Duan Kovaevi

Radovan TreiBolna komedija o samoizdaji LICA: RADOVAN TREI, ovek iz zaviaja, sticajem raznih sticaja penzionisan u tridesetoj godini svoga ivota. Veoma malo radio, ali izuzetno mnogo upropastio. RUMENKA, Radovanova ena. Radovanova ivotna kreatorka, saputnik i izdajnik. GEORGINA, Radovanova starija ki. Radovanov dugogodinji bol. KATICA, Radovanova mlaa ki. Radovan hteo muko, a ono ensko, voza interkontinentalne hladnjae STANISLAV, Radovanu nije otac, ve Radovanovoj eni Ru Stanislavs. JELENE, Radovanov zarobljenik, iz familije mrskih Vilotia. Da nije takav kakav jeste, moda bi bio pesnik onakav kakav nije. KELNER, Radovanov neprijatelj bio, pa zet bio, pa na kraju nije nita - bio. VASILIJE, Radovanu se umeao u ivot, jer je roeni brat Stanislava. Dugo godina iveo kao pokojnik. I NEKOLIKO - mrskih, zaumnih, podmuklih, jezivih i na sve spremnih - Vilotia. I IN l. INVAZIJA KOMARACA ILI RADOVANOVA GORKA SUDBINA (Univerzalna graanska soba: brani krevet, dva friidera, nekoliko fotelja, tri lustera, desetak stolica i mnotvo razbacanih haljina, kaputa, mantila, pantalona, krpa i krpica... Neko se pomerio u branom krevetu, neko se zakaljao, a neko je poeo da guna... Zauje se udarac, kao pljesak po sapima kona) ENSKI GLAS: ivotinjo! (ena upali malu lampu, koja obasja obine ljude: nju samu Rumenku, i njenog mua - Radovana. Rumenka je za svoje srednje" godine normalno debela. Glas joj ljut od pre dvadeset godina. Bajato ljut. Radovan je neki glavonja, sa velikim brkovima i tamnim naoarima za podnevno sunce. On sedi na ivici kreveta i ivaca, gricka brkove i uti odavno, ove noi... Radovan prati let komarca iznad glave... Pljesne se po elu. ena se, normalno, trgne i cikne: Divljae!" Radovan joj zapreti prstom, a onda besno skoi i upali veliko svetlo. U ruci dri malo jastue... Rumenka plae, srce joj se cepa: teko je gledati. Radovan mlati jastuetom. Nemilosrdno udara po zidovima i stvarima. eta se bre i udara sve bre.) RUMENKA: Zato smo kreili stan kad ga ti za dva dana oflekavi - sa ubijenim komarcima. Pogledaj zidove: fleka do fleke, mrlja do mrlje. A krv je naa. Jedino kad ubije komarca prolije sopstvenu krv... Radovane, Radovane, zemlja ti se radovala, prestani da mi unitava ovo malo ivaca... (Ona se pljesne po obrazu) RADOVAN: Ha, ha, ha... Hvala bogu, da je i tebe neto ubolo. RUMENKA: Mene udri, vreaj, gazi, poniavaj a njih (pokae prstom na zid susednog stana) njih se i dalje plai. Kukavice! Pobledi, pozeleni, ukoi se kad ih vidi.

RADOVAN: Koga? RUMENKA: Ja sam mislila da sam se udala za mukarca, a ono... RADOVAN: Koga? RUMENKA: imia. RADOVAN: Koga? Koga se ja plaim? Vilotia? Ja se plaim Vilotia?! Ja da se njih plaim! (Zaleti se prema zidu. Lupa pesnicama.) Bando! Ruljo! Stoko! Rasejau vas ja, ko lipa seme! RUMENKA: Uuuu, ala si im zapretio. RADOVAN: Treba jo stranije? RUMENKA: Naravno! RADOVAN: Napraviu velike fleke po zidovima ovog solitera! Osvetiu moju Georginu, stoko seljaka! RUMENKA: Majku, spomeni im majku. Tu su najosetljiviji. RADOVAN: Majku li vam vau! RUMENKA: ta? ta - majku? RADOVAN: Nema smisla. Za danas im je dosta. (On se vrati i legne u krevet. Zauje se lupanje, galama, a onda, iz susednog stana, odjekne, zagrmi snaan muki glas.) GLAS VILOTIA: Ooooo Radovaneee! Ima li jo koju Georginu?!! RADOVAN: Sad u ih pobiti. Jebau im sve po spisku... (Radovan polako ustaje, uzima pitolj ispod jastuka i na prstima izlazi na balkon... Vraa se jo benji.) Namestili eline roletne na prozore, a po balkonu razapeli bodljikavu icu sa strujom. Nema druge nego da nabavim par tona eksploziva i da dignem govna u vazduh. Barut na balkon, barut na ulazna vrata, a mi izaemo da proetamo... (Gleda po sobi) Ja nikada nisam video ovolike komarce - ko rode. im ugasim svetlo, napadaju me i grizu zubima. Da ne nosim ove julske naoare, odavno bih ostao bez oiju... (Pripaljuje cigaretu. Lee. Pepeljaru stavlja na donji deo stomaka) RUMENKA Dala sam oglas u novme. Valjda e se neko javiti. RADOVAN: Stavila si da je u drugom stanju? RUMENKA: Ne. ijem joj haljinu u kojoj se nita nee primetiti... Specijalan kroj: Veita devojka... RADOVAN (uzdahne duboko, alosno): Ej, Radovane, Radovane, sam si sebi najvei neprijatelj. Veeg neprijatelja od samoga sebe nisi imao. Ceo ivot si radio sebi o glavi. Niko te nije mogao bolje upropastiti, nego to si ti sam sebe... ta ti je, Radovane, falilo u Zaviaju? ta te je i ko te je i kad te je naterao da doe ovamo i da godine ostavlja ko poslednji bednik. A bio si ovek... sad si jadan, emeran i upadljivo glup. RUMENKA: Jest. RADOVAN: I nikad vee budale svet nije video... RUMENKA: Da. RADOVAN:... i nee videti. RUMENKA: Nee. RADOVAN: I najbolje bi bilo da si oduvek lajao, jer nisi i nema izgleda da bude ovek. Psi uliari su vie potovani nego ti. RUMENKA: Kudikamo! RADOVAN: I lepe je uti za kugu, nego za tebe. RUMENKA: Vala jeste! RADOVAN (tresne eni amar). Samo te sluam kako me vrea! Samo te sluam i pitam se: Dokle e, sunce joj njeno?! Ne bi ti stala, da sam ja nastavio, jo deset godina! (ena se zavue pod jorgan. Tiho cvili. Radovan je zabacio ruke pod poveu glavu. Gleda u pravcu prozora

odakle se javlja prvo svitanje.) Spakovae stvari Radovan i vratie se u Zaviaj. Sad tamo reka mine, a ovde... nigde vazduha, samo a, dim, gar... Tamo slavuj budi narod, a ovde budilnik... Pticu nisam video dvadeset godina... Kad bi Bog poeleo da skui kuicu na zemlji, on bi je podigao u mom Zaviaju. Eh, tamo sad... RUMENKA (proviri ispod jorgana) Tamo sad zaudaraju svinjci, blato je do kolena i seljaci se bodu noevima. RADOVAN (skoi): Sluaj Rumenka: mene vreaj, ali - Zaviaj mi ne diraj! Za Zaviaj sam u stanju da ubijem bez razmiljanja... Da sam ja vlast, kao to sam nekad bio, ja bih ljudima koji ive u ovakvim gradovima priznavao duple godine ivota. RUMENKA: I opet bi te ljudi penzjonisali. Nesposobnjakoviu. I poslednja budala je napravila neku karijeru, samo si ti ostao bednik... RADOVAN: Zna, kad ti sad udarim trideset amara po oima i ustima i uima i... Rumenka, nemoj da me tera na dugogodinju robiju. Nemoj da mi se ime vue po novinama. RUMENKA: Udari me, ako sme. Probaj? Zna li ta mi je rekla Katica pred put u Be: Mama, ako te pipne, neka odmah emigrira!" RADOVAN: Ona to meni? Katica? RUMENKA: Jai si od Katice? RADOVAN: Oborio sam joj ruku, pred put. RUMENKA: Jesi, oborio si, zato to je dete bilo pijano. RADOVAN: A ja nisam bio? Ja sam bio - trezan?... Popili smo dve litre rakije - barabar: ona litru, ja litru. Jedva se popela u kabinu hladnjae: morao sam da joj drim lopovske merdevine. RUMENKA: Jaa je... RADOVAN: urka sa glavom guske i nogama patke i oima zmije arke. RUMENKA (pokae prstom u pravcu velikog postera na zidu. Vidi se snaan mukarac, po kome Radovan nosi brkove, po kome se elja, oblai i smeje.) A Dord je poslednja hulja i ubre! Dord je unikatan bednik! Dord je... RADOVAN (krikne, drei se za grudi): Rumenka, nemoj njega! Njega mi ne vreaj! Nemoj, ovako te molim. On je moja jedina uteha i nada i spas. RUMENKA: Sitan kreten. RADOVAN: Zaklinjem ti se, proterau te (pogleda u sat) u pola pet, za osam minuta, na kraj sveta! Napraviu lom i pokolj, koji e ui u sve medicinske enciklopedije sveta! (Vrata se polako otvaraju. U roditeljsku sobu ulazi Georgina: preko velikog stomaka nosi dugu, belu venanicu kao da e svakog trenutka pred matiara. Neispavna kerka suzdrava pla.) GEORGINA: Kako vas nije sramota? Danju spavate a nou se svaate, galamite, derete. Ovaj soliter nije samo vaa kua. Kako vas nije sramota... Ako se moje dete rodi sa nekom manom, onda znajte da ste vas dvoje... RADOVAN: Kakvo dete? ije dete? Neu da ujem za dete! Dok se ne uda, rekao sam ti ve, nema - dete. Glupao! Neu da crvenim pred ljudima. Nai nekoga, udaj se, a onda raaj ko zeica. Ako rodi neudata, zadaviu kopile ovim rukama! Zadaviu ga sa ponosom, jer me na to obavezuje ast stotine kua Radovana Prvog! Ja, Radovan Trei, neu dozvoliti da se ime moga pradede kalja, blati i poniava! RUMENKA (krsti se dok kerka plae): Boe dragi, to stvori ovakvog idiota... Nemoj da urla na Georginu! Kako ti nije ao to ti je erka ve pet godina u drugom stanju. Ne da joj da rodi ve petu godinu! Da ima duu, pitala bih te: gde e ti dua, Radovane? RADOVAN: I nee roditi jo deset godina ako se ne uda... Je li, urko, kako te je prevario? Kako te je Viloti prevario, osramotio i ostavio? Kako?!

GEORGINA: Ja sam ga volela. RADOVAN: "Ja sam ga volela." Ala ti je odgovor, kozo jedna! A gde je on sad? Gde ti je taj, koga si volela? eta se od jedne do druge Amerike. GEORGINA: Znai, ne smem da rodim? RADOVAN: Rumenka, ona nije normalna. Ona nije kako treba. Ja joj priam pola sata, a ona me opet pita... Mar napolje! Mar iz sobe! Neu da te vidim oima! Ja u se Vilotiima krvavo osvetiti, ali e i ti platiti svoje: provee najbolje godine u drugom stanju. Mar napolje! GEORGINA: Ceo ivot sam provela spremajui se da postanem majka: od igre sa lutkama do danononog kuvanja. Ja nita vie ne znam da radim. Zato mi ranije niste rekli da jo neto uim. ta u sad, gospodine Radovane? RUMENKA: Kunem te, razmisli jo jednom? RADOVAN (izgura kerku iz sobe) Gubi se! Napolje! (Sa treskom zalupi vrata.) RUMENKA (zadovoljno): Dobro si joj oitao. Ja sam, kao majka, morala da je branim. RADOVAN: Kad sam govorio: Rumenka, nemoj im dozvoliti ni minut slobodnog vremena, odmah e pod nekog lei, ti si se smejala. I umesto da su svirale klavir i uile priznate jezike, pa se udale za inostrance, da i mi imamo neke vajde od belog sveta - jedna vozi interkontinentalnu hladnjau, a druga stomak. Eto ti! RUMENKA: A kad sam ja govorila: nemoj s lea, bie ensko, ti si se kikotao... Ko li nam dolazi u ovo doba zore? (Sa ulaznih vrata odjekuje prodorno zvono. Radovan zgrahi pitolj pa polako izade iz sobe... Nekoliko trenutaka kasnije, navratnanos, u sobu ulete Jelene, guran pukom dvocevkom. Jelene je podigao ruke visoko, dok ga starac Stanislav, sav srean i kooperan, dri na nianu... Za razliku od okretnog, ivahnog i ilavog starca, mladi Viloti je aneminomelanhohno depresivan ovek.) STANISLAV: Ulovio sam ga! Pet dana je Stanislav proveo na krovu lifta, ali je esti dan uhvatio barabu. Da li se, mome, predaje? JELENE: Da. Predajem se apsolutno bezuslovno. RADOVAN (krui oko zarobljenika): Jedan ivi primerak gamadi Vilotia... ta sad da ti radim? Lepo nisam pametan, ta sad da ti radim? Da ti izgrickam ui, ili da odmah preem na iju? Odakle da te nanem? Joj, to u da ti se svetim, pa to nije normalno... Ima da mi plati debeo raun... Stanislave, dede, ispitaj ga malo. Da ujemo kako peva? JELENE: Vi znate da sam pesnik? To vam je poznato? RADOVAN: Zavei! Stanislave, ispitaj ga! JELENE: Samo izvolite. Ja znam ta mene eka. STANISLAV: Okreni se!... Kako se zove? JELENE: Jelene, Viloti. STANISLAV: Ruke gore! Nemoj da ti lh ja diem! Koliko vas brae ima, i koji si ti po redu? JELENE: Rei u vam s ponosom: ja sam esti, a ima nas osamnaest. RADOVAN: Osamnaest? Bie posla, bie posla. STANISLAV: Kako osamnaest? Ja sam vas godinama brojao i nikako da vas prebrojim. Ima vas izmeu deset i sto ezdeset. Taman stignem do dvanaest, kad, neko kupi novo odelo, neko pusti bradu, neko se oia... RADOVAN: To im je taktika, da se prave razliiti. Tako sknvaju brojno stanje. Znam lh ja, jo iz Zaviaja! RUMENKA: To su tvoji zemljaci. Tvoj narod. RADOVAN: Nisu oni ,,moj narod"! Moj narod je na drugoj strani planine. Moj narod nema veze sa Vilotiima. Oni su oduvek bili izdajnici i olo. U pet ratova smo bili pet puta na razliitim

