dusan bogdanovic - imaginarna granica limba

8/14/2019 Dusan Bogdanovic - Imaginarna granica limba

1/72


2/72

Urednik

ore Savi

Recenzenti

Raa Pape

Slobodan Pavievi

Grafika oprema

Aleksandar Dimitrijevi

Slika na koricama

Slavko uri: J a u k (akril i uljani pastel, 21 x 19 cm, 2006.)

L MBB II BB LL IIOO TT EE KKAA

IBERTARIU

Izdavanje ove knjige pomogla je

Skup{tina grada Kragujevca


3/72

IM GINARN

Kragujevac, 2009

Demi.. n

Merso

LIMB

N

C

GR

I


4/72


5/72

5

IMAGINARNA GRANICA SMISLA

Ako je verovati dosadanjoj istoriji civilizacije sve je stvar imagina-cije ili se, bar, iz tog stava izvodi ona tautologija i sistemi milje-nja koji se podvode pod filozofsko naslee te iste povesti ljudskih mislii delovanja. Berkli bi rekao, a zato ga u tome ne bi sledili ako je toprokleto tano, da je solipsizam jedina izvesnost sve dok ovaj svet prih-vatamo i opaamo svojim ulima (jo nije smiljen bolji nain opaanja,a nadasve smo zadovoljni ovim postojeim i svaki od nas pojedinano

svet i gleda svojim oima ili uje zvuke svojim uima). Sad, opet, Ber-kliju su protivnici prigovarali da je umislio da je klavir koji svira sam odsebe, Svift mu je ak zatvarao vrata pred nosom govorei da su i onastvar imaginacije, ali su mu odreda svi, bez razlike, priznavali da je go-tovo nemogue opovrgnuti solipsizam, a, shodno tome, i subjektivi-zam. Bilo kako bilo nama od koristi je sama imaginacija, a pokuausledei dosadanja iskustva sauvana u istoriji ljudskog (a kakvog dru-gog) miljenja da svemu tome, koliko god to besmisleno zvualo, pri-dodam i smisao traei, ako ih uopte ima, njegove granice.

itav ljudski ivot shvaen kao krug odvija se u granicama limba one rubne ivice koja nas odvaja od entropije iz koje smo doli na ovajsvet i kamo se ponovo vraamo. Matematiki gledano limb je ivicakruga, podeljenog na manje delove stepena, ako uopte moete dazamislite ili sebi, kad ste ve zamislili, imaginarno predstavite rub togistog imaginarnog geometrijskog pojma. Po uenju religija, tih vapajaza istinom (ali jo uvek ne istinom samom), u koje neki meu namaveruju i kao takvog ga prihvataju, limb, tanije kako bi rekli rimokato-


6/72

lici Limbus infantum, je odvajkada mesto na rubu Pakla u kome bo-

rave umrla, nekrtena deca sve dok se ne oiste od poslednjeg greha

koje samom prirodom ljudskom donose na svet i time postanu sposo-bna da uu u Raj. Opet, Limbus patrum je, po istom verovanju, pred-

vorje Pakla u kome su boravili sveti i bogougodni ljudi Starog Zaveta

dok ih Hristos nije odatle oslobodio svojim pobednikim silaskom u po-

dzemni svet i sproveo k Raju. Nama je vano, umesto da traimo teo-

loki ili matematiki kontekst onoga ta je pisac hteo da kae, da na

poetku definiemo termin i limb doslovce prevedemo samo sa reima

rub ili ivica, a knjiga Duana Bogdanovia pred vama e nam pomoi

u odgonetavanju njegove imaginarne granice ukoliko bilo kakva gra-

nica, pa i imaginarna, zaista i postoji. Dobra literatura je uvek mate-matiki precizna i filozofski promiljena, a znaenja smisla koji iz takve

knjievnosti proistiu nije ba tako lako uhvatiti i bilo bi isuvie preten-

ciozno da poetnim definisanjem samo delo svedemo na jednu od nje-

govih dimenzija umesto ostavljanja potpune slobode i lepravosti

itaocu da sam otkrije da neto ne samo moe nego i treba da ima

vie dimenzija i bude drugaije od tumaenja koje uvek tei da ga na

svaki nain sapne i pretvori u tautologiju koja je, kao to znate, uvek

istinita u dva sluaja: u prvom, da su obe premise istinite i u drugom,

da su lane.

Postoji samo jedna granica iza koje za svakog solipsistu poinje ti-

ina. Samo je smrt ta granica. I zato je samo jedno filosofsko pitanje

ozbiljno: iveti ili ne kae Alber Kami smatrajui samoubistvo naj-

vanijim filozofskim problemom. Pisac knjige pred vama Demian

Merso, koji je prvu polovinu svog knjievnog pseudonima preuzeo od

Hesea a drugu duguje pomenutom Kamiju i glavnom junaku Stranca

na taj nain veto stvarajui crnohumorni obrt kojim nas ve u startu

kao itaoce obavetava o literaturi iz koje proizilazi i uticajima koje je

odrastajui itanjem upijao, iliti Duan Bogdanovi je na to najvanije

filosofsko pitanje ve odgovorio na svoj nain, njegov izbor moramo

potovati. Vie nema Duana Bogdanovia, bar u onom fizikom

obliku na koga su navikli njegovi poznanici, prijatelji, roditelji... Duan

Bogdanovi vie nije ivotna injenica ovoga sveta u kome svakoga

dana uvek iznova traimo smisao koga nema i koga, shodno tome, ni-

kada i neemo pronai. Moda ima i drugih ivota, moda Duan Bog-

danovi ivi danas na Nebesima i smeje se iz nebeskih lugova dok

ita ove redove, ja to zaista ne znam; tanije: nemam sigurnu potvrdu

6


7/72

te injenice niti me bilo ta moe uveriti da je to tano, a znate ve onu

uvenu Vitgentajnovu opservaciju filozofije neizrecivog kojom zavr-

ava Logiko filozofski traktatus da o onome o emu ne moemogovoriti moramo utati. A opet, nasuprot oveku Duanu Bogdanoviu

iza koga se krije pisac sa pseudonimom Demian Merso kojih vie

nema postoji i ostalo je delo: mala pametna promuurna knjiga pod

naslovom Imaginarna granica limba. U knjizi, kao u svakoj dobroj li-

teraturi, neete nai razloge Duanovog izbora niti biste da nije ovog

uvodnog slova i mogli da pomislite da e se ovek Duan Bogdanovi

koji je pozajmio ljudski identitet piscu Demianu Mersou odluiti na

korak koji vodi k samoubistvu. Dodue, poslednja reenica u delu

kojom je pisac anticipirao model kojim e otii sa ovoga sveta i zaistase tako i desilo, jer izgleda da je Duan Bogdanovi pre nego to je

skoio sa drugog sprata viespratnice verovao samo belini praznog

papira ispred sebe i tako joj se i poverio ne bi li onima koji rekonstruiu

ivote pisaca stavio do znanja da je bio potpuno svestan svoje odluke

i svoga ina. Ipak, umetnost je uvek ispred ivota, ali ga ona ne po-

draava, ona stvara jedan bolji i lepi svet daleko van naih civilizacija,

kultura, logika i tautologija. Priznao je belom papiru svoju nameru,

mnogo kasnije je to i uinio verujui da za njim ne ostaje nita, jer nita

je ve poneo sa sobom u svojoj dui dovoljno ispunjenoj razoare-

njima i nemoju i, naravno, neizbenom prazninom kao njihovom po-

sledicom.

