državna bezbednost

Bokisingl's Blog

SAČUVANO OD ZABORAVA

DRŽAVNA BEZBEDNOST

Arhivirani članci iz ove kategorije

21. novembar 2013.

Vremeplov izdajništva i državnih neprijatelja-Kakoprepoznati državnog neprijatelja?

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: Vremeplov |Ostavite komentar

Pažljivi čitalac tekstova „Vremeplov Državne bezbednosti“ i „Vremeplov vojne bezbednosti“verovatno je uočio da su u periodu od 1946. godine do 1955. godine i civilna i vojna bezbednosnastruktura imale istog vrhovnog nalogodavca pod nazivom OZN-a.

Kao što je navedeno teoretski delokrug rada OZN-e obuhvatao je obaveštajne poslove premainostranstvu i neoslobođenoj teritoriji, poslove kontraobaveštajne zaštite oslobođene teritorije ikontraobaveštajni rad u vojsci. OZN-a je bila organizaciono podeljena na 6 odseka: Prvi odsek –obaveštajni, Drugi odsek – kontraobaveštajna služba na oslobođenoj teritoriji, Treći odsek –kontraobaveštajna služba u vojsci, Četvrti odsek – za statistiku i tehniku, Peti odsek – za otkrivanje isuprotstavljanje delovanju stranih službi (od januara 1945.) i Šesti odsek – za kontraobaveštajnuzaštitu saobraćajnih objekata i ustanova u zemlji (od aprila 1945. godine). Marta 1946. godine, od I, II,V i VI odseka OZN-e, kao i delova IV odseka OZN-e (Radio-centar i grupa za šifru) formirana jeUprava državne bezbednosti (UDB-a).

UDB-a je bila striktno centralizovano organizovana i obuhvatala je: UDB-u uMUP-u FNRJ, organe UDB-e na nivou republičkih ministarstava iopunomoćstva UDB-e za srezove. Pripadnicima UDB-e su od jula 1952. godineuvedena civilna zvanja.

UDB-a je organizaciono bila podeljena na 8 odeljenja: 1. Obaveštajno odeljenje,2. Političko odeljenje (suzbijanje delatnosti unutrašnjeg neprijatelja), 3. Kontraobaveštajno odeljenje, 4.

DRŽAVNA BEZBEDNOST | Bokisingl's Blog http://bokisingl.wordpress.com/category/drzavna-bezb...

1 von 104 24.11.13 16:14

Žarko Korać: Ne, pod punom odgovornošću tvrdim da nikada na kolegijumu Vlade… Da li je on topokazao premijeru, to je sad njegova reč, premijera više na žalost nema da odgovori da li… Ali nikood nas, potpredsednika Vlade, i kolegijum Vlade, taj politički deo Vlade, ja nikad taj dokument nisamvideo. E sada, ja sam se iznenadio da je uopšte vođena takva istraga.

B92: Šta je otvoreno uredbom Vlade Srbije?

Zoran Stijović, dugogodišnji operativac RDB: Ništa.

B92: Kako ništa? Ljudi su išli gledaju svoje dosijee.

Zoran Stijović: Pa, pitajte ljude koji su gledali šta su videli i koliko to ima veze sa stvarnošću. To jejedna stvar koja… To je jedna uredba kojom je u stvari izmanipulisano tadašnje rukovodstvo države,izmanipulisano i u široj javnosti je pokušano da se predstavi kao otvaranje arhiva Službe bezbednosti,što nema nikakve veze.

Predstavnici nevladinog sektora zbog takve uredbe, koja zapravo ne otvara sve dosijee, pokrećeinicijativu pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti uredbe, čime praktično zahtevaju donošenjezakona. Ustavni sud na čelu sa Slobodanom Vučetićem međutim uredbu proglašava neustavnom tek2003. godine, ali zakon, iako ga je napisao i predložio nevladin sektor, nikada nije donet.

Bogoljub Milosavljević, profesor upravnog prava: Naišli smo na velike otpore od početka iz samihslužbi, ali moram reći, na izostanak podrške od ključnih političkih partija u DOS-u u tadašnjemtrenutku, 2001, 2002. godine. Njihov osnovni je cilj je da se dosijea ne otvore. Ona pokazuju jasno ko jeodgovoran za neke događaje loše iz prošlosti, ona neposredno optužuju neke ljude iz službi i nekenjihove saradnike koji nisu u službi, ali su recimo u redovima npr. poslanika, pravosuđa ili nekihdrugih društvenih institucija.

Biljana Kovačević-Vučo: Ono što je nas zanimalo u vezi otvaranja dosijea, učešća Službe u ubistvima,učešće Službe u ratnim zločinima, učešće Službe u Miloševićevoj politici, uloga Jovice Stanišića, svihtih aktivnih nosioca, moćnih ljudi, podrška u određenim momentima politici i na koji način, to je svebilo jako važno i naravno preko tih dosijea političkih, koji su uništeni ili izneti od strane RadetaMarkovića, bi se neke stvari detektovale. Ne sve, ali veliki deo stvari bi ipak omogućio da se vidiprotivzakonito delovanje te službe.

Zoran Mijatović, načelnik beogradskog centra RDB 1993-1998, zamenik načelnika RDB 2001: Da lije neko tražio da se otvore dosijei vojske Jugoslavije koje su vodili njihovi bezbednjaci? VojskaJugoslavije je isto tako kao i mi, po istom kriterijumu, vodila obrade i za unutrašnjeg neprijatelja i zaljude, kada je u pitanju suprotstavljanje obaveštajnim službama. I to je vodila obrade za oficire ipodoficire i građanska lica u Vojsci Jugoslavije. Isto tako je formirala dosijea, imala mnogo bogatijifond dosijea. To su fantastični dosijei. Molim Vas, kada bi svojevremeno neko dete nekog našeg,uslovno rečeno, da se ljudi ne uvrede, ja ih tako ne gledam, neprijatelja, deca išla u vojsku, iza njih biišao i podatak da je to dete tog i tog, koji se obrađuje po toj i toj liniji, pa je vojska preuzimala i da gaprati i da šalje izveštaje i sve ostalo… Molim Vas, to je istina.

Aleksandar Vasiljević, načelnik Vojne službe bezbednosti 1991-1992, zamenik načelnika1999-2001: Očekivati sada da u vojnoj službi postoje neki grdni dosijei, ja mislim da su tozablude.

B92: Ali ljudi iz DB-a kažu da je vojna služba radila isto što i oni, potpuno identično.

Aleksandar Vasiljević: Otkud oni znaju? Ja ne znam šta je radila vojna služba, otkud oni znaju štasmo mi radili? Ja lično sam za to da se ti dosijei otvore na način kako je to bilo otvarano u Resorudržavne bezbednosti.


17 von 104 24.11.13 16:14

B92: Pa, nije bilo ništa?

Aleksandar Vasiljević: Znači, ne može da ima nešto što ne postoji.

Svetko Kovač, načelnik Vojn- bezbednosne agencije: Mislim da se trebajuotvoriti dosijea i civilnih i vojnih službi bezbednosti. Ne mislim da će građaniSrbije bolje živeti ako službe otvore svoja dosijea, ali mislim da je to mnogoznačajnije za službe zato što se često neosnovano optužuju za zloupotrebe ukorišćenju tih dosijea, a mislim da je to dobar način skidanja hipotekeprošlosti.

Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije 2001-2004: Nijedna skoro zemlja nije otvorila svoje dosijee.Otvorila je istočna Nemačka, koja se smatrala okupiranom od strane Rusa. Slovaci su otkrili da im jebivši predsednik i šef Evangelističke crkve, vođa… Da su bili saradnici državne bezbednosti. Slovacisu velike šokove doživeli. Mislim da bi u našoj sredini mnogi ljudi doživeli teške šokove kad bi videliko su sve bili saradnici. Imate na vlasti ljude koji su saradnici nekih službi za koje je to nedvosmislenoutvrđeno. Recimo, u našoj zemlji se to ne pojavljuje kao neki problem. Ja mislim da u normalnimdemokratskim zemljama ti ljudi ne bi mogli da budu na mestima na kojima se nalaze.

B92: A na koje ljude mislite?

Žarko Korać: Ljudi, recimo, koji su bili do skora na vlasti itd. imaju vrlo jasne… Podaci o njimapostoje. Znači, otvaranje… Da, ne mogu više od toga. Ne znam, Brankice, mora da shvatite, kadpostanete član nečega, onda potpišete jednu obavezu i ta obaveza nije protiv moje savesti, ali ja nemogu javno da kažem: “Taj čovek radi ono što najviše interesuje Vaše gledaoce“ jer takvo društvo bibilo strašno. Prvo, to bi bila moja reč protiv njegove jer taj čovek bi rekao “to je laž”. Onda bih jazavršio na sudu, ja bih sigurno bio osuđen jer, da bih ja to dokazao, moralo bi da se otvori njegovdosije, a njegov dosije se neće otvoriti jer vam Vlada to neće dati, zato što u tom dosijeu ima svega isvačega.

Posle promene vlasti, formiranja Đinđićeve vlade, utvrđeno je ne samo da je uništena dokumentacijaDB-a, nego da je tada još uvek načelnik DB-a Radomir Marković u prelaznoj vladi disk sa dosijeimalidera opozicije izneo iz Službe. Tada je protiv Radomira Markovića, Nikole Ćurčića, Branka Crnog iMilana Radonjića podnet krivična prijava zbog odavanja službene tajne.

Zoran Mijatović, načelnik beogradskog centra RDB 1993-1998, zamenik načelnika RDB 2001: Natim disketama su se u stvari nalazili podaci za lidere opozicije. Sad se ponovo vraćamo na početaknašeg razgovora: s jedne strane uništiš dokumentaciju, a sa druge strane snimiš i to je, koliko se jasećam, na toj disketi bilo oko 8.000 stranica. Bogami, pozamašno. Mi te diskete nismo našli, oni surekli da to nisu izneli i da ne znaju gde je to. Mi smo podneli krivičnu prijavu za to odavanje državnetajne.

Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije 2001-2004: Znači, zabavljali su se u Koštuničinom kabinetučitajući naše dosijee. To je sigurno. Što se tiče tog narezanog diska, to je vrlo interesantno, to je otišlo ito je negde, negde. Tri diska su valjda narezana, među kojima i moj… Vrlo je čudan izbor. Znam da jetu i… Tu je i Koštunica, tu je i Đinđić, tu je i, mislim… Mislim, samo moram da se setim, mislim da jeovaj Sindikat Nezavisnost, ovaj Bane Čanak, mislim da je i Dragan Milovanović, koji je vodio sindikatonaj drugi… Neki čudan izbor ljudi koji su oni doneli. Eto, to je primer neprofesionalnosti te službe,ali vrlo interesantno pitanje kome su to odneli i zašto su to odneli.

Zoran Mijatović, načelnik beogradskog centra RDB 1993-1998, zamenik načelnika RDB 2001: Tamopiše sve…

B92: Ako je tačno da je to odneto npr. u kabinet kod Koštunice tada…


18 von 104 24.11.13 16:14

Zoran Mijatović: Ne znamo to. Vidite ovako…

B92: Dobro, neka bude kod Pere Mikića je odneto i to sad ima neko…

Zoran Mijatović: Vidite, može da bude, ako je to dato nekome, može da se zloupotrebi. Može. Ali akose zloupotrebi, zna se i ko je odgovoran, onaj ko je sad oslobođen.

Optužnica za iznošenje diska sa dosijeima bila je za ovih sedam godina jedina optužnica koja se bavilazloupotrebama u Službi državne bezbednosti. Ceo postupak je međutim bio proglašen službenomtajnom i zatvoren za javnost. Optuženi Radomir Marković, Branko Crni i Milan Radonjić nedavno supresudom Okružnog suda oslobođeni. Oni su prvo bili osuđeni, pa je onda Vrhovni sud vratiopredmet na ponovno suđenje, posle čega je Okružni sud doneo oslobađajuću presudu. Ta vest nijeprošla zapaženo u medijima. Postupkom je bio obuhvaćen i Nikola Ćurčić, ali je postupak obustavljenkada je preminuo u novembru 2006. godine. Pošto je njegov predmet posle smrti bio arhiviran, ekipaemisije “Insajder“ tražila je od republičkog tužioca Slobodana Radovanovića uvid u predmet, alitakav zahtev nije odobren i pored toga što je to u interesu javnosti.

Zahtev Insajdera: “Smatramo da nakon obustave postupka protiv Ćurčića ne postoji opasnost dauvidom u predmet ugrozimo postupak. Takođe se nadamo da ćete nam izaći u susret, pošto građaniSrbije imaju pravo da znaju o kakvim optužbama se radilo, a s obzirom da se radi o ozbiljnimprekršajima, zbog kojih su posledice mogle da trpe mnogi. Smatramo da je za građane bitno da znajukoliko su institucije države uradile ne bi li se zloupotrebe otkrile, a krivci kaznili.”

Ovaj zahtev je odbijen jer, kako nam je objašnjeno u republičkom tužilaštvu, predmet je još uvek vrloživ. Činjenica je međutim da to praktično znači da je predmet, i posle presude u kojoj postoje podaci ozloupotrebama unutar Službe, ostao državna tajna. Stijović kaže da je začuđujuće kako se, i poredsvih dokaza o iznošenju dosijea, radnici DB-a oslobođeni optužbe. On međutim naglašava da se utom procesu kao svedok pojavio Miloš Teodorović, sada penzionisani radnik BIA, i stao u odbranuoptuženih.

Zoran Stijović, dugogodišnji operativac RDB: Svedočio je čovek koji je organizovao uništavanjedokumentacije, svedočio na tom suđenju da uništavanje dokumentacije nije bilo. Sud je poverovaoočito njemu, a ova informacija i ovo što sam ja radio, što su radili mnogi ljudi o otkrivanjuzloupotreba i kriminalu, stoje u nečijim fijokama i niko se niti bavi time, a ljudi koji niti o tomerazmišlja da to na sudu negde procesuira ili proveri i kaže da li je to istina ili nije istina.

Sudija Okružnog suda, koja je donela oslobađajuću presudu za radnike DB-a, Milena Rašić u kratkomobrazloženju rekla da je sud našao da nije dokazano izvršenje tog krivičnog dela. Prema njenimrečima, zakon izričito predviđa postojanje štetne posledice po državu ili mogućnost njenognastupanja, što u konkretnom slučaju, kako je rekla, nije moglo da se dogodi. Ona je navela i daSlužba državne bezbednosti jeste stavila oznaku državne tajne na konkretna dokumenta koja je sudpročitao i utvrdio da se radi o odlukama o obradi ličnosti, koje su 90-ih i te 2000. godine bile uopozicionim partijama i Otporu i odlukama iz oktobra 2000. godine o prestanku obrade tih ljudi.

Pošto su ove partije na izborima 24. septembra osvojile vlast, da su podaci sa diskova i bili učinjenidostupnima, to ne bi moglo da ima posledice po politički aspekt države. Sudija Milena Rašić smatrada Tužilaštvo nije dokazalo u čemu bi se sastojale štetne posledice po Srbiju da su skenirani podaciučinjeni dostupnim. Tako, i pored toga što je dokazano da su dosijei izneti, nije dokazano kod koga senalaze.

B92: Hipotetički, koliku moć bi danas imao neko ko ima te dosijee?

Bogoljub Milosavljević, profesor upravnog prava: Vrlo veliku. Vrlo veliku, pogotovo što sepretpostavlja da je taj poslednji, taj period od poslednjih nekoliko godina Miloševićeve vladavine,


19 von 104 24.11.13 16:14

recimo, poslednje godine Jovice Stanišića i onih koji su došli posle njega, Radomir Marković, da je utom periodu bilo dosta aktivnosti službi bezbednosti na političkoj sceni Srbije i pretpostavlja se da su ipolitičke stranke, od kojih su neke danas, da kažemo, vrlo aktivne na sceni Srbije, pa i u parlamentu,da su bile na neki način involvirane, u vezi sa Službom bezbednosti, još prostije rečeno, da je Službabezbednosti neke od tih stranaka pomagala.

Zoran Mijatović, koji je posle formiranja Đinđićeve vlade postao zamenik načelnika DB-a, prethodnoje od ’93. do ’98. godine bio jedan od najbližih saradnika tadašnjeg načelnika Jovice Stanišića.

Miloš Vasić, novinar nedeljnika Vreme: Ali je činjenica bila da je procenjeno u tom jednom trenutku2001. godine da je ta kombinacija Mijatović, stari lisac koji sve zna, što je strašno važno u takvimposlovima, i Goran Petrović, kao čovek neokaljane i potpuno čiste prošlosti, pri tom veoma sposoban,da su dobra kombinacija da vode Službu i to se pokazalo boga mi u prvih nekoliko meseci, praktičnosve do kraja njihovog mandata, da su oni dobra kombinacija za tu stvar.

Sve do 2000. Služba se najviše bavila liderima opozicije. Kasnije su međutim ti isti ljudi o kojima jenpr. Mijatović iz prethodnih obrada znao sve postali njemu i ljudima iz Službe vlast.

Zoran Mijatović, načelnik beogradskog centra RDB 1993-1998, zamenik načelnika RDB 2001: Onisu možda mislili da ja o njima sve znam. Ja sam o njima znao eto tako, deklarativno. Možda sam znaonajviše o Vuku, zato što je kod njega bila i ta operativna tehnika. Možda je ili Batić ili Koštunica ili biloko od tih ljudi – ja sad ne mogu da se setim koji su to ljudi čija su imena iz predmeta bila na toj disketi,ne mogu da se setim tačno koji – možda su mislili: eto, taj Mijatović možda zna i šta smo jeli i šta smodoručkovali i da li ovo, da li ono. Ja nikad te ljude tako nisam gledao. Nisam gledao ni VukaDraškovića tako. To je za mene bio čovek i igrom slučaja smo se našli on na jednoj, mi, Služba nadrugoj strani, ali nikad nisam sebi dopuštao da na bilo koji način, i kad sam se vratio i kad sam bio uSlužbi, da na bilo koji način manipulišem sa tim dokumentom u javnosti.

Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije 2001-2004: Jedanputa sam nekome od tih ljudi nešto rekaoo sebi i onda je on meni rekao: jao, profesore, nemojte o tome. To je eto tako vreme bilo. Pričao samkako mi je jedan konobar rekao, kad sam jednom sedeo sa Rasimom Ljajićem i nekom Šveđankom,kako je konobar se valjda uplašio posle 5. oktobra, kaže: “Pre nego što ste vi došli, iz Državnebezbednosti bili i stavili u slanik… Ima jedan slanik, oni donesu gde je mikrofon, pa onda oni stave tona sto, tako se to uvek radi i onda vas prisluškuju“. I sad njega valjda… Uplašio se on i onda on kaže:“Stavi ti slanik”, a ja se setih tog detalja… Nas troje smo poručili mineralne vode, Rasim, ja i taŠveđanka, bio je neki neprijatan sastanak, Rasim me molio da prevodim tu nešto kao prijatelj i nijezbog nas troje, nego neke četvrte osobe… Neprijatan razgovor o nekome je bio, nismo mi ništa bili… Ionda on stavi slanik, ja se sećam, bilo je u Mažestiku, ja pomislim: “Što stavlja slanik? Ovaj čoveklud”, popodne sedimo, a onda rekoh: “Valjda namešta sto sutra za doručak jer to se tako radi”. I ondaon meni: “Ha, ha, profesore, znate, onda kad ste sedeli sa onim iz DOS-a, onaj što je musliman, jakažem – Rasim, kaže, Rasim, pa bila jedna gospođa, kao… Da, da, da, e, ja se setio sastanka – kaže:“Pa, ja sam u taj slanik, Državna bezbednost me molila da stavim tu na sto, oni su… To se bežičnosnima, to se tako radi”. I onda to pričam onome: Pa, kakva ste vi služba?! Sa mnom ste se bavili. “Pa,jao, nemojte, profesore, morali smo.”

Neposredno pre formiranja vlade Zorana Đinđića tadašnji rukovodioci DB-a na čelu sa RadomiromMarkovićem su, pored uništavanja dokumentacije, iznošenja diska sa dosijeima, izneli i prepraviliknjigu saradničke mreže, koja je, kako se to kaže u Službi, “zenica oka Službe“, odnosno najvažnijastvar.

Zoran Stijović, dugogodišnji operativac RDB: Da bih vam objasnio slikovito šta to znači, to je,registar saradničke mreže je knjiga u kojoj se, koji kao neki nazovi delovodnik, u kojoj su se vodiliregistri lica koja su organizovano, sistematski, tajno radila za Službu državne bezbednosti. To je jednaknjiga koja se vodi od ’45. na ovamo i kada se ta knjiga popuni, nastavlja se druga knjiga na tom


20 von 104 24.11.13 16:14

dokumentu i taj dokumenat se drži u sefu načelnika Centra. Znači, to je najpoverljiviji dokumenat nesamo u Službi državne bezbednosti Srbije, nego u svim dokumentima. Ljudi koji rade tajno za Službubezbednosti. Znači, sklonjeni su, prepravljeni, napravljeni novi registri. To se desilo 3. novembra 2001.godine, videlo se da su ti registri prepravljani, video se jedan isti rukopis. Znači, isti čovek je to radio,isto… Znači, jedan grafolog bi to vrlo lako ustanovio i po mastilu i po svemu i, znači, otvorena jesumnja da se mnogi saradnički dosijei i mnoga lica, dokumenti o mnogim licima koja su radila zaSlužbu, nalaze u nezakonitim rukama.

To znači da je posle 5. oktobra iz Službe sklonjen spisak onih koji su bili saradnici Službe, a međukojima su danas i novinari, analitičari, političari, eksperti, predstavnici sindikata, crkve i pravosuđa.Taj pravi registar se nalazi kod nekoga. Nije utvrđeno kod koga, čime taj neko danas može damanipuliše i ucenjuje. Onaj ko danas ima taj pravi saradnički spisak jednostavno na papiru ima sve:ko je šta radio, ko je šta bio, i tako, u zavisnosti od toga kod koga se nalazi saradnička mreža, npr.razni političari iz prošlosti i ljudi iz Službe ili npr. tajkuni, mogu da ucenjuju sve te saradnike i dajednostavno dobiju sve što zatraže, od političkih funkcija do raznih monopola. Stijović tvrdi da vrlolako može da se utvrdi kod koga se to nalazi.

Zoran Stijović: To je samo volja da se jedno pitanje, koje je od velikog značaja, ponavljam, od velikogznačaja za bezbednost, nacionalnu bezbednost ove države… Da ne bi dalje išao, šta mislite da se tajregistar saradničke mreže nalazi u nekoj političkoj partiji? Ili da se taj registar saradničke mreže nalaziu nekoj stranoj obaveštajnoj službi?

Služba bezbednosti i vojna služba saradnike regrutuje na različite načine.

Zoran Mijatović, načelnik beogradskog centra RDB 1993-1998, zamenik načelnika RDB 2001: Akokažem, a istina je da je Služba do ’90. godine bila ideološka služba, onda moramo priznati da je velikibroj saradnika bio i angažovan na toj ideološkoj, patriotskoj osnovi. Jedan deo saradnika se angažovaoi na tzv. kompromitujućem materijalu, znači, to je materijal koji bi se u odnosu na neko lice mogaoupotrebiti, a da to lice ima neke negativne posledice. Angažovati saradnika znači jedan komplikovanposao, osnovi su različiti. Znači, bilo je patriotizma i ucene, a bogami, bilo je i novca.

Vlada Nikolić, operativac RDB 1982-1999, savetnik načelnika RDB 2001: Ima mnogo ljudi koji suregistrovani kao saradnici, a to i ne znaju. Znate, to je prosto… U praksi se to vrlo često događalo.

B92: Pa, kako?

Vlada Nikolić: Tako što sam ja operativni radnik u tajnoj službi, Vas poznajem kao svoju drugaricu iznekog ranijeg života, viđamo se, pijemo kafu i družimo se, a ja Vas registrujem kao saradnika.Razumete? Vi nemate pojma da ste saradnik, a ja Vas u Službi vodim da ste moj saradnik.

B92: Da, ali kako to sme da se radi? Je l’ to dozvoljeno?

Vlada Nikolić: Dozvoljeno, to je… Kako bi… Jeste dozvoljeno u smislu…

B92: Pa, ne, ali zar nije… Zar taj saradnik ne mora Vama da daje neke informacije da bi bio saradnik?

Vlada Nikolić: Daje, Vi dajete informacije tako što sa mnom neformalno ćaskate, a ja onda tozloupotrebim, pa to pretočim u saradnički izveštaj.

Vojna služba ima saradnike i među civilima, iako bi delokrug njenog rada trebalo da bude samoVojska. Civili su postajali saradnici vojne službe još u vreme JNA.

Aleksandar Vasiljević, načelnik Vojne službe bezbednosti 1991-1992, zamenik načelnika 1999-2001:Angažovani su vojnici saradnici i to prilično veliki broj, da ne kažem u četi, da je ovaj saradnik gde jeskladište ratnih rezervi, da postoji saradnik itd. Kada su ti mladići završili odsluženje vojnog roka, a


21 von 104 24.11.13 16:14

bili su angažovani za saradnju sa vojnom službom, oni koji su izrazili želju da bi nastavili kontakte savojnom službom, zadržavani su u evidenciji kao saradnici organa bezbednosti.

B92: Dobro, ali ti vojnici su npr. kasnije postali profesori, privrednici… Je l’ oni tada ostaju saradnicivojne službe?

Aleksandar Vasiljević: Apsolutno. Oni ostaju u najvećoj meri kao, uslovno da kažem, konzerviranisaradnici, konzervirani za ono stanje vanrednih prilika ili ratno stanje. Ali smo imali dosta slučajevagde su vojnici koji su bili saradnici u JNA ne zadržavaju na vojnoj evidenciji isključivo nego se, uznjegovu saglasnost, predaju na kontakt Službi državne bezbednosti Republike ili pokrajine u kojojžive.

Pošto je dokumentacija uništena, predstavnici Službe na čijem je čelu Radomir Marković nalazenačina kako da novoj vlasti pokažu da su važni i da se bez njih ne može. Tako je već početkomnovembra 2000. godine gotovo istovremeno u svim zatvorima u Srbiji izbila pobuna. Do danas nikonije utvrdio da li organizacija pobune pokrenuta iz tadašnjeg vrha DB-a. Radomir Marković, udruštvu sa aktivistima organizacije za ljudska prava, tada je bila obilazio zatvore i imao ključnu uloguu smirivanju osuđenika.

Zoran Stijović, dugogodišnji operativac RDB: Činjenica je da se vrlo lako prešlo i preko te pobune najugu, znači, u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, koja je izbila tokom novembra 2000. godine, da se lakoprešlo preko zatvora, pobune u zatvorima, da se lako prešlo preko priče o uništavanju dokumentacijei mnogim pričama koje su se desile i da se sve nekako to, “pusti, idemo dalje, šta je bilo, bilo je, idemdalje”. Međutim, ne možete vi sa piromanima koji su palili požare da gasite te požare. Ne mogupiromani da vam budu vatrogasci.

Druga velika kriza posle pobune po zatvorima u vreme prelazne vlade bila je oružana pobuna na juguSrbije, koja je takođe izbila u novembru 2000. godine. I tu je Radomir Marković odigrao ključnu ulogu,obilazeći front u društvu sa Legijom i predstavnicima DOS-a. Na taj način pokazali su da, osim Legijei Markovića, niko drugi ne može ni da smiri pobunu na jugu Srbije, ali isto tako je ostalo neispitanoveć osam godina kako je do pobune uopšte došlo i kakva je uloga DB-a u tome.

Zoran Stijović: Suština, vezana za taj novembar 2000. godine, kada je ubijeno nekoliko policajaca, akasnije i masakrirano, je u tome da se ne zna ko je i kako doneo naredbu da se policija povuče sa tihgraničnih punktova koje je imala prema Kosovu i Metohiji i da se nakon ubistva tih, ja mislim, četiripolicajca i nakon tog njihovog masakriranja teroristi iz te tzv. oslobodilačke vojske Preševa, Buanovcai Medveđe spuste u Veliki Trnovac i tu naprave jezgro ponovo otpora vlastima u Srbiji. Znači, to jerovita situacija, to je odmah nakon promena, nakon 5. oktobra, neko je na radio stanici, putemmotorole, doneo naredbu da se policija povuče. I policija se sa linije…

B92: A kako se ne zna ko je mogao da donese naredbu?

Zoran Stijović: Vrlo lako bi to moglo da se ustanovi. Ja moram da Vas podsetim da je takav slučaj bio iu Račku. Teroristi su sišli u Trnovac, napravili bazu, policija se povukla u autobuse i napustila topodručje. To budi sumnju u dobre namere svega toga i da li je to baš urađeno, da li je to bio strah,neprofesionalizam ili je to bila nečija namera.

Stijović kaže da je Služba bezbednosti imala svoju ulogu u pobunama. On otkriva kako je ustanovionameru Službe DB-a da tada budućem premijeru Zoranu Đinđiću nameste veoma kompromitujućusituaciju 31. decembra 2000. godine.

Zoran Stijović, dugogodišnji operativac RDB: Tog dana je tadašnji, pokojni, danas pokojni premijerZoran Đinđić, tada kandidat za premijera, trebao da dođe u Bujanovac, da vidi, da razgovara sa timlokalnim stanovništvom. Paralelno sa njegovim dolaskom, albanski ekstremisti su, u dogovoru sa


22 von 104 24.11.13 16:14

strukturama, sa Srbima, na žalost, za neverovati, hteli da organizuju podizanje albanske zastave uVelikom Trnovcu. Istovremeno, kada se pokojni Đinđić pojavi u Bujanovcu da istaknu albanskuzastavu na školi, kako bi ga prikazali kao oslobodioci Albanaca i kao nekog ko kohabitira saalbanskim ekstremistima i to je…

B92: Čekajte, je l’ to bilo u dogovoru sa predstavnicima Službe državne bezbednosti srpske ili sa…

Zoran Stijović: Predstavnici srpske Službe bezbednosti iz lokalnog detašmana našeg u Bujanovcu suobstruisali i prikrili saznanja o tom događaju. Ja sam otišao u Bujanovac, to raspravio tamo pouobičajenom sistemu informisanja, obavestio rukovodstvo službe i šire, znači, i te strukture, i pokojnipremijer, tada kandidat za premijera, je bio upoznat sa čitavom idejom i planom.

Dvadeset dana kasnije Zoran Đinđić postao je premijer nove vlade Srbije. Prva odluka koju je donelaVlada bila je smena dotadašnjeg šefa DB-a Radomira Markovića. Nedugo zatim Marković je iuhapšen. U zatvoru se nalazi i danas. Novo rukovodstvo DB-a, Goran Petrović i zamenik ZoranMijatović, počinju da istražuju zloupotrebe Službe u prethodnom režimu. Za ispitivanje RadomiraMarkovića u zatvoru bio je zadužen Zoran Stijović, koji je tada pomoćnik načelnika beogradskogcenta DB-a. Stijović je tokom ispitivanja Markovića bio odgovoran direktno Mijatoviću, a za“Insajder“ otkriva koliko su bile značajne izjave Radomira Markovića, koje, iz nekog razloga, nikadado danas nisu iskorišćene za pokretanje mnogih krivičnih postupaka.

Zoran Stijović, dugogodišnji operativac RDB: U skladu sa propisima, ja sam sastavljao informaciju idostavio nadležnom, višem starešini ili rukovodiocu. Radomir Marković… Ti razgovori su trajalinekoliko meseci i mislim da su, da je to što je Radomir Marković tada ispričao od velikog značaja zazemlju i mislim da bi isto, možda ne u toj meri kao uništavanje dokumentacije, ali u dobroj meri,objasnilo mnoga dešavanja na prostoru Srbije i šire u proteklom periodu.

Ispitivanje Radomira Markovića vođeno je od aprila do juna 2001. godine, u strogoj tajnosti, uposebnoj prostoriji CZ-a. Marković je otkrio i dosta informacija o Službi, naročito iz vremena kada jena čelu bio Jovica Stanišić. Objašnjavajući način na koji je Služba organizovala ubistva i sprečavalaistrage, o Radovanu Stojčiću Badži, Željku Ražnatoviću Arkanu, Marku Miloševiću, o hladnjačama,masovnim grobnicama i etničkom čišćenju na Kosovu, o velikim proneverama u MUP-u putem lažnihplatnih spiskova, objasnio je kako je Milošević tokom sankcija organizovao državni šverc i kako jepodelio sektore, kome je dao da radi naftu, a kome cigarete, koji su funkcioneri MUP-a i DB-a u vremehiperinflacije dobili milionske kredite od Komercijalne banke koji nikada nisu vraćeni, ko je i kakonosio džakove para na Kipar i kako je zbog toga ubijen Žika Petrović, direktor JAT-a. Objasnio je iporeklo 600 kilograma heroina, koji su pronađeni 5. oktobra u sefu DB-a Komercijalne banke.

Zoran Stijović: On je bio spreman da za mnogi deo tih događaja bude i svedok na sudu i to je tih 15izjava. Znači, te dve izjave su samo izašle u javnost, trinaest ostalih nema.

B92: A šta ima u tim izjavama? O čemu je sve pričao?

Zoran Stijović: Pa, evo, pogledajte šta ima u ove dve koje su se pojavile, pa ćete videti, pa možetesamo zamisliti šta ima onda u ovim ostalim.

Od tada do danas javnost je saznala samo za dve izjave Radomira Markovića: jedna o uklanjanjuleševa Albanaca sa Kosova dospela je u Hag, a druga o Miloševićevim naredbama protiv tadašnjeopozicije, pa sve do priče o dva miliona maraka koje je Uroš Šuvaković, preko Dragana Karića, poslaoMarku Miloševiću u Moskvu, a objavio je u svojoj knjizi Dušan Mihajlović. U „Povleniskim maglama ividicima“ bivši ministar policije tvrdi da je Marković bio kapitalan svedok-insajder. Kao čovek iznutramogao je da nam detaljno objasni sve što smo naslućivali i skicirali kao neku kriminalnu piramidu,sastavljenu od politike i podzemlja. “Do mojih ušiju dolazili su izveštaji da Marković sarađuje dajućidragocene informacije, koje su bacale novo svetlo na Miloševićev period vladavine”, napisao je Dušan


23 von 104 24.11.13 16:14

Mihajlović.

Zoran Mijatović, načelnik beogradskog centra RDB 1993-1998, zamenik načelnika RDB 2001: Jasam sa njime u zatvoru obavio jedan razgovor, koji je trajao negde oko sedam sati, uz njegovudozvolu snimio na magnetofon i to skinuo i onda podcrtao Stijoviću elemente budućeg informativnograzgovora koje on treba da radi sa njim. E, onda je Stijović krenuo, što je tačno, verovatno Vam je torekao, napravio je, po mojoj proceni, ja ne mogu da se setim broja, možda petnaest izjava po ZKP-u.Ali nemojte sad da mislite, kad neko uzme izjavu po ZKP-u od nekoga, pa to vredi. Po pravilima, sveto što je on pisao, moralo je da ide u analitički tim, koji je bio formiran za vođenje tih akcija. To tamomora da bude. Teško ja mogu Vama da kažem, koji sam otišao posle devet meseci od toga, gde se kojipapir nalazi. Znači, u jednoj od te tri akcije se moraju nalaziti ti papiri. Stijović mora da zna, nije ihodneo kući, ja mu to verujem.

B92: Stijović je dao Vama i Goranu Petroviću.

Zoran Mijatović: Pa, da upoznamo i to što Stijović uradi i to pustite u analitički tim.

B92: Znači, izgubilo se negde u analitičkom timu?

Zoran Mijatović: Pa, ne može da se izgubi. Ja tvrdim da se nije izgubilo.

B92: Pa, da, ali kako onda nije iskorišćeno za neki postupak?

Zoran Mijatović: Ako Vi mene sad, kada bi mene ovaj načelnik sada, čovek koji vodi BIA rekao:“Mijatoviću, dođi da nađemo”, ja bih našao gde je. Pa, ne može da nema.

B92: A je l’ to važno, tih petnaest izjava, da li su važne?

Zoran Mijatović: Pa, ne mogu ja da presudim koliko je svaka vredela.

B92: Dobro, a je l’ ste čitali?

Zoran Mijatović: Vredela je ova za Hag zato što je ona govorila o asanaciji terena.

B92: Ali sve su takve.

Zoran Mijatović: Nisu sve takve. Nisu sve takve.

B92: Znači, čovek koji je razgovarao sa njim kaže…

Zoran Mijatović: On je razgovarao s njim i Stijović je mnogo dobar čovek, jedan vredan čovek, alipreuzeo je na sebe da premerava vrednost onoga što je radio. Nije bio jedini čovek koji je to radio.Evo, čak se ja ne usuđujem.

B92: Da li Vi mislite da treba izvući negde iz analitike te izjave i uraditi nešto po tom pitanju ili to višenije važno?

Zoran Mijatović: Po tom pitanju nema šta da se radi. Rade Marković je presuđen za ono što sedogodilo.

B92: Ali je otkrio mnoge stvari.

Zoran Mijatović: Ništa nije Rade Marković tamo posebno otkrio, to su neke… Ja ne znam šta jeStijović rekao. Kažem, ja opet njega uvažavam.

B92: Sve je to i snimljeno?


24 von 104 24.11.13 16:14

Zoran Stijović: Sve je snimano.

B92: A kod koga se to nalazi? To ste Vi dostavili – kome?

Zoran Stijović: Službi bezbednosti, državne bezbednosti. To znači u hijerarhiji, znači, iznad mene uSlužbi… Ja sam bio pomoćnik načelnika DB-a Beograda, Centra državne bezbednosti Beograd, u tomperiodu i za mene po hijerarhiji je bio u operativnom smislu zamenik načelnika Centra, načelnikCentra i gore zamenik načelnika Službe i načelnik Službe. Znači, ta struktura treba da odgovori gde senalaze ti materijali i dokumenta i sve ostalo.

B92: Je l’ to bilo dovoljno za pokretanje raznih istraga?

Zoran Stijović: Apsolutno. Apsolutno.

Kada su Petrović, Mijatović i Mihajlović početkom juna 2001. godine izveli iz zatvora RadomiraMarkovića na tajnu večeru, on je posle toga prestao da priča. Markovićeva odbrana je tokom suđenjaza Ibarsku magistralu i ubistvo Stambolića tvrdila da je tada Markoviću učinjena nečasna ponuda daza sve nateže zločine lažno okrivi Miloševića i još dvoje, troje ljudi, a da se ostali sačuvaju. Mihajlović,Petrović i Mijatović svedočili su da su tokom večere nije ni pričalo ništa važno.

Zoran Mijatović, načelnik beogradskog centra RDB 1993-1998, zamenik načelnika RDB 2001: Sadću da Vam objasnim. Znači, ja sam uzeo nalog, došao sam po Radeta, izveo ga iz zatvora, stavio u mojdžip, gde su bili vozač i dva pratioca i niko živi. Znači, ja sam čoveka doterao bez ikakvog problemagore na Institut bezbednosti. Rade i ja smo ćakulali, nije to bila večera… Taman posla, pa mi ga nismozvali na večeru, nego na razgovor. Razgovor je trajao ne znam koliko, nije ni bitno više.

B92: A što nije razgovor obavljen u zatvoru?

Zoran Mijatović: Pa, ministar neće da ide u zatvor. Ja sam išao u zatvor da obavljam razgovor ceoživot, ali smo uradili po zakonskoj proceduri. Istina, možda sam ga malo kasnije vratio, ponudili smoRadetu večeru, kada smo, ministar je otišao, “Hoćeš na večeru?” Kaže: “Gde da večeram?” Niječoveku bilo do večere.

B92: Pa, je l’ rekao bar nešto?

Zoran Mijatović: Nisam se bavio večerom nego centralinim pitanjem šta je pričano, a ne šta se jelo.

B92: Pa, je l’ rekao nešto važno?

Zoran Mijatović: Ma, nije ništa. Pa, šta da kaže važno?

Svih petnaest Markovićevih potpisanih izjava, plus tri službene beleške, sačinjene na osnovu njegovihneformalnih ispovesti, sve potkrepljeno tonskim zapisima, uredno je predato tadašnjem vrhu Službe.Nije poznato šta se dogodilo sa tim iskazima Markovića i zašto nikad do danas nisu pokrenutikrivični postupci.

Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije 2001-2004: Očigledno je uložen vrlo veliki napor da se tosve to mnogo ne talasa zato što je… Niti je bilo spremnosti da se ta služba menja kompletno niti steimali kime da ih menjate, a da stvar bude još gora, smenjeni su samo neki od tih ljudi koji su bili navrhu te službe i ta služba je, po svom tom maniru da služi svakog gospodara, samo promenila, takoda kažem, počela da služi drugog gospodara.

Zoran Stijović, dugogodišnji operativac RDB: Čitava priča je pokušana na tom nivou da se zatvori isvi postupci su i tako vođeni i vode se i imaju mnogi interesa i mnogi su imali interesa u tim pričama inakon 5. oktobra i danas da se te priče tako zatvore. Mislim da je ključ priče uništavanje


25 von 104 24.11.13 16:14

dokumentacije, otvaranje dosijea, registra saradničke mreže, jer će to pokazati svu težinu togproblema, svu dubinu te septičke jame i to će omogućiti i zdrave osnove da se krene u pravljenje jedneozbiljne, respektivne službe bezbednosti, koja treba ovoj državi Srbiji.

Zoran Đinđić je, zahvaljujući mehanizmu koji je u vreme Miloševića uspostavljen između političara,Službe i novinara do 2000. godine, bio proglašen za izdajnika i stranog plaćenika. Posle promenapostao je zahvaljujući istom mehanizmu kriminalac. Od 2000. godine u Srbiji se masovno osnivajutabloidi, koji u vreme Miloševića nisu postojali, osim onih koji su se bavili estradom. Logično je biloda iza takvih novina stoje razni pripadnici civilnih i vojnih službi. Služba je, kao što ste čuli, imala usaradničkoj mreži i novinare koji su služili za kreiranje raznih afera. 2001. godine Vojislav Šešeljtvrdnju da je Đinđić kriminalac iznosi upravo preko novoosnovanih tabloida.

U optužbama koje iznosi Šešelj se tada poziva na “Laufera“, a to je bila Služba bezbednosti. Tako je iposle promena, uz pomoć Službe, političara i medija, u javnosti stvorena atmosfera da je glavnikriminalac u Srbiji bio Zoran Đinđić. Koliko je ta kampanja bila jaka najbolje pokazuje činjenica da idanas postoje oni koji veruju da je premijer Srbije ubijen zato što je bio kriminalac.

Izvor: B92

Lomača za državnu tajnu

piše Dejan AnastasijevićKako je grupa visokih funkcionera Resora državne bezbednosti organizovalamasovno uništavanje kompromitujuće dokumentacije i za to posle bila nagrađena

U subotu 7. oktobra 2000, dok je Srbija mamurala nakon obaranja SlobodanaMiloševića, u zgradi Instituta bezbednosti na Banjici okupila se važna grupa ljudi. Sastanak je sazvaoNikola Ćurčić, zamenik načelnika RDB-a Radomira Markovića, a pozvani su bili načelnik Trećeuprave (unutrašnji neprijatelji) Milan Đurović, načelnik Pete uprave (analitika) Miloš Teodorović,pomoćnik načelnika za kontraobaveštajni rad Branko Crni i načelnici centara DB-a iz cele Srbije:Novog Sada, Subotice, Niša, Zaječara, Valjeva, Užica i Kragujevca (načelnici iz Vranja i Leskovca došlisu dan kasnije). Tema sastanka bila je zapovest Radomira Markovića, izdata prethodnog dana (depešabr. 3210) o tome da je “neophodno izvršiti selektivni uvid u dokumentaciju” Miloševićeve tajnepolicije, a zatim “nepotrebno uništiti shodno pravilima”. Markovićeva depeša predstavljala je, ustvari, eufemizam za uništavanje dokaza o brojnim zloupotrebama i zločinima Službe tokom dvegodine njegovog rukovođenja; sastanak je bio zakazan da bi se načelnicima to usmeno objasnilo.Radomir Marković, koji je još od septembarskih izbora intenzivno radio na pripremama zauništavanje dokumentacije nije se lično pojavio, ali je šefovima centara DB-a depešu pojasnio BrankoCrni, tonom koji su učesnici sastanka kasnije opisali kao “preteći i nadmen”. Posle kratke raspravevećina prisutnih se složila da kompromitujuće materijale treba uništiti; Đurović je ponosno izjavio daje u Trećoj upravi, koja se formalno bavila (i još se bavi) “srpskim ekstremizmom”, a u stvari ješpijunirala opoziciju, novinare, Otpor i ostale “unutrašnje neprijatelje”, deo dokumentacije većuništen i da bi isto to trebalo učiniti i u centrima. To je izazvalo opasku šefa smederevskog centra da jeĐurović nekorektan jer “pre svega štiti sebe i vreme kada je on načelnik”.

