila da susve majke u ovoj pozori{noj sezonilo{e?” Porodica se generalno ras-pala i meni je drago da pozori{teukazuje na to. Nije mi, naravno,bilo lako - kao ~oveku i kao glumi-ci - da ih odigram. Mi smo svakogdana svedoci neke vesti da je nekamajka ostavila bebu, svako od naszna neku majku koja se po ceo dansamo {minka i ne zna gde joj jedete. U svakom slu~aju, dopada mise {to sam za jednu sezonu odigralate dve majke”.

Boris Isakovi}, glumac:Zaokru`enostlika i logikadoga|aja

”Kao glumac uvek sam voleosebe objektivno da sagledavam nasceni, {to je jako te{ko. To zna~iuvesti sebi kontrolu i ne i}i dokraja, ve} slediti logi~nost doga|ajakoji }e dovesti do istinitosti i iskre-nosti, {to je re~eno na otvaranjuPozorja... Veliki izazov i jedinstve-na prilika je igrati tri uloge najednom festivalu. Sve tri su dobronapisane, zaokru`ene, logi~ne, {tomi je postalo i najva`nije kada ihigram. Sada studentima govorim dase nekada lik i ne dosegne, ali logi-ka doga|aja mora da postoji. Naj-va`nije mi je da svakog trenutkaznam za{to sam na sceni. Bez toganema pravog, gluma~ki dobroobavljenog posla”.

Marius Iva{kevi~ius,pisac komada Madagaskar:

@ene u mu{karce,mu{karci u naciju

”U Litvaniji Ministarstvo kul-ture brine o dramaskom tekstu ipla}a veoma dobro. Ukoliko tekstpro|e komisiju, autorski honorarisu veoma visoki. Moj komad govorio `enama koje poku{avaju da volemu{karce i mu{karcima koji suopsednuti nacijom. Druga tema jekako organizovati novu dr`avu,dati joj formu i sadr`aj. Svako odjunaka poku{ava da dosegne svojsmisao”.

Jelica Vu~ini}, glumica:Prsnu}eplaneta

”Me|uljudska otu|enost o kojojgovorimo u na{oj predstavi velikaje pretnja ~ove~anstvu. Najstra{nijeje upravo to {to je porodica koja bitrebalo da je uvek na okupu i dasaose}a otu|ena. Ja se ipak nadamda }e se porodica okupiti. Ne mo`ese ovako u nedogled, jer }e prsnutiplaneta”.

Va`ni, iako prate}i programi

Me|unarodni sta` mladih kriti~ara, koji je okupio novu pozori{nu kritiku izcelog sveta, dao je ovogodi{njem Pozorju novu i vrlo zanimljivu notu. Pi{u}isvakodnevno kritike za festivalski bilten o predstavama koje su videli - bez stra-ha od lokalnih i globalnih veli~ina - mladi kriti~ari ponudili su hrabar, vrlodobronameran i konstruktivan kriti~ki pogled na doma}u i evropsku pozori{nuprodukciju.

Drugi, vrlo bitan trenutak prate}ih programa Pozorja je Me|unarodna tribi-na o delu Biljane Srbljanovi} koju je upravo Sterijino pozorje pre desetak godinakatapultiralo u svet.

Izme|u ostalih programa izdvajamo jo{ susret sa Radetom [erbed`ijom skojim je razgovarao Feliks Pa{i}. Taj prate}i program imao je nastavak u vidu”prate}eg programa” do jutra - uz tambura{e u klubu ”Trema”.

Rimas Tuminas, rediteljpredstave Madagaskar:

Muke po identitetu

”Ljudi su sada u potrazi zasvojim identitetom, pogotvo otkakose politi~ka situacija promenila iotkako smo deo EU. Sad smo po-me{ani sa ostalima u toj velikoj za-jednici, a to ne `elimo. Kod nas lju-di `ele da sa~uvaju ono {to pripadasamo nama i da u~vrste sopstveniidentitet”.

FFrraaggiillee

MMaaddaaggaasskkaarr

4

Festivali de~ijih pozori{ta

LUDUS 145,146Lu

BITEF ZA NAJMLA\EU sedam festivalskih dana okupili se

umetnici iz 22. zemlje. Posebnu pa`njuprivukle predstave iz Teherana, [angajai Kam~atke - mada su uglavnom ostalebez nagrada. Austrijska ”Pepeljuga”osvojila Gran pri za najbolje ostvarenje ucelini.

Osnovan u najte`im godinama, Me-|unarodni festival pozori{ta za decu uSubotici pre`iveo je pubertet i kao ~etr-naestogodi{njak u{ao u tinejd`ersko do-ba. U me|uvremenu, pro{ao je kroz svefaze odrastanja poput ostalih ”vr{njaka”- lutanja, kolebanja, tra`enja sopstvenemere i izraza... Danas je to jedina na{apozori{na fe{ta (ne samo za najmla|e)koja mo`e u sedam dana na jednommestu da okupi ne samo dvadeset dvezemlje sveta, ve} i najrazli~itije forme,`anrove, i pozori{ne poetike spoji u jednuskladnu celinu.

Od 20. do 26. maja, iz dana u dan, odosam ujutru do pono}i, Subotica je u pra-vom smislu te re~i bila grad - festival: nanjenim gradskim trgovima, pozori{nimscenama i kongresnim salama odvijalisu se uli~ni programi, predstave, temat-ske ve~eri. Susretali su se umetnici, lut-kari, teoreti~ari i kriti~ari, ali ono naj-

lep{e i najvrednije je najmla|a festival-ska publika. Jer, tokom proteklih godinastasala je cela jedna populacija dece save} oformljenim ukusom, o~ekivanjima i- za{to ne re}i - uspostavljenim standar-dima. Za razliku od odraslih, oni sudovoljno i kriti~ni i vaspitani. Kriti~ni, dane prihvataju ”rog za sve}u”, ali krajnjeuljudni da nagrade doma}inskim aplau-zom sva~iji trud, bez vidljivih znakovaomalova`avanja - svojstvenih ~esto odra-slim pa i uva`enim pozori{nim imenima.Dakle, ove godine u Suboticu su do{li dapoka`u svoje ume}e gosti iz Nema~ke,[vedske, Austrije, Ma|arske, Bosne iHercegovine, Slova~ke, Francuske, Ru-munije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske,Litvanije, [panije, Rusije, Poljske, Ukra-jine, SAD, Irana, Belorusije, Kine, ^e{ke ina{e zemlje. Publika je s posebnom ra-doznalo{}u, o~ekivano, do~ekala one iznajegzoti~nijih krajeva (Kam~atka, Te-heran, [angaj) i upoznala se sa njihovim(uglavnom tradicionalnim) lutkarskimpredstavama. Ne samo po modernosti ilinjenom odsustvu u izrazu i formi, subo-ti~ki festival je pokazao raznolikost usvakom smislu. Tako su se na jednojstrani na{le male, nepretenciozne pred-stave i izvo|a~i (mo`da vi{e primereneprate}em nego takmi~arskom programu),a na drugoj ozbiljne predstave, s visokimumetni~kim pretenzijama i dometima. Dali bi ubudu}e, zarad {arolikosti, takotrebalo i da ostane ili bi se moglo razmis-liti o ujedna~avanju kriterijuma, ostajepitanje za njegove tvorce i znalce.

“Festival u Subotici s punim pravommo`e da nosi epitet svetski. On negujejednu finu pozori{nu i `anrovsku razno-likost, zato mo`emo da gledamo pred-stave koje pripadaju sasvim razli~itimumetni~kim jezicima i dru{tvenim sredi-nama” mi{ljenje je jednog od najugledni-jih evropskih teatrologa, prof.dr HenrikaJurkovskog, predsednika ovogodi{njeg`irija. “Jedino je Festival pozori{ta zadecu u [ibeniku u ovom regionu negovaosli~nu programsku koncepciju. [to se ti~eovogodi{nje selekcije, primetan je dualitetpredstava: na jednoj strani su velikipozori{ni spektakli s mnogo glasne i brzemuzike, s dinami~nom rasvetom, a nadrugoj - predstave kamernog tipa, intim-nije s gledaocima. Naravno, ove ”manje”mogu da se mere s velikim pozori{nimspektaklima, jer poetika i estetika nisu uisklju~ivoj vezi sa kvantitetom, nego skvalitetom...”

Dovoljno intimna ali i ”spektakular-na” u kvalitativnom smislu po mi{ljenjustru~nog `irija (Jurkovski, Luko Paljetak,Hartmut Topf, Viktor Klim~uk, MiroslavRadonji}) bila je ”Pepeljuga” Pokretnogpozori{ta ”Moki” iz Austrije, kojoj jedodeljen Gran pri za najbolju predstavu ucelini. U ovoj verziji klasi~na pri~a dobilaje novo obli~je u modernom svetu, a ju-

nakinja prvu ljubav do`ivela rade}i ukroja~koj radnji. Za festival ju je prepo-ru~ilo, izme|u ostalog, zastarelo, pleme-nito ube|enje da je Pepeljuga jednakopopularna i danas kao nekada, jer ”mno-ge devoj~ice i de~aci suo~avaju se sa zlos-tavljanjem, poni`enjem i nasiljem me|usvojim vr{njacima, a ova pri~a treba dapodse}a decu da samo osobe dobra srcapronalaze sre}u i ljubav...” U takmi-~arskoj ponudi bilo je jo{ poznatih naslo-va i sadr`aja (”San letnje no}i”, ”Guli-verova putovanja”, ”Mocart”, ”Tri mu-sketara”, ”Tragedija o Magbetu”) me|ukojima su neki imali umetni~ke, a drugiedukativne ili pak - provokativnedomete. Takav je, na primer, biobudimpe{tanski ”San letnje no}i”, kojemje [ekspir bio tek inspiracija i polazi{teza duhovitu igru, punu satirskih vragoli-ja i atmosfere Mjuzik hola, ~ije sunedvosmislene erotske asocijacije boljekomunicirale s roditeljima nego s de~jompublikom.

^etiri sestre Mirzahoseini iz Tehe-rana i njihova predstava ”]elavi heroj”bile su svojevrsna atrakcija suboti~kogfestivala. Njihova mala pozori{na trupa”Jabukovo drvo” prvi put je do{la u Srbi-ju i izvela tradicionalnu lutkarsku pred-stavu. U njoj se prate dogodov{tine,ina~e, omiljenih iranskih junaka:sultana Selima, ]elavog heroja i slugeMobaraka. Figuricu ovog poslednjeg (sminijaturnim katalogom o trupi), sestre

su poklanjale publici i festivalskimprijateljima, pa iako su ostale bez priz-nanja pripala im je, mo`da, najve}apa`nja i radoznalost male publike.