Dakle, umesto da ustvrdimo da nije ostalo nita za Duanom,

ustvrdiemo upravo suprotno: ostalo je delo. Duan je Nita poneo sa

sobom ka nestanim i nepredvidljivim putevima Gospodnjima, a svoje

malo delo preivelo kompjutersku komandu delete, koju je najee

koristio, nam je ostavio. Godinama je pokuavao da ga izda (izdava-

ima kojima je nudio svoj rukopis se delo inilo nedovrenim, preba-

civali su mu na mladost, upuivali ga da ga nanovo i ponovo sreuje

sa copypaste varijantama, pokrivali se frazama da se radi o herme-

tikoj literaturi, neki su traili da ga sam isfinansira ne videi u tome

nita drugo do sitne komercijalne dobiti u zemlji u kojoj svi piu i svi su

knjievnici, pa se izdavai dovijaju na razliite naine, jer ne postoji tr-

ite knjiga, a da ne govorim da je tek svaki peti stanovnik pismen sa

civilizacijskog stanovita, dakle da funkcionalno zna vie od toga da se

potpie i proita svoje ime i prezime, a itati knjige to se ini luksuzom

neprimerenim tekim vremenima), godinama ga je ispravljao, brisao i

7


8/72

pisao, a te godine koje pominjem govorei to godinama su tek par go-dina njegovog odrastanja nakon perioda Gimnazije i nesrenog studi-

ranja filozofije i matematike. Sa jedne strane mi je lako: nisampoznavao Duana Bogdanovia (iako su njegov deda i moj otac se-deli u istoj gimnazijskoj klupi ostajui itavog ivota najbolji prijatelji) ,a gotovo sluajno sam upoznao i pisca Demiana Mersoa kada mi jejedan od njegovih bliskih prijatelja nakon njegove smrti doneo rukopisImaginarne granice limba. Delu sam priao bez bilo kakvog emotiv-nog uvoda koji bi mi zamaglio njegovu estetsku i knjievnu sutinu. Sadruge strane mi je teko: prvo itanje rukopisa je otkrilo darovitog piscasa izuzetnim oseanjem za humor i cininu grotesknost svagdanjeg,

koji je tek mogao napisati gomilu sjajnih i pametnih stvari, ali da nije....Ali da nije nestalo Demiana Mersoa i Duana Bogdanovia i da nikadavie niko od njih dvojice (ili trojice) nee napisati ni retka. Teko, zatoto ta udesnost zvana ivot odnese neke predivne ljude, preemotivneda bi mogli da se uhvate u kotac sa besmislom i entropijom koju onajkoga nije lako kao poljem prei nosi sa sobom. Eh, nikada ne moezahvaljujui Drugom zakonu termodinamike sve stvari vratiti u nazad,ali ponekad pomisli da se sve nije moralo odigrati na nain na koji seodigralo i desilo: moglo je i drugaije, samo u zavisnosti od one malecrte za koju se svakoga novog jutra vrsto drimo iako ona nita drugone predstavlja do imaginarnu granicu smisla koja kao takva, dakle podefiniciji imaginarna, i ne postoji u bilo kom drugom obliku do tog ima-ginarnog. Sledei Crnjanskog i njegovo programsko reenice Jesen iivot bez smisla napisane davno pre Kamija, svako od nas zna da jemogue iveti bez smisla, iako svakoga dana pravimo male kompro-mise uvek sebe uveravajui u smisao ili ga traei dobro znajui daga zaista nikada i neemo nai. Duan je bio poten: nije eleo ivotbez smisla. Verovatno ga ne bi ni mogao iveti na nain na koji ga bezsmisla ivimo mi koji se jo uvek smatramo preivelima.

Duana Bogdanovia i sebe, iako mi se ini da smo ljudi slinogsenzibiliteta i interesovanja itavog ivota zaljubljeni u potovanu go-spoicu Filosofiju i potovaoci stare otresite dame gospoe Matema-tike, ucveljene udove upokojenog gospodina Smisla, ne vidim kao uodnosu Frantieka Kafke i Maksa Broda, gde ovaj drugi jedno geni-jalno delo iznosi na svetlo dana ne potujui poslednju volju ovekakoji je to isto delo stvorio, ve na nain da rukopis Imaginarne granicelimba preostao za Duanom svojom lepotom, dubinom misli i ironi-

8


9/72

nom niti kojom je protkan zasluuje objavljivanje, a opet idejni sloj unu-tar zaostavtine Demiana Mersoa umnogome krije vrednosni sistem

koji nedostaje ovim postpostmodernim vremenima. Imaginarnu gra-nicu limba vidim kao kljuno mesto budue srpske knjievnosti (bu-dunost pred svima nama e mi nadam se dati za pravo iako vam seu ovom trenutku ini da je prethodno napisan red tek jedna pretencio-zna nebuloza nepotkrepljena injenicama (kada nakon ovog predgo-vora proitate i samu knjigu bie vam u potpunosti jasno zato samolako izgovorio stvari koje zaista i mislim)), programski tekst jedne dru-gaije literature, knjievnosti koju e pisati nove i neoptereene gene-racije, stvaralatva koje radikalno raskida sa starim vrednostima, a uvekovima pred svima nama (vie vama nego sa mnom) e svojom jez-grovitou, preciznou i lapidarnosti udesotostruiti brzinu ivljenja (asamim tim i pisanja) i postaviti temelje buduih knjiga u kom god elek-tronskom ili svakom drugom danas nepoznatom obliku bili. I zato, nesluajno, je Imaginarna granica limba prva knjiga edicije Libertarium,koju e Centar slobodarskih delatnosti objavljivati. Tom novom knji-evnou i novim pristupom literaturi, u kojoj se ponekad ini da je vesve napisano, elimo da utvrdimo temelje te imaginarne granice smi-sla, koja nas zaista i ini ljudima. ao mi je to osim ovoga objavljenogna stranicama pred vama vie nita drugo neemo proitati od piscaDuana Bogdanovia alias Demiana Mersoa, jer nepovratno je otiaosa ovoga sveta (i gotovo se sigurno nee vratiti), ali sledei nain kojimPlaton zavrava Sokratovu Apologiju da neko odlazi u ivot, a drugiu smrt, a ko ide boljim putem to od nas smrtnika niko i nikada nee sasigurnou saznati, tako i mi sastavljamo slagalicu imaginarne granicesmisla verujui da emo delove nekada i sloiti. I zaista, nije se bacioza dabe. Voleo je, kako bi on sam rekao, istinu pisanu tiinom.