PETNAEST KATEGORIJA ZA LOMAČU: Reč je zatim uzeo Miloš Teodorović, kao stručnjak zaarhivistiku, i prisutnima naveo kategorije dokumenata koji moraju nestati. Prema dokumentu koji jeprezentovan u emisiji “Insajder” TV B92 u ponedeljak 15. novembra, a koji “Vreme” objavljuje u celini,Teodorović je nabrojao petnaest kategorija dokumentacije: najpre dosijee lica koja su bila podtakozvanom operativnom obradom (nadzirani i prisluškivani) u prethodne dve godine, naročito iz


26 von 104 24.11.13 16:14

DOS-a i Otpora, njihove kartone, delovodnike i mikrofilmove; beleške operativaca o istim licima,uključujući i pomoćne dosijee; mesečne izveštaje Službe dve godine unazad; dolazna akta za istiperiod; dokumentaciju o primeni OT-A (operativno-tehničkih) mera, što je žargonski izraz zaprisluškivanje; saradničkE dosijeE i registre (podaci o doušnicima); planove rada, polazne i odlaznedepeše, instruktorska dokumenta, izveštaje o materijalno-finansijskom aspektu rada službe. Kakoništa ne bi ostalo, Teodorović je zatražio da se “očiste” hard-diskovi u kriptozaštiti i, na kraju,dokumentacijA o “saradnicima specijalnih namena”, što je eufemizam za kriminalce koje je Službakoristila za najprljavije poslove.

Sledeća tri dana, uprkos lepom vremenu, gorele su kotlarnice u podrumu Instituta za bezbednost, dokje dragocene papire gutao plamen. Jedan deo dokumentacije koji je kamionima doteran iz gradova uunutrašnjosti spaljen je na improvizovanim lomačama pored zgrade Instituta. Za to vreme, RadeMarković se skrasio uz Vojislava Koštunicu, a Milorad Ulemek Legija uz pokojnog Zorana Đinđića:bili su mirni, kontinuitet Službe bio je potpuno očuvan. Koštunica je čak predlagao da Branko Crninasledi Radomira Markovića na čelu RDB-a (ostatk DOS-a je to odbio). Najvažnije od svega, dokazi oubistvima, ucenama, nezakonitom prisluškivanju i ostalim prljavim radnjama, od kojih je dobar deobio usmeren prema novim vlastima.

BULGAKOVljEVA TEOREMA: Ispostavilo se, međutim, da je Mihail Bulgakov bio u pravu kada jetvrdio da rukopisi ne gore. Nakon parlamentarnih izbora i uspostavljanja Đinđićeve vlade dolazi dosmene u vrhu RDB-a: za načelnika je postavljen Goran Petrović, a za zamenika Zoran Mijatović.Đinđić je od ovog tandema tražio da rasvetle ubistva Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića i četvoricefunkcionera Srpskog pokreta obnove, ali i da utvrde šta se dogodilo sa dokumentacijom. Već ufebruaru 2001. uhapšen je Rade Marković, a potom i Nikola Ćurčić, Branko Crni i bivši šefbeogradskog centra Milan Radonjić. Oni su optuženi da su iz Službe izneli dva kompjuterska diska sadosijeima najistaknutijih članova opozicije i zbog toga su u junu iste godine osuđeni – Marković,Radonjić i Crni na po godinu dana zatvora, a Ćurčić na godinu i četiri meseca. Tu presudu je kasnijeoborio Vrhovni sud, a obnovljenom procesu, kako kažu izvori iz Palate pravde, kraj se ne vidi. Tajslučaj, doduše, predstavlja samo nusproizvod šire priče o uništavanju i manipulaciji dosijeima, a tapriča do suda nikada nije došla.

Zoran Mijatović je, odmah po stupanju na dužnost, zadužio saradnike da ispitaju slučajeve koje jeĐinđić tražio da rasvetli: za istragu o uništavanju dokumentacije zadužio je operativca čiji su inicijali(Z.S.) navedeni na kraju dokumenta. Z.S. je posao shvatio krajnje ozbiljno i vrlo brzo došao dorezultata, u vidu Informacije objavljene uz ovaj tekst, i već u martu 2001. to dostavio Mijatoviću.Informacija ne samo da detaljno opisuje ko je, šta i kada uništio i po čijem nalogu, već sadrži ipreporuke da se protiv aktera pokrenu krivični postupci zbog bar dva krivična dela sa teškimposledicama: zloupotreba službenog položaja (član 242 KZS-a) i za nesavestan rad u Službi (član 245).

I Goran Petrović i Zoran Mijatović potvrdili su za “Vreme” da je dokument koji objavljujemoautentičan, i da su podaci navedeni u Informaciji tačni.

Odgovarajući na pitanje zašto Marković, Đurović, Teodorović, Crni i ostali nikada nisu izvedeni predsud, Goran Petrović je rekao da su oni podneli krivične prijave na osnovu Informacije, ali daTužilaštvo po njima nikada nije postupilo, i savetovao da se za detaljnije informacije obratimoMijatoviću. Mijatović, pak, kaže da su preduzimane neke radnje iz pretkrivičnog postupka, ali nijemogao da se seti da li su krivične prijave podnete. “Mi smo zbog uništavanja dokumentacije, ali idrugih teških krivičnih dela kao što su trgovina oružjem, neovlašćeno prisluškivanje i drugogobuhvatili oko 180 ljudi. Trebalo je da pohapsimo tri četvrtine Službe”, tvrdi Mijatović, koji za sebekaže da je “tokom dvadeset pet godina rada u Službi često bio na ivici zakona, ali nije ostavio krvavitrag”. Na pitanje kako to da su se od pomenutih 180 na sudu našla samo nekolicina, i to zbogrelativno lakših zloupotreba, Mijatović kaže da za devet meseci, koliko su on i Petrović vodili Službu,više nije moglo biti učinjeno. “Trebalo bi nam četiri godine da sve obradimo, a onih devet meseci su


27 von 104 24.11.13 16:14

bili najteži deo mog života”, kaže on.

“BALAST“: Ono što najviše zbunjuje u ovom objašnjenju jeste to da ne samo što ljudi koji suuništavali dokumentaciju nisu gonjeni nego je većina časno penzionisana, a neki su, kao Đurović, i zavreme Mijatovića do danas lepo napredovali. Uzmimo Miloša Teodorovića, koji je prema Informacijiodradio lavovski deo posla na tehničkoj pripremi za uništavanje dokumentacije. Teodorović sepojavio kao svedok na procesu protiv Markovića, Radonjića, Ćurčića i Crnog zbog onih diskova, i podzakletvom izjavio da nikakvog uništavanja dokumentacije nije bilo (a šta bi drugo rekao kad seonoliko istakao u tome). Zatim je, u decembru 2002, u svojstvu zvaničnog predstavnika BIA, uručioArhivu Srbije oko 22.000 dokumenata iz arhive Službe koji se odnose na period Drugog svetskog rata.“Ova dokumentacija je vremenom postala balast i opterećenje za sve zaposlene u BIA”, rekao jeTeodorović i ponovio da “suprotno pisanju nekih medija, uništavanja dokumentacije nije bilo”.Ironijom sudbine, direktorka Arhiva koja je od Teodorovića primila ovaj poklon je Branka Prpa,supruga Slavka Ćuruvije. Vrhunski je cinizam da čovek koji je uništio dokumenta među kojima su severovatno nalazili i spisi o “saradnicima za specijalne namene” koji su likvidirali Ćuruviju predaje“balast” njegovoj udovici. Reč je, da podsetimo, o istom čoveku koji je nakon imenovanja RadetaBulatovića za šefa BIA “iskopao” muštiklu i naočare Draže Mihajlovića.

Mirne savesti, Teodorović se oglasio i u “Kuriru” 26. aprila ove godine, gde je ponosno izjavio da“čistke u BIA nema, niti će je biti”, i da bi “temeljna rekonstrukcija Službe bila veoma opasna podržavu”. Trenutno se ni protiv jednog od zaposlenih u BIA ne vodi istraga. Treba znati i da su 2001.godine, kada je BIA formirana, 394 operativca ostala van Službe. Agencija je preuzela samo nekeradnike bivšeg RDB-a, neki su ostali u MUP-u, neki otišli u penziju, a neki su završili na sudu”, rekaoje Teodorović. Evo još jedne cinične tvrdnje: među tih 394 otpuštenih nalazi se i onaj Z.S. (otpušten bezobrazloženja), koji je sastavio Informaciju koja tereti Teodorovića, uz mnoge druge koji su posle 5.oktobra naivno poverovali da će Služba biti reformisana i kao takvi se eksponirali. Najveći deo njih jeotpušten krajem 2002. godine po nalogu Milorada Bracanovića, u predvečerje atentata na Đinđića.Miloš Teodorović, međutim, ne samo što je opstao u Službi nakon tri smene na vrhu, nego je nedavnonagrađen i unapređen. Trenutno je na funkciji specijalnog savetnika načelnika Radeta Bulatovića, ičlan je komisije za reformu saveznih službi bezbednosti koja je formirana prošle godine.

Zoran Mijatović nije dao uverljivo objašnjenje zašto kada je primio Informaciju nije učinio sve da, kadveć nije stigao da povede krivični postupak, skloni Teodorovića i slične sa osetljivih pozicija u Službi.“Teodorović je bio važan svedok u mnogim komplikovanim slučajevima, pa nam je trebao unutra”,rekao je Mijatović. Istinu verovatno treba tražiti u strategiji Mijatovića i Petrovića da sačuvaju što višekadrova iz Miloševićevog vremena, a da krivicu za sve zloupotrebe svale na Radeta Markovića inekolicinu saradnika. Zanimljivo je i da Mijatović, koji je nedavno objavio svoje memoare podnaslovom Opelo za državnu tajnu, nigde ne pominje masovno uništavanje dokumentacije oko 5.oktobra, kao da ni on ni Petrović, mada su poslednjih meseci često davali intervjue, o tome nisugovorili dok postojanje Informacije nije obelodanjeno u “Insajderu”.

ZATVARANjE KRUGA: Ni Milorad Bracanović kao zamenik načelnika Službe, ni načelnik AndrijaSavić – koji su po želji “crvenih beretki” zauzeli Petrovićevo i Mijatovićevo mesto u novembru 2001. –nisu iskoristili Informaciju kako bi pokrenuli postupke protiv počinilaca krivičnih dela opisanih uInformaciji. To se na kraju krajeva nije moglo ni očekivati, s obzirom na Savićevu julovsku prošlost iBracanovićev angažman u “crvenim beretkama”, gde je bio oficir bezbednosti. Savić je, da podsetimo,penzionisan i radi u Institutu bezbednosti, dok Bracanović, kao što je obelodanio Vuk Drašković, idalje radi u Službi, mada se ne zna šta, i prima platu od četrdesetak hiljada mesečno.

Ni sledeća garnitura na vrhu, Miša Milićević kao načelnik i Goran Živaljević kao zamenik, nije sepotrudila da preduzme nešto povodom Informacije. Živaljević za “Vreme” kaže da je znao za ovajdokument, ali da je u vreme kada je Informacija sastavljena bio “sitan šraf” u beogradskom centru ada je, kada je postao zamenik načelnika, zbog ubistva Đinđića i Sablje – “imao važnija posla”. Na


28 von 104 24.11.13 16:14

kraju je došao Rade Bulatović (još nije imenovao zamenika), čiji se stav prema Teodoroviću najboljepokazuje time što ga je nagradio postavljanjem za specijalnog savetnika.

Tako se krug zatvorio. Da bi se shvatilo od kolikog je značaja uništavanje dokumentacije bilo zasudbinu Službe, ali i Srbije, treba pogledati prateća dokumenta koja su priložena uz Informaciju, ukojima se navodi šta je tačno uništeno u pojedinim centrima DB-a. Uzmimo na primer Suboticu, gde jenačelnik Centra Vladimir Žužić detaljno opisao šta mu je naloženo da uništi. Između ostalog,naređeno je uništavanje dosijea o zloupotrebama Milenka Smiljanića, bivšeg predsednika Opštinskogveća sindikata Subotice, koji danas u ime samostalnih sindikata žari i pali Srbijom; dosijei više članovaOtpora; jedan “zbirni dosije o pokušajima organizovanog paravojnog delovanja pripadnika Srpskeradikalne stranke”, te podaci o kriminalnim radnjama “pripadnika SRS-a i SPO-a. Zašto je Službaskupljala ove podatke, nije teško pogoditi, kao ni kako ih je koristila: ucena odmah pada na pamet.Iako je Žužić, ispoljivši priličnu hrabrost, uspeo da jedan deo dokumentacije spase od uništavanja, isamo saznanje o postojanju ovih dosijea moglo bi da ima teške političke posledice. I Milan Milaković,nekadašnji načelnik zrenjaninskog centra, oglušio se o naređenja pretpostavljenih i spasao gotovo celudokumentaciju.

S druge strane, u Užicu su uništene na hiljade strana dosijea o saradnicima, uključujući registre,delovodnike i takozvane omote. Iz spisa se može saznati, na primer, i to da je samo u Vranju uništenoblizu osam hiljada stranica, u Kragujevcu čak dvadeset hiljada, te da je u istom gradu spaljenoosamnaest dosijea saradnika i trideset dosijea operativnih veza.

Svi bivši funkcioneri DB-a sa kojima smo razgovarali pokušavali su da umanje značaj priče ouništavanju ukazujući na okolnost da nije sve uništeno, ali i da je ogromna većina dokumenata ostalana mikrofilmovima. “To što su radili sve je bilo besmisleno”, rekao je Mijatović, ali je na pitanje zaštosu se Marković, Teodorović i ekipa onda uopšte toliko trudili da dokumenta spale, odgovorio: “Otkudznam, pitajte njih.” To nismo uspeli da uradimo, ali je razumno pretpostaviti da ovi ljudi ne bi bezdobrog razloga i lične koristi činili krivična dela i rizikovali robiju.

Istina je da je Služba (a ne samo pojedinci) velikom lomačom na Banjici uspela sebe da spasi odneophodnih reformi, a zatim da se konsoliduje i nastavi sa zloupotrebama. Za bilo koji dosije izMiloševićevog vremena koji se sutra pojavi, biće moguće reći da postoji ili da je uništen – zavisno odpotrebe Službe. Zatim, čitava akcija je poslužila akterima da pod maskom uništavanja jedan deoarhive privatizuje, kako bi je koristili za svoje potrebe, za ucene i manipulacije. I treće, ubuduće će bititeško dokazati autentičnost bilo kog dokumenta Službe iz vremena Radeta Markovića, naročito bezdelovodnika i registra (koji nisu mikrofilmovani).

I tako su, zahvaljujući Markoviću i Đuroviću, ali i njihovim naslednicima na čelu Službe, ali ipolitičarima, doušnici nastavili i nastavljaju da cinkare, ucenjivači da ucenjuju, a kriminalci zaspecijalne namene da za potrebe Službe ubijaju, švercuju i kradu. Jedini način da se ovo klupkoraspetlja jeste da se imenuje specijalna državna komisija (nikako parlamentarni anketni odbor) savelikim istražnim ovlašćenjima, koja bi temeljno preispitala rad Službe pre i posle 5. oktobra ipredložila ne samo ozbiljne reforme već i krivično gonjenje onih koji su kršili zakon. Da je to urađenoodmah posle 5. oktobra, ili makar godinu dana kasnije, Đinđić bi možda bio živ, a Srbija na stabilnijimnogama. Čak i posle ubistva premijera, nije bilo ozbiljnih reformi i personalnih promena u toj firmi.Ovakva kakva jeste, Služba ne samo što ne štiti nacionalnu bezbednost već se pretvorila u parazitakoji ubija svog domaćina, to jest državu Srbiju. Oni koji to ne shvataju moraju biti spremni naposledice.


29 von 104 24.11.13 16:14

CENTAR RESORA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI – BEOGRAD

15. 03. 2001.

INFORMACIJA

- podaci se odnose na uništavanje dokumentacije u RDB –

Po nalogu zamenika načelnika RDB Zorana Mijatovića, izvršen je uvid u izjave i dokumentacijuCentara RDB, na temu uništavanja dokumentacije RDB u periodu od 5. oktobra 2000. godine.

Uvidom u navedenu dokumentaciju, zaključeno je da je već nakon održavanja saveznih ipredsedničkih izbora, 24. septembra 2000. godine, otpočeto sa određenim pripremama za eventualnuevakuaciju dokumentacije RDB, pri čemu posebnu pažnju zaslužuje podatak o sastanku održanom uNišu, 29. 09. 2000. godine, kome su, po za sada raspoloživim podacima, prisustvovali Miloš Teodorović,tadašnji načelnik V Uprave RDB, i Ljubomir Ristić, tadašnji načelnik CRDB Niš. Naime, uvidom uradni notes Miloša Teodorovića, ustanovljeno je da je, već tada, postojao dogovor o tome koju vrstudokumentacije RDB treba pripremiti za uništenje.

Konkretno su naznačene sledeće vrste dokumenata: delimične provere iz 1998/99. godine; mesečniizveštaji (tekstualni i statistički) iz 1998/99. godine; operativno-instruktorski dosijei (duplikati); provere krozopštu azbučnu kartoteku (OAK) iz 1998/99. godine; kartoni OAK (stari); obrasci EPL 1 za upis u OAK i PK;delimične provere za otpust iz državljanstva iz 1998/99. godine; predlozi i odluke za primenu OT mera; dosijeisaradničke mreže (po operativnoj proceni); izveštaji o proveri; delovodnici od 1996. do 1999. godine; propratnaakta; polazne i dolazne depeše iz 1998/99. godine; izveštaji o proveri za angažovanje za saradnju – izdvojene zaposebno korišćenje i slično.

Dana 6. oktobra 2000. godine, tadašnji načelnik RDB Radomir Marković uputio je svim načelnicimaCentara RDB, depešu broj 3210, u kojoj je, između ostalog, naložio da je “neophodno izvršiti selektivniuvid u dokumentaciju, a njeno čuvanje odnosno uništenje nepotrebne realizovati shodno pravilima“. Takođe jenaglasio da se “čuvanje i odlaganje dokumentacije mora organizovati tako da se učini potpuno nedostupnomneovlašćenim licima u svim slučajevima“, što je predstavljalo svojevrsnu pripremu za akciju nezakonitoguništavanja dokumentacije, do koje je zatim došlo.

Nakon toga, 7. oktobra 2000. godine, održan je sastanak u objektu Instituta bezbednosti na Banjici.Sastanak je inicirao i njime predsedavao tadašnji zamenik načelnika RDB Nikola Ćurčić. Po njegovomnalogu, tadašnji načelnik V Uprave RDB Miloš Teodorović i načelnik III Uprave RDB Milan Đurovićpozvali su na ovaj sastanak načelnike Centara RDB iz Srbije. Po ovom pozivu, pored Ćurčića,Teodorovića i Đurovića, sastanku su prisustvovali i: načelnik CRDB Zrenjanin Milutin Milaković, radnikCRDB Zrenjanin Milutin Morača, načelnik CRDB Niš Ljubomir Ristić, načelnik CRDB Zaječar SlobodanAleksić, načelnik CRDB Novi Sad Aleksandar Gak, načelnik CRDB Subotica Vladimir Žužić, načelnikCRDB Valjevo Ljubodrag Gajić (koji je kasnije došao), načelnik CRDB Smederevo Slobodan Ranković,zamenik načelnika CRDB Smederevo Slobodan Lazić, načelnik CRDB Užice Jakov Sokić, (koji je kasnijedošao), načelnik CRDB Kragujevac Radivoje Marković, pomoćnik načelnika CRDB Kragujevac BranislavIlić, kao i ostali načelnici Centara, izuzev načelnika CRDB Leskovac i Vranje, sa kojima je dogovorenoda u Beograd dođu dan kasnije (8. oktobra).

Sastanku je, u jednom njegovom delu, kratko prisustvovao i Branko Crni, tadašnji pomoćnik NRDB pokontraobaveštajnim poslovima, koji je, prema izjavama prisutnih, pretećim tonom i uz priličnonadmen nastup, zastupao stav o potrebi uništavanja navedene dokumentacije.


30 von 104 24.11.13 16:14

Po prethodnom uputstvu, dobijenom od Teodorovića i Đurovića, načelnici Centra RDB poneli su uBeograd određenu dokumentaciju svojih Centara i to: osnovna dosijea prethodnih i operativnih obrada zavedenihu poslednjih godinu do godinu i po dana po III liniji rada (srpski ekstremizam i lica iz pokreta “Otpor“), dosijeaizdvojenih slučajeva, izveštaje o proveri, kartone iz opšte azbučne i priručnih kartoteka, planove rada, mesečneizveštaje o radu i delovodnike za 2000. i prethodne godine.

Povod za sastanak je bio dogovor o postupanju sa dokumentacijom Centara, pri čemu je Ćurčićpostavio pitanje da li dokumentaciju treba uništavati ili ne. Po izjavama prisutnih, po ovom pitanjunije postignuta saglasnost, budući da su načelnici Centara zastupali različite stavove. Za uništavanjedokumentacije otvoreno su se zalagali Ljubomir Ristić (koji je izjavio da je deo dokumentacije CRDB Niš većuništen), Slobodan Aleksić (koji je ovaj svoj stav pravdao strahom od upada demonstranata u CRDB Zaječar) iMilan Đurović (koji je izjavio da je i u III Upravi već uništen deo dokumentacije, te da bi isto trebalo učiniti i uCentrima), dok su se tom mišljenju suprotstavili Milutin Milaković i Aleksandar Gak, a Slobodan Ranković,načelnik CRDB Smederevo, izneo je stav da bi, ukoliko dođe do uništavanja dokumentacije, ono trebalo da budeizvršeno na isti način u svim Centrima, konstatujući da je Đurovićev predlog nekorektan, jer on (Đurović) “štitipre svega sebe i vreme kada je on načelnik“.

Budući da je prevladao stav da do uništavanja dokumentacije, ipak, treba da dođe, Teodorović je, ponalogu Ćurčića, taksativno nabrojao šta od dokumentacije treba uništiti, što su prisutni beležili unotese. Konkretno, Teodorović je nabrojao sledeće:

1. dosijea Prethodnih obrada i Operativnih obrada od 1998. godine, a koje se odnose na lica iz DOS-a i“Otpor”-a,

2. njihove kartone iz kartoteke,

3. delovodnike i mikrofilmove za ovaj period,

4. izveštaje o proverama,

5. pomoćne dosijee za ova lica, koje vode operativni radnici, rukopise operativnih radnika ioperativne dnevnike,

6. mesečne izveštaje o radu za dve prethodne godine,

7. dolazna akta za dve prethodne godine,

8. planove rada operativnih radnika i organizacionih jedinica,

9. polazne i dolazne depeše,

10. operativno-instruktorska dokumenta,

11. saradnička dosijea i registre,

12. dokumetnaciju u vezi primene OT mera,

13. “očistiti” hard disk u kriptozaštiti,

14. uništiti dokumenta vezana za materijalno-finansijsko poslovanje,

15. uništiti dokumentaciju vezanu za saradnike specijalnih namena, ukoliko ih Centar ima.

Po okončavanju navedenog sastanka, veći broj prisutnih načelnika Centara pristupio je uništavanjudokumentacije koja je doneta u Beograd u prostorijama Instituta bezbednosti.


31 von 104 24.11.13 16:14

Osim toga, tokom naredna dva meseca, po nalogu Miloša Teodorovića, koji je u pojedinim Centrima(Valjevo, na primer) održao instruktivne sastanke na temu uništavanja dokumentacije (već uništene ione koja tek treba da se uništi), većina Centara RDB sačinila je Popisnike materijala RDB koji sepredlažu za uništavanje, po kojima je, nakon dobijanja Odluke načelnika RDB o uništavanjudokumentacije predložene Popisnikom, uništavanje i obavljeno. Tom prilikom su u navedenePopisnike uvršćeni i oni materijali koji su uništeni u Beogradu, 7. oktobra 2000. godine, bezsačinjavanja adekvatnih Popisnika, dobijanja odgovarajuće Odluke načelnika RDB i bez prisustva Komisije zauništavanje dokumentacije, što je sve propisano Instrukcijom o postupku uništavanja dokumentacije u Resorudržavne bezbednosti.

Uvidom i analizom izjava koje se odnose na pomenuti sastanak i postupanje nakon njega, kao ianalizom Popisnika materijala RDB koji se predlažu za uništavanje, iz kojih se može videti koji sumaterijali uništeni, dolazi se do zaključka da je, u periodu oktobar-decembar 2000. godine, došlo do:

- grubih zloupotreba i nezakonitog ponašanja, odnosno nepoštovanja “Pravilnika o izveštavanju, vođenjuevidencije lica i dokumentaciji u Službi državne bezbednosti” i “Instrukcije o postupku uništavanjadokumentacije u RDB”, od strane Nikole Ćurčića, Branka Crnog, Miloša Teodorovića, Milana Đurovića ipojedinih načelnika Centara RDB;

- sistematskog uništavanja dokumentacije RDB i brisanja svakog traga onoj vrsti dokumentacije koja jeukazivala na nezakonitosti i zloupotrebe u radu Resora državne bezbednosti, a u cilju zaštitetadašnjeg vrha RDB i njegovih nalogodavaca, s obzirom da je reč o dokumentaciji koja se odnosila naprimenu sredstava i metoda, mera i radnji RDB prema političkim neistomišljenicima tadašnje vlasti;

- pokušaja naknadnog davanja legitimiteta navedenim nezakonitim radnjama, kroz izradu propisimautvrđenih dokumenata (Popisnika i Odluka o uništavanju dokumentacije).

Na osnovu svih do sada prikupljenih podataka, vezan oza uništavanje dokumentacije RDB, može sezaključiti da su se stekli potrebni uslovi za pokretanje krivičnog postupka prema organizatorima i izvršiocimanavedenog dela (zloupotreba službenog položaja – član 242 KZS i nesavestan rad u službi – član 245KZS), a u skladu sa procenom ZNRDB – NRDB o širini zahvata i celishodnosti takvog postupanja usvakom pojedinačnom slučaju.

Imajući u vidu moguće bezbednosne implikacije (oticanje informacija, dogovori oko prikrivanjaeventualnih dokaza ili informacija o učinjenom delu i slično), mišljenja smo da je potrebno sagledati ieventualnu mogućnost objedinjavanja čitavog postupka na nivou nadležnog tužilaštva po mestu izvršenjakrivičnog dela, odnosno postupak sprovesti u Beogradu, za sva obuhvaćena lica.

U prilogu dostavljamo pojedinačne izvode, sa podacima o aktivnostima Centara RDB u vezi sauništavanjem dokumentacije, izuzev CRDB Pančevo, CRDB Beograd, CRDB Zaječar, CRDBSmederevo i KCRDB za KiM – Niš.

O.A.S/Z.S.

CRDB VALJEVO

Načelnik CRDB Valjevo Ljubodrag Gajić dostavio je:

1) Informaciju koja se odnosi na uništavanje dokumentacije CRDB Valjevo u 2000. godini, kao i

2) Fotokopije materijala koji se odnose na uništavanje dokumentacije i to:


32 von 104 24.11.13 16:14

- Depeša NRDB Radomiru Markoviću broj 3210, od 06. 10. 2000. godine:

- Popisnik materijala RDB koji se predlažu za uništavanje broj 6, od 14. 12. 2000. godine;

- Odluka NRDB Radomira Markovića o uništavanju dokumentacije u CRDB Valjevo prema Popisnikubroj 6, od 26. 12. 2000. godine).

- Službena beleška o izvršenom uništavanju dokumentacije u CRDB Valjevo prema Popisniku broj 6,od 27. 12. 2000. godine).

Uvidom u navedenu dokumentaciju, utvrđeno je da su, neposredno po održavanju izbora 24. septembra2000. godine, načelnici I, III i V Uprave RDB sugerisali načelniku CRDB Valjevo i zaposlenima u tom Centruda izvrše “određenu selekciju” i obave pripreme za eventualnu dislokaciju dokumentacije Centra i njenoprebacivanje u sedište RDB, “u sklopu njenog daljeg čuvanja i sprečavanja njenog pristupa neovlašćenim licimana terenu“. Postupajući po navedenoj sugestiji, kao i po nalogu iz Depeše NRDB od 6. oktobra 2000.godine, u CRDB Valjevo izvršeno je “izdvajanje dokumentacije” u cilju dislokacije iste u sedište RDB uBeogradu. Pri tom je “sačinjen popis izdvojene i spakovane dokumentacije u rukopisu, radi kasnijeg pisanjapopisnika“.

Dana 07. oktobra 2000. godine, po pozivu Milana Đurovića i Miloša Teodorovića i instrukcijama kojesu izdali po pitanju konkretne dokumentacije CRDB Valjevo koju treba poneti u Beograd,dokumentacija je dopremljena (od strane vozača Dragana Božića, pratioca Petra Čolića, načelnika CRDBValjevo Ljubodraga Gajića i njegovog vozača Milovana Stojkovića) u Institut bezbednosti na Banjici.Gajić je, po sopstvenom iskazu, na Institut stigao kada je sastanak koji je tamo održan već bio završen, te sepriključio uništavanju dokumentacije Centara RDB koja je, tom prilikom, doneta u Beograd.

Konkretno, izjavio je da su, u toku noći (07/08. 10. 2000.), uništeni predmeti po I i III liniji rada, a kojisu u CRDB Valjevo vođeni u 2000. godini. Za navedene predmete, po Gajićevoj izjavi, CRDB Valjevoje, na osnovu instrukcija I i III Uprave, potom napisao Predloge za obustavljanje daljeg vođenjaobrada (Predlog br. 2908 od 30. 10. 2000. godine), na osnovu čega je načelnik RDB doneo Odluke oukidanju navedenih obrada (Odluke od broja Sp.br. 76515 do SP.br. 76552, od 01. 11. 2000. godine).

Nakon toga, 12. 12. 2000. godine, Miloš Teodorović je u CRDB Valjevo održao instruktivni sastanak, nakome je dao smernice za pisanje predloga za uništavanje materijala po Popisniku br. 6, koji treba da sadrži sveizdvojene materijale shodno telegramu Načelnika RDB br.3210, od 06.10.2000. godine kao i materijale uništene07. 10. 2000. godine. Konkretno, Teodorović je naveo da Popisnik br.6 treba da sadrži i sledećematerijale iz operativne evidencije:

- dosijea lica nad kojima su vođeni složeni oblici operativnog rada (PO i OO), a koji su obustavljeni izrazloga što njihovim vođenjem nisu potvrđeni početni podaci ili dokazana neprijateljska iliprotivustavna delatnost;

- dosijea lica čija neprijateljska delatnost nije utvrđena (operativni fond), pa se shodno pozitivnimpropisima predlažu za uništenje;

- dosijea deregistrovanih saradnika i operativnih veza, za koja su prestali razlozi za njihovo dalječuvanje;

- dosijea saradnika za posebne namene (ratna saradnička mreža), s obzirom da su izvršili postavljenenamenske zadatke tokom agresije NATO na SRJ;

- dosijea saradničke mreže, s obzirom da više ne postoje odgovarajući uslovi za njihovo bezbednočuvanje i zaštitu od dekonspiracije navedenih izvora RDB;

- dosijea obustavljenih operativnih obrada objekata (samo jedan) i obustavljenih operativnih akcija


33 von 104 24.11.13 16:14

(OA), s obzirom da su izgubili značaj za dalje operativno angažovanje;

- dosijea zbirki dokumenata višeg stepena obrade (analize, preseci, informacije), kao i onih materijalakoji su stvoreni u ranijem periodu, a koji su izgubili operativni i bezbednosni značaj, jer su služili kaoorijentacija u operativnom radu;

- planovi i izveštaji koji su iskorišćeni za izradu planskih i izveštajnih dokumenata RDB u celini;

- registri, evidencije i normativna akta, koji predstavljaju duplikate, a čiji se originali čuvaju u sedištuResora;

- materijali nastali u kancelarijskom poslovanju, a koji su služili za hitno izveštavanje i postupanje(depeše) i na osnovu kojih su stvoreni drugi izvorni dokumenti;

- dopisi, propratni akti i delovodnici, jr se isti trajno čuvaju na drugim zapisima u sedištu RDB;

- duplikati izveštaja o proverama lica (potpune i delimične).

Na osnovu toga, izvršeno je izdvajanje navedenih materijala iz operativne evidencije ovog Centra i o tomesačinjen popis. Dana 14.12.2000. godine, u V Upravi RDB izršeno je sravnjenje materijala koji su izdvojeniza uništavanje na osnovu Teodorovićeve instrukcije sa sastanka u ovom Centru i o tome sačinjen Popisnikmaterijala RDB koji se predlažu za uništavanje – broj 6.

Predlog za uništavanje dokumentacije po Popisniku broj 6 dostavljen je lično Teodoroviću, dopisom Sp.br.3071, od 14.12.2000. godine, a Popisnik broj 6 otkucan je u V Upravi RDB, u okviru koje je i radilaKomisija za uništavanje materijala. Na osnovu navedenog predloga za uništavanje dokumentacijeCRDB Valjevo, prema Popisniku broj 6, načelnik RDB je, 26. 12. 2000. godine, doneo Odluku Sp.br. 86258,kojom se odobrava uništavanje predložene dokumentacije.

Dana 27. 12. 2000. godine, komisijski su uništeni materijali CRDB Valjevo, a uništavanje su, na osnovunaloga načelnika tog Centra, izvršili radnici Centra Milovan Stojković, Petar Čolić i Dragan Božić, uzprisustvo pomoćnika načelnika CRDB Valjevo Milana Popovića. O uništavanju je sačinjena Službenabeleška, koja je dostavljena Komisiji za uništavanje dokumentacije u RDB, dopisom Sp.br.3122, od28.12.2000. godine, koju je potpisao Milan Popović, pomoćnik načelnika CRDB Valjevo.

Uvidom u Popisnik, ustanovljeno je da je u CRDB Valjevo ukupno uništeno 22.082 materijala, na40.131 strani, a između ostalog i sledeće:

- 11 dosijea PO (poznata imena) iz 1999/2000. godine, sa ukupno 264 materijala, na 928 strana;

- 9 dosijea OO (poznata imena) iz 1999/2000. godine, sa ukupno 262 materijala, na 808 strana;

- 68 dosijea lica (poznata imena) iz 1999/2000. godine, sa ukupno 2586 materijala, na 5934 strane;

- materijali za 84 lica (nepoznata imena), sa ukupno 1592 materijala, na 4963 strane;

- 35 dosijea saradnika, sa ukupno 656 materijala, na 1542 strane;

- 56 dosijea operativnih veza, sa ukupno 515 materijala, na 1237 strana;

- godišnji izveštaji o radu CRDB Valjevo u periodu 1992-2000. godina;

- mesečni izveštaji o radu CRDB Valjevo u periodu 01. 01. do 30. 09. 2000. godine (tekstualni istatistički deo);

- registri (PO, OO, OF, AF i dr.);


34 von 104 24.11.13 16:14

- delovodnici za 1998, 1999. i 2000. godinu;

- dopisi iz 2000. godine;

- propratna akta iz 1998, 1999. i 2000. godine;

- depeše CRDB Valjevo (dolazne i prolazne) za period od 01. 01. do 30. 09. 2000. godine;

- Delimične i potpune provere.

Specijalnom tužiocu za organizovani kriminal, Slobodanu Radovanoviću Ustanička br. 29, Beograd

Poštovani g. Radovanoviću:

S obzirom na opštepoznatu obavezu svakog tužioca da po saznanju o učinjenom krivičnom delu kojese goni po službenoj dužnosti postupi u skladu sa svojim dužnostima i pravima, dostavljam Vamkrivičnu prijavu u prilogu. Sadržaj te krivične prijave nije već šest i po godina nikakva tajna; naprotiv.Desilo se, međutim, da po tim saznanjima još niko – koliko je nama poznato – nije smatrao za shodnoda postupi, uprkos posebnoj težini i društvenoj opasnosti od navedenih krivičnih dela. Sada, kada stese Vi posebno istakli u progonu raznih organizovanih kriminalnih grupa, uveren sam da je došao itrenutak za progon vrha narkodilerske mafije u Srbiji, navedenog poimenice u priloženoj krivičnojprijavi. Naime, iz priloženih nespornih podataka jasno proizlaze svi elementi krivičnog dela koje seosumnjičenima stavlja na teret. Osim toga, upozorio bih Vas da je list “Vreme” u posedu izveštajaMUP Srbije navedenog u ovoj krivičnoj prijavi, a koji Vama po prirodi stvari mora biti dostupan.

Pored prethodno iznetog, moram da Vam skrenem pažnju i na službenu belešku koju je 25. oktobra2004. sačinila zamenik Okružnog javnog tužioca u Beogradu Jelena Katić (br. KTR-275/04). U tojslužbenoj belešci postoje tvrdnje lica od koga je beleška uzeta da je cela ova priča i dublja i duža negošto iz Vama dostavljene krivične prijave sledi. List “Vreme” je u posedu i te službene beleške.

Očekujem, g. Radovanoviću, da razmotrite dostavljene podatke i da u razumnom roku konačnopreduzmete odgovarajuće radnje na koje ste zakonom obavezani.

Miloš Vasić, podnosilac krivične prijave

Podnosim krivičnu prijavu na osnovu članova 223. i 224. Zakona o krivičnom postupku RepublikeSrbije

za krivična dela iz člana 245. st. 1. i 2. Osnovnog krivičnog zakona (neovlašćena proizvodnja, držanje istavljanje u promet opojnih droga), kao i krivična dela iz čl. 227. (zločinačko udruživanje) i čl. 242, st.1. i 3. (zloupotrebe službenog položaja) Krivičnog zakona Republike Srbije,

protiv sledećih lica:

1. Kertes Mihalja, u vreme izvršenja krivičnog dela direktora Savezne uprave carina;

2. Stanišić Jovice, u vreme izvršenja krivičnog dela načelnika Resora državne bezbednostiMinistarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i pomoćnika ministra u periodu 1992–1998;

3. Marković Radomira, u vreme izvršenja krivičnog dela načelnika Resora državne bezbednosti uperiodu 1998–2001;

4. Ćurčić Nikole, u vreme izvršenja krivičnog dela zamenika načelnika Resora državne bezbednostiMUP Srbije;

5. Crnog Branka, u vreme izvršenja krivičnog dela pomoćnika načelnika Resora državne bezbednosti


35 von 104 24.11.13 16:14

MUP Srbije;

6. Kandić Radoslava, u vreme izvršenja krivičnog dela šefa Odseka za objekte posebne namene uokvitu VIII Uprave RDB MUP Srbije;

7. Ulemek Milorada i nepoznatih ovlašćenih službenih lica RDB MUP iz sastava Jedinice za specijalneoperacije i iz sastava Centra RDB Niš i nepoznatih radnika Savezne uprave carina koji su znali ili sumorali znati da svojim postupanjima čine krivično delo nabavljanja, posedovanja i pomaganja uprikrivanju velike količine narkotika (heroina) namenjenih prodaji;

Zato što su, pojedinačno:

1. Kertes Mihalj: zato što je, kao direktor Savezne uprave carina, iz više pošiljaka čistog heroina (93%čistoće ili br. 4), zaplenjenog u više odvojenih akcija na graničnom prelazu Gradina 1996. (ukupnozaplenjeno 1139 kilograma heroina) ustupio najmanje 560 kilograma tog heroina licu Stanišić Jovici,umesto da ih preda nadležnim pravosudnim organima na komisijsko uništenje, čime je učiniokrivično delo zloupotrebe službenog položaja u cilju sticanja materijalne koristi sebi ili drugima,krivično delo posedovanja i trgovine opojnim drogama, udruživanja radi vršenja krivičnog dela itd.

2. Stanišić Jovica: zato što je, kao načelnik Resora državne bezbednosti MUP Srbije do novembra1998, primio od lica Kertes Mihalja najmanje 560 kg. čistog heroina i, umesto da ga predapravosudnim organima na komisijsko uništenje, dotični heroin prikrio u sef tadašnjeg MUP u UliciKneza Miloša 92 (bivši SSUP), čime je počinio krivično delo nabavljanja i držanja veće količine opojnedroge namenjene prodaji, zloupotrebe službenog položaja i udruživanja radi vršenja krivičnog dela.

3. Marković Radomir: zato što je, kao naslednik Stanišić Jovice na mestu načelnika RDB MUP Srbijeod novembra 1998. do januara 2001, od njega preuzeo rečenu količinu opojne droge, čuvao je utrezoru RDB umesto da je preda pravosudnim organima na komisijsko uništenje, prebacio tu i jošneke količine heroina u sef Komercijalne banke u Ulici Svetog Save br. 14 krajem 1998. u strahu da mune propadne u očekivanom bombardovanju NATO pakta 1999. i tamo ga skrivao do smenjivanja, čimeje počinio krivično delo nabavljanja i držanja veće količine opojnih droga namenjene prodaji,zloupotrebe službenog položaja, udruživanja radi vršenja krivičnog dela itd.

4. Ćurčić Nikola: zato što je u vreme izvršenja krivičnog dela, kao zamenik načelnika RDB MUPSrbije, sve do posle svog penzionisanja u fioci svog pisaćeg stola u Institutu bezbednosti u uliciKraljice Ane b.b. na Banjici čuvao ključ i ovlašćenje za korišćenje pomenutog sefa u Komercijalnojbanci, a znajući da se u tom sefu nalazi heroin namenjen prodaji, pa je tek po penzionisanju, a dana 11.decembra 2000. godine isti ključ bez procedure primopredaje predao Branku Crnom, čime je počiniokrivično delo nabavljanja i držanja veće količine opojnih droga namenjene prodaji, zloupotrebeslužbenog položaja radi sticanja materijalne koristi sebi ili drugome, udruživanja radi vršenjakrivičnog dela itd.

5. Crni Branko: zato što je, kao pomoćnik načelnika RDB MUP Srbije, a po usmenom naređenjutrećeprijavljenog Radomira Markovića, premestio najmanje 600 kilograma čistog heroina iz trezora br.3 u zgradi RDB MUP Srbije u Kneza Miloša br. 92 u skladište “Srbijašume” na Senjaku, pa zatim u sefKomercijalne banke u Ulici Svetog Save br. 14 i kasnije od četvrtoprijavljenog Nikole Ćurčića primioključ za rečeni sef i njegov sadržaj, ne prijavivši to nadležnom pravosudnom organu, čime je počiniokrivično delo nabavljanja i držanja veće količine opojnih droga namenjene prodaji, zloupotrebeslužbenog položaja radi sticanja materijalne koristi sebi ili drugome, udruživanja radi vršenjakrivičnog dela itd.