Zanimljivo je i da je jedna od pred-stava sa broj~ano najvi{e nagrada (za`ensku, mu{ku ulogu, scenografiju) bila,tako|e, pomenuta ”Tragedija o Magbetu”Lutkarskog pozorista iz Grodnog (Be-lorusija), kojoj bi po svemu mesto moglobiti pre u Beogradu na Bitefu, nego uSubotici na de~jem festivalu. Mo`da nijeni slu~ajno {to je Jovan ]irilov, predsed-nik Saveta suboti~kog festivala, upravoovu pozori{nu fe{tu nazvao ”Bitefom zadecu”. A da li }e u traganju za novimtendencijama i teatarskim izrazima,Subotica tim putem krenuti narednihgodina, zavisi od umetni~ke ponude, ali ionih koji ovaj festival oblikuju, stvaraju i- usmeravaju.

Vukica Strugar

KRALJEVI] MARKO POBEDIONA DOMA]EM TERENU

Na 9. Me|unarodnom lutkarskom festivalu ”Zlatna iskra” koji se odr`ao od13. do 18. maja u Kragujevcu, predstava Kraljevi} Marko kragujeva~kogPozori{ta za decu progla{ena je najboljom! Isto pozori{te je dobilo nagrade zascenografiju i kreaciju lutaka koje je izradila Marijeta Golumehova.

Na festivalu je u~estvovalo devet inostranih pozori{ta: Lutkarsko pozori{te izMostara, Lutkarsko pozori{te ”Radost” iz Brna, Prestoni~ko lutkarsko pozori{teiz Sofije, Dr`avno lutkarsko pozori{te iz [angaja, Lutkarsko pozori{te izBratislave, Dr`avno lutkarsko pozori{te iz Trgovi{ta (Bugarska), Pozori{te luta-ka iz Bjalsko Bjale (Poljska), Teatar za decu za mlade iz Skoplja i Lutkarskopozori{te iz Moskve.

Od doma}ih pozori{ta, pored doma}ina Pozori{ta za decu Kragujevac,nastupilo je Pozori{te lutaka ”Pinokio” iz Zemuna, De~je pozori{te iz Subotice,Pozori{te lutaka iz Ni{a i Narodno pozori{te ”To{a Jovanovi} ”- Lutkarska scenaiz Zrenjanina.

Ovogodi{nji `iri lutkarskog festivala ~inili su kompozitor MiroljubAran|elovi} Rasinski, knji`evnik Slobodan Pavi}evi}, dekan Fakulteta dramskihumenosti Zoran Popovi}, Kirjakos Metodies iz Sofije i Zvonko Festini iz Zagreba.Oni su dodelili i specijalne nagrade za komunikaciju sa publikom Lutkarskompozori{tu iz Slova~ke, a za vizuelnu prezentaciju [angajskom pozori{tu koje jeizvelo predstavu Zbirka predstava senki.

Nagrada za re`iju dodeljena je Pozori{tu lutaka iz Ni{a za lutkarsko-scenskispektakl Amadeus, a predstavi Korak po korak Lutkarske scene Narodnogpozori{ta iz Zrenjanina. Pripala je nagrada za muziku.

Gluma~ke nagrade `iri je dodelio glumcima lutkarskih pozori{ta iz Skoplja,Mostara i Zemuna.

Festival se zavr{io premijernim izvo|enjem predstave za decu (vankonkurencije) Bela nedelja Pozori{ta za decu Kragujevac, u re`iji bugarskogreditelja Veselina Bojdeva, a prema etnografskim zapisima srpskih obi~aja Slav-ice Mihajlovi}. Muziku je napisao Bora Dugi}.

M.J.

ALADINOVA ^AROBNALAMPA U ‘PINOKIU’

U Pozori{tu lutaka ”Pinokio”13.maja je premijerno izvedenapredstava Aladinova ~arobna lam-pa Aleksandra Novakovi}a.

U poznatoj pri~i o bagdadskommangupu Aladinu, pored njegoveljubavi Jasmine, duha iz ~arobnelampe i zlog ~arobnjaka, pojavljujuse i novi likovi kojih u originalunema: @enski Duh i hvalisavi Ka-petan. Junaci govore modernim je-zikom, radnja je brza, stripovska,kombinuje se verbalni humor, geg iakcija, prepoznaju se i citatipreuzeti iz popularne kulture, doklutke podse}aju na crtane Manga-junake i na Diznijeve likove.

U predstavi igraju ZoranaMilo{akovi}, Goran Popovi}, Dra-gi{a Kosara i Jovan Popovi}.

M.J.

PRI^A O KRIN - KRINU

U Pozori{tu ”Bo{ko Buha”gostovala je 26. maja francuskapredstava Pri~a o Krin-krinu,muzi~ka bajka o putovanju krozsvet i o muzici, u re`iji @an Iv Dipa-ka. Predstava je bila uvod u Petime|unarodni festival za decu imlade TIBA.

U ovoj bajci pripoveda~ imuzi~ar Andra{ Vig pri~a, peva isvira na neobi~nom instrumentu,organistrumu. Andra{ Vig je po~eoda se bavi pozori{tem u Holandiji,zatim u Parizu, a kasnije jeusavr{io sviranje na organistrumu.Pri~a o Krin-Krinu je poku{aj dadeci na poetski na~in otkrije njegovomiljeni instrument. Predstava jenamenjena deci starijoj od {estgodina i traje 50 minuta.

M.J.

PREMIJERA

ZLATNA ISKRA

GOSTOVANJAU Subotici pro{log meseca odr`an14. Me|unarodni festival pozori{ta za decu

HRVATSKOLUTKARSTVO

Posebnu pa`nju tokom festival-skih dana privla~ila je izlo`bahrvatskog lutkarstva. Autor Abdu-lah Seferovi} odlu~io se za deladvanaest umetnika. Ina~e, po~etakove pozori{ne umetnosti u biv{ojSFRJ republici vezuje se za 1920.godinu i predstavu ”Perica Kerem-puh”. Danas Hrvatska ima petprofesionalnih lutkarskih pozori{ta(Osijek, Rijeka, Split, Zadar, Za-greb), a pre tri godine u Osijeku jedobila studente i Akademija zalutkarstvo. Tako|e, planira se otva-ranje Muzeja lutaka u istom gradu.

KNJIGE

U Subotici je tokom festivalskihdana promovisano i jedno kapitalnodelo - ”Teorija lutkarstva” HenrikaJurkovskog, na kojoj je autor radiovi{e od ~etvrt veka. Poljski aka-demik i jedan od najve}ih svetskihautoriteta u ovoj oblasti, u svomobimnom delu bavi se istorijom,teorijom i estetikom lutkarstva.Knjiga se pojavila u festivalskomizdanju, kao i ona prethodna, istogautora: ”Metamorfoze pozori{ta20.veka”.

Oko festivala...MAJMUNSKA

POSLA

Mirjana Galekovi} Micek, go{}aiz Zagreba, vrati}e se s festivala sjednom ”uspomenom” vi{e: ujeo juje majmun u privatnom zoolo{komvrtu!

“Sama sam kriva” ka`e sekre-tarica PIF-a (Me|unarodnog festi-vala kazali{ta lutaka) koja je, popotrebi, na putovanjima i ”neu-stra{ivi” voza~ kombija i kamiona.“Obo`avam majmune i ova `ivotinjaje moja maskota: kancelarija mi jepuna takvih figurica, fotografija,upalja~a, ~ak mi je i futrola za mo-bilni pli{ani majmun. A,eto, do-`ivela sam da me ujede onaj pravi.Hranila sam ga semenkama i po-`elela da ga pomilujem. Iako samdobila ”ugriz” i slede}e }u godineposetiti ovog nesta{ka u zoolo{komvrtu.”

“ZA SVOJE@IVOTNO DELONAJZASLU@NIJI

SAM JA!”

Duhovito i samouvereno proko-mentarisao je Branko Mili}evi}nagradu ”Mali princ” za `ivotnodelo, kao jedan od trojice (uz ViktoraKlim~uka iz Belorusije i KemenjaHenrika iz Ma|arske) ovogodi{njihlaureata, na otvaranju suboti~kogfestivala.

Dva dana kasnije, u prepunojsali na ”Ve~eri s Kockicom”, Brankoje bio neodoljivi {armer i kozer, ali isasvim ozbiljan tuma~ svog ”`i-votnog dela” - Pozori{tanca ”Pu`”.Gostima, kao i kolegama, obja{nja-vao je magiju svog teatra, popu-larnosti, na~ina na koji komuniciras najmla|ima, za{to se klincima po-nekad obra}a na engleskom jeziku,za{to oni vole da ~uju ”jednomdavno, u nekoj dalekoj zemlji” ikakav efekat na njih ima pretnja”slomi}u te k’o bajatu kiflu”... Nakraju ve~eri, dvadesetak primerakanjegovog kompakt diska bukvalnoje bilo razgrabljeno u dva minuta!

SSttaarraacc ii mmaaggaarraacc,, [[vveeddsskkaa

GGuulliivveerr,, SSlloovvaa~~kkaa

SSaann lleettnnjjee nnoo}}ii,, MMaa||aarrsskkaa

AAmmaaddeeuuss,, SSrrbbiijjaa

PPeeppeelljjuuggaa,, AAuussttrriijjaa

LUDUS 145,1465

Festivali de~ijih pozori{ta

Festival Teatarska internacionalnabeogradska avantura odr`an jepeti put od 4. do 10. juna u Po-zori{tu ”Bo{ko Buha”. Takmi~ilo se desetpredstava, dok su u prate}em programuizvedena tri komada.

Manifestaciju je otvorila koprodukci-ja Norve{ke, ^e{ke, Poljske, Engleske iFrancuske ”New International Encoun-ter”, komadom Na kraju krajeva. Rad-nja je inspirisana istinitom pri~om oprebacivanju jevrejske dece iz Nema~ke,^e{ke, Slova~ke tokom 1938. i 1939. g uEnglesku gde su rasli u hraniteljskimporodicama da bi izbegli nacisti~ki pokoljkod ku}e. [estogodi{nja Agata odrasta u{esto~lanoj porodici u Berlinu i nesvesnije svedok politi~kih promena. Pri~u oopstanku, ljubavi i nadi pratimo iz njeneperspektive. Ispri~ana je uz peto~lanibend na pozornici, upotrebom nekolikojezika i mno{tvom pozori{nih stilova, odkomedije do visoke tragedije. Tek neko-liko glumaca tuma~i mno{tvo likova,vi{estruke su upotrebe oskudnih komadascenografije (orman postaje lift, vagon,soba...), veoma ma{tovito, dinami~no ijednostavno pratimo ono {to se zbivamaloj Agati, koju je tuma~ila sjajna Iva

Moberg iz ^e{ke (deo teksta glumica jegovorila na srpskom jeziku!).

