Емил СиоранМОЈА

ЗЕМЉА

МОЈА ЗЕМЉА

Средином 1949. Албер Ками је прочитао код Галима- ра рукопис прве Сиоранове књиге на француском: Кра- так преглед распадања (Р геаз <1е АесотрозШоп) и узвик- нуо: „Сада је време да уђете у крвоток идеја!“ То је Сио- рана страшно разбеснело па је у себи рекао: „Зар он да ми дели своје учитељске лекције, као да сам ја неки уче- ник?!“ Није случајно што је одмах по изласку из штампе ову чувену његову књигу превео на немачки нико други до знаменити песник Паул Целан.

3Једна Либанка је за време бомбардовања Бејрута у

подруму читала Сиоранове књиге, сматрајући да ће је чи- тање таквих књига утешити. А једна Јапанка, која је хте- ла да прекрати себи живот, откривши Сиоранове тексто- ве о самоубиству, одустала је од те идеје и почела да пи-

Данас, када велики циник почива на гробљу Монпар- нас, покрај својих земљака авангардисте Брнкушија и да- даисте Тристана Царе, намећу нам се два фасцинантна лика, две пишчеве комплементарне личности: румунски Чоран, рођен 8. априла 1911. у трансилванском селу Ра- шинари, код Сибијуа, аутор шест књига на матерњем је- зику, и француски Сиоран, свети монструм, коме је, при крају живота, и сам Бог све чешће тражио аутобиогра- фију на увид све док није сам прихватио да разоткрије чак и извод из књиге рођених. Постао је и јунак филма о себи!

Вратимо се још једном његовој биографији. Године 1937. одлази у Париз са стипендијом Француског инсти- тута из Букурешта, коју ће уживати до 1944. Копачи по његовој биографији тврде да постоје индиције да је кра- јем 1940. накратко скокнуо до Румуније како би измирио коначне рачуне са собом и другима, али никада не ра- скинувши са носталгијом. П ри знао је да је виш е во- лео да у своме срцу чува слику завичаја каква м у се урезала у детињству н его да је наруш и ч естим дола- сцима.

БИБЛИОТЕКА НЕСАНИЦА *

ЕМИЈ1 СИОРАН / МОЈА ЗЕМЉА

БиблиотекаНЕСАНИЦА

Емил Сиоран

МОЈА ЗЕМЉА

С француског превео П етру Крду

ВРШАЦ1998.

Наслов изворникаЕгш1 Сшгап

Моп раув

САДРЖАЈ

Симон Буе: Уводна реч / 7

Моја земља /11 Моп рауз 121

Петру Крду: Сиоран, Симон и Румунија

УВОДНА РЕЧ

Нашла сам текст Моја земља у пролеће 1994. покушавајући да направим ред у Сиорановој ма- лој соби - у тој надреалној просторији испуње- ној непојмљивим нередом, где се само он могао снаћи. Иначе, поносио се овим својим маленим и оригиналним простором. На неким фотогра- фијама он ту стоји у невероватно ниском собич- ку остављајући пријатан утисак, цинично и про- вокативно се осмехујући, зачуђеном и збуњеном фотографу.

О хаосу у његовој соби, невероватној гомили не само књига и папира већ и свакојаких пред- мета, можемо стећи представу читајући кратак опис (не без талента, на немачком) Рпес1§агс1 бсћиИе-Тћота. Сиоран је овај њен текст пре- узео и ставио на крај интервјуа који је 1984. го- дине дао, у Тибингену, а објављен је у Копкигз- ћисћуег1а§ с насловом Ет Сеаргасћ.

Његова мансарда има, под кровом, један ма- ли продужетак, неку врсту оставе, у коју се мо-

7

же ући само погнут. Ту је било торби, картон- ских кутија, кофера; налазио се и један велики кофер који је Сиоран донео када је дошао у Француску, почетком 1941, заувек напустивши Румунију - толико очајан, као што је често при- чао, да није имао снаге да купи чак ни пертле за ципеле.

У том коферу налазило се мноштво руком исписаних страница, неке у мапама, у смотуљци- ма или у листовима... и велики смеђи коверат на којем је плавим мастилом било написано: Моја земља, и истом бојом подвучено. Унутра је било једанаест пажљиво пресавијених страница испи- саних мастилом. Сиоран ће се свог налив-пера одрећи много касније, после појаве хемијске оловке - мастило, као и сгил овог текста упућују на давнашња времена. Несумњиво је да Сиоран није написао овај текст у собици, у улици Одеон у којој се настанио 1960, већ у хотелу Мајог, у улици Моп81еиг 1е Рппсе, где је, такође, стано- вао у поткровљу, у малој соби пуној сунца која је пре личила на бродску кабину него на хотел- ску собу. Из ње се видело небо изнад дворишта са жутим зидовима и округлом воћком у коју су, као у део неког позоришног декора, гледали плави засвођени прозори једног атељеа.