6. Kandić Radoslav: zato što je u vreme izvršenja krivičnog dela, kao šef Odseka za objekte posebnenamene u okviru VIII Uprave RDB MUP Srbije preuzeo najmanje 563,1 kg. čistog heroina i smestio gau trezor br. 3 u zgradi RDB u ulici Kneza Miloša br. 92, da bi zatim rukovao tim heroinom i dalje (slao


36 von 104 24.11.13 16:14

uzorke na analizu, čuvao ga itd.) i na kraju ga, po usmenom naređenju trećeprijavljenog RadomiraMarkovića, prebacio u prostorije preduzeća “Srbijašume” na Senjaku;

7. Milorad Ulemek i još nepoznata ovlašćena službena lica RDB MUP Srbije iz sastava JSO i iz sastavaCentra RDB Niš i još nepoznati radnici Savezne uprave carina, zato što su: (radnici Savezne upravecarina) predali veliku količinu heroina neovlašćenim licima, primili i rukovali velikom količinomheroina mimo i protiv zakona i pravila carinske i službe unutrašnjih poslova, nisu prijavili nadležnompravosudnom organu te transakcije (radnici Centra RDB Niš), prikrivali postojanje velike količineskrivenih opojnih droga namenjenih prodaji, utajili 10,6 kg. heroina prilikom transporta od zgradeRDB u Kneza Miloša 92 do skladišta “Srbijašume” na Senjaku (pripadnici JSO) i tako počinili krivičnadela zloupotrebe službenog položaja, udruživanja sa goreprijavljenima radi nabavke i prikrivanjaveće količine opojnih droga u svrhu prodaje itd.

Svi zajedno: zato što su počinili krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 227. KZ RepublikeSrbije.

Obrazloženje:

Posedovanje bilo koje količine zabranjenih supstanci (opojnih droga) zabranjeno je zakonom.Posedovanje ovolikih količina (660 kg) ima samo jednu svrhu, a to je konačna prodaja zavisnicima naulici, jer je heroin inače neupotrebljiv za bilo šta drugo. Po propisima i pravilnicima Savezne upravecarina i Ministarstva unutrašnjih poslova, važećim u vreme izvršenja krivičnog dela, svi zaplenjeninarkotici imaju se po identifikaciji i veštačenju komisijski uništiti. Prijavljeni su zaplenjeni heroinprikrili od pravosudnih organa, čuvali ga sve do otkrića, marta 2001, u najvećoj tajnosti, a u nameri daga prodaju ili zamene za robu ili usluge, jer drugačija namera nije zamisliva. Posebna otežavajućaokolnost jeste što su to radili kao ovlašćena službena lica carine i unutrašnjih poslova, dakle u punojsvesti da čine teška krivična dela koja bi inače bili dužni da sprečavaju, a počinioce da gone. Postojiosnovana sumnja da navedena količina nije bila jedina u posedu Resora državne bezbednosti uperiodu 1990–2001, što je razvidno iz izjava lica Ulemek Milorada tokom suđenja za ubistvo premijeraZorana Đinđića i iz odgovora generala policije i pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, MiroslavaMiloševića na pitanja Specijalnog tužioca za organizovani kriminal iz juna 2004. Tako su Saveznauprava carina i Resor državne bezbednosti MUP Srbije zloupotrebljeni za vršenje posebno niskih iodvratnih krivičnih dela kojima se direktno ugrožavaju životi i zdravlje stanovništva i podstiče ipomaže transnacionalni organizovani kriminal sa čijim su nosiocima prijavljeni bili povezani.

Lica Kertes Mihalj, Stanišić Jovica, Marković Radomir, Ćurčić Nikola, Crni Branko, Kandić Radoslav iUlemek Milorad dostupna su organima gonjenja; ostala još nepoznata lica prijavljena pod brojem 5.mogu se lako otkriti operativnim radom Kriminalističke policije, a na osnovu dokazne dokumentacijeu posedu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, koje je marta meseca 2001. zaplenilo ijavno uništilo 660 kilograma heroina i drugih narkotika na koje se ova prijava odnosi, kao i na osnovuindicija iznetih tokom suđenja pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu za ubistvopremijera Zorana Đinđića. Posebno je značajan odgovor pomoćnika ministra unutrašnjih poslova inačelnika Javne bezbednosti MUP Srbije, gen. Miroslava Miloševića, dostavljen Specijalnom tužiocuza organizovani kriminal na njegov zahtev pod brojem “O. St. pov.- 3517/04. od 15. i 16. juna 2004.godine”.

S obzirom na zaprećene kazne za ova krivična dela, na njihovu posebno odvratnu prirodu, nadruštvenu opasnost od njih, na opasnost od bekstva, uticanja na svedoke i na uznemiravanje javnosti,bilo bi neophodno da nadležni organ odredi meru pritvora prijavljenima koji su još na slobodi.

U Beogradu, 17. jula 2007.

Miloš Vasić, novinar nedeljnika “Vreme”, Beograd


37 von 104 24.11.13 16:14

Izvor: Vreme

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

12. januar 2010.

Otvaranje starih dosijea i državnih tajni

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: POLITIČKO PODZEMLJE |Ostavite komentar 26. decembar 2009. | 13:42 | Izvor: Tanjug

BEOGRAD -Novi Zakon o tajnosti podataka, koji će početi da se primenjuje 1. januara 2010,omogućiće otvaranje tajnih dosijea i dokumenata koji su decenijama skrivani od očiju javnosti,eliminisanje zloupotreba, posebno kada su u pitanju javne nabavke, ali i kontrolu stavljanja oznakapoverljivosti.

Zakon propisuje da svi državni organi “prođu” kroz sve svoje dokumente i procene na kojima ćeoznaka poverljivosti ostati, a na kojima ne, kao i rokove u kojima poverljivi dokumenti prestaju dabudu tajne, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

Za svaki dokument ponovo će biti doneta odluka o poverljivosti tako da tajni dosijei neće automatskibiti zapečaćeni, naveo je on i napomenuo da će hiljade starih dokumenata uskoro biti moguće otvoriti.

Prema prvim procenama ministarstva, sa preko 80 odsto svih tajnih dokumenata u Srbiji biće skinutaoznaka poverljivosti, naveo je Homen.

Sve državne tajne sa datumima do 1. januara 1980. godine mogu da budu otvorene, osim onihdokumenata za koje država proceni da treba da ostanu zapečaćeni.

Rokovi u kojima poverljivi dokumenti prestaju da budu tajne određeni su prema stepenu tajnosti ikreću se od dve godine za niže stepene do 30 godina za “državnu tajnu” kao najviši stepen tajnosti.

“Oznake poverljivosti bile su izvor velikog broja zloupotreba naročito kod javnih nabavki, gde sudokumenta proglašavana tajnom uvek kada nešto nije trebalo prikazati javnosti”, podsetio je državnisekretar.

Kontrola oznake poverljivosti

Prema njegovim rečima, zakon uvodi kontrolu na stavljanje oznake poverljivosti, koju će obavljatiMinistarstvo pravde.

Prema zakonu, to ministarstvo je ovlašćeno da u svakom trenutku može da obavlja kontrolu svihorgana i da kontroliše sva dokumenta, uključujući i službu bezbednosti, i to bez prethodne najaverukovodiocu organa.

Ukoliko utvrdi da oznaka poverljivosti nije stavljena u skladu sa zakonom, može da donese rešenjekojim se nalaže skidanje oznake poverljivosti, a može i da naloži stavljanje oznake nižeg stepenatajnosti, naglasio je državni sekretar.


38 von 104 24.11.13 16:14

Što se tiče Ministarstva pravde, ono je, takođe, dužno da jednom godišnje Skupštini Srbije podnosiizveštaje o svom radu.

“Ovaj novitet daće jedan novi kvalitet u radu svih državnih organa koji imaju pravo na stavljanjeoznake poverljivosti”, ocenio je Homen i napomenuo da će prvi put biti uspostavlja efikasna kontrolatajnosti podataka.

Zakon o tajnosti podataka

Zakon o tajnosti podataka određuje precizne kriterijume na osnovu kojih će neki podatak biti označenkao tajna, pravila za određivanje stepena tajnosti i lica koja su ovlašćena da o tome odlučuju.

Taj zakon predviđa strogu proceduru za klasifikaciju dokumenata po stepenu poverljivosti, papropisuje četiri stepena tajnosti podataka – “interno”, “poverljivo”, “strogo poverljivo” i “državnatajna”.

O stavljanju oznake “državna tajna” i “strogo poverljivo” odlučuje Vlada Srbije, uz prethodnopribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a kriterijume za “poverljivo” i “interno” vladaodređuje na predlog nadležnog ministra, odnosno “rukovodioca organa javne vlasti”.

Državni sekretar je rekao da je “cilj zakona da se uredi jedinstveni sistem određivanja tajnosti i zaštitepoverljivosti tajnih podataka koji su “od interesa za javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljneposlove Srbije”.

Zakon o tajnosti podataka propisuje da “kao tajni podatak može biti označena informacija koja je odinteresa za Srbiju, čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo prouzrokovati štetu, kao i u slučaju ukome je zaštita interesa Republike pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnogznačaja”.

Pristup informacijama

Pristup tajnim podacima se, shodno novom Zakonu, dozvoljava samo ovlašćenim licima, pa takopredsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik vlade imaju pristup tajnimpodacima bez odobrenja.

Oni mogu koristiti podatke bilo kog stepena tajnosti na osnovu svoje funkcije i u cilju obavljanjaposlova iz njihove nadležnosti.

Pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere omogućen je i drugim državnim organima injihovim rukovodiocima koje bira parlament, ali samo radi obaljanja poslova iz njihove nadležnosti.Oni su zakonom obavezani da čuvaju tajnost podataka.

Tako će pristup tajnim podacima ubuduće imati poslanici Skupštine Srbije, zaštitnik građana,poverenik za informacije od javnog značaja, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, republički javnitužilac, predsednik i sudije Ustavnog suda, potpredsednik vlade, generalni sekretar predsednikarepublike.

Pristup tim podacima imaće i generalni sekretar vlade, ministri, načelnik Generalštaba Vojske Srbije,sudije, tužioci i njihovi zamenici, republički javni pravobranilac, sekretar Saveta za nacionalnubezbednost, direktor kancelarije tog Saveta, guverner Narodne banke, državni revizor i Agencija zaborbu protiv korupcije.



39 von 104 24.11.13 16:14

23. novembar 2009.

TAJNO ODELJENJE DB ZA POLITIČKA UBISTVA

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: POLITIČKO PODZEMLJE |Ostavite komentar

Tajni poslovi specijalnog odeljenja pri beogradskom centru DB, za koje postoji sumnja da su uneposrednoj vezi sa najmračnijim događajima u vreme Miloševićevog režima, stavljeni su pod lupuBIA, policije i tužilaštva, saznaje „Blic“.U poslednjoj godini vladavine Slobodna Miloševića, pri nekadašnjem beogradskom centru DB, bilo jeformirano Odeljenje za pripremu i tehničku organizaciju. Nadležni organi sumnjaju da je ovoodeljenje služilo za prljave poslove, pa i za pripremanje i logističku podršku političkih ubistava, kaošto su ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi.- Pripadnike tog odeljenja niko ništa nije smeo da pita o poslu, i niko nije znao šta oni rade. Sumnja seda su radili prljave poslove, pa i ubistva. Oni su se šepurili da su mnogo važni tajni agenti. Koristili sunajbolje automobile koji su tada bili u DB i sva ostala sredstva kojima je raspolagala tajna služba –kaže za „Blic“ izvor blizak nadležnim organima koji ispituju ovaj slučaj.Za načelnika Odeljenje za pripremu i tehničku organizaciju bio je postavljen Ratko Romić. On je sadapod sumnjama Specijalnog tužilaštva da je bio saučesnik u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika„Dnevnog telegrafa“, o čemu je „Blic“ već pisao. Romića je na to mesto postavio Milan Radonjić,tadašnji šef beogradskog DB. Radonjić je postao šef beogradskog DB neposredno pred ubistvoĆuruvije, i on je naredio da se novinar intenzivno prati.

PreporukaRomića su sa ubistvom Ćuruvije povezali pripadnici Devetog odeljenja beogradskog DB, koji sunovinara intenzivno pratili, a o tome su svedočilo odmah posle 5. oktobra 2000. Naime, 27 pripadnikaDevetog odeljenja svedočilo je da je dobilo naređenje da Ćuruviju prati nekoliko dana pre ubistva, ada su na sam dan ubistva, na Uskrs 11. aprila 1999. morali skoro iz minuta u minut da javljaju njegovokretanje. Neposredno pred ubistvo, kada je Ćuruvija sa Brankom Prpom stigao ispred svog stana uSvetogorskoj ulici, pripadnici DB dobili su naređenje da se hitno povuku. Jedan od njih, koji nijeodmah čuo naređenje, ispred Ćuruvijinog ulaza je video beli „golf“ koji pripada beogradskom DB. Zaovo vozilo je tih dana bio zadužen Ratko Romić. Kasnije su se pojavili i svedoci koji su videli Romića.Postoji sumnja da se Romić svojom umešanošću u ubistvo Ćuruvije preporučio za nečelnika togposebnog odeljenja beogradskog DB, koje je formirano 2000. godine. Sumnja se da je glavni razlog zaformiranje takvog odeljenja bilo nezadovoljstvo tadašnjeg državnog vrha time što je otkriveno da jeDB umešan u zločin na Ibarskoj magistrali. Tog 3. oktobra 1999, kada su ubijena četiri člana SPO naIbarskoj magistrali, i kada je pokušano ubistvo Vuka Draškovića, isti pripadnici Devetog odeljenjaimali su isto naređenje kao i prilikom ubistva Ćuruvije. Morali su stalno da javljaju gde se nalazi


40 von 104 24.11.13 16:14

„objekat“, u ovom slučaju Drašković, u kom vozilu sedi, i na kom mestu. Ekspertski tim SPO ubrzoposle ubistva utvrdio je nesumnjivo da je kamion, kojim je počinjen zločin, pripadao DB. To je sadapotvrđeno u sve tri prvostepene presude za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali.

Prvi zadatak- I početnici u DB znaju da kada dobiju naređenje da nekog striktno prate i iz minuta u minut i javljajunjegovo kretanje, to može da znači da će „objekat“ biti uhapšen. Svima je bilo jasno čemu je služilotakvo intenzivno praćenje kada su „objekti“ ubijani… – kaže izvor „Blica“.Prema sumnjama nadležnih organa, prvi veliki zadatak Odeljenja za pripremu i tehničku organizacijubio je atentat na Draškovića u Budvi, 15. juna 2000. Nesumnjivo je utvrđeno da je načelnik togodeljenja Ratko Romić pred atentat bio u Budvi i da je snimao kuću Draškovića. To su potvrdili svisaslušani svedoci iz DB na suđenju za ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi. Čak dveekipe DB su snimale kuću Draškovića od čega su napravljena dva foto-albuma. Prema sumnjama izistrage, prvi album je Radomir Marković, tadašnji šef DB, dao supruzi Slobodana Miloševića MirjaniMarković, a drugi je predao pripadnicima JSO koji su bili neposredni izvršioci.Romić nije bio među optuženima, ali je protiv njega vođena istraga po privatnoj tužbi advokata SPO.Nedavno je istragu protiv Romića preuzelo Okružno tužilaštvo u Beogradu.Kada je u pitanju otmica i ubistvo Stambolića 25. avgusta 2000. godine, Odeljenje za pripremu itehničku organizaciju ostavilo je najmanje tragova za sobom. U DB nije pronađen dokument iz kogabi se otkrilo da je Stambolić praćen pre ubistva. Sud je utvrdio da je Radomir Marković predaoMiloradu Ulemeku Legiji papir sa kratkom biografijom, adresom stana i fotografijom Stambolića i dasu neposredni izvršioci iz JSO sami čekali žrtvu nekoliko dana ispred stana. Postoji sumnja da je nekadruga ekipa iz DB pratila Stambolića pre pripadnika JSO, kako bi ustanovila njegovo uobičajenokretanje, kao što je odlazak na trčanje u Košutnjak, gde je kasnije i otet.

Autor: Vuk Z. Cvijić | 26.06.2007.

Izvor: Blic http://www.blic.rs

Veza:

TERORIZAM DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

Milošević sa vrhom DB-a dogovarao ubistva političkih protivnika


21. novembar 2009.

PODZEMNE TAJNE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI


41 von 104 24.11.13 16:14

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: POLITIČKO PODZEMLJE |[3] Comments Dosijei u tvrđavi pod zemljom

Služba državne bezbednosti je godinama skupljala podatke o pojedinim “objektima”. Nakompjuterskim diskovima su se našli i lideri DOS-a. Neki su nestali, a priča se da su čak u rukamamafije

Ovako izgleda nadzemni deo zgrade instituta za bezbednost

Zvučalo je kao scenario nekog holivudskog političko-špijunskog trilera. Međutim, ono što je govoriosrpski ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović nije bio film. Obelodanio je ono o čemu sedanima samo šuškalo. Potvrdio je da je iz policijskih arhiva prethodne i nove Jugoslavije nestao deotajne dokumentacije, tačnije famoznih dosijea o pojedinim ličnostima koje su na razne načine obeležilenašu noviju istoriju.

Ministar Mihajlović nije osporio da deo te dokumentacije čine i dosijei pojedinih lidera DOS-a. Nekapitanja, međutim, ostala su bez odgovora. U čijim rukama se nalaze kompjuterski diskovi sapodacima koje su godinama brižljivo prikupljali operativci jugoslovenskih službi državnebezbednosti? Da li ta dokumenta poseduje mafija? Da li su možda u rukama pojedinih pripadnikaMiloševićevog režima? Gde je obavljena operacija narezivanja podataka na diskove?

Nema sumnje da je to urađeno na Institutu bezbednosti MUP-a Srbije na Banjici – uveren je BožidarSpasić, vlasnik detektivske agencije SIA, inače, dugogodišnji istaknuti operativac Službe državnebezbednosti saveznog MUP-a.

Deset kilometara hodnika

Institut bezbednosti MUP-a Srbije je zgrada koja je za širu javnost oduvek bila obavijena velommisterije. Bar jedan njen deo. Onaj nevidljivi, podzemni. Mnogi su ovaj objekat nazivali policijskomtvrđavom. Reklo bi se, s pravom.

Građen je čitave dve decenije, pod direktnom kontrolom policijskog generala Jove Popovića koji je bioi direktor. Sastoji se iz, uslovno rečeno, dva dela. Prvi je zgrada Instituta koja sama po sebi nepredstavlja ništa spektakularno za šta bi javnost bila posebno zainteresovana. Tu su kancelarije sauobičajenom opremom za obuku policijskih kadrova. Tu su i prostorije policijske akademije. Godine1999. NATO avijacija je bombardovala zgradu Instituta. Kako se to obično kaže, pričinjena je ogromnamaterijalna šteta, ali je dobar deo ostao čitav. Žrtava nije bilo jer, naravno, u tom delu “tvrđave” i nijebilo ljudi.

Međutim, tokom bombardovanja, ali i godinama pre toga jedan, moglo bi se reći, paralelni životodigravao se u drugom delu Instituta, duboko pod zemljom.

- Da, tačno je – potvrđuje Božidar Spasić. – I sam sam dobar deo svog radnog vremena provodio u timpodzemnim prostorijama. Sve deluje impresivno. To je čitav grad pod zemljom.

U podzemni deo Instituta za bezbednost MUP-a Srbije stiže se posebnim liftovima koji se spuštaju naoko desetak metara ispod suterena. A onda se pred očima otvara gotovo nestvaran svet.

Nepregledno dugačkim hodnicima, prema nekim informacijama reč je o više desetina kilometara,Institut za bezbednost je povezan sa Belim dvorom kao i sa nekim vojnim objektima na Dedinju. Neračunajući te hodnike, podzemni deo Instituta se sastoji iz tri sektora: sektor državne bezbednosti,sektor vojske i sektor takozvanih zajedničkih poslova.

Laboratorije, restorani, sale


42 von 104 24.11.13 16:14

Podzemni deo Instituta je opremljen najsavremenijim laboratorijama u kojima se ispituje, analizira iizrađuje sve ono što je bitno za sistem bezbednosti jedne države. Tu su i veoma moderne streljane zauvežbavanje pripadnika posebnih jedinica kao i komforne sobe za smeštaj više stotina ljudi.Pretpostavka je da je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević ove prostorije koristio kao sklonište zasmeštaj svojih specijalaca. Tu su, naravno, i prateći “sadržaji” kao što su bioskopske sale, manjirestorani, kabineti, sale za sastanke. Prema pričama koje zvanično nisu potvrđene, upravo u timprostorijama Milošević je za vreme NATO intervencije održavao sastanke sa Generalštabom VojskeJugoslavije. Priča se, takođe, da su se u posebnim, takozvanim “gluvim” sobama, potpunoobezbeđenim od svake vrste prisluškivanja, donosile i najvažnije strategijske odluke sudbonosne zazemlju.

Podsećajući kako je početkom devedesetih organizovao akciju za neutralisanje vodećih šiptarskihterorista u zemljama zapadne Evrope, Božidar Spasić navodi:

- Tražio sam od stručnjaka u Institutu bezbednosti da naprave eksplozivnu napravu i da je upakuju ukonzervu “koka-kole” od pola litre zbog bezbednijeg prelaska granice. Tako su i uradili…

U specijalnim laboratorijama Instituta moglo je sve da se napravi. Te prostorije su gotovo u svemupodsećale na kadrove iz filmova o Džemsu Bondu, pogotovu na one sekvence kada najpopularnijitajni agent u skrovitim prostorijama širom sveta isprobava neverovatno naoružanje kojim treba dauništi negativce.

U podzemnom svetu Instituta za bezbednost smeštene su i tajne štamparije opremljenenajsavremenijim uređajima za izradu savršenih falsifikata. Između ostalog, stručnjaci koji rade u ovimštamparijama su uspeli da savladaju proizvodnju pasoša srednjoevropskih i nekih drugih zemalja.Nije teško pogoditi da su takve putne isprave bile namenjene agentima SDB-a koji su obavljalispecijalne zadatke upravo u tim državama.

Božidar Spasić je tokom svoje policijske karijere bio jedan od ključnih ljudi koji su koristili uslugetajnih podzemnih štamparija. Njegova specijalnost je bila izrada falsifikovanih emigrantskih glasilakoji su rasturani u inostranstvu sa ciljem da se raznim podmetanjima, lažnim intervjuima, izazovepanika među pripadnicima emigracije okarakterisanima kao državni neprijatelji.

Deo podzemnog grada je namenjen za zatvorske prostorije.

- Posebna je priča o tom sektoru – kaže Božidar Spasić. – Veoma mali broj ljudi zna gde se tačnonalaze. Čak je i sam ulaz u pritvorski deo obezbeđen na veoma neobičan način. Stalno se pale i gaserazličita svetla tako da pritvorenik jednostavno gubi osećaj za prostor i posle nekoliko trenutaka nijesvestan gde se nalazi.

Pritvorski deo

Jedan od pritvorenika “tvrđave” je bio kontroverzni Jugoslav Petrušić, optužen da se baviošpijunažom i da je predvodio terorističku organizaciju “Pauk”.

- Ekskluzivni snimci emitovani na RTS-u na kojima se vidi Petrušić kako istražiteljima bez lica dajeizjavu nedvosmisleno su načinjeni upravo u jednoj od ćelija ispod Instituta bezbednosti – kaže Spasić.

Kretanje kroz tajni podzemni grad Instituta je strogo kontrolisano. Na tačno određenim mestimanalaze se kontrolni punktovi na kojima su veoma poverljivi operativci. Prelaženje iz sektora u sektorje moguće samo pomoću posebnih ključeva koji otvaraju svaka sledeća vrata. Bezbednost je gotovouzdignuta do savršenstva.

- Da se vratimo na slučaj dosijea narezanih na diskove u Institutu bezbednosti – nastavlja Spasić. – Tajpostupak nije ništa neobično. To rade sve policije sveta. Naime, posle izvesnog vremena, kada se


43 von 104 24.11.13 16:14

papiri nagomilaju, oni se snimaju na mikrofilmove, a u poslednje vreme narezuju na kompjuterskediskove kako bi se dobilo na prostoru. Ovde je nevolja što su ti podaci iskopirani i što se nalaze urukama onih kod kojih ne bi trebalo da se nalaze. Ko su oni, trenutno je nepoznato. Neizvesno je ikako će oni pokušati da iskoriste to što poseduju. Na osnovu mog iskustva može se pretpostaviti da ćedeo tih dosijea uskoro putem medija ili na drugi način ugledati svetlost dana ovde, ali možda i uinostranstvu, sa ciljem da se obelodani kompromitujući materijal nekih od čelnika DOS-a.

Šta mogu da sadrže ti materijali? Mogu da se odnose na neke nedozvoljene finansijske transakcije,veze sa pojedinim tajnim policijama, eventualne podatke o ljubavnim aferama ili podatke oporodičnim odnosima koji bi mogli da diskvalifikuju nekog političara.

Otkrivanje i tajno beleženje ljubavnih afera političara prava je specijalnost mnogih službi bezbednosti,uključujući i našu. Ilustracije radi Božidar Spasić navodi slučaj prostitutke Jelene koju je upoznao uBeču. Bila je prava dama i lepotica. I pristala je da sarađuje. Diskretno je stupila u vezu sa visokimoficirom austrijske policije i uskoro su postali ljubavnici.

Izgledalo je da su oboje uživali u “vezi” ali, što je bilo najvažnije, SDB-u su od Jelene počele dapristižu dragocene informacije. U okviru ovakvih aktivnosti tajnih policija poznati su i slučajevi tajnogsnimanja viđenijih (ali u ovim slučajevima golih) političara u javnim kućama, naravno, uz saglasnost isaradnju “prijateljica noći”.

- Ako se neki od tih dosijea i objave, to se sigurno neće odnositi na, rekao bih, glavne ljude, već nanjihovo neposredno okruženje. Mogli bi, na primer, da se obelodane kompromitujući podaci ošefovima kabineta, najbližim saradnicima, savetnicima. Setimo se da su se ne tako davno pojavilikompromitujući podaci o šefu kabineta Vilija Branta, pa je tek naknadno na udaru bio i on sam. To jesvojevrsna taktika upozoravajućeg pojavljivanja, tek da se ciljani objekti obaveste da neko poseduje onjima podatke. Nije isključeno da će onaj ko ima diskove pokušati da ih iskoristi u lične svhre, da ćeucenjujući “predmet” dosijea pokušati da sebi obezbedi materijalnu korist ili neku drugu uslugu, naprimer puštanje iz zatvora nekog svog rođaka ili saradnika.

Upućeni tvrde da postoje indicije da su osim dosijea Službe državne bezbednosti negde procureli itajni dokumenti Kontraobaveštajne službe Vojske Jugoslavije. Na to, tvrde obavešteni ljudi, upućuje iposlednje saopštenje vojske o pokretanju krivičnih postupaka protiv velikog broja pripadnika armije.To može da znači samo jedno: da ovkavim saopštenjima vojska želi da predupredi eventualnopojavljivanje u javnosti pojedinih dosijea, jer postoji opravdan strah da su neki od njih izneti.

Krug najobaveštenijih

U svakom slučaju, sadržaj dosijea SDB-a narezanih na diskove u Institutu za bezbedenost je biopoznat veoma uskom krugu ljudi.

- U tom krugu svakako je bivši načelnik SDB-a Radomir Marković, ali i njegov najbliži saradnik ipomoćnik Nikola Ćurčić – nastavlja Spasić. – Sadržaj dosijea morao je da bude poznat i načelnicimaPrve uprave (obaveštajni rad), Druge uprave (ekstremizam) i Treće uprave SDB-a (unutrašnjineprijatelji, odnosno nekadašnji opozicioni prvaci). Prema mojim informacijama dosijei su izneti uKinu sa čijom je tajnom policijom srpska SDB godinama ostvarivala veoma tesne veze. U svakomslučaju i izjava ministra Mihajlovića ukazuje da istraga ide postepeno u željenom pravcu i da će iglavni organizator iznošenja i rasturanja tajnih dokumenata sigurno biti otkriven.

Bez obzira na ishod slučaja iznošenja tajnih dosijea može se reći da je krađa top-sikret dokumenatastara koliko i sama služba Državne bezbednosti.

U našoj ali i svetskoj novijoj istoriji poznati su mnogi pokušaji pojedinaca ili organizovanih grupa dadođu do arhiva državnih službi bezbednosti. Cilj je uvek isti: raspolaganje podacima kojima se mogu


44 von 104 24.11.13 16:14

kompromitovati politički protivnici.

Jedan od takvih slučajeva koji su izazvali veliku pažnju javnosti odigrao se 1992. godine u Beogradu.Tada je, u savršeno organizovanoj akciji, SDB Srbije preuzela kontrolu nad prostorijama Saveznedržavne bezbednosti. Mnogi su tada kao razlog za ovaj upad videli upravo nameru da se dođe doarhive federalne tajne policije, odnosno, do dosijea koji su godinama formirani.

- Nije slučajno – nastavlja Spasić – što je tada srpska policija preuzela prvo Institut bezbednosti pa tekonda i druge objekte SMUP-a. Oni koji su rukovodili tom akcijom znali su da će u Institutu naići naželjene dokumente, i da će osim arhive uspostaviti kontrolu nad najsavremenijom i najopremljenijompolicijskom institucijom. Direktan nalog za ovu akciju je izdao Milošević svojim najpoverljivijimljudima u tom trenutku: Radovanu Stojičiću Badži i Jovici Stanišiću. Dva meseca posle zauzimanjadosijei su se kamionima iz zgrade savezne policije odnosili u Institut bezbednosti. Otprilike u tomperiodu je i započelo mikrofilmovanje i objedinjavanje dosijea koje su prikupljale srpska i saveznatajna policija, odnosno “centralnih” i “pomoćnih” dosijea.

Kako su otvarani dosijei? Primera radi operativci službe bi uhapsili nekoga ko se isticao u političkomdelovanju: Šešelja, Aliju ili Paragu. Onda bi njihovi istomišljenici organizovali protestne tribine ipotpisivali peticije za oslobađanje, ne sluteći da time u stvari potpisuju svoj ulazak u evidenciju tajnepolicije.

- Tako su svoje dosijee dobili prvi srpski opozicionari Đilas, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, BranaCrnčević, Dragoljub Mićunović… – otkriva Spasić. – Sredinom osamdesetih je formiran dosijesadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i, naravno, Zorana Đinđića. Predmet interesovanjatajne policije osim pojedinaca bili su i objekti: novinske kuće ili druge važnije institucije tako da seslobodno može reći da je po jednom ili drugom osnovu svaki treći građanin na ovim prostorima bio“upisan”…

Šta je sadržaj dosijea? Pre svega tu su osnovni podaci o konkretnoj osobi ili objektu, zatim razlog zbogčega se otvara dosije (obično je to veza sa stranim službama, odnosno špijunaža) i na kraju se određujepseudonim.

- Videli smo da je pokojni Slavko Ćuruvija evidentiran kao Ćuran – podseća Spasić. – Pseudonim zaĐilasa bio je Stari, a Srpska pravoslavna crkva vođena je pod šifrom Partner, jer se u službi smatraloda ona želi svojom agresivnom politikom da bude partner Savezu komunista Jugoslavije urukovođenju državom.

Dosijei su se “punili” gotovo svakodnevno novim izveštajima sa praćenja, prisluškivanja, tajnogsnimanja. Na žalost, tajna policija bivše Jugoslavije ali i srpski SDB vremenom su se pretvorili upartijske policije za borbu protiv neistomišljenika. Umesto da proganja stvarne državne neprijatelje,SDB se bavila političkim oponentima. Dokaz za ovu tvrdnju je i činjenica da u poslednjih nekolikodecenija u Jugoslaviji nije održano nijedno suđenje nekom stranom agentu iako se stalno pričalo da naBalkanu neprestano vršljaju pripadnici stranih obaveštajnih službi.

Upravo zbog svega toga javnost sa pravom očekuje da u funkcionisanju Službe dođe do stvarnihpromena i da umesto na dosijeima onih koji drugačije misle i govore počne da se radi na jačanjuodbrane od agenata koji su nesporno među nama.

Tvorac idejnog projekta

- Ja sam jedan od tvoraca idejnog projekta Instituta za bezbednost – kaže ekskluzivno za“Ilustrovanu” Jovan Popović, penzionisani policijski general. – Učestvovao sam u konstruisanju od


45 von 104 24.11.13 16:14

običnog šaltera do gromobrana…

Pitali smo Popovića, da li može da nam pokaže neke od tih projekata.

- A, to ne. Nikako. To je državna tajna – odgovorio je magistar tehničkih nauka. – Pripadnici svihslužbi bezbednosti sveta obišli su ga. I ne samo obični operativci. Ovde su bili i njihovi šefovi. ŠefoviKGB-a, nemačke obaveštajne službe i drugi. Bili su ovde i Amerikanci. I svi su se čudili otkuda ovoovde.

Jovan Popović je demantovao tvrdnje da ispod zgrade Instituta za bezbednost postoji pravi grad.Ipak, nije osporio da se u okviru “tvrđave” nalaze streljane i drugi objekti. Utisak je, ipak, da Popović,koji je već godinama u penziji, nije želeo da komentariše priče o Institutu.

- Sramota je sve to što se piše po novinama – rekao je kratko. – Mi smo imali najbolju Službu na svetu.Kada je reč o Institutu, njime je upravljao savet u koji su ulazili svi načelnici republičkih DB-a,načelnici pokrajinskih službi, predstavnici Sekretarijata za inostrane poslove, ljudi iz obaveštajneuprave…

O sagovorniku “Ilustrovane” Božidaru Spasiću, koji otvoreno govori o nečemu što je doskora bilotabu tema, Jovan Popović ima dobro mišljenje.

- Sjajan je to operativac – kaže Popović. – Ali, dobro, nije baš sve tako kao što se priča. Nije baš svetako bilo… Svi ti hodnici… Ima jedan hodnik koji povezuje radni deo i kuhinju… Doduše, to jeustanova koja na najbolji način ima rešenu kanalizaciju.

Zanimalo nas je da li je Jovan Popović upoznat sa takozvanim slučajem iznošenja dosijea iz Instituta.Odgovor, pomalo i očekivan, glasio je:

- Ne! Sve to što se dešavalo nema nikakve veze sa mnom. Ja sam od 1987. godine u penziji. Ne znamza tu aferu. Dok sam ja radio, sećam se da je postojao sektor “istorija”. Tu su bili neki stari dosijei kojisu vraćeni u zgradu Saveznog SUP-a. A posle je u tu zgradu udarila bomba i sve to razbila…

Kada je već reč o bombardovanju, da li pamtite napad NATO-a na Jugoslaviju?

- Kako da ne – odgovorio je kao iz topa. – Moja kuća je na oko osamdesetak metara od Slobine. Kadasu gađali njegovu rezidenciju, sećam se da je raketa proletela između dva dimnjaka na mojoj kući…Veoma blizu…

Milan JANKOVIĆSnimio Gradimir VIŠNJIĆ

preuzeto od: Ilustrovane politike


19. novembar 2009.

Slučaj Radeta Markovića i državne bezbednosti

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: POLITIČKO PODZEMLJE |


46 von 104 24.11.13 16:14

Ostavite komentar Orman pun kostura

Zbog duge serije nerasvetljenih ubistava i opšte kriminalizacije društva, Rade Marković kao i ostali visokifunkcioneri u državnoj i javnoj bezbednosti odavno bi morali biti smenjeni

“Kao čovek koji u ovom gradu ima specifičnu težinu, ima brojne poznanike u podzemlju. Te ljude jezadužio ne činjenjem usluga nego svojim profesionalnim ugledom. Mnogi od njih su mu se već javili irekli: ‘Šefe, samo reci kome treba da jebemo mater, pa zar sada treba tako da rešavamo stvari.”

Ovo su rečenice iz “Informacije” koju su trojica ministara unutrašnjih poslova – Božo Prelević, StevanNikčević i Slobodan Tomović – uputili srpskom premijeru Milomiru Miniću i potpredsednicima vladeSrbije – Nebojši Čoviću i Spasoju Kruniću. Njima ih je, pak, navodno uputio načelnik Resora državnebezbednosti MUP-a Srbije Rade Marković na sastanku 1. novembra na kome je zahtevao zaštitu od“hajke u medijima” povodom objavljivanja dokumenta iz koga se vidi da su ovlašćeni radnici RDB-adržali pod operativnim nadzorom Slavka Ćuruviju 11. aprila na dan njegovog ubistva i da supovučeni nekoliko minuta pre zločina. Reč je o “Izveštaju o tajnom praćenju lica – radni naziv‘Ćuran’” i propratnoj belešci u kojoj se navodi da su Marković i načelnik beogradskog centra RDB-aMilan Radonjić izdali naređenje za praćenje Ćuruvije i da su uklonili operativce sa zadatka “da oni nebi videli atentatore” (videti “Vreme”, br. 513).

KRVAVA SERIJA

Sve i da nema ama baš nikakvog osnova za “medijsku hajku”; sve i da predstavnici DOS-a i SPO–asvoj rad u privremenoj vladi ne uslovljavaju Markovićevom smenom ili ostavkom, šef tajne policijemorao bi odgovoriti na najmanje četiri pitanja: kako je moguće da se baš njemu javljaju ljudi izpodzemlja, jer bi im on po prirodi posla morao biti “prirodni neprijatelj”; zašto su ti likovi na njegovnalog spremni da nekom j… mater; kakav on to “profesionalni” ugled može imati u podzemlju; i,konačno, kako se usuđuje pretiti svojim pretpostavljenima?

Leži li delimično odgovor na sva ova pitanja u krvavoj seriji nerasvetljenih ubistava koja su obeležilaposlednju deceniju u Srbiji? Da li upravo ona daju smrtnu ozbiljnost njegovoj pretnji?

Profesionalne ubice nisu likvidirale samo ljude iz podzemlja, Markovićeve poznanike. Jedan zadrugim, ubijani su i ljudi koji su, kako bi šef državne bezbednosti rekao, imali svoju specifičnupolitički težinu: general-pukovnik MUP-a Srbije i v.d. ministra unutrašnjih poslova Radovan StojičićBadža (11. april 1997), generalni sekretar JUL-a Zoran Todorović Kundak (24. oktobar 1997), savezniministar odbrane Pavle Bulatović (25. januar 2000), generalni direktor JAT-a Žika Petrović (7. april2000)... Na isti način likvidirani su i policajci – uz generala Stojičića, tu su još dva policijskapukovnika, jedan inspektor i jedno ovlašćeno službeno lice.

Ako već serijska ubistva lica sa kriminalnim dosijeima i ne spadaju u delokrug rada MarkovićeveSlužbe, pobrojani funkcioneri i te kako spadaju. Reč je – nedvosmisleno – o nacionalnoj bezbednosti.Nisu li i tadašnje vladajuće partije gromoglasno saopštavale da je na delu terorizam i sprega stranihobaveštajnih službi i domaćih izdajnika? Nije li predsednica Direkcije JUL-a Mirjana Markovićoptužila Jovicu Stanišića neposredno pred smenjivanje sa funkcije načelnika RDB-a u oktobru 1998. daništa nije učinio da se rasvetli ubistvo njenog prijatelja i partijskog druga Zorana Todorovića? Šta jeradila Služba? Šta je, uopšte, radila policija?

VEČNO VRAĆANJE ISTOG

“Dok se ne zaokruži istraga, ne otkrivamo nikakve podatke u štampi zato što oni mogu da poremetetok istrage. Pre nego što damo materijal tužilaštvu, ne dajemo nikakve informacije”, kaže za “Vreme”Milenko Erčić, šef kriminalističke policije Beograda. Za sve daljnje i druge informacije uputio je je na


47 von 104 24.11.13 16:14

Službu za informisanje gradske policije. Tamo je objašnjeno da se mora napisati zahtev koji se opetprosleđuje MUP-u Srbije na odobrenje.

“Moram da vas upozorim – nikave detalje nećemo moći da vam saopštimo”, reči su Dragane Kajganićiz Službe za informisanje MUP-a. Odobrenje nikad nije stiglo.

Detalje samog izvršenja zločina niko nije ni očekivao. Svaki novinar početnik u stanju je “naneviđeno” napisati vest o “tipskom” profesionalnom ubistvu a da ništa ne zna o konkretnom delu:ubica je mladić u kožnoj jakni, farmerkama i patikama, s crnom kapom; puca uglavnom izautomatskog oružja; udaljava se vozilom u kome ga je čekao pomagač; žrtva je zaskočena dok jesedela u restoranu ili prilikom ulaska ili izlaska iz automobila; nije bilo “kolateralne štete”. Ovajrukopis zločina dobio je i svoje ime – sačekuša. Ponovio se na desetine puta.

Kako je onda moguće da taj kliše nikad nije provaljen (izuzetak donekle predstavlja ubistvo ŽeljkaRažnatovića Arkana, ali tu ima mnogo više nedoumica nego pravih odgovora o svim aspektima dela);kako je moguće da Resor državne bezbednosti ni uz pomoć sve svoje tehnike, prisluškivanja svihvrsta komunikacija, “profesionalnog ugleda” koji aktuelni načelnik ima u podzemlju, tajnog praćenjapoput “Operacije Ćuran”, nikad nije dao nikavu indiciju ko bi mogao biti odgovoran za sve ovezločine? Još jednom da se ponovi – reč je o najvišim državnim funkcionerima čije su likvidacije jasnapretnja nacionalnoj bezbednosti. Jednako u Srbiji kao i u Americi.

“Dolazili su kod nas inspektori iz gradskog SUP-a, vođeni su razgovori, ali dokle je stigla istraga, nijena meni da znam. Mi smo ozbiljna firma i nije u redu da prenosim ono što sam čuo na hodnicima”,kaže za “Vreme” Milutin Pršić, direktor JAT-ovog Informativnog centra.

“Uviđaji koje su pripadnici javne bezbednosti napravili na licu mesta veoma korektno su urađeni”,kaže za “Vreme” izvor blizak MUP-u. “Sve je uredno fotografisano, izmereno, napravljeni su balističkii obdukcioni izveštaji, uzeti otisci…”

Iz tužilaštva se saznaje da postoje zavedeni predmeti koji se tiču pomenutih ubistava. U njima supolicijske prijave protiv N.N. počinilaca, tehnički nalazi sa uviđaja i – koliko se zna – ništa više. Po timfasciklama pada prašina, a vreme protiče…

DOBAR, LOŠ I JOŠ GORI

“Ubistvo Radovana Stojičića Badže izazvalo pravi šok u policiji”, kaže sugovornik iz MUP-a uzinsistiranje na anonimnosti. “Odmah je formiran specijalni istražni tim koji su činili najbolji inajiskusniji operativci. Istovremeno, krenule su racije, kontrole saobraćaja, legitimisanja građana,privođenja poznatih kriminalaca… I tu se sve nekako i završilo.”

“Kada sam na oglasnoj tabli MUP-a video objavu o uvođenju godišnje nagrade MUP-a Srbije‘Radovan Stojičić Badža’, bilo mi je jasno da počinioci nikada neće biti nađeni”, kazao je tada za“Vreme” jedan kapetan policije.

Sagovornici iz policije kažu da niko od pretpostavljenih nije direktno stopirao ovu i druge istrage.Slučajevi su naprosto “sklanjani”. Operativcima se na različite neformalne načine sugerisalo da “nemoraju forsirati”, da “idu polako”…

“Osim toga, niko od nas nije veverica”, nastavlja sagovornik. “Svi smo znali dokle se smeju pratititragovi. Kad bi počinjali voditi prema politici i određenim krugovima bliskim vlastima, svi biiznenada oboleli od slepila.”

Niko kao policajci, naime, nije bio bolji svedok kako su se u protekloj deceniji sticala bogatstva; nikokao oni nije bio svestan raznih nelegalnih poslova nomenklature bivšeg režima koje su, od prilike doprilike, morali i obezbeđivati; niko kao oni sprege političke moći, raznih parapolicijskih i


48 von 104 24.11.13 16:14

paradržavnih struktura i organizovanog kriminala, te lakoće s kojom se gubi glava kad u igru uđuvelike pare.

“Prelom je nastao kada nije rasvetljeno Badžino ubistvo”, kaže sagovornik iz policije. “Od tada se naubistva na beogradskim ulicama gledalo sa zanimanjem – kao da su se dogodila na Beverly Hillsu.Kada bi sada naišao audi ‘petica’ iz koga se besomučno puca, patrola u ‘kecu’ bi krenula na suprotnustranu.”

Ko stoji iz svega toga, ko organizuje, a ko povlači obarač? Iskusni policajci kažu da je za svaki od tihatentata bilo potrebno barem sedam-osam pouzdanih, stručnih i hladnokrvnih ljudi, odličnaobaveštajna priprema, telekomunikacije, oružje za jednokratnu upotrebu, dva-tri vozila, bar jedansiguran stan i mnogo, mnogo novca.