ore Savi

9


10/72


11/72


12/72

RADICAL CUT

ula ga je .Govorio je priguenim, ali razgovetnim dobovanjem osto. Iako uglavnom utljiv, dotrajali kuhinjski no, kojim je na tanke kri-ke sekla hleb, tog trenutka je govorio. O njoj.

O njenom izmasakriranom ivotu, koji je u mrvicama promicao prednjenim vlanjikavim oima.

Plenei brutalnom iskrenou, njegove poruke su bile jasne i ne-dvosmislene. Nije mogla da im se odupre. inile su je sve nervoznijom.Ruka joj je podrhtavala od nemoi da ih porekne. Usledio je nagli kre-

endo lupe. Odjednom se snaan talas nepobitnih injenica sruio unjene misli. Zaudarale su na istinu. Nemogavi da podnese njihov sa-distiki arm briznula je u pla. Usledio je jak neartikulisan krik praenjecanjem i tihim apatom:

" vo nije bila moja volja. vo nije bio moj izbor. vo nije moj ivot.ije moj!".

Suze sa njenog lica rasplakale su i no. Delovao je zabrinuto.Na njegovom mokrom seivu, iza umrljanog odraza svog lica, ne-

oekivano je spazila i odraz njenog. Stajala je na kuhinjskom pragu.

Preplaena. Nema. Oajnika grimasa sa njenog ,jo uvek deijeg lica,kao da ju je pitala:

"Mama,ta ti je? ".Pogla je glavu od stida. Stida pred sobom. Stida pred njom.Volela

ju je. Volela ju je bar toliko da joj nije elela svoju sudbinu. Trenutniizliv samilosti pretvorio se u panini strah. Podigla je glavu i pogle-dala joj u oi. Poelela je da je zatiti, na vreme ukori i za nju zatvorivrata svetog pandemonijuma u kome se ona nalazila. Jurnula je ka

12


13/72

njoj, u elji da je zgrabi u zagrljaj svojim, tek niklim, kandama pravemajke.

Bez realnih ansi da umakne, vrlo brzo, bila je zatoena u okususedne sobe. Prilazila joj je polako, dajui joj do znanja da je niimenee povrediti. Priavi joj dovoljno blizu, zgrabila je njenu desnu akui noem, koji nije prestajao da joj deli sugestije, poela da odseca njendomali prst.

13


14/72

RETRO

Nije puno mario za svoje snove. Sagledavao ih je sasvim povrno.Definisao ih je grubo kao simboliko prepriavanje svakodnevne ru-tine ivljenja. Za njega oni nisu imali nikakvu mo. Nikakav dublji smi-sao. U njima se, kako je mislio, krio samo marginalni mulj mentalnihporiva.

Meutim, njegov noanji san je bio drugaiji. Ne samo po svomsadraju, ve i po teskobnom oseaju, koji se u njemu raao tokombuenja.

Probudio se iscrpljen. Malaksao. Leao je na krevetu, nemoan da

se na bilo koji nain pokrene. Iznenada, osetio je jak, otar bol u pre-delu stomaka. Munina je nailazila u sve jaim talasima. Njena kulmi-nacija, u jednom momentu, reinkarnirala mu je udove. Ustao je naglo.Jurnuo je kroz sobu i manino uleteo u kupatilo. Stegnuvi vrsto,obema rukama, obod poprilino zaputene kade, ekao je novi naletkontrakcija. Pod uticajem bola, koji mu je parao eludac, sklapao jeoi. U njegovim mislima otpoinjalo je traenje potencijalnog vinovnikastanja u kome se nalazio. Ta potraga odvela je njegovo seanje nanajmanje oekivanu lokaciju . U mulj.

U mislima mu se, munjevitom brzinom, premotavao iluzorni slide-show sekvenci sna. Bela soba. Gola devojka na podu. Otvorio je oi,ali uzalud. Demonski scenario se nastavljao.Ovog puta kroz zvukove.kripu vrata. Nerazgovetnu vrisku. U tom trenutku osetio je kako mutelom struji i na usta izlazi vreli likvid, rezbarei mu unutranjost otri-com noa. Zamurio je jo jednom i iznova video sobu, ali na podu se,ovog puta, nalazila samo krupnija zmija. Ponovo je povratio.

U glavi mu je odzvanjao sad ve kristalno jasan glas: "Kanibal, ka-nibal ante portas! ".

14


15/72

HITMAN

Izlazei iz prepunog, zaguljivog autobusa kretao je nizbrdo kagradu. Skriven poroznom maskom protokolarne nostalgije streljao gaje svojim, samo naizgled rezervisanim pogledom. Nad glavom mu je vi-silo modrocrveno, krvavo nebo.

Bliio se sumrak.Zaputena, pranjava cesta, kojom je svojevremeno odjurio u pro-

gonstvo, danas mu se inila svetom. Hrlio je u susret svom radikalnorenoviranom PseudoEdemu.

Nije mu trebalo puno vremena da proe periferiju. Nakon jedva pet-naestak minuta hoda, obreo se u srcu groteskne urbane koloteine.Prolazei centralnim gradskim trgom nije proputao priliku da, s vre-mena na vreme, pogledom probode sparuene konture restlova ljudioko sebe. Njegov dugi crni mantil viorio je naleui na njih dok se mah-nito probijao kroz njihov razuzdani opor. Na ulasku u park, zaustavilaga je prostitutka, trgla ga za rame, i unosei mu se u lice svojim po-hotnim smekom, od njega, zatraila upalja. U njegovu ruku polakose spustio krate, skrivan u rukavu. Videla ga je tek kada je bio upe-ren u njene grudi. Povukao je obara. Sem nje, koja je niice pala nazemlju, pogodio je i jednu iz grupe prostitutki koje su stajale po strani,iza nje. Preavi preko njenog, na mestu mrtvog tela produio je daljekroz park. etai su mu se sklanjali s puta, oslobaajui mu prolaz kaseveru. Krvav trag se poput repa vukao za njim.