stranama... Jeste, jeste, znam ta hoe da kae: mi smo bili jedno pleme - bili smo, ali smo se kroz vekove podelili: sve to valja, to je poteno, estito i plememto, sve to je prelo na nau stranu. Kod njih su ostali samo razbojnici, secikese, konjokradice i pokvarenjaci! RUMENKA: To oni isto kau za vas. RADOVAN: Znam, znam, govore, govore, zato to im nismo jezike poupali kad je bilo vreme... Stanislave, nastavi. Ja sam slab sa ivcima - ubiu ga momentalno, pa neemo nita saznati. STANISLAV: Dakle, mome, da nastavimo sa brojnim stanjem: je li onaj sa cvikerima isti onaj bez cvikera? JELENE: Nije. Isti je onaj sa kaketom i lulom. STANISLAV: Najmlai je sa brkovima. Ima plave oi i malo izgubljen pogled. Sanjalica. Divan ovek. Svako jutro plae kad ita novine... A brat do njega - muca. STANISLAV: Ne muca, nego kalje. Po ceo dan kalje. Ripe, stoka, zgrada se trese. JELENE: On voli da kalje. Dok je bio mali stalno je tucao. Jedno vreme je iao samo natrake. Lekari su rekle da mu nije posveena dovoljna panja dok je bio mali, pa on stalno hoe da bude u prvom planu. Inae, to je divan ovek. STANISLAV: A onaj to vie: Ala volim da mrzim!" Je i taj isti onaj to uti u bioskopu? JLENE: Jeste, ako mislite na njega. STANISLAV: Nosi belo odelo... odnosno crno? JELENE: On je. Ima, ovako, veliku masnu fleku na sakou, od bureka, i uvek je bez pertli... Ali zrai nekako, ne bih rekao kako, mada moda. STANISLAV: Suv? JELENE: Jeste. Upadljivo suv i debeo. RADOVAN: Sad u ga ubiti. STANISLAV: Kako to: suv i debeo? JELENE: Kontraverzna linost. RADOVAN: Dosta igranja! Okreni se malo prema meni... Rumenka, izai iz sobe ako ne podnosi krv... Je li, je i istina da je Marko u Americi? JELENE: Istina. Jeste. RADOVAN: Spominje li Georginu u pismima? Pie li, zato je oborio pa ostavio? JELENE: Pie, ali mi ne znamo engleski. Redovno pie. Po deset strana. RADOVAN: A zato pie na engleskom? JELENE: Navodi on to u pismu, al mi ne znamo engleski, pa ne moemo da saznamo. Upisali smo brata, to kalje, na engleski kurs, da naui, pa nam proita sva pisma, ali su ga izbacili, jer je ometao nastavu. STANISLAV: Kaljao na kursu? JELENE: Mnogo. Kaljao i iao natrake. (Rumenka, koja je sve vreme leala, pridie se u krevetu.) RUMENKA: Boe, kakav ste vi to narod? S kim ja ivim? Zato se sudbina ovako poigrala sa mnom. STANISLAV: Radovane, pusti ga meni. Okreni se, avoli te okretali! Ti si onomad pokuao da se probije do Zaviaja, po pojaanje? Ko je onaj koji ti je doviknuo da donese hranu? JELENE: Najstariji brat. Gvozden. STANISLAV: Nije najstariji Gvozden! Najstariji je Mihajlo. JELENE: Pa, jeste. Nisam rekao da nije. STANISLAV: Kako onda Gvozden, kad je Mihajlo? JELENE: Mihajlo mu je pravo ime, a tepamo mu Gvozden. Dok je bio mali zvali smo ga

Jelisaveta. Imao je kosu do ramena, sa loknicama. STANISLAV: Dosta!... Ostali ste bez hrane? JELENE: Da. Nemamo koricu hleba u kui. Vi ste pucali na brata Baju ispred samoposluge. Pogodili ste ga u tetrapak. STANISLAV: Pucao sam, a pucau i dalje. (Rumenka skoi iz kreveta. Prilazi zarobljeniku, okree ga, odmerava, zagleda sa svih strana.) RUMENKA: Visina? JELENE: 180. RUMENKA: Teina? JELENE: 75. RUMENKA: Omravie pet kila. Fino si graen, da ne ureknem... Ba fino... Od danas si moja lutka za ivenje. Ja sam Ru Stanislavs. To mi je umetniko, kreatorsko ime. uje li oe: uzela sam tvoje ime za prezime, a moje ime sam skratila. Samo je jedan planinski stoar mogao erku da nazove Rumenka... Jelene, da ujem, kako se gospoa modni kreator zove? JELENE: Ru Stanislavs. RU STANISLAVS: Pametno moje. Da te gospoa poljubi, tako pametnog. (Gospoa zagrli mladia, privi se i poe da ga ljubi... Radovan i Stanislav stoje, gledaju i trepu. Kao da im nita nije jasno.) STANISLAV: Rumenka! Kako moe pred roenim ocem da vara roenog mua?! Jesi li pri sebi? RADOVAN: Nee ona danas dorukovati. Rumenka, kunem ti se u sve najsvetije, nee danas... (Negde u soliteru odjeknu pukaranje. Stanislav i Radovan zgrabie oruje i izjurie u hodnik Rumenka je poela da pretresa" mladia: opipava ga od ramena do lanaka.) RU STANISLAVS: Ima li oruje? JELENE: Nemam i ne elim da ga imam. Prezirem nasilje... Mi intelektualci... Gospoo, ta to radite? RU STANISLAVS: Veli, da nema pitolj? A ta ti je ovo? Molim? Bereta"? JELENE: Domai, kratkotrzajni... (U sobu upade Katica. Za njom jure Radovan i Stanislav. Kerka, koja je razvijenija i grublja od veine klasinih mukaraca, obrisa krv sa obraza. Odevena je normalno - oferski.) KATICA: Majku li im *EBEM Vilotiku, kako me zakaie u suturenu. Istrali iz domarevog stana. STANISLAV: Iz domarevog stana? RADOVAN: Znai, ona bitanga hoznmajstor je ponovo na njihovoj strani. Do jue je radio za nas. Stanislave, mora mu poslati, za Novu godinu, paket dinamita. STANISLAV: Ne. Ja u upasti u njegov stan i ja u lino eksplodirati! Razneu se! Detonirau! KATICA (gurne Jeleneta, koji se stropota u fotelju): Odakle vam ono atomsko oruje? Govori?! JELENE: Poslao Marko iz Amerike. KATICA: Tako znai, dakle, povezali ste se sa inostranstvom. RADOVAN (pogleda na sat): Dosta! Sledeih sat vremena tiina! Poinje serija o Dordu... (Upali televizor) Ne znam zato mi Dord ne odgovara na moja pisma? Verovatno su Vilotii presekli vezu. Hvataju moju potu i podvrgavaju je strunoj analizi, naravno, bez uspeha, Dord mi pie na engleskom. RU STANISLAVS: Zarobljenik, ustaj! Za mnom u kupatilo. Malo e ti da radi. RADOVAN: Nateraj ga da opere sve ono to ti nisi godinama prala.

RU STANISLAVS: A ko vas je, sve redom oblaio godinama? Ko vam je smislio, kreirao i saio ta divna odela koja nosite? Zahvaljujui meni, vi ste najukusnije i najelegantnije odeveni. STANISLAV: Ja sam star i mene je moda pretrala, ali i da sam mlai ne bi mi bila potrebna tri rukava na sakou. ta e mi ovaj trei. RU STANISLAVS: I veim kreatorima se provuku manje greke. RADOVAN: Bolje bi bilo da si nam saila neke uniforme. Sutra emo zaratiti sa Vilotiima, moramo se u boju razlikovati. Kako emo se ovako razlikovati? STANISLAV: Razlikovaemo se po hrabrosti! KATICA: Tako je deda. A odakle tebi osmi flor na rukavu? RADOVAN: Umro starac Aleksa. KATICA: Je i bila lepa sahrana? RADOVAN: Osobito, ali ja nisam mogao da idem. Sahrana se poklopila sa prolom epizodom serije o Dordu... (Ru Stanislavs je odgurala Jeleneta u kupatilo. Ostali su se okupili oko televizora... Ulazi Georgina. Bolno se dri za stomak) GEORGINA: Poeli su trudovi. Katice, bilo bi dobro da me prebaci do bolnice. RADOVAN: Ni rei! Prvo se udaj, pa onda u bolnicu. Mar iz sobe! Mar! Nala si sad da me uznemirava! (Georgina izlazi gorko jecajui.) KATICA: Ja sam vrsto odluila da skoknem do Amerike i da dovedem ono Vilotiko ubre Marka - ivog ili mrtvog. Ne mogu vie da gledam kako mi se sestrica mui... Ali, i u ovoj kui ima jedan veliki krivac... uje li, Radovane, rekla sam da i u naoj kui ima jedan ovek kome u sve kosti prebiti. RADOVAN: Ako sam te dobro razumeo, to se odnosi na... KATICA: Na tebe! Ti si lino i personalno nagovono Georginu da se vucara sa onom barabom, jer je iz tvog Zaviaja. Hteo si zeta iz Zaviaja, da napravite veliku svadbu, koju e pamtiti generacije do smaka sveta... A mene si, od ovolikih nogu oblaio i smatrao za muko. eleo si sina po svaku cenu. Upisao si me u knjige roenih kao Kostu. I danas imam problema sa dokumentima. Odrasla sam i razvila se u najobinijeg dripca. Kad se naem sa mukarcima, ja bih se samo tukla... Pre par dana sam uhvatila sebe kako zvidim za jednom zgodnom devojkom. (Radovan se pridie, pojaa ton serije o Dordu. Izbezumljeno gleda zbivanja na malom ekranu, odakle odjekuje muziko-kriminalistika tema... Radovan skoi, zgrabi pepeljaru i poe prema televizoru.) RADOVAN: Udri ga Dord! Pazi lea!... Bei iza trafike! Ne tamo!... Joj, ubie ga... Ako ga ubiju, ja u momentalno da skoim kroz prozor... Pucaj! Pucaj Dord! (Odjeknue dva pucnja. Radovan se opusti, smiri i zadovoljno vrati na svoje mesto. Katica i Stanislav ga zaprepaeno gledaju.) Eto zato ga ja oboavam. Jeste videli: etiri tipa, etiri zlikovca su ga iznenada napala, i ta je bilo? Dvojicu je ubio pesnicom, a drugu dvojicu revolverom, Onog meleza je koknuo na devetom spratu, kroz roletne... Ja mu se divim do imbecilnosti... Ja, ja... ja kad bi ga video uivo, ja bi samo pao: kap bi me udarila... Vidi ga, vidi ga... vidi ga kako vozi kola?! Pa on nije normalan. Vidi, vidi... ja ovo ne smem da gledam. (Radovan se okree, ali diskretno gleda preko ramena. Katica ustade.) KATICA: Radovane, ti izbegava da nas dvoje ozbiljno razgovaramo. (Lupi oca po zatiljku.) STANISLAV: Izbegava, naravno da izbegava... I od mene je napravio magarca. Nagovorio me je da prodam kuu i zemlju u selu i da doem ovamo. A onda su on i Rumenka zgrabili pare i potroili ih za dva meseca. Pod stare dane spavam u kupatilu. Meutim, to mu nije bilo dosta: prodao je i zemlju mog pokojnog vrata Vasilija. I to su skrckali za pola meseca. A novac, koji sam bio odvojio za bratov spomenik, on je oteo i kupio kola. Kola je slupao posle nekoliko