“Takozvana velika ubistva nisu mogli izvršiti kriminalci ili samo kriminalci”, nastavlja kolega prvogsagovornika. “Jednostavno, oni nemaju ni mozga ni organizacionih sposobnosti za tako nešto. Pre ilikasnije neko od njih bi se počeo hvaliti ili bi ‘otkucao’ kada bi ‘pao’ zbog nečeg drugog.”

Da li je zato čudno što naručena i profesionalna ubistva čaršija odavno povezuje sa ljudima iz državnebezbednosti? Njihovo nerasvetljavanje kao da daje podlogu glasinama…

MESTO ZLOČINA

Naravno, niko ne tvrdi da je državna bezbednost izvršavala ili organizovala likvidacije. Međutim, dvaslučaja ukazuju na to da su njeni pripadnici barem bili na mestu zločina kada se on dogodio, ako neveć i nešto drugo. Reč je o atentatu na predsednika SPO-a Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 3.oktobra 1999 (tada su poginuli direktor direkcije za gradsko građevinsko zemljište Veselin Bošković itrojica telohranitelja) i tajnom praćenju Slavka Ćuruvije na dan njegovog ubistva.

Iako su nadležni organi nekoliko puta ponovili da je u pitanju “obična saobraćajna nesreća”, posleskoro godinu dana na insistiranje SPO-a formiran je u prošlom sazivu Skupštine Srbije anketni odborkoji je trebalo da ispita sve aspekte atentata na Ibarskoj magistrali. Član tog odbora SlobodanNenandović kaže za “Vreme” da nikavih značajnijih rezultata nije bilo: “Osnovni problem je taj što subivši ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković i bivši direktor carina Mihalj Kertes odbili da sepojave pred Odborom. Nisu saslušana ni lica koja su neposredni svedoci i koja su ‘radila na licumesta’. Jedino su se pozivima odazvali beogradski okružni tužilac Andrija Milutinović, te predsedniksuda i javni tužilac iz Lazarevca.”

Niko, dakle, da objasni kako to da “kamion – ubica”, kako ga je nazvao Drašković, oduzet inače nacarini, pripada državnoj bezbednosti; kako to da mesecima policija nije mogla da ustanovi identitetvlasnika vozila i brojeve šasije i motora; kako to da identitet vozača ni do danas nije poznat? I jošmnogo toga…

Drugi slučaj je tajno praćenje pokojnog Ćuruvije i opoziv operativaca nekoliko minuta pred naručenoubistvo. Sve i da se prihvati – što je apsolutno neprihvatljivo – da je vlasnik jednog dnevnog inedeljnog lista svojim javnim antirežimskim napisima i istupima predstavljao pretnju nacionalnojbezbednosti, te da su se zbog toga morali tajno pratiti i on i njegovi “kontakti”, kako to da je nadzortrajao samo i baš tih šesnaest sati i da je okončan baš pred samo ubistvo? Nije malo onih koji supraćenje doživeli i kao “obaveštajnu pripremu”, svojevrsno “pozicioniranje mete”. Vredi ovde jošdodati i da se zločin dogodio posle poziva na linč u “Politici ekspres”(komentar “Ćuruvija dočekaobombe” Miroslava Markovića), a kako se od Ćuruvijinih saradnika moglo saznati, policajci su ihispitivali isključivo o tome da li je nekom dugovao pare, da li je spavao sa nečijom ženom i slično…Operaciju “Ćuran” i verovatno prisluškivanje telefona tada nisu pominjani. Zauzvrat, izuzetnointeresovanje pokazali su za pokojnikove spise i adresare.


49 von 104 24.11.13 16:14

ZEMLJA POLICAJACA

Od pozornika koji uzima cigarete uličnim prodavcima, preko visokih policijskih funkcionera i njihoverodbine koji drže razne firme i ekskluzivne restorane, korupcija je svakodnevica u policiji.

“Što se drugo moglo očekivati”, reči su jednog sagovornika iz MUP-a, “kad jednog dana policajciprivode ulične dilere benzina, a drugog obezbeđuju cisterne glavonja iz vlasti; kad šest meseci krvarena Kosovu, a drugih šest privode klince iz Otpora; kad do podne batinaju, a popodne čuvajuUskokovića Skoleta; kad danas privode krupne kriminalce, a sutradan ih gledaju po kafićima sasvojim šefovima.”

Nije sporno da sve službe bezbednosti imaju svoje kontakte i doušnike u podzemlju, da nadziruprostituciju – posebno onu na “visokom” nivou, da neovlašćeno prisluškuju itd. Problem nastaje kadase izgubi razlika između policajca i kriminalca.

Po započinjanju ratova u bivšoj Jugoslaviji 1991, u kojekakvim paravojnim jedinicama našli su svojemesto i ljudi iz podzemlja: neki su odavno sarađivali sa Službom poput Ž. R. Arkana, neki su tadasaradnju započeli, a bio je i nemali broj onih koji su dobili skraćenja ili oslobađanje od zatvorskihkazni u zamenu za doprinos u “odbrani golorukog naroda.” Stvarni komandanti na terenu bili su imoperativci RDB-a, poput Franka Simatovića Frenkija nad “Crvenim beretkama” (videti “Vreme”, br511). Epilog tih ratnih avantura je takav da se više nije znalo ko je lopov a ko žandar, i da je u Srbijipreko svake mere narastao broj lica sa službenim legitimacijama sa svim onim ovlašćenjima koja onenose. Takvi likovi odmah su se uklopili u establišment bivšeg režima i pristupili podeli kolača raznihnelegalnih i povlašćenih poslova. Sa sobom su doneli “kapital” stečen pljačkom i ubistvima, terešenost da se u borbi za svoje interese i interese svojih zaštitnika služe istim sredstvima kao nafrontu. Za obične policajce, kao i svi oni koji su imali političku moć, postali su nedodirljivi.

“Priča je mračna, ali jednostavna”, objašnjava sagovornik iz policije. “Velike ale iz vlasti imaju velikebiznise. U tome kao ortaci – jer su i uspeli zbog slepog poslušništva i karijerizma – učestvuju ipojedinici iz vrhova javne i državne bezbednosti. Zašto se dešavaju ta ‘velika’ ubistva? Lično verujem– isključivo zbog para ili zbog sukoba oko kontrole nad poslovima. Političke ale otvaraju tada političkikišobran, policijske zna se već koji – zataškavanje i sabotiranje istraga, poturanje inspektorima da jurekrive tragove kao što je automobil određenog tipa… Svi ostali sa službenom legitimacijom i bez nje,samo zauzimaju svoje mesto u toj piramidi. Jedni pucaju, drugi vode lokale, treći već nešto treće.”

I tu je onda moguće svašta, kažu sagovornici iz policije. Da te strukture angažuju kriminalce zapovlačenje obarača, da kriminalci angažuju policajce kao telohranitelje, da se pojedini delovi službiponašaju kao nezavisni gangovi, a da politički establišment pomoću svih njih gradi svoju moć iposlovne imperije. Kažu i da u policiji pored službene postoji i paralelna struktura vlasti – njeninosioci su upravo oni ljudi koji pod različitim firmama “državnog i nacionalnog interesa” obezbeđujupoštovanje tako uspostavljenih pravila igre.

Izvori iz policije tvrde da ih je u istragama, osim političkih i korupcionaških prilika, kočio i nedostataksavremene kriminalističke opreme. Takođe i nedostatak saradnje između državne i javne bezbednosti.

“Ma mi smo njima sluge”, kaže jedan pripadnik javne bezbednosti za odnose sa kolegama iz državnebezbednosti. “Nije malo slučajeva koje smo počeli da vodimo, a koje je preuzeo RDB. Posebnihobjašnjenja zbog čega, niti povratnih informacija što su oni sa svim tim učinili, nije bilo. Eventualno seod šefova moglo saznati da je reč o nekim njihovim operacijama.”

EPILOG

Gostujući na državnoj televiziji, Ratko Marković je rekao da ne zna ništa o otmici Ivana Stambolića ida se o tome pitaju premijer Republike Srpske Milorad Dodik i ministar unutrašnjih poslova Crne


50 von 104 24.11.13 16:14

Gore Vukašin Maraš. Ali, iako kaže da ništa ne zna, zašto onda misli da Dodik i Maraš znaju?

Posebno poglavlje je politička zloupotreba policije i državne bezbednosti: za divljačkopremlaćivanje mirnih demonstranata i privođenje dece u majicama Otpora bila je zaduženauniformisana policija; praćenje, prisluškivanje i izrade tajnih dosijea političkih oponenata spadalisu u nadležnost RDB-a, kao i razne vrste dezinformacija i zastrašivanja javnosti.

Bilans rada MUP-a pod Miloševićevim režimom može se opisati kao orman pun kostura. Zbog dugeserije nerasvetljenih ubistava, opšte kriminalizacije društva, odavno bi u svakoj iole normalnoj službinacionalne bezbednosti, kao i u cijeloj policiji. pljuštale smjene i ostavke. U Srbiji, nasuprot tome,šakom i kapom deljena su unapređenja i odlikovanja. Reč odgovornost naprosto nije u policijskomvokabularu.

Slučaj Radeta Markovića otvorio je krizu vlade. Dok DOS i SPO zahtevaju njegovu ostavku ilismenu, SPS nepokolebljivo brani njegovu funkciju. Na pitanje zašto, moguće je više odgovora.Žele dobiti na vremenu kako bi mogli ukloniti po sebe kompromitujući materijal, na primjer;Marković i dalje informiriše Miloševića i kao takav predstavlja njegovu osnovnu polugu i oslonacu političkom životu, kažu drugi; reč je o strategiji haosa kojom se poraženi režim nastojikonsolidovati i odložiti izbore zakazane za 23. decembar, smatraju treći.

Praksa, međutim, posle 5. oktobra pokazuje da je SPS nakon prvobitnog zatezanja i odugovlačenja nakraju popuštao pred pritiscima DOS-a. Ostavke predsednika republičkog vrhovnog suda BalšeGovedarice i republičkog javnog tužioca Dragiše Krsmanovića, koji su bili u “paketu” sa Markovićem,to potvrđuju. No, u odbrani šefa državne bezbednosti, socijalisti su do kraja tvrdokorni. Mnogismatraju da objašnjenje za ovo leži u DOS-u, odnosno u različitim gledištima unutar DOS-a na slučajRadeta Markovića i RDB-a.

Ima mišljenja, naime, da bi od smena po kratkom postupku u policiji u ovom trenutku bilo više štetenego koristi. Polazi se od toga da je MUP, a posebno državna bezbednost, voma složen i osetljivsistem, te da bi se u aktuelnom interregnumu mogao transformisati u novu partijsku službu pojedinihlidera, njihovih stranaka, poslovnih prijatelja i ortaka; da bi postao glavni stožer nove oligarhijenastale u tranziciji poput one u Jeljcinovoj Rusiji. Kuloarske priče uglavnom označavaju ZoranaĐinđića, predsednika Demokratske stranke, kao nekog ko je i te kako zainteresovan da preko vezakoje je ostvario pred 5. oktobar i posle njega (ali i ranije) sa raznim ljudima iz Službe, kao što sukomandanti “Crvenih beretki”, ostvari dominaciju u državnoj bezbednosti. Saopštenje predsednikaSR Jugoslavije Vojislava Koštunice, pak, u kome kaže da nije tražio ostavke čelnih ljudi vojske ipolicije, mnogi tumače kao signal da se to ne dopusti, makar cena bila i zadržavanjekompromitovanih ličnosti do republičkih izbora. Sam Marković se u svemu ovome ne ponaša ninajmanje naivno. Ponudio je ostavku Koštunici s punom svešću da MUP nije u nadležnostipredsednika SR Jugoslavije.

Ipak, kako god stvari stajale, RDB nije moguće očuvati kao instituciju do izbora 23. decembra ikonstituisanja nove srpske skupštine i vlade. Ovakvu kakva je, službu bezbednosti naprosto nijemoguće reformisati ni tada, ni bilo kada – mnogo, isuviše mnogo ima kostura u njenim ormanimada bi mogla polagati pravo na ma kakav kredibilitet; suviše ima otvorenih pitanja o njenomdelovanju u proteklom periodu na koje javnost očekuje hitne odgovore i to pred državnomkomisijom sa najširim ovlašćenjima. Bolje je zato čak i u potpunosti zamrznuti rad RDB-a i krenutiispočetka u stvaranje moderne i adekvatnim zakonskim rešenjima kontrolisane službe za zaštitunacionalne bezbednosti nego kombinovati i politički taktizirati s krajnje opasnim stukturama. Osnoviuslov i zalog za nešto tako jeste neodložni odlazak Radeta Markovića.

Filip Švarm, Biljana Vasić, Tamara Skroza,Radovan Kupres i Dokumentacioni centar “Vreme”


51 von 104 24.11.13 16:14

U tišini, bez istine

Reporteri “Vremena” pokušali su i od porodica likvidiranih funkcionera bivšeg režima saznati da liimaju bilo kakvih informacija o toku istraga. Da li su makar oni, koji su preživeli najstrašnijuporodičnu tragediju, obavešteni o tome šta je policija sve radila i dokle je stigla u rasvetljavanjuzločina?

Udovica Radovana Stojičića Badže odbila je razgovor jer – kako je posrednik rekao – “ima dvojemaloletne dece”. Milorad Vučelić, koji je u vreme Badžinog ubistva bio potpredsednik SPS-a, kaže za“Vreme” da mu je Radovan Stojičić Badža bio “ne samo poznanik već i veliki prijatelj”. Dokle jeistraga stigla, nikad nije uspeo saznati. “U početku se radilo intenzivno, i taj rad je pružao nadu da ćenekih rezultata biti”, kaže Vučelić.

Mirjana Petrović, sestra ubijenog generalnog direktora JAT-a Žike Petrovića, veruje da će nove vlastipokrenuti pravu istragu o ovom zločinu: “Red je da se kaže ko je to uradio i zašto.” Inače, gospođaPetrović nije pristala na to da saopšti ma kakve detalje o samoj istrazi. “Novinari su pisali svašta, smnogo proizvoljnosti i netačnosti”, kaže ona. Kad biste samo znali u kakvo je društvo stavljan,razumeli biste…”

Porodica Pavla Bulatovića, kako se saznaje, veoma je ogorčena što se o naručiocima i počiniocimaatentata još ništa ne zna – moguće je steći utisak da se tim zločinom niko ozbiljno i ne bavi. Sam bivšiministar smatran je za nekorumpiranog čoveka u establišmentu, apsolutno lojalnog bivšem premijeruSR Jugoslavije Momiru Bulatoviću. Bivši savezni premijer je jedan od retkih Pavlovih kolega “izpolitike i vlasti” s kojim njegova porodica redovno kontaktira. No, ni on, kako se navodi, nije mogaoda im pomogne u rasvetljavanju ovog zločina.

Nekog možda može začuditi nespremnost porodica žrtava, koje su pripadale establišmentu bivšegrežima, da javno zatraže istinu i prozovu odgovorne koji to godinama nisu u stanju. Međutim, usvetlu pretnje načelnika RDB-a trojici ministara unutrašnjih poslova mnogo šta je jasnije. Ipak, kako sesaznaje, članovi porodica, kao i njihovi advokati, s vremena na vreme dolaze u policiju da se raspitajukako se odvijaju istrage i da daju neke podatke za koje smatraju da bi mogli biti od koristi.

Bez informacija

Predsednik JUL-a Ljubiša Ristić je u intervjuu za “Vreme” br. 511 rekao “da je sramno što je godinamaZoran Todorović optuživan da je mafijaš, bogataš, kriminalni profiter, da je zato ubijen”, i dodao da bimediji trebalo da se uvere kako “njegova porodica i deca žive veoma skromno, ni traga nekakvombogatstvu”. Međutim, kada se preko JUL-a pokušalo stupiti u kontakt sa Todorovićevom porodicom,Miloš Đurić iz ove partije jednostavno je saopštio: “Ne dajemo informacije o funkcionerima JUL-a,živim ili mrtvim.” U ovom kontekstu, interesantno je primetiti da su julovske perjanice poput GoranaMatića i Ivana Markovića “demaskirale” sve vrste terorističko-špijunskih zavera, a da se nikad nisupozabavile istragom o smrti svog bivšeg generalnog sekretara. Takođe, Matić je na konferenciji zaštampu 14. maja 1999. novinarsko pitanje ko je ubio Slavka Ćuruviju okvalifikovao kao primerdestabilizovanja SR Jugoslavije.

Preuzeto od: Vreme broj 514, 9. novembar 2000.


19. novembar 2009.


52 von 104 24.11.13 16:14

Arhiv UDB-e

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: ŠPIJUNSKA MAFIJA |Ostavite komentar Slucaj Djurekovic

Dvadeset i drugog aprila 1982. godine, Stjepan Djurekovic, direktor preduzeca INA-Marketingpobegao je u Nemacku. Tamo je, nekoliko meseci pre njega iz Zagreba prebegao i njegov sin DamirDjurekovic, da bi izbegao sluzenje vojnog roka u JNA. Hrvatska Sluzba drzavne bezbednosti znala jeza to, ali je cutala, jer je zelela da ima direktora INA-Marketing u saci. Djurekovic je prebegao, prvo uizbeglicki logor Kerkirhen, u Austriji, pod laznim imenom Josip Miranovic, a zatim se prebacio uMinhen, pravo u krilo ustaske emigracije. Priklonio se Ivanu Jelicu, lideru Hrvatskog narodnogodbora (HNO). Kao zalog svoje lojalnosti politickoj emigraciji Stjepan Djurekovic je u hotelu ?Cetirigodisnja doba? urucio dr Branku Jelicu tajni rukopis knjige ?Komunizam ? velika prevara?, koju jenapisao jos u Zagrebu. Ta knjiga je prihvacena u emigraciji kao nova epohalna vrsta dokaza protivkomunistickog rezima u SFRJ, pa je dr Jelic obezbedio ubrzano stampanje i ostala cetiri Djurekovicevarukopisa: ?Ja, Josip Broz Tito?, ?Sinovi orla?, ?Crveni menadzeri? i ?Slom ideala?. Sve ove knjige,medjutim, napisala je Sluzba drzavne bezbednosti SSUP-a, odnosno Krunoslav Prates, blizak saradniki Stjepana Djurekovica i jugoslovenske tajne policije. Akciju je vodio inspektor Boza Spasic preko ovogurednika, tj. svoje veze u listu ?Hrvatska drzava? koji je, takodje finansirala SDB Jugoslavije.

?Djurekovic je imao nesrecu da u inostranstvu odmah naleti na naseg saradnika Krunoslava Pratesa,glavnog urednika lista ?Hrvatska drzava? i sekretara Ivana Jelica, brata dr Branka Jelica. Znaci nassaradnik Prates mu je organizovao stampanje tih knjiga, tako da smo ih mi odmah imali. Donosila ihje u Zagreb Pratesova z istva SFRJ dobijali da citaju takve ludosti… Tada sam jos bio operativac u linijiemigracije. Josip Perkovic mi je bio nacelnik. Sledili su Srecko Sena, makedonska ciganka iz Skoplja,tako da su i gospoda iz Predsednimurina, tadasnji sef hrvatske sluzbe i Stanko Colak nacelnik Upraveza emigraciju SDB SSUP-a koji je dosao iz Beograda… Posto nismo kontaktirali sa Pratesom, Perkovicmi je rekao da se planira ubistvo Djurekovica i da mu je Krunoslav Prates dao kopiju kljuca od svojestamparije u koju Djurekovic cesto zalazi zbog stampanja knjiga.? Kako je SDB Jugoslavije tajnofinansirao list ?Hrvatska drzava?, a i rad stamparije Krunoslava Pratesa, ispada da je SSUP placao istampanje knjiga Stjepana Djurekovica. Uz pomoc tih dela, direktor INA-Marketing se popeo dostavisoko na emigrantskoj lestvici. Pred izbore u Hrvatskom narodnom vijecu (HNV) ocekivalo se da ceDjurekovic biti jedan od kandidata za predsednika odbora u SR Nemackoj. Smrt ga je, medjutim,preduhitrila: ?U petak, 29. jula 1983. godine, 57- godisnji Stjepan Djurekovic, urednik izdavacke kuce?Das Kroatise Bus?, pronadjen je ubijen u podrumu stamparije u Volfrathausenu. Zlocin je otkriven u13,35 sati. Prema prvim podacima istrage, les je lezao u podrumu vise sati. Djurekovic je usmrcen sasest hitaca iz dva razlicita oruzja i verovatno jednim udarcem sekire po temenu. Prema izjavama izminhenskog tuzilastva, odbeglog jugoslovenskog direktora izresetali su meci kalibra 22 i 7,65milimetara. Voditelj HRB Mladen Svarc je tim povodom izjavio da zlocin pokazuje ? jasan rukopisjugoslovenske tajne sluzbe? ? javila je tada nemacka agencija Dojce Press.

Nemacka tajna sluzba BND je imala saznanja da SDB Jugoslavije priprema obracun sa Djurekovicem.Dala mu je zastitu. Cesto mu je menjala mesto stanovanja i proveravala sve njegove kontakte saljudima. To ga, medjutim, nije spaslo smrti. Branko Trazivuk tvrdi da je atentat izvrsila crnogorskasluzba u saradnji sa ?beogradskim podzemljem? i to na vrlo los nacin. Hrvatski nacelnik JosipPerkovic bio je besan zbog toga. SDB Hrvatske je zato uputio i zvanicni protest, memorandumdirekciji Sluzbe drzavne bezbednosti u SSUP-u Jugoslavije, sto za takve poslove angazuje kriminalceiz Beograda. Trazivuk je u tom kontekstu pomenuo imena Ratka Djokica, Dragana Malesevica Tapija, i


53 von 104 24.11.13 16:14

Djordja Bozovica Giske, a neki pominju i ime B. M. Ima svedoka tog vremena koji tvrde da je u tomposlu ucestvovao i Ranko Rubezic. O tome zagrebacki inspektor Branko Trazivuk u svojoj ispovestinovinarima kaze:

?Ubistvo Stjepana Djurekovica, bivseg direktora INA-Marketing organizovao je licno Stane Dolanc,nekadasnji major KOS-a, ministar jugoslovenske policije i predsednik Saveta za zastitu ustavnogporetka. Dolanc je pocetkom osamdesetih bio gospodar zivota i smrti u Jugoslaviji. Razlozi za ubistvoDjurekovica su trojaki. Prvo, SDB SSUP-a i Dolanc otkrili su da je Djurekovic postao saradniknemacke obavestajne sluzbe BND. Drugo, kako je INA dugo godina bila ispostava Udbe u svetu,posle prebega Djurekovica u Nemacku postojala je opasnost da Nemcima otkrije citavu mrezu nasetajne policije u svetu, a posebno pozicije Udbe medju ustaskim i cetnickim emigrantima. Kao trece,Djurekovic je ukrao i predao BND kartu vojnih skladista nafte i benzina u SFRJ, Rumuniji i Grckoj,kao i semu sa pozicijama rezervnih skladista vojnog goriva. Djurekovic je ukrao od INE 200 milionadolara i preneo u inostranstvo.?

Glavni razlog za preuzimanje ?najstrozih mera? SDB SSUP-a, bila je Djurekoviceva namera da se vratiu Jugoslaviju i da na sudjenju, svedoci o kriminalnim radnjama vrha Komunisticke partije Jugoslavije.Pavle Gazi, sekretar RSUP Hrvatske, sreo se s Stejpanom Djurekovicem u Bukurestu, sto je saznaoJosip Vrhovec, pa je smenio Gazija. Jedno vreme Stjepan Djurekovic je boravio i u Bugarskoj. SDBJugoslavije je planirala da ga kidnapuje iz Sofije, ali je Stane Dolanc bio protiv toga. Njemu iVladimiru Bakaricu, direktor INA- Marketinga nije bio potreban ziv. U politickom vrhu SFRJodluceno je da se prema Djurekovicu primeni mera predvidjena za izdajnike otadzbine, seca se BozaSpasic. O saradnji Djordja Bozovica ? Giske sa SDB govorila je i njegova majka Milena Bozovic:

?Pisali su posle njegove smrti da je radio za Drzavnu bezbednost. Da je radio, znam da jeste, ali jeradio u ono vreme kad je postojala neka drzava, hteo je da pomogne, a pravo da kazem, povukao je imnoge druge da rade za drzavu. Necu da pomenem nikoga. Da li je on dobijao neki veliki novac odtoga, videla nisam, ali sumnjam i da je dobijao. Niti me je to interesovalo. Tacno je da je kod menedosao i dvaput onaj inspektor iz DB, be-de kako ja kazem, i dao koverat. Kad je Djordje to radio, jasam shvatala drzavu kao nesto ljudski, pravedno, mada mi je moja baba jos 46. godine i pricala dacemo tek videti kakve ce nas sve muke zadesiti. Sto se Djordje prihvatio toga, ne znam. Valjda je hteoda pomogne drzavi. Da je do para bilo, on to nikada ne bi uradio. Ma bio je dobra dusa, to su svi znalii prvi put je dopao u miliciju zato sto je drugim ljudima pomagao…?

Giska:

?Mi smo bili tako idealisticki trovani, misleci kako radimo dobro za otadzbinu, a otadzbina se tadaracunala od Djevdjelije do Triglava. Ne treba nikom zameriti sto je tada nesto uradio zaslepljenljubavlju prema otadzbini. Drugacije smo mi to onda gledali, i molim emigraciju i sve ljude koji sunam bili na meti, da nikad ne zamere volu koji je gazio kupus, vec onima koji su imali vola i slali gagde su hteli. Jer, vo je uvek vo… Izvinjenje se odnosi na srpsku emigraciju, drugim emigracijamanismo duzni nikakva izvinjenja, jer je medju nama vecni rat.?

Osim Giske koji je mrtav i Staneta Dolanca, u akciji ?Dunav?, kako je Sluzba krstila Djurekovicevulikvidaciju, ukljucen je i jedan Nemac, tajni agent ?Alfa?, koji je kasnije likvidiran, a telo mu jezabetonirano. SDB Jugoslavije je podrobno pripremala atentat na Djurekovica u gradicuVolfarthauzen, 26 kilometara od Minhena. Giska je predlozio sastav ekipe, iako se posle ispostavilo daneki ljudi i nisu bili najbolji, pa je cak, kasnije u Beogradu, doslo i do svadje. Ipak, ta akcija je jedna odnajboljih u istoriji Sluzbe drzavne bezbednosti. To potvrdjuje i podatak da, kada su Bozovica uhapsili1985. u Minhenu, Nemci Giski nista nisu mogli da dokazu. Djurekovic je kasnio, pojavio se i kolimausao u garazu, zatvorio vrata. Tamo su ga ocekivali likvidatori SDB. Kada ih je ugledao, Djurekovic jestao da zapomaze, nudio je i ogromnu svotu novca. Ispalili su u njega, prema nalazima Nemackeobavestajne sluzbe, sest metaka iz razlicitih oruzja. Na kraju, dobio je i udarac sekirom po glavi. Dva


54 von 104 24.11.13 16:14

coveka su odmah izasla i odvezla se. Treci ih je cekao napolju u kolima. Na scenu je stupio strucnjakSDB sa posebnom namenom da ukloni i najmanji trag. Ekspert za cIscenje je sjajno obavio posao inemacka policija se oko atentata na Stjepana Djurekovica do danas bavila samo nagadjanjima. Akcija?Dunav? kostala je SDB 150.000 maraka, a likvidatorima je Sluzba isplatila po pet hiljada dolara. PoBeogradu se prica da u arhivi jugoslovenske tajne policije postoji cak i video snimak Djurekovicevesmrti. Nemacka stampa, pre svega ?Spigl? je, pozivajuci se na dosijea BND, medjutim, sredinomosamdesetih, odgovornost za jugoslovenski drzavni terorizam pocela da prebacuje i na RadetaCaldovica-Centu. Ovaj Zemunac, bivsi fudbaler, u nemackom dosijeu BND pod brojem ST33-04008vodjen je i sa laznim imenima kao Milovan Bulovan iz Zrenjanina, kao Dusan Vucetic, ZivanMasinjanin, Gulijano Kastagnola i Andrea Zullo. Nemci su Centu teretili da je ubio, prvo hrvatskogemigranta Nikolu Milicevica-Bebana iz Vionice u Frankfurtu pocetkom 1980. godine, a izvesni JosefKloucek, koga je kao svedoka nasla sluzba BND, teretio je Caldovica da je upucao i emigranta DjuruZagarskog iz Zagreba sredinom 1983. godine. Nurif Rizvanovic, agent KOS-a i BND je u svojimkazivanjima prozvao mnoge Srbe i okarakterisao ih kao likvidatore.

Preuzeto od: http://www.lopare.net


16. novembar 2009.

Državna tajna: SDB-ovac Božo Bagarić izradio procjenuza likvidaciju Štedula

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: ŠPIJUNSKA MAFIJA |Ostavite komentar Strogo povjerljivi dokument „Službe državne bezbjednosti“ (SDB), sa tajnog savjetovanja SDB-ovaca uSarajevu u listopadu 1986. godine, razotkriva do sada strogo čuvane tajne o metodama postupanjajugoslavenskih tajnih služba protiv emigracije u bivšoj SFRJ, čime se pruža uvid u tajne postupanjaSDB-a prema onima koje su smatrali nekim od najopasnijih neprijatelja komunističkog režima ikomunističke Jugoslavije. U svojem izlaganju na tajnom sarajevskom savjetovanju, pod naslovom„Neka saznanja i ocjene o neprijateljskoj djelatnosti ekstremne emigracije sa posebnim osvrtom napreduzete mjere i zadatke službe u cilju onemogućavanja te djelatnosti“, načelnik II uprave SDB BožoBagarić opisuje mjere i aktivnosti komunističke tajne službe prema emigraciji potkraj 1980.-ih godina.Sadržaj Bagarićeva izvješća i njegova pozicija unutar SDB svakako ukazuje na činjenicu kako je biojedan od ljudi koji su u SDB-u odlučivali o životu ili smrti, odnosno o nalozima za likvidacijepojedinih političkih emigranata, poput, primjerice, Nikole Štedula.

„Ofanziva neprijateljske emigracije”

Iz Bagarićevog izlaganja razvidno je kako do samog raspada bivše SFRJ, jugoslavenske tajne službe injihov operativni obavještajni aparat i najviši dužnosnici, nisu prestale obavljati jednu od svojihosnovnih zadaća: spriječavanja „neprijateljskog djelovanja emigracije”, odnosno imale su za glavni ciljočuvanje režima Saveza komunista Jugoslavije i bivše SFRJ. Stoga su i pred same tzv. „demokratskepromjene”, djelatnici SDB-a smatrali jednom od glavnih zadaća, obavještajni rat protiv političkihemigranata.

„Procjenjuje se da je neprijateljska emigracija u stanovitoj ofanzivi, kako na terorističkom, tako i na


55 von 104 24.11.13 16:14

subverzivno-propagandnom planu. Brojna obavještenja o njenoj neprijateljskoj djelatnosti, uposljednje vrijeme, upućuju na zaključak da se ona oporavlja poslije izvjesne krize koja je nastupila unjenim redovima, nakon „velikog saobraćajnog udesa” kako oni nazivaju pad svojih veza u akciji„Vrbas”, „Pag”, „Bednja”, „Zlatar” i dr. Zbog toga emigracija postepeno konsoliduje svoje redove,okuplja i motiviše članstvo, pri čemu obilato koristi objektivne teškoće sa kojima se naše društvosuočava. Stalnim preuveličavanjem tih teškoća, minimiziranjem rezultata koji se postižu, napadima natekovine naše revolucije, bratstvo i jedinstvo, društveno politički sistem, ličnost i djelo druga Tita,omalovažavanjem SKJ i rukovodstva zemlje, i sl., pokušava stvoriti klimu nezadovoljstva,demoralizacije i nepovjerenja kod radnih ljudi i građana, posebno onih na privremenom radu uinostranstvu, u dalji prosperitet naše zemlje”, navodi u svojoj analizi Božo Bagarić.

Projekt „Sjedinjenih država Jugoslavije”

U nastavku, Bagarić posebno analizira oslanjanje Zapada na stvaranje demokratske alternative ubivšoj SFRJ upravo iz redova političke emigracije, te opisuje reorganizaciju emigrantskih organizacijapod utjecajem zapada, na stvaranju jedinstvene alternative komunističkom režimu. Bagarić se u svojojanalizi posebno osvrće na projekt stvaranja „Nove demokratske alternative” i ljude koji su se okupilioko tog projekta.

„… Posljednjih godina neki zvanični krugovi na Zapadu, posebno u SAD, insistiraju na platformskomi organizacionom okupljanju emigracije u cilju stvaranja prozapadne alternative postojećemdruštveno političkom sistemu Jugoslavije. Od toga perioda pa do danas, mi koji pratimoneprijateljsku djelatnost emigracije, uočavamo njihove međusobne pomirljive tonove i zajedničkinastup organizacija i grupacija koje su inače bile u sukobu. Pojačava se sprega ustaške i albanskeemigracije, uz nastojanje da svoju neprijateljsku djelatnost usklade sa neprijateljskim djelovanjemčetničke emigracije i da se kroz „Novu demokratsku inicijativu” povežu sa raznim „disidentima” uzemlji, u cilju sinhronizacije aktivnosti, destabilizacije društveno političkog sistema i stvaranjanekakve tzv. treće Jugoslavije, koja bi bila savez pet suverenih naroda i država, Srbija, Hrvatska,Slovenija, Makedonija, a pitanje da li će Crna Gora biti posebna država članica ili bi se sjedinila saSrbijom, riješili bi narodni predstavnici Crne Gore i Srbije. Ta nova država nosila bi naziv SjedinjeneDržave Jugoslavije, što jasno asocira ko iza njih stoji. To je, u stvari, pored koncepta cijepanjaJugoslavije, drugi strateški pravac reakcionarnih krugova u inostranstvu koji preko obavještajnihslužbi usmjeravaju i kontrolišu neprijateljsku djelatnost ekstremne fašističke emigracije, i jasan dokazda ti krugovi planiraju, pripremaju, kombinuju i počinju izvoditi sve složenije oblike neprijateljskedjelatnosti, u cilju slabljenja naše zemlje i njenog ugleda u svijetu”, stoji u Bagarićevoj analizi koju jeizložio na tajnom savjetovanju SDB-a u Sarajevu, u listopadu 1986. godine.

Emigranti optuženi da surađuju sa stranim obavještajnim službama

Poseban dio Bagarićeve analize odnosi se na podatke komunističke tajne službe SDB o navodnojsuradnji nekih političkih emigranata sa stranim obavještajnim službama. Ovakve „bezbjednosnointeresantne” osobe bile su, a kako dokazuje i ovaj tajni dokument, pod posebnom obradom inadzorom jugoslavenskih tajnih služba, posebno SDB-a, koji je djelatnost i aktivnosti takvih političkihemigranata pokrivao i u inozemstvu. Bagarićeva operativna analiza dokazuje kako je potkraj 1980.-ihgodina SDB imala široko razgranatu obavještajnu mrežu suradnika i djelatnika u Europi, SAD-u,Australiji i drugim operativno zanimljivim područjima.

„Ta sprega u posljednje vrijeme, sve je bitnija karakteristika sveukupne neprijateljske djelatnostiemigracije, što, pored ostalog, ukazuje da ona sve više postaje sredstvo u rukama stranih obavještajnihslužbi i reakcionarnih krugova u inostranstvu za realizaciju određenih ciljeva „specijalnog rata”usmjerenog protiv Jugoslavije. Na to ukazuju podaci da se konstantno povećava broj bezbjednosno-interesantnih kontakata emigranata i njihovih veza sa pripadnicima stranih policija, obavještajnihslužbi i nekih reakcionarnih krugova u inostranstvu, od kojih se neki bave i klasičnim obavještajnim


56 von 104 24.11.13 16:14

radom (Musa Vladislav, Mihalj Jozo, Vrbić Josip, Vidović Mirko, Velagić Teufik, Balić Smail, KočevićBogoljub, Zulfikarpašić Adil i drugi, posebno oni okupljeni oko NDA). Ti emigranti kroz brojnekontakte sa našim građanima u inostranstvu, pored indoktrinacije i vrbovanja u emigrantskeorganizacije, po nalogu svojih poslodavaca, prikupljaju i bezbjednosno-interesantne podatke o našojzemlji, vrše provjeravanje pojedinih naših građana, ukazuju na moguća uporišta Službe, snimaju licakoja posjećuju naša DKP, prate aktivnost i organizaciju klubova i udruženja naših radnika, prikupljajupodatke o radnicima diplomatsko konzularnih i drugih predstavništava i sl., a veoma često sepojavljuju i kao posrednici pri uspostavljanju veze stranih policija i obavještajnih službi sa pojedinimnašim građanima u inostranstvu”, stoji u Bagarićevoj analizi.

SDB o aktivnostima „Hrvatskog narodnog vijeća” i „Hrvatskog državotvornog pokreta”

U najvažnijem dijelu svoje analize SDB-ovac Bagarić posebno se osvrnuo na djelatnost tadašnjihvodećih hrvatskih organizacija u iseljeništvu: Hrvatskog narodnog vijeća i Hrvatskog državotvornogpokreta.

Upravo je SDB naredio, organizirao i izveo pokušaj ubojstva čelnika Hrvatskog državotvornogpokreta Nikole Štedula u Škotskoj. da Božo Bagarić, kao načelnik II uprave SDB-a posebno analiziradjelatnost HDP-a u emigraciji, teško bi bilo vjerovati kako upravo taj visokopozicionirani djelatnikSDB-a nije bio upoznat i sa detaljima plana likvidacije Štedula u Škotskoj, koji je zadatak SDB povjerioVinku Sindičiću, svojem operativcu posebno obučenom za ovakve zadatke.

„Posebno brojne kontakte sa stranim faktorom, reakcionarnim krugovima i organizacijama ostvaruje„Hrvatsko narodno vijeće”, čiji članovi otvoreno ističu da pripremaju dugoročne programe svojihnastupa na osnovu sugestija stranog faktora. Pored kontakata sa zapadnim zemljama HNV je ostvariokontakte i sa nekim istočnoevropskim zemljama. Tako je Mate Meštrović u dva navrata ostvariokontakte i sa nekim zvaničnim bugarskim predstavnicima. Prilikom tih boravaka u Bugarskoj tokom1981. i 1982. godine, Meštrović je održao i predavanje o „pravednoj borbi HNV” ističući da „slobodu inezavisnost hrvatska emigracija ne može sama izvojevati, pa se oslanja na saveznike, a u prvom reduna albansku emigraciju iz Jugoslavije, državu Albaniju, a zatim na Makedonce, koji se osjećajuBugarima, kao i na same Bugare koji su svjesni da pri statusu kvo ne mogu ostvariti težnje oujedinjenju bugarskog naroda”. Ova njegova putovanja u Bugarsku i kontakti sa predstavnicimainformbirovske emigracije sasvim sigurno nisu u funkciji HNV, jer su interesi ustaške iinformbirovske emigracije međusobno isključivi, već očigledno interes službi koje iza njih stoje uodređenim obavještajnim kombinacijama.

I „Hrvatski državotvorni pokret” je navodno uspostavio određene veze sa nekim istočnoevropskimzemljama, posebno sa SSSR. S tim u vezi, Štedul ističe da SSSR budno prati događaje u Jugoslaviji i daje za „promjenu sistema” u našoj zemlji, naročito zbog „njenog vezivanja za Zapad”, dodajući datakođe kontaktiraju sa Albanijom i Kiprom koji im je čak ponudio na raspolaganje radio stanice, kao ida su u pismenim i telefonskim vezama sa predsjednikom Kipra, te da imaju podršku Kube iNikaragve, a u posljednje vrijeme i Libije. Pri tome je isticao neophodnost saradnje i sa drugimemigranstkim organizacijama i „opozicijom” u SFRJ, napominjući da predtavnik HDP trebaprisustvovati skupu emigrantskih organizacija u Londonu, gdje će doći i „određene zanimljive osobeiz Jugoslavije”, kako bi u okviru svojih mogućnosti uspostavio kontakt sa njima, prije svega saopozicijom iz SR Slovenije i SR Hrvatske”, navodi Bagarić.

Možda su upravo ovakve procjene i analize SDB-a vodile ka procjeni koga je potrebno i kadalikvidirati neposredno prije početka procesa raspada bivše SFRJ i pada komunizma.

Aktivnosti Svjetske islamske lige

U svojoj analizi o aktivnostima političkih emigranata SDB-ovac Božo Bagarić, iznio je na tajnomsarajevskom savjetovanju i spoznaje SDB-a o aktivnostima islamske emigracije, i njihovoj povezanosti


57 von 104 24.11.13 16:14

s nekim međunarodnim organizacijama.

„Platforma njihove neprijateljske djelatnosti je okupljanje svih muslimana svijeta, bez obzira nagranice i „borba očuvanje čistoće islama”, u čemu imaju značajnu podršku neprijateljske emigracijemuslimanskog porijekla koja je u propagiranju ideja fundamentalizma i panislamizma, pod snažnimutjecajem međunarodnih islamskih organizacija kao što je Svjetska islamska liga „Rabita”, Libijskinarodni kongres i dr. Njihova uloga dolazi posebno do izražaja u politizaciji ne samo IZ, nego iislamskihcentara u svijetu koji su okrenuti prema našim radnicima na privremenom radu uinostranstvu i iseljenicima kroz koje, pored stranih službi, djeluju i pripadnici neprijateljske emigracije(Reis Kerim, Zulfikarpašić Adil, Duraković Asaf, Balić Smail, Karačić Hasan i dr.). Ova podrškaposebno je došla do izražaja prilikom suđenja grupi muslimanskih nacionalista 1983. godine uSarajevu. S tim u vezi, Karačić Hasan, koji je po zadacima obavještajnih službi uspostavio kontakte savelikim brojem naših građana u zemlji i inostranstvu, preko kojih je pokušavao doći do obavještajnihpodataka interesujući se „kakvo je stanje iza gvozdene zavjese”, kako to on naziva našu zemlju,pokrenuo je inicijativu da se Izetbegović Aliji, kao istaknutom islamskom misliocu (osuđen u akciji„Trebević”) dodijeli međunarodna nagrada kralja Fejsala za 1987. godinu, u iznosu od 350 hiljadasaudijskih riala”, opisuje u svojem izvješću načelnik II odjela SDB-a.

Analiza aktivnosti hrvatskih emigrantskih organizacija

Bagarić se u svojoj analizi posebno osvrnuo na aktivnosti hrvatskih emigrantskih organizacija.Posebno se osvrnuo na aktivnosti navodnog naoružavanja u hrvatskim emigrantskim organizacijama,i planiranju akcija protiv komunističkog režima. Ovim je aktivnostima posvećen najveći dioBagarićeve analize, iz čega se može zaključiti kako je vrh SDB-a posebno opasnom za rušenjekomunističke SFRJ smatrao hrvatsku političku emigraciju. Osobito u ovom dijelu Bagarićeve analizemožemo tražiti prave razloge i motive SDB-ovih akcija poput pokušaja ubojstva Nikole Štedula, načije se aktivnosti odnosi najveći dio Bagarićeva izvješća.

„Terorizam i diverzije i dalje su u prvom planu ustaške, albanske, a u posljednje vrijeme i četničkeemigracije. „Hrvatski državotvorni pokret”, „Hrvatsko revolucionarno bratstvo”, luburićevci, PSRJ,SOPO i dr., javno su se opredijelili za terorizam kao osnovni metod svog djelovanja. U programskimdokumentima HDP otvoreno poziva na teror i nužnost „oružane borbe”. U propagandnosubverzivnim akcijama HDP propagira primjenu terora pružajući moralnu i materijalnu podrškuteroristima, kako onima koji se pripremaju za akcije, tako i osuđenim. U tom smislu pokušavaju odubačenih terorista iz akcije „Raduša” da naprave „kult Bugojna”, kao i od osuđenih terorista ubicaambasadora Rolovića.