Prelazio je most. Ispred njega, naslonjen na kameni bedem, uaoje prosjak mamei prolaznike rukom. Jedinom koju je imao. U nju seza koji sekund slila nesluena porcija milosra. Prvi hitac mu je razneoaku.Drugi je usledio nakon zamene municije. U elo.

15


16/72

Zaobiavi njegov nasmejani le sagao se i sa tla u ruku uzeo jedanod rasutih prstiju. Svideo mu se njegov oblik. Uivao je u njemu koji tre-

nutak, a zatim ga bacio u reku polazei napred hodom stidljivog ken-gura. Vreli letnji dan je bio na samom izmicaju.Kroz gornji deo grada je putovao uglavnom sporednim, bonim uli-

cama. Na kraju jedne od njih spazio je pripitog policajca kako urlajuina sav glas nekome ita odlomke zakona. Prikradao mu se iza lea.Njegov nean, dentlmenski nastrojen pendrek, izjavljivao je ljubavneuglednom mravom mladiu, sateranom uz zid, sa ijeg je lica uobilnim koliinama tekla krv. Kada je iza sebe zauo sablasni huk ko-raka policajac se naglo okrenuo. Stigao je samo da pogledom ispraticev koja mu se bliila. Pogoen u glavu, naglo se sruio na jo uvekvru asfalt.

Dok je on ponovo menjao municiju, pretueni mladi se polako pri-dizao u elji da ugleda lik svog otpisanog mesije. A on ga nije zabora-vio. Priao mu je s druge strane i povukao obara jo jednom baciviga preko mrcine bezglavog pretorijanca.

Zastao je malo na oku, koliko da zapali cigaretu, a zatim preaviulicu kainovskim koracima, kao da ide na ispovest, umarirao ucrkveno dvorite. Bilo je skoro pusto. Pred sobom je imao samo sve-tenika, koji je stajao na ulazu u zgradu crkve, zanesen prebrojavan-

jem povee svote novca sakupljene od dobrotvornih priloga. Primetioga je tek kada mu se preko lica navukla njegova senka. Njegov hitacga je oborio na krvlju umazan mermerni pod. Uhvatio se za razjapljenuranu i pogledao njegovo skrueno lice. Kroz skoro stegnute zube mu-cavim glasom, procvileo je:

" Zato, u stomak, Isuse?"

16


17/72

PLEJADA VELIKANA

Odmarali su se na vrelom julskom suncu, na maloj, i ne tako pri-

stupanoj plai, nadomak grada. Skriveni od obaveza. Skriveni od ljudi.

Bio je to jedan sasvim zasluen odmor. Guverner je gledao u nebo.

Ministar je svojim zajedljivim pogledom odmeravao odsutnog efa po-

licije, zagledanog negde u daljinu. Jedan mali, naizgled idilini raj, sada

im se inio tako dostinim. Bio je vredan ivljenja.

A onda se naprasno pojavio on, dovukavi i bacivi preko njihovih

jo i telo gradonaelnika. Njegov pokerski set mrtvih asova sada je

bio kompletan.

17


18/72


19/72


20/72

ISOLATION

elim da ostanem unutra. Ne elim napolje. Ne elim izai na ulicu.Strah me je da e me tamo, iza prvog oka, saekati oni. Sa raznihstrana, u kolonama, oko mene, skupie se sva ta udna stvorenja.Opkolie me. Jurnue na mene viui. Na sav glas psovae moje ime.Pruae ruke, kao da ele oi da mi iskopaju. Sa nekom grozniavomstrau i uivanjem pokuae da me rastrgnu na komade. Bie kivnito ih drsko, bezobrazno i zlonamerno gledam sa visine. Kao da samja kriv to ivim u svetu moralnih kepeca.

20


21/72

BON APPETITO

Sedeli su za stolom uivajui u gurmanlucima domae kuhinje.Iakobez puno priloga, jedan sasvim obian ruak bio je i vie nego dovol-jan da njime utole glad. Izlazei iz gostionice, prosto su odisali odu-evljenjem i oseajem apsolutne sitosti. Na putu do potpunehedonistike ekstaze ostalo im je jo samo da svare istinu o pravoj pri-rodi svog obroka.

21


22/72

KRE - TENIZAM

Uvukao se u ordinaciju gotovo neujno i seo naspram doktora kojije neprimeujui ga i dalje aurirao svoje beleke." Izvinite ,molim vas,"- poe "ali ja zaista vie ne znam ta da radim".

Doktor se tre, iznenaen odsustvom manira svog novog pacijenta,i u skladu s profesijom, uz izvesnu dozu izvetaene ljubaznosti, od-govori: "Recite slobodno. Sluam vas."

"Znate, one me prate. Tu su. Svuda oko mene. Iz asa u as sve sublie... Pristiu... Tu su.... I ja jednostavno vie ne znam ...Ne znamta da radim."

"A ko to, ako smem da znam?" - upita doktor, pomalo zbunjen kon-fuznim prologom svog pacijenta.

"Pa, one... Znate ve, naiu niotkud i onda me prate, u stopu meprate, doktore... Gde ja - tu i one..."

"Molim vas, smirite se, priberite se, pobogu. Kako vam mogu po-moi, ako mi ne kaete ko vas to uhodi." - odgovori doktor usplahiren,ve naetih ivaca.

"O, doktore, evo ih... Zar ih ne vidite?""O, ovee boiji, koje one? I gde?" - dreknu doktor sad ve vidno

nervozan."Pa, abe, doktore...abe lutalice, to se penju po zidovima i vise saplafona...Vidite li ih? Eno je jedna. Eno i druge, doktore Tu, krajvas... Eto, ba tu."

A, njih. - odahnu doktor za trenutak i dodade pokuavajui da glu-mom zadobije pacijentovo poverenje - "Vidim, kako da ne vidim,gospodine. Ali one su bezopasne. Nemate razloga za brigu."

" Niste u pravu, doktore. Ne znate vi kako je to kada vas opkole sasvih strana, jedna po jedna...I svaka u ruci nosi po jedan limun..."

22


23/72

" I onda?" - prekide ga doktor gotovo bojaljivo."I onda, kao po dogovoru, sve istovremeno ponu, da svojim

iskeenim eljustima i zmijolikim jezicima razvru koru limuna i vaunjegovu unatranjost mljackajui...mljac,mljac Ttako da vam se i odsame pomisli na takav zvuk podie kosa na glavi."