dana... Da je bar poginuo... I na moje oi bije moju erku. KATICA: ta kae? Opet je tukao mamu? STANISLAV: Jeste, jeste. KATICA: Ako mama to potvrdi, ja u ga sad isei. (Katica pokuava da ue u kupatilo, ali vrata su zakljuana. Saginje se, viri kroz kljuaonicu.) KATICA: ispiraju... i cede. Posle u je pitati. Radovane, crno ti se pie. (Radovan ne slua kerku. Zadovoljno prati Dordove avanture.) RADOVAN: Uvek se radujem kad neko sa sela uspe. Dord je u ikago doao sa jedne siromane i zabaene farme. Bio je poslednja sirotinja. Da je lao u kolu, iao bi bos. Nije imao prebijenog dolara sve dok se posle dve velike pljake nije obogatio. Opljakao je jednu banku i jednu robnu kuu trulih kapitalista i onda pare uloio u sistem bele tehnike i rashladnih ureaja za pustinjska putnika vozila - "Dord end komapni". Jebi ga, ko ne reskira, taj ne profitira. Trebalo je imati jaja pa opljakati ono to je on opljakao. Maznuo je pet miliona dolara iz najuvenije banke u samom centru. Uao, ubio dve blagajnice, dva policajca, jednu istaicu, jednog efa raunovodstva i nekoliko muterija. Cap, cap, cap, pet miliona u dep i - do vienja. Zdravo, mili moji, kud koji. Ja odo, a vi se saranjujte. To se tako radi. A ne, penzija svakog prvog, pa razvlai pare ko pijan gae. U ta ja da investiram? Gde da uloim i obrem penziju... Jedva ekam da mi Dord dode u posetu. Sigurno e neto smisliti i za mene. On je uvek pun ideja kako da se ovek obogati... (Zazvoni telefon. Katica podie slualicu.) KATICA: Da... ta? Kako?... Da, da, da... Ne... Jeste... Molim vas, donesite je kui... Znate, mi ne smemo da izlazimo danju... Zato ne smemo? Pa, drue, to je na problem. ta vas se tie... Donesite je... (Spusti slualicu, reklo bi se zamiljeno.) Uskoro e doneti Georginu. Pre pola sata je skoila kroz prozor. Sad je na traumatolokom, ali iva i zdrava... Jadna moja sestrica... Mogla je da polomi neto... Radovane, Radovane, nee ni ti dugo. Zavrie i ti na traumatolokom. (Iz kupatila izlaze Ru Stanislavs i mlaani Jelene. Gospoa popravlja haljinu, izuzetno ljuta.) RU STANISLAVS: Tata, mogao si da zarobi nekog boljeg Vilotia. Ovaj je emer od oveka. Zapravo, i nije ovek. Ovo je vejka, ladole i tutumrak. JELENE (gleda u nebo, koje skriva plafon) Oduvek sam bio veita rtva. Odrastao sam sa puno nerazumevanja. Moja tuga je beskrajna i prevelika... Okolina je u meni gledala samo ono animalno. Boe, a tolike godine u biblioteci, Hipokrit, Onore de Balzak, Tacit, Petrarka, Braa Milenkovi... Tolike godine... (Gleda kroz prozor dvanaestog sprata. Iznenada naglo, kao bujica, poinje da recutuje.) Tuan je pogled s dvanaestog sprata: Visina ljude od ljudi deli, Iz stana u nebo vode vrata, Na nebu smo se rano sreli! A narod kao da nema briga: Narod i dalje mirno spava: Ja gledam i plaern ove noi, Dok tiho tee reka Sava!? (Jelenetu niz obraze teku suze. Stanislav se prekrsti.) STANISLAV: C, c, c... On nije normalan? A kako e i biti kad mu cela familija luda. Jedan brat ima pet imena, jedan po ceo dan kalje i ide natrake, jedan uti u bioskopu... KATICA: Mama, sedi. Sedi. Moram ti neto rei... Georgina se strmeknula kroz prozor. im

obavi konferenciju za tampu, donee je ovamo. Sutra e sve novme i sva sredstva javnog informisanja doneti njene slike sa podnaslovom: Dvanaesti sprat je savladan!" RADOVAN: Moramo iskonstiti sutranju popularnost da je ve jednom udamo. Narodna poslovica lepo kae: ,,I najbolji konj u tali ostane neprodat." Ti bi, Stanislave, mogao Georginu da odvede do pijace - nek je narod malo izbliza vidi... Joj! Joj! Dord! Nee valjda sa kolima u reku? Ajoj, ljudi! On nije normalan... (Skriva akama oi: proviruje kroz prste.) Oladi me, naisto me oladi. Jeste videli ta je sad izveo? Ja, ja mu se divim do imbecilnosti... Kako si me uplaio, nevaljalko jedan. (Rumenka tresnu pesnicom po stolu i podvrisnu.) RU STANISLAVS: Moja erka nije vaa seljaka roba pa da se prodaje na pijaci! Ja, kao majka, to neu dozvoliti! Moje dete, dok sam ja iva, moe se prodavati samo i jedino putem interflore ili, u najgorem sluaju, u nekoj boljoj kafani. Za pijacu neu da ujem! Odveemo je u neki otmeniji restoran visoke B kategorije. Toliko. (Stanislav se napree da prati zbivanja na prozoru u svet".) STANISLAV: Bogati, Radovane, o emu se radi u toj zavrzlami? Ja nikako da pohvatam sva slova. Zna, od jue ne kupujem novine. U novinama sve brzo pie - nikako da ih proitam... ta rade ti silni policajci? RADOVAN (sa posebnim zadovoljstvom prepriava zbivanja na ekranu. Imitira glas spikera): Kad je video da je ceo grad blokiran, Dord je pokuao da pobegne na periferiju ikaga. I verovatno bi uspeo da se izvue da ga u kafeu Crveno i crno", na uglu Stendalove ulice, nije primetila debela kasirka, inae ovejana dounica inspektora Majera, koji je, s vremena na vreme, natee iza ekspres-aparata za tej. Ona je odmah obavestila inspektora Majera: Dord je ovde. Uina." Tog trenutka su se razlegle sve sirene. Ceo kvart je opkoljen sa deset krugova. esnaest hiljada policajaca se popelo i potralo preko krovova. Radoznali prolaznici su se, takoe, popeli na krovove. Popela su se i besposlena deca, a za decom zabrinuti roditelji. Inspektor Majer je zamolio graanstvo da sie sa krovova, jer se Dord izgubio i sakrio u tolikoj masi sveta. Zabrana je istog trenutka dovela na krovove i uenike srednjih kola, jer je upozorenje bilo: Zabranjeno penjanje za sve mlae od 18 godina, kao i za starije od navedenog godita." Krov kue 22 se sruio. U razvalinu je upalo oko petnaest hiljada radoznalih graana. Veina je odmah preminula, a ostatak je izdahnuo na putu do bolnice. Iz udaljenih krajeva sveta poeli su da pristiu telegrami sauea... ta sad vidimo? Sad vidimo Dorda kako oddgovara na prispele telegrame... mene nikad nee uhvatiti. Nikad! STANISLAV: A zato bi tebe uhvatili? RADOVAN: Koga? STANISLAV: Tebe. RADOVAN: Mene? Zato mene? STANISLAV: Pa sam si rekao: Mene nikad nee uhvatiti." RADOVAN: A to bi me uhvatili? Je li? ta sam ja uradio? Jesam li penzionisan u najboljim godinama? Jesam. Jesam li se razduio po slovu zakona? Jesam. I ta sad - ta jo hoe?! STANISLAV: Ma nije re o tome, ve o Dordu. RADOVAN: Nikad nas nee uhvatiti. STANISLAV: Zato tebe? Opet spominje sebe. RADOVAN: Stanislave, povedi rauna... (Odjeknu zvono iz hodnika. Stanislav se baci u zaklon - uhvati sobna vrata na nian... Ulazi Georgina: ugruvana, oamuena, pocepana.) RU STANISLAVS: Crna Georgina, grom te ubio, kako si mogla da pocepa unikatnu venanicu. Mesece sam provela dok je nisam tako suptilno kreirala. Vidi kako sad izgleda... Moj rad je vama poslednja briga. Niko nema potovanja... Da sam otila u Pariz ili London, danas bi bila

najprogresivniji modni kreator u srednjoj Evropi. Moj stil Nonalantna tradicija" osvojio bi i afrike zemlje. Ovde tavorim, gubim za oveanstvo dragocene dane, i doivljavam uvredu za ponienjem. Sad u ja tebi dati tvoju ludu glavu... (Tue Georginu po glavi) Kad sledei put skae kroz prozor skai gola! Unikatna venanica nee zarasti kao koa! Na! Na!... To mi je hvala to sam upropastila ivot sa vama! To mi je hvala?! JELENE (stade ispred Georgine): Molim vas, preklinjem vas, budite paljivi prema gospoici Georgini. Ona je zasluila vie panje i potovanja. Zato niste ljudi? Biti neovek zahteva ogroman trud. Vi se, defakto, muite. RU STANISLAVS: Ma, kome ti dri predavanje?! Kome?! STANISLAV: Je li, ti si zaboravio da si zarobljenik? Odomaio si se? Sedi ovamo! Tu!... Ajde, sad mi lepo sve priznaj. Sve, od rei do rei... Priznaj! Priznaj! uje li me?! JELENE: Izvinite, ta da priznam? STANISLAV: Da ja znam ta da prizna, ne bih tebe pitao... Priznaj, bolje e ti biti... Nee? Dobro. Rumenka... RU STANISLAVS: Na to se ime vie ne odazivam. Ja se zovem Ru Stanislavs. STANISLAV: Ti se ne zove, ja te zovem! Donesi mi slanik... Golube moj, priznae ti meni i ono to nisam oekivao da u uti... (Uzima slanik od Rumenke, zabacuje zarobljenikovu glavu i sipa mu so u usta.) Saekau ja da ti oedni. RADOVAN: Bolje da si mu dao Rumenkine pogaice. Ja kad pojedem jednu pogaicu nedelju dana stojim ispod tua. Nema tajne koju ne bih priznao. RU STANISLAVS: Seljamo jedna. Ti zna ta valja? STANISLAV: Jesi edan? A? JELENE: Nisam... i neu biti. Ja sam nauio da se moj volumen pokorava mome duhu: U ivotu sam voleo deset ena dva konja, jednu reku, Jednu umu i jednog drvoseu: Pola mosta koji osta, Kad rekoe: rata - dosta... Voleo sam - sve nedelje: Nedeljom oko vrata Vezujem zmije Umesto kravata, Nedeljom oblaim Najlepe odelo, Pre roenja skrojeno Ba za moje telo! Nedeljom me reka Ispod mosta eka... edan sam. I u lice u vam rei, ja e trpeti - neu! STANISLAV: Aha, tu sam te ekao. Hoe li da prizna? JELENE: Hou, hou. STAMISLAV: Dede da ujem ta priznaje?

