evolucija studija kulture* - zaprokul.org.rszaprokul.org.rs/pretraga/84_4.pdf · toni dan evolucija...

TONI DAN

EVOLUCIJA STUDIJA KULTURE*

Kuilinu-a je sada aaSa ;prim&. NiSta nije Eisto, ailko nije nobelejen. Modmeli za opisivanje i analizu kulture ukljuEuju i onoga ko te modele prravi. ,,Tamen MI zato pornereme vain mntra, pitanja i [prablemi p~e,laze zdkadetnske gxanice, metodli prcruhvanja peCavaj8u bogatstvo (upo- rednog im~kavanja M osnovu obiija podataka. Moramo se supratstaviti posebnim ldefilndcijarna u dkvb1.u nastavdh p a g r a m i konomata. Stu- dijle ih l twe s~u wkovitlan, nq&r&n i nesta- bilan m e w ko~ji neprestano pomera sve svoje sud idke . Studije foultnure su projekt fije se ostvmivanje - postrkanjc potpune celovitosti b z fragm~enbcij~u i podeljmmt - nikad ne okmfava. ,,Nlema oeline, o m 6e kk nastati, je-

dime smo mi t~."') I

Bniverzikdske shdije, medutim, i m j u poreklo, Lak iako odbijaju da pnhvate svoje polazibte. Studije kulture pofele su na p~redrnetima koje su nasledile. Ovi predtmetli skom iskljwflvo spa- dajru u hmnis t i~hke i h b t v a n e m k e , talc0 da na svim nivoliima ~studija laultruw ima u manjoj, a festio i u vecoj ~meri, istonije, sociologije, k n j i h o s t i , (psihalogije, liogviisrtike, filozofije, antrcnpologije i m&h elemenata &om- mije. Upadljivo je odsrustwo ItehnWh muka i tehnologije. Umiverzitets~ki pxofsolri koji su

' Tony, b, The Evdutim of C d t m l Shdies , in: In- troductron to Contemporary Cultural Studles Ed. by Da-

vid Punter, Longman, London & New $ca'k, 1986.

') GeutIrLlde Sit&, (jompds/itian as Exp~lanation ,(1926), in J-c& at Me Now and Here I Am: Writings and Lectures o f Gertrude Stein, 19111~1945, ed. P. Meyerowitz, Penguin Ink, p. 24. Delmi mog eseja prv~bitno su objarkjeni u ne- Sto duu&ijem obk&u u Journal of Area Studres, No. 8 fie- sen 1983), o v a pdilcom zahvaLjujern uredniku na dozvolh

da te d e b koristim.

TONI DAN

k o n c h i ~ d i m e studije me sauno da nisu znali prirodne olarulke, veC &u prihvatali usvojem pa- rafdimu ,mxlele h l h n a / ~ r i r o d a . Subjektivmost je mogla-da iSfezne napo l ju informacija, ali objektivnost je jog uv& maula svojam dcvet- naestovekovnm mrom , , m l b e istine". Rad To- masa &&), Pola F~ejerabadd) i Margaret Diejikob4) pohaao je kol'fio jfe pogreSlno odvajati bilo koj~i naueni projekat od njegove kulturne i .istonij&e osncvve, .i ' W o ldo grodara m k e dolazi upravo d,ejstvom obislja raznokik~s~ti ko je t~reba da lbude osabeni anetod hltruirn~i~h studija. N'epstojanje bile [ h k v e ravmijene filozofije MU- ,ke u b~nitanskoj lhlturi i vekovno svrstavanje dfmbl~mena-mtaiika i~zmd mmtl i j e - m u ~ , k a ~1 sistemu ,ma% u zanljii, 'lcao Sto Martin Viner dakum&uje5), takobe je pojaeavalo ltiu odsut- nmt. Osirn nfekali~ko primera ko ji olbuhvataju ramoj mpi,riuma i Kralj~wskog d'ruStva u se- d a m e s t o m veku, sbudije 5kultutre se zasnivaju na is,klj,uNvo epistemololkoj .definiciji nauke, koja potZ~e iz Altiserovag proueavanjta Ma~ksa.

Ali dve llcniine ivdate h a j e m 50-i8h ;rrredstavliaiu pokula j neke vrste transdiscipli&nvg pioL- iavania kulture. U Kultuti sitomainih (The Uses of Literacy, 1957), RilEard Hogart je tv'rdio da u Britiuniji imstomremeno ~postoji netoliko kultura. Njmega su pos8abno mninuale osobmosti, kako ih je video, stavovi i odnosi koji su saEi- n javali 'kdhnu radni5ke lklase. Oblici masavne zambave, ko ji su zam?Sl jerui tako da woltrp,o~mo$n8u ramoj h l h m o beskhnag i W S t ~ a , 1 b xzo su na- griaali i ~lnrmmcijdulizmali o w o s o ~ b m kultunu

umesnbm slkeptiaiaimnom d vebrim stoiciim.,&. Hogart je gosebno usmerio rsvoju knjiiwnu analizu m m o v n e publikacije - ldnevne novine i ~pmodiEne Cascvpisle - ali bio je svesban da su mu, bi k&aptualizovao &azlilrite kultme, pobrebine i tehdke mtrwololga i sociologa. U p~edgovam on ( h i e da nije i& o stm5noj a m - lizi a!li hmdi da je cwaj dvojni prilstup new- hadm da bi se ishkao tako nepanovljiv (i tako n e ~ k ~ l ~ k i ) predunet kao Bto je mrodsika kul-

tura.

Iz gredgovwa Kulturi i druStvu (Cultute and Society, 1958), jasno je da je rtejunond V i l i j m gredlagao da se ' k u b r a vrlo preckno smestti u odredeni istoarijshi peniad: .,mgamizaciani prin- cip ove knjige je sqznanje da se ideja kul- tvre, d sama reE u s v m opSteTn modernom

T . S. Kun, Struktura nautnih revolucija, B m g d , Nb lit, 1074.

a) Pad Feyerabemd, Against Method, New Left Bmks 1975. ') Margaret S a d The Newtonians and the lution, 1b89-17~0,' Corndl University Press,

1976.

English Revo- Ithaca, N . Y .

Madn I: Wiener, English Culture and the Decline of the Industrral Spirit, ltFCUl880, Cambnidge Unavemty PseYs

1986.

- TONI DAN

znaEanju, pojavila u engleskoj misli u parlodu koji olblCmo mzivamo industri jskm revolu- c i j m . . . Tako o m postaje *is i tumafenje d e misaone i osedajne reakcije na promc-ne u englesrkom dnuitvu od kraja osam~naestog

~ e k a . " ~ )

Ndki od pisaca o kojima se 'tu raspravljalo --

Arnold, Dikens, Lorens, Eliot - bili bi uklju- Eeni u svaki kmvencionald 11mstavni program knjiievnosti. Drugi - Berk, Kobert, Toni - bi na neki .m86in ME pomenuti u s v a k m kon- vm&oauarhm aaistavnam progxaimu istorije. Za ostale - Karhjla, Raskina, Morisa - od'uvek se smatralo da ih je am~oguCe klasifi~kovatu i modda bag ~pmovma V i l i j m o v a pozitiirm procena ovih veliikih, svestranih vli'ktorijanaca daje najbolji rani mod.el lkoji p h u u j e kakve bi trebalo d a i h d u uuliive'rzitetslke studije kultulre. Za irazldiku od Haganta, Vilijams j'e odbacio ideja o iskljuSvo klasm usmesrenitm kulhrama, a bio je na~roeito &eptiEan kada je u pitanju posebina kuiturra radniijke klase: ,,Tiradioionalna po~purlanna kultiura Engleske biLa jse, &o ne ~ , ~ i S t e n a , m d a bar xasparEana i mlabljena parm~e&jirna ckoje je naEidla indmbritjs!ia revolucija. Ono Sto je lostalo i ono Sto je stvo- reno a novim u ~ l o v i m koliEinski je malo i usko po raslpam. To zahteva goStovan,je ali ni a kcun smisl~u lyije altern!ativm ~kultura".~) On je griznavao da je bvrioasku h l h m ba- zihno wm~eravala ,,i'ndividualistiEka ideja" a h ~ l h r u w,dai6ke klas'e ,,:kol,elat,isvnua itdeja". Ms- dutim, nakon istoirijsike analize, zakljdio je: $,U &oj kiul'hni kao celini, is tommeno op- stojavaju interakcija izmedu ova dva naEina iivota, ali i jedma olblxt za koju je o s n o v a ~ ~ o redi da im je za jed in ih ili da px-edstavija njihovu za jedu l ih o s n o ~ " . ~ ) On se zalaie za r a m j k a j ~ e d ~ ~ ~ ~ ~ e hllture, ea suptiho me- dusobno dejstvo starifh formi i viziju novog sooija;listit!kog Eoveka. Cin stvaranja ku lh re nlora, daihl'e, birti otvaren i istraiivadri. , .KII~- tura je, doik je iivimo, uv& delimien0 nepoz-

nata, ,deliimieno nas~h,vadena."8)

Jaani tragovi ova dva pnistupa se joS uv& vide u sbudijama ~ku~ltum, na razlieititm nivo- ima, od kzdesetih gadina. Centafr za sawemme studije ' h l h r e . lkoji je Hogart osnovao za j~dno sa Stjua~toon Holam 1964. godime, pod oloriljc?n~ odseka za enlglesilni jezik i kinjiievnost Birmin- gmskog miverziteta u vel6koj meli je nasta- vio i razradio Hogartow arnalim, sa m o g o viSe politirk@ stanoviita. Dak je Holgart Ec?-