Sledi estonska predstava Kalevipoeg,zajedni~ki projekat pozorista ”VATTheatre” i ”Markus Zohner TheatreCompagnie”. Komad je insipirisan delomFranca Krecvalda ”The Cool EstonianEpos”. Re~ je o bajkovitoj pri~i o predi-vnoj severnoj zemlji koju |avo `eli zasebe. Bogovi `ele da pomognu te {aljuKaleva na krilima orla, da je spase. On }ese o`eniti, umreti, a neko od njegovihsinova ga mora naslediti...

Iz Srbije prvo je nastupilo Pozo-ri{tance ‘Pu`’. Komad Pera Pan napisaoje Vuk Pavlovi}, a postavila Milena Pav-lovi} ^u~ilovi}. Pera Pani} je antipodPetru Panu, nespretan je i stra{ljiv de~akkoji obo`ava kompjuterske igre, a na-ro~ito avanturu ”Petar Pan i potraga zablagom”. Kada mu kompjuterski virus uvidu Kapetana Kuke ponudi da u|e uigricu i bude njen glavni junak, Peraprihvata izazov. I onda po~inju raznezavrzlame i isku{enja za Peru.

Ve} provereno dobar danski teatarove godine u istom klju~u nastupao je sapredstavom za najmla|e. Umesto kro-kodila i slona, ove godine tu su dva klov-na Dito i Mito trupe ”Asguer ZapShowteater”. Oni pri~aju svoju jednos-tavnu pri~u u muzi~kom univerzumu,bez re~i, po~ev{i od stavke iz detinjstva otome {ta je moje, a {ta tvoje, i me|usobnezavisti me|u njima.

Komad engleskog pisca ^arlsa VejaCrvene, crvene cipele Consol Theater-aiz Nema~ke, predstava koja je odnelaGran Prix na ovogodi{njoj Tibi, bavi seFranverinom `eljom da postane plesa-~ica. Devoj~ica koja je odlu~na da ostvarisvoj san, jedva prime}uje ratne oblakekoji se nad njom nadvijaju. Kako pri~ate~e postaje jasno da se ona ne nalazi usvom rodnom selu, sa porodicom, da nijeu koloni sa izbeglicama, ve} je u sobi bezzidova. Njena traumati~na pri~a pro-nalazi svoj glas, svoj oblik, detaljnislikoviti prikaz uz pomo} doktora. ”Samapri~a komada savladala je sve vre-menske i prostorne prepreke... Prostor ukome se radnja doga|a upe~atljivomgluma~kom igrom postaje metafora lju-bavi, smrti i nade. Predstava je svojomuzbudljivo{}u, razli~itim vrhunskim po-zori{nim elementima i visokom esteti-zacijom prelazila rampu i delovala nesamo na racionalnom ve} i na emo-tivnom nivou”, deo je saop{tenja `irija.

Kazaliste Mala Scena iz Hrvatskeizvelo je komad Jasena Boke Kako jeTonkica kupovala hleb u re`iji MatejeKole`nik. Prvi samostalni susret detetasa svetom, inicijacija u svet odraslih ipravila odraslog pona{anja, obi~no se do-godi prilikom izlaska deteta u prvusamostalnu kupovinu. Taj doga|aj jeveoma va`an za dete, zbivanje je mitskihproporcija koje se ne zaboravlja. TakoTonkica odlazi da kupi hleb. Me|itim,~im iza|e na ulicu vrebaju je milijardeopasnosti: od saobra}aja do sumnjivihljudi koje sre}e. Ona se susre}e i sa ne-kim ru`nijim stvarima u `ivotu i shvatada deca ne smeju svakome verovati.

Doma}in festivala, Pozoriste ”Bo{koBuha”, predstavilo se publici ve} starompredstavom Goli kralj Evgenija [varca uadaptaciji i re`iji Juga Radivojevi}a. Ovakomedija bazirana je na motivima triAndersenove bajke: Svinjar, Princeza nazrnu gra{ka i Carevo novo odelo.

@iri Nacionalnog ASSITEJ centraSrbije dodelio je nagradu za najboljeumetni~ko dostignu}e predstavi Maliprinc Egziperija u re`iji Anje Su{e iizvo|enju Malog pozori{ta ”Du{ko Ra-dovi}”. ”Osnovna ideja koja pokre}e celupredstavu se crpi iz jasno i o{tro postav-ljenog kontrasta izme|u sveta odraslih i

sveta dece. Sa druge strane hibridizacijaizme|u izra`ajnih sredstava pozori{ta zaodrasle i decu pomera granice promi-{ljanja za decu i postavlja nove, visokestandarde balansiraju}i izme|u spek-takularnosti i problemskog tretmanateme...”, stoji u saop{tenju `irija.

Komad Gospodin Semolin ili ~ovek izsna nastao je u koprodukciji nekolikoku}a iz Francuske. Dvoje dece putuju za-mi{ljenim Alpima da bi ostvarili svojesnove: stvaraju}i gospodina Semolinukoji bi bio njihov vodi~ i koji bi popravionjihove `ivote. Stvoreni misterioznikuvar magi~nih mo}i radi na tome daostvari njihove `elje. Predstava se igrauz improvizacije i kulinarske magije.”Ono o ~emu smo `eleli da gledaoci raz-mi{ljaju je pojava novog ~oveka, da lismo i koliko sposobni da u dana{nje vre-me napravimo bi}e koje mo`e da pro-meni strukturu sveta, pa da i snovi po-stanu java... Namera nam je bila daskrenemo pa`nju na ~injenicu da sudanas ljudi preoptere}eni genetski modi-fikovanom hranom... Pomalo podse}amona Ivicu i Maricu, jer je i njihova ku}icabila napravljena od slatki{a, a slatki{ivra}aju u detinjstvo”, ka`e reditelj Dami-an Suzu.

Festival je zatvorio Bizarijum - uli~-ni akvarijum iz Kanade. U Ta{majdan-skom parku istra`iva~ki brod je ma-li{anima pokazao {ta se sve nalazi umorskim dubinama i kakva bi}a `ive unjima. ”Predstava govori o putovanju, a`elja nam je bila da publiku uvedemo urealan svet, pa smo zbog toga brod po-merali sa jedne na drugu stranu ovogprelepog parka. Drago nam je {to su seprisutni uklju~ili u predstavu, krenuli sanama u avanturu i u~inili je spektaku-larnom”, rekli su autori i glumci koma-da.

U prate}em programu na Trgu Ni-kole Pa{i}a videli smo hrvatsku pred-stavu Matematika autora i reditelja Zija-ha Sokolovi}a, koja je kroz igru poku{alada mladima pribli`i ovaj {kolski ”bauk”.Potom su [panci izveli komad \ubre,kakva lepota. Ideja projekta u kojem |u-bre svira je da je muzika svuda oko nas ida ne moramo da imamo instrumente dabismo u`ivali u njoj. Slovena~ki teatar zadecu i mlade odigrao je predstavu Go-spodin Pepi i crv Artur. Ovu edukativnupri~u o prijateljstvu izme|u usamljenog~oveka i prepla{enog crva re`irao je Ivi-ca [imi}.

Na petoj TIBI odr`an je i Okrugli stoASSITEJ-a sa temom „Od spektakla doproblemskog pozorista”. ”Dragocenostsvakog okruglog stola i svakog me|una-rodnog festivala je upravo u ovakvimsusretima. Veoma je va`no da se pogleda-ju predstave, umetni~ka dela autora, alije jo{ va`nije da se ti autori me|usobnosretnu i razmene svoja iskustva, lepe tre-nutke, ali i probleme na koje nailaze. Miiz ASSITEJ-a Srbije u~imo mnogo izovakvih razgovora, dobijamo more infor-macija kako mo`emo da pove}amo kva-litet i razvijemo atmosferu, umetni~ki ikreativni duh u pozori{tima za decu imlade, koja su kod nas dobra i imajudugu tradiciju. Potrebno je da se osavre-menjuju i da se vi{e bave teatrom proble-ma, odnosno nekim temama koje su svoj-stvene tinejd`erskom periodu”, rekla jeSanja Krsmanovi}-Tasi}, moderatorkasusreta.

Peta TIBA predstavila je razneteatarske pravce od problemskog pozo-ri{ta do bajke, donose}i jednu zajedni~kumisao - da trendovi u pozori{tu vi{e nepostoje, da su razli~itosti ogromne i da susvi modeli teatra autoru na raspolaga-nju, kako je i najavio direktor festivalaBo{ko \or|evi}.

Aleksandra Jak{i}

TIBA, POZORI[NA AVANTURA

KRSNA SLAVAU POZORI[TU

'PINOKIO'

Pozori{te 'Pinokio' se od ovegodine pridru`ilo mnogim pozo-ri{nim ku}ama koje obele`avajusvoju krsnu slavu. Kako i prili~ipozori{tu, za svoju slavu, svog po-krovitelja i za{titnika su izabralijedinog glumca me|u svecima,Svetog Siluana. Direktor, Igor Bo-jovi}, tim povodom ka`e:

”Raduje me {to smo izabraliSvetog Siluana glumca za pozo-ri{nu slavu. S obzirom da smo biliu prilici da biramo {ta }e nam bitislava, onda smo se malo vi{e timebavili i prona{li smo sveca koji jebio glumac. Odabrali smo ga dabude na{a slava i njegov `ivotopisje ovde istaknut i veoma je za-nimljiv, ne samo na{im glumcimada ga pro~itaju, nego svim ljudi-ma.”

Pozori{na slava }e se, po~ev{iod ove godine, obele`avati svakog14. maja. Prva krsna slava u po-zori{tu je obele`ena kako i dolikuje,uz prisustvo zaposlenih i prijateljapozori{ta, i po{tovanje svih verskihobreda koji se tim povodom izvode.

Na pitanje da li o~ekuje neka~uda nakon uvo|enja krsne slave,mo`da, da pozori{te dobije ne{tovi{e prostora, direktor Bojovi} jerekao:

”Mi ~uda u ovom pozori{tuodavno pravimo, a od ovoga o~e-kujemo samo da to bude jedan redkoji }emo po{tovati i ni{ta vi{e odtoga. Ovo je bila `elja svih zapo-slenih u pozori{tu i mi smo to i ura-dili. Ne o~ekujemo da }e nam todoneti nekakva ~uda, kao {to uop{teverovanje nije ne{to {to bi trebaloda donese neka ~uda, nego je toprosto, na~in `ivota. Neka to u~inida bude vi{e mira u ovoj ku}i, a~uda }emo mi sami da stvaramo.

I vi{e prostora, celu zgradu akouspemo da dobijemo, pa da radimou uslovima kakvi su neophodni.Slava je red koji treba po{tovati izato smo ga uveli.”