.Sad ve ne glumei zabrinutost doktor je zblanuto posmatrao paci-jenta rekavi mu:

" Dobro, dobro pogledajte ih sad.. Pogledajte ih dobro. Imaju li sadalimunove? Mogu li vam sada nauditi?" - trudei se pri tom da povrati injegovo, a i svoje samopouzdanje.

" Ne znam." - lakonski odsee pacijent." Kako ne znate!? Pa, pogledajte bolje.." - doktor pokua da primeni

drskost pedagoki." Kaem vam lepo, da ne znam. Moda ih kriju po depovima. Ako

ih sada ne pokazuju ko nam garantuje da ih za koji sekund nee izvuiiz depova." - odgovori pacijent, a doktor bezuspeno pokua da jojednom odglumi razumevanje sada ve na sve strane rasutom grima-som.

"O, evo ih... Kreu ka nama, doktore, i dovikuju... Zar ih ne ujete?"Doktor je ve gubio kontrolu nad situacijom, a u velikoj meri i nad

samim sobom. Umoran od svih dananjih sluajeva, posebno iznervi-

ran ovim poslednjim, najkritinijim, sklopio je oi na sekund - dva i po-novo ih otvorio. Meutim, imao je ta i da vidi. Nekakvo arenkastosluzavo testo pomeralo se po zidu od ulaznih vrata ordinacije ka lu-steru koji je visio sa plafona.

" Jesam li vam rekao da se pribliavaju." - dobaci pacijent trijum-falno - "Gotovo je, doktore... Gotovo...Sada e nas muiti limuno-vima...Mljac, mljac..."

Sluajui povrno pacijentov histerini monolog doktor je sada vejasno video kako na plafonu, kraj lustera, stoji jedan jako simpatini

guteri. Blenuo je u njega svojim pitomim bebeim okicama, i po-lako iz depa vadio lilihip, koji mu se ve sledeeg trenutka naao u us-tima. Prosto dirnut ovakvim prizorom, doktor je samo krajikom okaispratio pacijenta koji se u maninom begu bacio kroz zatvoren prozorordinacije.

U potpunosti zanesen ljupkim biem koje je ualo nad njim, stigaoje samo da pomisli:

"O, Boe ,hvala ti to si mi ga sklonio sa oiju. Mogao je pasti pravona glavu ovom jadnom malom dadevnjaiu ".

23


24/72

MONSTRUOZNA NEPRAVDA

Jedan od veih intelektualnih horora dananjice moe predstavljati

i jedna, naizgled, bezazlena misao prilikom tuiranja. Misao o tome

kako je, toplu vodu, sasvim sluajno, izmislio, neki dokoni idiot.

24


25/72

PRIVREMENA ASIMETRIJA

Za tri tek kupljene slike nije mogla nai bolje reenje, nego da ih

odmah okai na boni zid dnevne sobe i to na sledei nain:

Dve veeg formata, jednu pored druge, na istoj visini, pola metra

od plafona, a treu, neto manju, pola metra od patosa. Zanesena a-

rima svog revolucionarnog estetskog poduhvata nije primetila da je

poinila teak zloin. Dala je povod komijama, da, u cilju postizanja

kompletne estetske harmonije, na drugoj strani zida, u svom stanu, ra-

zapnu nekog novog Isusa.

25


26/72

ARHIMEDOVA PREDIZBORNA

RETORIKA

Eureka, gospodo! Dajte mi dovoljno dugaak mandat i pomeriuzemlju sa ruba propasti. Ako li pak krene na krivu stranu, ukinuuzakon gravitacije! Neete gaziti zatvorske krugove! Gaziete unutarnjih! to vas vie budem davio, to e manje istine o tome isplivati! Do-guraemo daleko, budite ubeeni.ak u 3... I zato, ako ne narod, i-vela Sicilija!

26


27/72

27

Poeleo je da umre. Eto, tek onako. Kupio je mrtvaku odoru, oba-vestio pismima bliu i dalju rodbinu, upalio sveu na stolu, a zatim seotpozdravio sa ukuanima, legao na kau i sklopio oi. U tom trenutku,sa oronule krovne konstrukcije, odvalila se greda, probila plafon tanonad njim i ubila ga na mestu. Kakva teta. Nekim ljudima se ba netone da da mataju.


28/72

CVEKE

U taze okopanu leju domaica je posadila tri ljiljana. Prvi se zvao

Sim, drugi Sem, a trei Ham. Kada su porasli u divne cvetove do-

maica ubra Sima i stavi ga, kao ukras, u dnevnu sobu.

Njen sin ubra Sema i dade ga na poklon devojci iz druge ulice, a

njen mu prolazei jedno vee pijan kroz batu, zgazi Hama na putu

do kunih ulaznih vrata.

U bati je ostao samo korov da ispreda prie o padu lokalne aristo-

kratije.

28


29/72

BOMB-TON

Profesor Krim se etao zoolokim vrtom briui nos maramicom.

Pored njega je proao neki neugledan mladi, zakaljao se i izbacio is-

pljuvak na betonsku stazu. Majmun iz oblinjeg kaveza zgrabio je ka-

menicu i pogodio Krima pravo u glavu. Ko bi rekao da su i ivotinje

solidarne.

29


30/72

DOLCE VITA iliti LIMES IMAGINARIS

U ludnicu odlaze samo talentovani, matoviti, ludaci. Elita. Napolju,van njenih zidova, robija nekreativni ludaki ljam, utopistiki teeirealnoj vrednosti smisla.

30


31/72

ovek i konj su stajali na obodu bare neznajui kako da preu nadrugu stranu. ovek je alio to nije aneo da preleti baru i nesme-tano, neokvaen, pree na drugu stranu. Iz istih razloga, konj je alioto nije Pegaz. abu, koja je prola pored njih, nije spreilo nita, da,skaui sa lokvanja na lokvanj, pree baru. Ona pred sobom nije imalaama ba nikakav ideal.

31


32/72

LIBERTINISIMUS

Sedeo sam na klupi u parku, puio cigaretu i posmatrao prolaznike.Odjednom je sve stalo. Oblaci se vie nisu pomerali, ljudi su stajali,ukopani, nepomini, a jedino sam ja mogao nesmetano da funkcioni-em. Posmatrao sam novonastalu situaciju gotovo zaprepaen, aonda najzad shvatih i lupih se rukom po elu.

Slepe, pa umro si.

32


33/72

Gospodin XYZ se ogledao u ogledalu, mislei o tome kako ima jakonezgodan nos. inilo mu se da je malice zakovrnut.