JELENCE: Sve. Apsolutno sve. STANISLAV: Tako te volim! Da si bio pametan, ne bih te muio... Priznali su meni i malo vei zlikovci. RADOVAN (skoi i iz sve snage krikne): Ne tamo! Ne tamo! Dord! Ne tamo! Oni dolaze paralelnom montaom! Bei! Ostavi kurvu! Ostavi je! Ona im je javila da putuje u San Francisko! Dord, ostavi kurvu... Joj... ta e biti u sledeoj epizodi... Majko moja... (Zauje se odjavna pica. Radovan gasi televizor, a onda prilazi eni i udara joj amar.) RU STANISLAVS: Radovane... RADOVAN: Uuti! Ni re! Sve ste iste! Sve! Uvek sam bio na vaoj strani, a vi mi ovako vraate. Zato si me izdala? Zato si javila mspektom Majeru da putujem u San Francisko?! Je i mi to hvala to sam ti kupio dve kue, pet automobila, deset kila zlata i dijamanata, to sam ti brata spasao iz zapaljene garae, a oca izvukao sa doivotne robije? STANISLAV: Mene si izvukao sa doivotne robije? RADOVAN: Tebe, tebe. Zaboravio si, Harolde? I jo se udi?... Ej, Radovane, Radovane, ta si doekao. Bolje da si u Zaviaju kamen tucao, bar bi Ijudi put napravili... Moram neto smisliti do sledee epizode. Nee me uhvatiti... (Radovan se malaksalo srui na krevet. Georgina ponovo zakuka.) GEORGINA: Moje dete bi trebalo sledee godine da krene u kolu. Vi ete biti krivi to e ostati nepismeno. Neu imati njegovih slika iz kolevke i zabavita. Ka me bude pitalo: Gde su slike?" - ne znam ta u odgovoriti? RU STANISLAVS: Doi da te mama naminka. Idemo u jednu finu kafanu. (Ona zgrabi Georginu i nakaradno je izmaza.) RADOVAN: Idemo da udajemo Georginu? RU STANISLAVS: Da, tatice. Idemo da udamo nau malu i milu devojicu. Vidite li kako je lepa kad se malo dotera. KATICA: A ja vas pozivam na pie. Ako danas ne uspemo sa udajom, ja sutra letim za Ameriku. Doveu Marka na lancu! RU STANISLAVS (odseca makazama deo venanice) Tako, malo emo da je dekoltiramo. Ne ide u manastir. Hajde, ustani... Proetaj... Ispravi se i osmehni se... ta si se skupila! Smekaj se kozo jedna! RADOVAN: Moramo se dogovoriti kako da uemo u kafanu. Evo ovako: ovo su vrata kafane. Prvo ulazi Georgina, sama i usamljena. Ui Georgina i sedi za sto. Ajde, da vidim kako e ui... Odmah iza nje dolaze Stanislav i Jelene, pa onda Dord... pardon, onda ja, a na kraju Katica i Rumenka. RU STANISLAVS: Ja se ne zovem tako! RADOVAN: Sluaj, Rumenka: kad budem menjao ime ene, onda u promeniti celu enu... Pazi, Georgina, kako e se ponaati kad mi budemo ulazili. Upamti: ti nas ne poznaje. Mi emo ti se obraati, ali ti e nas odbijati. Ima da ti dignemo cenu, da se uda za pet minuta... Ajde, ui ponovo. (Georgina "vraa" ulazak... Podigla je glavu i zapela za stolicu. Svi odmahuju rukama, galame, objanjavaju i sami demonstriraju ulazak) RU STANISLAVS: Trapuo! Ko e te uzeti tako trapavu?! Vrati se. Jo jednom. Vrckaj malo. Bog ti je dao obline da ih iskoristi, a ne da zapinje i obara stolice. Ui... Georgina. I kako se to smeje? ta je to? Glupao! Ne ulazi u kafanu da nekoga bije, ve da se uda... Ajde... ponovo... Tako, tako... STANISLAV: Radovane, mislim da je rizino. Vilotii ima odma da pucaju. RADOVAN: Jelene e ii uz sama vrata. Ako pripucaju, nek njega ubiju... Ajde, Georgina,

probaj ulazak i kao izlazak. Na ova vrata. Tako... Jelene, dolazi ovamo! Ti e nam biti zatita. (Naputaju sobu. Radovan se krije iza zarobljenika.) 2. U KAFANI (Sasvim obina kafana, na nekom uglu u gradu: nekoliko stolova, puta etiri stolice. Prostorija je prazna - nigde nikoga. Iz dotrajalog radija, koji je na anku, dopire vesela narodna pesma... Ulazi Georgina: ide onako kako su je uili... Osvre se... Prilazi stolu i seda. Za njom ulazi Stanislav: ponaa se kao ovek koji je u ivotu imao hiljadu veza i vezica... Zastao je. Posmatra Georginu izazovnim, iskusnim pogledom.) STANISLAV: Kakva devojka, a sama. Je li, lepotice, eka li nekog? GEORGINA: Ne. STANISLAV: A smem li da sednem za va sto. Znate, ja sam bogat. GEORGINA: A ja sam potena. STANISLAV: O, udno, udno. Sve se vie iznenaujem. Vi ste prva devojka koja odbija moje basnoslovno bogatstvo... Blago onom ko te bude uzeo za enu. Hoe li neto da popije? Ne pitam za koliinu i cenu. GEORGINA: Ne pijem, ne puim i ne jedem. Molim vas da odete. Prljate me vaim pogledom. Potenje je za mene jedina svrha ivota. STANISLAV: Da mi je neko priao o vama, ne bih mu verovao. U znak iskrenog potovanja, pokloniu vam ovu zlatnu narukvicu od platine. GEORGINA: Vae poklone zadrite za sebe. A ako se ne udaljite, zvau u pomo! STANISLAV: Sad u da te obeastim. GEORGINA: Upomo! (U kafanu ulee Radovan. Obuen je kao Dord sa postera.) RADOVAN: Vi ste zvali u pomo? GEORGINA: Dobri prolaznie, ovaj starac je pokuao da ugrozi moje potenje. RADOVAN: Znam ga ja! On je najvei bludnik u istoriji ovog grada. Sad u da ga bijem! (Radovan tue Stanislava. Prvo odmereno, po dogovoru, a onda se sve vie uivljava" i zaboravlja... Posle nekoliko ozbiljnijih udaraca, Stanislav prestaje da igra starog zavodnika.) STANISLAV: Radovane, nemoj da me bije. Neu vie... RADOVAN (istim amerikim naglaskom): Ima da te bijem do sutra! Huljo! Zato si me cinkario da sam opljakao onu briljantinicu! Odakle ti ova zlatna narukvica od platine? Svinjo! STANISLAV: Joj... Nemoj... Nemoj da se mlati! Neu vie da se igram... RADOVAN: Nee? A kad smo delili plen, onda si hteo da se "igra". Onda sam ti bio dobar. im si se obogatio zahvaljujui meni, poeo si da radi za policiju. Misli: i lova i dravna sigurnost, a Dord neka robija i za mene? A? Pa, sad u te... (Radovan bezduno mlati starca... Ulaze Rumenka, Katica i Jelene. Vilotiu je glava obmotana zavojima, kao da je teko ranjen. Uz velike napore i potezanja odvajaju Radovana od obamrlog cinkaroa".) RU STANISLAVS: Ne moe ti nita s njim planirati. Sve uprska. Sve upropasti. Sve uniti. Sve zgazi. RADOVAN (preti uplaenom Stanislavu): Sreemo se mi, Harolde, jo jednom u ivotu. Krvavo e mi platiti! (Trgne pitolj i uhvati zaklon iza iviluka.) Inspektore Majer, ruke gore! Gore ruke, da ti ne raznesem glavu! JELENE (sklanja se iza Katice): Nemojte, drue Radovane, ja sam Jelene, Viloti. Ve sam teko ranjen. (Radovan se smiruje, kao da se budi. Seda za sto, osvre se.)

RADOVAN: Mislio sam da je ovo kafe Crveno i crno"... Jelene, ostavi Georginu! JELENE (ljubi ruku uplakanoj nesrenici): Draga koleginice, dozvolite mi da vam poljubim ruku, bez zadnjih premisa. Vaa patnja mi je bliska, jer ovo to sam ja doiveo od mojih Vilotia (pokae na zavijenu glavu), ne bi se moglo nazvati porodinom panjom. Razumem, treba oveka kritikovati, pa ak i amar mi nije stran, ali atakovati na smrt, daleko je od svake ljudskosti. Draga Georgina, nae su sudbine savreno sline. Ne, nemojte mi rei - ne. Hoete li da se udate za mene? KATICA: Ne seri, Jelene! Vidi da nema nikoga. JELENE: Gospoice Georgina ja vas najozbiljnije pitam. U mojim reima nerna loih namera. Ne koketiram sa brakom. Ako ne bih bio suvie slobodan, ja bih vas voleo. RADOVAN: Stvarno, zato se Georgina i Jelene... RU STANISLAVS: Ni govora! Znam oveka! Najobinija krpa! eprtlja! Bednik... I nee moja erka da ide od jednog do drugog Vilotia, ko narodna pesma - sa kolena na koleno. Kad je ostavi Jelene, onda e da doe onaj to kalje, pa onaj to uti... KATICA: Jeste, jeste... Nema druge, nego da vam pozovem pie i da krenem za Ameriku. Hajde da sednemo svi zajedno. (Spajaju dva stola. Padaju stolice, pepeljare - die se grdna galama.) RADOVAN: Kelner!... Gde je kelner? Kelner!! (Iz kuhinje izlazi deblji kelner. Ide dremljivo, oputeno, lenjo i kao to je red - drsko. Prilazi stolu, zeva i utei lh gleda.) KATICA: Gde si ti, burazeru? Gde si se denuo? Moe li ovde da se narui jedno pie. KELNER: Koga ste pitali da sastavljate stolove i lomite inventar? STANISLAV: Malo nas je mnogo. KELNER: Onda se to pita, a ne ko stoka. to si ti glavonja cakao stolicu? Tebi govorim, ta se pravi lud? (Kelner udari presavijenim salvetom Jeleneta po glavi.) KELNER: Zato si ko narodni dumanin krljao ovu stolicu? JELENE: Sama je pala kad sam povukao sto. Nemoj da me bije po glavi. RADOVAN (zatakava svau): uj stari, malo smo nervozni, pa smo zaboravili da pitamo. O ke! Ovako, da doe... KELNER: Da doe kad namestite sve kako je bilo (Kelner se okrene i vrati u kuhinju. Svi ga zgranuto gledaju) RU STANISLAVS: Kakav je ovo primitivizam? C,c,c... Gde mi ovo ivimo? Kakvi su ovo Ijudi?... Lepo sam govorila da odemo u neki restoran privatnog sektora. Ovako se radi samo kad se radi za dravu. Da je ovo njegovo, noge bi nam ljubio. KATICA: Uh! Kako mi kuva u stomaku. Sve mi se ini da u da napravim neki lom. ubre ono kelnersko! STANISLAV: Ajde, bez guve. Namestiemo kako je bilo. Kajo, dri oak za ivicu. (Sve lepo dovode u prvobitni red. Sad za jednim stolom sede: Katica, Georgina, Ru Stanislavs i Radovan, a za drugim: Jelene i Stanislav.) KELNER (dolazi malo zadovoljniji) Tako. Znate, ako vi u vaim kuama volite da ivite kao u brlogu, ovde to ne moe. I jo bih vas neto upozorio: ko mazne, odnosno - zdipi au, prebiu mu i najmanju koicu, RADOVAN: O ke, o ke. A sad da doe... KELNER: Neete derati? KATICA: Neemo. Ve smo derali. KELNER: Znai, doli ste samo da se obloete? A ta ribe piju? KATICA: Kako e me na robiju oterati!

RADOVAN: Katice... Budite ljubazni, donesite nam vinsku kartu. O ke? KELNER: Nema. Pokrali gosti. Bila je u finom konom povezu, to se gostima svialo i pokrali. Prave sandale. STANISLAV: ta ima od pia? KELNER: Da vam nabrajam? KATICA (Jedva govori): Pa, kad nema kartu, onda nabrajaj. KELNER: I da me malo povuete za jednu stvar. Pa nisam ja ovde za zezanje. Kad smislite neto pametno, ako ste u stanju, onda me zovite. (On se okrete i ode. Katica je skoila, ali su je Radovan i Stanislav zadrali) KATICA: Joj, majku li mu... Pusti me. Prosuu mu sitan kamen iz bubrega! STANISLAV: Idemo odavde. KATICA: Ne! E ba e da me poslui! Ili e da me poslui, ili u da ga ubijem! Kelner! Stoko! KELNER (jede neto orbasto, iz tanjira koji nosi): Bez deranja. Molim lepo? RADOVAN: Ovako: dve klekovae... KELNER: Nema. Dalje? STANISLAV: Belo vino. KELNER: Ima, ali flaa nije otvorena. Flaa je od deset litara. Da donesem? STANISLAV: ta e mi deset litara? KELNER: A ta ja da radim kad mi se devet litara ukiseli? Ili deset ili nita. KATICA: Meni duplu ljutu. KELNER: Ti si ensko, moe samo neki sok, imam pun podrum sokova. Neu ih ja piti. RU STANISLAVS: Meni jedan atrez. KELNER: Moe, samo dupli. RU STANISLAVS: Zato samo dupli"? KELNER: Zini da ti kaem. Valjda i kafana ima svojih tajni. Nego, da vam donesem po orbast pasulj. Pogledaj kako izgleda. Ja sam ga dorukovao, ruao, uinao, sad veeram, a noas u se buditi. Ko droga je. Bio bih u stanju da provalim u apoteku za pasulj. (Katica je ustala. Pokuava da govori mirno, paljivo.) KATICA: Ej, momak, da ti neto kaem, ja sam ofer. Zna, ja sam malo nervno emotivna, pa ne mogu dugo da se kontroliem. A tvoju kelnersku stoku sam tukla po celom svetu. Sad, ako ne bude dobar... KELNER: Biu dobar samo pod jednim uslovom: da ovaj glavonja sedne na patos. (Pokae odluno na Jeleneta) GEORGINA: Nee! I on je ovek! RADOVAN: Sedi Jelene. Ajde, vano je da neto popijemo. Nee ti kruna spasti. Sedi... A ti, Georgina, okani se ve jednom Vilotia! KELNER (polako odlazi): Dok je na stolici, nema pia. Ja odoh da sebi naspem jo jedan tanjir marihuane KATICA: 1966, maja meseca, prevozila sam hitnu isporuku kremenadli iz Bajine Bate za Toronto, preko Budimpete i Ciriha. Prvo sam, preko telefonskog aparata, obavila vezni razgovor: Pronto! Pronto! Je l to Toronto?! Stiem odmah!..." I gas do daske. Zaustavila sam se samo dva puta, jer su me kroz Grku i Holandiju pratile vlane kie... STANISLAV: O emu ona pria? RADOVAN: Pojma nemam, al je mnogo uzbudljivo. KATICA: U Grenoblu zaustavim interkontinentalnu hladnjau i pravo u kafanu. im sam sela, odmah mi niko nije priao. ekam ja: sat, dva, tri... sputa se vee, mesec se raa pun sjaja,