M.Jur~i}

MMaallii pprriinncc ((FFoottoo:: \\..TToommii}}))

NNaa kkrraajjuu kkrraajjeevvaa

CCrrvveennee,, ccrrvveennee cciippeellee

KKaakkoo jjee TToonnkkiiccaa kkuuppoovvaallaa kkrruuhh

6

Teatri u svetu

LUDUS 145,146Lu

EON (European Off Meeting) MEETINGItalija, Bre{a, 09. - 13 maj

U prelepom Italijanskom graduBre{a (sever Italije) od 9. do 13. majaodr`an je zna~ajan skup pozori{nihstvaraoca i poslenika pod nazivom EONMEETING (European Off Meeting).

Radi boljeg razumevanja potrebno jeobjasniti {ta je to EON. To je podmre`aglobalne pozori{ne mre`e ITEM kojaokuplja {iroki spektar organizacija,umetnika, stvaraoca iz oblasti pozori{nedelatnosti. Zadatak ovih mre`a je da seputem komunikacija i skupova razmeneprvenstveno informacije, a zatim iskus-tva, programi i projekti.

Skup u Bre{i je sadr`ao nekolikoprograma.

Na po~etku dana su odr`avane za-jedni~ke sesije svih u~esnika na kojimasu putem okruglog stola sa uvodni~arimarazmatrane aktuelne teme iz oblastisavremenog delovanja u pozori{tu. Ovogputa teme su bile Zna~aj pozori{nih mre-`a u savremenom pozori{nom `ivotu,Odnos institucionalnih i vanistitucional-nih pozori{ta, Umetnik i multimedijalnaumetnost, Pozori{te u ratnim zonama,@ene kao stvaraoci u pozori{tu, Iskustvau vaninstitucionalnom organizovanju,Multi profesionalni umetnik (umetnik -rukovodilac - stru~njak za skupljanjenovca - menad`er).

Samo puko nabrajanje tema govori okorisnosti koje mogu da se dobiju u~e-stvovanjem na ovakvim skupovima.

Druga zna~ajna aktivnost su bilekreativne radionice: Rad kroz pozori{tesa `rtvama etni~kih sukoba, Kroz psi-hi~ki teatar, Kreativna radionica sapozori{nim maskama, Radionice scen-skog pokreta, Kori{}enje multimedijal-nih sredstava na sceni.

U ve~ernjim ~asovima su prikazi-vane predstave. Naj~e{}e su to bile pred-stave savremene tematike prilikom ~ijegprikazivanja su kori{}ene savremenetehnike i scenski izraz, tj. bile su tomultimedijalne predstave i performansi.Predstave su prikazivane, kako naklasi~noj sceni kutija, tako i u jednom, zato posebno izgra|enom, prozirnom ba-lonu montiranom u parku urbanog delagrada, {to je zanimljiv primer o`ivlja-vanja javnih prostora. Publika je skoro usvim predstavama bila i na sceni i ugledali{tu van balona, a kvalitetno ozvu-~enje omogu}avalo je svima da bez prob-lema prate de{avanje.

Op{ti zaklju~ak zajedni~kih sesija je:- pozori{ne mre`e poma`u u pravcu

razmene iskustva iz oblasti pozori{neestetike, organizacije i marketinga,

- da mre`e poma`u razvoju posto-je}ih vaninstitucionalnih pozori{ta, kao istvaranju novih,

- da se zahvalju}i mre`i pomera upozitivnom pravcu stav dr`avnih organaprema nezavisnim pozori{nim organi-zacijama. Iskustva u tom smislu su ra-zli~ita i u Evropskoj uniji. Dok se ovajoblik u Holandiji favorizuje, u Nema~koj

ima isti tretman kao dr`avne institucije,a Austrija favorizuje zvani~ne instucije(30% bud`eta za kulturu usmerava se uvaninstitucionalne organizacije),

- da produkcije nezavisnih teataramogu da budu eksportne, tj. dr`ava mo`eda ih koristi kao prezentaciju svojekulture jer je estetika ovih predstava ra-zumljivija za strance od inscenacijeklasi~nih predstava,

- da u zemljama u tranziciji, i poredindolentnog odnosa vlasti, nezavisneprodukcije ~udom opstaju, ~ak se i razvi-jaju, {to potvr|uje izdr`ljivost i vitalnostovih oblika starala{tva, tj. prilago|avajuse situaciji i pre`ivljavaju u krizi,

- primetna je promena odnosa premanezavisnim produkcijama koje su rezul-tat lobiranja pozori{nih mre`a.

Posebno interesovanje je pobudilaradionica koju je vodila italijanska umet-nica Ariela Vidak (prezime nam je ne{topoznato), koja se odnosila na kori{}enjekompjuterske tehnike u scenskom izra-`avanju umetnika. Umetnikovi delovitela su povezani - konektovani sa kom-pjuterom, a posebnim kompjuterskimprogramom koji se zove inkrom se omo-gu}uje interaktivni odnos umetnika ikompjutera. Kompjuter reaguje na po-kret, glas, zvuk, boju, toplotu tela, emo-cionalno stanje, a ta reakcija se prenosina video zid koji je iza umetnika, tako dau istom momentu gledalac na sceni vidiumetnika koji izvodi svoj performans, a

kompjuter putem konekcije taj perfor-mans pretvara na video zidu u posebnoumetni~ko delo izra`eno kroz pokret,boju, ton, video animaciju, kompjuterskugrafiku i sl. Stanje sa ekrana, povratnomvezom putom kompjutera, inicira umet-nikovo umetni~ko, emotivno, mentalno ifizi~ko stanje na koje on reaguje stimu-li{u}i svoje mogu}nosti i sposobnosti zanova izra`avanja. Zna~i, umetnik mo`eu saradnji sa kompjuterom istovremenoda glumi, igra, animira, slika, komponu-je, re`ira, i to u nedogled. Ovaj oblik novescenske umetnosti u interaktivnom odno-su sa kompjuterom pru`a neslu}enemogu}nosti kreativcima, tj. otvara se

novo poglavlje, zaista, nove scenskeumetnosti.

Nije zanemarljivo napomenuti da suna ovom skupu definisana i dva novaoblika pozori{nog organizovanja:

- frind` teatar, oblik pozori{nogorganizovanja u okviru margina pozo-ri{nog sistema i modela i

- of teatar, pozori{ni oblik koji delujevan zvani~nog okvira pozori{nog organi-zovanja.

Srpsku delegaciju je sa~injavalo 9pozori{nih stvaralaca koju je predvodilajedan od lidera u savremenoj pozori{nojumetnosti, rediteljka Jadranka An|eli} izpoznatog i priznatog beogradskog Dahteatra.

Milovan Zdravkovi}

POLITIKA IZ POTAJE UBIJA UMETNOST NA OTVORENOJ POZORNICISitna kalkulacija gradona~elnika

upropa{}uje me|unarodno ime ciri{kogSCHAUSPIELHAUS-a

Ranije je pozori{te provokacijamastvaralo politiku - danas politika sa sit-ni~avim duhovima pravi pozori{te. Dotog zaklju~ka mora do}i onaj ko pratiaktuelnu situaciju u ciri{kom Schaus-pielhaus-u. Ovde se tra`i naslednikumetni~kog direktora Matijasa Hartma-na, koji 2009.g. odlazi u be~ki Burgthe-ater. U u`i krug favorita ubrajaju se:hambur{ki glumac i re`iser Sven EricBechtolf (49), frankfurtska intendantki-nja Elisabeth Schweeger (53) i rediteljkaiz Bazela Barbara Frey (43).

Uz ovaj ansambl kandidata ve} sadje sigurno: Schauspielhaus-u kao jednomod najrenomiranijih pozori{ta nema~koggovornog podru~ja preti debakl. Sva trifavorita su no-nejmovi koji bi jedvapridoneli slavi ovog tetara. Sasvim su-protno po`eljnom i tra`enom profilu:”Jedan direktor pozori{ta treba da uliva ida zra~i ogromnom snagom”, ka`e ranijikoupravnik pozori{ta Theater am Nau-markt iz Ciriha.

Prvobitno je na listi mogu}ih nasled-nika Matijasa Hartmana stajalo 30imena. Stalni ~lanovi pozori{ta Vernerdigelin, Diter Dorn i Jirgen Flim poslalisu predloge Komisiji za izbor. Komisiju~ine gradona~elnik Ciriha, Elmar Leder-berger kao predsedavaju}i i ~lanovi

Upravnog odbora Mariane Burkhalter,Brigite von der Crone i Christoph Vitali.Da li se spore oko stavova? ”Ne, uop{tene”, uzdr`ano ka`e Vitali, {ef FondacijeBeyeler, ”govorimo jedan s drugim”. AliLederberger ima pri tom poslednju re~.

Gradona~elnik tra`i svog klona. Koje od kandidata o kojima se pregovarasli~an E. Lederbergeru? On `eli umet-ni~kog direktora prema svom profilu,~oveka ekonomistu i populistu u jednom.A tako|e treba da bude dobar i sa sin-dikatima. A umetni~ki kvaliteti? Oniigraju sporednu ulogu.

Lederberger je nau~io iz krize okoKristofa Martalera i tada osetnog sma-njenja broja abonenata u 2002.g. Ka`e:”[ta sam u to vreme na kriznim sednica-ma morao da savladam, to je ne~uveno”.Zatim je danima i no}ima razgovarao saMatiasom Hartmanom o brojkama. Useptembru 2003. g. gradona~elnik ga jepredstavio kao novog direktora. ”Onta~no zna {ta }e biti mogu}e sa ras-polo`ivim novcem”, rekao je Lederberger.Tada su Lederberger i Hartman u mno-gome bili sli~ni: ekonomisti, jaki ljudi,komunikativni, populisti.

Nedostatakspremnosti na rizik

Verovalo se da je sa Hartmanomna|en kompletan direktor. Me|utim,opho|enje sa pobunjenim pozori{nimradnicima 2006.g. dovelo je do raskidaizme|u Hartmana i Lederbergera. Soci-jaldemokratski gradona~elnik u {trajkutehni~kog personala pozori{ta bio je uz~lanove sindikata. On sada iz toga izvla~ipouku: ”Cilj je da se relativno brzo stvorejasni odnosi, da se opet mo`e vratitit miru ku}u”, rekao je Lederberger kratkoposle najave povla}enja Hartmana. Oumetni~kim kvalitetima nije ni{ta rekao.

Franc Vile, glavni urednik stru~nog~asopisa ”Theater heute” konstatuje da jeu poslednje vreme prilikom imenovanjadirektora pozori{ta manje vo|eno ra~unao estetskom profilu kandidata od puoz-danog upravljanja poslovanjem ku}e.Cirih to sada dovodi do same krajnosti:”Ako je Upravni odbor pozori{ta ulo`iosve u to, da se oslobodi Kristofera Mar-talera, da bi ga onda zamenio MatiasomHartmanom, u budu}nosti mu se mo`ene{to i verovati - samo ne i spremnnostna rizik”, ka`e Vile.