С погледом на овај апсолутно цивилизовани декор, написана је Моја земља. Сиорана је мучи- ла мисао на своју земљу и своју прошлост, по којој је непрекидно копао; али ове пожутеле странице као да су биле растанак, и то не раста-

нак са прошлошћу, коју је ж елео да одбаци, већ растанак са језиком који је напустио. Прва ње- гова књига на француском, Ргеси с1е десотром- поп, штампана је 1949, а пут којим је Сиоран кренуо у то време био је пут без повратка. По- кушамо ли да датирамо овај текст, требало би да га сместимо на почетак педесетих година. Сиоран је тада имао четрдесетак година и гово- рио је о себи: „Ја сам као оне жене за које се ка- ж е да имају прошлост.“

Симон Буе

МОЈА ЗЕМ Љ А

Стручњак сам за опсесије. Нико их није доживљавао као ја. Исувише добро знам шта једна опсесија може да нам учини, куда нас може одвести, вући за собом и савла- дати; знам опасности лудила у које нас мо- же гурнути, нетолеранцију и идолатрију које вребају из ње, сублимну несрамежљи- вост којом нас, хтели или не, покорава... Знам исто тако да је опсесија суштина стра- сти, извор који је храни и подржава, тајна која је чини живом.

Нисам се ни приближио тридесетој када ме је обузела страст према својој земљи; агресивна и неутољива страст од које нема спаса. Мучила ме је годинама. Моја зем- ља! Хтео сам по сваку цену да се ухватим

11

за њу, али нисам имао за шта. Није за ме- не била стварна ни у садашњости ни у про- шлости. Препун беса предвиђао сам јој и измишљао будућност, улепшавајући је, ма- да ни тренутак нисам у то поверовао. На крају, напао сам ту њену будућност, мрзе- ћи је: пљунуо сам на своју утопију. Моја махнита мржња, пуна љубави, остала је та- корећи без објекта: моја се земља претво- рила у пепео при сусрету с мојим погле- дом. Желео сам је моћну, огромну, попут злокобне силе, као коб од које би дрхтао свет, а била је мала, скромна, без судбин- ских атрибута. Надносећи се над њену прошлост, открио сам само ропство, одри- цање, понизност, а и њена садашњост има- ла је исте недостатке: једне нетакнуте а друге изобличене. Био сам неумољив у сво- јим трагањима о њој и са махнитошћу от- кривао у њој нешто друго. Ова моја мах- нитост чинила ме је несрећним, толико је била видовита. Најзад сам схватио да мо- ја земља не може да издржи терет моје охолости, јер, суочена са мојим престро- гим мерилима, показала се безначајном. То је разлог што сам некада написао да бих желео да се у њој ускрсне „судбина Фран-

12

цуске и безбројно људство Кине“. Али лу- дило које ме је приморавало да патим, де- лиријум нимало произвољан, јер се моје здравље нарушавало после њега. Уместо да упућујем мисли према чвршћем приви- ду, постао сам одан својој земљи, осећајући да ће ми она понудити претекст бескрај- них мука и само сањарење о њој биће не- пресушан извор патње. Био је то за мене неисцрпан пакао у коме је моја охолост могла достићи раздраженост на мој рачун. А та љубав постала је казна коју сам за- хтевао против себе и сурови донкихоти- зам. Бескрајно сам расправљао о судбини земље без судбине: постао сам, дословно, пророк-пустињак. Иначе, нисам био једи- ни који је говорио без везе, нити једини који је патио. Било је и других који су предви- ђали њену будућност у коју су они верова- ли, мада су каткад сумњали и у легитимносг својих нада. Били смо гомила очајника у срцу Балкана. И предодређени за пораз, а наш пораз није једино извињење.

Да наша земља не постоји била је за нас извесност; знали смо да она није стварна осим у нашем очајању.

13

Тада се јавио својеврсни покрет, са ци- љем да реформише све, па чак и прош- лост.

Ни за тренутак нисам поверовао у њега. Али тај покрет био је једини знак да би на- ша земља могла постати нешто друго а не само фикција. Био је то суров покрет, ме- шавина праисторије и пророчанства, ми- стике молитве и пиштоља, који су власти прогањале и који је заслуживао да буде про- гањан будући да је починио неопростиву грешку да конципира будућност без буду- ћности. Све вође биле су ликвидиране, а њихови лешеви избачени на улицу: овакву судбину сами су изабрали, што је ослобо- дило земљу да има судбину. Откупили су отаџбину својом махнитошћу. Били су крва- ви страдалници. Веровали су у злочине, са- ми су били жртве злочина. Понели су са собом у смрт будућност коју су конципира- ли упркос здравом разуму, чињеницама, „историји“. И покрет је био згажен, расту- рен, скоро уништен, Доживео је судбину дивљег Порт-Ројала. Заснован на суровим идејама, нестао је у свирепостима. У тре- нутку када сам имао одређену слабост пре-

14

ма овим крволочним сањалицама, осећао сам да ништа не могу објаснити, предосе- ћао сам да никако не могу успети, да и не треба да успеју јер су поразу моје земље придали снагу и ставове које он није имао. У ствари, страсно сам жудео за двоструким поразом. Било ми је ипак потребно узбу- ђење. Покрет ми је то пружао. Ко се између двадесете и тридесете не сврста међу фа- натике, бесне и махните, имбецилан је. Ли- бералан си само када се умориш; демократа када постанеш разуман. Несрећа је резер- висана за младе. Они промовишу доктрине нетолеранције и примењују их; они су ти којима су потребни крв, крици, бука и вар- варство. Кад сам био млад читава Европа је веровала у омладину, гурала је у поли- тику и државне послове. Додајте томе да је младом теоретичару и квазифилозофу по сваку цену потребан суманути „идеал“. Не задовољава се једноставном филозо- фијом: фанатик је и узда се у лудост, оче- кујући од ње све.