"Boe, molim te ispravi mi nos," - usrdno se pomolio.I nos mu se izduio, podigao i otiao na stranu, gledajui vrhom na

gornje levo oe zida.Zgranut ovakvim efektom molitve pomolio se jo jednom:"Boe, molim te ispravi mi nos".I nos mu se opet promenio, ali ovog puta je bio neto krai, deblji i

zakoeniji, gledajui vrhom na gornje desno oe zida.Gospodin XYZ je sada ve poeo da strahuje.Pomolio se opet, ali nos mu je pao na dole, gledajui u donje desno

oe zida.Svaka naredna molitva, donosila mu je nove probleme sa nosem

koji se pomerao u krug, u smeru kazaljke na satu, naizmenino se iz-duujui i skraujui.

Napokon shvativi u emu je tos, odluio je da se pomoli opreznijei odreenije:

"Boe, ti koji ne priznaje postulate relativistike i negira diletacijuprostora i vremena, u svojstvu ouvanja euklidskih normi, ispravi minos".

I nos mu se, istog momenta, vrati u prvobitno stanje.

33


34/72

LOGIKI FETI

Logiki ispravno korienje stilistike iskljuuje upotrebu konteks-

tualno nepodudarnih vieznanosti. Kao opta ilustracija ove injenice

moe da poslui ogranienost upotrebe naziva ahovskih u svojstvu

odreene stilske figure. Preneeno na konkretan sluaj, da se zakljuiti

da konj nije uvek logiki ispravna metafora, pogotovo ako se koristi u

opisu vrlo burnog dijaloga sa, krajnje, neizvesnom zavrnicom. Pone-

kad jednostavno morate potovati naela igre reima, jer za razliku od

igre kakva je ah, gde napasti konja ne znai nuno hendikep u igri, u

opisu dijaloga, moe oznaavati fatalnu injenicu koja jasno ukazujena iznenadan prekid regularnog sudelovanja jednog od sagovornika i

otar atak na svrhu samog dijaloga. U cilju izbegavanja ovakvih lo-

gikih stranputica, pri nipodatavanju i degradaciji bia ili stvari o ko-

jima se govori (za ta se danas stilistika najvie i upotrebljava),

preporuljivo je koristiti se terminologijom koju ne karakterie sporna

vieznanost. Mogue alternative su, u navedenom sluaju, termini

tipa: ovan, vo, jarac, som... kao i svi mogui, od njih dobijeni, pejora-

tivni i augmentativni oblici.

34


35/72

Najmudriji ovek na svetu nije koristio toalet papir. Koristio se ru-

kama. Bio je lojalan podanik prirodnosti.

Najmudriji ovek na svetu nije radio u fabrici. Sedeo je u umi i pio

aj sa vevericama.

Najmudriji ovek na svetu nije sluao radio.Voleo je istinu prianu ti-

inom.

Najmudriji ovek na svetu se preselio u grad. Doiveo je ideoloki

sumrak i pridruio se glupacima.

35


36/72

SIZIFOVA TEOREMA

O BESMISLENOSTI PROGRESIJE

Dva na trei, plus trinaest, pa sve to puta tri, plus sedam, minus se-

damdeset, ravno je nuli.

36


37/72

EVOLUCIONI POMAK

Duhovna lepota oveka, na poetku tekueg, dostigla je vii stu-

panj, u odnosu na prethodni milenijum.

Sada je u metastazi.

37


38/72


39/72

Idiot ekspert: Pa, pojede ih. I oni su, danas, mahom, od porculana.Kafa, doruak i desert.Sve na jednom mestu.

Idiot poetnik: A dodaci !? A ta je sa prilozima? A salate i ostaleakonije?Idiot ekspert: Ima ih, naravno. Pripremaju se jako jednostavno raz-

bijanjem ostalog porculanskog posua, a serviraju se na sveanomubravniku sa garnirungom od trunja i praine. I sve to...Eno je. Enoje najlepa divlja tacna koju sam ikada video. Odoh da je ulovim.

Idiot poetnik: Da nije to ono? Ra... Ra... Kako se ono zvae?Idiot: Radla... Radijator... Reostat...(Zau se jak tresak.)Idiot ekspert: Aaaaa, aaaaa, aaaa !!!Idiot: Aha, setio sam se. To je bio radar.

39


40/72


41/72

EX NIHILIO REDUCTIO AD ABSURDUM

Pre neki dan, poeleli su da nisam tu. Da ne postojim. Da me nema.

Ali ve danas, polako shvataju, da bih, u tom sluaju, bio nita.

Jedno obino, najobinije nita.

Pa, i to je neto.

Prisutnost je, na alost svih nas, prosto neizbena posledica pos-

tojanja.

41


42/72

ANATEMA PERFEKCIJE

Ovaj svet je stvarno savren. Moda, ba zbog toga, nee potrajati

jo dugo.

42


43/72

NARCISOIDNA APROKSIMACIJA

Zaokruio sam sve svoje mane i nedostatke i u pravom smislu te

rei. Izjednaio sam ih sa nulom.

43


44/72

PROBISVETSKA ODISEJA

Niko, ko ih je tog dana sreo kako teturajui uskim i blatnjavim uli-cama predgraa odlaze van grada, nije sa sigurnou mogao da kaekuda su se zaputili.

Nita strano.Ni oni sami nisu znali tanu lokaciju svog odredita. Naloili su se

na priu gostioniarevog neaka, o tome kako je, tu negde, u blizini,mesto gde svima cvetaju rue. Nekima u bati, nekima na sred dnevnesobe, a nekima, zamislite, molim vas, ak i na...

I to je, eto, bio dovoljno jak motiv, da bez odlaganja krenu na pute-estvije, od istorijskog znaaja za ouvanje renomea gostionice u kojojsu prethodno odseli.

utali su, i hodali. Dodue malo udno, povremeno i unatrake, aliipak hodali.Usput su sreli jedno dva-tri Liliputanca, kanticu tovatnemasti, koja je, nakon kie, teno govorila italijanski i nasmejanog psa,koji je mahao repom, zagledan u rubriku sa poslovnim oglasima, u od-baenim bajatim novinama. To je dodatno uvrstilo njihovo ubeenjeda su, napokon, izbili na pravi put. U susret im je, zatim, naiao ka-

mion i ubio ih na mestu.Obojicu.Ali nita strano.Nije prolo mnogo, a uz njihove krajputae, kao posthumno odliko-

vanje, ve poee da niu rue.

44


45/72

RE-DVE O KULTURI

I ukus pomija je podnoljiviji, kada ih jedete istim kaiicama...

45


46/72

EKAJUI DODOA

Dok sam u velikoj meri gubio nadu da e se, u ovoj zemlji, bespri-

zorna i jednolina politika scena raistiti i da e se, nakon toga, na-

pokon, pojaviti neto to bi i bilo kadro da formira iole valjane institucije

vlasti, na ploniku ulice kojom sam prolazio, naoh zanimljiv letak, koji

je prosto plenio nesvakidanjou svog sadraja.