9 Raymond Wiliams, Culture and Society, Penguin 1971, p. 11L.

TONI DAN

njlvo gledao aa h l t m za koju je os&o da v& pdako nesestaje, Centar je ispoljavao agr!e- s i v m nedu da Ce ona pnuiiti otpor i pribgocliti se naletu masovne komercijalizaaije. U tom pe- r i o d ~ je mpoCela - a mnogi kursevS studija kulture su to sledili - odlufna politizacija kulbure. Postdii~lomski rad. ma rimer. o kulturi rnladih sredinam 1970-ih ' uv& je &slredai~ki temi,n ..saMulburaP da bi ~razlikovao h lburu mladih od k'ullture nji,hovih 'roditelja. Ali sve Sto je Otpor kroz rituale (Resistance through Ri- tuals, nwlov nagovdtava simbolibo kao masku za ~poli~tihirko, abjmljen 1976, ,uspeo da u'radi, jesite da uo6i ~ a z l i h izm,edu nekoldko klasno defini~ani~h ~kulbura mbdih i da od Wase uCini liategoriju koja Ce odredivati sva proueavanja ove abblasti), ua ~razliku od ameiri&ih teorija o omladi~ni ,kao privmm~sn~oj ,,genereci jskoj" ka- kgoriji ili zaebaoj Iklasi. Taka su tedr;i, modsi, panlkeri i afanijanci lkao kostiuniirane enklnve predstavljeni kao p~1m'a-i w'protstavljenih alternativa. Nedavno je Centar (CSSK) prvi put ponudio h ~ s u o~kvi~ru studija kornu~ni~hacija i kulturnih stud~ija, kao deo kombinovanih spe- cijalistifkih s tudi~a . U uvodu se razli'ku,je me- dijsko tumafenje sveta od naEina kako ga drug- tvene @mpe shvataju. Wlihirite gru~pe ga rzzli- Eito shvataj~u, a druStvena ~klasa Eini osnov ovih razlilka. Karakteristi6no je da je na drugoj godi'ni miglass& !na ,,teoniji i polihici kulbure" i ,,kivi~m oblicima h l b . r e koji se stifu iz svako- dn,wnog .islkustva IU odredenim j ustanovama, pobw od bhl 'e i radmag mesta". Sada p l i rasa, w e d rkhe, postaju odredujuu pojmovii i upravo ove trri dmStvao-politisi.ke kategorije ,,sbrrdkburiLu kulbum". Kurs u dlniru !sbudija kulture na Palitehnrici u Mirdlsslnsu, iako je mmje sveobu~hvatam jer je planjmmln ikao program za zavnbnu ,godilnu specijalizacijskbh sku- dija za s~tu1d~ent.e tkoji w& imaju diplamu viSse ,obrazovam ja ili cdgwmajuCe kvalif iikad jse, na- glaSava sliihe tserne. Medu b e m m ~ koje taj kv8rs audi malaze se: ,,Kulbura radniEke ~Mase i njeno ras#pa,dantje", gd~e se proui.avaju razli!re izmectv .fit% hultlure, visoke h l t u r e , popularne kulture i masovne kulture; ,,Kulturni proces", gde je ,,svakodnevni iivot", sa posebnim osvrtom na rad, pol i rasu, osnov za konstruisa- n je kulturnih znafenja; i .,Proizvodnja i potroS- nja kulture" gde se razmatra pop-muzika, filmo- vi i reklame ~i objaSnjavadu kulturni fenomeni ne p0moi.u politike veC u okviru pristupa njoj bliske politiEke ekonanuijre. Jedan od bbornih smerova studija h l b u r e u okvim studija kla- si6nih naalka rn Pcrlibehnici u Bristola - ,,Ku!- tuna, d~emokratija i drultvo" - prousEava ::30- litiiku kiulbure" i [put Rejmonda Vilijaunsa pofev ,od Farnog perjoda bevljenja d'emcrkrat&om teo- nijom kulture, pa do 'bavljenja manksiamorn od 1970-ih aadalje, l h o i njmegovu analizu politieke uloge kultune a klaslni'm druSbvima. 'T:o-

TONI DAN

godignji lkiulrs txi Polikhnici u PortsmuW, prvi u zemlji (1975), tokom prve godine razmatra kla- su uglavnom kao socioloSki pojam, a onda prati ajene istmijr~ke mamifestacije i promene k ~ o z mz istoaijskko-ikinjiievnih studija devetnaestog veka (pod & v a n ,,Kultnma i M t v o " ) od ,,zsmljiSnog iakresa" s po&tka devetnaestog veka, preko hrtizrna (njegove polirti~ke i poe- zije) do nastanka i korigenja doikolice radniCke klase kajean veka. Kao i na s t d i j a m a kulture

~paktka kursa i s t d j'&i odireduje kultum : 1k1-c~~ dva ~lrurrsa o sedamnaestom veku, od kajih j8e jedan o ,,Knjiievnosti i rni5lj~enju", a drugi o dooninantnim temama i p r a b l d m a (glavni je hlasla pl.ir& engleske revolucije) u drul- tvenoj istariji tog perioda. MeSavim, recimo, Bekona, Knistofera H'ila, Rofestera, Hobsa, Lo- rensa Stounq Kita Tomasa i Laka osmi2ljena je tdco da obu,6i sbudente za mazlifit'e pristupe koje su h j i ievnas t , istorij,a i filozofija stvorile, s w k a za sebe u ovam presud~nom gi-elaznoin periodu od srrednjovekov,nog ka modernan sv,l:tu. Na drugoj godilui svaki student bira jedan ud dva smena koji braju do \kraja trefe godine. Rrvi je , ,Papulerme h j i i e v n e fo,rrnen, praufa- vanje fikmova, Ijrubavnih romaova i trila-a. Dru- gi je ,,Sociolagija rnasomlih medija", Cija tmri'ja obuhvata amlizu sa~d~riaja upotrebe i :nodela ui . i th kao i modela proisteklih iz sanioti!re. Na brefo j go'dini proufarvamje prim'era s!ufaja omkdinslke lrul'ture nufdi ,,genmaoijslri" i ,;klas- ni" model i testira ih suprotstavljanjem dvamn istorijslcim peni~d~i'ma: Rusiji a a pof etkfu dva- desetolg vaka i maju-junu 1968. u Fra'ncuskoj.

Hug& i Vilijam obavili SIJ najvefi d m posla na polju obrazovanja odrmlih. Sloboda od tra- dicionalno ogrmifmih arkadems'kih diisoiplina omogufila im je da putem protivstavljanja uCine vidljivom jednu inafc nevildljivu k111tumu sre- dinw. Ah tek 60-ih !i 70-ih poljc koje proufa- vaju sbutdije k d t u ~ e dobija in s tu tuc iwhi oblik kroz rad na diplamskim i postdiplamskim ~ t u - clijama. Od pxebnog znah ja su dva momenta. Rrvi je Viilsonova v W 'ad 1964-66, 'koja je relativno povekala bmj mesta rn ~prvos tepeno~~~ univerzitetskoun ob~nazovlanju - Sto se nasrtavilo wnivanjean ,politehilcllma 1968. - zadovolja- vajufi na baj nafiln rastufe potirebe hman i s - tifkih i dmStven.ih mmh kao i ,,fistih7' i pri- menjenih ma&. Iuuzetam uspeh koji je postigla Dieni Li, kao ministar za umetnost, dobivSi zcatno povekanu novEam pomof za ulmctnost od rnirnistairstva f i n m i j a , bio je va5m komple- mentarna anicija u oblasti vladine politike.

TONI DAN

Godhe 1961-62. u Engleslroj i Vels~u sbilo je 113.000 stu~denata i postdiiplomaca na zniver- zitetima. 1965166. hilo ih je 169.000. V& 1968/69. tiaj bmj je iznosio 211.000. U toj dteceniji broj se pakti6no udvost~u'fio. Apsolutno gledano, uEeS6e go godGtima nije sse mnogo imenilo. P~rocenat anih koji m~ se zalposli,hi old-h w l e srednje Skole iznoslio je 84O/o 1960/'61. g. a 77,:jU/o 1969. g. U gorredenju sa F~rmcuskom. Nem6koin i Italijan u h p a n broj studmata ~bio je izra- zit0 mali. Ali relativno gledano, pov&n,je je sigurno bilo veliko. A od 1968. do ~kraja 50-.ih mora se dociati ~broj studenata koji su pohabali diplan~lk~e ' h m e v e na pditehnici i koledtima za viSe o b r w a a j e , kao i blagi porast studenata na wniverzitetima. Do kraja 60-ih iabfrisana je razlika izmedu ,.students univerziteta" i ,,students politehni~kuma". Govori laiburista, kao i Ilw~sni ji govmi konzervativaca ob jakn javali su gotrebu za pavdanjem ibroja naucno i tebm- IoSlki abrazovanih, i do tog povdanja je s i fguno i do~Slo. DoSlo je, mdutiim. do is8tovrmenog, meda ~mmenidlai man je izraienog, povean ja bmja stud'enata rn ku~rsevima hum~anistiSkib i d d t v e n ' i h mulka. Ovo su verovat'no obezbedili humnisti6ld ari jentisani liiberali iz vlada jude elite i l i~s t ieki*) wijen~slzni gimnazijslki pro- fesori kao i onvi koji su pnigadali dmbtvanim naukama i bstovrmmo zauzimalli poloiaje u pol1i~61eim ~kmitetiuna Larbu~ristit?ke partije (Ablel Smit, Taumlmd, Titmus). Ista pojava uo- b v a se i u pove6anju b~mja politehn~ikuma od kraja 1960-ih. Ali o d e su novi idiplonwki kur- sevi eesto otvawnii u isto v r m e ' h d i odseci ili S~kole u o h i m ko8jbh su se nalazihi i sa mnogo ogranieenijim finansijslvim sredstvima od onih koji5ma su capj~polagali uniiverziteti. Nastavnic- ki timovi koji ,prpredaju na vi&e adseka su bi!i, i jog uvek jesu ohrabirivani i aeophadni m a golitehnikiumima. 0bPast.i kao Sto su mediji i populanna h l t u r a zamiklj'eni s8u joS n a sa- moan pdetku !kao su~timskii delovi polja studija kultu~re, a ne kao povreaneni dodaci dvopred- m e h i m stmdijama koacentirisanim na istori ju i I h j i h ~ m t . Ispibivanje stinuiktiure i sad~riaja svih J r u n s q lkojc CNAA sprovo~di svakih get gpdina, mhtevalo je idejnu samosvest o & & d m ciljwima i dostignuCima, kojn umi- vemiteti inilkad dm bili primarani da r m i j u . Stmygost u pogledu odmdivanja plWgnama bilo je an0 Sto slu m a g i iprofesori na h~rsev ima studi ja ku1tu-e smtrahi nedostatkan vlast :tog obramvanja. Tallaoq evohci ju stuldd ja hltnlre 1hmkterdSe wvajamjte Bircikog raspma sacijal-

ne tearijc d teorijie kulture.