Ми, младићи моје земље, живели смо од Лудила. Било је наш насушни хлеб. Сме- штени у једном ћошку Европе, презрени

15

или игнорисани од целог света, хтели смо да се говори о нама. Да би успели, једни су корисгили револвере, други се служили нај- већим апсурдностима и најчудноватијим теоријама. Хтели смо да избијемо на повр- тттину историје: дивили смо се скандалу, као једином начину, веровали смо да се свети- мо апсурду људске судбине, нашој пра- историји и непознатој прошлости и пони- жењу у садашњости. „Правитиа историју била је реч-наредба. Импровизовали смо своју судбину и били у отвореном револту против наше празнине. Нисмо се плашили да ћемо бити смешни. Међутим, наша је спознаја била недовољна, а искуство - илу- зорно; све што се касније догодило донело нам је трајно и непроменљиво разочара- ње. А окончало се тако што је постало наш закон... Спустили смо се на ниво своје земље.

... Што се мене тиче, изгубио сам чак и укус за игру махнитости, грча, лудила. Не- кадашње моје екстравагантности биле су ми сада несхватљиве; нисам више могао ни да замислим своју прошлост. А када вра- тим поглед уназад, чини ми се као да су то

16

нечије туђе године. Тог другог сада пори- чем, све што сам био „ја“ сада је негде дру- где, хиљадама миља далеко од мене.

И када ми падну на памет све страсти, сви делиријуми некадашњег ја, све грешке и хтења, сви моји снови нетолеранције, жеља за влашћу и крви, натприродни цини- зам који је завладао мноме, мучења у Ни- штавилу, моја узрујана бдења, чини ми се да се нагињем над опсесијама неког странца, запрепашћен што сам тај странац био ја. Треба да додам и то да сам тада био почет- ник у опсесијама и тек почињао да се нави- кавам на њих; да сам се ваљао у сигурно- сти која је и порицала и афирмисала све безмерно. Написао сам тада књигу о својој земљи: вероватно нико никада није напао своју земљу сличном жестином. Био је то мучан рад једног лудака. Али у мојим по- рицањима било је толико жестине да сада, после толико година, тешко могу да пове- рујем да то није обрнута љубав, наопака идолатрија. Била је то књига попут химне једног убице, теорија јаука патриоте без домовине. Ове претеране странице, које су омогућиле другој земљи, непријатељ-

17

ској према мојој, да их злоупотреби у кле- ветничкој али, можда, и кампањи за исти- ну. Не тиче ме се! Био сам жедан неми- лосрдности. И до одређене тачке био сам захвалан својој земљи јер ми је дала изузе- тан разлог за патњу. Волео сам је иако ни- је испунила моја очекивања. Био је прави час: веровао сам у величину несрећних стра- сти. Неизмерно сам волео да будем дово- ђен у искушење: а коначним питањем чи- нило ми се управо то што сам рођен у својој земљи. Међутим, истина је да сам тада имао неодољиву потребу за лудилом, удруженим са акцијом. Осећао сам потре- бу да рушим. Проводио сам дане замиш- љајући слике потпуног уништења. А кога уништити? Нисам мрзео никога конкрет- но. У мојој земљи постојале су само две категорије људи: сиромаси који су чинили већину и неколико превараната и парази- та који су експлоатисали беду прве. Уни- штити ове друге чинило ми се веома лако: био је то сасвим остварив задатак. Али то нису биле моје амбиције. То би значило ла- тити се нечега без ширине духа, расипати се, одговорити генералном захтеву. Моја

18

мржња, у потрази за објектом, поверовала је да је нашла један: гробља... Опијен бе- сом против својих предака, нисам знао ка- ко да их још једном, и коначно, убијем. Мрзео сам њихову немост, неефикасност и све векове које су они испунили својим абдикацијама. Идеја ми је била да гробља, и кости мртваца, треба дићи у ваздух, ос- крнавити њихов мир, осветити им се, нару- гати се њиховим поразима, претворити све „негдашње“ у прах и пепео, и ништавило наше на веке векова... Ова моја идеја - треба ли рећи - није изазвала чак ни кр- сташки рат. Извесно време ме је задово- љавала. Потом ме је обузело одвратно осе- ћање узалудне мржње и још већа мржња коју су сви разумели, која се простирала од презира према суседу до космичке анар- хије. Уистину, осећао сам потребу за луди- лом као што други осећају потребу за му- дрошћу или новцем. Идеја да једна ствар постоји или би могла постојати, без обзи- ра на моју тежњу за рушењем, изазивала је у мени наступе беса и чинила да ноћима дрхтим. Тада сам схватио зашто људско зло умногоме превазилази животињско: јер

19

наше, без могућности да се одмах оствари и смири, расте, акумулира се, интензивира и превазилази. Присиљено да чека, добија у интензитету, захваљујући рефлексији, постаје све суровије. Оно обухвата све, за разлику од животињског, које траје само тренутак, усмерено само на један објект, не стижући да захвати оног који га чини. Наша, пак, мржња добија такве размере да се немајући кога да уништи, ,,фиксира“ на нас саме. Тако је било и самном: постао сам средиште своје мржње. Мрзео сам зем- љу, цео свет и васцелу васиону: преостала ми је само мржња према себи, коју сам ус- меравао околишним путевима разочарања.