Radikalna reformistika partija dokonih pajaca predstavila je svoj

program pod malo luckastom parolom: I Bog i eirdija su sa nama!

Budite i Vi!

Vie nego oduevljen pojavom ove nove, tako prirodne i tako is-krene politike opcije, jurnuo sam kao oparen do, kako je pisalo na

letku, Dangubnike ulice b.b, gde se nalazilo sedite njihovog mesnog

odbora. Dok sam se, sav zadihan, bliio modernoj, estetski doteranoj

zgradi, ubeen da je re o prvoj istinitoj politikoj propagandi, nepre-

stano sam bodrio sebe:

Pa, to je ono to nam je oduvek trebalo! To je to!

A onda me je, iza ulaznih vrata, na poetku hodnika, saekao neki

napirlitani dasa, u kostimu neke, jako egzotine ptice, poklonio se, i

poeleo mi dobrodolicu, rekavi, malo povienijim tonom, kratko ijasno:

Kamikazi!

Tako se, kasnije sam saznao, kod njih kae napred, u svetliju bu-

dunost! .

46


47/72

Ni sam, eto, ne znam, kako sam se, i zato, naao na javnom

skupu, na kome je jedna od vodeih politikih partija, u okviru redovne

predizborne kampanje, prezentovala svoj novi program. Ovog puta slu-

ei se performansom. Bilo je to neto nesvakidanje. Njeni elnici su,

naoigled svih prisutnih u sali, pokuali da, za to krae vreme, po-

jedu, neto vee, porcije pomija, servirane u dubokim ovalnim tanji-

rima. Sablaznut prizorom koji sam, tog trenutka, imao pred sobom,

oito neshvatajui poentu takvog jednog, po meni, nedolinog i poni-

avajueg nastupa, povikao sam iz sveg glasa:Ljudi, pa to jedete!?

E, ja i moj dugaki jezik.

Zbog nepristojnosti na javnom mestu i tekog verbalnog delikta,

dobio sam takve batine, da evo ve trei dan ne mogu, kao ovek, da

odem do kupatila na....

47


48/72

MITOLOKA MOZGALICA

Ako ovaj svet ima {est i po milijardi Sizifa i ako svaki Sizif kotrlja, bar

po jednu stenu, koliko iznosi prosena teina jedne Atlasove misli o

svom traginom udesu?

48


49/72


50/72

IZUM ZA TREI MILENIJUM

Mislim da gigantima tekstilne industrije, kako domae, tako i strane,to pre treba predoiti nunost uvoenja jednog posebnog dodatka nasve modele pantalona, za plasman na nae trite. Re je naime, oneemu, to bi se slobodno moglo nazvati treim rukavom. On bi sepruao od stranjice navie, a na svom kraju, koji bi bio zaiven,mogao bi imati iak traku ili kakvo dugme da se njime moe zakaiti,za unutranju postavu jakne ili nekog drugog odevnog predmeta, na-menjenog gornjoj polovini tela. Ovaj novouvedeni modni detalj, ne bi

sluio samo za smetanje repa, koji je, velikoj veini nas, izrastao poduticajem silnih kafa, popijenih usled svakodnevnih naleta stresa, ve iza njegovo skrivanje.

ini mi se da je danas, svima, i vie nego jasno, da ovi novi kasapii pod rep kolju.

50


51/72

SUNOVRAT NA KRAJU MANDATA

Tek kada se ministarski kabinet uporedi sa poljskim WC-om, u punojmeri se moe videti kolika to nedaa zadesi ministra, kad mu se iz-makne fotelja!

51


52/72

FENOMENOLOGIJA DUHA

Aneo koji doivi krizu identiteta, obino iupa sebi srce, i dri gapred sobom, na svom dlanu, onako raskrvavljeno, u fazi odumiranja,sve dok, najzad, ne shvati da je, pre naleta sumnje, ipak bio pravianeo.

Onda mu se od tuge sparue krila, do te mere, da satrule i otpadnu.Nakon toga, on postaje - ovek.

52


53/72

53

ivela je sama. Jo od detinjstva. Sasvim sama. Mislila je da je ceosvet njen. Samo njen. A onda je porasla. Porunela. Nauila je da plaei da prezire lepotu. Jednog dana, popela se ak na liticu, i neeleivie da ivi, bacila se u provaliju.

O njoj se zna jo samo to da se zvala Vera, da je bila jako razma-ena i da je stanovala negde, u mom srcu.


54/72

METAMORFOZA

Niko od ljudi nije uspeo da objasni, zbog ega je to poelo da se

deava. Moda niko nikada nee ni uspeti.

Uglavnom, jedna vrana je iskopala oko oveku i celo selo se sjatilo

da nad njim jadikuje. Zatim su, psovke i teke rei, zamenili pukama

i motkama, i pobili sve vrane u ataru. Zgroen lepotom njihove pra-

vednosti, Bog ih je, sve do jednog, pretvorio u vrane i poslao ih da lu-

taju po okolnim atarima.

Niko od ljudi nije uspeo da objasni, zbog ega je to poelo da se

deava. Moda niko nikada nee ni uspeti.Vrane dolaze!

54


55/72

55

NEBULOZNA PROFESIJA

Besmisleno je biti delat dvorske lude. Umesto kazne, podari joj

bolji ivot.


56/72

LJUBAVNA ARITMETIKA

U gradskom zoolokom vrtu, vodila ljubav dva majmuna. Nakonest meseci, enka je poela da izvodi mlade, a muijak teoremu: Ludana kvadrat, plus, zbunjen na trei, jednako je da poizi.

56


57/72

57

C,

EST LA VIE

ivot je pun preokreta ree Sizif i ponovo pogura stenu navie.


58/72

SWEET DREAMS

Kako se spustio na kau, tako je zaspao i poeo da sanja, da se

spustio na kau, da je zaspao i poeo da sanja, da se spustio na kau,

da je zaspao i poeo da sanja, da se spustio na kau, da je zaspao i

poeo da ...

Jadniak.

Nije stigao da se probudi kada je, pod kou, poela da mu se zav-

lai, smrt.

58


59/72

59

NAGOVETAJ ARMAGEDONA

Kada neki ludak bude neto zamislio, i kada bude uspeo da pro-

nae nekog pametanog da to i uradi, a nae se tu, onako usput, jo i

neka budala, koja e sve to da vidi, znajte da je na pomolu smak sveta!


60/72

VAVILON

Nekada je to bio grad. Nekada je tu bila kula. Danas su, od njega os-

tali, samo ljudi.