' F. R. Leavis - zasnivaE studija engleskog jezika i literature kao studija kulture, ogledala engleskog

druStva.

TONI DAN

Dmgi vaian momenat je izazov koji su posto- jeCem politi&oan poretku uprutnli u Evrapi k o celini studenti i radnioi u nepmizvodnim 1 pro- inodni~m zanimamjiana ,,iz baze", od 196s. do ra,mh 70-i~h. U~prmo ovaj izazov - kao 1 u d n jwiktori jamko j E.ngles!ko j Amolda, Ras- kina i Kairlajnia - istire . , h l t ~ " , kao i ,,demoh:loratii ju", ,,pravaU, ,~kllasu" i ,,driavuV kao pojimove koji se o s p r a v a j ~ . Sa slogmima o saancmpavljmjru i radnifikoj kontroli, i sa ciljenr da ,pevazidu otudmost unmapolktifkog 'kapi- taliinma omi pakreti nim w p l i na politi?kom nivou. Ostaje dr5ava u Frmcuskoj, ItaLiji, Ne- rr.ai?koj i Britanijd, kao i demohriS~anske, soci jaldmahrahke i ko~lliunistitke gartije, bbl- hwi tiredjmiona, nejedmakosti klasme s h k t u r e i otiudene veCine zapos~llenih u najamnim i na- meSteni&irn zamirnan jima. Sadasnja soci jalis- ti&a adiministracija u F~rmouskoj uvela je ,$a- moupmvljanje" u woj r&nik kao naslede iz 1968. rp~reko Ujedinjene socijalisWe partije (USIP) Migela Rokara, ali izgleda da njene p o M a je da uncrdainnizu je refomu spreravaju kambimovame unrutiraSnje i spoljaSnje finansijske sile slirne cmirma m koje je naigla i Vilsonova vla~da. Ono Sto pmdstavlja jog uvek iivo m u - lede iz 1968. jeste spoj laultwalistiEkolg sa km- vmdionahirn golitidkim dislkurrsom. Kod Ho- gads je jog uvek postojao jaz izmedu njegovog ob jainjmja hobija i obiraja radnifke klatse i stmukhra goliti&e i finansijske moCi koje ih omogu6avajru dli odolbravaju. Za miflrylstii.kog sociologa kao Sto je Anri Lefevr, razdvojcnosti nema. Za njega je le quotidien (svakodnevni ilvot) ,,obllast ne-admh odnosa u miljeu otudenja koje karaktmigu fetisizann robe i neza- dovoljsbv0".~0) Ovo je terna film Zan-Lik Go- dam ,,Dve-tni stvari koje anam o mjoj' (1966). Ideje ramog Manksla - koje toli~ko prezire Al- tiism, franmski intelektiualac odabiran EI kur- seve 70-lh - su wravo Qe koie L d e m smatra najmoenijim crrudem za olbjahjenje pohlepnoq pdhvatainia aunmb&og ~ t r o S ~ k o g naeina Si- vota u ,posleratnoj %ancuskoj. L&wr je bio profess sociologije u Nmkru, uf ikl j mnogih studenata koji su sarinjarvali pcnkmet 22. mrta, vodeh grupu u studentsrkim nlemil-ima u maju- juniu 1968. L e f m je do blda napustio svoj stav dkcg supmtstavljanja sarbrovskom egzi- s t enc i ja l im koji je mstupao 40-ih. On je po- driavao akei je Dani jel Kon-Ba~dita d njegovih istomiiljeruika i smatrao je da njihov protest nije samo politiieki (mhtevi za boljim uslovima urenja, da studceniii irnaju uticaj na ~azdeobu mo& ru imtihaiji, da se pobdjgajru izgledi za zapoSljavanje u neproizvodnim zanimanjima). On 1') Mhur Hirsch, The French Left: A History a d am

Overnew, Black Rase Boaks, Montreal 1982, p. 101.

TONI DAN

je bio, takode, i pre svega, kulturni. ,,Ospora- vmjle je sveobruhvatma, (patrpmo odbacivanje doiivljemih i16. preQxstavl~enih foruni otu-

danj,a".lt)

Tako jc otiudenjc bilo centralna i dooninantna ideja koju je trebalo materijalizovati i ukinuti pornoh ,,slobode" u mju- jum 1968, kao Sto je to bila glanrna ideja koju je trebalo mate- njalizovati i wkinubi u Markscwlln Ekonomsko- -fzlozofskim rukopisima (1844) kao i kroz Sart- icwo bllozofsko i umetni~~ko delo. Studenti ko;i su m z e l i %bmu i Odeon ieleli su da ivju urpravo Sxtma, a nc Fukm ill Lwi-Strosa. Anti- h u m a n i m ~Bukturalista nlje zahvatlo deset milima iljrutdi ~ O J I su objavljivall svoje akhvno prisustvo u svetu. Amenstveno kultrum znadsj dogadaja (les Pvdnements) dalje su naghkivali sihacicmisti iz Sbrasbura, Nanta i Pariza, za koje je oslobodcni lgovor bio @mi rin kmlturne revoludje (potiv pobr&i?kag idmStva. Vecina duhovitih slogaim n a zidovima Pavim potica!a je iz publikaclja sltuacimista, koje su vet ne- koli~ko g o d h kmiiile medu stru~dentha. Izra- ieno jezikom strukhralista, onii su potvxdlvall da je Sosirma parole heativmija od langue. Eili su u pram. Kao Sto je Alen G~nsberg pn- metio - u olkohostlitma jednog dmgog gradan- skog rata - sukdb je lxo isto toliko zbog jezlka

lkolilko i zbog teLa:

Alken repu~bli'luantac na radiju 60.000 Vojnilra Severnog Vijetnama se idilbriralo al(i PT&O

250.000 Naramkmih ljuidi Juinog Vijetnama

N S nepri jatelj.

Nije Hanoj nlaS m~qrijatelj

Nije Kin,a TLaS n'sprijatelj

Vijtet Kong!

Situaci ju' . . . Kaiite ovako plreko radija

Kaiite ovako na televlilzijslkom jeziku I

Upotrebite reEi

"'1 Quoted fmm Hem6 Lefebre, The ExpIosion (1969). in H~irsch, p. 147.

TONI DAN

,LoSa procena'

Kaiite a v a h u novimskim nasloviima

Omaha Vo~ld Herald - Rusk kaZe da je grubost t

neophodna za mir

Linkoln Nebraaka mornring star -

Vijetnamski rat donosi prosperitet

Eaiite ovako

R e h o je Maiknamara, gogovo~ jezikom

Potv~dio je Makmel Tejlor

Gen'eral, savetmiik u Beloj kuti

VijetkanLki gubici iznose tri pet nula nula mese6no. . .")

Stavljsnje zahwenog politiakog klisea u pesmu. otvorene st-e je mo6m tehmika rashin- ~kavanja veu'hlnre tiranije. Ali, , h k o h t u r Hi& u b t k o ( W e : ,,Maj je Wo mevolucija svesti bez rev0hoij.e stnwktu~w, lhlturna revolucija bez poki,hi&e mvolucij1e".l3) Bez pcdrg7ke FKP, (Frmau&,e lkoan~iisbi~&e pau-ti je) , ko ja je napala studenk od sannag poEetka, nije bilo nade da f e se ,i'zvesti q p d ' n a Irulliunna ~evohc i j a . MaBta na vlusti bila je nezamisliva za staljinistieke militante i klabno se vlratilo n a n d mtihuma- mizrnu Altisera i maoista, koji nikakav Ein oslabodenjia nisu mogli zamis1,iti v m olkvira

parti j e.

Godine 1962. Peri Anderson (Perry Anderson) je imbram na urednika E a q i s a New Left Review (NLR) koj~i cd kuda (i njegova ~kasmija izdswa&a pl.eduzeCa New Left Books i Verso Boolks) lpostaje glavni mostobram izmedu en- gleskih levih htel-&ca i evrops~kog marksizma i marksizma Trefeg sveta. Kada su se 1968. i brirtmski studenti szliprotstavili univer- zitetshim vlastiuna mizom polititkih zahteva, ovaj Eaisopis je Stampao njihove m i f e s t e i komentare i davao Im gublicikt. UlredniStvo je smatralo dla & se dagadaji iz Fhncusike pono-

1') Alien Ginsberg, Wichita Vortex Sutra (I%), in Planet News 1961-47, City Lights Baoks, San Francisco 1968.