divna no, a mene niko da uslui. Odem do kuhinje, provirim kroz iber i imam se emu zauditi: pet kelnera i pet kuvarica, goli golcati, ko od majke roeni, vitlaju se i jure meu erpama, loncima i kazanima. Cika, vriska, urnebes! Tu mi je pao mrak na oi, sednem u hladnjau, pa pravo u bircuz. Napred-nazad, napred-nazad, od bircuza ostade poljane... To u i ovde da uradim, ali u prvo ovog kelnera da obesim o iviluk, za noge, ko ureno prase. Stoko! ubre! KELNER: Da? KATICA: Sluaj poslednji put... KELNER: Zato glavonja nije seo na pod? RADOVAN: Sedi Jelene! JELENE (prostire belu maramicu i seda): Ja sam provalija i usamljeno drvo, U ravnici. ibaju me vetrovi i udaraju gromovi, A ljudi sa velikim sekirama - opkoljavaju: Crni konjanici. Ja vidim, sve su blie ljudosee. Pokuavam da poletim, maem granama, Ali, moji koreni su duboko U ovoj posnoj zemlji. I ne znam, da li e neko uti moj krik: Jedan sadi - deset see, Odakle nam, Boe mili, Ovolike ljudosee?!! KATICA: Eto: i seo je, i recitovao je - sad nas poslui. KELNER: Ovaj vam nije ba kako treba?... Posluenje odmah dolazi, ako gospoa pristane da pojede naramak sena. Moe? (Kelner pokaza na Rumenku, koja ciknu i uhvati se za srce. Katica prvo utne jednu stolicu, a onda poinje da bije Kelnera. Tue ga: rukama, nogama, ivilukom... Ugostitelj se uvija, moli, preklinje, klei... Radovan zadovoljno poskakuje.) RADOVAN: Kroe! Tako, tako! Leva noga!... Kako mala bije?! Bravo, Kajo! KATICA (zastade i pogleda na sat): Sad je pet do deset. Mlatiu ga do est ujutro! (Nastavlja da bije Kelnera... A onda se, kroz prozor, razlee snaan muki glas.) GLAS: Ooooo! Radovaneee! Opkolili smo kafanu! Sve emo vas pobiti ako se ne predate! STANISLAV: Vilotii... Opkoljem smo. (Pred Radovanove noge pade ubaeni zamotuljak hartije.) RUMENKA: Ako sada poginem, nemoj neko da mi napie na spomeniku da sam se zvala Rumenka. STANISLAV: Ja neu da se zovem na spomeniku. Ljudi, meni se, iskreno govorei - ne gine. Jo mogu da uvuem konac u iglu, imam 24 zuba i nisam elav... RADOVAN: Kukavico! STANISLAV: Izvini, trenutak uroene slabosti. ta nam piu Vilotii? RADOVAN (ita poruku): "Danas smo saznali da je ubijen moj sin Marko, u Ameriki." Kae se u Americi. Moe misliti: u Ameriki? STANISLAV: itaj dalje!

RADOVAN: "Prema opisu ubice, mi sumnjamo na vaeg 'pokojnika' Vasilija. Sina u osvetiti krvavo. Ilija." STANISLAV: Sumnja na mog pokojnog brata Vasilija? Pa, jel on normalan? Jelene jel ti otac normalan? JELENE: Ne znam da li je normalan, ali znam da je mnogo opasan ovek. KATICA: Kako stojimo sa orujem? RADOVAN: Ja imam pitolj. KATICA: Onda, da se izljubimo... RU STANISLAVS: Jelene, voli li ti Georginu? JELENE: Ako neko sme da izgovori tu uzvienu re, onda u skupiti hrabrosti... RU STANISLAVS: Uuti! Vidi li da e nas pobiti. Ako nas izvue iz ove guve, dobie Georginu za enu. Uini neto. JELENE: Dajte mi re. RU STANISLAVS: Ma, dau ti ta god hoe! Ajde. (Jelene prie Georgini, poljubi joj ruku, a onda istra iz kafane. Stanislav proviruje kroz prozor... Ostali ga zapitkuju.) KATICA: ta rade? STANISLAV: Nametaju minobaca... KELNER: Ako ubace minu u kafanu, svaka razbijena aa - 100 dinara. RADOVAN: Gde je Jelene? STANISLAV: Razgovara sa ocem. Neto ga ubeuje... Evo, vraa se. (Utrava Jelene, nosei papirnu kesu) JELENE: Dogovorio sam se... Otac vam alje ovaj otrov da ga lepo popijete, svi zajedno. Kae, toliko moe da uini za vas. Ja sam im dao re da emo se kolektivno potrovati. To je najmirnije: bez pucnjave, krvi, vatre, jauka. Oni su otili, a mi sad moramo izvriti zadanu re. Vi znate ta u naem Zaviaju znai kad se neto obea, kad se ruka poloi na elo... RADOVAN: Otkad sam ja otiao iz Zaviaja, pozaboravljao sam sve te stvari. To su nai preci radili. Vremena se menjaju. Danas da re, a sutra - ko te pita ta si obeao. JELENE: Gospodine, Radovane. U mojoj porodici za hiljadu godina niko nije pogazio obeanje. Molim vas, da ispijemo otrov. Nemojte me izdati i osramotiti! Ljudi, preklinjem vas! Ja vie nikad neu smeti da izaem pred oca i brau! STANISLAV: More, mar tamo! Da se ja trujem ko koko, zato to si ti dro ruku na elu? Ajmo da se zlikovci ne vrate. RADOVAN: Ti nisi normalan. Ako ti se truje, truj se sam! On dao re? Prostaino jedna nevaspitana. Kako sme neto da obea u tue ime? (Radovanova familija se pakuje i kree prema vratima, ali im se na kafanskom putu isprei Kelner.) KELNER: Nikud vi neete dok ne platite raun! RADOVAN: Koliko? Pouri! KELNER: Pola miliona. KATICA: Sad u da ga ubijem! RADOVAN: Bei! Oe da se vrate Vilotii! (Radovan vadi sveanj novanica. Ostali bee) Dri, razbojnie. A ovih dana u se vratiti po kusur. Upamtie ti Radovana Treeg! (Radovan izjuri iz kafane. Kelner zadovoljno gleda pare, a onda upah radio. Peva svoju omiljenu pesmu.) Ars longa, vita brevis

branko Globalni moderator Postovi: 5656 Pridruio se: 08 Dec 2010, 16:14 Vrh

Re: Duan Kovaevi - Radovan Treiod branko 24 Dec 2010, 18:55 II IN UOI BOJA (Izmeu stvari, drei za nogu jednu lutku, eta Georgma. Od Jeleneta je odvaja Stanislav: starac je naoruan do zuba. Ru Stanislavs neto see velikim makazama. ena se ba zaradila. Radovan je podrugljivo posmatra, smeka se, upka brkove i klati se kao upija... ena ga ivano pogleda: ne moe da izdri prezriv nadzorniki pogled. Spavaa soba je pretvorena u u skadite krpa, haljina, krojakih poprsja, modnih urnala i asopisa.) RUMENKA: ta je, glavonja? ta me gleda? Dokle e da mi cupka ispred nosa? Radovane! Oca mi, isei u te ovim makazama, ko... RADOVAN: Ko moj jedini kaput to si isekla. Samo te gledam! Samo te gledam i ne znam ta da ti radim: da uzmem te makaze i da ti ruke odseem! Vidim ja, ti e iti dok ti ja ruke ne odseem. Govedo ono brdsko, ta da obuem ako sutra padne sneg? RU STANISLAVS: Sneg u septembru? RADOVAN: A ta u u decembru? RU STANISLAVS: A gde e u decembru? RADOVAN: Stanislave, ajde, oprosti se sa erkom. Ajde. Lepo se izljubite, pozdravite... Sad u da je spustim u mezanin, bez lifta... Ja, ja... ja vie nisam pametan. Eto! RUMENKA: Nisi nikad ni bio... Izvini, izazvao si me. RADOVAN (pokazuje na svoje udne" pantalone) ta je ovo, Rumenka? Ajde, reci mi, da te ne bih sad mlatio i prebijao, ta je ovo na meni? ta je ovo ispalo od onog mog zimskog kaputa?! RU STANISLAVS: Ne zna ta je? RADOVAN: Ne znam? RU STANISLAVS (tuno se zaplaka) Krv moju sam prolila ubadajui se u putoprst... i sad mi se to ovako vraa... Oi sam izgubila krojei i ijui Hvala ti suprue Radovane. Hvala ti RADOVAN (meke) Ja vee moi od enske nemoi - nisam video... Dobro, de nemoj plakati. Samo mi objasni, ta je ovo na meni? RU STANISLAVS: Pantalone. RADOVAN: Znai, od rukava kaputa napravila si nogavice, a prednja strana je ostala kao

malo" povei lic? Nije udobno, ali je mnogo lepo. RU STANISLAVS: Tako se sad nosi u Rimu. RADOVAN: I nije im zima bez kaputa? RU STANISLAVS: Kako to misli - bez kaputa? RADOVAN (pokuava lepim) Pa, mislim, ako iju pantalone od kaputa, onda im je zimi malo prohladno. RU STANISLAVS: Nije, oni zimi odlaze na Kanarska ostrva. Naprotiv, sreni su to na sebi nemaju i kaput. Tamo se etaju samo u kouljama i pantalonama. RADOVAN: Pa tako mi kai!... Vidi ti nje, kako je ona pametna... Meutim, ako ja ne budem mogao da odem na Kanarska ostrva? Ako me neto izuzetno sprei? RU STANISLAVS: Mislio si tamo da ide? RADOVAN: Morau. Kako da doekam zimu bez kaputa? RU STANISLAVS: A imae pare za put do Kanarskih ostrva? Lepo Radovane, bogami lepo! Mi emo da gladujemo, a ti e na taj put da baci milione, u vreme ove stabilizacije. uje li ga oe? Gospodin se sprema da nas ostavi. (Stanislav gura Jeleneta prema vratima. Mladi se opire.) STANISLAV: Ti izgleda nema nameru da bei? Misli, ja u da izigravam budalu uvara? Ajde, lepo, ja u se okrenuti, a ti uhvati trk prema vratima. Dajem ti asnu re, neu te gaati u glavu. Pokosiu te po nogama. JELENE: Ne, nikako, gospodine Stanislave. Odavno sam spoznao da je nemogue pobei od sebe. udi me da to vi, u zenitu iskustva, niste shvatili... Ja sam za ovo mesto vezan mnogo vrim nitima, nego to je ovaj va konop. Da li ste itali uzepinijevog Neuspelog begunca? STANISLAV: Njega nemoj da mi spominje! Imam razloga. JELENE: A, da. Pardon, nisam znao. STANISLAV: Shvatie ti jednom da si u ovoj kui zarobljenik, i da si, kao takav, ugnjetavan. RADOVAN (seda u fotelju ispred televizora, uzdie): Vratiu se prvim vozom u Zaviaj. Ostaviu vas jednom zauvek pa se svaajte, kidajte, ujedajte. Mene e moji ljudi, u Zaviaju, doekati rairenih ruku i pesmom. Nisu oni zaboravili da im je Radovan, dok je bio neko i neto, podigao fabriku. Svetlost fabrike je rasterala vekovnu tamu oko moga sela. Nije moj narod nezahvalan i alav kao moja porodica... to ne poinje serija o Dordu? Nisu ga valjda uhvatili? Samo bi mi jo to trebalo. Odmah bi se ubio. Momentalno. JELENE: Gospodine, Radovane, dozvolite mi da vas upoznam sa jednom mojom pesmom, iz zbirke Povratak u Zaviaj. Moda e vam biti malo lake. (Recituje zaneseno, snano, uznemireno.) Noima sanjam pogled sa brda Sve stare kue rodnoga kraja Noima sanjam zelena polja I plavo nebo mog Zaviaja Noima sanjam Trenju u cvetu Sva je u belom kao nevesta Noima sanjam da se udaje Ta moja Trenja za princa Bresta. Noima sanjam vaar u selu Veliki vaar jesenjih boja Noima sanjam ja kolo vodim