Uz maksimalne mjere konspiracije, emigracija intenzivira sve oblike i metode svog djelovanja:nabavlja najsavremenije oružje sa snajperskim uređajima, prigušivačima, eksploziv, diverzantskuopremu, otrovne hemikalije i zapaljive supstance, vrši regrutovanje i obuku neposrednih izvršilaca,štampa i rastura propgandne materijale, uspostavlja ilegalne kanale prema zemlji i stvara veze, sanaglašenim nastojanjem da svoje akcije prenese na tlo Jugoslavije. Iako je pretrpjela udarac kroz akcije„Vrbas”, „Breza”, „Zlatar”, „Bednja” i dr., ne odustaje od orijentacije da ubacuje u zemljudiverzantsko teroristički i propagandno-subverzivni materijal i da formira ilegalne grupe kako bi seutisak o postojanju gerile u Jugoslaviji.

…

Neki pripadnici HDP-a, HRB-a i drugih terorističkih organizacija, zagovaraju terorističke akcije uznak odmazde, zbog ekstradicije ratnog zločinca Andrije Artukovića. U planiranju tih „osvetničkih”akcija, kako ih oni nazivaju, posebno se ističe da je Artuković pripadao staroj gardi kojoj je cilj biouništiti sve što nije hrvatsko, te da upravo zbog toga moraju preduzeti nešto krupno protivJugoslavije, ali pod uslovom da se ne kompromituju, već da trebaju vršiti smišljene i tajne akcije uzemlji i napade na naša diplomatsko konzularna u druga predstavništva u inostranstvu. Izručenje


58 von 104 24.11.13 16:14

Artukovića, ustaška emigracija iskoristila je za organizovanje masovnih demonstracija i zaprikupljanje finansijskih sredstava, te se procjenjuje da je do sada prikupljeno oko 100.000 dolara, odčega je jedan dio namijenjen i za finansiranje terorističkih akcija.

Neki vodeći teroristi rodom iz SR BiH zagovaraju kontinuitet u izvođenju akcija u zemlji, ističući daorganizovanje akcija ne treba vezivati samo za određena područja, datume, periode i slično. Izuzetnuaktivnost na ovom planu razvija vrlo ekstremni HDP (Štedul – Škotska, Kraljević – Augsburg,Buškarin i Šumaher – Štutgart, Ledić – Keln, Livajić – Frankfurt i Rebrina – Madrid) sa nekimpunktovima oko HRB-a oko Naletilića – Karlsruhe, Dragoja – Frankfurt, te žarištima u Parizu, Cirihu,Salzburgu, Minhenu kao i HRB-a iz Australije). HDP posebno intenzivno radi na indoktrinaciji ivrbovanju nosilaca putnih isprava za konkretne zadatke u zemlji. Akcija „Bednja”, a i rasturanjeletaka na području Hercegovine govore da u tome imaju uspjeha i da mi kao Služba ne možemoisključiti mogućnost iznenađenja od strane terorističke emigracije. Otuda je vrlo značajnaidentifikacija i potpuno operativno pokrivanje svih naših građana koji su u vezi sa nosiocimadiverzantsko-terorističke djelatnosti (samo oko Buškaina ima ih 5-6 Tomić, Mlinarević, Sušilović,Bagić Ivan, Šunjić). Zbog toga svaka nova najava, svaki signal o planiranoj akciji emigracije, treba dabude odgovorno procijenjen uz preduzimanje adekvatnih mjera onemogućavanja. Nije bezazlenpodatak da Rebrina Tomislav, osvjedočeni terorista, otmičar aviona 1972. godine, posjeduje skicukupreškog hotela „Adria-ski”, da se Bilandžić interesuje za novosagrađene štale na Kupresu, da Ledićzagovara miniranje brana na Buškom jezeru kod Duvna, da Franjo Majić zagovara rušenje spomenikana Makljenu, ili da Bilandžić i Miloš pozivaju da „mladima koji se oglašavaju u zemlji treba datipodršku” itd.

…

Ponovno se sve više dolazi do podataka o sprezi nekih ekstremista sa međunarodnim kriminalnimpodzemljem i sa nekim organizacijama i grupama međunarodnog terorizma u Evropi, sa tzv. crnominternacionalom. Terorista Bradvica Branko, stupio je u kontakt sa italijanskim podzemljem, u ciljuizvođenja diverzantsko-terorističke akcije na njemački konzulat u Zagrebu, a Andabak, koji iz Španijesnabdijeva emigraciju bombama i automatima sa prigušivačem, već dulje vrijeme za svoje dolaske uSR Njemačku koristi italijansku putnu ispravu. Takođe, prema neprovjerenim podacima, ekstremistaGlibota Petar i Kovačević Mirko, angažovali su dvojicu francuskih građana arapskog porijekla da zanovac izvrše terorističke akcije u Zagrebu ili Rijeci, postavljajući tempirane mine na objekte kao što subenzinske pumpe, trafostanice i sl. Ta sprega još više dobiva na težini ako se zna da su nedavnoslužbe bezbjednosti NATO zemalja odlučile da „onemoguće crveni” teror na svojoj teritoriji i da ga„vrate” u zemlje odakle su izvršioci rodom”, navodi u svojoj procjeni Božo Bagarić.

Na temelju analiza poput Bagarićeve donošene odluke o političkim ubojstvima emigranata

Na temelju ovakvih procjena SDB-a, donošene su odluke o operativnim mjerama prema pojedinimpolitičkim emigrantima, pod opravdanjem kako se radi o teroristima i suzbijanju terorizma, pa su natemelju toga u SDB-u smatrali kako im je dopušteno primjeniti sva potrebna sredstva, uključujući ifizičke likvidacije, odnosno organizirana ubojstva političkih emigranata u bilo kojoj zemlji na svijetu.

Strogo povjerljivi dokument SDB-a iz 1987. godine, svakako, dokazuje i ukazuje na dobro razgranatu idjelatnu operativnu mrežu SDB-a u svijetu, koja je u svakom trenutku mogla izvršiti bilo koju akcijuprema političkim emigrantima, uključujući i ubojstva.

Analize SDB-a, poput ove Bagarićeve, bile su teorijsko informacijska podloga za donošenje odluka otakvim mjerama. U SDB-u su ipak bili svjesni svojih akcija, pa su aktivnosti prema političkojemigraciji, „pokrivali” borbom protiv terorizma i organiziranog kriminala, jer su smatrali kako će takolakše opravdati brojna ubojstva i napade na hrvatske (i druge) političke emigrante iz bivše SFRJ. Stogaje nemoguće odvojiti odgovornost za zločine SDB-a prema političkim emigrantima na odgovornostizravnih nalogodavaca za izvršenje ubojstava, odgovornost ubojica i odgovornost onih koji su


59 von 104 24.11.13 16:14

pripremali ovakve dokumente na temelju kojih su donošene odluke o SDB-ovim ubojstvima političkihemigranata. Odgovornost za zločine podjednako leži na svim sudionicima u ovom procesu, odprocjenitelja (poput Bože Bagarića, koji je procjenjivao i analizirao djelatnost primjerice Nikole Štedulai HDP-a) do izvršitelja ubojstava (primjerice Vinka Sindičića, koji je bio izvršitelj pokušaja ubojstvaNikole Štedula, na temelju Bagarićevih procjena i analiza).

„U funkciji organizovanja diverzantsko-terorističkih akcija prema našoj zamlji, u posljednje vrijeme,sve su učestaliji dolasci poznatih terorista iz prekomorskih zemalja u Evropu, u cilju pripremanja ifinansiranja terorističke djelatnosti. Tako je tokom prošle i ove godine, nakon dolaska u SR Njemačku,terorista Anić Vjekoslava, Dedić Dinka, Bošnjak Tomislava, Šuto Ante, Gavran Ante, Šaravanja Ivice,Roso Ivana, Dolić Mladena, Šego Zdravka, Škegro Darinke, Šego Ljubice i dr., u zapadnoevropskimžarištima došlo je do intenzivnije aktivnosti, nabavljanja novih količina eksploziva i oružja, otrovnih izapaljivih sredstava, te zagovaranja i priprema konkretnih diverzanstvo-terorističkih i drugih akcija.Rezultat tih „emisarenja” su vjerovatno i akcije „Opatija” i paljevina našeg konzulata u Štutgartu, kojeslužba još nije rasvijetlila. Posebno su bezbjednosno interesantni kontakti Macukić Franje saalbanskim ekstremistima Džafer Šatrijem i Prapašticom, koji je do nedavno bio naš kolega i zna našemetode i sredstva. Kad je u pitanju Španija i teroristi Rebrina, Andabak, Bradvica i njihova uloga,očito je da emigracija nastoji tamo formirati teroristički punkt, jer procjenjuje da naše mjere tamo gubeoštricu i za sada nesmetano funkcioniše kanal za snabdijevanje oružjem, eksplozivom i drugimdiverzanstvo-terorističkim sredstvima grupacija u SR Njemačkoj.

…

Kroz operativnu akciju „Jela” služba je došla do podataka da HDP raspolaže sa 60 kg eksploziva ivećom količinom komponenti za kompletiranje raznih eksplozivnih naprava, kao i većom količinompropagandnog materijala i da ih namjerava prebaciti u zemlju preko svojih veza u cilju izvođenjadiverzantsko- terorističkih i drugih subverzivno-propagandnih akcija.

Pojedini rukovodioci HDP-a, znajući da su pod prismotrom policije, u posljednje vrijeme insistiraju natome da izvršioci akcije eksploziv nabavljaju u zemlji od onih lica koja ga posjeduju legalno (izgradnjaseoskih puteva, vodovoda, kuća. Itd.) ili krađom iz skladišta radnih organizacija, koje koristeeksploziv u redovnoj djelatnosti. Ovo ima posebnu bezbjednosnu dimenziju kad iz iskustva znamo dase jedan broj radnih organizacija veoma neodgovorno odnosi prema uskladištenju, odnosnoobezbjeđenju skladišta eksploziva i da jedan dio stanovništva u nekim dijlovima SR BiH (Hercegovinai dr.) i Dalmacije drži eksploziv za pomenute namjene, što vezama emigracije ne stvara naročitoteškoće da do njega dođu”, stoji u Bagarićevoj analizi djelovanja HDP-a.

Planovi ubojstava skriveni iza kodnih naziva operativnih akcija

Primjeni oprativnih planova SDB-a prema pojedinim političkim emigrantima, organizacijama, iligrupacijama, prethodilo je engažiranje i aktiviranje mreže operativnih suradnika SDB-a, koji su biliključni za provedbu operativnih akcija službe, koje se u Bagarićevoj analizi spominju pod svojimkodnim nazivima. Za pretpostaviti je da se jedna od tih akcija odnosi i na neutralizaciju djelatnostiHDP-a, odnosno da je jedna od akcija, u Bagarićevoj analizi upisana pod kodnim nazivom, uskopovezana sa pokušajem ubojstva Nikole Štedula, kojeg je u Škotskoj izvršio ubojica SDB-a VinkoSindičić.

„Angažovanju novih operativnih uporišta u zemlji i inostranstvu posvećena je daleko veća pažnja,posebno izboru kandidata za saradnju, njihovom pridobijanju, vaspitanju, ostručavanju iprovjeravanju, jer je činjnica da su nam saradničke pozicije neadekvatne i naravnomjernoraspoređene. Kad to kažem imam u vidu da na pokrivanju 510 lica pod obradom … prema kojimakoristimo 203 saradnika i 165 operativnih veza i ako tome dodamo još oko 800 veza emigracije uzemlji i inostranstvu, čiju bi neprijateljsku djelatnost takođe trebali pratiti, onda je svaki komentarizlišan, jer brojke same pos ebi govore.


60 von 104 24.11.13 16:14

Međutim, poduzete su mjere na prevazilaženju ovakvog stanja i ohrabruje činjenica da smo samo utoku ove godine realizovali neke operativne kombinacije „Vlaštak”, „Ravno”, Reumal”, „Bistrik”,„Poloj”, „Gong”, „Crnašnica”, „Pecara” i druge, a uskoro treba doći do realizacije druge fazekombinacija „Okean” i „Viktorija”. No, i pored toga konspirativnost rada među vodećimekstremistima nameće potrebu našeg još kvalitetnijeg ugrađivanja u njihove redove i stvaranja kanalau žarištima gdje imamo izvore i njihovo svestranije korištenje”, opisuje metode rada Božo Bagarić,tadašnji načelnik II uprave SDB-a.

Analizu Bože Bagarića možete pročitati ovdje.

Povezano:

Tajni dokument SDB-a o djelovanju protiv emigracije

Domagoj Margetić


10. novembar 2009.

Tajni dokument SDB-a o djelovanju protiv emigracije

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: ŠPIJUNSKA MAFIJA |[2] Comments


61 von 104 24.11.13 16:14

Jugoslavenska, komunistička, „Služba državne bezbednosti“ (SDB), održala je 23. i 24. listopada1986. godine u Sarajevu, tajno savjetovanje operativnih djelatnika SDB-a, koji su radili „naposlovima suprotstavljanja neprijateljskoj djelatnosti stranih obavještajnih služba i neprijateljskeemigracije“. Cjelokupna dokumentacija sa tog savjetovanja jugoslavenske tajne milicije SDBprikupljena je u strogo povjerljivom dokumentu, klasificiranom kao „državna tajna“, pod naslovom„Indikatori bezbednosti: Suprotstavljanje djelatnosti stranih obavještajnih službi i neprijateljskeemigracije“. Dokument je u travnju 1987. pripremljen u sedamdeset primjeraka za najvišedužnosnike i operativce SDB.

Jedan od najvažnijih operativnih dokumenata komunističke tajne službe

Ovaj je strogo povjerljivi dokument, zapravo, jedan od najvažnijih operativnih dokumenatatadašnje „Službe državne bezbednosti“, i to iz vremena neposredno prije tzv. „demokratskihpromjena“. Knjiga koja je pripremljena u sedamdeset primjeraka nakon tajnog savjetovanjaoperativaca SDB-a, predstavlja priručnik o aktivnostima komunističkih tajnih služba premapolitičkim emigrantima iz bivše SFRJ, kao i prema stranim obavještajnim službama. U dokumentuse detaljno opisuju metode kojima se SDB koristio u operativnom radu prema političkimemigrantima, kao i tehnologija operativnog obavještajnog rada komunističkih tajnih služba.

„Cilj ovako koncipiranog savjetovanja je da se, između ostalog, zajednički, kroz kritičke diskusije irazmjenu iskustava i saznanja o karakteristikama djelovanja stranih obavještajnih službi ineprijateljske emigracije i naših mjera na suprotstavljanju takvoj djelatnosti, posebno apostrofirajumeđusobna sprega i povezanost u nastupu nosilaca subverziven djelatnosti ove dvije kategorijevanjskog neprijatelja, kao i njihova povezanost sa unutrašnjim neprijateljem“, stoji u uvodudokumenta jugoslavenske „Službe državne bezbednosti“, sa tajnog savjetovanja iz listopada 1986.godine.

„Cilj je također razmjena iskustava u izboru i načinu primjene mjera SDB koje moraju bitiadekvatne sve izraženijoj sprezi neprijateljske emigracije i obavještajnih službi, a time, više nego dosada sinhronizovane, planski i timski precizne i izvršene kroz funkcionialnu suradnju radnika naovim problematikama. Sve to treba, uz ostalo, da bude u funkciji veće stručnosti i ekonomičnosti ukorištenju naših snaga, efikasnosti u unapređivanju metoda i sadržaja rada, te usmjeravanja naprioritetne zadatke zavisno od stepena društvene opasnosti opredjeljenih grupacija i njihovesprege“, opisuje se ciljeve ovog obavještajnog savjetovanja komunističke tajne službe u uvodnikustrogo povjerljivog dokumenta iz 1987. godine.

Smjernice za „daljnji ofanzivni rad“ SDB-a

Osim navedenoga u uvodniku dokumenta jasno se kaže kako je savjetovanje SDB-a održano uSarajevu 1986. godine, imalo zadaću odrediti smjernice za daljnji „ofanzivni rad“ „Službe državnebezbednosti“, drugim riječima, ovaj tajni dokument predstavlja strateški dokument za postupanjeSDB-a i njegovih operativnih djelatnika u drugoj polovici 1980.-ih godina. Tako, iz sadržajadokumenta možemo jasno vidjeti zločinačku tehnologiju bivšeg jugoslavenskog režima, čiji je jedanod osnovnih instrumenata diktature bila „Služba državne bezbednosti“.

Mnogi operativci SDB-a, ili njihovi predmeti obrade, i danas su živi, politički ili društveno aktivni,a mnogi od njih i danas rade u sustavu državne administracije ili u novonastalim obavještajnimslužbama u državama nastalim raspadom bivše SFRJ. Zato je sadržaj ovog dokumenta i danasjednako važan i aktualan, kao i krajem 1980.-ih godina.

Do danas, metode rada obavještajnih služba u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, ostalesu potpuno jednake operativnom modelu i tehnologiji rada jugoslavenskih tajnih služba, koje seopisuju ovim strogo povjerljivim dokumentom iz 1987. godine.


62 von 104 24.11.13 16:14

„S obzirom da se na savjetovanju nije moglo polemizirati sa nekim tezama, ocjenama i zaključcimaiznesenim u pojedinim izlaganjima, te da se tokom uređivanja ovog materijala nije moglo temeljitijeintervenisati u tom smislu, a da se ne izgubi autentičnost integralnog teksta, uvodna izlaganja,izlaganja podsekretara za SDB i republičkog sekretara, te zaključci sa ovog savjetovanja su osnovnesmjernice daljeg ofanzivnijeg i kvalitetnijeg rada SDB na sprečavanju djelatnosti stranihobavještajnih službi i neprijateljske emigracije prema našoj zemlji …“, stoji u zaključnom dijeluuvoda u strogo povjerljivi dokument SDB-a.

„Eksponenti zapadnih obavještajnih službi“

Posebno opasnima za „državnu sigurnost“, SDB je smatrao strane novinare, diplomatskokonzularne predstavnike, strane stručnjake i predstavnike inozemnih poduzeća. Iz tajnogdokumenta sa savjetovanja SDB-a u Sarajevu 1986. godine, može se vidjeti obavještajne metode kojeje SDB primjenjivao u odnosu na te skupine koje su komunističke tajne službe smatrale„eksponentima zapadnih obavještajnih službi“.

„Eksponenti zapadnih obavještajnih službi, posebno neki novinari, diplomatsko konzularni i drugipredstavnici, specijalizanti, predavači, učesnici u realizaciji određenih privrednih ili naučno –istraživačkih projekata i dr., moglo bi se reći otvoreno idu na neke naše građane iz privrede, nauke,sredstava mas-medija, pa i pojedince iz određenih političkih struktura, izučavaju ih svestrano,održavaju kontinuitet kontakata, a potom traže i osjetljiviju informaciju. Usmjeravaju se i naneprijateljski eksponirana lica, naročito iz kategorije građanske desnice, nacionalista ikleronacionalista, u čijem se ponašanju nerijetko prepoznaju i interesi reakcionarnih struktura izinostranstva. Prema podatcima iz 1983., 1984. i 1985. godine, bezbjednosno indicirani stranci pozapadnim službama prosječno godišnje kontaktiraju dvadesetak lica eksponiranih sa pozicijaunutrašnjeg neprijatelja, od kojih su 2/3 pod obradom Službe. Pored procjene da ova lica koriste zapribavljanje određenih saznanja, o suštini većine kontakata nemamo odgovarajućih podataka.Međutim, kad imamo u vidu da su u pitanju: Šešelj, Oršolić, Žanić, Koljević, Izetbegović,Salihbegović i dr., onda je rasvjetljavanje karaktera ovih veza, posebno sa aspekta procjene krajnjegcilja inofaktora, naša prioritetna obveza. Zato i zaslužuje pažnju mišljenje američkog DKpredstavnika da treba pomagati razne opozicione grupe, prvenstveno liberalnu inteligenciju i, kakokaže, „reklamirati i pomagati, čak i ako bi to izazvalo represalije jugoslavenskih vlasti“, navodi usvojem izvješću pod naslovom „Naša zemlja i Republika kao objekat napada stranih obavještajnihslužbi, rad i mjere na suprotstavljanju i daljnji pravci angažovanja Službe državne bezbjednosti“,načelnik I uprave SDB-a BiH Riste Bašića.

Američki informativni centar – glavni centar subverzivne djelatnosti pod nadzorom SDB-a

U nastavku izvješća Riste Bašića, opisuje se djelatnost Američkog informativnog centra u Sarajevu,kao jednog od punktova subverzivne djelatnosti protiv tadašnjeg komunističkog režima, a kojeg jepod nadzorom i obradom držala tadašnja „Služba državne bezbjednosti“.

„Američki informativni centar u Sarajevu postao je pravi punkt subverzivno-propagandne iinformativne djelatnosti, čiji sadašnji direktor Pol Denig, u svom nastupu nastoji ostvariti što višekontakata sa našim građanima, posebno iz univerzitetskih centara i u tom smislu, pored upućivanjapropagandnih materijala određenim licima, organizuje predavanja (20 godišnje) američkihstručnjaka za „istočna pitanja“ u cilju plasiranja stavova američke administracije. Poredkontinuiranog angažovanja na odabiranju kandidata za IVP ( 10-15 lica godišnje), studijske boravkeu SAD koji Amerikancima služe za detaljno izučavanje naših građana u funkciji indoktrinarnog iobavještajnog nastupa, direktor Centra vodi precizne evidencije, određenog sadržaja, o svimnašima građanima koje je kontaktirao i piše ocjene koliko je boravak u SAD bio svrsishodan zaameričku stranu. Sektor SDB Sarajevo uspješno operativno kontroliše rad ove pseudodiplomatskeinstitucije, a dijelom participiraju i drugi sektori“, opisuje se djelovanje SDB-a prema Američkom


63 von 104 24.11.13 16:14

informativnom centru.

Nadzor i operativna obrada novinara

Posebno zanimljiv dio ovog dijela tajnog dokumenta SDB-a, predstavlja dio izvješća o nadzorudjelovanja stranih dopisnika akreditiranih u bivšoj SFRJ, odnosno o obradi koju je „Služba državnebezbjednosti“ (SDB) provodila prema novinarima koji su za svoje medijske kuće izvještavali izbivše SFRJ.

„Aktivnost akreditovanih novinara u SFRJ prema našoj republici, posebno zapadnih stalno jeizražena, mada sa određenim oscilacijama uslovljenim „značajnim događajima“, (prije svegasuđenjima pojedinim licima zbog neprijateljske djelatnostim kada je i registrovano njihovo brojnijeprisustvo i eksponiranje). Posebno je zapaženo neprijateljsko eksponiranje britanskog novinaraPitera Hadžiristića (jednom mu je izrečena i prekršajna mjera) koji kao da je zadužen, a i sam je tona određeni način potvrdio, za pisanje o zbivanjima ekscesne prirode. Iako se u našoj republicieksponirao kao srpski nacionalista (porijeklo mu je jugoslavensko), očito, u interesu britanskeslužbe u posljednje vrijeme akcenat stavlja na istraživanje dimenzije prisustva islamskogfundamentalizma u republici, odakle je i najvjerojatnije njegov interes za lica suđena u akciji„Trebević“, posebno za Meliku Salihbegović. Naglašen interes za položaj muslimanske nacije iprema ostalim nacijama u našoj republici pokazuje i francuska novinarka Veronika Soul iz „LaLiberasiona“, lista u kojem su više puta objavljivani tekstovi neprijateljskog sadržaja.

Sa bezbjednosnog aspekta u posljednje vrijeme zaslužuje pažnju detaljno sagledavanje ukupnedimenzije učestalih dolazaka stranih TV i radio-ekipa iz zapadnoevropskih zemalja. oni najčešćesvoj boravak vezuju za područje Hercegovine. Samo u proteklih devet mjeseci na tom područjuboravile su 32 ekipe, koje su pored novinarskog interesovanja istraživale različite aspekte prošlosti i života tamišnjeg stanovništva, očtio u funkciji informativno obavještajne djelatnosti. Kakodrugačije protumačiti pitanje ekipe „Every men“ – TV mreže BBC iz Londona, septembra ovegodine: „kakva je politika jugoslovenske vlade prema religiji, kako Komisija za odnose s vjerskimzajednicama Izvršnog vijeća Skupštine SR BiH gleda na problem Međugorja, da li je „ukazanje“Gospe obeshrabrujuće za socijalističku zajednicu, da li bi posjeta Pape bila dobro došla, zašto je fraZovko Jozo bio pritvoren i da li je to bio nepromišljen potez, postoji li mogućnost da se ponovnovrate rasne i religiozne napetosti koje su se u prošlosti dešavale na tom prostiru i sl.“, opisuje usvojem izvješću SDB-ovac Risto Bašić, postupanje SDB-a prema stranim novinarima, dopisnicima izbivše SFRJ.

Nadzor britanskih stručnjaka

Jednake nadzorne mjere, što je vidljivo iz ovog dokumenta, SDB je primjenjivala na predstavnikeVelike Britanije u bivšoj SFRJ, koji su također bili pod obradom i sigurnosnim nadzoromkomunističkih tajnih služba.

„U obavještajnim istraživanjima službe Velike Britanije i dalje su izrazitije zapaženi DK i trgovinskipredstavnici ove zemlje. Britanski stručnjaci, a posebno neki vezani za britanski ekonomski savjetpri Ambasadi Velike Britanije u Beogradu, kao što je Sokić Dušan, kroz posjete našim radnimorganizacijama „rendgenski“ snimaju njihove ukupne privredne mogućnosti i kompjuterski ihobrađuju kako bi u svakoj situaciji raspolagali njihovim „ličnim kartama“. Konkretno prema Sokićui drugim predstavnicima preduzimane su određene mjere, ali nedovoljno efikasne, pogotovu upreventivnom smislu. Inače, po problematici britanske obavještajne službe vodimo samo jednuobradu (Vilijem Trajb – Sarajevo). Pored nekih nosilaca subverzivne djelatnosti „AmnestyInternational“ – centrala u Londonu stalno pokreće određene propagandne akcije kako bi održalakontinuitet djelatnosti protiv Jugoslavije. U našu republiku prosječno godišnje prispjeva oko 2500pisama – „intervencija“ za „zaštitu prava i sloboda“ osuđenih lica. Kao Služba nismo iznašli svoj


64 von 104 24.11.13 16:14

ugao suprotstavljanja ovom produktu zapadnog reakcionarnog faktora, što se nameće kao potrebau narednom periodu“, opisuje Bašić u svojem izlaganju na tajnom sarajevskom savjetovanju SDB-a,mjere koje je služba poduzimala prema predstavnicima Velike Britanije u bivšoj SFRJ.

Talijanska obavještajna služba u vezi sa islamskim fundamentalizmom

U svojoj analizi SDB-ov načelnik Risto Bašić, posebno se osvrnuo i na djelatnost talijanskihobavještajnih služba u bivšoj SFRJ, posebno u BiH, te njihovim vezama sa muslimanskimnacionalistima, odnosno islamskim fundamentalistima.

„I italijanska obavještajna služba akcenat stavlja na pribavljanje detaljnih podataka o JNA, a u BiHsmo to posebno registrovali kada su u pitanju ratno vazduhoplovstvo i protivavionska odbrana (uRajlovcu, Bihaću, Dubravama kod Tuzle, „Kosmos“ u Banja Luci i dr.), što je razumljivo kad se imau vidu da ova služba u koncepciji obavještajno izviđačke aktivnosti NATO-a ima konkretnijazaduženja na tom planu. Za prisustvo ove službe u našoj republici također je karakterističnointenzivno izučavanje položaja muslimana i djelovanje muslimanskih nacionalista, odnosno spregemuslimanskog nacionalizma sa islamskim fundamentalizmom. Sa tog aspekta i mogućegkombinovanja treba što prije utvrditi ko je izvjesni Ćezare, koji prema nedovoljno provjerenimpodacima, financira Salihbegović Meliku“.

Djelatnost panislamističkih terorističkih organizacija

Poseban dio obrade SDB-a kojeg opisuje načelnik I uprave SDB-a BiH, odnosi se na djelovanjeobavještajnih služba iz islamskih zemalja u bivšoj SFRJ, kao i povezanost tih služba i određenihgrupacija u BiH sa panislamističkim terorističkim organizacijama. Zanimljivo je da je SDBidentificirao takve organizacije i pojedince, ali s druge strane u ovom tajnom dokumentu nematraga o antiterorističkoj djelatnosti i mjerama prema takvim organizacijama i pojedincima.Dokument, međutim, u cijelosti potvrđuje kako su terorističke ćelije na prostoru BiH uspostavljenejoš tijekom komunističkog režima, sa znanjem komunističkih tajnih služba. Njihovo kasnijedjelovanje i uključivanje u ratne sukobe u BiH tijekom 1990.-ih godina, samo je logičan nastavakdjelovanja terorističkih organizacija na tom prostoru zadnjih tridesetak godina.

„Dosadašnjim operativnim zahvatanjem službi afroazijskih zemalja utvrđeno je da ih karakterišeagresivnost i nastojanje da što potpunije pokriju, kako svoje tako i ostale afroazijske državljane (oko1300 lica u SR BiH uglavnom na studiju i raznim oblicima stručnog usavršavanja). Do sada je SDB uovoj strukturi stranaca identifikovala više agenturnih pozicija službi matičnih zemalja od kojih jesada u Republici 26 (16 jordanskih i 10 iračkih, sirijskih i libijskih) a koje na vezi drže jordanskaslužba direktno iz centrale u Amanu, a Iračani i Sirijci iz punktova svojih ambasada u Beogradu.Saznanja ukazuju da se ova agentura interesuje i za društveno-ekonomska pitanja u našoj republici,međunacionalne odnose, standard naših građana, situaciju na Kosovu, što objektivno ne bi trebaloda predstavlja interes samo matičnih službi. Po prvi put došlo se i do dokaza da agentura jordanskeslužbe vezu sa centralom u Amanu održava i uz primjenu sredstava tajne pismene veze.

Takođe u njihovim redovima otkrivena je i organizovana djelatnost nekoliko panislamističkihterorističkih organizacija („Muslimanska braća“, „Hezb Tahrir“, „Al Dawa“), od kojih su pojedinciimali neposrednu vezu sa nekim licima iz akcije „Trebević“. Negdje pred Olimpijadu raščišćavanoje sa 61 njihovim pripadnikom i simpatizerom, prema kojima su primjenjene različite represivnemjere, uključujući i otkaz boravka 15 najekstremnijih pripadnika ovih organizacija. I sada urepublici, s vremena na vrijeme, otkrivamo pokušaje zanavčljanja djelatnosti njihovih članova isimpatizera, od kojih, na primjer, pripadnici „Al Dawe“ ne prezaju ni od određenih prijetnjiprilikom rašđčišćavanja. Napomenuo bih da na njihovoj kontroli ostvarujemo dobru suradnju saSJB.


65 von 104 24.11.13 16:14

Nove organizacije u strukturu afro-azijskih studenata, kao što su KP Palestine, KP Jordana i„Demokratski front za oslobođenje Palestine“ djeluju sa prosovjetskih pozicija i u direktnoj su vezisa centralama svojih partija u istočnoevropskim zemljama, na primjer u Pragu. Oko 50 pripadnikaovih organizacija identifikovano je u SR BiH i to uglavnom u Sarajevu i Banja Luci.

U našoj republici boravi i preko 100 palestinskih studenata, članova i simpatizera više (čestomeđusobno sukobljenih) frakcija u okviru i van PLO-a, od kojih neke u svojem djelovanju neprezaju ni od izvođenja terorističkih akcija“, opisuje tajni dokument SDB-a organiziranostislamističkih skupina u BiH u drugoj polovini 1980.-ih godina.

Tko su bili pripadnici SDB-a koji su nazočili tajnom sarajevskom savjetovanju 1986. godine?

Već u svojem uvodnom dijelu tajni SDB-ov dokument klasificiran kao „državna tajna“ razotkrivaimena i prezimena djelatnika nekadašnje jugoslavenske tajne službe, koji su nazočili tajnomsarajevskom savjetovanju „Službe državne bezbednosti“.

Tako su u prvom dijelu tajnog savjetovanja SDB-a sudjelovali:

Jovo Tadić, zamjenik podsekretara za SDB BiH;

Risto Bašić, načelnik I uprave SDB, sa izlaganjem „Naša zemlja i Republika kao objekat napadastranih obavještajnih službi, rad i mjere na suprotstavljanju i daljnji pravci angažovanja Službedržavne bezbednosti;

Božo Bagarić, načelnik II uprave SDB-a, sa izlaganjem „Neka saznanja i ocjene o neprijateljskojdjelatnosti ekstremne emigracije sa posebnim osvrtom na preduzete mjere i zadatke službe u ciljuonemogućavanja te djelatnosti“;

Boris Tankosić, načelnik III uprave SDB-a, sa izlaganjem „Neke sugestije o potrebi većesinhronizacije osnovnih linija rada na zajedničkim zadacima“;

Marko Mihaljčić, šef Odsjeka u Sektoru SDB Doboj, sa izlaganjem „Aktivnost emigracije, stranihpolicija i obavještajnih službi na otkrivanju uporišta i prisustva SDB u inostranstvu i naše mjere nazaštiti saradničke mreže i metoda rada službe“;

Duško Nešković, glavni analitičar u Upravi za AIP i EOP, sa izlaganjem „Dalji zadaci SDB naoperativnom zahvatanju povezanosti i utjecaja inofaktora na dogmatsko birokratsku strukturu“;

Muhamed Ćebić, šef Odsjeka u Sektoru SDB Zenica, sa izlaganjem „Neka saznanja o povezanostiobavještajno interesantnih lica sa nekim kategorijama unutrašnjeg neprijatelja“;

Radomir Ninković, operativni radnik u Sektoru SDB Sarajevo, sa izlaganjem „Bezbjedonosniaspekti veza obavještajno indiciranih stranaca sa licima iz struktura unutrašnjeg neprijatelja i radSDB“;

Dragan Devedlaka, operativni radnik u Sektoru SDB Sarajevo, sa izlaganjem „Aktuelna saznanja odjelatnosti pripadnika NDA i njihovim nastojanjima da ostvare spregu sa neprijateljskimstrukturama u zemlji – naredne mjere i zadaci službe“;

Lazo Ždero, šef Detašmana SDB Bugojno, sa izlaganjem „Djelatnost emigracije u ostvarivanjusprege sa nacionalistima i kleronacionalistima“;

Slaviša Džinkić, operativni radnik u Sektoru SDB Tuzla, sa izlaganjem „Subverzivno-propagandnadjelatnost četničke emigracije i njeno povezivanje sa klerom u zemlji, rad i mjere SDB“;


66 von 104 24.11.13 16:14

Ferid Fazlović, operativni radnik u Sektoru SDB Tuzla, sa izlaganjem „Bezbjedonosni aspektineprijateljskog djelovanja muslimanskih nacionalista i kleronacionalista iz redova IZ-a u Australiji injihove sprege sa ustaškom ekstremnom emigracijom i reakcionarnim krugovima u pojedinimislamskim zemljama“;

Ivan Nedoklan, šef Detašmana SDB Travnik, sa izlaganjem „Ispisivanje parola neprijateljskogsadržaja kao oblik pisane propagande neprijateljske emigracije i stranih obavještajnih službi“;

Nurija Hasagić, zamjenik načelnika I Uprave SDB, sa izlaganjem „Ofanzivni rad SDB premasusjednim zemljama“;

Vukašin Dejanović, operativni radnik u Sektoru SDB Banja Luka, sa izlaganjem „Angažovanjesaradničke mreže po liniji emigracije za rad u uslovima rata i eventualne privremeno zaposjednuteteritorije i zadaci operativnog radnika“;

Slavoljub Belošević, savjetnik republičkog sekretara za narodnu obranu, sa izlaganjem „Stanjezaštite obrambenih priprema u SRBiH“;

Budimir Savović, inspektor u Sektoru SDB Zenica, sa izlaganjem „Bezbjednosna zaštitaproizvodnih objekata koji su u kompleksu vojne industrije“;

Vesna Palac, analitičar u I upravi SDB, sa izlaganjem „Osvrt na sprovođenje mjera bezbjednosnezaštite objekata od značaja za odbranu zemlje“;

Pukovnik Nikola Anđelić, načelnik Odjeljenja bezbjednosti u Republičkom štabu TO;

Željko Šukić, operativni radnik u Sektoru SDB Sarajevo, sa izlaganjem „Suprotstavljanje SDBinformativno – obavještajnoj djelatnosti stranih diplomatsko konzularnih, trgovinskih i drugihpredstavnika“;

Cvijan Lakić, operativni radnik u Sektoru SDB Tuzla, sa izlaganjem „Rad SDB na potpunijemoperativnom zahvatanju i dokumentovanju djelatnosti stranih stručnjaka na području SektoraTuzla“;

Veselin Stanić, operativni radnik u Sektoru SDB Zenica, sa izlaganjem „Plansko preventivnopostavljanje SDB u cilju efektivnijeg zahvatanja stranih stručnjaka u našim radnim i drugimorganizacijama“;

Mladen Kanlić, analitičar u Upravi za AIP i EOP, sa izlaganjem „Neki aktuelni bezbednosni aspektimeđunarodne privredne, naučno-tehničke i kulturno-prosvjetne suradnje u okviru strategijskognastupa obavještajnih službi prema SFRJ i našoj republici“;

Jozo Ćurić, operativni radnik u Sektoru SDB Livno, sa izlaganjem „Operativno-istraživački rad naotkrivanju prisustva zapadnih obavještajnih službi među našim građanima na radu uinostranstvu“;

Zdravko Zorić, operativni radnik u Sektoru SDB Mostar, sa izlaganjem „Istraživanje prisustvastranih službi među našim građanima na radu u inostranstvu i potreba većeg korištenja izvora sadrugih linija rada na potpunijem zahvatanju ove problematike“;

Enver Ramić, šef Odsjeka u Sektoru SDB Bihać, sa izlaganjem „Bezbjednosni aspekti boravka izapošljavanja naših građana u Njemačkoj Demokratskoj Republici preko zapadnoevropskih i našihfirmi“;

Zoran Garić, operativni radnik u Sektoru SDB Zenica, sa izlaganjem „Neki bezbjednosni aspekti iz


67 von 104 24.11.13 16:14

domena kontraobavještajne zaštite naših privrednih predstavnika u inozemstvu“;

Abdualh Kahrimanović, šef Odsjeka u Sektoru SDB Doboj, sa izlaganjem „ Moguće bezbjednosneimplikacije učlanjivanja naših građana u političke partije stranih zemalja i rad SDB s tim u vezi“;

Ratko Sikimić, pomoćnik načelnika I uprave SSUP-a, sa izlaganjem „Neki aktuelni momenti udjelovanju zapadnih obavještajnih službi prema SFRJ i adekvatno postavljanje SDB na sprečavanjutakve djelatnosti“;

Mijat Krivokapić, načelnik Odjeljenja u Sektoru SDB Tuzla, sa izlaganjem „Potreba i mogućnostikombinovanja SDB u slučajevima otkrivenog atakovanja stranih policijskih organa premapozicijama koje se koriste po problematici ekstremne emigracije“;

Novak Blagojević, inspektor u I upravi SDB, sa izlaganjem „Rezultati operativno-istraživačkog radakao osnov za intenzivnije zahvatanje indiciranih slučajeva po američkoj, britanskoj i francuskojslužbi, te bolje i brojnije prodore SDB“;

Dragiša Mihić, operativni radnik u Sektoru SDB Sarajevo, sa izlaganjem „Rad i mjere SDB nasuprotstavljanju subverzivno-propagandnoj i indoktrinarnoj djelatnosti AIC Sarajevo“;

Drago Vukoja, operativni radnik u Sektoru SDB Sarajevo, sa izlaganjem „Mogućnost kombinovanjaprema službama zapadnih zemalja preko korisnika stipendija raznih stranih fondacija i nekaiskustva iz razgovora po kontraobavještajnoj zaštiti sa našim građanima koji po raznim osnovamaborave u inozemstvu“;

Miodrag Kuburić, inspektor u I upravi SDB, sa izlaganjem „Dalja operativna orijentacija i zadaciSDB na kvalitetnijem suprotstavljanju njemačkoj i italijanskoj obavještajnoj službi“;

Vojin Bera, načelnik Odjeljenja 01 u Sektoru SDB Banja Luka, sa izlaganjem „Atakovanje stranihobavještajnih službi na pripadnike nekih narodnosti na području banjalučke regije,kontraobavještajno postavljanje SDB i uslovi za obavještajni nastup prema stranim službama“;

Ivan Figurek, operativni radnik u Sketoru SDB Banja Luka, sa izlaganjem „Mogućnost ofanzivnijegnastupa SDB prema obavještajno indiciranim licima po italijanskoj obavještajnoj službi krozdokumentovanje njihove djelatnosti na podrivanju ekonomske osnovice društva“;

Ranko Pejanović, glavni inspektor u I upravi SDB, sa izlaganjem „Pravci angažovanja SDB u ciljuefikasnijeg suprotstavljanja djelatnosti obavještajnih službi zemalja Varšavskog ugovora i Albanije“;

Boro Kovačević, glavni inspektor u I upravi SDB SSUP-a, sa izlaganjem „Neke karakteristikedjelovanja obavještajnih službi istočno evropskih zemalja“;

Goran Bijelić, operativni radnik u Sektoru SDB Banja Luka, sa izlaganjem „Rad SDB na otkrivanjuprisustva obavještajnih službi istočno evropskih zemalja među privremeno i stalno nastanjenimstranim državljanima na području banjalučke regije“;

Srećko Markić, operativni radnik u Sektoru SDB Sarajevo, sa izlaganjem „Iskustva iz presijecanjasubverzivno propagandne i informativno obavještajne djelatnosti bugarskih državljana i nekanovija saznanja kao izazov za ofanzivniji rad SDB prema bugarskoj obavještajnoj službi“;

Velimir Borojević, operativni radnik u Sektoru SDB Doboj, sa izlaganjem „Neka naša iskustva naotkrivanju prisustva obavještajnih službi istočno evropskih zemalja u kategoriji pojedinihmješovitih brakova između naših i stranih državljana“;

Mirsad Muhović, operativni radnik u Sektoru SDB Sarajevo, sa izlaganjem „Potreba ofanzivnijeg


68 von 104 24.11.13 16:14

angažovanja SDB u otkrivanju albanske obavještajne službe na području sarajevskog sektora“;

Miro Prelo, šef Detašmana SDB Čapljina, sa izlaganjem „Saznanja SDB dobijena u akciji „Kometa“ ikroz operativno istraživački rad po albanskoj obavještajnoj službi – osnova za intenzivniji rad poovoj problematici“;

Ibrahim Meškić, operativni radnik u Sektoru SDB Zenica, sa izlaganjem „Stvaranje uslova zaofanzivnije angažovanje SDB prema albanskoj obavještajnoj službi prikupljanje bezbjednosnointeresantnih podataka iz Albanije“;

Nebojša Krnojelac, operativni radnik u Sektoru SDB Goražde, sa izlaganjem „Operativnoistraživački rad SDB na otkrivanju prisustva obavještajnih službi na području Sektora Goražde“;

Duško Kalinić, operativni radnik u Sektoru SDB Sarajevo, sa izlaganjem „Novija saznanja odjelatnosti IB-emigracije u funkciji obavještajnih službi istočno evropskih zemalja i potrebaadekvatnijeg suprotstavljanja SDB“.