TONI DAN

viti u Britaniji. Vrhmac ovi'h nadanja bio je osnivanje Federacij'e ,~evoluclimannih socijalis- tbtk5h studenah (FRSS) iu m j u 1968. pni LSE, poSto su Kon-Bendit i dnuge studentske vode iz Francsus~ke, Italije i Ne,ma&e a p i d d svoja iskustva. New Left Review je objavila manifest u celini i po~driala njihove zahteve. M d u njima s u bili i sledeci: ,,Sva vlast Generabnoj skup- itinmi" i padr5ka ,,Radni61im pokretu i ukidanju kagitalizma i imperijaliz~ma". Najradilkalniji predlog bito je da vniverziteti posteniu ,,Crvene baze", ostrvma ~evolucionairne prakse u m,oru birokratske kontrole. Moie se primetiti da su svi ovi zahtevi pre svega politifki. Postoje neki 1nagoveStaji kul'cumag otudenja - tvndnja da je visoko abrazovanje 'bazL6na i8nldmtrija za proizvodnju sluibenika duha, ili da ,,Crvene baze" twba fda h d u 1ilb'erOeaske komune - ali m i su podvedeni pold apitu politifhu ,prirodu zahteva. Manlifest FRSS je zaista precizan rezime veCi'ne stusdentsllcib zaht'eva tog vremena, niajpre ~politii.kih, pa zastim i kultu,nni,h. Olbslnut redo- sled imajlu samo dolkurnentli ,pr&uplj~emi to,kokom studentske okupiaoijse Koledia Umetnosti u Horn- siju (,,Dogadaj u H~~rnsiju", 1969). ,,Studentska pobuna je , p e m t v m o kultunna po~buaa u fi- aiEkoj f m i " . Umetndci yu to, kao i obifno, dobro razumeli. Kad se polglmeda unazatd izgleda da je studentuka anijentacijsa bila, mnogo viSe nego u Frencuskoj, prvenstveno pol,itiCka, a da su pitamja kul'cure pomhjana ~~glavnarn u kontekstlu k~~ntrakultumih hipija, koji su bili joS jedn.a pojava rwezena iz Amerike. Na~ravno, nema nilkakvih dokaza o mstojanju da se po- moCu ,.C,rvenih ibaza" sareuva kultura radniE-

kog f~udsbala 1 jeftiaih izleta autolbusom. I

U juls'ko-avgusto~vs~km broju New Left Review, Anderson je abjavio dug esej pod naslovom ,,Komponente naciona!ne kulture". To je nacrt nastavno~g progralma hurseva na shdi jama bul- ture za narednu dmecenli,ju. Njegova teza bila je da engleski intelektualni iivot pati od ned,ostata- ka MasiEn~e swiolagije i razvijenog madwizma. Nije, dakle, bilo koncepata neophodnih da bi se izgradila revoliucicmamla lalasna svest. Ove stvari bile s u mnago boljte wredene u drulgim z m - ljama. Raclilkalm kribika hhre tako nije 10.- cirana na odseke za filozofiju i souologiju, vet na odseke za eneleski iezik i kniiievnost. Do - ovoga je doglo zahvaljujuCi pionirskim mporima F. R. Livisa u Kembnidiu i EastaKxisu Scrutiny diji je on bio osmdvai. i jedan od uredmka to~koin dvadeset jedne godine, ad 1932. do 1953. Po Andemonu. mdut im, kinjiievmost i umctnost ucpgte, ,,bave se Eovekom 1 dlmStvom ali nam ne daju pojmove o n j i m ~ " . ~ ~ ) Naravao. Livis,

1') Peny Andemon, Ccmpments of the Natmiond Culture. New Left Review, NG. 50 (1@68), pp. 5-6.

TONI D.4N

koji je uv& odbijao da filozofski i polititki de- fimise svoje pozicije, izjavio je da pojrnovi ne mogu da objasne uml&nibko ,delo i izrazio je iestok prezi~r prema ,,sociologiji knjiimnosti". Sta s,e tife nmtksizma, njegova makrijalis- ti6ka osncwa ga j,e uChila meopoAv5m sau,tcs- nikom 'kojl je ieleo da prmzide , i svela umet- nGko delo na mStovito prdstavljanje ekonom- skih i dmitvenih snaga. Ideologija je bila naj- m j e m i m l j ~ i v aapekt dela i bilo je najlsak5e uoditi je u dmgorazmdnoj ,kn)i~i,evlnosti, popd- larnoj prozi. Ahi Amtd~wson j'e rnorao da p.rizna da su Livis d njegme kolege sami doveli u pitan-je kultiuru vladajlufe klase i da je on u svojim tekstoviima o h j i h o s t i i d~nustvu is- poljio dosl'edno i osnovamo aepnijateljstvo prema ljudima koji su se malazibi u centrima kulturne moCi metropola. Njegova vizija tehno- loiko-b~entamovs,lrog druStva bila j ~ e nepobitno potvrdena razvojem potroSetikog druStva ma- scwnih medija. Tak,ode je napobitno da pNa, gore o~pisana struja studija kulture, li8nija Ho- gartlVilijamslHo1, potife iz Livi~sovog izvora. Ova trojdca imaju di;plomu mgles'kog jezika i ,knjiievnosti, i do 1969. Kultura sirornaSnilz (The Uses of Literacy), Kultura i drustvo i Duga revolucija (1960), i birmilngemski Centar za studije savremene kulture (CSSK) predstav- ljali su jedini nwi , uporni imzov unaeenjima bfitanske hultnre u svebu crbrawrvanja. Toko~n 70-ih moie s.e primetiti cpostepmo stapanje ova dva ~ r i s t u a a - livistiii6kag i marksisbifko-struk- turafistitlkig - a onda je-d'ruigi nadvladao m i . Marksizam i kniiievnost (1977) Rei~monda Vili- jamsa prec~izno ilustruje tak ovog procesa. On prah ramoj ,,atetskog" lkao ~pasabne lcategorije s ikraja osamnaesestog vdka. Iako je on0 upo- bebljeno kao protest protiv sve vef eg pretva- ranla svlh plroizvoda i d n o s a u robu u tom drugtvu, ono je definitivno ko~mgomenta bur- iaadkog druStva, jer grikriva fimjenicu da je i umetnost jedna vrstla rada. Vilijams priznaje da l w t a umebnosti izavva osefaj fiaifkoq za- dovoljstva u posmatraru, ali estetska katego- rija je ,,sa&esnik dmt4tva koje nannenno v rS~ p~del~u". '~) Estetilka moie da opiSe ,,n&e nepro- mmljive kmbinacije elemen~ata" izazvane u swbjektu koji orpaia, aLi ona ne moie da ogiSe ,.zabupljujuCe, uspavljujufe, hsrmmif no, nad- ~moho".'~) Ova izvelhf m a stilska Eigura otlcriva Vilijarmscwlu sndirbu koja fpotife atuda Sto je on na sredokmfi izmedzl sociologa u koga pn- kuSava da se pretvor-i i knjiievnog kritiEara za koga se Skolwao. Z & d t a kolebania i kvali- fikacije u Kulturi i druStvu u ovoi sol knjizi samo ta.ktilka da se pnedupredi w p a d kritieara sa bilo lkoje strame, dame estetitan-ske ili leve soaioloS.ke. ViLijaans je dazvalio da bude za-

Is) WaEarns, Marxism and Literature, Oxford University Press 157, p. 156.

u) WUl6am, Marxism and Literature, p. 156.

TONI DAN

teCeq a i ~ ~ l i l w i M , i intervjrui u Politici i pis- mima (1979) paloamjtu ko su bili t e r d t i koji su to ufinili. Marksizam i knjitevnost je lo5a knji,ga jer je p,revrtl~iva, ali n jme dvoemislice su t ip ihe za Eitav j d n i m pisaaja o m e t - nosti i dnuktyu, ild, za satme ,hullxmne studije, od ~ a a i h 70-i.h. Kao da su Altiser, Gram5i i LukaE mollaLi da b,u,du ~pmzvmi da bi izmenili odbojd stav Livisa i Easopisa Scmtiny ili da bi m Ilivw teoeje nastavil ,bit!ke iczgiubljene u politiEkoj praksi krajem 60-ih. U delu Pro- fesori, pisci, slavne lafnosti, Beids Debre pri- meiruje: , , h o p i s je i m a n f a n sa odvoje.nim poljima e s M k e rwanganrde, arkadmskih prou- &vamja i wliti&og d e h j a , i sve ith spaja."17) New Left Review je sv4wko unapredila, i dalje ulmpreduje, pma dva ~polja. 0x10 S t o je nedmtajalo hmpiwu i mogim njegovim Pi- taocima u p e r i d posle 1968. bila je bilo kakva olpipljiva veza sa treCiun. PoUiiti&e borbe vodene 70-ih bi~le w semo t a k e , pollbidke. Vodene su u dkviru trad&oionahe polikiEke partije i sin- dikata, Eiji je do~minmtn'i dislours bio ekonom- ski a ne W h l m i . Nije postojala, lrao u F'rmms!koj i Ihliji jaka kommistiirka partija koja bi spajsla ,politi%ko i k~ltwmo, i protiv koje bli se agitovalo i spolja i ianutira. Cak i ani una~ksizmi koji su u najvefoj meri me- haniakii: aediriavaj~u a&to ad dijalektirkog i sa- mom socrjom p r i r d m i istorijom obraCaju painju na svest i mdgraclnju. Bnitamke trockjs- ti6ke gruipe izbanle su malo mfesta za kul6uumu politiku - tuinom smrCu Pitera Sedivika nestao je j e h n iad najboljih pisalca ove vrste - ali nedostajala irn je mo6na poljti6ka osnova. An- tiinteldk-hdizarn Lehnisti3ke parti je i sinldikata opilrao se, i jog uvek se @(re, tvndnj!i da su zatkon, rume~tinost, nwac i seksuahost Pvorne

gangli je u telu polirtiekog.

O,d kraja 40-ih ,pa naiddje sve ove veze su ostvarene u pisanju i delanju ali ne u Frail- cushoj veC u A,mmerici. Zapanj~ujuCe je da SAD lprakti6no iniw prisuhe h o sui3.imka kom- ponanta posleratme Mtanske ~ h l t u r e ni u jednom od h m e v a koji su istraEvani redi pisanja mog eseja. Glawni tuzroci su moida u ostacima pnim%nosti h h d m m r& ~ m i h pralk,tifara koji su prcmuElavdmi (Mbunu 'i u ~kamptanji koju je wrovela New Left Review da bi usmaerila briihnish ht l tum lka evmp6korn racionalizm~u. Ali uppavo se u ovllm oso~bemim oblastima studija Irmlture - medijru~ma i popularnoj kulhri, pokwzalo da meriaki modeli i praksa imaju

17) Regis Debtray, Teachers, Writers, Celebrities (lm), trans. D. Macey, Verso 1881, p. 72.