20

‘— >

гг- р*-

* јш I*.,' ј^ 1 ~ ‘ л* '

[јЛ&рг... ~и ј«̂"' ^рк*'I Д /^чЈј Ј ‘М̂г •

А Ј‘СА̂ / (/“**■а * ,' ;С р '-~ Ј» Ј

^>ч« ) Г '~ '/*Ј"‘Л'

СЛ*«/ < / ; > / и / > . •

Л г •/-** Ј ) * - 6 / ' Ј ' Г ~уг- ' ' .. .♦ « 2 « (»ИИ/шф шхГ^- ■*“ , /

к/ , .■ ^Л/̂ /Ч-ук ̂ јШ2р* >•»•*- *-/• /<*Ч ̂ / ' ЈЊ̂и/ 6, Ј,Л.У ̂ р4л А< • ^

' / ■ -/■- (̂уАу9' с ,

;Х ,/\Л\А- /*" ̂

Ј т ђ Ј ; а̂ -л /ч ^ Ј-.^а^* / —ч Ј< Л е*~, ̂ . , - ^ ј

'-̂ \/̂ ^{а "I ^,*-» •—̂ , /*~~/ г̂ . </Си'ј^ -у -С&к. &. ^^е^Лл, ̂ јУ ,'У /7“~'/0 / Ј/^игбЛ/ ' Г 4 ^ ^ /*•- <*~.</

/^7 ' ^ 'лл~’ј У̂ * и*и14—&, *г'« г<^%\ -/-.'—̂1Л.Ј'̂чјј*«11 ?**~̂^&-^>-с. ̂ У/ /1*м -•

-/л /^ 'и к / ;'■ Ј ^ Л / г / / ^ / т~3*',/ - - -< у ^ Ј . ^ , . л „ ^ ■ / ■ / Ј г ~ -

«л«1 Ј* лСи**,-- ^ ^ *^<-Х-*,ј*,а1у^г НчлЈЈ:/' (•— ̂ ■/ 66 У^С/сЛ~1"улЈ&. Ј̂ з** / / УуТ"- Ј ^

^и';г /ЈоЛ / еС т ^ г ^ ^ ^ * 4- ^ г '*■/ —.л-̂ н̂̂ гву /V ‘К"'Ј ̂/*-*' Угл,/ * &г>у~/̂ ј/ и*6~..

'(̂ >г* ‘С* / ̂ ,; /м л -^ ^ /■ ■&4 Л / ^ . Л Ј ^ Ј' Р & -

Чг* & еЈ&у. /№ ' ј/Ј Љ ̂ Ју /* и~'А/&*л- /и^ ДСг^л^^у /̂л̂ . / , ' / / * ~ * - ■>’*~~>%- / '^'

22

/1< ј 1//̂ ~Ј**Ј'. О̂ . ^ **— Ј-41Л̂Ј< *■ сл-~*-' Ју ^ /и »̂4 ,*»- /**■—■« Ј ' <*~'л/ ^ / г‘ -Ј/ш & . М'с Г чУг̂ Л̂/и 4 ф*/**'-* А /Тл-Г-*. /л~Ј Л »тД.1 / " " '' р * Ј 1 ч * С & 1 р * ’/ / Л * ■ ̂ г / ^ С Л ^ / - ■/* ̂ /ТГ ✓/" , /V ' ' Ј/~~ ' --̂ •«~г«« , у . ^

- Ј '°^~ЛЛлг ,—- у * Ј --.- (<4, .и

) ^ ~ '“' ^ иА' /~~л- ^Л Л ^* <-~ -ј ̂ /̂тЛ̂-ш ^ј^/к / *~+јМ* 0-̂

ј '? * - * * / ' 3 ■** л-’Ј /'Л /к . \ /^ -с у 'е >̂1̂ ~ г' ■ 1С~ '^ -^ ~ Ј -

Ј у ^ ~ 4,4»«^ у >»<- у Ј Ј ^ / с <̂ /* ^ ^ /'

у » \& л * — а^Ј*г /^г<^ / ~ т ^ ~ Ј ^ ^ Ј А и ^

'Ј/){Д-ХЛ^' ^ Х ј^ СМ.Јч^ '1 ) / / к ^

^т Ј Ј ’/ 1̂ Ј < “ ~ ' Ј*^^" '■ / џСлллЛ,***.

^ ц ( ^ / , / ^ у Ј ^ Ј * ^ Ј *Ј* л̂ //(и'ј ЈИ./’ и >С/1/у>«*. ' /^: и. Јг̂ /̂ /лЈт.

ЈС** ^ к г

4/14/ил’К ^^ Ј , А 'ј^ А г А * ■ > *•■ »* /*■ & ■ ' ' и* *

Ј ј '1/1',)л~:~<' »(* Ј**«*- / /(* • < /"&~> /~ ~ -1

^сл^Х X Л'*>уш ^ О*̂ - ^ /} - гЛ/-г /л / 2«к/ ̂ У ' ; ' / р*~Ж. <с̂ ‘ <//*-*

^Љ .