Dokument sa tajnog savjetovanja najviših dužnosnika i djelatnika „Službe državne bezbjednosti“ uSarajevu 1986. godine, označen kao „državna tajna“, razotkriva model operativnog djelovanjajugoslavenskih tajnih službi u odnosu na tzv. „neprijateljsku emigraciju“. Tajni spis SDB-a svakakopredstavlja postupovnik po kojem su u to vrijeme, i nakon tog tajnog savjetovanja djelovalidjelatnici jugoslavenske tajne službe SDB, odnosno razotkriva do sada strogo čuvane tajnetehnologije djelovanja komunističkih tajnih službi, neposredno prije tzv. „demokratskih promjena“.Ovaj dokument baca i novo svjetlo na tranzicijske procese koji su se dogodili o odvijali od 1989.godine do danas, odnosno razotkriva presudan utjecaj tajne službe SDB na tranzicijske procese uzemlji. Slobodno se može reći da su najskrivenije tajne o načinu djelovanja SDB-a skrivene upravo uovom dokumentu, te se njegovim objavljivanjem konačno stječe uvid u „tajne zanata“ jedne odnajzloglasnijih tajnih služba istočne Europe, potkraj 1980.-ih godina. Bez uvida u detalje ovogadokumenta nemoguće je razumjeti političko-društvene procese, koji su se dogodili u bivšoj SFRJprije i tijekom njezina raspada. I još važnije, dokument nedvojbeno povezuje „zapovjednu“odgovornost Saveza komunista Jugoslavije za djelovanje i rad, kao i metode rada bivše „Službedržavne bezbednosti“.

Prvi dio strogo povjerljivog dokumenta „Indikatori bezbednosti: Suprotstavljanje djelatnostistranih obavještajnih službi i neprijateljske emigracije“ možete pročitati ovdje.

Domagoj Margetić

Preuzeto sa: http://www.necenzurirano.com


10. oktobar 2009.

O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-”Zašto?”

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: RATNI ZLOČINI |1 komentar Nije ništa neobično da se za vreme rata dešava da strada i civilno stanovništvo. Uobičajen izraz za to


69 von 104 24.11.13 16:14

je kolateralna šteta. U takvim prilikama je uobičajeno da se sahrana vrši u zajedničkim grobnicama.

Ali ako jedna od sukobljenih strana preduzima aktivnosti da postradale odveze više stotinakilometara van ratne zone i sahrani ih pod neuobičajenim okolnostima nameće se pitanje: ZAŠTO?

Na ovo pitanje u Srbiji još nema pravih odgovora. ZAŠTO?

U traganju za ovim odgovorima podsećam da je svojevremeno Dragan Vitomirović vlasnik Timočkekrimi revije objavio vest da je u Dunavu kod Kladova pronađena hladnjača puna leševa sa Kosova.

Dragan Vitomirović je inače bio radnik službe državne bezbednosti i nakon objavljivanja teksta opronađenoj hladnjači sa leševima sa Kosova pronađen je mrtav u svom automobilu nedaleko odZaječara, navodno kao žrtva saobraćajnog udesa. Kažu da su njegove smrtovnice bile poskidane samesta na kojima su bile postavljene.

ZAŠTO?

Radi podsećanja na ove događaje u prilogu se nude inserti o pomenutom događaju. Tekst počinjeovako:

U Đerdapu, nedaleko od Kladova, 6. aprila 1999. godine, iz reke je izvučena hladnjača puna leševa.Toga dana ribari iz Tekije primetili su da iz vode Dunava viri ćošak nekakvog sanduka. Odmah suobavestili policiju, koja je na lice mesta poslala kriminalističkog tehničara Boška Rajkovića iprofesionalnog ronioca iz Kladova Živojina Žiku Đorđevića.

Policija i istražni organi nisu davali informacije, a o samom događaju, dve godine kasnije – 01. maja2001. godine, javnost je upoznao list „Timočka krimi revija“ iz Zaječara čiji je osnivač i vlasnikDragan Vitomirović, u tekstu pod naslovom: Kada smo otvorili frigo-sanduk iz njega su počeli da ispadajuleševi. Bilo ih je pedeset. A onda su informacije zatvorene i slučaj proglašen državnom tajnom.

Kada smo došli na lice mesta- ispričao je Đorđević za „Timočku krimi reviju“- i ugledali predmet čiji jedandeo viri iz vode, ja sam zaronio. Ubrzo sam, nedaleko od obale pronašao veliki kamion hladnjaču, koja se svojimprednjim delom oslanjala na dno, jer je prednji deo bio težak zbog motora, a zadnji deo, tačnije frigo sanduk, bioje izaolovan stiroporom i zato je bio lakši, pa je bio okrenut prema površini. Ustanovio sam da se radi o hladnjačimarke „Mercedes“, sa kabinom zelene boje i frigo sandukom bele boje, na čijim stranicama je na albanskompisalo da je ona vlasništvo neke firme iz Peći, koja se bavi preradom i transportom mesa, a bio je upisan i brojtelefona firme 029/22997. Imala je pećke registarske tablice. Nedostajala je šofer šajbna, koja je najverovatnijeispala kada je kamion sleteo u Dunav, prilikom dodira sa vodom.Inače, kamion je izgledao kao nov, nije bionigde oštećen, čak ni farovi nisu bili polomljeni. Rutinski sam ušao u kabinu. U „boš bravi“ se nalazioključ. Na papučici gasa ležao je oveći kamen, što je govorilo u prilog tome da je neko namerno to stavio i pustiokamion da sleti u vodu…


70 von 104 24.11.13 16:14

O onome što su pronašli kriminalistički tehničar i ronilac, odmah su obavestili SUP Kladovo, odnosno:Vukašina Sperlića, načelnika, i Milana Stevanovića, rukovodioca kriminalističke službe u SUPKladovu, a potom i Mirka Petkovića, zamenika Opštinskog javnog tužioca i Tomislava Milojkovića,istražnog sudiju Optinskog suda u Kladovu. Nakon kraćih konsultacija u SUP-u, obavešteni su iOkružno javno tužilaštvo i Okružni sud u Negotinu, odakle je dobijen nalog da se pripreme usloviza uviđaj.

Uviđaja međutim nije bilo. Po sistemu subordinacije, policija u Kladovu obavestila je SUP u Boru, aoni MUP Srbije. Ubrzo je stiglo naređenje da se uviđaj ne vrši i da se sve informacije o hladnjačizatvore. Mesto na kome se nalazila je blokirano, a radoznalci po kratkom postupku udaljeni.(“Timočka krimi revija“ 01. maj 2001. godine)

Okružni javni tužilac u Negotinu Miroslav Srzendić, izjavio je da je preduzeo prve korake u istrazipovodom slučaja hladnjače sa 50 tela koja je pre 2 godine pronađena u Dunavu kod Kladova: Sticajemokolnosti, SUP Kladovo je obavešten da je pronađena hladnjača s telima, o tome me je obavestio šef policijeMilan Stevanović i zamenik Opštinskog tužioca Kladova Mirko Petković. Naložio sam da se na licu mestaobezbedi ta hladnjača, insistirao sam na tome da se o tome obavesti Okružni javni tužilac gospodin Majstorović,koji je sada u penziji, ion je o tomeobavešten. Sutradan mi je rečeno da od obdukcije neće biti ništa, jer se slučajnije ni desio, da je to tajna. (B92 04. maj 2001. godine)

Krsta Majstorović nam je rekao da uviđaja neće biti. Na moje pitanje zašto, odgovorio je: Zato što seništa nije dogodilo- rekao je Srzendić. (“Danas“ 05. maj 2001. godine)

Bio sam iznenađen, ali s obzirom na ratno stanje, na situaciju koja je vladala u to vreme, morao sam da poštujemnaređenje tužioca i smatrao sam da tako treba da se postupi, kaže Srzendić. Na pitanje da li je poznatoodakle je hladnjača stigla, Srzendić kaže da zna samo da mu je rečeno da je hladnjača puna leševa…U njoj sudeca, starci, žene. Sećam se da je pomenut detalj da se broj šasije i broj motora hladnjače ne slažu izjavio jeSrzendić.(B92 04. maj 2001. godine)

Bivši Okružni javni tužilac iz Negotina, Krsta Majstorović, izjavio je da se sva dokumentacija u vezipronađene hladnjače u Dunavu sa 50 leševa, nalazi u Borskom SUP-u. Majstorović, koji je sada upenziji, potvrdio je da je 1999. godine u vreme NATO napada na SR Jugoslaviju, kod Kladova izDunava izvađena hladnjača i da je o tome bilo upoznato tužilaštvo u Kladovu i Negotinu kao ipolicija u Kladovu i Boru.

Svi smo u tužilaštvu bili upoznati sa pokretanjem istrage ali je iz SUP-a i tužilaštva naređeno da se slučajproglasi državnom tajnom, rekao je Majstorović ne želeći da precizira koja je osoba izdala takvunaredbu.(“Glas“ 08. maj 2001. godine)

Istražni sudija Opštinskog suda Tomislav Milojković, koji je 6. aprila 1999. godine bio na licu mesta,izjavio je:

Kladovom je prostrujala vest da je u Dunavu primećena neka hladnjača. O tome su me obavestili i iz dežurneslužbe OUP Kladovo, pa sam sa Mirkom Petkovićem, zamenikom Opštinskog javnog tužioca, otišao na licemesta. Tamo je već bila u toku akcija izvlačenja, u kojoj je učestvovao i Živojin Žika Đorđević, ronilac izKladova. Ta akcija je trajala četiri-pet sati. Na licu mesta bili su još Vukašin Sperlić, načelnik OUP Kladovo,Milan Stevanović, načelnik kriminalističke službe i Boško Rajković, kriminalistički tehničar OUP Kladovo.Na udaljenosti od 30-ak metara bila je grupa radoznalaca iz Tekije. Kad je hladnjača privučena zadnjim delom doobale i otvorena, ugledali smo jeziv prizor. Unutra je bila gomila leševa oba pola i svih uzrasta. Neki su bilipoluodeveni. Hladnjača je odmah zatvorena, a ja sam, shvativši da taj slučaj nije u mojoj nadležnosti, obavestionadležne u Negotinu. (“Danas“ 09. maj 2001. godine)

Četvorica radnika pogrebne službe preduzeća „Komunalac“ iz Kladova, koji su želeli da ostanuanonimni, izjavili su novinarima da su oni pretovarili tela iz hladnjače koja je izvađena iz Dunava kod


71 von 104 24.11.13 16:14

Tekije 6. aprila 1999. godine:

Radili smo dve noći. Posao smo počinjali posle 22 sata i radili smo pod svetlom baterijskih lampi. Prve noćileševe smo iznosili iz hladnjače, koja je bila privučena do obale i otvorena. Nosili smo ih u ćebadima i čaršavima.Osećao se strašan zadah. Sledećeg dana hladnjača je bila izvučena iz reke na obalu. Tovarili smo ih u kamion„Fap“, bez cirade, koji je imao obične tablice, ali se ne sećam čije. Ne znam gde su ih odvozili, jer smo mi odlazilipre nego što bi kamion krenuo. Sagovornik lista „Danas“, dodao je, da su njih četvorica na lice mesta stigli utoku dana, ali da do noći ništa nisu radili. Rečeno im je da su u hladnjači neke izbeglice ili Turci, koji su sleteli ureku. Među leševima, koji su bili na gomili, video je muškarce, žene, starce i decu. Neki su bili raskomadani. Nahladnjači nije bilo registarskih tablica, a natpisi na frigo-sanduku bili su prefarbani. Kad je na posao došaodrugog dana video je da je hladnjača natovarena na vučni voz, ali ne zna čiji, niti kuda je odvezena.(“Danas“11. maj 2001. godine)

Sreten Savović, direktor Javnog preduzeća „Komunalac“ u Kladovu, čiji su radnici pogrebne službe,dve noći, kraj obale i na magistralnom putu, pretovarali raskomadana ljudska tela, kaže: Na zahtevOdeljenja MUP-a u Kladovu, na lice mesta moji radnici su, najpre, otišči po danu, pred kraj radnog vremena.Tamo smo odvezli dva mrtvačka sanduka koja su ubrzo zatim zajedno sa radnicima vraćena za Kladovo. Kamionhladnjača se nalazio u vodi. Bio je mnogo teži nego što se pretpostavljalo, pa dizalica od 20 tona nije odmh moglada ga izvuče na obalu. Tokom noći usledio je novi poziv, pa su četvorica radnika otišla na pretovar izvađenihleševa.

Ljubiša Branković, direktor Društvenog preduzeća „Gradnja“, koje ima jedini vučni voz u Kladovu,ne odbacuje mogućnost da je odeljenje MUP-a, u proleće pre dve godine, tražilo da njihov vučni vozode za Tekiju kako bi se na njega utovario iz Dunava izvađeni kamion hladnjača. (“Politika“ 15. maj2001. godine)

Bio sam u velikom metalnom čamcu sa jakim „Džonsonovim“ motorom i čekao ortakov signal sa rumunskestrane Dunava da krenem po još jednu turu benzina. Na tridesetak metara od obale u martovskoj tihoj noćimogao sam da čujem svaki šum. Sećam se da je bilo oko dva sata i 15 minuta iza ponoći, u noći bez mesečine.

Ovako o kamionu hladnjači započinje svoju priču bivči švercer benzina iz Tekije, koji sve dok se oovom slučaju ne otvori i zvanična istraga, želi da za javnost ostane anoniman.

Najpre sam ugledao neka svetla. Pomislio sam da da su došli mene da uhapse. Znaš kako je kada švercuješ prekoDunava, sa rumunske na našu obalu. Samo sam farove od kamiona mogao da vidim. Ispred i iza nalazila su sejoš dva vozila. Kroz glavu mi je proletelo i da je reč o udesu. Čuo sam kako se otvaraju vrata kamiona okrenutogprema Dunavu. Onda su se zatvorila. Začuo se tresak i pad u vodu. Kamionu je, čini mi se, trebalo pet-šestminuta da potone. (“Politika“ 14. maj 2001. godine)

Kapetan u penziji i ribar iz Tekije Najdan Mladenović je ispod Trajanove Table, gde iz čamca vadisvoje mreže, video tovar koji je matica nosila sredinom Dunava.

Moja žena Mica mi reče: „Gledaj neki šator pliva Dunavom.“ Rekao sam joj: „Šta te briga, mi lovimo ribu.“Kamion se u vodi nije video. Sve je podsećalo na neku piramidu. Kada smo se uveče vratili kući, moj sin Sašareče mi: „Tata našli su nešto na obali.“

Ja sam kapetan. Dobro poznajem Dunav i njegovu snagu. U kazanima i klisuri sve može da ode na dno reke.Kamion hladnjača nikako. Ona je hermetički zatvorena. U njoj ima vazduha toliko mnogo da su oni koji su naĐerdapu želeli da potope i prikriju trag sve neprofesionalno uradili. – ubeđen je Najdan Mladenović. – Da jekamion bio otvoren sve bi odmah otišlo na dno Dunava.( „Politika“ 15. maj 2001. godine)

Povodom događaja o pronalasku kamiona-hladnjače punog leševa, oglasio se i Fond zaHumanitarno Pravo i zatražio od policije RS, Tužilaštva i svih drugih nadležnih organa da, posledve godine od događaja, istraže čitav slučaj i o tome obaveste javnost.


72 von 104 24.11.13 16:14

Prema informacijama radija B92, načelnik Resora javne bezbednosti formirao je 07. maja 2001. godineoperativnu grupu sa zadatkom da utvrdi sve relevantne činjenice i na osnovu rezultata istragepreduzme odgovarajuće zakonske mere.

Operativna grupa-Komisija razgovarala je sa Miroslavom Srzendićem, Okružnim javnim tužiocemu Negotinu, dva puta, i on je potvrdio da je tužilaštvo bilo obavešteno o vađenju hladnjače istogdana. Komisija je stupila u kontakt i sa Krstom Majstorovićem, bivšim Okružnim javnim tužiocem uNegotinu, koji je prema nekim izvorima izjavio da mu je Časlav Golubović, bivši načelnik SUP-a Bor,naložio da uviđaja ne bude i da se slučaj tretira kao državna tajna.

Komisija MUP-a Srbije u Kladovu, razgovarala je i sa: Mirkom Petrovićem, zamenikom Opštinskogjavnog tužioca, Boškom Rajkovićem, kriminalističkim tehničarem, Milanom Stevanovićem,načelnikom službe i Vukašinom Sperlićem, načelnikom OUP Kladovo. (“Danas“ 17. maj 2001.godine)

Ministar pravde Srbije Vladan Batić, zatražio je od predsednika Vrhovnog suda Srbije i vršiocadužnosti Republičkog javnog tužioca, da preko nadležnih organa preduzmu mere za rasvetljavanje„misterioznog slučaja“ leševa pronađenih u hladnjači potopljenoj u Dunavu. (B92 19. maj 2001.godine)

Do danas, javnost nije obaveštena o rezultatima istrage.

ZAŠTO?


6. oktobar 2009.

O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-četrdesetosmi deo


AID MINIRA MARKALE

Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske je jedan od najvažnijih ljudi usrpskom establišmentu s one strane Drine. Završio je Višu školu unutrašnjih poslova u Zemunu iFakultet bezbednosti u Skoplju. Diplomirao je na temi “Rad američkih obaveštajnih službi u Sarajevuza vreme Olimpijade”. Sa svega 23 godine postaje glavni inspektor Državne bezbednosti BiH. Iz DB-aprelazi u javnu bezbednost gde postaje komandir u sarajevskoj opštini Novi grad, najvećoj policijskojstanici u bivšoj Jugoslaviji. Svojevremeno je general Petar Gračanin Kovačevu stanicu proglasio inajboljom u SFRJ. Tokom ovog rata Kovač je najpre bio načelnik stanice na Ilidži, potom pomoćnikministra RS za policiju a sa te funkcije tokom celog rata bio je komandant milicije RS. Kraj rata jedočekao kao jedini general policije RS. Ujedno i najmladji general na svim srpskim zemljama i prvinosilac ordena Nemanjica.

Tokom 1991. Tomo Kovač postaje komandant ilidžanske policijske stanice, gde mu je u “multietničkojstrukturi bosanskog MUP-a u jednom trenutku iz Srbije, a po sandžačkoj liniji Ejupa Ganića, zazamenika bio odredjen tek u Bosnu pristigli Naser Orić. On je nekada bio jedan od prvih ljudi uobezbedjenju predsednika Srbije Slobodana Miloševića, a za vreme rata komandant odbrane


73 von 104 24.11.13 16:14

Srebrenice. Kada je Orić došao na Ilidžu da preuzme dužost, upavši bahato Kovač ga je bukvalnoizbacio iz stanice. Tek posle toga Orić se više nikad nije pojavio na Ilidži. “Meni je bio poznat njegovkriminalni dosije koji ga je pratio iz Srbije i nisam želeo da takvog čoveka imam pod svojomkomandom”, kaže Kovač.

Posle odlaska Miće Stanišića sa mesta ministra unutrašnjih poslova krajem 1992. Tomo Kovač jefaktički preuzeo dužnost prvog policajca na Palama, i postaje ministar posle akcije “Septembar ’93″ uBanjaluci. U Ministarstvu je bio do sredine novembra 1995. godine, nekoliko dana pre potpisivanjabosanskog mira u Dejtonu. U ministarske zasluge mu se računaju osnivanje specijalne jedinice MUP-aRS i borba na svim ratištima u Bosni.

- Nije slučajno što je baš Sarajevo izabrano kao epicentar rata i mira na Balkanu. Zablude su priče onekoj ‘sarajevskoj raji’, pa bratstvu-jedinstvu koje se pokazalo na ‘najbolji’ način u ovom ratu. Mogu otome da govorim kao čovek koji je rodjen i odrastao u Sarajevu. Mogli smo samo da se trpimo imazimo, ali onaj koga volimo je bio daleko. Za nas Srbe je to bio Beograd, za Hrvate Zagreb, zaMuslimane neka arapska zemlja. Medjutim, dok god nisu bili priznati za naciju danas najvecimuslimani su se izjašnjavali kao Srbi, pa čak i Alija. Sve dok Hamdija Pozderac i Tunjo Filipović nisuudarili temelje muslimanske nacije. U Bosni je zaista vodjen verski rat izmedju pravoslavlja,katolicanstva i islamista, s tim što je jedno vreme mogao da preraste u pravi ‘krstaški rat’ izmedjuhrišćana i muslimana. Godine 1993. u srednjoj Bosni, na primer, došlo je do stapanja nekih srpskih ihrvatskih jedinica. Mi smo zajedno ušli u borbe protiv muslimana, sve dok iz Zagreba nije bilonaredjeno da se sa takvim aktivnostima prestane.

Toma Kovač, bivši ministar i general srpske policije o delovanju AID-a kaže :

- Sada je jasno da je slučaj Markale, i prvi, i drugi put, iscenirala muslimanska tajna služba. Onaj čovekbez ruke čiji se snimci nisu skidali sa CNN-a i SKDz-a je Jamaković šef KDZ- a za jednu sarajevskuopštinu. Mislim da je Markale I i Markale II najverovatnije izrežirao Bakir Alispahić, bivši načelnikCentra javne bezbednosti za Sarajevo koji je niz godina pre i za sve vreme rata bio u kontaktima sanajekstremnijim muslimanskim terorističkim organizacijama poput “Hamasa” i sličnih. Preko njegasu u Sarajevo unoseni snajperi sa nitroglicerinom. Mi smo im ulovili jedan konvoj na prilazu Sarajevugde su njegovim službenim vozilom kao načelnika sarajevskog CSB-a prebacivani ti snajperi u grad.Sa Srebrenkovićem, koji je došao iz Zagreba, a koji je sa Alijom Izetbegovićem pripadao“Muslimanskoj braći”, Alishapić je koordinirao sve terorističke akcije po Sarajevu. Pouzdano znam dau Sarajevu ima na hiljade dece koja se treniraju kao samoubice za džihad. Videli ste i one snimkeigračaka napunjenih eksplozivom. Kome je taj eksploziv namenjen, srpskoj deci s desne ili leve straneDrine? Za Sarajevo su se tri i po godine vodile žestoke borbe. Mi smo držali u okruženju jedanmuslimanski korpus u Sarajevu, a iza ledja još jedan prema Zenici i Bjelašnici. Znate, mi smo bilisvesni da Sarajevo nikako ne smemo vojno izgubiti. Znali smo da bi vojni pad Sarajeva ujedno bio ipad Republike Srpske. Kada je na kraju potpisan Dejtonski sporazum i kada smo crno na belo dobilikakva je Bosna, zagovarao sam na sastancima sa čelnim ljudima iz RS da se narodu iz srpskih opštinaotvoreno saopšte činjenice, da bi se organizovalo njihovo povlačenje i kako ne bismo došli u ovukatastrofu koju ovih dana imamo prilike da vidimo. Otvoreno sam na Palama rekao da smo dobili štasmo dobili, ali da sada više nema uzmaka i da se sve ono što je predvidjeno Dejtonskim sporazumommora ispostovati. Video sam veštu manipulaciju medjunarodnih medijatora koji su Srbima posleDejtona davali lažnu nadu da će moći nešto sarajevskih teritorija da zadrže, svesno ih zavlačeći, kakobi dobili u vremenu da Srbi ne bi uradili sa zapadnim delovima Sarajeva isto što i Hrvati u Mrkonjićgradu i Šipovu – izneli sve proizvodne pogone, a ostalo spalili.

Sarajevo je devedesetih kažu zapadni diplomati i novinari bazen prepun krokodila, koji jedu samisebe. Jedan od senzacionalnijih zločina u glavnom gradu Bosne bilo je ubistvo drugog čovekabosanske obaveštajne službe Nedžada Ugljena, do kojeg je došlo u septembru 1996. On je pogodjen uledja dok je izlazio iz svojih kola. Napadač ga je zatim dokrajčio pucavši mu u usta i nakon toga


74 von 104 24.11.13 16:14

pobegao. Njegova smrt alarmirala je sve pripadnike zapadnih obaveštajnih službi koje imaju svojeljude u Sarajevu. Ubistvo Ugljena je čak izazvalo i zabrinutost Medjunarodnog suda za ratne zločine uHagu, s obzirom da je ovaj bosanski obaveštajac bio zvanični kontakt izmedju tribunala i bosanskevlade. On je bio odgovoran za zaštitu svedoka sa kojima bi istražioci haškog suda želeli darazgovaraju. Ugljen je, takodje, bio oficir za vezu bosanske obaveštajne službe u kontaktima saispostavom CIA u Sarajevu. Neki bosanski zvaničnici smatraju da se on suviše približioAmerikancima i da je izneo neke neprijatne tajne u vezi ratnih zločina, uključujući i plan zaproizvodnju topovskih granata punjenih bojnim otrovima. Sa druge strane, Amerikanci su bilizabrinuti zbog kontakata koje je Ugljen imao sa Irancima, čiji sve veći uticaj u Bosni je anatema zaVašington. Oni misle da je Ugljen bio umešan u poslove oko centra za obuku terorista koji su Irancivodili u Fojnici i u koji su u proleće ove godine upale NATO snage. One su uhapsile trojicu iranskihzvaničnika i zaplenile opremu za sklapanje bombi i kornete za sladoled napravljene od plastičniheksploziva.

Ima i onih koji veruju da je za Ugljenovo ubistvo odgovorna bosanska vlada ili čak i Agencija zaistraživanja i dokumentaciju, Ugljenova lična obaveštajna organizacija osnovana u januaru 1996. a ponaredjenju bosanskog predsednika Alije Izetbegovića. Tu agenciju su, zapravo, formirali Amerikancikako bi CIA preko nje mogla zvanično i legalno da deluje u Sarajevu, a i u čitavoj dejtonskoj Bosni.Nedžad Ugljen je bio ujedno i šef ispostave CIA u Bosni. Ali, kao čovek koji drži na vezi iAmerikance, i muslimane, i Irance, a neki kažu čak i oficire KOS-a JNA, Ugljen je bio svestanopasnosti za sopstveni život. U tom smislu je letos zatražio da bude evakuisan iz Sarajeva. Medjutim,predomislio se. Počeo je da nosi automatsku pušku tipa “Hekler i Koh” i obrijao brkove. To mu,medjutim, nije spasilo život. Nedžad Ugljen je ubijen 28. septembra 1996. godine u Sarajevu alinjegova smrt i dalje veoma interesovala obaveštajne službe iz svih delova sveta. Ne bez razloga, jer jeNedžad Ugljen zvanično bio zamenik Kemala Ademovića, šefa muslimanske tajne policije, anezvanično prvi čovek AID-a. Ugljen je bio čovek za vezu političara i kriminalaca. On je i Strankudemokratske akcije, vladajuću muslimansku partiju koristio za krijumčarenje oružja, iznudjivanje ipranje novca. Neke evropske diplomate, misle da muslimanska Agencija za istraživanje idokumentaciju stoji iza rasprostranjenih pokušaja zastrašivanja opozicionih političkih lidera. Taagencija je, navodno, organizovala napad na bivšeg premijera Harisa Silajdžića, koji je povredjen ujunu mesecu 1996. za vreme predsedničke predizborne kampanje. Nedžan Ugljen je uz to čovek koji jemnogo znao o muslimanskom podzemlju, posebno o ilegalnoj trgovini oružjem, drogom i srpskimzarobljenicima, ali i o političarima koji su sa njima poslovali.

I jedni i drugi, i političari i kriminalci imali su svoje razloge za smrt Nedžada Ugljena. Najači je bio tajšto su posumnjali da Ugljen radi za Kontraobaveštajnu službu bivše jugoslovenske armije, jer je i samnekada bio tajni policiajac SSUP-a SFRJ. Nedžad Ugljen je rodjen 1952. godine u Mostaru. Bio jeoženjen, otac dvoje dece, u SFRJ radio je za SDB BiH kao načelnik tajne policije u Mostaru. Kada je1991. godine došlo do nacionalnih deoba u Hercegovini, napustio je Mostar i prešao u Sarajevo, gde sezaposlio kao inspektor Specijalne policije novog MUP-a BiH. Tada je počeo da se bavi i privatnimbiznisom, uvozio je i preprodavao cigarete, što mu je omogućilo da se brzo obogati, da otvori restoran,a to mu je otvorilo put ka policijskom, ali i političkom vrhu Bosne. Maja 1992. Nedžad Ugljen je prešaou Službu državne bezbednosti MUP-a BiH, koji je vodio Alija Delimustafić. Kao džoker AlijeIzetbegovića vrlo brzo je postao podsekretar za privredni kriminal u tajnoj policiji BiH i direktnovodio akciju “Trebević” protiv svojih kolega koji su se bavili crnom berzom, mitom i korupcijom. Takoje Nedžad Ugljen uspeo iz MUP-a BiH da potisne i samog Aliju Delimustafića, Bakira Izetbegovića,Bakira Alispahića, Munira Alibabića i mnoge druge podsekretare. Kada je SDB MUP-a BiH početkom1994. godine preimenovan u Agenciju za istraživanje i dokumentaciju, njen podsekretar Ugljen jeunapredjen u zamenika načelnika AID-a i u vodju ekipe za lično obezbedjenje predsednika AlijeIzetbegovića, koja je koristila tajno ime “Biser”. Za njega se smatralo da je bio prvi policajac AlijeIzetbegovića. Tako jak čovek Nedžad Ugljen bio je opasan za svoju okolinu, koja je, izgleda našlarazloge i načine da ga se zauvek oslobodi.


75 von 104 24.11.13 16:14

Kroz svaku od ovih, doduše, oprečnih teorija u vezi sa njegovom smrću provlači se i ideja da je Ugljenubijen u sukobu u kome su Bosanci pioni u igri širih razmera. Po toj varijanti smrti zamenikanačelnika Agencije za istraživanje i dokumentaciju tj. muslimanske tajne policije Amerikanci su ubiliUgljena kao znak odmazde zbog ubistva američkog agenta prošlog leta. Drugi razlog je, pričalo se poSarajevu, činjenica da Vašington, a i Zagreb nisu odobravali rad tajne policije AID i samog Ugljena, jersu kontrolisali političke partnere u dejtonskoj Bosni i jačali vlast muslimanskih nacionalista okupljenihoko Alije Izetbegovića. Medjutim, usprkos i američkom pritisku na Izetbegovića i AID zbog njihove“iranske veze”, koji je imao za posledicu smenu načelnika tajne policije Bakira Alispahića idovodjenjem na njegovo mesto Keme Ademovića, AID je opstajao kao “paralelna” i tajna policijaSDA, što je suprotno Dajtonskom sporazumu. A Nedžad Ugljen je opstajao i kao prvi obaveštajacBosne, i kao saradnik CIA, ali i iranske obaveštajne službe. I treći razlog, tačnije odgovor na pitanjezašto bi to Amerikanci, odnosno CIA uradili usred Sarajeva jeste navodno kidanje veze koje jemuslimanska tajna policija AID preko Nedžada Ugljena imala sa iranskom tajnom službom.

Po najnovijoj verziji smrti Nedžada Ugljena i pretpostavlja se da ga je ubila baš ruka iranskogdžihada. Zamenik šefa tajne policije Alije Izetbegovića, naime, imao je poslednjih meseci zadatak daskuplja dokaze za tribunal Ujedinjenih nacija za ratne zločine o islamskim fanaticima koji su ubijaliSrbe i Hrvate po Bosni. Ugljen, zvanično drugi čovek muslimanske obaveštajne službe je zvanično bioi oficir za vezu izmedju tribunala UN i bosanske vlade. Iranska obaveštajna služba je Ugljenaoptuživala da je prošle godine Amerikancima otkrio njihov centar za obuku terorista u Fojnici. I da jeodao skloništa i jatake nekolicine mudžehedina koji su se, posle zahteva SAD za proterivanje iz Bosne,skrivali u Sarajevu i Zenici. Smatrajuci ga svojim obaveštajcem koji je izdao islamski sveti rat zvaničniTeheran je naredio likvidaciju Nedžada Ugljena. Zadatak je poveren, kako danas javljaju svetskeagencije, Mohamedu Pur-Salehu, visokom oficiru iranske tajne službe, koji je 1996. nekoliko dana preatentata na Ugljena vidjen u Sarajevu.

KRAJ

Autor: Marko Lopušina, “UBIJ BLIŽNJEG SVOG I/II”


6. oktobar 2009.

O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-četrdesetsedmi deo

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: ŠPIJUNSKA MAFIJA |Ostavite komentar

ZAGREB – CENTAR ISLAMSKE AGENTURE

Sve do izbijanja rata u SFRJ preko naše zemlje su vodili mnogi tajni kanali za prebacivanje arapskiheksteremista iz Azije u Evropu i natrag. Taj prljavi posao obavljao se uz saglasnost političkog vrhaJugoslavije i same Službe državne bezbednosti SSUP-a, koju je vodio Zdravko Mustač. Glavni centarza skrivanje ovih terorista bio je Zagreb, dok je Skoplje bilo sedište organizacije “Muslimanska braća”.Lider nesvrstanih, zemalja u razvoju i oslobodilačkih pokreta u svetu, bivša Jugoslavija je potajnopodržavala ilegalnu antikolonističku i antiimperijalističku borbu trećeg sveta. Ovu političku odlukuna vojnom i policijskom planu, sprovodili su u delo KOS JNA i SDB SSUP-a tako što su pomagaliaktivnost ekstremista iz nesvrstanog sveta. Ta pomoć se ogledala u obuci, naoružavanju, finansiranju ipolitičkom pokrovoteljstvu tih organizacija, pa čak i kada su neke od njih (“Crni septembar”,


76 von 104 24.11.13 16:14

“Muslimanska braća” i “Nacionalna arapska omladina”) bile antikomunistički i antijugoslovenskiorijentisane. Dobar deo tih organizacija i njihovih članova, danas, se bori na muslimanskoj i hrvatskojstrani protiv Srba u Bosni i Hrvatskoj, a ima indicija da podstiču i nemire u Sandžaku, na Kosmetu iMakedoniji.

Malo je poznato, na primer, da je pre masakra palestinskih komandosa nad izrealskim sportistima uminhenskom Olimpijskom selu 1972. godine, Abu Daub, vodja teroristicke grupe “Crni septembar”bač iz Jugoslavije krenuo na akciju u Nemačku. On je u SFRJ ušao sa sirijskim pasošem na ime FarukZainatdž. Stigao je iz Libana i sleteo na zagrebački aerodrom “Pleso”. U glavnom gradu HrvatskeAbu Daub je proveo dva dana, a u Ljubljani samo jednu noć. Odseo je u hotelu “Turist”, soba broj 117.Kada je grupa atentatora iz Minhena uhapšena, da bi ih izvukli iz zatvora Fadi El Katar i Omar Barki,članovi “Crnog septembra” su, posle otmice aviona na liniji Bejrut-Frankfurt zahtevali da se razmenaputnika i terorista obavi baš u Zagrebu. Ovom akcijom rukovodio je Zlatko Uzelac, ministar hravatskepolicije sa generalom Djokom Jovanićem, komandantom V armijske oblasti.

Pet godina kasnije, Zduhar Jusuf Akhasne, poznatiji u političkom podzemlju Istoka kao “kapetanMahmud”, uz saglasnost SDB SSUP-a sklonio se u Osijek, posle atentata na Sadia Bakha, bivšegpremijera Severnog Jemena. Ovaj član “Palestinske revolucionarne pravde” dobrih jedanaest danaproveo u zagrebačkom studentskom domu “Stjepan Radić”. Bio je pre toga u Ljubljani, ali se skrasio uOsijeku, gde se oženo sa Brankom Nalić. Iz Zagreba je “kapetan Mahmud”k sa Rizom Abasijem,Canazom Golamom i Sorajom Ansari 14. oktobra 1977. godine organizovao otmicu nemačkog avionana liniji Palma De Majorka-Berlin, ne bi li iz zatvora izvukao svoju terorističku sabraću AndreasaBadera i Urlike Majnhof. Zbog kvara ovaj avion je, medjutim, umesto u Zagreb sleteo u Mogadiš, gdesu nemački specijalisti likvidirali sve članove grupe “Palestinska revolucionarna pravda”.

U proleće 1982. godine posle serije atentata nad izraelskim predstavnicima u Kairu, lider tamošnjefrakcije “Muslimanske braće”, Hasan Naser prebacio se ilegalno u Jugoslaviju. Tom prilikom sinbivšeg egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera je koristio jugoslovenski pasoš. Iz Kaira jeodleteo direktno za Zagreb, odakle je prebačen i sakriven u Mošćevičku Dragu. Pune dve nedeljeHasan Naser je proveo u Zagrebu, da bi potom preko Dubrovnika i Rima, takodje, sa jugoslovenskimpasošem, odleteo za Damask. Izrael, Egipat i Interpol su zvanično od SSUP-a tražili izručenje ovogteroriste, ali je naše ministarstvo policije, takodje, zvanično odgovorili da Naserov sin nije uJugoslaviji.

Na teritoriji bivše SFRJ 1990. godine bilo je oko 350 članova i simpatizera militarne tajne organizacije“Muslimanska braća”. Većina njih su zvanično bili registrovani kao studenti univerziteta u Zagrebu,Skoplju, Sarajevu, Ljubljani i Beogradu. Njihova špijunska i teroristička delatnost odvijala se u dvapravca: prema Siriji, Izraelu, ali i prema Jugoslaviji. Početkom osamdesetih “Muslimanska braća” su uviše navrata pokušali atentat protiv Mahmuda Rifaia, sirijskog konzula i protiv Isama Davara,sirijskog obaveštajca u Beogradu. U kontraudaru, oktobra 1981. godine Sirijci su likvidirali uBeogradu, takodje, Mahmuda Njadeha, jednog od vodja ove organizacije u SFRJ.

Na antijugoslovenskom planu “Muslimanska braća” su aktivno saradjivala sa islmaskimfundamentalistima u Sarajevu, a posebno sa grupom Izetbegović, Prguda, Salihbergović i Djurdjević.Kontakte sa njima je održavao Duha Abdul Fata, koji je još 1980. godine Rešida Djurdjevića naoružaosa pištoljima i bombama. Vodje ove terorističke organizacije od 107 u BiH, tačnije 105 u Sarajevu i dvau Banja Luci su Sirijci: Vasim Ben Asam i Muhamed Bandaki. Vezu sa SDB SSUP, odnosno saUpravom za specijalne akcije, održavao je Abdul Matri Sermini, koji je radio i za sirijsku tajnu policiju.

Posle akcije SDB SSUP-a “Trebević” 1983. godine, kada je ova grupa uhapšena i osudjena, a i posleakcije SDB RSUP BiH “Jahorina” 1984. kada su uhvaćeni Mohamed Hatunić i Malili Mehtić, dok jeHalid Tulić pobegao u Jordan, sedište “Muslimanske braće” se iz Sarajeva preselilo u Zagreb, gde senalazi i danas. Rukovodstvo “Muslimanske braće” u glavnom gradu Hrvatske 1991. godine činili su


77 von 104 24.11.13 16:14

uglavnom Jordanci: Bilal Al Kasbi, Munir Gaoban, Adnan Sad Din, Abdul Azet i Hasan Hasejdi.Organizacija ima u samom Zagrebu 120, a u Osijeku još jedanaest članova i Varaždinu jednog,svrstanih u nekoliko frakcija. Od njih su najpoznatije “Salah Džedid”, “Front opozicije”, “Al Džrah” i“Naseristi”. Njihovi lideri su Muhamed Njadživa Ferhat, Mahmud Menla, Hasan Osman i Ferid AlAsgr.

Neki od njih su u Zagrebu dobili i domovnicu i posao, kao, na primer, očni lekar Kamal Bira Halil,pedijatar Hamdan Ben Mohamed i doktor Usama Abdu Muhamed, svi Palestinci. Većina njih se idalje vode kao studenti i to najčešće medicine, kao što su Džafer Ahmed Ani, Njasim Usama Nadri iAhmed Atar, takodje, Palestinci. Mada ih ima dosta i na studijama gradjevine i to iz Jordana: AdnanUarar Hadra, Ahmad Mubarak i Amhed Munajša. Ova zagrebačka centrala “Muslimanske braće”uticala je direktno na formiranje ogranka u Ljubljani (lider Ahmed Al Kaid) i Prištini (vodja AhmadGasim). I pored brojnih poteškoća sa kojima se suočava kroz rad na praćenju, dokumentovanju ipresecanju aktivnosti pripadnika “Muslimanske braće”, na našoj teritoriji, u proteklom periodu, kakoje zapisano u jednom izveštaju SDB SSUP-a “Služba je uspela da otkrije znatan broj pripadnika oveorganizacije i dokumentuje njihovu aktivnost i spregu sa strukturama unutrašnjeg neprijatelja kojedeluju sa pozicija islamskog fundamentalizma i panislamizma. Na osnovu podataka i saznanja dokojih je Služba došla kroz rad na suprotstavljanju ovoj organizaciji, prema odredjenom broju licapreduzete su odgovarajuće zakonske mere. Samo u periodu od 1983. do 1989. godine otkazan jeboravak u SFRJ više od 30 afro-azijskih državljana koji su delovali sa pozicija ove versko-terorističkeorganizacije.”

Kada su počeli prvi jugoslovenski nemiri devedesetih godina, dobar deo članova “Muslimanskebraće” u SFRJ, napustio je Sarajevo, Ljubljanu, pa i Zagreb i preselio se u Skoplje, jer su dobili zadatakda u ovim sredinama pripremaju islamske fundamentaliste za propagandne i terorističke akcije. Šefove organiacije ne samo za Jugoslaviju već i za čitavu Istočnu Evropu postao je 1991. godine AbuEnes, Palestinac, poreklom iz Jordana, student V godine Medicinskog fakulteta u Skoplju. U glavnomgradu Makedonije, pred njeno ocepljenje nalazilo se čak 150 članova ove tajne islmaske organiacije,uglavnom Jordanaca. Pored Abu Enesa u rukovodstvu su još i Jašin Musa Kuts, student gradjevine,Jakub Abdul Hamis, student medicine i Mensur Makdad, student tehnologije i ujedno i tajni agentjordanske službe. Njihov zadatak je da uključe muslimansko stanovništvo Makedonije, Kosova iSandžaka u jugoslovenski gradjanski rat. Interesantno je da ni bivša SDB SSUP-a, a ni službebezbednosti Hrvatske i Makedonije nisu nikada preduzimale oštrije mere protiv ovih medjunarodnihislmaskih ekstremista, jer su očigledno iskorišćeni za razbijanje SFRJ i produbljivanje krize u SRJ.

Prijem u organizaciju se nikada ne obavlja bez prethodne konsultacije sa ogrankom “Muslimanskebraće” u zemlji iz koje potiče kandidat. Procedura prijema je vrlo jednostavna. Da bi neko bio primljenu organizaciju treba pre svega da ispunjava sledeće uslove: da je musliman – sunit; da se ponaša uskladu sa islamskim propisima; da se afirmiše kao dobar poznavalac Islama, Kurana i Hadisa, daredovno odlazi u džamiju i obavlja sve verske obrede; da je u sredini u kojoj živi poznat kao dobarvernik musliman i dr. Kandidatu se saopšti da treba da ode u neki veći univerzitetski centar (Sarajevo,Beograd, Skoplje, Priština), gde ga prima rukovodilac grupe i saopštava mu da je postao članorganizacije. O samom činu prijema u organizaciju ne ostavlja se nikakav pisani trag. Novoprimljeničlanovi se prvom prilikom upućuju u Jordan, Saudijsku Arabiju ili Irak na vojnu obuku. Otuda su sevraćali i posle pet-šest godina.

Obuka za obaveštajce, izvidjače i diverzante 1993. godine, medjutim, vršena je u Iranu i Turskoj, ulogorima Ali Abad, Bande Amir i Urla. Prema tvrdenju CIA, tokom 1996. se u jedanest iranskih“terorističkih logora” obučavalo oko 5.000 stranih terorista. Prema ovim podacima pretpostavljalo seda su organizatori bombaškog napada na Amerikance i vojnu bazu u Daranu – saudijske opozicionegrupacije “Organizacija za islamsku revoluciju” i “Hizbulah hedžada” – obučeni u “Logoru ImamAli”, u blizini Teherana. Rad ovih centara nalazio se pod direktnom kontrolom iranske tajne službeVEBAK, dok je glavni kordinator posla bio Ali Reza Bajata, specijalista za Balkan, a kasnije i načelnik


78 von 104 24.11.13 16:14

iranske vojne obaveštajne službe MOIS. On je bio i tvorac centra za obuku mudžahedina i bosanskihterorista u Fojnici. Uživao je veliko poverenje muslimanske vlade u Sarajevu, čiji su pojedini članovibili njegovi saradnici. Prvu diverziju Bajatovi specijalci izvršili su 1992. godine napadom na kasarnuJNA u Mostaru. A jednu od poslednjih i to neuspelu, počinili su u Rijeci, kada je izvršen prepad naFikreta Abdića. Drugi strani instruktor bio je Amer Katebat al Mudžahedin Abu Mali iz Egipta, koji jepredvodio odred alahovih ratnika, brigadu “Amer” u sastavu Armije Republike BiH, kako semuslimanska vojska zvanično nazivala. Njegov štab je, posle dolaska iz Egipta bio, prvo u Travniku, apotom u Zenici. Kako tvrdi Jozef Bodanski, sve su to bili ljudi koji su se nalazili na medjunarodnimpotrenicama kao špijuni i teroristi. Jedan od njih je, po nalogu CIA, proteran sa teritorije Hrvatske, prenego što se dokopao Bosne.