TONI DAN

mjveCi ubicaj na b r ihwk~u h d , m . Posleratno izobilje ofigledno je dovelo do b g a da kuka postane md3te koje pI l ivM g l e w painju rnedija. Pomdca kuja ostaje da iivi zajedno, zajedniaki o tp lahje kmdit. Komeddje sihacije i s a m e apere, u k o j i m j.e naglasak na bralcu i pmodici u o k o h w t i m lpotrohekog bogatstval siromaitva, &amatimovane i h a m d m v a n e is- klju&vo u enterijeaima, pofele su da se m- kazuju na televiziji u Americi 50ih. a u Bri- taniji su se pojavile $ r a j a te decenije. ,,Volim Lwi" (1951), ,,Ubca Koron,ejSnP' $(1960), i ,,Dik Van Dajk Sozl" (1964) nanamvno innajlu svoje spe- cif,ii?llosti ali govore ishim idiamom. Nedavfne reprize m.s,iCki,h Sou emisija na Kanalu 4 po- kazale su koliko sw pisci scenarija bili talen- tovani. Prrihziivm jle ku6n.i h svada ponloCu go t- ske konvmoije strave i uiasq hao u ,,Munste- r.ima" (1965), bile je genijabn pokz. Sadahnje rasprave o politici novih tehnologija videa, sate- litske i kablovske TV polazike pre od iskustva laissez-faire-a Amerike, nego od velikih sistema driavnog monopola hontinentalne Evrope. Kon- formimm peniada od Ajka do Nilksolla i im- penijalizam Kaed ' i ja i Dionsona, stvorili su sopstvenu uinutr;uSutju kulturnu opoziciju koja jc ieljno praCena i prihvakena najpre u Britaniji a zatim i na kontinentu. Bit pisci, Elvis Prisli, holivudski istorijski spektakl, Diems Din, easo- pis Mad, Pokret za slobodni govor na Berkliju, Pobret za gz.adamka ,paws, Bob Dilan, A,nti- regvutacioni ~ i k , r e t - ovakve (pojave, li6nosti i dogadaji odgovarali su ukusu razlieitih delova d,m&tva u Bri'tmiji, a p o n h ~ d bi se pojavio pravi ju8nak koji bi preva~dSao gran~ice hlasnih h l t u r a ,(kan~tri i vestern m z i k a i Diems Din su iumtiti pri~mer~i). Pedeseti'h go'dina b,ritans:ii i m p r i jalim'm, koji je polako nestajao, izrodio jc woje sopshene d-e paro;d'ije. Engleska zastava se stalno capa u dranj~ke a kolon,ijaln'e ekspedicije s'e stalno ~ r b e ; Bl'ad~noka uvek mute kani i selisualm i d j a u tekstovim Spaj la Miligena (Spik,e .Milliiga: Goon Show). Svi bi se sbi i l i da su ovo bili vrlo populalrni Sou pmgrami na radiju. Iz &,tag izvora (potiEe i stoifki radni fovek Htogartove skromne kulture radnirke ;kLas'e, jhga mibbavaj~u upravo u tre- n u t ' h setnog slavlja u njcgw~u .Cat. Medv ttra- dicianahitn gesmama koje Hogartova hnjiga ieli da s a d v a od ameniEkog mk en'd rola na- laei se , ,S ta~o gvoide". Godine 1957. ova pesma u verzij'i Rtera Selersa bila je jedsLnsest ne- delja na tap listama i dostli'gla j,e sedamnaest'o mesto.I8) UkEen, drhtav ,,ik&nin glas koji je peva, glas je ,,shnog darugara" iz Goon show, a on je bilo koji ialostivi nastojnliik koji odmbija da p m a g n e oko Iklja,beva i s,aSa. ,,Za to d s a ~ m plaCen". U nekolilko s M j a iradendh u binmi,n- gemskom Centru oplakuje se raspad radniEke

la ) Sez J,7 and Time Rice, Paul Gahnbaccimi, Mike Read. Guiness Book of British Hit Singles 4, 3rd edn. , Guin-

ners Superlatives 1981.

TONI DAN

porcvdice i zajedmice u lcvlvdolrvsloom 1st Ehdu, kao pxledice ellastenzivnoig ipoolovulog razvoja od ranih 6 0 i h pa nadalje. Hamlld Plnter p t iEe iz j m j s k e r a h i & e klme 1st Enda. Ono Sto ubica Goldberg kaie u njegovom delu Roden- danska zabava (The Birthday Party, 1958) o prisbojnahi i rpoStcwanju: ,,aitavog iivota go- vorim j d n o usto. OStnje, oStrije igraj ligru. Buldi pcxnos s m oou d majci. Sve po redu . . . Sta misliS, da s a m postao ovo &to jesam? Ne! Sedeo Sam tame @de su mi r ~ k l i . Budno sam pazio. Bko~la? Ne padmjl mi Shol~i. Bio sam mjboljli u swim predmetima."18) - sve to baca zlakoban veo n a m o Sto su Hogart i Vesker poboino pdtovalli. A radlni?ka porodica koja je pram0 gnezdo otrovnica u ,,Povratku kudi" (The Homeback, 1965), samo nas podsefa da su bra- Ca K~rej majpounatiljd primer proSirene po-

radice a 1st Endu 60-ih.

Hogartovo oplakdvanje diuboksova i mleEnih restorana urbane Britanije bilo je beskorisno. Veliki deo nove popularne kulture vef je postojao i omladina radniiEke klase je troSila novac na njega. Prve dve najbolje ploEe 1958. godine bile su ,,Velike vatrene lopte" Dieri Li Lujsa i ,:Zatvorski rok" Elvisa P r i ~ l i j a . ~ ~ ) Meri Lojd i mjuzikhol ili radniai koji sluSaju Rasliina ikalko govari o umebnosti i h p i h l l i m u , bilS su anahronizam u poredenju sa testokim gospe- lom i kantri muzik~om sa dalekog juga. U stvari, Mek Donald's, Diek Keruek, farmerke i Cak Beri odavno su preleteli preko granice, dok Neru Left Review i dalj,e dovladi M oariniu egzotiene strulkhralisteimadksliste. Britanija, sa svojom veoma unbanom iatorijonn iin8dustrijskog kapitalizma, pnimala je am,eri?ku kulturu iz sredi,ne dvadaetag veika rnnogo b'olje nago ikonti- nen~talina dm8tva s a j 6 uv& zktivniim seljafkim kulturama. To se najbolje vijdli na printam rok muzfke. Nj~mo slpaj,amj'e elektronilke k wbanog bluza zaiista Elni ,,zwlk grada"zl) i ona se odo- nlafila u Liverpulu, Londonu i Njukaslu ne naiSavSi ni m hlua~v ot~por. Nasuprot tome, gmpe sa kontinienta su uvek zwEale priguSeno i imitatorslki. Na podebh sru mmal~e da se bore pmtiv jakih d m a 8 ' h sist'ema s e l j ~ k e i na- rodn'e balade, s jedne stpane, i preind'ustrijskih mazii8kih foauni zanatli ja i gradske siiroti'nje s druge strane. M~oris Sevalije (koji je imao sta- dj.u publiku u Engleskoj) stelno preti d a se umela u wro-pop. Rok muzi~ka je, naravno, lra- gitalisti8ka mlwilka, Nijagma d u b e t a sa pone- kim splawrm hmetmosti, Elvis (Kate10 koji ronri bisei-e u la@maana Bani Mmniloua. Izgleda da je l w t a nastala iz gnljavltine, redostled lioji

I*) The Brithday Party, Act II~IU, Methuen 1W.

'0) See Rice et al.

") Charlie GN&, The Sound of the City, Souvenir hess and Sphere 1.971.

TONI DAN

odgovara kultunti i shs tva , a me nevinostii. Ako je, da'kle, masovno ~ o t r G a a k o dmStvo objekat h l t u r n e andim, hilo bi m s d ~ o oba-altitri painju na m e koji su, kao Norman Majler, Vilijam h r m s i M w k l M & l m , izv-0 tesbiraiLi njegovo srediSte tokam posledmjih Wideset go- dina i dali nam firagrnentame imdta je kao Karlajl i Raskin. Upmedo sa ovakvim nova- torskim teikstovima pojawile su se i fomalnije a k a d e d e studije. Spisak na kom'e se nalaze Usamljena gomila (1950) Dejv+dia Riznnana; Elita vlasti (1955) Rajta Mliha; Covek organi- zacije (1956) Vilijama Vajta, Skriveni ubedivaFi (1957) Vansa Pakarda i Postati apsurdan (1960) Pula Gudmena, predskvlja w l o vredno socio- loSko iskaiivanje novih obrazaca rada, slobod- nog vremena i abrazovsnja u gradovima i pred-

gradim.