O~evidno je da tako ne}e pobeditinajbolji kandidat. Ulrih Kuon, aktuelnali~nost broj jedan nema~ke pozori{nescene ve} je prokockan. Iz hambur{kogThalia Theater-a povu~en je u Berlin uDeutche Theater, mada je on pokazivaozainteresovanost; on nije tako lak direk-tor. Tako|e je Mihael [indhelm, biv{iupravnik Theater Basel-a oti{ao u Dubai.Umesto da se ozbiljno prihvate posla, zaSchauspielhaus se radije pravi Lederber-gov klon.

Najbli`i mu je verovatno Sven EricBechtolf. Ali progla{eni konzervativac nedonosi nikakve nove impulse pozori{tu,njegovi rediteljksi radovi dobijaju lo{eocene - on va`i za zastareli pozori{nipojam. Kristine Desel, pozori{na kri-ti~arka ”Suddeutche Zeitung-a” jasnoka`e: ”Bechtolf bi predstavljao korakunazad”.

[vajcarska ponudaJirgen Flim je Upravnom odboru kao

kandidata utrapio svog sledbenika Bech-tolfa. Ovaj Hambur`anin, koji je o`enjen{vajcarskom glumicom [arlote [vab, imatrgova~ke kvalitete i raspola`e najboljimvezama. Va`i za sujetnog i arogantnog.

Prema svom profilu pozori{ni rediteljBechtolf jeste kandidat sa najve}omsli~no{}u. Me|utim, da li pozori{ni re-

ditelj mo`e pokrivati mesto direktora? Tobi sa profesionalnog gledi{ta bilo prili~nosmelo, ka`e i diplomatski popu{ta, FrancVile.

Direktorka Drame frankfurtskog po-zori{ta Frankfurter Schauspiel, Elizabet[veger je pokazala dobar ose}aj za postu-panje sa novcem. Kada je 2001.g preu-zela ovo pozori{te sa 1200 mesta, fi-nansijski je bilo na dnu, morala je dau{tedi ~etiri miliona evra. To bi mogloimponovati Lederbergeru. Me|utim, po-zori{ni rad Elizabet [veger te~e podetiketom ”Mali eksperiment”. Ona po-kazuje malo ose}aja za klasi~ni repertoari za reprezentativni teatar metropole. Upola glasa zamera joj se da je opsednutajednom idejom. U tome li~i na Marta-lerovu {eficu dramaturgije Stefani Karp.A sa njom su u Cirihu imali lo{e iskustvo.

Barbara Frej naprotiv insceniradobro, njene predstave su popularne.Njena pozori{na ponuda trenutno imavisoku konjukturu. A ona ima i prednost{to je [vajcarkinja. Ustvari ona jo{ nijevodila jednu veliku ku}u. Mo`e se daklezamisliti da }e ona oko sebe okupiti jedantim. Ako bi se udru`ila sa StefanomBahmanom mogla bi za Schauspielhausda ve`e dobre pozori{ne umetnike. Ipakbi to bila krhka konstrukcija, jer suBarbari Frej potrebni lojalni saradnici imogla bi imati muke u situacijama gdene mo`e da odabere saradnike.

To bi se moglo osvetiti u konfliktimasa buntovnim ~lanovima sindikata. Frejbi mogla da shvati pritisak kao ogra-ni~avanje i mogla bi kruto reagovati. Onava`i kao distancirana i ponekad pokazu-je hladno}u. Na sceni je poznata kaorediteljka ”naj~vr{}eg kova”.

Izme|u radikalnog makijavelisteHartmana i radikalnog umetnika Mar-talera, Frej bi bila sredina, a Schauspiel-haus bi bio osrednji.

Priredila Ana MilakaraSSvveenn EErriicc BBeecchhttoollff,, EElliizzaabbeett [[vveeggeerr ii BBaarrbbaarraa FFrreejj

MMaattiiaass HHaarrttmmaann,, EEllmmaarr LLeeddeerrbbeerrggeerr:: RRaasskkiidd jjee ddoo{{aaoo ssaa {{ttrraajjkkoomm 22000066..

BBaalloonn

LUDUS 145,1467

Teatri u svetu

Kritika ka`e da je vi{e revolucije te{kozamislivo u nema~koj savremenoj kul-turi zabave. Uz odre{ene ruke koje mu jeautorka dala, [teman se ovim sva{tare-njem izborio sa tiradama nesceni~nogteksta, isti~u}i da ga je zanimao fenomenprotesta tj. kako ~ovek mo`e ne{to daizmeni. Jer, svet sistematski ide ka lo{emi mi uvi|amo koliko malo mo`emo dapromenimo, u nama se javlja rezignaci-ja.

Krigenburg je postavio ”Prljave ru-ke” u savremenom klju~u, sa minimal-nom a veoma efektnom scenografijom.Na scenu je smestio i pripoveda~a, igraose paralelnim de{avanjima, uklju~iomodernu muziku, poput benda Nirvana,d`inovski luster, koji je dominiraoscenografijom, imao je razne funkcije,akteri su komunicirali sa publikom.[teta je {to u drugom ~inu tempo opada,malo se razvla~e de{avanja. GlumicaJudit Hofman, koja je tuma~ila D`esiku,bila je apsolutno superiorna nad ostat-kom gluma~kog ansambla. Isti reditelj sepredstavio i ^ehovljevim komadom ”Trisestre” u izvo|enju teatra ”MünchnerKammerspiele”. U ovom vi|enju, tri se-stre nikada nisu bile toliko usnule,poeti~ne, apstraktne. Rediteljski postu-pak je udaljen od svega {to ~ini ^ehovlje-vu tradiciju. Svi govore u citatima, kaoda govore o stvarima koje su ve} iskusili.I jo{ su ~udniji zbog maski koje li~e naglave lutki - ogromnih, tu`nih, de~jihlica - i koje skidaju svaku psihologiju iidentitet likova, a u isto vreme, otvarajunova polja igre. ”Nisam mogao da jed-nostavno premestim komad u ´sada iovde´. To bi pojednostavilo karaktere.Va`nije mi je bilo da se ose}a gubitaknego da se ka`e da su u istoj situaciji kaoi mi. Zato sam i izazvao glumce da ne

Pozori{ni festival ”THEATERTRE-FEN” koji se svake godineodr`ava u Berlinu tokom maja,jedna je od najzna~ajnijih teatarskihmanifestacija u Evropi. @iri, koji imaulogu selektora, ove godine je odabraodeset najboljih pro{losezonskih predsta-va na nema~kom jeziku. Klasi~na dela inove komade prikazali su teatri izHamburga, Bazela, Minhena, Vajmara,Be~a, Ciriha i Berlina. Po prvi put izve-dena su i javna ~itanja novih svetskihdramskih stvaralaca. Od 494 nova koma-da, `iri je odabrao pet: ”4 ½” NemiceArne Ali, ”Migrantsko ven~anje”Muserefa Ozturka Cetindogana izTurske, ”Gnjava`a” Finkinje MarijeKilpi, ”Planinski biciklisti” Volkera[mita iz Be~a i ”Pamu~na vuna” AliTejlora iz Londona. Tokom festivalaodr`ane su i dramske radionice, interna-cionalni forumi i javne diskusije.

Festival su otvorile politi~ki anga-`ovane predstave ”Talija teatra” iz Ham-burga -”Ulrike Marija Stjuart” Nobe-lovke Elfride Jelinek, komad koji je ure`iji Nikolasa [temana imao svetskupremijeru, i Sartrove ”Prljave ruke” ure`iji Andreasa Krigenburga. Jelinek seu svojoj najnovijoj drami bavi nema~komistorijom - delovanjem teroristi~ke grupeRAF. Drama projektuje sukob dve hero-ine ovog pokreta - Ulrike Majnhof iGudrun Enslin - na `ensku dinamikulikova Marije i Elizabete u [ilerovoj”Mariji Stjuart”. [temanova postavka(reditelj je svojim vi|enjem [ekspirovog”Hamleta” pobedio na 36. Bitefu) je miksrazli~itih pozori{nih stilova, muzike,zabave, vodenih bombi koje se bacaju upubliku, pi{tolja koji prskaju vodu...

tra`e ne{to {to im je blisko ve} daleko.Upotreba maski je bila ba{ iz tog razloga,da udaljimo ^ehova od sada{njosti.Maske metafori~no prikazuju i kreativ-nost i otpornost sestara na okolni priti-sak”, izjaviio je Krigenburg.

”Maxim Gorki Theater” iz Berlinapredstavio se komadom ”Jadi mladogVertera” Getea u re`iji Jan Bosea. Rediteljje uz pomo} sjajnih mladih glumacapostavio ovaj klasi~ni komad poput delapop literature koje cilja u prazna srcasada{njice. Me|u najbolje je uvr{}ena jo{jedna Boseova re`ija - [ekspirova ko-medija ”Mnogo buke ni oko ~ega” u iz-vo|enju ”Burgtheater” iz Be~a. U ogolje-nom pozori{tu, bez dramatur{kih inter-vencija i nasilnih interpretacija vide}etekomad onakav kakav jeste. Dok se publi-ka sme{ta, na sceni je u`urbano, gradise, zakucava, glumci ve`baju. U pitanjuje predstava koja je sme{na, inteligentna,`iva i, pre svega, bliska publici.

Bruknerovu dramu ”Bolesti mla-de`i” re`irao je Tilman Koler u vaj-mar{kom pozori{tu ”Deutsches Nation-altheater”. Bruknerova ekspresionisti~kadrama o psiholo{ki deformisanoj gene-raciji mladih ljudi posle Prvog svetskograta izvedena je u koncentrovanoj verzi-ji. Predstava li~i na autopsiju - publikasedi sa sve ~etiri strane prostora koji jesala za autopsije, tamnica i bokserskiring. Pri~u o {estoro dvadesetogodi{njakakoji tra`e ciljeve, vrednosti, uspeh, kari-jeru, seks i ljubav, reditelj je veoma `ivopreneo iz 1926. godine u sada{nji trenu-tak.

Berlinski ”Deutsches Theater” izveoje Eshilovu ”Orestija” u postavci MihaelaThalhajmera. Re~ je o ´hardkor´ verzijiove anti~ke drame, u kojoj reditelj pri-

kazuje kako krvava linija - lan~anareakcija osvete i nasilja - ljudske istorijete~e stalno. Thalhajmer je izbacio tre}i~in i komad zavr{ava bez ikakve vere udemokratiju kao model re{enja. Nemaspasenja, Orest se gr~i na zemlji, sasvimsam, kao i savremen ~ovek uostalom.Jedna od najupe~atljivijih scena je kada,tokom ritualnog samo`rtvovanja, Klite-mnestra sipa na sebe kofu krvi. Krvkaplje sa njenog skoro nagog tela, a onapotom uzima cigaretu i otvara konzervupiva.