Naime, letom hrvatske vazduhoplovne kompanije iz Amsterdama je 14. septembra 1996. u Zagrebstigao, robusni muškarac okruglog lica i guste brade. Bio je to Talat Fuad Kasem, 39- godišnji boracprotiv komunizma u Avganistanu, a zatim u Evropu, kako je voleo sebe da predstavlja. Kasem koji jejedan od četvorice najtraženijih ljudi u svetu, jeste ili je bio vodeći pobornik islama i muslimanskirevolucionar. On je propovedao nasilno obaranje vlade egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka,opisujući je kao neokolonijalističku ispostavu Sjedinjenih Država. Kasem je posle dolaska u Zagrebnestao. Amerikanci su potvrdili da je na tajanstven način vraćen u Egipat, gde je kao osnivačradikalne “Islamske grupe” osudjen 1992. godine na smrt vešanjem zbog pokušaja obaranja režima iuspostavljanja islamske države. Na muslimanske teroriste i stručnjake za specijalna dejstva se isumnja, kako to tvrde pojedini ruski i neki američki oficiri, da su isplanirali i izveli masakre u redu zahleb, na pijaci Markale, na muslimanskom groblju u Sarajevu, zbog kojih su potom okrivljeni Srbi, štoje bio alibi NATO da bombarduje teritoriju Republike Srpske.



5. oktobar 2009.

O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-četrdesetšesti deo


SVI NAŠI ŠPIJUNI

Stvaranjem novih službi tajne policije na srpskim prostorima štićeni su poredak, bezbednost, državnei vojne tajne SRJ, a i Republike Srpske. Ko je devedesetih godina bio u mogućnosti, medjutim, dakupuje jugoslovensku, hrvatsku i bosansku štampu, i dnevnu i periodičnu, a posebno vojnu, mogao jeu njoj da nadje dosta iscrpne podatke o političkim prilikama u Srbiji, o stanju u Vojsci Jugoslavije,njenom sastavu i naoružanju, a naročito i o odnosu vlasti i armije. Afere Panić i Panić, slučaj generalaStefanovića i Trifunovića, skandal Opera, dosije Šljivavčannin i mnogi drugi ekscesi koji su poslednjihgodina potresali Vojsku Jugoslavije, pružile su priliku domaćoj, ali i stranoj javnosti da se i detaljnoupoznaju sa unutrašnjim problemima naše armije, koji su tako preko medija postajali javna tajna. Pomišljenju, sudija Vojnog suda u Beogradu, medjutim, svi ti podaci i činjenice su i dalje bili vojna tajna,a njihovo saopštavanje strancima i krivično delo izdavanja armije, naroda i države. Tokom 1995. KOSVojske Jugoslavije otkrio je i pred vojne sudove izveo tridesetak špijuna stranih armija, koji sucinkarili SRJ.


79 von 104 24.11.13 16:14

Tako se, barem, moglo zaključiti po odluci Vojnog suda iz Beograda da 1995. potpukovnika LazaraDražića, bivšeg komandanta V.P. 3719 iz Užica osudi na dve godine zatvora, jer je pojedinimslovenačkim policajcima dostavljao poverljive popdatke vojne prirode. Sudija major Rajko Jelušić je,naime, utvrdio da je potpukovnik Lazar Dražić na klasičan način zavrbovan da radi za slovenačkuobaveštajnu službu. Da bi obaveštajcima Matijažu Miklavzu, Miranu Barbariću i Branu Praznikudostavio te vojne podatke potpukovnik Dražić je dva puta odlazio direktno njima na noge uSloveniju. Pored pomenutih podataka Dražić je slovenačkim agentima dao i broj starešina i vojnika uVJ, broj armijskih oblasti, sastav RV i PVO, informacije o rasporedu Užičkog korpusa i brigadama uRaški i Požegi. Tajni dogovor o saradnji sa slovenačkom službom potpukovnik Lazar Dražić je, kakoje utvrdio Vojni sud, postigao krajem oktobra 1991. godine, prilikom povlačenja jedinica JNA izSlovenije. Prvi sastanak sa agentima Miklavzom i Barbarićem održan je u jednoj kafani na ljubljanskojpijaci. Tada je Dražić dao samo obećanje da će saradjivati, a tokom naredne 1992. godine je to potvrdionovoj slovenačkoj vezi, agentu Prazniku. Dva meseca kasnije potpukovnik Vojske Jugoslavije počeo jeSlovencima da otkriva vojne tajne. Zbog toga je čak dva puta i išao u Ljubljanu. General DragoljubOjdanic, komandant Užičkog korpusa i Milomir Jovanović, načelnik KOS-a u Užicu o svemu tome,kako izjaviše kao svedoci na sudu, nisu bili obavešteni, jer je potpukovnik Lazar Dražić tajio svojekontakte sa agentima iz Ljubljane.

Na Kosovu vojni kontraobaveštajci otkrili su poručnika Eljhama Lugicia i kapetana Azema Muljaja,koji su radili za nepostojeću “Republiku Kosovo”, odnosno za albansku tajnu službu. Oni su odavalitajne podatke o teritorijalnoj odbrani na Kosovu i Metohiji i o jedinicama u kojima su radili.

Da bi uspostavio direktnu vezu sa obavestajcima Hrvatske i vodnik Bela Nadj putovao je iz Meljina,preko Madjarske čak u Split. Njega je na vezi dršao Ivica Budić, inspektor Centra službe za zaštituustavnog poretka Hrvatske u Dalmaciji. Obojica su se radi kamuflaže koristili i tajnim imenima. Nadjje bio Beli i Svetozar Stevanović, a Budić se predstavljao kao Krle Krstić. Za razliku od potpukovnikaLazara Dražića koji je odbio da potpiše dogovor o saradnji sa slovenačkom obaveštajnom službom ikoji je odbio i ponudu da iz JNA predje u TO Slovenije, vodnik Bela Nadj, rodjen u Vrbasu, je potpisaopristupnicu hrvatskoj tajnoj policiji. Time je pokazao svoju lojalnost Republici Hrvatskoj. Kada se izSplita vratio u Meljine i Igalo, vodnik Bela Nadj je, kako je utvrdio sudija major Zdravko Petrović izVojnog suda u Beogradu, sa svojim, navodnim, drugom Krletom održavao vezu telefonom. Razgovorisu vodjeni u stanu Vesne Vukasović ili u pošti Igalo. Tom prilikom je tajni agent Beli svomnaredbodavcu Ivici Budiću referisao o statusu Hrvata i Muslimana u VJ, i posebno u RM, obrodovima u lukama Boke Kotorske, naoružanju na njima, starešinama i posebno oficirimabezbednosti. Beli je telefonom ocinkario da Hrvat, potpukovnik Tonči Frlan vodi diverzantskujedinicu u Boki, da je stariji vodnik Ljubisa Stanković oficir bezbednosti u toj brigadi, a da jepotpukovnik Mišo Kovačević odgovoran za vojnu bezbednost u Meljinama. Obavestio je hrvatskogagenta Krleta da Ratna mornarica svake noći isplovljava ka pučini i vrši borbena dejstva. Da se u lucinalaze i grčki brodovi, koji su, takodje, u pripravnosti za pokret. Na posebno postavljeno pitanje otome ko od starešina ima porodicu još u Hrvatskoj tajni agent Beli je Splitu dostavio imena oficiraDjordjevića, Beare, Martinovića, Govedarice, Topića i Perovića.

Veliko interesovanje splitska tajna služba je preko Burića kod Nadja pokazala i za Petra Bilafera,oficira bezbednosti iz Tivta koji je kao potpukovnik ražalovan i izbačen iz KOS-a. A kada je tokom1993. godine tajni agent Beli dobio zadatak da “snimi” stanje u Kninu, posebno u Nastavnom centru“Alfa”, koji vodi Kapetan Dragan, on se lično uputio u Republiku Srpsku Krajinu. Uzeo je slobodnedane i pod izgovorom da želi da kao dobrovoljac pristupi Vojsci RSK, vodnik Bela Nadj je upozajmljenoj uniformi svog kuma iz Novog Sada, obišao Knin i Benkovac. Prikupio je podatke ovojnoj snazi i rasporedu Vojske RSK, kao i o kampu Kapetana Dragana, sa kojim se lično i fotografisaoza uspomenu. Tom prilikom je načinio i snimke svih vojnih objekata u Kninu i Benkovcu i poslao ih uSplit. Vojni sud u Beogradu sudio je vodniku Nadju za odavanje tajni Vojske Jugoslavije i osudio ga napet godina robije, dok za špijuniranje Vojske RSK treba da mu sudi Knin, ako bude hteo. I tajni agentBela je dva puta, poput potpukovnika Dražića, ilegalno putovao u “bratsko inostranstvo”. Prilikom


80 von 104 24.11.13 16:14

povratka iz Hrvatske njegov pasoš je poništen, pa je vodnik Nadj u Budimpešti, kod našeg generalnogkonzula morao da traži privremenu putnu ispravu. Pored činjenice da su obojica kao starešine JNAslužbovali van Srbije, potpukovnik Lazar Dražić i vodnik Bela Nadj imali su još jednu zajedničkukarakteristiku. Obojici su supruge i deca ostali u novom inostranstvu, Sloveniji, odnosno Hrvatskoj.Svesni činjenice da su baš zbog nezbrinute porodice podložni i ucenama, obojica su pokleklipritiscima obaveštajaca iz Ljubljane i Splita. Potpukovnik Dražić je to učinio odmah pri napuštanjuSlovenije 1991. godine, a Bela Nadj je to učinio godinu dana kasnije. Ali je odavanjem imena oficiraVojske Jugoslavije, koji imaju još članova porodice ili rodjaka u Hrvatskoj, i njih izložio riziku da buduucenjivani. Pritisci kojima su bili izloženi, medjutim, ih ne opravdavaju, jer oficiri i vojnici na takveneprijatnosti moraju da računaju. Špijuni Lazar Dražić i Bela Nadj, ipak, ispali su naivčine, jer svojetajne odlaske u Ljubljanu i Split, odnosno veze sa agentima iz Slovenije i Hrvatske nisu uspeli dasakriju. Radili su isuviše otvoreno i direktno da bi mogli dugoročnije da cinkare Vojsku Jugoslavije.

Sva sudjenja špijunima novonastalnih balkanskih država bila su tajna, pa tako nema puno podatakani o agentima “iz komšiluka”, a ni o njihovim agenturnim podvizima. Vojska Jugoslavije je šturimsaopštenjima obavestila, na primer, javnost da su tokom 1995. godine uhapšena trojica oficira izgarnizona u Subotici, Podgorici i Bačkoj Topoli koji su radili za hrvatsku tajnu sluzbu. Zbog krivičnogdela špijunaže iz člana 128 ZKP SRJ, u korist države Hrvatske pred vojne sudije izvodjeni su poručniciBenjamin Zuban i Zoltan Kovač, a potom i kapetan Enver Čavkušić. Početkom 1996. na optuženičkojklupi Vojnog suda u Beogradu našao se i major Marin Marić, koji je za cinkarenje SRJ i VJ državiHrvatskoj dobio petnaest godina robije. Ovako visoka kazna zatvora izrečena mu je jer je major Marićuspeo da formira špijunsku mrežu na tlu SRJ, u kojoj su se nalazili, kako je istraga pokazala, i njegovasupruga Ljubica Marić, zatim potpukovnik Marijan Spernjak, major Djuro Haraček i izvesni ŽeljkoRadanović.

U Nišu je Vojni sud na ukupno deset godina robije osudio pak, drugu grupu hrvatskih špijuna, u kojojsu bili Ankica Brčković, stara 21 godinu, civil na službi u Niškom korpusu, Marijana Copa,penzionisanog kapetana, Željka Medića, autoprevoznika iz Beograda i Josipa Barića, majora iz Niša.Pokazalo se u istrazi da je vodja grupe Ankica Brčković, prikupljala od 1993. do 1995. tajne podatke oniškom vojnom aerodromu i Niškom korpusu specijalnih snaga i slala ih u Nemačku svom ujakuAntonu Pavletiću, obaveštajcu hrvatske tajne službe. Njeni kuriri su bili Željko Medić i ZvonkoBlaško, župnik iz Niša.

Najveći uspeh KOS VJ zabeležio je otkrićem tzv. madjarske grupe koja je, takodje, bila formirana radiodavanja vojnih i državnih tajni hrvatskoj vojnoj obaveštajnoj službi i nemačkom BND-u. Špijunskudružinu sačinjavala su petorica oficira Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane izŽeleznika, Batajnice i Podgorice, njihove supruge kao kuriri, i žena jednog beogradskog advokata,koja je bila centar za sakupljanje i odašiljanje informacija preko Madjarske u Hrvatsku. Operacijahvatanja madjarske grupe izvedena je krajam 1995. godine i to posle dobijenih podataka iz samogZagreba, da jedna Beogradjanka svakog meseca dolazi kod generala Davora Domazeta, načelika vojnetajne službe. Identifikacijom ovog špijunskog kurira i njegove marsrute, izvršeno je i tajno snimanjesvih njenih veza i kontakata u samom Beogradu. Oficirima KOS-a bilo je sumnjivo zašto se ova ženakurir, za koju se pokazalo da je supruga oficira VJ, svake nedelje sastaje sa drugim zenama, takodje,suprugama oficira VJ, kod jednog advokata u ulici Narodnog fronta. I zažto svakog meseca njihpetoro putuju za Segedin, odakle jedna ilegalno ulazi u Hrvatsku i Zagreb. Istraka je otkrila da su svežene oficira VJ bile Hrvatice i da su u toj advokatskoj kancelariji pokušavale da srede papire okopovraćaja svoje imovine u Zagrebu. I da su zbog toga putovale u Hrvatsku, gde su zavrbovane darade za obaveštajnu službu, uz pristanak svojih muževa Srba i hrvatskih zetova. Po nalozima generalaDavora Domazeta petorica oficira Vojske Jugoslavije sakupljali su poverljive podatke o tome da li jeSRJ kupila nuklearno oružje od Rusije, kakvi su avioni nabavljeni u Moskvi, da li će VJ odgovoriti nabombardovanje Republike Srpske i pograničnih zona oko Jugoslavije, kakva se instraživanja i kojavrsta proizvodnje obavljaju u vojnim preduzećima i institutima ? Na sva ta pitanja madjarska grupa jeponudila svoje odgovore, ali je Zagreb bio najzadovoljniji kada je dobio frekvencije radio veza Prve


81 von 104 24.11.13 16:14

armije VJ, koja je prisluškivana preko radara u Madjarskoj.

Madjarska je bila prostor sa koga su u Jugoslaviju, a potom u Republiku Srpsku ušli iz Poljske agentiVatikana. To se dogodilo februara 1993. godine, kada su na putu za Bosanski Šamac uhapšeni AlinaKamijenskic, Bijata Gracin i Zanijat Darijus, ekonomista, radnice i zidar. Vodja špijunske grupe bila ječetrdesetogodišnja Alina Kamijenskic, ćerka poljskog pukovnika, sestra varšavske inspektorkepolicije, Moskovljanka po udaji, diplomirani ekonomista bez posla. Sa sobom je povela dva švercera,koji su joj bili vodiči po Bosni, gde je Alina sakupljala poverljive podatke o rasporedu i snazi srpskearmije na južnim delovima Save prema Hrvatskoj. Prilikom hapšenja kod ovih Poljaka su pronadjenipapiri sa vojnim podacima, a i sami su u istrazi priznali da su u SRJ i Bosnu upućeni po nalogupoglavara Katoličke crkve u Varšavi.

Za razliku od njih kapetan Rizvan Halilović, oficir JNA na službi u Kumanovu, delovao je kaoprofesionalac. Ovaj oficir rodom iz Bijelog Polja aktivno je radio kao obaveštajac muslimanske vojske,ali i kao tajni agent Pakistana. Halilović je otkriven i uhapšen u Makedoniji, ali mu je sudjeno naVojnom sudu u Nišu. Sudija potpukovnik Radenko Miladinović za špijuniranje Vojske Jugoslavijeizrekao mu je kaznu zatvora od tri godine. Kapetan Rizvan Halilović je službovao u JNA petnaestakgodina. Radio je u Kumanovu, zvanično do maja 1992. gdine, a potom se demobilisao. Veranislamskom nacionalizmu učlanio se u SDA i vrlo brzo postao i čelnik ove stranke u Makedoniji. Sa tepozicije bio je u mogućnosti da održava kontakte direktno sa Alijom Izetbegovićem i HarisomSilajdžićem, kao i njegovim bratom Husrefom i sestrom Sadžidom Silajdžić u Istambulu. Tu naBosforu, kapetan Rizvan Halilović je potpisao pristupnicu Alijinoj vojsci i dobio bosanski pasoš saljiljanima, ali i sklopio dogovor sa Husrefom Silajdžićem, agentom pakistanske obaveštajne službe osaradnji. Boravak u Istambulu podrazumevao je i bliske susrete sa turskom tajnom policijom. A i saMustafom Bej Karfanjulom, specijalnim savetnikom turskog predsednika za Balkan, koji je, inače,poreklom iz Sjenice. Ovaj Sandžaklija je, ujedno i vlasnik agencije “Sandžak vilajet”. Kao čovek kojivodi SDA u Makedoniji i pokriva muslimanski teren u Sandžaku, na Kosmetu i Srbiji i kaodoskorašnji oficir Rizvan Halilović je bio dobro obavešten o političkoj, ali i vojnoj situaciji na ovojnašoj strani Balkana. O tome je iscrpno u Istambulu referisao Sadžidi Silajdžić i Samiru Kazaliću, apotom u Islamabadu pakistanskim obaveštajcima pukovniku Varisu, majoru Selimu, generalu upenziji Ahmetu i “Profesoru”, agentu COS-a u civilu.

Centralna obaveštajna sluzba (COS) Pakistana je samo jedna od četiri službe bezbednosti u ovojislamskoj državi. Za razliku od Vojne obaveštajne službe koja odgovara za spoljnu bezbednostPakistana, Federalne istražne agencije koja brine o sigurnosti unutar ove zemlje kao klasična političkapolicija, COS je služba koja po uzoru i uz pomoc CIA, deluje i van teritorije Pakistana. Kapetan RizvanHalilović je krajem novembra 1992. godine u Islamabadu baš sa agentima ove službe pravio planove onaoružavanju vojske Alije Izetbegovića u Bosni. Naime, kako je priznao na Vojnom sudu u Nišu,dvostruki agent Halilović je u Pakistanu saznao da jedan bogati Arapin iz Saudijske Arabije želi da za40 miliona dolara nabavi oružje i opremu bosanskim Muslimanima. Halilović je pakistanskimagentima dao spisak potrebnog naoružanja i municije za 40.000 vojnika Alije Izetbegovića u Bosni. Ipredložio da se oružje dopremi brodovima preko luka u Rijeci i Pločama. Rok za isporuku je bio mart1993. godine. Pakistanci su, medjutim, predložili da se oružje transportuje avionima preko Splita, podznakom Unprofora kao humanitarna pomoć. Ova akcija nazvana je u COS-u “OperacijaKilimandžaro”.

Avgusta 1993. godine dvostruki špijun Rizvan Halilović je u svojstvu lidera SDA za Makedoniju opetotišao u Istambul. Mustafa Bejga je angažovao da učestvuje na savetovanju “Vojna i politčka situacijana Balkanu i u Evropi”, koje je održano u turskom Domu armije. Na ovom skupu, medjutim, opet jeuglavnom bilo reči o tajnom naoružavanju Muslimana u Bosni, preko Hrvatske, Madjarske i Slovenije.Dosta vremena je posvećeno iznalaženju mogućnosti da se SRJ uvuče u rat, pa makar i direktnomintervencijom NATO i same Turske. Kao pravci napada pominjani su prostori iz Hrvatske, Madjarske,Albanije, pa čak i Rumunije, Grčke i Bugarske. Kapetan Halilović se tom prilikom opet sreo sa


82 von 104 24.11.13 16:14

pakistanskim generalom Ahmedom, ali i sa turskim oficirom Mustafom i agentima Nedinom iMirsadom. Halilović im je tada predao vojne i topografske karte Jugoslavije, posebno Srbije iSandzaka, koje je nabavio još dok je bio aktivni oficir JNA. Karte su bile namenjene za pravljenjeplanova za napad. Tome je prisustvovao i Džemo Kolašinac, bivši oficir JNA, takodje, prebeglica inovi muslimanski ataše u Beču. Na Bosforu se Halilović sreo i sa Sulejmanom Ugljaninom, koji mu jenaložio da kasnije poseti sedišta SDA u Zagrebu i Beču. Po dogovoru sa Ugljaninom kapetan RizvanHalilović je u više navrata prevodio muslimanske izbeglice iz Bosne i Jugoslavije u Makedoniju, apotom u Tursku. Radnici SDB su ga, medjutim, otkrili kao špijuna i priveli Vojnom sudu u Nišu.Interesantno je da je Halilović uhapšen na auto-putu kod Kumanova, oko šest sati popodne, dok sevraćao iz Skoplja. Zaustavila ga je saobraćajna milicija zbog navodne kontrole vozila, a onda su sepojavila dva policajca u civilu. Bili su to pripadnici SDB Makedonije. Prebačen je u druga kola,stavljene su mu lisice na ruke i crni povez na oči. Vraćen je natrag u Skoplje gde je saslušavan tridesetsati, da bi potom tajno bio predat Resoru drzavne bezbednosti Srbije, odelenje u Vranju.

Svoje prisutvo na bosanskom tlu arapske obaveštajne službe prikrivale su na dva načina – krozdirektan oblik političke i vojne saradnje i kroz organizovanje humanitarne pomoći. Čitav svet je znaoda su Iran i Turska finansijski i oružjem pomagali Aliju Izetbegovića i njegovu armiju, a da je arapskisvet sakupljao dobrovoljce, mudzahedine, koji su se borili za Alaha na srpskoj zemlji. Premapodacima zapadnih obaveštajnih službi, to se i moglo ocekivati s obzirom da je Alija Izetbegović bioštićenik Irana i član fundamentalističke organizacije “Fida ijan islam”, koja je BiH, još u Titovo vremesmatrala islamskom državom. Prvi i svakako, najopasniji i najteži posao islamskih tajnih službi, a presvega iranskog VEBAK-a, u Bosni bilo je samo formiranje muslimanske armije pod vidom partijskeparamilicije SDA. Taj posao otpočeo je u proleće 1991. godine kada su muslimani u okvirima JNA i TOBiH, odnosno devet vojnih okruga SDA osnovala Glavni štab i regionalne štabove “Patriotske ligenaroda”, kako je ta vojska nazvana. Izvan BiH ova paravojska imala je svoje centre u Srbiji – NoviPazar, Tutin, Sjenica, Prjepolje, Nova Varoš, Priboj i u Crnoj Gori – Bijelo Polje, Pljevlja. U ovimposlovima učestvovala je i nekolicina oficira JNA, prebeglica i špijuna SDA. Neke, poput FaridaMujkanovića i Vahida Karavelića, načelnike centara u Tuzli i Brčkom, kontraobaveštajci VojskeJugoslavije su otkrili i uhapsili. Karavalić je priznao da je u svojoj agenturnoj mreži imao jošnekolicinu bivših oficira JNA. Hamiz Sadić je bio potpukovnik i postao je komandant muslimanskogkorpusa u Tuzli, dok je potpukovnik Bajram Sapi nastavio u Alijinoj armiji da se bavi organizacijomvojne obaveštajne službe. Raif Miftari je bio kapetan, a Sead Delić, major, kasnije tajni komandantOpštinskog štaba TO Tuzla. Na listi prebega su i Sefer Halilović, Jovan Divjak, Vehbija Karić. Svi onidezertirali su iz JNA 1992. godine i sa sobom odneli mnoge vojne tajne. Uhapšeni Mujkanović iKaravalić su svojim dojučerašnjim kolegama iz KOS-a VJ otkrili sve planove i akcije naoružavanja“Patriotske lige naroda”, koji su i sprovodjeni u Tuzli, Brčkom i Sarajevu po nalozima iz Teherana,Istambula i Kaira. Glavni organizator ovog islamskog kanala u Tuzli bio je, kako rekoše, ArminPohara, zastupnik prvo SDA, pa HDZ-a koji se nakon završenog posla vratio u Zagreb. Tamo jesvojevremeno i dao jedan intervju u kome je potvrdio da je još 1992. u Bosnu doveo 180 mudžahedinai tridesetak iranskih instruktora za obaveštajno-izvidjački i diverzantski rad. Bilo je to neposrednoposle zvanične posete ajatolaha Ahmeda Janatija Sarajevu i Aliji Izetbegoviću.

Jedna od maski za obaveštajnu pomoć muslimanima bila je, na primer, Agencija za pomoć trećemsvetu – TNjRA, kojom je rukovodio sudanski diplomata i lekar dr Elfatah Hasanein. I član“Nacionalnog islamskog fronta” zadužen za kontakte sa muslimanima na Balkanu. Cilj ovehumanitarne organizacije bio je da tajnim kanalima u vreme embarga na isporuku oružja snabdevavojsku SDA puškama, automatima, topovima, minama i municijom. Organizator ovog ilegalnog poslaHasamein je, takodje, bio jugoslovenski djak, jer je studije medicine završio svojevremeno u Beogradu.Govorio je odlično srpski i poznavao je Bosnu, Hrvatsku i Jugoslaviju kao svoj džep. To mu jepomoglo da u Novom Pazaru i Bijelom Polju formira prve svoje agenturne centre u SFRJ. Jošsedamdesetih godina Elfatah Hasanein je u Sarajevu upoznao Aliju Izetbegovića, a potom u Prištini iHarisa Silajdžića, sa kojima je početkom devedesetih dogovarao poslove oko pripreme obaveštajaca,oko špijuniranja Srba i naoružavanja muslimanske armije. Drugi punkt preko kog je teklo


83 von 104 24.11.13 16:14

naoružavanje muslimana bio je Islamski centar “Merhamet” u Zagrebu, koji je pre nekoliko godinabio utočište, tada naših nesvrstanih prijatelja iz organizacije “Muslimanska braća”.



5. oktobar 2009.

O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-četrdesetpeti deo

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: ŠPIJUNSKA MAFIJA |Ostavite komentar

SMENA NAČELNIKA MUNJE

U medjuvremenu, u Sarajevu je na gnusan način ubijen jedan bivši komandant bataljona ArmijeRBiH. Posebno se istekao u prvim danima odbrane grada. Borio se i protiv kriminala. Na vrijeme sedistancirao od KOS-a i SDB SSUP-a i Arkana. KOS je zbog toga bio ljut na njega, stršno. Neki momentioko njegovog ubistva su zaista indikativni. Da li je KOS-ova “ruka iz groba” izašla i izvršila osvetu?Pitanje je koja ga je “krtica” uhotila. Pitanje bez odgovora, za sada, nadajmo se – kaže Munir Alibabić idodaje.

- Imajući u vidu sve izraženiju stramputicu i privatizaciju Službe od strane nekolicine KOS-ovacadugo sam tih dana razmišljao tome kako se oduprijeti ovoj hidri, da bi se zaštitile vitalne institucijeRepublike od predsjednika pa nadalje, kako održati njihovo bosansko biće, bosansku orijentaciju, a uskladu sa našom Platformom borbe za jedinstvenu multietničku Bosnu. Ovim što se zbivalo poslije 26.10. 1993. bilo je nagoviješteno da je prvi čovjek na udaru jednog prevratnčkog staljinističkog timaosrednjih činovnika kojima je ratni haos i čvrst pogled na Beograd i Zagreb omogućio da igraju ulogulažnih heroja rata i mira. Zaključio sam da su to vrlo teški dani za bosansko vođstvo, a da je sampredsjednik izložen drugom udaru – nasilju staljinista, koji u krajnjem slučaju može imati isteposljedice kao i onaj koji je spriječen 3. 5. 1992. god. kada se preko KOS-ove grupe planiralo njegovofizičko uklanjanje. Sada su ciljevi bili opkoliti politički, obračunati se sa njegovim najbližimsaradnicima, eliminisati ih da bi Prvi čovjek ostao sam sa svojim “vjernim” ljudima iz bezbjednosti, odkojih su se neki možda pridružili odbrani Republike sa ciljem da uglavnom ometu organiziranjeotpora fašizmu, kako bi se Bosna pokorila, a pošto to nije bila baš jednostavna stvar, ciljevi KOS-a supromijenjeni, trebalo je ići na njenu podjelu i pripajanje srpskog dijela Srbiji. A za to trebaju i takoopredijeljene rukovodne ekipe i institucije. KOS je rezonovao da treba udariti prvo prema vrhu,oslabiti ga i onda ga usmjeriti u tom pravcu, a poslije će ići lakše. U ovom kontekstu čine se realniminformacije po kojima je Muslimović držao na vezi i usmjeravao, direktno ili posredno sasvim jesvjedno grupice ekstremista, stranog porijekla, koje su na volšeban način, u periodu totalne blokadesrednjobosanskih gradova, ubačeni preko KOS-ovih i SIS-ovih punktova. Inače, neki od ovih su i bilistari KOS-ovi znanci, sa studija iz Beograda, Zagreba i Rijeke. Prilikom pokušaja hapšenja jedneovakve trojke, oni su se pozivali na Muslimovića, govoreći da im je on šef. Dakle, naši vidjenijiKOS-ovi su, pored sudjelovanja u produkciji vlastitog ekstremizma, štitili i pothranjivali i onaj sastranom etiketom. Sigurno je samo jedno, da je sadejstvo KOS-a sa ovim stranim ekstremistima bilo naštetu borbe za Bosnu. To su upavo Grude i Pale, odnosno Zagreb i Beograd rabili i služilo im je kaoargumenat da se kod nas stvara islamska, fundamentalistička država. Dakle, KOS je i tu bio u funkcijipodjele Bosne.


84 von 104 24.11.13 16:14

Službe – Sektor SDB Sarajevo je pretvorena u KOS-ovizirani dio SDB-a, koji je pod političkimpatronatom uže stranačke grupe frakcije, koja je generator podjele RbiH i pripreme ostalih organa zatu situaciju. U tom cilju simptomatična je uloga Mujezinovića, koji se sa položaja načelnika SDB-a baviprovjerom podobnosti i smjenama komandanata brigada i za taj posao koristi ključne pozicije KOS-a,angažovane još iz perioda Vasiljevića koje nikom nije prijavio, a ugradjene su čak i u komandubrigade. Dalje je preko svojih pozicija nametnuo rješenje tužioca Vojnog suda, od kojih je jedan radio upredratnom Vojnom sudu u V.B. pod Vasiljevićevom komandom, a iskazao je “principijelnost” nadavanju otkaza randicima nesrpske nacionalnosti u Vojnoprivrednom sektoru u početku rata.

Ovaj nemio tok stvari podstiče češća poredjenja sadašnjeg stanja i perioda 1992. i prva polovina 1993.,kako u Armiji, tako i u MUP-u. Većina mojih neopterećenih sagovornika se vraća na montirani slučaj“Sefer”. jedan od njih, koji je upoznat sa suštinom problema, tvrdi argumentovano da je u pitanjuKOS-ova osveta prema njemu zbog pomoći koju je 1991. g. pružio hrvatskoj vojsci u Đakovu, zbogorganizovanja “Patriotske Lige” BiH i odbrane RBiH. Kaže, sada su mu se zbog toga navalili na kostiKOS-ovi vampiri i dodaje da će imati ozbiljnih problema. Pitao sam se kakve su to životinje, tivampiri. Ovaj mi kasnije kaže – da je u jednoj knjižici pročitao da su to “veliki slijepi miševi, sa dugomizbačenom surlicom, ogromnim ušima i mekanim crvenkastim krznom na ledjima, a žuto smedjim natrbuhu. krila su im dugačka četrdeset, pa i više centimetara”. Pitam ga A kažeš da vampiri sišu krv?Jeste, odgovara ovaj i dodaje da piše da “to čine tako neprimjetno da obično čovjek ništa ne osjeti,zahvaljujuci veoma tankoj sisaljci kojom probiju kožu ne izazivajući bol. Rane koje oni nanesu teškozarastu”.

Sarajevo je sredinom 1994. ponovo u dvostrukoj okupaciji, agresorskoj i ratnih profitera, koji nastojekontroliasti i “plave puteve”, samo da bi ostvarili materijalni interes. Mnogima je ta komunikacija naslamku pobrkala profitne račune i pitanje je dana kada će sa jedne ili druge strane biti isprovociranrazlog za njeno zatvaranje. profiteri sa okupiranog dijela Ilidže vrište, a njihova sabraća ovdje pište.Prebacuju se velika sredstva iz Sarajeva u inostranstvo na ime fiktivnih kupovina robe, radi se omilionima DEM, finansijski moćnici na državnu štetu preuzimaju obaveze i garantiraju u inostranstvuza propale poslove. Već se u Sarajevo vraćaju pojedinci koji bi morali odgovarati za novčanemalverzacije, nestanak desetine hiljada komada opreme, skupocjenih vozila MUP-a koja sujednostavno ostavljena u Bugarskoj ili nekoj drugoj zemlji na parkingu, za umiješanosti u nekaubistva, pad Igmana. Ali, dok se pripremaju krivične prijave od strane CSB-a za ta lica u MUP-u ihsvečano primaju kao velike donatore, što revnosno bilježi dirigovana štampa, insistira se da sekrivično ne goni ovaj ili onaj zbog toga što je kadar Stranke. Umjesto polaganja računa, nekipovratnici za nekoliko dana su već bili u užoj pratnji predsjednika, na iznenadjenje javnosti.

Politički moćnici umjesto obaveze da postupaju po propisu, djeluju shodno dnevnim interesima grupekoju predstavljaju. Borba za vlast, amoral i neosnovano pozivanje na “više interese” su prethodnicakriminalu.

Dobijam iznenada poruku usmenu od predsjednika da hitno napišem sve ono što smo razgovarali okriminalu pojedinaca, sprezi sa stranim službama i da mu to dostavim. Došao njegov pratilac, sapćemi, kaže sugerisano mu je da to ne prenosim telefonom. Da li se već tada znalo da se jedan od nasdvojice kontroliše? Primim to k znanju, uzmem nekoliko primjera ali vidim sve se vrti oko 5-6 lica, aličelnih, od kojih su tri bivša KOS-ovca, neki su čvrsto pokriće kriminalnim radnjama, zloupotrebama,u njima sudjeluju, a svjestan sam da me javnost smatra dijelom, i to aktivnim, te ekipe. Opetrazmišljam da to što sam napisao manje – više zna predsjednik, ima čak i više primjera sa drugihstrana. Zašto mu treba, baš ovo u pismenoj formi? Da li je cilj razračunati se sa kriminalom, ili sa onimkoji nije u tome, a zna za to, ukazuje, bori se protiv toga?

Što da ja služim kao maska u bilo kom obliku, pogotovo da me neko veže za onakve, a znam sebe?Odlučim da ovu informaciju pošaljem u službenoj formi, protokolišem. Znam da zbog toga, obziromna odnos snaga, mogu biti popljuvan, zgažen, uništen, da mogu izazvati ljutnju i srdžbu


85 von 104 24.11.13 16:14

predsjendika, ali ove žrtve u Bosni traže da se stvari zovu pravim imenom, da se za lopovluk kaželopovluk, za dobro dobro. Dakle, već sam donio odluku i svjestan sam svih posljedica.

Informacija na osam strana se uglavnom odnosi na nedozvoljene radnje i indikativno ponašanjeAlispahića, Ugljena, Mujezinovića, Jožića, Varuneka i njihovih pojedinih potčinjenih, kao i aktuelnih ibivših saradnika, a vezano za : prodor stranih službi u naš sistem bezbjednosti i sumnjivo držanjenaših aktuelnih bezbjednjaka; kradju povjerljivih dokumenata, njihovo ustupanje stranom faktoru;zloupotrebu dosijea objavljivanjem u štampi, a radi političke kompromitacije pojedinaca okoangažovanja u SDB bivših KOS-ovih i Zgonjaninovih kadrova, kao i lica za koja postoje informacije dasu vršili kriminalne radnje; o KOS-ovizaciji SDB-a, odnosno potčinjavanju SDB-a SIS-u, prikrivanjuinformacija o agresorskim namjerama HVO-, zločinima i dr.; privatizaciji SDB- i prikupljanjuinformacija za političke i druge obračune; primjeni mjera (neovlašteno) prema članovimaPredsjedništva; proizvodnji unutrašnjih protivnika neprijatelja od organizatora otporaagresiji;dekonspiraciji izvora i metoda rada SDB-a, miješanje u nadležnost drugih organa, plasiranjedezinformacija o uspješnim jedinicama i uglednim pojedincima; spasavanju od odgovornosti krivičneotkrivenih KOS-ovih pozicija; rasipništvu, sklapanje sumnjivih ugovora u ime MUP-a i dr.;dezinformisanju rukovodstva države o aktuelnom stanju u zemlji i na frontu; izazivanju iproduciranju sukoba izmedju predsjednika i premijera;hapšenju, zadržavanju i kompromitacijinevinih ljudi, a radi zadovoljenja političkih interesa moćnika, odnosno spasavanju ovih ododgovornosti za kriminalne radnje i dr.; blokiranju rada Ministarstva inostranih poslova, okriminalnim radnjama (šverc, zloupotrebe, preprodaje), čiji su nosioci radnici MUP-a, a koji seodvijaju uz sudjelovanje, znanje i podsticanje Alispahića i dr.,o postojanju indicija da su Alispahić i dr.umiješani (direktno ili indikrektno) u izvršenje ili prikrivanje teških krivičnih djela (droga, ubistva,nestanci i drugo).

Napominjem da je informacija pisana na osnvou mojih tadašnjih saznanja za koje sam naveo samonekoliko primjera, kojih sam se tog momenta sjetio, a bilo ih je daleko više koje sam izostavio.Smatrao sam da je to dovoljno za primaoca informacije, jer sam se u ranijim razgovorima s njimuvjerio da on o tim licima zna mnogo na osnovu izvještaja drugih saradnika.

Dio moje informacije je pisan u obliku tvrdnji, gdje su postojali čvrsti dokazi, jedan dio u oblikukonstatacija i indicija. Informacija je 27. 7. 1994. god. već bila kod predsjednika, poslana preko kurira,uredno protokolisan prijem. I već sutradan, vidim da me vjerno čuvaju ekipe bivših KOS-ovaca,pratnja je tu skoro otvorena, telefoni šušte, sitni provokatori i doušnici traže povoda da me sretnu,zapitkuju. A “doušnici obavljaju više funkcija”. Prva je klasična “Slušaju šta ljudi pričaju i o tomeizvještavaju svoje pretpostavljene. Druga je zastrašivanje. Daju nam do znanja da smo u njihovimšakama i žele da se bojimo. Treća njihova funkcija je insceniranje situacija koje će naskompromitovati”.

Vidim, Mujezinović je Sektor već očistio od nepodobnih, histeriše, vrišti na Srbe i Hrvate, ne daje imzadatke, sumnjiči ih, pospješuje njihov odlazak iz Bosne, daje putne naloge samo da što prije odu.Privatizirana Služba od strane grupice prozvanih u informaciji koju sam poslao. Na brzinu se donosiodluka po kojoj su načelnici CSB-a maltene nenadležni prema sektorima SDB-a, samo da bi meni izbiliadut kod insistiranja da Mujezinović radi po propisu. Da li je ta odluka bila u skladu sa Zakonom ounutrašnjim poslovima? Ona je bila više politička nego pravni akt, jer se uglavnom odnosila na mene.I drugi su načelnici CSB-a imali problema zbog odnosa SDB-a prema njima, ali su gutali knedle. Utakvoj situaciji očekujem da će me predsjednik zvati u povodu informacija, medjutim, umjesto njegazove me jedno jutro Alispahić u kabinet i s vrata mi saopštava da me smijenio sa mjesta načelnikaCSB, da uzmem rješenje i izvršim primopredaju sa novim načelnikom CSB-a, ranijim načelnikom SIBStari grad. Jedan moj prijatelj, kad je čuo ko dolazi mjesto mene, skoči pa kaže – pa u toj opštini je bilonajviše ubistava, pljačke, Stanica bila okupirana i da te taj čovjek zamjenuje. Šuti, rekoh mu, normalnoje da takav čovjek bude Bakirov izbor. Bit će i neko saopćenje u štampi o mom premještaju, etokadrovsko usaglašavanje, maltene ja unaprijedjen. Rasporedjen sam u Interpol za rukovodioca grupe,


86 von 104 24.11.13 16:14

znam unaprijed da je to fikcija, mjesto proforme, i da me on uklanja samo da sam dalje od predmeta ukoje je umiješan…- kaže tajni agent Munja o svom progonu iz policije Alije Izetbegovića.



4. oktobar 2009.

O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-četrdesetčetvrti deo

Posted by bokisingl under DRŽAVNA BEZBEDNOST | Oznake: ŠPIJUNSKA MAFIJA |1 komentar

ČETNICI U SARAJEVU

Interesantno je kako je Karadžić mobilisao svoje sljedbenike za četničke rabote, na osjećanju da ih štitiautoritet, kojeg oni poštuju i on ih poziva da ubiju prije nego što budu ubijeni. Kasnije, 1995. god.prilikom napredovanja Armije RBiH prema Doboju, na vijestima čujem da je Milan Simić komandantčetničke odbrane Doboja preduzeo sve da linije budu stabilne. Eto, želja mu se, ozrenska, ostvarila.Bože, a hvalio se dugo kako mu je otac bio partizan i pratilac T. Vujasinovića, upravo poginuo odčetničke kame na Ozrenu. Ali, tad je ta priča bila unosna.

U ljeto i jesen 1991. god. masovno naoružavanje SDS-a teče preko bivše JNA, a i direktnom nabavkomoružja preko prodavnica i firmi u kojima ključnu ulogu imaju bivši policajci SDB-a i SJB-a, kao što su“Tit”, “Tintor”, “Šnajper”, “Kobra”, a od policajaca Tadić, Joksimović, Petković.

Uglavnom, KOS operativno pokriva sve te radnje i istovremeno i javnost i MUP bombardirajuinformacijama o masovnom naoružavanju i švercu oružja od strane Muslimana i Hrvata, SDS nigdjene spominju. Naprotiv, na sva zvona spominju i hvale njegov odnos prema JNA, odziv namobilizaciju i slanje dobrovoljaca u Hrvatsku.

Negdje 25. maja 1991. god. hitno me traži Asim Dautbegović i kaže da imamo sve podatke o jednomSDS-ovom kamionu oružja oko Bileće, koji je natovaren u Nikšiću. Šta da radimo? Predlažem mu daga policija proprati do Mostara, to je predmet iz više nadležnosti, civili i civilno vozilo je u pitanju. Itakav nalog se izda i ekipa operativaca čeka u CSB-Mostar. Kad zove uspaničeno Fikret Muslimović,potpukovnik JNA, i hoće s nama da razgovara oko oružja. Odmah napade Asima, a on dade slušalicumeni.