S u p m F k e t i , pap muzi,ka i Hawaii Five-0 sada ve6 Eine ve1,ilki d,eo kulburnog sveta koji britamslkj. shd,mt i sasvim dobro pomaju. Sre- di~nom 60-ih Godsr ih je ruazvao ,,decorn Marksa i koka-lkole" a za'j~edl jiva ~ash~lilnkavanja pogu- l a ~ n i h potroSailkih fetiga u njegovfm filmovima sni,mljcniun i8medu 1962. i 196'8. isto su toliko izvznredlna ubscivanja h l h : m o g u politie)ko, i obrnuto, koliiko i Makhanova MehaniEka ne- vesta (1'51) i Sta traiimo u Vijetnamu? N. Maj- lera (1967). Ali Godara mlije bilo sramota da se Sikoluje na holi,vuds~him filmovima B-pro- dulkcije kao Sto su se &rtr i Simsm d'e Bovoar uEili na delima Fcdmena i Dos Pasosa i na dienu ,kmnih 304h. Ameriako-frmms8ke a v a - gardne veze uspostavljene su od kada su sim- bolisti priznali da je Poova Filozofija kompo- zicije (1946) stvorila rnetod za pi.sanje madenne pesme, kojli su prihvatili Stejn i Hemingvzj, shvativSi da se pisanje moderne proze uEi od kubizma i Flob,era. Nilko ne ieii da umanji 0s- novne metodoloSke razlike koje postoje izmedu deduktivne dijalektike Sartra, Fukoa, Ro- lana Barta ili Zana Bodrijara, i u osnovi em- pirijskih pristupa Rizmana, Majlera i Mekluana. Ali svi ovi sintebizabori su se usredsredili na kultura1,izaciju politirkog u epohi potroSaEkog kapitalizma: ,,promena od politiEke ekonomije do druStva spektakla, u kome se potrebe vile ne zadovoljavaju jednostavno objektima vee sistemima znakova koji ih podriavaju ili uvode u igru."") S a d r je Eitav sv,oj kreativni iivot posvetio pronalaienju formi pomo6u kojih bi izrazio istorijsku interakciju izmedu ove dve pojave. Fuko, stavljajuei naglasak na povrSinu i disperziju. ucrtava u mapu granice moCi po- sredstvom ustanova i tela, od srednjeg veka. Bartovo pisanje po6inje duplim fokusom strogo deduktivnog postupka u delu Nulti stepen pisma (1953) i Elementi semiologije (1964), i razig~ranom

a) John Rob&, review of In the Shadow of The Silent Majorities, City Limits, N e . U)8 (1983). p. 25.

neobaveznoS6u Mitologija ,(eseji napisani izmec?u 1954. i 1956). Ovo su hitra ispibivanja sveta pot~mSaCa, koja su Mekhan i Pallraod u isto vreme obavili za Ameri'ku. Njegova goslednja dela, a mrofito Govor Ljubavnika (1977), 'koriste po- s.upke otvormog polja k0j.i su predstavljeni u delima Pau~n'da i Vilmi jarna Karlosa Vili ja'msa od 1910. nadalje. Bodnijarova di jegnoza je moida u ,najveCoj meai ~esimistii5ka. Godine 1073, u joS uv,& eurforiCnoun periodu k'oji je nast,u- mpio posle 1968, on je srnatlrao da je kultwrna alktivnost jedina oblast ,koja odoleva neumitnltnl zakolni~ma poli'tiCke ekonomije (upotrebna vred- nost - prwmetna v.rednost - viSak - profit)'"). To je bila jmedbna oblast u kojoj se ljuzds~ka aikt'itlnost inogla opra,vdati kroz zadolvoljstvcr, tro9menj.e i gwbitak. Sve m h l e aktivnosti kodi- fikovante sru autareferentnim sistemom - ,,oz- naCeno i ref'erenhno se sada nkidaju u korist igre samih oun&itelja" - i krajnji rezultat je ibio slededi: ,,sistem ne obuhvata ni idea- lizam ni materijalizarn ni inf8rast~.Lllkturu ni nad- giradnju. On mstavlja da f~unkcioniSe u skladu sa svojom formom, a ta folnna ih nosi sve u isto v r m e ; pr~zvo.dnju i predstavljanje, make i roibu, jeaik i radnw snag^".^^) U njegovim PGS- lednjim delima prevedenim na engleski. Simu- lacije (Simulacrum) (1938) i U senci Cutljivih vefina (In the Shadon of the silent Majorities. 1983), centm j.e upio marginu, lrazLilke ivmedu stvarnog i imaigilmmnog jedva se mogu primetiti, i samo u trdioioutal~no faiistiiikim driava;rna banalmati i iaeraije moie se razviti revolu- cionara svest. DruStvo nadzora i spektakla, ulnapired aptuiivano crd strame situacicmista iz 60ih, lkoji sru i sami prihvatili ufenje fenome- nologa iz 40-ih o opaimju i posmabranju, sazreva kod B'ordijara. ,,Svalui tvoj pokret /Sva- ki tvoj koralr/ J a Cu pratiti" (The Police). Na- kon medijske pobede Tarerove u junu 1983, ko moie da tvrdi da je Bodrijarov pesimizam pre- teran? Mase su jog jedan put zatraiile svoju sopstvenu represiju. Bodrijarove formulacije, koje su pnilifno apstraktne i liSene istorizmn, dopunjavaju Majlerovo detaljno pisanje o poje- dinafnim oblicima amerifkog potro5aEkog tota- litarizma, koje je on zapofeo u Elancima sakup- ljenim za Kanibale i hriSCane (Cannibals and Christians, 1966). Zbog toga ne izlnmeduje fi- cjenica da svi engleski prevodi Bodrijara dolaze od amerifkih izdavafa, ,,Telos presa" i izdavafa koji ima isti naziv kao i fasopis Kolumbijskog univerziteta, Semiotext(e). To je, takode, bio izvor za prevode dokumenata i akoija italijan-

") Najbahji izbm Mamksovih spisa za studente kdtulrnih studija je u Selected Writings of Karl Marx o n Sociology and Social Philosophy, 2nd edn. eds. T. B. Bottamore and M. Rubel, Penguin. 1963. ~ a h d McLellan, Marx, Fon- tana 1975, izlaie svoje istorijske i fillozofske ideje sa izu-

zetnom jasnobam.

24) Jean BeudtriLlard. The Mirror o f Production, trans. M. Poster, Telas h s s , St Louis, Mo. 1975, p. 143.

TONI DAN

ske grupe Autonomija (Autonomia). Za razliku od Bodrijara, oni su smatrali da postoji mo- guenost ruSenja medtija. Mreia alternativnih radio-stanica u Italiji 70-ih, medu kojima je naj- poznabiji bio Radio Alice iz Bolonje, utvrdivala je prave razlike izmedu stvarnog i imaginarnog. Ali njdhova lozinka ,,unutra i protiv" porife bilo kakvo objektivno, andeosko posmatranje poii- tiCke praikse. 'Wararc madela se uvek lnalazi u svom modelu. U jednom intervjuu u G7adski.m gsanicama (17-23. juna 1983), Bifo. istaknuti govornik grupe, predloiio je kulturne alterna- tive od kojih je glavna bila prifa. Donedavno: ,, . . . jedina psifa za koju smo znali u Evropi - bar u Francuskoj, Ita1,iji i Nemafkoj - bila je politiCka prifa". Potrebne su nove prife koje mogu da predloie alternativne vrednosti za novu tehniku. ,,Kako da nademo sredstva da druttve- no vreme, oslobodeno uvodenjem mikroelektro- nike, ufinimo zaista slobodnim vremenom . . . M m m o vseme da shvatilmo drugaeije - i&e Q nam osMi praznina? a ne sloboda.. . Problem je izmi~liti prife koje povezuju elek- t m 4 k u sa oslobiadanj'enl. To je probl'em maSte i jezika". Ali vreme, sloboda i prifa su pojmovi koje saxla osporava politi6ka desnica u istoj rneri ~ h o i levi,m. Tarij'woi slu ~povezali slobodu sa privatlloS6u da bi stvorili prosbar lkroz koji njihove ao'haifne p i . & mogu elektironski da pro.- ti&. Da b'i se suprotstavio ovom monolitu vraea se f~enomenoloi~hi proj &at, llcoj,i je dominil-ao 1968, a ,koj,i je 70-.ih ,bio potfiinjen altiserijn-

nizmu i onaoizm.

Do toga u Britanijii aije nikada doglo. Leva in- kligencija, koja je predvi~dela da f e h l t u r a biti dugaro6no tlo za pobibi6ku bmbu, ald nete irmati ve6i ubicaj na golitiiirki proces, usmerila je svmoju energiju b k m i0-ih ma poliitizaoiju lkulturre putem fasapisa, kurseva, kn,jiga i kanferencija. Nwspeh 1968. i odbraumbeni stav lcoji se razvio iz iwlovanosti, mveli su inkligenoiju da za svoje glavne organizacian,e pojmcnre oda'bwe i,deolo- giju i hegemoniju, bilo da ih p,rirnenjuje na ClruStvmu sbmktulm isli umetnli6ko stvaralGtvo. A i id'eolcgija i h'egemanija se svrstavaju pad po jmwe ogranifavan ja i ikoatrole. Oba po jm.a svode mogu6nost neof'ekivane, ~adi'ka,l:ne ljudske akcije ,na mi~nilmum. Isto to vredi i za struktu- ralizam i semiobilcu - preostale ~komponente pana'dligmkkog ~kulrsa stuldija kulture. - Usvo- jmana je jeclna uska vwzija Sosirovog gledanja na jezik, langue pre nego pasole, tako da se on pojavio ikao mlapred .uspostavlj,en sistem koji vef ina ljudslgih bida ,nesvesnlo m l e d u j e i upot- sebljava, i koji fak i nj.egovi najveti pra,ktifari m a w s m o rnin~imakno da izmene. I,deologi:ja, j e ~ l k i hegernontja, primenjene na umetnost,

TONI DAN

d d t v e n u ekciju ili imbibucije, f~unkcicmiSu kroz manje ili vise pasivne ljudske izvrgioce. Tu nema prostora za sartrovski projekat - postati fovek, i samlim tim slobodan. Kreativna upotreba jezika koja se onleda u nienovlim romanima, filozofskim spisima, dramam< esejima i bio- grafijama moie samo da bude egoistifno raz.- - - metanje na marginama impersonalne jeziEke strukture. Sa hegemonijom, nemiri i pobune se konarno javljaju kao lukavstva kojima vlada

elita.