Molijerov ”Tartif” u koprodukcijinekoliko pozori{nih ku}a i re`iji DimitraGot{efa, po~inje eksplozijom konfeta iukrasnih tra~ica kojima Tartif slaviapsolutizam dosade i otkriva sebe kaohladnog i provokativnog proroka. Re-ditelj pretvara Molijerovu komediju umra~nu parabolu konflikta prvog i tre}egsveta. Izvedba je dopunjena poezijomHajnera Milera, odlomcima iz Biblije,dela Lao Cea, Cicerona... Kritika je na-zvala ovu predstavu remek-delom.

Opera ”Dido i Eneja” Henrija Pur-cela nastala je po motivima tragedijeKristofera Marloa ”Dido, kraljica Kar-tagine”. Komad u re`iji SebastijanaNublinga izvodi ”Theater Basel”. Kadase ~ini da patos gr~evite ljubavne pri~e nemo`e biti ja~i, reditelj nas podse}a da jeput do ljudskih srca preko njihovih stom-aka. Na scenu se iznose kuvana jela...

”Bog krvoproli}a” Jasmine Reze ure`iji Jurgena Go{a teatra ”Schauspiel-haus” iz Ciriha. Rezin konverzacijskikomad koristi sva pravila komedije daprika`e ne toliko transformaciju regresi-je u varvarizam koliko ~injenicu daza{titini mehanizam ne radi, da se ni{tavi{e ne ra~una. Radnja prati dva bra~napara ~iji su sinovi nasilni.

Predstave prikazane na festivalu”Theatertrefen” jo{ jednom su dokazaleda je nema~ki teatar i dalje jedan odnajja~ih u svetu i pokazale kako sereditelji, bilo stari ili mladi, lako nose i saklasicima i sa savremenimkomadima.

A. Jak{i} & K.Toji}

POZORI[NI FESTIVAL U BERLINU @ENIDBA UBALTI^KOJ KU]I

Na internacionalnom pozo-ri{nom festivalu „Balti~ka Ku}a“ uSankt Peterburgu nastupio jeansambl Drame Narodnog po-zori{ta sa predstavom @enidba,N.V.Gogolja u re`iji Slavenka Sale-tovi}a.

Sankt Peterzbur{ko Dr`avnoPozori{te „Balti~ka Ku}a” dobilo jenaziv 1991. god. Do tada je biloLenjingradsko Dr`avno Pozori{tenastalo 1936. godine spajanjem dvapozori{ta, Crvenog Teatra i TeatraRadne Omladine. 1991. god jeodr`an i prvi internacionalni pozo-ri{ni festival {to je uslovilo da na-kon 9 godina festivalskog `ivotaovo zdanje dobije status Pozori{ta-Festivala. „Balti~ka Ku}a“ je orga-nizator i mnogih drugih festivala(„Monokl”, festival monodrama,Evropski festival modernog plesa„Tanz Teatar”, Internacionalni fe-stival de~ijih predstava „Sre}anro|endan Astrid Lindgren“...)

M.J.

GOSTOVANJA

MRZITELJIUMETNOSTI

Prema rezultatima istra`ivanjasociologa Predraga Cveti~anina okulturnim potrebama, navikama iukusu gra|ana, koje je preneo Ta-njug, oko 70 odsto gra|ana Srbijenijednom u godini dana nije bilo upozori{tu!

Ako jo{ gori pokazatelji moguda ute{e, onda je to podatak da 80odsto gra|ana nije pro~italo nijednu knjigu za potrebe usavr-{avanja na poslu, a 45% nije pro-~italo knjigu ni iz li~nog zadovoljst-va. Malo manje od pozori{ta ne volekoncerte, pa je njih posetilo 60 odstoanketiranih, a vi{e od polovine nijeoti{lo u bioskop u poslednjih godinudana.

Istra`ivanja pokazuju da ve-}ina gra|ana Srbije mese~no tro{ioko 1.000 dinara na kulturu. Nijeumesno pore|enje, ali jedan pu{a~u porodici mese~no izdvoji oko3.000 din. na cigare.

Gra|ani Srbije najvi{e volebesplatne aktivnosti, pa slobodnovreme predvi|eno za bavljenje ne-kim kulturnim sadr`ajima provodeuz TV, {etnje, razgovore s prijatelji-ma i okupljanja na porodi~nimproslavama. Od pozori{ta manjevole galerije, muzeje i koncerteklasi~ne muzike. ”Mrzitelji umet-nosti” su prete`no mu{karci, uglav-nom sa zavr{enom srednjom {ko-lom, a mnogi od njih su nezaposleniili u penziji i `ive u selima Srbije iliu gradovima sa manje od 100.000stanovnika.

Mu{karci u dokolici preferirajubavljenje sportom, lovom, ribo-lovom i odlaske u kafanu, a `enegajenje cve}a i ure|enje stana.

Sude}i prema dobijenim rezul-tatima o kulturnim potrebama, na-vikama i ukusu gra|ana, name}ese poznati zaklju~ak: mo`e se i bezkulture! A i jeftinije je.

M.J.

O KULTURI

NAGRA\ENAANITA MAN^I]

Za najbolju epizodnu ulogu na14. Me|unarodnom festivalu malihscena u Rijeci Anita Man~i} jeosvojila nagradu ”Veljko Mari~i}”.Ona je nagra|ena za ulogu Hamle-ta u autorskoj predstavi Sonje Vu-ki}evi} Cirkus Istorija, ra|enoj uprodukciji Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta i BITEFa. Ovo jedrugo u~e{}e JDP na ovom festi-valu, nakon 10. Festivala MFMS nakome su nastupili sa predstavomSkup Marina Dr`i}a u re`iji Jago{aMarkovi}a.

Festival je odr`an od 29. aprilado 6. maja, a na festivalu su u~e-stvovali i teatri iz Hrvatske, Italije,Slovenije, Letonije i Finske. OsimJDP na festivalu je u~estvovao iAtelje 212 sa predstavom Odumi-ranje kojom je festival zatvoren.Nagradu za najbolju predstavu ucelini osvojila je Samljeveninestaopozori{ta ”Jo`ef Katon” iz Budim-pe{te.

Stru~ni `iri 14. Me|unarodnogfestivala malih scena radio je usastavu: Voja Brajovi} (Beograd,Srbija), Helena Buljan (Zagreb,Hrvatska), Meta Ho~evar (Ljub-ljana, Slovenija), Vili Matula (Za-greb, Hrvatska), @eljka Tur~inovi}(Zagreb, Hrvatska).

M.J.

NAGRADE

TTrrii sseessttrree ((FFoottoo:: AArrnnoo DDeeccllaaiirr)) UUllrriikkee ((FFoottoo:: AArrnnoo DDeeccllaaiirr)) PPrrlljjaavvee rruukkee ((FFoottoo:: AArrnnoo DDeeccllaaiirr))

OOrreessttiijjaa ((FFoottoo:: IIllkkoo FFrreeeessee)) TTaarrttiiff ((FFoottoo:: AArrnnoo DDeeccllaaiirr))

8

EX YU

LUDUS 145,146Lu

Nova predstava Teatra mladihMraku{a, u re`iji Bore Stjepa-novi}a, izvedena je u sali DO-DEST KIC-a ”Budo Tomovi}” u Podgori-ci. Po motivima teksta Sene Mustajba{i},crnogorsku adaptaciju su uradili Du-bravka Draki} i Boro Stjepanovi}. Pri~apo~inje dolaskom mlade glumice koja `elida iznajmi stan... Mraku{a otvara pitan-ja koja su tipi~na za na{u sredinu iako bimogla da se de{ava u bilo kom gradusrednje Evrope, ona je fokusirana nageneracijski ose}aj da ni{ta nije u redu.Ovaj tekst predstavlja mre`u satkanu odraspolo`enja, planova, ~e`nji, sukoba,razbibriga, fantazija i mu{karaca. Kakose uku}anke predstavljaju, a {ta zapravo`ele? Koliko `ive svoj `ivot ili te`e ”pred-stavi” dobrog `ivota. Ku}a u kojoj `ivegaji duhove pro{losti te tako baca mi-sti~nu zavesu na svakodnevna de{ava-nja. Re~ je o horor komediji koja otvarauvek aktuelna pitanja.

***Predstava Sama sam ve~eras premi-

jerno je izvedena na Sceni 213 u sklopuprograma tradicionalne kulturne mani-festacije ”Dani akorda” u Nik{i}u. Ko-mad je po tekstu @an Pol Antoana re`iraoDragan Kne`evi}. Sa ovom predstavomakord }e u~estvovati i na predstoje}emme|unarodnom festivalu DADRAS uSubotici. Re~ je o `ivotnoj drami dvojeusamljenih, kojima je slu~ajni susretpromenio `ivot. Tema ove duo drame jeose}anje teskobe i proma{enosti, ali i~e`nja za ljubavlju, lepotom, harmoni-jom i za nekim spokojnim bivstvova-njem.

***Predstava Poseta stare dame Bitef

teatra gostovala je u Tivtu. Crnu komedi-ju Fridriha Direnmata re`irao je StefanSabli}. Glavnu junakinju, bogatu `enukoja je uverena da je novac pokreta~ svihpravdi i presuda, igra Jelisaveta SekaSabli}.

***Dvanaeste Hercegnovske aprilske

pozori{ne sve~anosti, zatvorila je pred-stava Greta, stranica 89, Luka Hibnera ure`iji Borisa Lje{evi}a, a u izvo|enjuSrpskog narodnog pozori{ta iz NovogSada. Pred zatvaranje festivala uru~enaje Plaketa ”Milo{ [ami”, koju Herceg-novsko pozori{te dodeljuje za doprinospromociji ove manifestacije, direktorugradskog pozori{ta iz Podgorice, Zoranu[o{ki}u.

***Jago{ Markovi} re`ira}e Strindber-

gov komad Kraljica Kristina u {vedskomkraljevskom pozori{tu ”Dramaten”.Ugovor je sklopljen nakon uspe{noggostovanja u [vedskoj beogradske Go-spo|e ministarke. Komad KraljicaKristina radi se u ~ast obele`avanja 150godina postojanja ovog pozori{nog zda-nja. Glavnu ulogu tuma~i}e Elin Klinge,a lik kraljice majke o`ive}e Bibi Ander-son, legenda svetske kinematografije ido`ivotna prvakinja {vedskog kral-jevskog pozori{ta.