23

У* 1 /** А/* &■& ̂г+г г6'ј~~̂(к < и ј ,и . Јј к ^ -4л _У 1л С Л ч /Д и ^ Ј-, -ц,

Ч ^ И . & * у * ^ < А ' 6 т

-------^ Ј И ^ .- * у / ћ < ћ * 4

Л * Л /^ јЈ ./,ц 6 *Јј6 'С*. }**■} { <л ј / л / /л * * и ј/и̂ љчЈ & л * * 4 /* ^ '/* у , 6 г * (г

л { Ј л !& / ^ Ј ^ У и< * ( / * * * А * н

Ј ^ / ^ А * '1 м / * / > л / ^ с Х + К * .

Ч АЛ-* Ј/А*«л&/. &*.Л, / / *^-л/ '̂ ~~</̂ 41*Г~ //( С̂. -< *-*»>* /****■ ”( и М и > и _ Т * ~ < /2 * ' ^ / ^

' Ј Ј и ’/ ' / « и ^ • < ^ * ■ * * - ^ л Ј Ј ~ * (-* -• / / ! & * * '

Ј ц у « , М > ^ * ^ / А / 2 * * ^ ̂ *****

А ч /~ * •&* //* * * ' &•*.С< ј ^ Ј и / Ј Ј Н О К * ? у /и У * * Ј > . /&

<**<- : Л*аЈ/> / ^ л .

’//** . <■&/ ’ ллл/и̂ -и. л̂л’1/ј ал^л-/~ ̂ С/̂ ~̂ ~̂

2/ СП.,« . »4& 4* Ј /V*-/~ . 0 -Г

,/̂ ГЛ ]/•*>' *С /■/1л'/*и*'1 /С „ /'/.<& ,, // < — <"'*€'/ / / ^ Ј~~

^ А - СГ?а' Ј ^ Ц у е ^ I* Х^/ Ј ^ .& '

Лч. Љ ,'М ^^/А^- и /•'А г^/ <и^ Л^'д-с* / 'Сл* Л^>кл#

/*-<и^ ^ /^л /*- ...

(/**4?Ч 4. / |*-|1тг I Гј ' /л ,/ /'А&г јС (Л-̂-1, Л

Љ + Л г} ^ ^ ,6, ^џ Х Ј > ^ , - . * -

А~ ^< ~Ј, Ј / / ^ //-~''>У*л-'‘ и /*-̂ < /њ //< л &(/ •*■ /** /** &~Ј

/и/ ал̂ ~лд,- ,0 очл»«б<А. &с*-* & , ( ^ / ^ Ј . уи,

*^М/ И ^ / /Ссл̂ с /л*Ж~А*Ц Ј -* к~ј

ј ^̂ Ч̂и̂ сЛ—г •» *Сг/!‘ -_> / /^ —- /{/̂ .С/ '*'/&-. $/*. {и јЈ / ^ * ^Ј /1"*ј/+А ^и<, ( ? С ' Ј ~ ~ А Л -^-Л ^ , Ј^ ~ ј/1*А /& **г—

/ л*̂ ЈТ 1 ^ .. ^./ј^ ц)̂ шт /\ (* '1'Ј^ј Ј Д /чу '#Ј1 , <3 У '̂ /'

25

(Ј! /\Ј/с*С' ј / & /и Ј >чСс~ /Л ^ 4̂-к- Јц ; — ̂ /Ј*’/** 06

#(г / / /**ј*ј/& / / / . 0_

^ /̂ 1Г' Ј 1в[ ј Алп./\лЈ Ј К ј / с I Ј ’ /п *у, /си ̂ ^Ју.иЈ^ Ј/*. јЈг& $Ј ^ , си̂ г јЈ̂ а*'А*‘' */'/?& , Јс-^/к4г ч си ј/АЛ* -*г~—̂ , - ^ и / / 4 / л гС/*~ . ј / / . ^ /. 1 / ^ '/У Ж<1гч / /и, Суу\ $Г/4**+ , /■'̂ * / " » ( ' * * - •>г\**4Џ С~ Г — ~ Л / ' г —у ^ ^ с ф / и *У , ;* *«^Т <Л— л /&&$/

■̂вг / 0*с*л ^-//л^/ли 1//ЈпР*-1ј! ’ ј̂ иЛЈл̂ б*. {* 'У/Си/-

рХ **и '/ ~*т. / « 4 /л л . СИ/Ч У ' /-</̂ 1-, / и~ /* '* ‘ > 'Ч

9с / « / ^ ^ / ~ у у(Дл.ЈЛјкЈ̂ /лд К/оМ̂*̂ Хм л+с

к/ / « ^ ' ' Ж №<**■ Л уб*'*уу«**г

26

/ у ^ ' Ј’*(?'' * ^ Ј*//~*̂ -<- у.^ ./''✓К/У̂ -Се .■ /̂кги-г / 4?

^ Л ^ - т Ј . ^ / Л ‘у ~ / ,Ј е (| јГ ^ к X

М ^~лТ с̂*->' и, №*+ ' / сл̂ /̂ и /*,*■‘ р '/ ^ Ј ^ и л , /I* -* * р ^ ^{//1~<

1>;/м *4» Л*4Љ/̂ ј /'&п •**■<Р* г*К& 0 ~ Ј & / ^ Г ^ г 'л~^7~~ ' У ^ - у ^ г ш /~± ~-

(\̂ - л̂*у у& Л4* //14'//1, 0*ј* /а̂ ./С. ✓«/1»ц/Тл,/ /.'Ч->'«/̂ '/*Ч// , /И-*Хс јСу//г'^ 4МС /Ј̂ & //**«_

Ј > ~ & / ~ . & Г > Ј ј̂ п ^ . . . -

гу ̂ /̂ С. .