Sve ima svoju sopstvenu dijalektiku. Od sredi- ne 70-ih pa naddje, pod uticajem naftne krize i pojafane borbe za triiSta zbog sve veCeg amerifkog i evropskog ulaganja u privrede TreCeg sveta, elite su i kod kuCe pronosile vrlo slmifnu poruku. Sadriaj je, donedavno, bio Eisto eko- nomski - obuzdavanje nadnica, balansiranje budieta, dobro vodenje domakinstva, zdrav novac - i propovedali su ga prvo laburisti a zatim i konzervativci. Sada on obuhvata i kulturu. Dok je Kalahan sveo teologiju na privredu (,,Inflacija je otac i majka sveg zla"), Taferova predlaie svoju metaforu o bazilnadgradnji (,,Privreda je samo pofetak; cilj je da se izmeni duSa naroda"), a to je ,,afirmativna kultura" burioazije devetnaestog veka koja u svakom slufaju predstavlja deo ,,viktorijanskih vrednosti". U jednom vainom smislu, pojmovi i me- tafore kojd do dan danas dominiraju poljein studija kulbuce rn pre u skladu sa ~pollitifJdin konzervativizmom nego u suprotnosti sa nji.m. Sada posbji k ~ r v a t i v n a popularna 'kultura (Starovremski varijete; Gas i Dejv (koji ,u svom TV h programu pevaju ,,Ne smem da gun- darn") ; konmrvahivina d U h m kulhra , konzervativni 'koleikthvizam, k m z m a t i m a Iyrivatnost, o t v m o kmzervativni m s o v n i mediji i pretpo- stavljena IkwmervaDima istmija. Novoomovsna Istorijs~ka ~adion~ica Centra za d~nuStvenu isto- ~ i j u uoflla je a p m o s t koja od ovog prebi, lrao i mum'm-u da se istcmija, muzilka i ltkovne umet- nwbi, biodkap i televizija, lhgvisbiika i estetika situbraju u j d n o slabodnije odmd'eno polje, Sto je najvaki ja nova iinicijativa aa one kojri se bave studi jsma kulbm-e. Posto ji i kmzervativna ,,sloboda", alli se levica, 'kao $30 m o vid,eli, tome ne supr&bvlja. ,Baauyumv Ods& za ~ponovno

pismj'e joS uvek ,radi punm ,parom.

Upravo su zbog ovog nevveslnog saufesni5tva sa meplijateljem veliiki napani da se u Britaniji po- litizuje ~lultrum i~mali tako ogran~ifen wslpeh. Fhpezentartivan primer aa to je nafin na koji se, u veCini s l u f a j m , plristmpa i k n j i ~ o j kom- ~ponenti ~hlbure. 3Catagarije estetike zarmenjene su kategmi jauna ;politi8ke ekananri je. ~ m e t n k l r o delo je ,.proiwold", rumebnbkhnitifar ie ,!kultumi ~illdniik", -a anaeenje sa ,,proimodi" liz umetnif- kog dela i rulami u ,,cInhlaciju" maf enja u akvi- m ,,Rrultunne dkonamije". Koncept pm-106~ kaga

TONI DAN

se ova m a h j a mc@u nazjasmiti je idealagija. Koji su razlozi ovaj obinovljeni 5danovizam? Prvi je d ~ a m o k r e ~ . mmdi se da je metnost eliktiidka 'kabegorij~a (aa a~m.etmbkcrm kao geni- jem) koja sebe postavlja iznad sumornog i tu- r o b o g ipirocesa :kapitalisti&e iproi,zvodnje i sku- rnuh'oije. N&te j.e ,+pisamjan" i p o v e t e je sa tim procaom praizvodnje i njen misti8ffi;ka- tor* veo lMCe pahidan. I najramo, ~bdo tbi glupo dz ma 'kog prilkaza izostiaviti novac tkoji ovaj zanat,li ja dobi ja, papi~/ulje/dl~eto/video ko j i upotrebljava, i vremenske/prostorne koordinate mjegcwe ene~gije. Mi ovaj I&UTS ne moie da odgovori na pitanja o ,estetsikcom razliko- vanju i vnednosbi, koje su ka;men spoticanja za, we 'scrciologe knjii8en.nostn i arnehosti, jer on nije aa to ni s tymn: Dmgi razlog je Ze- lja levih intelektualaca, pomeSana sa osefx- njem krivice, da nekako urestvuju u gruboj, ma- terijiah'oj stvmnosti prolebrijaka. Zaito se tako monotono panarvljaja fn'aze k a ~ Sto su ,,ma- terij Jnost jezika" ili ,,rnaterijalistiaka tmri ja p,rccesa >proizvodnjew, t m i n i koji nemaju ni- btkvog smisla ni u fizici ni u lingvistici. Inte- l'ekbuald ne rade na proizvodnirn trakama, ali na ovaj mein oni mogu da tvnle da se i omi bave radom ma prolizvodnoj traai. Na isti naCin, ispitivanje popularne kulture nudi ,,kulturnim ~addci~ma", kojima je inafe uskmfeno sva- kodnevno islkustvo zaj.edn.ice radnieke klase, paistup u svest wclniae klase o simboli'fnam. Ljubamni mnvani i Wleri, Di Mcnrijeove i Le Karea sru, nasavno, glupost, i pogto se ponm- ljajru kao .po fomuli, zaista mogu dobifi sta- tus proizvodne brake. Tako sa mi materijaI samo za sociologijlu masmeddja, gde sa pojmovi ideologije i hegemonije svakako prime- njivi. U j & m &Ladm a .fatvopisa The Nation Luj Menan (Louis Menand) tvrdi da su 60-e omefile s l m kategarija ,,visake" i ,,popularmew kulture. ,,Pre 60-ih, kritika popularne kulture bila je socioloSka, a knitika visoke kul- hire, moxaha i estetyka". Od tada pa nadalje, r n u l a m a h l t u r a j.e toliko po ie la Sje- dinim,e d\r?ave, da sru kritieari 'hltul-e mo.rali nest0 d~a predumu. Pojarvile sa se mogufno- sti da se ,.sva kultura' smatra za nobu ili da se sva kultura smrtrra za meitm~st" .~~) Rezultat woga je da sle inioijtiva preda kapitalizmu. On fe se nzvravmo slo2iti da se umetnirke strulr- Cure mogu tpmc~, i , t i samo kao roba. Beslplatno Eitanie ne postoji. Ili fe se sloiiti ,$a j'e popularna thltura, kojru on u svakom sIwE.aju proiz- vodri, alternativa ranma pnwstaloj &sto~k.-at- skoj hltmlri koju an novkmo p o m i e . P e b a da se shore f m e pisaaila koj'e m&airu DO- ~pubr,no i ufmo i koje se, noviaom svojih for- m, suprotstavljaiu li,nearnim dishmima d1m1S- tva spektaRr1.a. Ako je jezitk tehn,;'ka koliorn ne-

IouCs Menand. Glatt Hearts at the Supemnaniket, The Nation (15 May 1982). Zahvanjujem Erih Mommu ( K c Mottram) Sto mi je ukazao na ovaj izuzetno tanan dm&.

TONI DAN

posredmo izra5ava sve ono Sto fovek oseCa svirn svojian tmlima, hako bvrdi Mekluan, i &o je knjiievnost j,ezik u majvedroj mogaCoj mtmi na- lbijen meen jem, anda je za studije kzllhulre li- Savanj,e ovog j edi~n~tveno slozenag isgitivam ja liCnih i d,n&tvenih odncsa, ~ a m o s.amoubist- vu. Venbahni jezik je, i na telwiziij!?, joS uvek glami n$@in (kamruniciranja u n&oj kulturi. Zivimo ru epohi &es$raj'nog jamog lawnja. Gde 6e se imEe ipojaviti otpm Novo~govmu, ako n,e u bolinom dntegritetu knjiievnika-sumetmika? A'ko su Evrcnpi potrebne nove p~$Ee, &to se o'nda ne abmtiti o n i m Eija j'e veStina pripo-

veden j'e ?

". . . Naufne revolucije wpo6itnjale su z'bog ra- s t u k g owekainja.. . d a je postojeCa paradigma prestala addmabno da fun~koionile u isl-aaZiva- nju pfirode a kam pravm je ta [para~digma ra- nije usmeravala."") Zamenite ,,nauka/priroda" pojmom , ,h l turan, i dob.iCete t a l a apis stanja u kame se danas nalaze sbudije 'ka l t~~re . Za ovo polje moZe se reCi da je dksplozimo nestabil- no jer njime domin,iraju poj~movii sputavanja i agrani'Cavanja. Tu breba da se a-talazi sve - odeCa, zgra'de, ihrana, skaati - jer Sta ne pripa,da hultuni? Abi mnm tazka~na ru toon polju kojc bi brebalo da budmu ssluaj.ne, i kojima se onda poloiaj pnivrem~eao omdreduje pomoCu mekoliko koo~dinata, preti qpavnost da posta- nu bebomfke pl&e ma ,nekoj s m o r n o j ledini. Plreobdlj'e mtwijijala gomila se nasupxot osku- d~nosti kmlcepta. Kolo postaj'e pwopteredeno. Kultona se XI ovom t r e m h veoma brm he- Ce. Visoka behmolo~gija + koinzerva-trivm ideo- 1,ogija = desni f ~ ~ n i z a ' m . Postojme bliske veze izmedu, ma pnimer, w e .vece golotinje ru rdkla- mama, cvetamja pleslnih studija, dobrotvorn.ih maratona i ohov l jmog laissez-faire-a. Njihov zaj,ednieki faktm je telo, njihov zajedmifhi koncept je Lolkov p m i v n i i~ddv idua~zam, njihov zajedniaki mit j'e Na~rois. ,,Na pitanju tela, koje je po~pun,o pobmrdeno b o v r h ~ n a c b o h s - hog prava, pred8m'et privatnog v1~1niStva sc ponovo ~ p ~ a ~ ~ l j a . " ~ ~ ) Dok se sintaksa n&eg sociologa knjiievnosti muEila da naniSani ovaj zbir, m,eta je pobegla. rasformira!a se i ponovo sle fomira la kao n,eloa druga, m t m a celina. P.osmt~ranj,e sauno jednosg dlela kulbmog polja zahteva ples iintelekta izm'edu r e 3 d pojmo- va, Sto je P a m d m a o logopoeia. Danas se tekstovi o h l t ~ ~ d koji naista neito otkrivaju, i fri ja b8rzina sha6enog infonmisanjci pwtvara uglove posmabranja ku lh -e u dijagrame koji se k r e h vrtoglawom brzilnom, nalaze u Easopisi- ma kao Sto je Z/G, a ,n,e u oniim skupo o p m - ljenim blj~igama o d~akonsbmkctijd za poeetnilie, k o j i m je obloim po jedam zid svaike aniver-

Kuhn, p. 92.