60


61/72

61

... of VULTURES and TRUTH

U zabaenom kutku nepregledne pustare, skupilo se jato leinara

da obeduje ostatke neke, dobrano raspale mrcine. Po nainu, na koji

su prilazili plenu, moglo se zakljuiti, da su jedva ekali ovakvu priliku.

Bila je to telesina njihovog krvnog neprijatelja. Kada su zasitili svoje

krvoedene trbuhe, i svoje leprozne due ispunili obistinjenjem osvet-

nikih motiva, od potpuno izmasakriranog ogledala, ostao je samo

drveni ram.


62/72

BEBE U PELENAMA

Nakon to su ih roditelji ostavili same kod kue, dokone bebe, po-kuale su da razgovorom ubiju dosadu.

"Jeste li culi da je kvadlatni kolen iz dva ilacionalan bloj!" - ree prva."To nije nista novo," - dodade druga i nastavi "svaki velizni lazlomak

je ilacionalan bloj!""Da, ali ne zabolavite da se u veliznim lazlomcima, i kao blojilac, i

kao imenilac, javlaju celi blojevi, iako beskonacni ipak celi, a odnossvaka dva cela bloja je lacionalan bloj" - buntovniki dobaci trea.

Sobom se tada protegla tiina, a etvrta beba, koja je sve vremeutala, i koju su ostale izoptile iz akademskog podmlatka, smatrajuije glupom, zavrila je sa konstruisanjem svog portabl spaceshutl-a,sela u njega i odletela negde, u nepoznatom pravcu, bez namere dase skorije vrati.

Nije htela da gubi vreme sa teoretiarima.

62


63/72

63

Klement Tremor spavao je vrstim, ali jako nemirnim snom. estomu se deavalo da se izjutra probudi u potpuno asimetrinom polo-aju u odnosu na onaj u kome je zaspao. I ne samo to. Kada bi se izjutra probudio, imao je oseaj kao da je preko njega itavu noneprestano gazilo itavo krdo neke mnogo napredne slonovske gene-racije. Ovaj jako udan i nita manje neprijatan problem poeo je da gaprati otkako se pre nekih dvadesetak godina oenio tada jako prijatnomgospoicom Pleterfild. Toj injenici nije pridavao nekog veeg znaaja

sve dok se, pitaj boga kako, jedne noi nije naglo probudio taman u tre-nutku kada je iz irom otvorene utrobe njegove supruge izronilaogromna zmija i poela da se svija oko njega, steui ga pri tom kaoda po svaku cenu eli da mu smrska i poslednju kost u telu.


64/72


65/72

REALNA PERSPEKTIVA

Ivice objekata sekle su se negde u imaginarnoj beskonanosti. Po-

zicija presene take nije se mogla jasno sagledati. Posmatra je po-

eleo da povea ugao meu projekcijskim zracima. Poeo je da se

kree du ose, a zatim naglo stao u graninoj ravni odreenoj obiljem

nekolinearnih taaka. Traena ia odatle se videla kao na dlanu.

Nije se bacio za dabe.

65


66/72


67/72

Beleka

o autoru

Duan Bogdanovi, meu

brojnim prijateljima poznat kao

Dule Privid, roen je 21. jula

1982. godine u Kragujevcu,

kao prvo dete Radomira i Ne-

venke. Nakon osnovne kole,1997. godine upisuje Prvu kra-

gujevaku gimnaziju, koju za-

vrava 2001. godine. Tokom

kolovanja, Dule je pisao pes-

me i kratke prie koje su pre-

dstavljale njegov stav i utisak o svetu i drutvu u kome je iveo. Bio je

veiti buntovnik, predstavnik Skuptine gimnazijalaca tokom brojnih

prosvetarskih trajkova koji su ga zakaili tokom kolovanja. Iz tih bi-

taka je uvek izlazio kao pobednik. U zoru masovnih demonstracija pro-tiv Miloevia, u jesen 1999. godine, postaje lan pokreta Otpor,

kome je dao mnogo vie nego veina ljudi koja je inila taj pokret u

Kragujevcu, ali nakon 5. oktobra 2000. njegov entuzijazam se polako

gubi, da bi 2001. godine Dule razoarano napustio tu organizaciju.

Nakon srednje kole, upisuje filozofiju na Filolozofskom fakultetu u

Beogradu, ali posle godinu dana razoaran naputa te studije i prelazi

na Prirodno-matematiki fakultet u Kragujevcu, smer matematika i in-

formatika.

Dvehiljade{este godine, 8. jula, Duan je tragino okonao svojmladi ivot, dve nedelje pre svog 24-og roendana. Bio je jedna od

ikona svoje generacije i luonoa novih ideja i vrednosti.

Milo Arsenijevi

67


68/72


69/72


70/72

LOGIKI FETI 34

Najmudriji ovek na svetu 35

SIZIFOVA TEOREMA O BESMISLENOSTI PROGRESIJE 36EVOLUCIONI POMAK 37

Idiot poetnik 38

OPTIMISTIKI PANTEON 40

EX NIHILIO REDUCTIO AD ABSURDUM 41

ANATEMA PERFEKCIJE 42

NARCISOIDNA APROKSIMACIJA 43

PROBISVETSKA ODISEJA 44RE-DVE O KULTURI 45

EKAJUI DODOA 46

Ni sam, eto, ne znam 47

MITOLOKA MOZGALICA 48

VEITI GLAMUR INKVIZICIJE 49

IZUM ZA TREI MILENIJUM 50

SUNOVRAT NA KRAJU MANDATA 51

FENOMENOLOGIJA DUHA 52

ivela je sama 53

METAMORFOZA 54

NEBULOZNA PROFESIJA 55

LjUBAVNA ARITMETIKA 56

C,EST LA VIE 57

SWEET DREAMS 58

NAGOVETAJ ARMAGEDONA 59VAVILON 60

... of VULTURES and TRUTH 61

BEBE U PELENAMA 62

Klement Tremor 63

REALNA PERSPEKTIVA 64

Bele{ka o autoru 67


71/72


72/72

CIP ,

821.163.41

, , 1982 2006

Imaginarna granica limba / Demian Merso ;[ilustracije Slavko uri]. Kragujevac : Centar slobodarskih delatnosti,2009 (Kragujevac : Logo Plus). 67 str. :

Ilustr. ; 19 cm. (\Biblioteka Libertarium)

Demian Merso je pseudonim Duana Bogdanovia. Autorova slika. Tira 333. Str. 5 -9:Imaginarna granica smisla / ore Savi.

dusan bogdanovic - imaginarna granica limba

Documents