Do mene igra Milica moja. Noima sanjam mlad sam ko nekad Kraj stare kue nasmejan stojim Noima sanjam kako se budim. I buenja se jedino bojim. (Radovan zanemelo gleda pesnika, a onda ustaje, prilazi mu i grli ga. Jelene zbunjeno trepe.) RADOVAN: Ti si za mene od danas klasik. Ja ovako neto nisam uo. Bravo, mome! Bravo... Kako si to lepo sastavio. Evo, kunem ti se, tampau ti o mom troku sabrana dela, u tvrdom povezu, na bezdrvnoj hartiji... Nego, da li bi ti mogao da napie jednu pesmu o meni. Ja bih ti rekao osnovne elemente, pa lh ti rasporedi i izrimuj. Na primer, koje su moje najkarakteristinije osobine? Uzmimo samo one najizrazitije: potenje, hrabrost, vidovitost, ljubav prema narodu, i naroda prema meni - ne zna se ko koga vie voli... JELENE: ao mi je, neu moi. Ne elim da budem dvorski pesnik. GEORGINA: Nauila sam napamet tvoju pesmu: "ena, ovek i reka" (Ona uhvati mladia za ruku, recituje) ena, bela, reku gleda Niz reku joj pogled plovi ena divna, zanesena, Pokuava da na vodi Trag otkrije. JELENE: Jedan amac, neveliki Tiho plovi i nestaje Iza uma, zlatnih polja Vidokruga i planina GEORGINA: Jedna ena zamiljena Kotaricu na panj sputa Kotarica dugo pada ena gleda: Flaa vina Kotrlja se prema vodi JELENE: Jedna ena uplaena Jedan ovek sav zanesen Uveren je da ga ova, stara reka Nosi negde ka slobodi GEORGINA: Jedna ena moli pticu Da joj izda sve daljine JELENE: Jedan ovek, razbaruen Vesla die, elo brie Sunce gleda i plai se Skore tmine GEORGINA: Jedna ena dugo plae Jedna reka nita ne zna Il' se samo vodom pravi. (Georgina i Jelene se poklonie. Radovan zgrabi kerku i izgura je iz sobe. Stanislav zabrinuto predlae zetu.) STANISLAV: Da mi Georginu odvedemo u bolnicu. Vidi li, ona je poela da recituje. Tako je i

moj pokojni brat Vasilije recitovao posle pada sa vrha ardaka. Pao je na razdeljak, a kad je ustao, odrnah je rekao: ,,Da imam puku i sto patrona I malo tope od dvesta tona Da l' bi me noas volela Ona?" RADOVAN (Jelenetu): Razoarao si me i kao ovek, i kao pesnik. Nema nita od sabranih dela. RU STANISLAVS: Pas reko, pas poreko. (Telefon zaustavi Radovana u nameri da ubije enu.) RADOVAN: Halo?... A koga traite?... Jeste, jeste, ovo je stan Radovana Treeg... Da... S kim imam ast da razgovaram? (Radovan zbunjeno spusti slualicu.) STANISLAV: Ko je? RADOVAN: Neki idiot. Pita da li smo kod kue, i da li si ti iv. STANISLAV: A to ne bi bio? (Na ulaznim vratima zakreta zvono. Stanislav izlazi i oprezno otvara vrata. U stan ulazi, na neopisivo zaprepaenje i uenje prisutnih - Kelner. Ugostitelj u naruju nosi veliki buket plastinih, prelepih rua. Malo je zbunjen, kao to je red.) STANISLAV: Ja sam u ivotu video ludaka, ali kao to je ovaj - to nisam... Doao si da te ubijemo? KELNER: Dozvolite da se predstavim: Osman Avramovi, ugostiteljski radnik, ve. ka. RADOVAN: Osobita mi je ast da vam uzvratim imenom: Radovan Trei, ubica ugostiteljskog radnika Osmana Avramovia... KELNER: Ve. ka. RADOVAN: Bie tebi ve. ka. - veliki kalibar. KELNER: Ja sam na sve spreman. Pomirio sam se da me neko vreme nema. Rekao sam sebi: Ili e ti ivot biti cvee, ili tebe vie biti nee! STANISLAV: I ovaj u stihovima? KELNER: Doneo sam Georgini buket ovih rua, koje nikad ne venu, da i naa ljubav nikad ne uvene. Eto, pa sad radite ta hoete. Ja je volim, ne mogu da spavam od one noi. RU STANISLAVS: Sedi, zete! Dobro nam doao. STANISLAV: Vidi li, ko bi rekao: ovako ubre, a dobar ovek? Znai - svadba! (Stanislav opali jedan patron u plafon. Iz kredenca vadi flau.) RADOVAN: Smiri se, Stanislave. Nismo mu rekli da je Georgina... (Pokazuje stomak.) RUMENKA (Zagleda novopeenog zeta): Ko ti sai ovo odelo, ruke mu otpale. C, c, c.... Kad je ovaj kroj bio u modi. Sad u ti ja to popraviti... (Uzima makaze, see deo rukava) Je l bolje? A? Priznaj, ako u tebi ima trunke oseanja za komparativnu estetiku... Georgina! Georgina! Dolazi ovamo! Doao ti mu, Georgina! GEORGINA (ulazi i odmah prilazi Jelenetu): Muu moj. KELNER: eno! Ja sam ti mu! GEORGINA: Kako sad to... STANISLAV: Ala sam se ueleo svadbe. Najeu se i napiu se ko svinja. Ovako: smazau 20 tanjira supe, 10 tanjira belog i 10 ulija crvenog sosa, sa pet valova ureeg kuvanog. Za poetak. Zatim: poklau dva stada ovaca, obor prasadi, 40 veprova, jednogodinju proizvodnju ivine i sve guske koje stignem. Popiu: 100 tona meke rakije - brlje, i oko 200 tona prepeenice, a e u gasiti sa 11 kamiona piva i 8 cisterni vina. Kad se napijem da ne znam za sebe, a ni za druge, onda u zgrabiti puku i ubiti 14 svatova. Svadba, koja proe ispod 14 mrtvih nije svadba nego sranje. KELNER (sve zapisuje u svoj notes): Nula, nula... Dva i pet su devet... osam pamtim... sto piem... Ovako: oko 50 miliona i 240 hiljada.

STANISLAV: Sitnica. RADOVAN: Dobro si ti mene opsetio! Vraaj one pare, to si mi oteo u kafani. KELNER: Nemam ni dinara. Kupio sam ovo odelo. RADOVAN: Dobro. To ti je miraz... Rumenka, ko e da mu kae, da je Georgina... RU STANISLAVS: Ti si joj otac. RADOVAN: A ti si joj majka. RU STANISLAVS: A Stanislav joj je deda, a Katica sestra, i nema brae... Nemoj da nabraja, nego se nakalji pa reci. KELNER: O emu se radi? Moda bih mogao da vam pomognem, ako vas to ne deranira. RADOVAN: Stvar je ve izderanirana. KELNER: Pogledajte ove ruke. Ove ruke su dva rudnika zlata. Imam svedoka da sam sam samcat, to znai bez igde ikoga, ovako kako me sad vidite... ta sam hteo da kaem? A, da: 1946, sneg dovde na mestima gde je raien, a maj jo uvek daleko, ne moe se osloniti na sunce... ta sam hteo da kaem? Izvinite, esto ponem da priam, pa onda... kao da mi neto potamni... Ne znam... Odem kod lekara da mu se na to poalim, pa zaboravim ta sam hteo i onda popravim zube. Pogledajte, po pet puta sam popravljao gornji red... RADOVAN: Stani, bre. Georgina je u drugom stanju. RU STANISLAVS: Malo. Vrlo malo. Skoro kao da nije. Veruj jednoj majci. to bi te lagala. KELNER: Pa to mi to odmah niste rekli! A ja se sve mislim: jeste, nije, jeste... Lepo se raspametih. E, da znate, kako mi je sad lake. Mama, da vas poljubim! Tata... RADOVAN: Bez ljubljenja. Ja kad ljubim, odmah i povaljujem... Znai, odgovara ti to je ono malo... KELNER: Naravno! Vi ste pravi roditelji. STANISLAV: Zet je lud. RU STANISLAVS: Stvar je opet propala. Doiveo je ok kad je uo. KELNER: Pogledajte ove ruke... RADOVAN: Dva rudnika zlata? Mar iz kue! Mar! Malo mi je to mi je tast lud, samo mi fali i lud zet. Ajde... STANISLAV: Ja sam lud, ali ja sam moju erku udao. Udaj ti tvoju pametnjakoviu! KELNER: Ovo su ruke potenog oveka. Ja nisam zavrio pet fakulteta, ve samo jednu malu kolu za velike ljude. Georgina, doi da te poljubim. Smem li da pipnem... Ona je stvarno u drugom stanju! Pogledajte kako sam se najeio od dirljivosti. uj me ljubavi: mene tvoja prolost ne interesuje. Zanima me samo tvoja budunost. STANISLAV Moda ovek ne moe da ima dece, a voli decu. Koliko je ljudi odgajilo tuu decu ko svoju. Je l lii Rumenka na mene? Ni ovoliko. A volim je ko roenu erku. RADOVAN: Pa, i jeste. Ovako e bar sigurno znati da nije njegovo. Nema da se sekira... Ajte, deco, sad idite, pa nam opet doite. Ajde, ajde, napolje. ovek da bi doao, prvo mora da ode, a mi toliko elimo da nam doete. Ba smo vas se ueleli. Idite da doete. Izvolite se izgubiti vaoj kui. (Jelene uspeva da podigne glavu. Govori Georgini na rastanku.) JELENE: Ja bio sam mrtav hiljadu godina I za vreme Grka i u vreme Rima A roen sam samo, da mogu shvatiti: Ve bio sam mrtav, i mrtav u biti! GEORGINA: Podigni glavu, Jelene. Neu te zaboraviti. STANISLAV: Deco, stanite. Pa nema smisla da se ovako rastanemo. Ajte, da se osam minuta veselimo i radujemo.

RADOVAN: Puno je, Stanislave. STANISLAV: Dobro, bar pet. Ja u sad spontano da zapevam, a vi posle, opet spontano, prihvatite pesmu: Kroz dvoglede Mile gleda Gde su marva gde goveda Oooooooooooj! RADOVAN: Kroz dvoglede Mile gleda Koga s guza koga spreda Joooooooooj! KELNER: Doi Mile dole u livade Tice e du da izedu groe Oj! (Zau se i narodno kolo. Radovan povede razigrane ljude prema vratima stana. Oprataju se igrajui... Sa olakanjem zalupi viata kad erka i zet napustie njegov ivotni prostor.) RADOVAN: I to se zavri. Umalo da mi upropaste gledanje Dorda. Jo ti navalio - osam minuta. Ti neki put stvarno nisi kako treba... Zato ova serija nikako ne poinje? Kasni ve ceo sat... Da ga od prole epizode nisu uhvatili? (Zau se glas spikera. Radovan skoi, pojaa ton.) GLAS SPIKERA: Dragi gledaoci, kao to smo vas obavestili, u prepodnevnoj najavi programa, serija o Dordu se prekida do donoenja konane odluke. Smatramo da su pojedine epizode ove serije, kako po svojoj surovosti tako i po idejnom usmerenju, neprihvatljive za dalje emitovanje. U formi krimi-pria autori pomenute serije vre jednostranu i nama neprihvatljivu propagandu ideja, stavova i poruka. Dobro smiijene i... (Radovan iskljui televizoi. Teturajui prilazi piozoru, drei se za srce. I Stanislav je zbunjen.) STANISLAV: ta je ovo, bilo, Radovane? Zato prekinue seriju? RADOVAN: Ja ovo ne mogu preiveti! (Radovan se baci kroz prozor. Stanislav pritra, gleda napolje.) STANISLAV: E, ludog oveka... Baci se iz ista mira. RU STANIGLAVS: Je i se razmrsko o beton? STANISLAV: Jo pada... Nije mala visina dvanaesti sprat. Ima tu da se leti... RU STANISLAVS: Nije u tome problem, tata. Radovan nikad nije imao teinu, kao ovek. Od dana kada sam ga upoznala, on je bio lak ovek! Je i se ve jednom razbio? STANISLAV: Prolee etvrti sprat, trei, drugi, prvi... malo je zastao iznad prizemlja... i sad je opalio o beton. RU STANISLAVS (uzima crnu maramu: povezuje se): Tata, kako mi stoji?... Posle mnogo godina matanja, najzad u kreirati moju crnu kolekciju Tuna Jefimija". Nego, tata, je i ono bee, po narodnom obiaju, da ena kuka za pokojnikom, pa makar joj on bio i mu? STANISLAV: Pita mene. Kad sam ja otiao iz naroda. Rumenka, on ustaje! On ustaje! Otresa prainu i ulazi u soliter! RU STANISLAVS: Ko ustaje? Ko ulazi u soliter? STANISLAV: Radovan! RU STANISLAVS: Pa ne moe to tako! Ne moe! Zato sam ja doivela ok za njim?! Zato mi se srce steglo? (Zazvoni telefon. Rumenka podie slualicu.) Halo?... Da... Ma nije mogue? Tata, Katica doivela interkontinentalnu saobraajnu nesreu... Drue, ta je bilo sa farovima... Donesite Katicu kui. Naa adresa je: Antipopa Antonija, broj 108, Bulevar 109, zgrada 110, ulaz 111... (Ulazi Radovan: malo se povodi u hodu... Otresa prainu i zadovoljno se smeka.) STANISLAV: Ovako se isto smekao moj pokojni brat Vasilije kad je pao sa ardaka Kako si, Radovane? RADOVAN: Hvala na pitanju, takoe... Nisam dabe skoio. Dok sam proleteo spratove, video