") Baudu+lilard Fetishism and Ideology quoted in Janart- han Miles, , ~ 6 e Naked, the Uniformed Ad the Dead', Z/G,

NQ. 7 (n. d., pmbably 1982).

TONI DAN

zitetske knjikre. BE&, Mekhan, Fuko, B m - uz, Delez i G a M i zaista obavljaju posao, brzo, tafno i pametno. Ono Sto je Bart ogohio inije bila ,,knjiimopjt", vet izuzetno kantinentalni burioaslhi ablirk ,;kulbme" - teika maw nepro- bojnog materijala natovarena na glave studenata-mosilaca j& od rnalih mogu. Ono Sto je on u serniologiji stalno neglaiawao jeste dvostruk- ost svi~h pojava u Icarpitalizmu. Ali da bi otvo- r~io provalije izmeBu ivgleda i stvarnosti, po- vriine i dubime, obehn ja i izdajstva, on je nlo- rao da stvmi svoju sapstvenu tnhnlku jezika. Misaoni f~agmentami tok, ( p r n e n e t m , Slro- ka lepeza sadriaja - sve to baca pronicljivo

svetlo na monolit.

Knjii'wnost, lstosija i imediji bi verovabno trebalo jog w,dk da budru ,hoondinate u polju studi ja kultune. ~Dosaddn ji u,speh ovih disciplina u tumC'enju hl'tmce jedne m 1 j . e njoj samoj, dovoljno je .m'Eajam. Ali taElke k o j i ~ m ove dis- ciplin,e odnebuju poziici'jsu u ,polju, imogle bi se defi~nisati ikao ,,pmrahne o'dnedbe" u oblasti koja je i otvowm i zatvarena, ,koja ima svoj'e gr- anlce, pozajmice i 0dbijaaja.~8) Postoje li, u je- d n m &d,red,enom v,rernejmkam periodu, izvesne aktivmosti ~blnitanske ~kultiure koje p&azuja po- vrabni obrazac, i dije inestajmj,e, povlafenje ili transforrmisanj'e maie peoizno da se u'tvrdi ? Na j6eSde ~nawodeni primar je anp i&am ko ji, po Periju Andemomnu, rpostaje f8ilozofi'jia .hi tan- ske burioazije 'i abja4njava mSta v ~ l a vekovima ima ,,dubaku, imthktiwnu avenziju p r e m ka- tegcwiji totali;teta. . ."39) Ova teza zahteva ma!o s l o h d j i p is tup. I Ho~bs i Bentam su (err~pi~risti, pa su opet obojica totallisti. H~obsa su iustro odbacivala gospoda-vinbuozi 'K~ral jevsfkog DmSt- va, a Bentama je prihvatala srednja klasa tr- govasca i fatnrikanata wiktonijansike Englmke. Empilriza~m, kao i srvaiki dimgi koncept, mma da dobije svojru isbni j ' s b poziciju. ,,Pm,ratak" koji viSe crb'&awa jme polpulanizacija nauke od iesnmestolg veka do &naSmjeg ddana. Ovakanr tok mogao je da poEne sa ,predgovorom Diona Dija (John Dee) pavom prevoldu EXllklida (1570), i da se nastavi ~ p ~ & o predloga Vilijama Petija i Samjaela HaMbba (1640), nastavnih programa disidentskih akademija s kraja veka, preda- vanja na Kraljevskom institutu ser Ham- Dejvisa (1820), pa we 'do televieijslkog pre!ds,tav- ljanja n w ~ k e u Svetu sutrainjice, Horizontu i Napretku Eoveka. Sadriaj i razlozi za p r d -

Fernad Ekaudel's bnnulartion in The History of Ci- vilizations (1959), in Bradel, On History, t r am . Sarah Mat-

thews, University of C h i c a p Press, Chicago 1980.

39) Andexson, p. 18.

~

stavljamje W k e u ovim epohauna se, m a v n o , a-azli!hju, a jezik kojri se koristi, struktulra ds- ,uStva koje je mima, i lmediji putem kojih se v d i predstavljanje (hj.iga, p a d l e t , plropo- ved, -ma, jwno ~predmm~je, ~dopisni kurs, televizi ja i radio) kanbdsace svalki idealistif - ki komcept muike. Gpisak Ilanji~ga ma kome se mjedno nalaze Svetsko pozoriite Ransisa Jej- tsa ~(1969) Arhitektura materije S. Tulmina i Di. Gudfilda (1.962), Radikalno prosvebenje M. C . Diejkoba (1981), Nauka materije, i-je M. P. Kroshmd (1971), Njutn zahteva muzu i Na- uka i maita 'Mar&& Ni~kolson 1(1956), Galilc- jev i ivot ~Brehba Opmi put postavljmo na sce- nu (1943) i Ljubav i gospodin LuiSam H . Di. Velsa (1901), samo nagovegtava raspan i~nter- discipliim~nnog mwkrijala za jedam taikav hrs. Dmlge *povratne ltadke bnitanskog lkultumog polja mogle bi ibiti wrl;umenhrna vlada, zakon kao zannisao i pr&a (ovd'e su naroeita v d n e razlifite teofije jezika), balllke i novac. Jas,no je da bi sve 'me s%udije weoma mnogo dobile poredenjima sa ikoatinentalniun kulhrama. Na taj naEin bi stiuld,mtii bili svesai istorijske ii na- ciomlnc ypecifirnosti rnabefi jala koji navode,

na primer, Fuko i GramSi.

Ovakvim pf ihpan is~pitruj~e s e ~hultw'no polje ne ,pxvemfweno kao niz superkmcapata, veC radije kao proiilmanje imfonmacija. Jedna od jaEih strains utniverzitetskih s t d i j a kult~ure je oduvdk bilo njihrwo octbijanje da pvilhvate da su kulturne pojave ono Sto izgleda da jesu. Ovde je od velilke (pomoCi hilo binamo naigla- Bavanje ~dijal&ti&ih procesa. Skoxo 'da je 7a- boranrljeno da ovalhi pocesi ne sarno da priz- naju zastoje i pqmeke, veC i nastmje da ih prevauidu: ,;aka (mi n e v idmo p r o j e t kao prevazilaienj'e &host$, ili uslwa, ostaju nam samo ilnterni abjekti i Istarija iSEe~ava."~) Za- to je vaBno d a sbudemti od samog poEctka na- uEe n e wmo jedan mfetod, veC pr-u preseca- n ja i upmed~nag poslmbran ja L r o ~ istori jski lpotvrrdene pnimere. ,.Stvairam je m,eke STVARI, i stvaramje plus pueo ra~urnevmi~e PRAVE 1DE J E te stvari, mrlo su Eesto delov,i jednog istog, nerarzdeljivolg lprocesa i me mogu se ramdvojiti a da se taj p r o w inre zarustavi".sl) Kada se to Eini, stivara s e oslobodila2ko mbudenje. A kad je u pitanju polibika. ku Ce moxabi da se uspo- stave gmllpe Iriulh-i~rnt~h sbmja u dkvinu wd'niC- ke padije, koje Ce rpartiji stamiti n a raspola- gmie oau ,qomilu anallza [MmSaEkoe kapita- l,izmJa. koje postoje veC posled~njih trideset go- dina. Alternativni scenario je konzervativni nad- 1waLizam i fiu-tntl-imm. Maek1,uan je dolh~o ram- lneo o Eemu je reE , h d lje ,svojoj poslednjoj kmjizi dao m l o v ,,Kultura je naia stvar" (1972).

") J . P . Smtr. Kritika dijalektiEkog urn, B e o ~ d . N d t , 1983.

TONI DAN

7. KutLtura je sasda naSa pdawla. S v h ~klasa je. w a f e n a i sv& pol je abelei'en. ,,Uvek sam olalazio .da su arnd,eli .dovoljno sujetni da za. sebe gwolre da su j 'edia mudri; oni to Cine sa samcvuv'erenom dr&&h koja potiEe iz sistsnl- ats~kog r d l j a n j l a . " GBle jk) .") Potreb'no jee da. se stwore movi am~ci ipis~nja o Iou.1fturi. Uzoni p stoje - M e k l m , Bart, Tom Vulf - ali bri- tamfkoj th1tua-i @ m b je njena saps<tvena,. specifi~6na meiami~na emditiskog i nalrrodskog. Najbolji a;ktuehni grime su draune H m r d a Ba- rkera. A kek,o de ~kolldktivni san zemlje sarla iaraien kroz pdli6no neistal;ijs$u no,stalg,i j u, najhitnije je potr.&na nova f o m pisamja o odnosu Bnjiievnost/Xstorija (posmatrajrudi sva- ku kao specifi'bni o'blih uwtirebe jezika). ,,Da-. nas je 06igledno cia je sve isto osiw kampo-- ziciije i w m e n a , ~k(~mrpozicije i v r m e n a n,a- stanka kampmidje li wlemena u kompozici- ji."33)

I(& enghesikoig purevela NORA WIVOJEVIC)

=) The Marriage of Heaven and Hell (c. 1790-3). plate 21; spe The Poetry and Prose of Villiam Blake, ed. D. V . EP

dman DoubMay, Garden City, N. Y. 1970, p. 41.

'3 Stein, pp. 2 7 - 4 .

evolucija studija kulture* - zaprokul.org.rszaprokul.org.rs/pretraga/84_4.pdf · toni dan evolucija...

Documents