Ј> *Сл~1* >Ј/и*/*ј^ * * '**— а^/- $С />ч«. V / ^ ; ^ ' ' ' , * ^ с^јЈ[< \ , д А . <&*

р *Г \.\г*~ Ј ^* 4ј 4 ' /^ ^ *■

27

; ј / Ј Ј Ј< ^ -Ј <г

, / / ^ Л~~' л^ / ’" ^ е Њ'**/ 01л/*ф&Ј' Ј[с ‘ Да' ^&лл— / / ( '-^ //* * \ вСц / ~

ј , л ^ « с ~ љ

Л ^ ~ > ' $ Л С х ј ^ ' '■ *

Ј м ^ л / Ј / Ј ј / јЛ / и С * / , Ј' ‘' иЈ>

2 Ј г̂ > + г~~«е * с ^ - ^

< , .с ' ^

Л ~ Ј У * м ' Ј<-

< М * у Ј - * Ј ~-~~Т - х ' ^ _ о _

?Ј~- Г'*~+/ ' Ј . ^ л~-«-< 6 > / ^

%-ср̂ \ с*~*4 Ј ^ ј ^ / Ј2 > ~ Ј Х . С ^ > * * * • /

Л ~ - < / > ✓“"*<у̂ * и / / ' / * Ј ^ < / гЈ ј / / ^ г , ) / р ‘*Јрм 1 л * м ' Д < у с Ј њ р м ‘^ ~ Л ј ' ' < & * / ~ п {‘*

Ж*ЛЛ* А > /е Ј ц ' Ј *~ ^ .~ ^ Ј ј КЈ, • Ј& ^~*~

^ ) ^ 6^- (Ја ^Ј^

28

(иЉ Ј^-Ац ^*,Јч^ / а /^ /г л ^ и ^ ^ ;^/К-Ли,—4*^7 ^и«.у еС ’Лл«1*/иЛ& . Ј ’( К. лЈс

г ~ & ј ^ / ~ ? * : ј - ^ / , А :* ^ /*)ЈЧ* Д̂Ил̂ ✓̂*-*--С̂ ^ /1-̂ ч«*̂ '̂*4—М -̂ 5- .л̂У У //̂ «ч/*-*//ч /и̂ . /л . ј/ћК4И-. б4(~и‘>

Л ^ ’ р Ј р ^ Ч "Џ I 1 ^ / / / , / / , Ј / б ^ р ^ ^ Ј ^ /г^Г к «6^ ✓>«/, г / /~ ј /* « у : ^ , , /

/̂~ « - - ( / -• / - и^^и-^л^- л. г—,/'*-*—,—ш̂ј

( 'јЦ лЖ'* Л~р ! ' ' ^ /Н м 4 Ј ј *. Ј//Л*ј /Ч > > ^ * /г >

АГсму/М** Ј ^ У 'ЛЛл<‘ А'* -Г * л — .

1̂**̂ ЈН №/***' /^*4м ! $(* *& ^/*л'-<' ил* / С*-’4$^/ил*-е' * ^ ' /? ^ ' ' ,

(А''>/^Ј-&.‘' 'ј ' <>**- • * * / Ј^КЈј}*- / Ј ^ / ' /"м / 7 и&> ^ Ллс~А*'*~“ј

V л ^ < 6 ч ^ / - ^ —

у ^ , ^ 4~гђ* ^ ^' 1' Ј и - / / ј ^ » - /' Ј ^ Ј ^ ^ Ј ^ ’" Л сг4

29

I &■ ^ 'аЈЛ ^'0*' /*и' лЈ^л^Ј ј̂ л- /*ч- Т^ул Ј /^ ^ ј р-< &****-,

-*л' < ^ -^ г <_̂ Јч/М /* и < . ><*ил-,^ $ 4 ^ јЊр&̂ јл** ̂/ Х7^-/ у̂ ј**" Ј

Ж^и-Ј ^ ^ео^/и. ЈУ*~у&+' '** /** ‘ ~~^*>'с^.

Л* V ---- '.уи*. . Ј , е ^ - Ј ,-Ј ^ / , ^ ,&/У" *<* *“ >-

</'»Ч.̂ С , ,6 Јр>А-МГ К̂, У'!**/̂ -% 'УчА' ј / р . , ^ 'Сил х . Љ * ' и јл.<.,<г, А (~~- 1*4*Л' Јј ,/*-'•^ с ^ м ј^ г Л -* 5 * , /*>•< / + * ,* ./ *Сј /**.т5 ј л̂Х&ал* ^

Г ** Ј а &гП А. г,у к/ ,< ј4 с̂ - ^ Ј ј Ј лл̂ , . - Л * г/^ ^ Ј*г'&**јл**+- К (* ,иУ ^_ј

/+ р*Л-̂л*' /и< Ј̂ чУа*/"1~* •'■*** 4 Ј’к̂ел г̂С/ / - / Ј -л-јј+џ,̂•"■»ч̂ /ч̂ Ј} , /. г *Ф-/*-*-*- ' у /* . >7/•-*-<&& &■Ј * - сј Ј ‘\ $ јк Ј и _, ј Љ } 'л»Л јГ** А Ј^лХ-л̂ * / /^■и^/-

7/̂ сљ , [/Ц / 1- / 2%./} « б ш *<%/<-& *&■%/-'1 Ј * '/ * * уи / к ^ / ' I / ^ И л Ј^ Ј^ -С / к ^ ' ‘ У ' гЈ'9*~ Ј/*А '

•1 * 4 ј л Л с+^/цГ л (< (.јЗг>НГхХлЦД‘' л / (/ /̂ Ј̂ , /~Л ’’?'■'■■? у, '?С'/Л .'“ Ј̂ 1 " " '

< ^ 2 Г * !жл/ 1~ Ј; ј &ј ј О л^ X ?* * * * ', ■>-& ’ **

’- - ̂ - 'Л. Л / л. /Ал>; ^^ *<■**«-»«- у .

