Београд, 03.06.2013.

Уважeни господинe Вучићу,

Прe свeга, жeлeла бих да Вам сe захвалим на разумeвању и извиним што сам принуђeна да Вам сe обратим за савeт и помоћ на овај начин.

Вeрујући Вама и поштовајући то зашта сe Ви залажeтe, била сам у увeрeњу да сe и сви прeдставници Вашe странкe залажу за начeла Вашe политикe, прe свeга поштовањe човeка, закона, струкe и морала.

Нажалост, оно што сe мeни дeсило јe у потпуној супротности од навeдeног.

Зовeм сe Љиљана Шeвић, по занимању сам доктор. У мају 2012. годинe сам, јавним конкурсом, рeизабрана за дирeктора Завода за здравствeну заштиту радника "Железнице Србије" (у даљем тексту Завод).

Завод је државна установа, чији је оснивач АД "Железнице Србије" У свом саставу има три организационе јединице, у Београду, Новом Саду и Нишу са преко 700 запослених. По статуту Завода, управни одбор има 5 чланова, од којих три члана именује оснивач, а два члана Завод. Наравно, до сада је било уобичајено да три члана из АД "Железнице Србије" буду из руководећих структура, и да познају начин пословања Завода.

За време мог руковођења, Завод је постао једна од ретких здравствених установа без јавног дуга, а у 2012. години је био једина здравствена установа без јавног дуга на територији града Београда. Свој посао сам радила професионално, увек се руководећи законима и високим моралним и етичким стандардима, као и личном одговорношћу, како према запосленима, тако и према пацијентима. Захваљујући томе, Завод може да се поноси опремом коју поседује, кадром који збрињава пацијенте и бројем од око 100.000 људи који су своје лечење поверили Заводу. Наглашавам да никад нисам тражила помоћ од Фонда, општине или државе, већ смо све сами финансирали из текућих прихода, зарађујући на тржишту.

По доласку на место генералног директора Железнице Србије, господина Драгољуба Симоновића, почиње застрашујући притисак на мене лично и на Завод као установу. Господин директор Симоновић, по свом сопственом нахођењу, смењује дотадашње чланове управног одбора Завода и поставља нови управни одбор у саставу :

1. Др Здравка Станковић Пировић, председник управног одбора, из Лештана,

2. Александра Сантрач Стојановић, медицинска сестра, незапослена, из Болеча,

3. Катарина Крантић, медицинска сестра, незапослена, из Врчина,

Из самог састава чланова управног одбора, може се закључити да је господин директор Симоновић био јако наклоњен особама из приградских београдских општина, из које је и сам (Врчин), па овим изражавам заиста сумњу у непостојање непотизма.

Постављањем ових људи је понижен Завод, запослени, а свакако и ја лично, јер, уместо помоћи од управног одбора, дошло је до тога да се моје и време правне службе узалуд троши у објашњавању ингеренција управног одбора, који је њихов посао и сл. Притом, заиста трагикомично, госпођа Сантрач Стојановић и госпођица Крантић, за све време седнице не исказују мишљење о било чему, већ само на прозивку госпође др Станковић Пировић дижу два прста.

Такође, обзиром на Вашу стручност, молим Вас да ми одговорите да ли, по Вашем мишљењу, медицинске сестре, које немају ниједан дан радног стажа имају довољно знања и искуства да управљају здравственом установом чији је годишњи обрт у висини од једне милијарде динара, која запошљава преко 700 људи и збрињава 100.000 пацијената ?

Молим Вас да ме не схватите погрешно, ја немам никакав анимозитет према медицинским сестрама, чак обратно, пошто сам, пре него што сам уписала студије медицине и сама више година радила тај посао, те сматрам да сам врло компетентна да коментаришем дату одлуку.

Само месец дана по именовању новог управног одбора, председница госпођа др Станковић Пировић је, позвавши ме телефоном у 17 часова увече 27.05.2013., заказала седницу управног одбора за следећи дан, 28.05.2013. године, са дневним редом, за који је рекла да ће га саопштити на седници. 15 минута пре почетка седнице управног одбора, мене позива господин Мирко Диковић, помоћник генералног директора АД "Железнице Србије", и преноси ми информацију да ми је господин директор Симоновић поручио да поднесем оставку на место директора Завода, и да ме нико неће малтретирати, ако то учиним. На моје питање за разлоге тог поступка, добила сам одговор да господин директор Симоновић хоће да направи резове у Заводу, а да то, на челу са мном, није могуће.

Обзиром да нисам пристала, пре свега, због исказаних претњи, на седници управног одбора, на коме нису присуствовали чланови управног одбора из Завода, председница госпођа др Станковић Пировић је саопштила да ме смењује са места дужности директора и да се на то место именује др Владо Батножић.

На питање председника синдиката Завода, зашто доносе незакониту одлуку и због чега ме смењују, одговор је био на предлог генералног директора.

Следећег дана, нови директор господин др Батножић, председница управног и надзорног одбора су дошли у Завод и рекли да напустим канцеларију.

Обзиром да директора Завода именује и разрешава скупштина АД "Железнице Србије", а што она до данас није заседала и разматрала дату одлуку, нови директор није могао да ми потпише анекс уговора о раду, него је, на моје питање, које је сада моје радно место, рекао да сам нераспоређена до законитог решења, и на моје питање, шта конкретно ради нераспоређен човек, добила сам одговор да будем ту негде, а ако хоћу могу и да не долазим на посао.

Такође, јако интересантна је била примедба господина др Батножића, који је, ваљда у еуфорији због постављења, приметио да ваљда не мислим да могу да останем на функцији директора само зато што успешно водим Завод, а да нисам члан Српске напредне странке.

Поштовани господине Вучићу, моје основно занимање је доктор медицине, специјалиста сам медицинске биохемије, примаријус и ментор за специјализацију клиничке биохемије, одлуком наставно научног већа Медицинског факултета у Београду. У Заводу радим 30 година, почела сам као лекар опште праксе у амбуланти на перону железничке станице Београд, и прошла све

структуре, а сада, 5 дана понижена долазим на посао и радно време проводим или на ходнику или у нечијој канцеларији, осећајући се веома непријатно због људи, чије је то радно место.

Да ли је ово то, о чему стално говорите, да ће струка бити примарна и да се руководиоци неће постављати по партијској припадности ?

Да ли је мој грех и грешка то што сам живела у заблуди да ће се гледати резултати и стручност мог рада и то што нисам, нити сам икад била, члан иједне странке ?

Ја сам сигурна да ово нису Ваши налози, и желим да верујем да нисте упознати са начином рада појединих чланова Ваше странке.

Молим Вас да ме обавестите шта ћете предузети, јер је ово кршење свих принципа којима се Ви и Ваша странка руководите.

С поштовањем,

Прим. др Љиљана Шевић

060/6447-182 Војводе Хрвоја 25а 11000 Београд