***Predstava Nora Crnogorskog nacio-

nalnog teatra, gostovala je 12. maja uSankt Peterburgu, u okviru Me|unaro-dnog pozori{nog festivala naslovljenog”Balkanski teatarski prostor”. U obnov-

ljenom autorskom projektu BranislavaMi}unovi}a, u Ibzenovom komadu poredPredraga Ejdusa i Branimira Popovi}a,uloge tuma~e i tri nova glumca: AnaVujo{evi}, Boris Isakovi} i Nada Vuk-~evi}.

***Teatar mladih sa Cetinja gostovao je

na sceni Filodramatica u Rijeci, sa pred-stavom Creeps. Isti komad izveden je ipred splitskom publikom u Kazali{tumladih. Savremeni komad Luka Hibnerase bavi uticajem televizije na mlade.

***Bibliografiju Ljiljane Milunovi},

”Pozori{te u crnogorskoj periodici 1944-

BALKAN EKSPRESDrama Napadi je nova predstavaKumanovskog pozori{ta. Komad jenastao po motivima britanskogpisca Martina Krimpa, ~iju je postavkuuradio Robert Simonovski. ”Ovaj komaddo sada nije bio izveden u Makedoniji.Poku{ali smo da napravimo savr{enuteatarsku izvedbu. [estoro glumaca jepoku{alo da napravi idealan karakter,ra|eno je po principu predstava u pred-stavi”, rekao je reditelj ove post-modernedrame.

***Premijera Vagininih monologa Iv

Ensler, u re`iji Martina Ko~ovskogodr`ana je u Narodnom teatru Bitolj.”Pitanje je da li `ene same re{avaju svojeprobleme ili su oni bliski svima, odnosnoda li problemi sociolo{ke, politi~ke i polneprirode zaista postoje”, rekao je umet-ni~ki direktor Sa{a Ognjenovski. Rediteljje rekao da nije u pitanju klasi~nopozori{te ve} mo}na kompozicija od 12kratkih izvedbi. ”Svaki od njih prikazujenajintimnije ispovesti `ena”, dodao jeKo~ovski.

***U istom teatru je izveden i komad

Mlad-Besan po motivima drame D`onaOzborna, koja je vapaj dece i mladih,njihovih problema, odba~enosti od dru-{tva i besa zbog toga. Reditelj komada jeJovan Ristovski.

***Autorski projekat Janija Bojad`ija

Film ljubav imao je premijeru u Dram-skom teatru. ”Moja drama ima pet likova

iz kom{iluka, od kojih je jedan glumackoji nije igrao pet godina, jer je u tranzi-ciji shvatio da je glupo glumiti dok drugizgr}u milione. Me|utim, on shvata daumetnici ne mogu biti pragmati~ni te sevra}a na scenu... Re~ je o individui koja`ivi u paradoksu. U tom smisli napraviosam predstavu o svemi i ni o ~emu” re-kao je Bojad`i.

***Nova predstava u [tipskom pozori{tu

je Grof Milivoj, nastala po tekstu RisteKrlea, u re`iji Mladena Krstevskog.”Drama je bazirana na stvarnom do-ga|aju koji se desio krajem dvadesetihpro{log veka u selu Struga. Svi likoviimaju atribut makedonskog etnosa, obu-~eni su u no{nje, i cela predstava reflek-tuje duh ljudi tog vremena”, rekao jereditelj koji tuma~i i naslovnu ulogu.

***^etvrta sestra Janu{a Glovackog u

re`iji Kirila Petreskog je premijernoprikazana u Prilepskom teatru. Glovackigovori o tranzicijskom haosu i postkomu-nisti~koj Rusiji u kojoj vlada tajkunstvo.Pisac pravi ironijski osvrt na ^ehovljeve”Tri sestre” i ”Pepeljugu”.

***Beogradsko Narodno pozori{te gosto-

valo je u Makedonskom narodnom teatrusa predstavom La`a i parala`a JovanaSterije Popovi}a u re`iji Juga Radivoje-vi}a. Upravnik makedonskog pozori{ta,Sa{o Milenkovski, najavio je da posleuspe{nih saradnji sa hrvatskim i srp-skim teatrom, istu vrstu anga`mana pla-

TITO - ^ETVRTI PUT

1953”, objavilo je Crnogorsko narodnopozori{te. Knjiga sadr`i preko 2600 bibli-ografskih jedinica sa veoma sadr`ajnimanaotacijama i nekoliko stotina drugihpodataka o pozori{tu u Crnoj Gori kakoga, jo{ od pre zavr{etka Drugog svetskograta, prati post okupaciona periodikatokom prve decenije svog izla`enja.

***Tito i Naser, ili kako sam nau~io da

volim socijalizam, koju je u Crnogor-skom narodnom pozori{tu postavio egi-patski umetnik Ahmed El Atar, premijer-no je izvedena u Hamburgu, u okvirufestivala Kampnagel. Re~ je o jednom odosam samostalnih komada kompleksnog

projekta ”Tito - ~etvrti put”, u kojemu~estvuje vi{e od 100 umetnika, a real-izuje se u koprodukciji desetak festivala iteatara iz jugoisto~ne Evrope i Nema~ke.Crnogorska premijera zakazana je uoktobru na sceni nacionalnog teatra uPodgorici. Autor tekstova o Titu je IvoBanac, dok kreativnu podr{ku dajeBranko Brezovec. Projekat predstavljateatar koji se bavi paralelnim diskursi-ma, koji kroz ples i masovni spektakldaje sliku istorijske stvarnosti vi|enuo~ima stranih umetnika...

A.J.

niraju i sa nacionalnim ansamblima uAlbaniji i Turskoj.

***De~ji komad Balkan ekspres Stefana

^aptikua, modernog albanskog autora,imao je premijeru u De~jem pozori{nomcentru. U re`iji Vladimira Mil~ina, ko-mad je nastao na motivima ruske sred-njevekovne bajke sa fragmentima [ek-spirovog ”Hamleta”. Autor je aktualizo-vao pri~u sa postkomunisti~kom balkan-skom situacijom, gde je glavni izazovsvakog `itelja da pobegne iz domovine.Drama je bazirana na konfliktu te `elje inemogu}nosti njenog ostvarivanja.

***Premijera Iza kulisa Majkla Frejna

u re`iji Dragane Milo{evske-Popove,odr`ana je u skopskom Turskom teatru.Tekst se bavi stvaranjem predstava.

***Nabokovljeva Lolita, koju je adapti-

rao i postavio Oliver Micevski, imala jepremijeru u Dramskom teatru. ”Romanje savr{en tako da nije bilo lako napravi-ti ekvivalent za scenu. Tekst je o~i{}en od´nepristojnih´ delova, poku{ali smo dasa~uvamo esenciju ljubavi bez granica”,rekao je Micevski.

***Lavirint se}anja Avnija Halimija, u

re`iji Kustrima Bekte{ija je premijernoizveden u Albanskom teatru u Skoplju. Upitanju je komad o disbalansnom svetu idru{tvu u kojem su izgubljene sve vred-nosti. Glavni lik je `rtva porodi~nognasilja. ”Drama prikazuje tragediju sa-vremenog, obi~nog ~oveka koji je prisi-ljen da bude `rtva jer nema izbora”,tekao je reditelj.

***U Skoplju je odr`ana premijera

drame Konj ko~ije, koprodukcije skop-skog Albanskog teatra i Nacionalnogteatra iz Tirane. Re~ je o modernoj izved-bi koja se bavi mu{ko-`enskim odnosi-ma, kao i preva`nosti stvari pre momen-ta smrti. Autor teksta koji je postavioGzim Kame je Ferdinand Hisi.

***Nacionalno pozori{te ”Jordan Had`i-

konstantinov-D`inot” iz Velesa premijer-no je izvelo komad Zaboraviti Herostrata,ruskog pisca Grigori Gorina, u re`iji ZojeBuzalkovske. ”Gorinov tekst se baviistorijskim faktama kada je Herostratspalio veli~anstven hram posve}en Arte-midi, koji je kasnije progla{en jednim odsedam svteskih ~uda”, reklaje rediteljka.

Aleksandra Jak{i}

Pozori{ne novosti iz Crne Gore

Teatarske novosti iz Makedonije

MMee||uunnaarrooddnnii pprroojjeekktt:: TTiittoo ii NNaasseerr,, iillii......

TTeettaarrsskkaa zzaavvrrzzllaammaa:: IIzzaa kkuulliissaa @@eennsskkii pprroobblleemmii:: VVaaggiinniinnii mmoonnoolloozzii

LUDUS 145,1469

EX YU

Najbolja predstava 21. susretalutkarskih pozori{ta (ove godinedoma}in je bilo Gradsko kazali{telutaka Split) je Lepotica i zver redi-teljskog para Zheny i Petra Pashova uizvedbi zadarskog Kazali{ta lutaka.

***Ovogodi{nji program Festivala hr-

vatske drame i autorskog pozori{ta Mar-uli}evi dani, koji je odr`an poslednjesedmice aprila, ponudio je reprezentati-van presek umetni~ki atraktivnih pred-stava u jednogodi{njoj produkciji teatarakoja na repertoaru imaju hrvatski tekst.Takmi~ilo se devet predstava, od ~ega triiz inostranstva. Festival je otvorio zagre-ba~ki HNK predstavom HasanaginicaMustafe Nadarevi}a. Slede Bez tre}egMilana Begovi}a u re`iji Gorana Golovkai izvedbi splitskog HNK, Kurve Fe|e[ehovi}a u re`iji Ivana Lea Leme i pro-dukciji HNK u Osijeku, Ni~iji sin MateMati{i}a u re`iji Vinka Bre{ana i izvedbirije~kog HNK Ivana pl. Zajca, S drugestrane autorskog dvojca Nata{e Rajkovi}i Bobe Jel~i}a u izvedbi Zagreba~kogakazali{ta mladih i Smisao gospodinaLojtrica Sa{e Ano~i}a u izvedbi KNAPP-a Pe{~enica.

Od stranaca igrale su Ma{karateispod kuplja Ive Vojnovi}a u re`iji IviceKun~evi}a i izvedbi Kraljevskog pozo-ri{ta Zetski dom - Cetinje, Ovaj krevet jeprekratak ili samo fragmenti NineMitrovi} u re`iji Ivane \ilas i produkcijiSNG-a iz Nove Gorice te Elita (GospodaGlembajevi) Krle`e koju je re`irao IvicaBuljan, a izvelo Litvansko narodno kaza-li{te iz Vilniusa. Pobednik festivala je

komad S druge strane, dok je publikaproglasila najboljom Hasanaginicu.