sam trista uda: ovi ispod nas imaju jo 11 novih podstanara. Stoje u redu ispred pisoara. A dole, kod onog, to ima veu glavu od mene... RU STANISLAVS: Od tebe nema niko veu glavu. RADOVAN: Merili smo prole nedelje... Meutim, najprijatnije sam se oseao dok sam proletao peti sprat. Video sam divan, neverovatan seksualni zahvat. STANISLAV: Ma nije mogue? RADOVAN: Ona ga zagrlila nogama oko struka, a on tri po sobi. Primetio si da sam se tu najvie zadrao. STANISLAV: Na kom spratu? RADOVAN: Petom. STANISLAV: Joj, to je ona dugonoga stjuardesa! To je ona! Majko moja... (Stanislav se iz trka baci kroz prozor. I Jelene je ivnuo. Gleda i vie za Stanislavom.) JELENE: ta vidi?! ia, ta vidi?... Nee ala matora nita da kae... (Jelene se samo srui preko ivice prozora.) RADOVAN: Ode i Jelene. RU STANISLAVS: A ko je bio sa stjuardesom? RADOVAN: Neki klipan, udovite od oveka, sa ovolikim brkovima. RU STANISLAVS: Joj, pa to je onaj markantni samostalni poljoprivredni proizvoa, bivi zemljoradnik to donosi sir i kajmak u na soliter... (Ru Stanislavs polete prema prozoru, ali je Radovan u poslednjem trenutku uhvati za noge.) RADOVAN: Dok se ja zovem Radovan, i dok vodim poreklo iz loze koja je vekovima uvala ast i obraz, ti nee skoiti! RU STANISLAVS: Sram vas bilo! Puna kua voajera. Kako vas nije sramota da masovno skaete. Mislie ljudi da je ovo neka siromana padobranska kola. (Ulazi ljutiti Stanislav. Starac opa i pretei gleda Radovana.) STANISLAV: Ko je viknuo: ta vidi?!" Ko je viknuo, da mu sad sve kosti prebijem? RADOVAN: Jelene... I on je skoio. STANISLAV: Videe sputene roletne, ko to sam ih i ja video. Stjuardesa ula galamu pa spustila roletne... A jedan milicioner me umalo nije liio slobode. Kae: Samo vas gledam kako skaete i pitam se dokle mislite?" Nego, Radovane, ajde reci: Ala sam danas naroito srean..." Dolazi ti u posetu Dord. Kad sam pao, iz jednih kola, dvadeset metara dugakih, izaao je Dord i upitao me: ,,Da li u ovom Empajer stejt bildingu stanuje Radovan Trei?" RADOVAN: Dord? STANISLAV: Kunem ti se. Eno ga deli autograme. Kae, pisao si mu da doe u posetu. O tvom troku. RADOVAN: Rumenka, pipni kako mi lupa srce. Ljudi, ja neu izdrati da ga vidim naivo. Udarie me kap, momentalno. (Kao oluja utra Jelene, vritei iz sveg glasa.) JELENE: Ide Dord! Radovane, doao ti Dord. (Sa ulaznih vrata odjeknu zvono. Svi su se ukoili, izuzev Radovana, koji se iznenada, u trenutku promenio.) RADOVAN: Jelene, ldi, reci mu da mi se gubi sa ulaznih vrata! Momentalno! Neu da ga vidim! Ko je on da ga ja ekam mesecima. I sad je naao da doe kad su ga skinuli sa programa i proglasili opasnim elementom! Treba ljudi da mi govore da sam postao utoite raznoraznih meunarodmh inkriminisanih sila! Nee mene niko kupiti za popularnost. Ajde, da se radi o nekom milionu, pa da oseam patriotsku dilemu! to ga nije bilo dok je bio opteprihvaen i zvanino priznat. Pa nije Radovan naivan... (Radovan se zalete prema ulaznim vratima. uje se njegov razjareni glas.) Mar! Gubi se! ubre jedno pokvareno! (Radovan se vraa, otresajui

ruke) Kako sam ga odalamio! Skotrljao se sve do prizemlja! Neka ljudi vide ko je Radovan i na ijoj je strani! On doe i ode, a ja ovde treba da ivim... (Cepa Dordov poster, skida brkove ,,ala Dord", razbaruuje zalizanu kosu, svlai prugasti sako... Iz stana Vilotia se uje potmulo i udno brujanje, komeanje, lupanje.) STANISLAV: Radovane, kod Vilotia se neto dogaa. Neto spremaju... (Prislanja glavu na zid) Lepo se uje zveckanje oruja... Dovlae snage oko zida... Pogleda ih sa balkona. RADOVAN: Jelene, ta rade tvoji? JELENE: Oe da osvete brata Marka. STANISLAV (vraa se sa balkona: preneraen je): Ljudi, pa oni su pod punom ratnom spremom. Dve hiljade ih je pokraj zida, a najmanje nekoliko stotina rua u kuhinji, iz kazana... Sve nai ljudi iz Zaviaja: Mile, Avram, Jevrem, Aleksa, opavi, Stevan, Sava Aov Mlai i Sava Aov Stariji, Stojan sa unucima, razroki Krle, komija Cane, vodeniar Sava... RADOVAN: Neemo se predati! ast nae Georgine mora nam uliti dvostruku snagu! STANISLAV: Nemoj da lupa, isee nas ko repu. Sluaj, Jelene, da li bi ti bio malo izdajnik, kad bih ti ja obeao da u srediti Kelnera i dovesti Georginu? JELENE: Dok sam iao u kolu jednom sam prijavio begunce sa asa optetehnikog obrazovanja. Njihovi pogledi su me... STANISLAV: Nemamo vremena za njihove poglede! Hoe li da ti dovedem Georginu, a ti da izda svoje? Da ili ne? JELENE: Nikad, nikad to ne bih uinio... da ne volim Georginu, nikad ne bih... Kome sam ovek? oveku moda Kamen je kamenu nepoznat Tek za oveka kamen znai! Kamen ne zna da je kamen Niti sebe tako zove... STANISLAV: Dosta! Oni hoe da nas pobiju, a ti mi deklamuje! Sluaj me: nama je potrebno najmanje tri dana da se pripremimo za boj. Otii e kod tvoiih Vilotia i rei im da smo oboleli od kuge. Dok oni provere... RADOVAN: Ti e uhvatiti prvi voz, i pravac - Zaviaj. Tamo e obavestiti moje ljude da sam u kritinom poloaju, istom onakvom u kakvom su oni bili dok im nisam podigao fabriku. Neka se skupe, neka povade skriveno oruje, i neka odmah dou. Put i putne trokove ja snosim. Ajde, pouri, zete moj! (Ispraaju Jeleneta... Postavljaju sto uz vrata.) STANISLAV: Moramo podii bodljikavu icu na balkonu, jer su oni namestili merdevine. Napae nas sa svih strana. RADOVAN: Jedva ekam da ulete ovamo. Bie ih svuda. Ne znam na koga su krenuli i ta ih eka. Ja sam nekad, sa ovim pitoljem... Stanislave, molim te, udari mi amarinu kad god ponem da se seam svoje prolosti. Udari me preko usta, izbi mi sve zube. Bolje ti da me bije nego neko drugi. Tebi mogu i da vratim, kad pretera. (Stanislav donosi kotur bodljikave ice, a Rumenka dve stare, vojnike puke.) RU STANISLAVS: Slabo smo naoruani. RADOVAN: Ma, ja u njih golim rukama! STANISLAV: Ajde, Radovane, uje li da se prestrojavaju. Mogu uleteti svakog trenutka! (Radovan i Stanislav izlaze na balkon, nosei bodljikavu icu. Rumenka rasklapa i isti puke...

Iz susednog stana dopire galama, jeka i tretanje bubnjeva.) 4. VELIKI BOJ (Soba je pretvorena u odbrambeni front: barikade, rovovi od stvari, iane prepreke... Stanislav i Radovan, u iznoenim uniformama, etaju pokraj neprijateljskog zida, sa pukama preko ramena. Rumenka, odevena kao bolniarka, sa zastavicom crvenog krsta, sedi na jednoj barikadi" i tiho, cvilei, plae.) RADOVAN: Rumenka! Nemoj da nam rui moral! Nemoj da unosi malodunost u nae redove! Ou pesmu!... Je li, zato ceo dan plae? RU STANISLAVS: Oplakujem sebe, jer znam da me niko nee oplakati. Valjda imam pravo na to posle tolikih godina provedenih sa samom sobom? I nemoj da se mea u moj presudni ivotni trenutak... Joj, majko moja... (Oglasi se zvono na ulaznim vratima. Stanislav odmah zauze poloaj.) RADOVAN: Ako i ovo nije Jelene, onda smo stvarno gotovi... Ko je? Lozinka? Orao! Ulazi! (Pojavljuje se Katica: devojka je sva u gipsu, jedva se kree.) Katice, ti nam sad doe ko vitez u oklopu. RU STANISLAVS: Mogu ti rei da ti dobro stoji taj gips. Samo, da je ovde malo vie naboran... Okreni se, molim te... Kako ti je lea napravio, oi mu ispale? KATICA: Bez suvinih pitanja. Ja sam dola da se pozdravimo, pa idem. RADOVAN: Je li, Katice, je i istina ovo to piu sredstva javnog informisanja da si u toj saobraajnoj nesrei ubila sedmoro? Da li smo pravilno i detaljno obaveteni, voleo bih da znam? KATICA: Jeste i nije. Jeste, jer je sedmoro delimino mrtvih izvaeno iz kola, a nije, jer su ta kola bila registrovana za etvoro. Meni je savest za onih troje vika sasvim mirna. Ja, po Zakonu o saobraaju, u kolima koja su registrovana za etvoro - nisam mogla da ubijem sedmoro. to su se gurali gde im nije mesto. Moglo ih je biti i dvadeset... Vozila sam, pripekla vruina... RADOVAN: to ja oboavam kad ona pria svoje avanture. I ta je konkretno bilo? KATICA: Pripekla vruina, pa jurim prema zalasku sunca, a oni voze svojom stranom i nikako da preu na moju, mada sam ja prela sa hladnjaom na njihovu. Je l to kultura saobraaja? Je l to ono za ta smo se borili na naim putevima i autostradama? RADOVAN: Jesi ti njima amblendovala? KATICA! Jesam! RADOVAN: Pa ta te onda briga?! Ako si im amblendovala, onda su oni krivi. KATICA: Trubi ol ne trubi, pitanje je bilo i prolo... Radovane, Radovane, vidi li ta si uradio od mene? Vidi li dokle je dovelo to to si me iao kao muko, to si me vodio na boks, u kafanu, i to si me nagovarao da tuem slubenike iz Socijalnog. Sve ovo ide na tvoju duu. Gospodo, ako se ne vidimo, elim vam sve najgore od Vilotia. Upamtite: od nas Vilotia! (Ona besno napusti kuu. Na vratima se mimoie sa starijim ovekom. Stranac je isprati pogledom, a onda mirno zatvori vrata. Pridolica je umoran, izguvan i pranjav... Ukuani ga zbunjeno gledaju.) STANISLAV: Ko je ovaj ovek? RU STANISLAVS: Kako to ulazi bez pitanja? RADOVAN: Stranac, izgleda, nije ba kako treba? (ovek je seo za sto, izvadio iz torbe pogau i sir, i poeo mirno da jede. Stanislav ga odmerava, zagleda, a onda apnu komadi sira: mljacka, ispitujui i degustirajui sir.)