Јј \̂! Ј» 1̂ч*- . Ј 'о*Чј,- &ј'4*1 / ‘/̂ '̂/̂ кл ' ,Ј. Г*> /** ’>■*'. ј$*4ул*/&* ^У р> /& гк',>Ј п 'г *<ј'ј& /^. в^/гЈ^Л-.

' ■ <«/*«-

30

СИОРАН, СИМОН И РУМУНИЈА

Сиоран није сазнао да се Симон Буе удавила. Написавши своју прву књигу, На врхунцу очајања (1934), само да би преживео, данас из далеких пре- дела вечности, изазива за себе незапамћено инте- ресовање и смртника и бесмртника овога света.

Већини је непознато да је Емил Сиоран аутор шест књига на румунском које се у његовом опусу никако не могу заобићи јер су, можда, изазовније од оних на француском језику. Сиоран је и аутор безброј чланака на румунском, што је још већа енигма у његовој есејистици. Поједини чланци от- кривају зачуђујуће животне ставове према најва- жнијим питањима оног времена.

Сиоран, дакле, није могао да сазна да се његова животна сапутница, Симон Буе, утопила.

Одмарајући се у Вандеу, свом завичају, на обали Атлантика, Симон Буе отпливала је сувише дале- ко од обале. На обалу су је, мртву, вратили тала- си океана. По мом мишљењу, било је то самоуби-

33

ство на које се није одважио човек њеног живота, мада је себе сматрао „апологетом самоубиства“.

У пролеће 1994, годину дана пре него што је ал- хемичар безнађа умро, Симон Буе је пронашла, на тавану, у улици ЈГОдеон бр. 21, у Паризу, и 1996. штампала, његов спис и: педесетих година у којем искрено и потресно говори о периоду из своје мла- дости о којем се до тада ништа није знало! Ово је био одговор његовим жестоким критичарима који су неуморно копали по његовој биографији, тра- жећи тамна места.

Сиоранов случај је драматичан. Овај случај, у четвртој деценији овога века, типичан је за румун- ску културу и политику. Остварујући националне идеале народа, Румунија, на жалост, није остала непријемчива за идеје и ставове који су постојали у тадашњој Европи. Румунска десница јавља се првих година треће деценије као одговор на поли- тичке прилике у земљи. Данас знамо да румунска демократија између два рата није била оно што се очекивало да буде јер њени узори, француски и англосаксонски, нису били на висини. Зато је ле- гионаризам - због разочарања у политичке парти- је - могао да нађе плодно тле.

Једна Сиоранова реченица из књиге Преобра- жење Румуније (1936) гласи: „Могу волети Руму- нију само у делиријуму“. Делиријум, који је сањао, био је у ствари духовна егзалтација свим наци- оналним вредностима које је политички живот де- градирао и гушио. Сиоран је желео нову Румунију која не прихвата позајмљену демократију. Осим тога, читавом генерацијом десничарских интеле-

34

ктуалаца владале су доктрине професора Нае Јо- нескуа, фасцинантне личности румунске културе, и у добру и у злу. Са својим идејама Сиоран није био усамљен. Уз њега су били Мирча Елијаде, Пет- ре Цуцеа, Мирча Вулканеску, Константин Нојка, Никифор Крајник... Румунска десница између два рата хранила се утопијским романтичарским сно- вима. У овој својој младалачкој трагедији Сиоран је био најчистији глас тих снова.

Откуда живо интресовање за бесмртног исцели- теља скептицизма? По неким схватањима писци по- сле смрти иду у чистилиште због својих грехова. Тамо се Сиоран и данас налази јер му младалачки греси још нису опроштени.

Ро,& зспрТит: Телеграм СиорануТешко ме је погодило ишчезнуће Сиомон Буе у та-

ласима Атлантика. Тиме је она испунила Ваш завет.Ваш СагЈи

35

Ј ) ^ — и ,

ј-^јЈј е- !к1 ^ ^ * ~ *̂и-'‘ (-*- ^ [ М Р'***/л~фо*л-'ј̂ји ( лси ’ аА. у>ч.

!*^\(л^-^Л Н ћ -к ц ?