***U Teatru Exit autorska ekipa - re-

diteljka Ivica Boban, glumci Amar Buk-vi} i Filip Juri~i} i dramaturg Olja Lozi-ca, od obi~nih `ivotnih doga|aja kakvemo`emo ~uti na svakom koraku stvorilisu sme{nu, komi~nu, dramati~nu i tu`nupredstavu Kako misli{ mene nema!?,koja govori o `ivotu obi~nih ljudi, koji jedaleko od uspeha i blje{tavila, koji jegorak i te`ak. Dvojica prijatelja `ive narubu egzistencije i sanjaju kako oti}i namore. ^as glume}i sebe, ~as se transfor-mi{u}i u one koje susre}u u svojim`ivotima, Bla` i Nino pri~aju uzbudljivusagu o turobnoj i apsurdnoj dramati~-nosti svakodnevice.

***De~je pozori{te Dubrava premijerno

je izvelo predstavu Bliznakinje, koje jeprema motivima istoimenog romanaEricha Koestnera dramatizovao i re`iraoOliver Frlji}. Dve sestre, koje su roditeljirazdvojili ne samo fizi~ki nego su ihdoslovce iskorenili iz se}anja i svojih`ivota tako {to im nisu ostavili ni istoprezime, slu~ajnost spoji na zajedni~kom

letovanju, gde otkriju da su im roditeljiisti. Otkriv{i to, ali i da jedna drugojnedostaju, odlu~e svaka upoznati rodite-lja kojeg do tada nije poznavala, s na-merom da ih ponovno sastave i osigurajuzajedni~ki i sretan porodi~ni `ivot.Frlji} je napravio vrckavu i duhovitupredstavu. Sla`u}i komi~ne detalje umozai~nu strukturu bogatu fejdoovoskimsituacijama i montipajtonovskim gegovi-ma za~injenu karakternim nijansamalikova, razigrao je i situacije i likove.

***Propitivanje psihologije i patologije

zatvorenih i izolovanih mikrosvetova teproblemi samo}e, otu|enosti i odba~enos-ti, teme su koje povezuju predstave 14.me|unarodnog izdanja Festivala malihscena u Rijeci, koji je odr`an od 29. majado 6. juna i okupio je deset teatara izsedam evropskih zemalja. Smotru jeotvorila predstava S druge strane ZKM-a. Sledi italijansko pozori{te Sud CostaOccidentale sa komadom Moj `ivot ure`iji Emme Dante, Cirkus istorijaBITEF-a i JDP-a Sonje Vuki~evi}, Ma~kana vru}em limenom krovu rije~kog HKDTeatra u re`iji Larryja Zappije, Slomlje-ninestao teatra Katona Joszef iz

PRODUKT I @RTVA KAPITALIZMANa sceni teatra SNG Nova Goricapremijerno je izveden komadOrkestar Titanik Hrista Boj~eva ure`iji Matja`a Latina. ”Iluzija je jedna odnajja~ih stvari koje ljudsko bi}e poseduje,ona mu poma`e da pre`ivi”, rekao jebugarski pisac politi~kih satira i kome-diograf Hristo Boj~ev, pisac ~ije se drameigraju {irom sveta. Slovena~ka publikase prvi put susre}e sa njegovim drama-ma ovim komadom koji je nazvan ko-medijom.

Pri~a prati ~etvoro besku}nika koji`ive u napu{tenoj `elezni~koj stanici i~ekaju voz koji }e ih odvesti iz bede.Jednog dana voz ipak sti`e, ali samo dabi iza{la jo{ jedna izgubljena du{a, izve-sni Hari Hudini. @ivot na stanici odjed-nom postaje prepun bizarnih situacija,iluzije postaju stvarni doga|aji iz `ivotabesku}nika...

***Poslednja premijera u Novoj Gorici je

komedija Buba u uhu @or`a Fejdoa u re-`iji Janu{a Kice. Nova postavka je izve-dena u ~ast stogodi{njice prvog izvo|enjaovog poznatog vodvilja. U na{oj eri u ko-joj se ozbiljni ljubitelji umetnosti rugajuFejdoovom radu, opisuju}i ga kao jeftinuzabavu, samo nekolicina prime}uje nje-govu sjajnu sposobnost opservacije.Fejdoovi likovi imaju tragi~an momenat”izgubljenosti”, njihov svet po~inje da se

***Slovensko ljudsko gledali{~e imalo je

premijeru komada Patrika Marbera, crnekomedije Havard Katz u re`iji Matja`aZupan~i~a. Ovaj komad je premijernoizveden u londonskom Royal NationalTheatre 2001. godine u re`iji autora. Za-jedno sa dramama ”Dilerov izbor” i ”Bli-`e” ~ini trilogiju. Katz je mu`, otac, sin,brat, agresivni jevrejski agent, zvezda Ckategorije, napunio je pedeset i ne snalazise u krizi srednjeg doba. Besan je na`enu, {efa, starije, netalentovane klijente,koji ho}e da postanu slavni, besan je nasebe, na `ivot, na ceo svet. Havarda sre-}emo u trenutku kada se na{ao na naj-ni`oj ta~ki `ivota i ho}e da se ubije. Katzje produkt kapitalizma: arogantan, nasi-lan, bez trun~ice ~ove~nosti, koji postajenjegova `rtva.

***U Mestnom gledali{~u Ptuj premijer-

no je izveden komad Tenesija VilijamsaIgra za dve osobe. Re`iju potpisuje ReneMaurin a igraju Aleksandra Balmazovi}i Aljo{a Ternov{ek. Komad koji se retkoizvodi, sam autor je smatrao svojimnajboljim delom, a za~injeno je autobi-ografskim elementima. Akteri, dvoje glu-maca, brat i sestra, napu{teni od stranesvoje teatarske trupe, u nekom propada-ju}em pozori{tu u ameri~koj unutra{-njosti, ~ekaju na po~etak predstave, bezscenografije i ostalih pozori{nih poma-gala. Stvarnost i fantazija se u ovoj ”Igriza dve osobe” prepli}e do te mere, da igledalac, skupa s izvo|a~ima, nije spo-soban sve da razlu~i.

A.Jak{i}

Ma|arske u re`iji Viktora Bodoa, Frag-ile! u re`iji Matja`a Pograjca i izvedbiSMG-a, Smisao `ivota gospodina Lojtricezagreba~ke trupe KNAP Sa{e Ano~i}a,Sonja letonskog Novog ri{kog kazali{ta ure`iji Alvisa Hermanisa, No returnTeatra Viirus iz Finske u re`iji Cezarisa iOdumiranje srpskog Ateljea 212 rediteljaEgona Savina. Najboljom predstavom ucelini progla{ena je predstava Saml-jeveninestao a publika je nagradilabeogradsko Odumiranje.

***Mo`emo li, jesmo li spremni i sposob-

ni komi~nost do`ivljavati na cini~anna~in? Mo`emo li u svet budu}nosti sti}ipreko {oping grada? I, nije li {oping mo-`da iluzija i zamka ako se u njemu mo`ekupiti smisao `ivota? To su pitanja kojanudi rediteljska rekontekstualizacijaOzrena Prohi}a, njegova re`ija Dr`i}evogremek-dela Dunda Maroja, koje je nakon25 godina ponovo premijerno izvedenona sceni zagreba~kog HNK.

***Komad Veliki Getsbi, nastao po isto-

imenom romanu Francisa Skota Fitz-d`eralda, premijerno je izveden u Zagre-ba~kome kazali{tu mladih, u reditelj-skom vi|enju Ivice Buljana. Getsbi pri-kazuje sasvim novog Ivicu Buljana, kojise ovoga puta pokazao u klasi~nom iumerenom izdanju. Buljan je gradio ve-liku ansambl predstavu, raspore|enu uniz ~vrstih prizora, dr`e}i se naklonostiprema naraciji na sceni kao temeljnomstilskom postupku. Tako|e, istovremeno ivrlo pa`ljivo i samog predlo{ka, o`iviv{iatmosferu bogata{kih zabava, u kojojnekako nasilno egzistira galerija likovana ~elu s kraljicom zabave, Getsbijevomljubavlju, Dejzi.

***Umesto traganja za sre}om, je li spas

u njenom preziranju - dilema je kojamu~i Hedu Gabler u Kun~evi}evomrediteljskom ~itanju Ibzenove drame na

sceni osje~kog HNK-a. @ivot nije samo`udnja za sre}om, nego i `udnja zasmr}u kao jedinom pravom slobodom,poruka je najnovijeg scenskog propiti-vanja Hede Gabler. Ivan Kun~evi} jeizre`irao predstavu punu sumornih ni-jansi, punu `ivota koji ~oveka vreba ubudu}nosti, koji nam se nudi kao sre}a.

***Na sceni Zagreba~kog kazali{ta

lutaka praizvedena je nova muzi~kapredstava Pe}a i vuk. Re~ je o `ivahnojpri~i o hrabrom, malom Pe}i koji uspevauhvatiti velikog, stra{nog vuka. Tapustolovina je Sergeju Prokofjevu po-slu`ila da deci pribli`i zvuke orkestra.Reditelj je @elimir Mesari} a autor tekstaMladen ^utura.

***[ta je pre, koko{ka ili jaje? Ili zapra-

vo pile? Mo`e li pile biti pametnije odkoko{ke? Biti druk~iji - je li to prednostili je nedostatak? Na navedene dileme ipitanja poku{ava dati odgovor de~japredstava Mudro pile slovena~kih autor-ki Maje Adu{e Vidmar i rediteljke KatjePegan, koja je premijerno izvedena uGradskom kazali{tu @ar ptica u Zagrebu.

***U re`iji Zlatka Viteza, Kazali{na

dru`ina Histrion u Histrionskom domupremijerno je izvela Fal{tofijadu. Sa-tiri~na komedija slo`ena je iz [ekspi-rovih drama u kojima se pojavljuje likFalstafa (Henrik IV, Henrik V i Vesele`ene vindzorske) i za~injena doma}imtekstovima, pa i Krle`om. Predstavaaludira na hrvatsku dru{tvenu stvarnostte na istorijsku, kulturnu, politi~ku isvaku drugu pro{lost i sada{njost.Po~ev{i od Falstafove smrtne postelje, gdeokon~ava `ivot [ekspirov hedonista,tokom cele predstave, koriste}i se ele-mentima pu~ke komedije, satire iimprovizacije, rekonstrui{e se Falstafovai hrvatska stvarnost.

A.J.

ru{i zbog male gre{ke. Majstor fran-cuskog bulevarskog teatra je skiciraoiznena|uju}e savremenu atmosferu za-to~enosti individue u surovom mehaniz-mu modernog vremena.

***Ansambl Drame SNG-a Ljubljana

izveo je Ibzenove Aveti u vi|enju redite-lja Eduarda Milera. Drama koja se baviveneri~nim bolestima, incestom, never-no{}u i eutanazijom, jedna je od