STANISLAV: Sir mi je poznat, ali ovek nije. Meutim, imam neki udan oseaj da on mene zna. Je li, stranac, odakle sam ti poznat? Odakle me se sea?... A ovaj sir - kao da sam jeo jue. RADOVAN: uvaj ga se, Stanislave, izgleda da je poreklom iz nekog gladnog naroda: takvi su opasni i kad se najedu.. STRANAC (pripaljuje cigaretu): Pola veka vas traim po celom svetu. Obio sam noge i uznemirio metak u glavi. (Skida eir, pokazuje veliki oiljak iznad levog oka.) Metak mi u glavi leti kao bumbar. ujete li kako zuji?... Napravio mi od glave konicu. Kad koraam - on se smiri, im stanem - on krene. Jedan od nas dvojice uvek mora da je u pokretu. RADOVAN: Kod nas nije, poslednjih sto godina, doao normalan ovek. Ajde, stranac, gubi se napolje. STANISLAV: Sve mi je poznatiji... Boe, gde smo se zaboravili? STRANAC: Ja levo, on desno, ja desno, on levo. Ja sednem - on ustane. Gde je od tolikih glava, u poslednjem ratu, izabrao ba moju? STANISLAV: Pa, velika glava. RADOVAN: Koji broj glave nosi? STRANAC: Devedeset osam. RADOVAN: estitam. Rumenka, je i vidi, i on je glavatiji od mene. STRANAC: Pokuao sam da vam se javim iz logora, ali nisu hteli da uzmu moje pismo. Napravio sam veliku guvu i lom. Iste veeri sleteo je helikopter nasred logorskog kruga, a iz helikoptera izaao jedan oveuljak sa malim briima i zalizanom kosom preko ela, u injelu do zemlje. Odmah se ustremio na mene: Zato ti, Vasilije, psuje sestru meni i mom Treem Rajhu?" Nisam psovo." Jesi, psovo si!" ,,Nisam." Jesi." ,,Pa jesam." Onda on poe meni da psuje celu familiju. Negde mu pronali na rodoslov, pa krenuo od pradede Jevrema... Kad je doao do oca ivka, odalamim ga preko usta, on padne, skotrlja se niz jendek... traili su ga dva sata. im se malo oporavio, postrojio je ceo logor, i proitao naredbu: Vasilije, broj 52121, izbacuje se iz logora zbog nediscipline!" I isteraju me usred Nemake pune Nemaca... STANISLAV: Moj pokojni brat Vasilije! RADOVAN: Doao je u pravom trenutku, da nam pomogne u boju sa Vilotiima. Nijednom se vampiru nisam ovako obradovao. VASILIJE: Zavei, Radovane... Posle rata vraam se u Zaviaj dolinom Save. Pre ulaska u selo, svratim na groblje da vidim - koga vie neu videti. Idem prema naem delu, kad - ja! Pogledam malo bolje, ja poginuo 1942. U prvi mah mi bi nekako ao sebe to sam stradao u najlepim godinama, ponem da se oplakujem, a onda zazuja metak u glavi i bi mi nekako milo, prvi put. Raunam, dok zuji - iv sam... Lep ste mi spomenik podigli: komad daske od plota i natpis: Ovde ima Vasilije, a kod kue na prodaju vino i rakija..." U selu su mi rekli da ste otili za Australiju. U Australiji mi rekoe da niste dolazili. Pomislio sam da vas avo nije odneo u Amenku. Tamo sam naao Marka Vilotia. On mi je ispnao kako vas je osramotio. Ubio sam ga jedne prohladne veeri, poetkom decembra, na uglu ulice, ispod neonske svetiljke, dok su prve pahuljice tiho padale po oblinjem parku. Onda sam se vratio u kafanu i ubio i njegovo drutvo, koje je sedelo oko tople pei. Sad me trai 15 zemalja, jer sam se probijao ovamo, ubijajui svakoga ko mi je na putu... Niko nas vie nee rastaviti. Niko! Nikad vie! Ne! Nema te sile! STANISLAV: Brate, Vasilije, hvala ti na ubistvu, ali ti si malo previe lud za nau kuu. Ajde, izvoli nas napustiti. RADOVAN: Moemo mi i bez tebe. Tako lud, samo bi napravio neku glupost. I sam vidi da nisi kako treba. Hvala ti na ubistvu, to emo ti vratiti... (Izbacuju Vasilija iz kue. Dok su ga gurah, u stan se uunjala Georgina. Izgleda isto kao pre udaje. I plae isto.)

RU STANISLAVS: Odakle ti? Georgina? RADOVAN: Svi dolaze, samo Jeleneta nema! Zato si se vratila? GEORGINA: Kelner me je uzeo samo zato da bi dobio stan. Bila mu je pod hitno potrebna ena u drugom stanju zbog bodova na rang listi. Vodio me je po preduzeu, od kancelanje do kancelanje, i svima pokazivao moj stomak. Sad je dobio stan, a mene oterao jer ima nameru da se eni i pravi svoju decu. RU STANISLAVS: Crna Georgina, kako te je prevario? Glupao jedna, ti svakom veruje! Kad e se opametiti? (Najzad se pojavljuje i zadihani Jelene. Radovan skoi, uhvati ga za ramena.) RADOVAN: Gde si ti? ta si uradio? Zato si se toliko zadrao. JELENE: Georgina, vratila si se... RADOVAN: Ostavi je! Georgina, mar napolje! Malo su ti bila dvojica... (Radovan uhvati kerku za ruku, izvede je iz stana i zakljua vrata.) JELENE: Zato ste izbacili moju Georginu? RADOVAN: Opameti se dok sam smiren! Ko dolazi da nas brani? STANISLAV: Ko dolazi?! JELENE: Narod je poruio Radovanu da e ga ivog odrati. RADOVAN: Narod iz Zaviaja? JELENE: I okoline. RADOVAN: A zato? Zato to sam im sa ovih deset prstiju podigao fabriku? Zato to sam hteo da ne odlaze u inostranstvo, kad ve ovde znaju jezik. Nezahvalmci! JELENE: Spremaju se da ti se strano osvete. Ta fabrika je unitila reku, a reka zatrovala polja. Ni korov nije uspevao. Da bi nekako spasli Zaviaj, napravljeno je jezero od reke i podignuta hidrocentrala. Meutim, nije bilo dovoljno vode, pa je hidrocentrala prestala sa radom pre putanja u pogon. Onda su, da bi izvadili tetu, isuili jezero i ostavili samo mulj da ljudi seju pirina koji nije uspevao, jer je klima hladna, a ujedno i topla. Ovo, da je topla, ustanovilo se kada su podigli planinu na zatrpanom jezeru: hteli su da stvore zimski turistiki centar. Da ne bi planina bila neiskoriena, bez snega, kad ve nema para od skijanja, reili su da otvore veliki rudnik. I kopali su mesecima dok nisu naili na mulj, koji su ranije zatrpali. Sad su odluili da srue fabriku i ponovo zasade ito i kukuruz. RADOVAN (se uhvati za veliku glavu): Joj, s kim sam ja hteo da gradim industriju! Seljaci! Oni samo znaju: ito - kukuruz, kukuruz - ito. Ajde, pa ti sad budi napredan, vidovit, progresivan, moderan. Seljaci ostaju seljaci! JELENE: Svi se spremaju da dou i pomognu mojoj porodici. O svom troku. Razbesnela ih je pria o mojoj Georgini. I nju e da osvete. RADOVAN: Pa sad, kad bi ja ovako skrstio ruke i dozvolio im da me bace na muke... Rumenka, gde se pakuje? RU STANISLAVS: Sve dosad sam mislila da e se ovo zavriti amarima. Ali, kako je poelo, najbolje je da ja malo proetam... RADOVAN: Ostavlja ivotnog saputmka u najteim trenucima. ta si obeala matiaru kad smo se uzimali? JELENE: Napae vas moji Vilotii za deset minuta. Ubijae vas po nekoliko puta. ujete li kako pevaju? (Iz stana Vilotia odjekuje pesma - ceo hor.) RU STANISLAVS: Ko ostaje - ostaje, ja se kurvanjski povlaim. Svesna sam ta radim, ali to je jae od mene. Kad se oveku ne gine, bolje da sam prizna... Idemo, Jelene. STANISLAV: I ti ide? JELENE: Moram. Neka me daljina zove. (Jelene i Ru Stanislavs brzo naputaju stan...

Radovan puni puku. Dodaje municiju Stanislavu.) RADOVAN: Ostadosmo sami Stanislave. Oprosti, ako sam ti neto u ivotu... Nemoj zameriti. STANISLAV: Nemam vremena da ti oprostim. To bi dugo potrajalo. Mnogo si ti meni zla naneo. A seti se i mog pokojnog brata Vasilija... RADOVAN: E, moj Stanislave, seti se i ti malo. Pod tvojim uticajem i nagovaranjem sam podigao onu velelepnu fabnku. Jesi hteo da bude direktor cementare, u kraju koji nema kamena. "Ou cementaru, ou cementaru." Je l tako? STANISLAV: Jeste. RADOVAN: Onda smo - kvit! STANISLAV: Bili bi, da mi nekoliko puta nisi radio o glavi. Tano si mi srljao na ivot. RADOVAN: Ja? Tebi? STANISLAV: Prole godine u lovu: nateraj Stanislave zeca. Ja nateram zeca a on mene gaa. RADOVAN: A ja, kad sam se kupao u oktobru, prole godine, turim nogu u kadu, da probam vrelinu, a ono me tresnu struja ko buzdovan. STANISLAV: Ja palim svetlo u hodniku, no bila, a ono nema dugmeta - samo ogoljene ice. Skotrljao sam se do prizemlja. RADOVAN: to jeste - jeste... Prelazimo nas dvojica ulicu, ti preao, a ja pod kamionom. Neko me gurnuo, ne zna se ko? E! STANISLAV: Ja etam ispred solitera, kad me oinu saksija. Dolazio sam sebi mesec dana. Radovan sluajno ispustio saksiju. RADOVAN: A kad sam ja propao kroz patos lifta? To nikom nita? STANISLAV: Da se izmirimo? RADOVAN: Da se izmirimo i da ona govna izgazimo! (Poljube se) STANISLAV: Ajde, i nas dvojica da zapevamo. Neka vide da i mi pesmu za boj imamo! (Dolaze do neprijateljskog zida i pevaju iz sveg glasa.) Ko se danas na nas kree Provesti se dobro nee! Ko se danas na nas sprema Povratka mu kui nema! Mi imamo puku finu Da svetimo Georginu! RADOVAN: ta misli, da im upadnem sa balkona? Da ih napadnem sa lea? STANISLAV: Nemoj. Ako ja ovde ostanem sam, biu strano malobrojan. (U tom asu zagrme, zatrese se zid. Uz bojni pokh, kroz tanunu solitersku pregradu, grunue Vilotii - predvoeni Katicom, Jelenetom, Rumenkom i Vasilijem... Radovan i Stanislav zapoinju neravnopravnu borbu - prsa u prsa.) RADOVAN: Na mene si digla ruku! Izdajico! RU STANISLAVS: Dolo je i mojih pet minuta! STANISLAV: Udri ih Radovane! Udri! RADOVAN: Juri Stanislave! Nemoj da gine dok ne pobedimo! Udri domae izdajnike! I njihove saradnike! Udri! (Odbijaju napad Vilotia i domaih izdajmka..." Ponovo su sami. Dre se za junake rane.) STANISLAV: Neemo dugo izdrati. Jai smo u teoriji nego na bojnom polju. RADOVAN: Napadni ih ti sa balkona. Kad ujem da vie juri! Ja u uleteti sa ove strane.

Ajde, Stanislave. (Stanislav se pozdravi sa Radovanom i izjuri na balkon. Ubrzo se vrati, predvodei neprijateljsku vojsku) I ti izdade Stanislave! STANISLAV: Izdadoh! Kad se ve borimo za istu stvar - za ast nae Georgine - bar da budem na strani koja pobeuje! RADOVAN: Kurvo stara! Na! Na! (Radovan se natoveanski bori. Poslednjom snagom proteruje napadae na njihovu stambenu teritonju... Sav izranjavan, iznemogao, on ugleda Georginu, koja je ula u sobu. Kerka zapomae.) GEORGINA: Tata, poraam se! RADOVAN: Dete moje, sam u te braniti i osvetiti. Idi tamo, sakri se. Sad sam naisto pomraio! Pobiu ih sve do jednoga! Juri Radovane! Za mnom Radovane! (Radovan ulete u stan Vilotia... i uskoro se vrati predvodei drugu stranu fronta. Podie puku, govori pobedniki, uzvieno.) RADOVAN: ta sam vam rekao?! Dok i ja ne preem na vau stranu, ovi ovde e pruati otpor! Ne odlaite oruje, oni su najopasniji kad su nemoni! Znam dobro koje su opasnosti biti pobednik! Mi moramo biti sloni i zajedno proterati Georginu, jer je ona ovaj rat izazvala! Smiljeno, podmuklo, namerno! OSTALI: Tako je! iveo Radovan!!! (Iz susedne sobe zau se plakanje novoroenog deteta. Svi su se uplaili... Radovan ih spreava da se povuku i pobegnu.) RADOVAN: Stoj! Oni se pojaavaju! Neunitivi su! Oni se dele i razmnoavaju! Uveavaju se! Od jednog se stvara dvoje! Ali neemo im dozvoliti da nas pobede, zato to mi imamo oseaj da smo samo mi oko nas. To nas nee zavarati! Bolje mi oko njih, nego oni oko nas! Ni korak nazad! Glavu gore! Ohrabri se, bie bolje! Zamisli se! Osvrni se oko sebe, uvek neko pored tebe! Nogom lupaj jako, jae, neka srce snano skae! Glavu gore, dalje vidi! Jae gazi, svi te uju! to glasnije, manje gluvih! Ajmo, sad zajedno! SVI U HORU: Glavu gore! Glavu gore! Bre! Bre! Bre! Bre! More! More! (I dok se silna vojska priprema za odluujui napad, izvodei pradavnu ritualnu vebu, koja priziva snagu, hrabrost i glupost, iz susedne sobe se uje glas tek roenog neprijatelja": dete plae sve glasnije i sve odlunije.) Kraj Beograd, 1973.