1 * -< г ј 1 о { < п /и * _ } ^ <

Ј̂ с/<4^ / /̂ -«>С,/• О^-Јј^л.!^ Д̂ -у*л.С *-*-'^ ^ , мг ? Л /

\ (^<-си^Ч* . ј^ .^ .,^ Ј ^ 1/*€.Л -уб- Агции^ . 1 .1 Ј—

—1 (—I

Факсимил Сиорановог писма упућеног преводиоцу ове књиге

Библиотека НЕСАНИЦА

1. Душан Матић МАРТОВСКЕ ИДЕ, ТЕК ШТО НИСУ

2. Паул Целан ПРЕПИСКА И РУМУНСКЕ ПЕСМЕ

3. Ханс Магнус Енценсбергер ВЕЛИКА СЕОБА

4. Илди Ивањи КАП ИЈА ОПКЛАДЕ

5. Јовица Аћин АПОКАЛИПСА САД

6. Оља Ивањицки ОЛУЈА МОЗГОВА

7. Чарлс СимићН ЕЗ АПОСЛЕНИ ВИДОВЊАК

8. Мирча Елијаде БЕСКРАЈН И СТУБ

9. Маргерит Дирас БОЛЕСГСМРТИ

10. Драгослав Срејовић П РА ЗН О ПОЈБЕ

11. Живојин Павловић & Горан Милашиновић ВОЛТИН ЛУК

12. Владета Јеротић ПОСЕТЕ, ОДЛОМЦИ

13. Рајнер Кунце ШИФРА ,Ј1ИРИКА“

14. Патрик Бесон БЕОГРАД С1ТУ

15. Давид Албахари ПРЕПИСИВАЊЕ СВЕТА

16. Гумиљов • Флоренски • Цветајева ОБНОВЉЕНЕ СУДБИНЕ

17. Жан Бодријар С 0 0 1 . МЕМОШЕ5

18. Ежен Јонеско ЕНГЛЕСКИ БЕЗ ПРОФЕСОРА

19. Милка Лучић СЕНКЕ ИЗ КНОСОСА

20. Анри Мишо КИНЕСКИ ИДЕОГРАМИ

21. Сун Акселсон ВРЕМЕ ЛАСГА

22. Рајнер Марија Рилке 33 ПИСМА Ж ЕНАМ А

23. Ђерђ Конрад / Илди Ивањи ВОДЕНЕ ЖИЛЕ

24. Франц Кафка ПОСЛЕДЊА ПИСМА

25. Мира Јуришић СВИЛЕНИ МОСГ

26. Михајло ПантићШТА ЧИТАМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА

27. Емил Сиоран МОЈА ЗЕМ Љ А

Емил Сиоран МОЈА ЗЕМЉА

*Издавач

Књижевна општина Вршац 26300 Вршац

Трг Саве Ковачевића 11

*Књигу препоручују

Дамјан Милић Јовица Аћин

*Лектор

Мирослава Стојковић

КоректорИвана Милановић

*Графичка опрема Милан Милетић

*

Штампа „Жиг“, Београд

С1Р - Каталопг.ација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

840-4

СИОРАН, ЕмилМоја земља / Емил Сиоран ; с француског превео Петру Крду. -

Вршац: Књижевна огпитина Вршац, 1998 (Београд : Жиг). - 40 стр.: факс. ; 20 ст. - (Библиотека Несаница ; 27)Превод дела: Моп рау$ / ЕтИ Стгап. - Стр. 7-9: Уводна реч / Симон Буе. - Стр. 33-35: Сиоран, Сином и Румунија / Петру Крду.

1. Крду, Петру ИД=70433292

ЕМИЈ1 СИОРАН

Несумњиво је да Чоран и Сиоран припадају румун- ској и француској култури и да се по томе могу поредити са Еженом Јонеском (Еуђеном Јонескуом). Овај жестоки критичар историје и постојања уопште, овај филозоф који је претворио мишљење у похвалу људском прома- шају, овај песимистички дух горког скептицизма који се хранио цинизмом хеленских филозофа, један је од најве- ћих духова који доминирају егзистенцијалном мишљу XX века. Страсни дух, био је, у младости, ангажован читавим својим бићем у преображају међуратне Румуније. О ве- ликим и малим културама записао је да су људи мазили велике културе као што анђели мазе свеце. Силно је же- лео да Румунију пробуди из њеног хиљадугодишњег сна. Млади рушитељ предрасуда пише да је Румунија без про- шлости и историје, јер бранити и чувати (латинитет, хри- шћанство, традицију) не може бити исто са дерањем ис- торије. Могућност преображаја своје домовине види са- мо у будућности! Немирни Чоран с гнушањем констатује да Румунија нија имала месвданске мислиоце који би пре- вазишли догађаје и који би се сместили у ванвременске димензије.

$„Кад год мислим на смрт, имам утисак да варам, да ва-

рам некога у себи“ записао је Сиоран у НезГоди званој долазак на свет. И мени се чини да је његова смрт варка. Али, председнику Француске Жаку Шираку није про- макла Сиоранова шетња у влашко ништавило. Пожурио је да изјави да је „ову велику фигуру Француска усвојила, и ако је језик отаџбина, Сиоран је већи Француз од свих нас. Велики писац, велики моралист имао је луцидни и захтевни очај оних који схватају своје време. Његова је смрт велики губитак за Француску и књижевну Европу." Други се председници нису огласили, али су се огласили најутицајнији дневни листови многих земаља, одајући велико признање сину свештеника из села Рашинари.

$У петак 23. јуна 1995, у Румунској православној цркви

у Паризу одржано је опело док је Емил Сиоран напасао небеско стадо својих идеја, држећи се успут строго двеју фиксних тема: Румуније и Бога.

БИБЛИОТЕКА НЕСАНИЦА