Muslimović mi reče: “Ko vam je dao za pravo da se igrate sa ugledom JNA? Vodite računa,razgovarate sa potpukovnikom JNA.! Smjesta naredjujem da se to ne vozi u Mostar, već da se vrati uBileću. Eno na putu do Mostara srpski narod postavio barikade i ja ću upotrijebiti vojsku i spriječiti dakamion udje u Mostar, jer je tamošnji CSB antijugoslavenski.” Pokušaj A. Hebiba pomoćnika ministrapolicije BiH, u junu mjesecu 1991.g., da spriječi transport kamiona oružja iz Srbije u Knin, razljutio jedruga Muslimovića, tada prvog KOS-ca u Bosni pa je protiv Hebiba podnio i krivičnu prijavu uVojnom sudu u Sarajevu. Tvrdio je da je u pitanju vojni transport, a u kamionima su bili civili iizvjesna gospodja Milunka. Boravak Šešelja na Romaniji otvorena podrška SDS-a njegovimaktivnostima, zatim prolazak tenkova JNA kroz Listicu, kada su bili blokirani u mjestu Polog, u kojemje Predsjednik Izetbegović održao čuveni govor, rekavši: “Ja izdati ne znam”, otkrivanje plana RAM,te aktivnosti potpukovnika JNA Muslimovića oko spasavanja kamiona oružja SDS-a, njegova izjava


87 von 104 24.11.13 16:14

da je CSB Mostar antijugoslavenski, koja korespondira s izjavom trebinjskog gradonačelnikaVučurevića, koji kaže kako istragu ovog slučaja neće prepustiti Mostaru, jer se tamo vjerujeIzetbegoviću i Tudjmanu, i da se u Mostaru neće suditi srpskom narodu, definitivno su skinule maskeKOS-a, Beograda i SDS-a.

U oktobru 1991. god., na dan kad je sa skupštinske govornice u Sarajevu Karadžić zaprijetioMuslimanima da će ih nestati, u noćnim satima obavještava me telefonom sa Pala jedan rpijatelj, inačeSrbin po nacionalnosti, da se u jednom magacinu na Palama tovare kamioni oružja za Vraca i okolinuda ce u njihovoj pratnji biti i Malko Koroman, načelnik SJB-a sa Pala. Dao mi je sve podatke, odvozača do vozila. Nazovem komandira PS Novo Sarajevo Kažića i dogovorim šta treba poduzeti da seta vozila sa oružjem oduzmu. I zaista, on i njegov pomoćnik Miletić to izvedu školski, svedokumentuju do ujutro, vozila na sigurnom. Ali, ujutro se pokrenu mašinerija KOS-a i SDS-a, uzpomoc Delimustafića, preuze se vozila i odvezoše ih do Krtelja – vrate ih JNA, odnosno SDS-u. I,nikom ništa! U povodu toga, odnosno Karadžićeve prijetnje Skupštini, na moju sugestiju, a na zahtjevdvadesetak gradjana, advokat Faruk Balijagić podnese prvu krivičnu prijavu protiv Karadžića, što suprenijela i sredstva informiranja. Predlagao sam i drugim advokatima da to urade, ali nisu htjeli ni dačuju.

S druge strane, naoružavanje i priprema legalnih organa BiH za odbranu uglavnom teče stihijski. Onošto se preko MUP-a podijeli SJB, to operativci KOS-a fotografiraju, dokumentiraju kao da je u pitanjuilegalna nabavka. Imao sam utisak da to tako rade pojedinci iz MUP-a kako bi se dali argumentiKOS-u u ruke. Medjutim, ono što je radio “čovjek broj 3″ i dok je to bilo u njegovim rukama i podkontrolom njegove ekipe, to je bilo zaštićeno. E, kasnije su i tu šverceri vidjeli interes i našli način daga ostvare. Takodjer su bila sigurna još dva načina materijalnog opremanja. No, i tu su, nažalost,šverceri pomalo nagrizali stvar, a neki su bili u dosluhu sa KOS-om, pa su mnogi naši gradjani naokupiranim teritorijama to platili glavom.

U takvoj situaciji, rezervisti iz srbije i Crne Gore dolaskom u Hercegovinu pojačavaju agresiju. S drugestrane, državna imovina Bosne je na dobošu, masovno se pljačka. Više puta o tome informišem čak ipremijera vlade, ministre i očekivao sam sprečavanje toga. Medjutim, i neki ministri su te informacijeiskoristili pa i oni ponešto prisvojili. Takodjer, Delimustafić podmićuje i korumpira skoro sverukovodne ljude, osim predsjednika, Rusmira Mahmutčehajića, Hasana Čengica i još ponekog,poklanja im auta, kupuje poslovne prostore, smjene guvernera Hajre Balorde. Medjutim, udružili seDelimustafić, Boban, Pejić, ne daju je, ona obezbjedjuje devizna prava za banke u kojima oni i njihoviprijatelji imaju upliva, vrši se pljačka kod zamjene starih novčanica. Policija organizuje akcijeoduzimanja deviza od preprodavaca i tim sredstvima, koja se deponiraju kod Mandića, pomoćnikaministra u MUP-u, finansira se naoružavanje SDS-a i rad budućeg srpskog MUP-a.

KOS u cijeloj ovoj raboti javno glumi objektivnost, neutralnost, a u suštini bio je to u onoj mjeri kolikoje takva i JNA, a znamo šta je bila. Državnom rukovodstvu Jugoslavije pa i RBiH, u formi ucjene,prijetnji dostavlja samo podatke o navodnom muslimanskom i hrvatskom ekstremizmu. Tajednostranost je bila osnova za prijedloge za zavodjenje vanrednih mjera u Jugoslaviji i BiH. U vezi stim, Delimustafić i Žepinić prihvataju jednu saveznu inspekciju koja obilazi SJB, one gdje će kasnijebiti izvršen najveći pokolji i progoni Bošnjaka i Hrvata. Ta komisija sve evidentira, nacionalni sastav,popunjenost, naoružanje, stanje odnosa i na kraju izvlači generalni zaključak koji upućuje na potrebuzavodjenja vanrednog stanja.

Nakon jednog sastanka izmedju rukovodstva MUP-a RBiH, SSUP-a i KOS-a u Han-Pijesku u CSB ćedoći na stručnu ispomoć inspektori iz Beograda. U sarajevski je odredjen Vlado Jestratijević, kojeg jenačelnik CSB-a Šabović prihvatio, takva je instrukcija, i on svaki dan šalje depešu u Beograd saŠabovićevog kolegija. I meni se ovaj najavio da se dogovorimo oko njegovog uticaja na rad SDB-aSarajevo. Primim ga i kažem, u prisustvu svog zamjenika Jožića, da dodje kad god hoće na kafu iliako mu treba nešto privatno, a da o poslu nemamo šta razgovarati, da nije nadležan. On se ljutnu,


88 von 104 24.11.13 16:14

kaže da ima ovlaštenje i za javnu i državnu. Žalio se Delimustafiću i Žepiniću, bilo pritisaka, ali jeVlado bio poslovno za mene persona non grate. U ovom me podržava Kvesić, podsekretar SDB, kojimi je rekao: “Ja tim saveznicima ne dam u Livno i Mostar, a ti im ne daj u Sarajevo.”

KOS je bio plasirao jedno uporište agenata, preko Fikreta Abdića, prema državnom vrhu,rukovodstvu PL. Imao je zadatak da prikuplja informacije, ali i da servira neistine kako bidestabilizirao čelne ljude, učinio ih nesigurnim u ličnu sigurnost, vlastite stavove. Zahvaljujućidokumentaciji koju sam prezentirao nadležnim, iz koje se nedvojbeno vidjelo kako prima zadatak odsvog nalogodavca, ovaj je eliminisan i kasnije je pobjegao iz Bosne. Interesantno je da i on obilazipodručje uz Savu, gdje su porušeni mostovi, a izgovor za putovanje je bila prodaja deterdženta naveliko, koji je zaista tada bio deficitaran.

Zbog popustljivosti prema KOS-u, javnost kritikuje Delimustafića, a on javno odgovara da to što radinije ništa drugo nego izvršavanje odluka Predsjedništva RBiH o saradnji s organima JNA.

Slijede prve ozbiljnije akcije SDS-a, martovske barikade, organizovane uz pomoć KOS-a i kriminalnogpodzemlja, koji su angažovani kao snajperisti. Grad je blokiran i presječen. Podaci o tim namjerama sudesetak sati prije dostavljeni rukovodstvu MUP-a, Predsjedništvu. Umjesto njihovog sprečavanja, SDSpreko svojih kadrova u MPU-u radi na njihovom postavljanju, naoružavanju. Kritične noći SDS izjedne kasarne u Lukavici naoružava četu sa Vraca.Bosanci – patriote se obraćaju komandantima ioficirima Bošnjacima iz susjedne kasarne da ih naoružaju, medjutim ovi hoće maltene da ih uhapse,čudno! Ulazim u ozbiljniji konflikt sa kadrovima SDS-a iz MUP-a koji su pokušali zataškati svojesudjelovanje u blokadi grada. Nakon sastanka zaključimo Jožić i ja da će desetak ovih Mihićevihoperativaca završiti u tzv. “srpskom MUP-u”, kojeg SDS već konstituiše i da od njih valja zaštititidokumentaciju i opremu. Tih dana MUP nabavi nekoliko stotina novih RS (ručnih stanica) i vidimprogramirane i šalju se u Mostar i CSB Banja Luku, koji je već otkazao poslušnost MUP-u RBiH idjeluje pod komandom Karadžića. Protestujem kod Brune Stojića, pomoćnika ministra za materijalno-finansijske poslove, i tražim da bar trećina mora ostati u Sarajevu, a on mi tada reče: “što ti brineš otome, kad ne brinu Šabović i Delimustafić, a uostalom vi Muslimani imate pare, kupite sebi”. “Evo zaovaj paraf”, pokazuje pravdanje nekog MTS-a, “Vasovaj Čenga je platio 50.000 DEM”. Kažem mu dane vjerujem, da ne izmišlja, a on dodaje: “Ovo je Mokin zapis, a pitaj Alispahića koji mi je ovopravdanje donio, koliko, kome je dao. Pitaj Asima. Sramota, kradu od naroda”, dodade on. Pošto samiskamčio pet stanica, odem u kancelariju i razmišljam o duelu sa Stojićem i pitam se da li je kriminalpostao manir ponašanja? Poslije toga, o tome razgovaram sa Alispahićem, on se kune da je samoposrednik, da je donio novac, uzeo potpis jednog od ove dvojice i to vratio Stojiću. Osudjujemo toobojica kao lopovluk.

Poslije sretnem jednog od ove dvojice i napadam ga unaprijed zbog novca i bruke, a on meni kaže:“što ne pitaš toga što ti je rekao i donio nam novac, koliko je on uzeo i koliko uzima na švercu. Evoimam dokumentaciju da je umiješao prste u jedan PP i da je tamo zakinuo više gradjana za kredite, anovac je otišao njegovim prijateljima, koji te kredite nikad neće vratiti.” Vidim poslije ovoga da se svatrojica zaklinju u Stranku, narod, Bosnu, ali očito neki u prazno. Busaju se da su kadrovi Stranke, a toneki naplaćuju. Neke je Delimustafić već tada bio zakitio poslovnim prostorima, autima, stanovima uNeumu, normalno iz državne kase. Jedan drugi gest Bakirov u vezi s tim “parafom” će podgrijatimoju sumnju da ni on baš nije tu kako treba, ali opet više vjerujem njemu nego “plaćenompotpisniku”, jer sam vidio paraf koji je naplatio. Tih dana jedan od čelnih ljudi države će me pitati okotog plaćenog “parafa”. Rekao sam mu što su mi prenijeli Alispahić i Stojić. On se izjasni i vidim da otome ima više informacija od mene i spomenu da ga je Bakir upoznao. Uskoro će Mokica odletjeti safunkcije. Je li mu to “pomoglo”, ne znam.

U MUP-u radi komisija koja utvrdjuje optužbe pojedinih gradjana oko kradje deviza, novca,malverzacije sa oduzetim vozilima i oružjem. Saopštavaju se nalazi komisije koji potvrdjuju indicije,ima elemenata krivične odgovornosti Mandića i drugih. To je saopšteno javnosti. Mandić sa svojom


89 von 104 24.11.13 16:14

ekipom organizuje 17.3.1992. god. konferenciju za štampu, brani se, proziva sve redom. Traži i mojusmjenu, navodeći da se radi o čovjeku koji radi za SDA. Uz Mandića je i Miljenko Čubelić, i ondiskutuje, brani ga. Poslije dolazi do smjene Šabovića sa mjesta načelnika CSB-a Sarajevo, zbog spregesa Mandićem i drugih malverzacija. Predlažem da ga zamijeni Alispahić. Tako i bi. U medjuvremenu,Kvesićeva ekipa bježi u Mostar, sa sobom odvozi više luksuznih auta, odnosi devize iz specijalne kase,te vrlo značajnu dokumentaciju, dio te dokumentacije daje im da ponesu načelnik, iako nije nadležan,a kojem je pretpostavljeni Bakir Alispahić. Haos. SDB Repbulike obezglavljen je kadrovski,materijalno, dokumentacija odnešena. Dolazi mi više prijava o švercu oružja, nabavljenog za odbranugrada, razgovaram i sa Alispahićem. On kaže da ima tih saznanja, a da je njega skoro pokušaopodmititi jedan vrlo važan čovjek na tu temu, ali da ga je on naružio. čestitam na principijelnomdržanju.

Specijalna jedinica se povlači iz baze Krtelji u Dom milicije. Ima prijedloga da se prebace u namjenskiobjekat policije – škola MUP-a Vraca. To se odbija. Zašto? Nije li već tada zacrtana podjela Sarajeva? UMUP-u, Risto Bašić, povučen iz SJB-a Visoko, piše po Mandićevom nalogu depešu koju treba dapotpišu pomoćnici i da je pošalju CSB-i o podjeli MUP-a. Tu depešu odbija da potpiše pomoćnikPušina, depeša odlazi u Mandićevo ime sa nalogom da otpočne funkcionirati i CSB “srpskog MUP-a”,već se čuje da će mu sjedište biti na Vracama – škola MUP-a. Delimustafić šalje drugu depešu kojomstornira Mandićevu, ali kasno. Podjela je tu. Na sceni je ponovo Slobo Škipina, okuplja kadrove SDB-asrpske nacionalnosti, ubjedjuju ih da idu u SDB “srpskog MUP-a”. Uz njega su Mihić, Kijac, MilanŠćekić i još desetak inspektora. U tom društvu se vidja i Sredoje Nović, tu je i Nedžad Ugljen, koji jenapustio CSB Mostar, tu je Delić, Vlasto Kušmuk. Zovem ih na početku da dodju u Sektor. Sredojevaže hoće-neće, ali sigurno neće ni u “srpski”. Jedan od ove dvojice Bošnjaka izjavljuje kako je bolje ićikod Kukanjca nego kod mene i SDA. Većina rezervnog sastava i penzioniranih radnika SDB-a sejavlja. Nakon četničkog osvajanja Vraca, uz pomoć JNA i MUP “srpski” počinje sa radom. Škipinarukovodi SDB-om. Kijač je do njega, tu je i Mihić. Iz mog Sektora tih dana je otišlo desetak inspektora.Odmah primamo nove operativce srpske nacionalnosti. Kandidata napretek. Dogovaram saministrom i sa čovjekom “broj dva” da Sektor SDB-a Sarajevo preuzme i funkcije Republičkog SDB-ado izbora podsekretara i kadrovske popune. U medjuvremenu, konsultuje me Delimustafić, kao iAsima, oko postavljanja Muslimovića za podsekretara SDB-a, kaže, traže od njega to Vasiljević iTomanov, kao i Pero Simović, koji je naslijedio Muslimovića u KOS-u. Protivimo se, ubijedjujemo gada nisu čista posla oko toga, on tvrdi da je s njima u razlazu, a oni ga nama uvaljuju za prvog čovjeka.Igra KOS-a se širi, gradovi Bosne padaju, genocid na pomolu. Stiže u Sarajevo Aco Vasiljević, s ciljemda upozna predsjednika sa podacima o naoružavanju Muslimana, odnosno orgnaizovanja iopremanja PL i “Zelenih beretki”. Cilj – kompromitirati rukovodstvo Bosne, zaplašiti ga da kapitulira,četnici i JNA su već granatama zasipali Sarajevo i druge gradove.

Tu večer 2/3. maj 1992. god. sve misli su uperene ka Lukavici, gdje je priveden predsjednik. Rješava senjegova sudbina, sudbina Bosne. Najcrnje misli govore da ih KOS može pogubiti. Sutradan (3. 5.1992.) zove me ministar Delimustafić u kabinet sav nervozan, galami u smislu – hoćemo li zbog AlijeIzetbegovića izgubiti Bosnu, šta će naša djeca ako on ostane, bez Fikreta nema spasa, Aliju neće JNA,neće Srbi, neće Hrvati. Pitam ga zbog čega me zvao, a on reče da ga slijedi većina saradnika, osimmene, oko podrške Fikretu. Kažem mu: “To je ludost šta ti radiš, umjesto da štitiš ledja legalnoizabranom predsjedniku, ti ga rušiš! Tako se u ovoj situaciji ne spasava Bosna.” Nakon toga ustanem ikrenem iz kancelarije. U tom momentu ulazi njegov potparol i nosi neki tekst, viče – Evo ovaj tekst zaFikreta je gotov. Bilo mi je jasno šta se zbiva, vratim se u kancelariju i imam hitnu poruku od načelnikaSJB-a i komandira jedne PS. Javim im se, a oni mi rekoše kako ih je zvao minsitar, odvojeno, i naložioda policija otvori vatru na transportere u kojima će biti predsjednik i Kukanjac po izlasku iz komande.Kazem im: “Ni za živu glavu! Predsjednik se mora spasiti!” Tako su i uradili. Opet informišemMahmut Čehajića o pučističkim namjerama, bit će poslani Pušina i Alispahić da pomognu policiji iTO-u u Dobrovoljačkoj ulici. U Predsjedništvu je prava drama. Neko od KOS-ovih veza je zaključaojednog člana Predsjedništva, da bi ga isključio iz akcije oslobadjanje predsjendika. Otključat će gaŠefer Halilović, a kasnije se ovaj član Predsjedništva na sva usta hvalio oko svoje uloge 2. i 3. 5. 1992.


90 von 104 24.11.13 16:14

god.

Tog dana bit će zarobljen Slavoljub Belošević Beli, jedan od čelnika KOS-a, kojeg počinju saslušavatioperativci Sektora, ali stupa na scenu Muslimović, koji je već u Ministarstvu odbrane, odnosno TOBiH glavni za bezbjednost, moli da ga ustupimo, jer treba da da informacije o planu borbenihaktivnosti agresora. Jak argument, popuštamo, i Belošević se tako spasava iscrpnog rzagovora o mrežii aktivnosti kOS-a, biva razmijenjen pod sumnjivim okolnostima. Neko je oko toga obmanuo Kljuića iDoku. Muslimović uzima od njega minorne podatke i kao stari saradnici razgovor završavaju naevociranju zajedničkih uspomena, čak mu daje nešto maraka za puta, da li državnih? A zašto? Pa niMuslimović, izmedju ostalog, nikad nije ustupio nadležnim organima kako svoju, tako ni mrežudrugih KOS-ovaca za koju je znao, a što je bilo bitno radi njenog neutraliziranja, onemogućavanjadalje veze sa onim KOS-cima koji su bili na agresorskoj strani, objašnjavajući da to nije etičkiispravno?! Pošto je bilo na njega pritisaka, dao je nekolicinu imena marginalaca, koji s obzirom naskromne karakteristike i mogućnosti nikad nisu bili ozbiljan oslonac KOS-u. Prašina u oči! Upravo tihdana neko od mojih inspektora je registrirao zaposlenje u V upravi SDB-a bivšeg Ančevskog.Ustanovljam da Muslimović s njima kontaktira. Po kom osnovu? Da li ga je on tu i ugradio? Insistramda se za kriminalne radnje koje je izvršio na Aerodromu podnese krivična prijava, Muslimović gapokušava zaštiti, ali to nisam dozvolio. Bilo je indicija da se informacije koje su sa naše straneustupane usmeno Muslimoviću za TO, a ticale su se najava granatiranja i drugih agresorskihaktivnosti, ne prosledjuju u potpunosti i blagovremeno nadležnim komandantima, zbog čega sam,dok on nije bio smijenjen sa te funkcije, naložio saradnicima da se značajniji podaci ustupaju paralelnoi drugim izvršnim nivoima.

U tom periodu bilo je više pokušaja ovladavanja Vracama, Ilidžom i jedinice su poslije uspješnihprodora dobijale naredjenje da se povuku. Od koga? Komentarisalo se da potiče od Delimustafića ipredsjednika. Znam da je to predsjednik učinio samo jednom, na molbu stranih novinara, koji su biliugroženi od unakrsne vatre u hotelu “Srbija” na Ilidži, a za druge slučajeve od njega takve naredbenisu poticale. Ne vjerujem da su i od Delimustafića. To su odradjivale krtice KOS-a! Tačno je da jeDelimustafić simpatisao Vasiljevića. Tumanova i druge, ali ništa više od Muslimovića ili, recimo.Jašarevića, koji je tad rukovodio bezbjednošću u Regionalnom štabu Sarajevo i koji se spočetka aprilamalo kolebao, da li da ode ili ostane u Sarajevu, tako mi je govorio Sefer. Ja sam tada mislio da je bolješto je ostao. Ali, kompletna KOS-ova tehnička struktura, predratna, sekretarice i drugi službenici suautomatizmom prešli u nove organe bezbjednosti TO i ministarstvo, tako da su generali Vasiljević iTumanov, dok su radile telefonske linije, imali preko njih dnevne informacije. Sefer Halilović je jednuod sekretarica morao prekinuti kod telefoniranja jer je saopćavala Vasiljeviću, bez ustručavanja zbogSeferova prisustva, da je u Sarajevu sve u redu, padne poneka granata. Haos! Kasnije će te KOS-vedame biti još bolje rasporedjene i koristit će ih bivši KOS-ci kao izvore, ali ih nigdje nisu zvaničnoprikazali u mreži KOS-a, služit će im za ličnu promociju, vrlo uspješno.

Ko je sve umiješao prste u katastrofalne poteze oko povlačenja policije sa Ilidže na Stup, čime je ovonaselje prepušteno agresorskoj policiji? Ko je povukao policiju sa Grbavice, Vraca? Jesu li se tada crtalegranice podijeljenog Sarajeva? Koliko je Bosanaca poginulo u pokušaju da to vrate pod kontrolu ideblokiraju grad? O tome će jednom reći svoju verziju načelnici Mlivić i Kažić, odnosno njihovipretpostavljeni Bakir Alispahić i Delimustafić. Dok se odvijala drama oko oslobadjanja predsjednika,ministri tzv. Republike Srpske na Ilidži u hotelu “Srbija” drže konferenciju za štampu i najavljuju daće uskoro proglasiti zločine nad srpskim narodom, medju kojima su G. Milić, Delimustafić i ja.Obrazloženje daju Ostojić, Mandić i Stanišić. Nisu mi oprostili što sam otkrio njihov kriminal iplanove za agresiju, od RAMA pa nadalje.

Dana 30. 5. 1993. god. zove me predsjednik Izetbegović i saopštava mi da su se njih četvorica, nenavodi imena, konsultovali i odlučili da mi ponude mjesto minisrtra unutrašnjih poslova. Zaistaiznenadjen, zahvalim se, ne navodim razloge, ali predlažem Alispahića, hvalim ga. Predsjednikprimjećuje da za njega ima nekih informacija oko kriminala, zloupotreba. Kažem da ima nekih


91 von 104 24.11.13 16:14

podataka, a da ja o tome zaista nemam ništa konkretno, nisam se time bavio, on mi je pretpostavljeni,a i Služba kriminalaca je u njegovoj ingerenciji. Pita me predsjednik: “Je li to tvoj definitivan stav?”Potvrdih ja. Pita da li bih ja pravio smetnje ako oni odluče drugačije, a ja mu rekoh da ne bi bilo dobroda njega dovodim u nepriliku. Kaže: “Ti si jedini koji je do sada odbio funkciju ministra. Nadji ondaBakira i pošalji ga kod mene. “Tako i bi, nadjem ga i kažem mu da sam se zahvalio na ponudi, ali da jeon predložen i da ga predsjednik čeka. Skoči on, vrati se za deset minuta. Kaže: “I prihvatio”, čestitammu. Poslije razmišljam da ćemo kao ekipa možda dobro saradjivati, a onda njegova, čvrstouspostavljena veza sa “čovjekom broj 3″ možda je prilika da MUP profunkcionira, da se izbijeparalelizam MUP-CSB. To je možda i bilo ključno zbog čega sam odbio ponudu, pomislio sam da ćeme blokirati kao i Puškinu sa ovim “čovjekom 3″ pa ću se samo iskompromitovati. Pored toga, krenulisu negativni politički procesi iza čega stoji jedna stranačka grupa, mimo platforme Predsjedništva i bitću progutan. Još uvijek ja ne znam ama baš ništa o predmetima po kriminalitetu, njihovom stanju i kona njima radi, odnosno ko opstruira. Tek kad sam postavljen za načelnika CSB-a Sarajevo, kad sam tovidio, rekoh sebi: “Došao si gdje treba, još si ga predložio za ministra. Neka si, svaka sjekira sebi maljusiječe.” Tamo, u Službi kriminaliteta, zateknem Mandićevog bližeg saradnika koji je u aprilu i nakonferencijama za štampu branio kriminal i kriminalce. Zatim jednog višestrukog povratnika uizvršenju teških djela, kojem je Alispahić dao zadatak da štiti trezore. Kad su inspektori postavilipitanje njegovog angažovanja. Bakir je pred četrdeset ljudi izjavio: “Ja sam ga doveo. Ima li ko štaprotiv?”

Za mog nasljednika na mjesto načelnika Sektora SDB-a Sarajevo dolazi Mujezinović, to je verifikovaoBakir, kaže sa predsjednikom. Ja sam mu kao načelnik CSB-a i pretpostavljeni, ali on se veže saBakirom direktno. Na Mujezinovićev prijedlog za tužioca u Vojnom sudu dolazi čovjek iz bivšeVasiljevićeve ekipe. Tako će krenuti Muslimovićevo spasavanje, a tim i predmeta Rekić. Muslimović jeponovo prvi bezbjednjak, ali sada ima upliva i na rad SDB-a – tu je Mujezinović. Kakve li će sadainformacije iz tih službi kojima ovi rukovode izlaziti, da li će biti potkrijepljene činjenicama ili ćepogadjati želje primaoca i njihovog konzumenta, te ih tako prilagodjavati. Da bi se postavili realno,morali bi se najrpije osloboditi zavisti i mržnje prema onima koji pravu ulogu bivšeg ili sadašnjegKOS-a, svejedno, u tragediji Bosne znaju nešto više.

U oktobru 1993. god., na sjednici IO Okruga Sarajevo, izjavljujem da nas samo organizovano iodlučno suprotstavljanje kriminalu može spasiti od anarhije. Ako do nje dodje, niko je neće moćikontrolisati. Ovim sam i najavio sukob sa kriminalom. Dana 26. 10. 1993. god. kreće akcija“uvojničavanja” pojedinaca po planu “Trebević”, koji su potpisali predsjednik, komandant Delić,ministar Alispahić. Poslije ovog dogadjaja na sceni su ljudi, ekipa u policiji, Armiji, politici, koja jeuglavnom manje ili više naklonjena podjeli Bosne. Platforma se više i ne spominje. Zato će i krenutiprocesi kako bi se eliminisali oni koji su prepreka tome. Sa konstituisanjem nove Vlade RBiH – 28. 10.1993. iz igre ispada Rusmir Mahmutčehajić, do tada drugi covjek u državi, po svemu, čvrsteorijentacije za cjelovitu Bosnu. Otvara se zatim proces Seferu Halilovću, prvom komandantu ArmijeRBiH, koji se suprotstavio KOS-u javno, još sredinom 1991. godine. KOS mu to nikako nije oprostio.

Na slučaju Halilović i njegovom procesu praktično je demonstriran kompletan KOS-ov mehanizam,montaža, dezinformisanja, ucjena iz najboljih Vasiljevićevih dana. Njegovi sljedbencii Mujezinović,Jašarević i Muslimović su to sve sada primijenili prema čovjeku na čijoj kompromitaciji dvojica odovih rade od maja 1992., služeći se i KOS-ovim pamfletom. Ovaj obračun sa Seferom Halilovićem imasvoje korijene još od njegovog bjekstva iz JNA sredinom 1991., kada pristupa PL, organizuje otporsrbijanskim agresorima, o čemu je KOS stvarao dokumentaciju i vrebao priliku da mu se osveti. Utome je imao svjesnu i nesvjesnu podršku najodgovornijih državnih i stranačkih (SDA) faktora kojimasu Mujezinović, Jašarević i drugi, obračun, sa Seferom predstavili kao pitanje od interesa za daljubosansku borbu. Preko Sefera će ovi pokušati da operu ruke za sve svoje propuste i promašaje,činjenja i nečinjenja, ispoljene u gajenju izgrednika sa kojima se obračunalo 26. 10. 1993. tako da ćenjegov slučaj apsorbirati dosta toga što nije valjalo. Halilović je znao da ni jedan od ovih nije ponudioostavku, javno se suprotstavio kriminalu – izuzev slanja ponekog internog pisamceta koje im služi


92 von 104 24.11.13 16:14

kao alibi, a kamoli da su prozvali nekog od stranačkih moćnika ili drugih podstrekača kriminala, jersu kalkulisali da im od ovih zavisi dalje napredovanje i trebalo im se dodvoriti, čak tada političkimoćnici, istovremeno tolerišu aktivnost izgrednika i neaktivnost vojnih organa čije nečinjenje suizgrednici uzimali kao osnov za nelegalno odvodjenje gradjana na kopanje rovova, što je za neke bio iposljednji odlazak od kuće.

Zaista čudi kako je Predsjedništvo jednostavno posmatralo ovaj obračun sa Seferom i kako jevjerovalo dezinformacijama koje su im plasirane, a koje su bile veoma providne. Njegovo saslušavanjese vršilo u Sektoru SDB-a Sarajevo, vodile su ga mješovite ekipe Državne i Vojne bezbjednosti, medjukojima je bilo bivših Zgonjaninovih perjanica. Bio sam nemalo iznenadjen kad sam saznao sastavisljednika i da bi me Mujezinović umirio rekao je da su Alispahić i Ugljen tako htjeli, kao, eto, i ovi sumu pretpostavljeni. Ljudi iz politike su, vjerovatno, bili zavedeni, jer ih je dvojac Mujezinović –Muslimović dugo vremena u ime organa Vojne bezbjednosti bombardirao lažnim informacijama oSeferu i drugim slučajevima.

Tokom boravka u Varešu nisam ni znao da je Bakir Alispahić, preko jedne referentice izKriminalističke službe CSB-a, ukrao dosje Husrefa Silajdžića, koji je ranije vodjen po kriminalu,iskopirao ga i vratio, iskinuo dvije fotografije sa njegove naslovne strane i on će biti objavljen u listu“Avaz” sa ciljem da se kompromitira premijer. Da se u MUP-u vrši neko spremanje, vrlo ozbiljno,saznadoh u januaru 1994. Naime, bile su u toku radnje zajedničke ekipe MUP-a i Vojne bezbjednostina području Konjic, Zenice, Gornjeg Vakufa, na dokumentiranju kriminala, akcije “Trebević”. Javnostbruji o tome. Te poslove vodi Ismet Muzurović, penzioner MUP-a, u ratu reaktiviran. Njegovpretpostavljeni Hasib Dazdarević se žali kako Muzurović ima najviše problema sa predmetima ukojima se povlači ime ministra i njegovih prijatelja i logističara, te da takve predmete sklanjaju ustranu. To će izjavljivati i još dvojica inspektora iz te Muzurovićeve ekipe, navodeći da to što se radinije sprečavanje kriminala, nego spašavanje šefa i njegovih veza i uništavanje dokaza o kriminalu. Ujanuaru 1994. tražim Mujezinovića, pretpostavljeni sam mu, dobijem poruku da je bolestan.Medjutim, jedan načelnik me izvještava da se zaključao i prebire papire SDB-a, traži da li se Alispahićspominje u njima oko slučaja Ahatovići, o čemu je prije bilo govora, oko Pezinog kriminala i drugihpredmeta – kaže načelnik Munja.

Prodje nekoliko dana, zove me Bakir Alispashić. Ja kod njega, a on mi pokazao rješenje oko formiranjakomisije u sastavu Ugljen, Mujezinović i Varunek, koja treba da utvrdi otkud se on spominje uPezinom kriminalnom slučaju. Kažem mu da se nije malo “zeletio” s komisijom i da razmisli je li fersa njegove strane da pokreće postupak bez osnova, te ga podsjećam da sam ga pred rat spasio odulice, u ratu od čelinih optužbi, a on meni reče: “Ja sam upoznao i predsjednika sa ovim i ovo se morazavršiti”. Preneseno mi je da je i predsjednik navodno malo ružio Bakira, što se istrčavao saKomisijom prema meni. A i ja sam pitao jednom Izetbegovića da li je on odobrio da ovaj krene onakoprema meni, on mi je rekao da jeste, ali da je njemu ovaj to predstavio drukčije, uveličao i ne znam joššta. Poslije ovoga na sastanku Kolegija ministra, Bakir u prisustvu svih saopštava da čaršija priča kakoće on biti smijenjen, da na njegovo mjesto kandiduju Kemu Ademovića, Dahića, pa i mene, i da onsmatra to atakom na njegovu ličnost i da očekuje da će ga štititi SDB kontraobaveštajno, kao što jesvojevremeno štitila Zgonjanina. Svi šute, gledaju. Mislim se, gotovo je sa Službom, ona je postalanjegov privatni servis.

U proljece 1994. god., u nekoliko navrata, zove me predsjednik i interesuje se za stanje JRM, o SDB-u injegovoj aktivnosti u gradu, iznosim mu saznanja, ali i probleme. On primjećuje da treba krenuti sadokumentiranjem i presjecanjem kriminalnih radnji u Sarajevu, navodi da ima opravdanih reakcijagradjana koji traže da se tome stane na put. Upoznajem ga da radimo na prikupljanju dokumentacije ičim to završimo, podnijet ćemo krivične prijave. Pita me za neke podatke o rukovodiocima iz SDB-a,ja se ogradjujem, govorim da mnogo toga meni nije dostupno. Nalaže mi da neke stvari provjerim, jerima nekih pritužbi iz unutrašnjosti. Htjedoh mu tada reći da je bio u pravu 1993. god. kada mi je onorekao za Bakira, ali sada je bilo kasno. Tada je bilo dovoljno da sam samo bio bar malo kritičan i


93 von 104 24.11.13 16:14

ozbiljnije ocijenio ono što sam znao pa da se izjasnim objektivnije, ni da dodajem, ni da ublažavam. Aja ga još predlažem za ministra i kazem da nije provjereno, da ima u tim negativnim opaskama onjemu pretjerivanja. Ali, i tada sam morao znati da se negativno mišljenje desetine ljudi o njemu morauzeti bar za sumnju. Obećavam ja predsjedniku da ću postupiti po njegovoj sugestiji i informirati ga.

S obzirom da smo bili operativno prikupili podatke za krivično gonjenje jednog broja lica sa područjaStarog grada, sačinjen je plan i ja ga pošaljem Alishapiću na upoznavanje i neku vrstu verificiranja. Onmi šalje, u povodu toga, svog pomoćnika za kriminalitet – Dizdarevića, da me informiše da se ne slažesa tom akcijom, da treba sačekati mir, da to vrh države neće podržati i još neke primjedbe. A poslat ćemi, kaže ovaj, i pismeno svoj stav. Poslije pritvaranja jednog čelnika spomenute opštine zoveAlispahić i ja mu tada rekoh za njegovu neprincipijelnost, za igru sa inspektorima, bezobraznopozivanje na predsjednika. Kažem mu da me Izetbegović lično zvao oko tog predmeta u prisustvuDazdarevića. On reče da interveniše šef predsjednikovog kabineta Bakir Izetbegović, da se Gurdapusti iz zatvora, a ne predsjednik. Poslije tog zove me Bakir Izetbegović, traži da se Gurda pusti izpritvora, savjetuje da odustanem od prijave. Odgovaram mu da to ne dolazi u obzir, a podsjećam gada mu je pritvor odredio istražni vojni sudija, a ne ja. On reče da će zvati tog sudiju i tužioca. UbrzoGurda biva oslobodjen pritvora i kompletan predmet oko “Starog grada” se zaljulja. Vidim ja, uspješedva Bakira. Razmišljam koliko zloupotrebljavaju i predsjednika i svoje pozicije. Bakir Izetbegović jetakodjer intervenirao za jednog prevaranta, koji je dobio nekoliko godina kazne, a koji se njemudojmio kao dobar čovjek i koji je otvarao Kabinet kad je htio. Ni tu nisam popustio. Mislim se, kamosreće da interveniše za nekog borca koji je pritvoren zbog konzerve ili druge sitne nevolje, a ovako zaprevaranta-možete i hoćete. Ali, kod mene to nije upalilo. Rezonovao sam tražite vi drugog načelnikaCSB koji će vam uslišiti takve zahtjeve.

Zaključujem da neki ljudi smatraju moralnim i normalnim kršenje propisa. Tih mjeseci, u okvirusistema zaštite u Bosni, vrlo značajnu ulogu igraju pripadnici “Bisera”, koji se bave poslovimaobezbedjivanja predsjednika i Predsjedništva, a ponekad sudjeluju i u borbi. Postavljeni su negdjeizmedju MUP-a, Predsjedništva i Armije i valja ih potpuno uklopiti u jednu od institucija. Ima raznihprijedloga, čak i nestručnih i zlonamjernih, šta s njima? Zove me Izetbegović i pita za moj stav. Kažemmu da je jedino rješenje da budu u okviru SDB-a MUP-a i da budu organizirani na nivou principaefikasnosti, operativnosti i jedinstva operativnog i fizičkog obezbjedjenja. Složi se on i bi mu drago štoje neko neopterećen pomogao da se taj spor oko statusa pravilno riješi, te naloži da ja to u kbinetu inapišem, što ja i uradih. Tako “Biseri” i formalno zauzeše mijesto koje im je pripadalo i za koje su seizborili. Ali, i ovakav moj stav će od četvorice KOS-oviziranih biti analiziran, prevrtan, sumnjičen.

Dana 24. 3. 1994. god. u listu “Avaz” je objavljen dio dosjea Husrefa Silajdžića, ali u kontekstu koji jeusmjeren na kompromitaciju premijera. Dosije je bio pohranjen u Kriminalističkoj službi CSB-a, čijisam ja načelnik. Nalažem Mujezinoviću da se hitno ustanovi kako je ovaj materijal neovlašteno dospiou ruke novinara. Sutradan me izvještava da su Ugljen i Alispahić naredili da se obustavi rad na tome.Rekli mu da nisu ni premijer ni predsjednik za to “čačkanje” i da treba smiriti javnost. Vidim da su tuigre u pitanju, kakav predsjednik, kakav premijer? Dana 12. 6. 1994. zakazao je predsjednik sastanakpredstavnika MUP-a, Ministarstva pravde, suda, tužilaštva, vojne i Državne bezbjednosti. Povod su ineke diskutabilne presude po špijunaži, za ubistva, nerješavanje krivičnih prijava. Javnostuznemirena, pogotovo rodbina ubijenih kad vide da ubice slobodno šetaju po gradu. Uzimajući riječ,Bakir ističe da prema njemu ima prijetnji od strane oslobodjenih, ali da je on i pored toga spreman daih ponovo pohapsi, pri tom miješajući nadležnosti policije, tužilaštva i suda. To me nije iznenadilo, štone zna, jer se nije trudio da nauči, ali me iznenadila upadica predsjednika, koji ga je počeo prevoditi usmislu on je htio reći to, mislio je to. Mislim dopunjavajte se koliko hoćete. Uzimajući riječ, i ja sedotaknem neoglašavanja po prijavama, kao primjer uzimam neka lica koja su prijavljena i po 5-6 putaza teška djela, prijave zaprimljene, ali se tužilaštvo ne oglašava, niti se podnosi zahtjev za otvaranjeistrage, niti ima javno tužilačke odluke, a kao primjer promašaja svih organa čiji su predstavnici sjedilina sastanku spomenem pad Igmana, gdje smo imali djela izdaje, špijunaže, pljačke, ubistava, a nikojoš nije izašao sa izvještajem ili krivičnom prijavom u vezi s tim. Kažem da i ovdje ima bivših oficira,


94 von 104 24.11.13 16:14

iz bivšeg KOS-a, koji još tu mrežu predratnu nisu demaskirali, zaklinju se na vjernost Bosni, a u praksise ponašaju drukčije. Spomenem jedan predmet po špijunaži i kažem da se nije išlo za tim da seodgovornost tog lica objektivno istraži i presudi nego da se spasavaju od odgovornosti drugi, koji sudavali špijunske zadatke, oni koji su odgovorni za prirpemu agresije. ministar pravde protestuje namoje izalganje i on bi da se govori načelno, njegov pomoćnik pokušava nevješto krivicu prebaciti naCSB, jer se tako dogovorio sa Alispahićem, a onda se uhvati prijave protiv Delimustafića za 100.000DEM i pita zašto nije prijavljen Pezo. Au, Bakir se uzvrpoljio, vidi iskočio iz dogovora. Uključi se ipredsednik, i on reče da zna za taj predmet, informisao ga je svojevremeno Pušina, i on reče da je tutrebala ići prijava i protiv Peze. Ja samo rekoh: “Tu je Bakir, on je oko toga upućen”. Daduše mi ostaliza pravo, čak i oko demaskiranja mreže KOS-a. Većina prisutnih izvršilaca se zalaže za dosljednuprimjenu propisa, jer oni i ništa drugo nemaju, osim toga i golog života, nemaju diplomatskih ipolitičkih ambicija. Ali niko ne reče “car je go”. čak i na pitanje predsjednika upućeno sudijama itužiocima – da li na njih ko vrši pritisak – neka kažu, pa taman da je i on, oni šute. Mislim se, mojpredsjedniče,da znate šta i koliko ih interveniše u vaše ime, a vi ne znate. Zaključak sastanka uopšten,dade se i neko saopštenje za štampu.

Razmišljao sam tada o teškoj ulozi samog predsjednika, koji često mora da donosi odluke i presudjujebez dovoljno argumenata. ne postoji nikakav mehanizam stručnog praćenja nekih pojava, provodjenjaodluka, sve je manje-više improvizacija, počev od Službi bezbjednosti, koje se nisu zaokružile u jedankoherentan sistem, bosanski, nego je to čudna simbioza bivšeg KOS-a, SDB-a, neke nove stranačkeSlužbe, od koje se nije mogla očekivati efikansnost. “Kad se dogadjaji brzo odvijaju, ljudi u centruodlučivanja preplavljeni su izvještajima sazdanim od pretpostavki, saznanja, nade i zabrinutosti.Izvještaje slika; koherentnost slici dogadjaja mora, u neku ruku, dati onaj ko donosi odluku kojiprihvaća izazov i obrće ga u priliku, procjenjujući ispravno i okolnosti i granice za realnu akciju”.



1. oktobar 2009.

O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-četrdesettreći deo


SVI ZGONJANINOVI LJUDI

Negdje sredinom marta 1983. god. saopćeno mi je da sam odredjen za jednog od iseljednika grupimuslimanskih nacionalista, inače intelektualaca, kojoj slijedi hapšenje i ubrzana istraga. S obzirom nazvučna imena, očekivali su se razni pritisci na SDB, bar tako nam je govoreno. Uvodni sastanak suodržali Zgonjanin, Bradvica i Musić – prvi ljudi Službe i MUP-a. Tad se sjetih svog susreta saZgonjaninom u Jajcu od prije deset godina, ništa se izmijenio nije, radi mnogo, zna policijske poslove– mora se priznati, ali još drskiji i osioniji. Podijeljeni su zadaci, odredjena tri glavna isljednika i tripomoćnika. Ispade da sam po godinama i iskustvu nekako i prvi isljednik. Tad vidim da su detaljnoisplanirane mjere hapšenja, privodjenja i pretresa stanova Izetbegovića i drugih, čime je rukovodiotandem skipina-Delić. Poslije sastanka, uslijedio je kratak period priprema, u kojem je Zgonjanin pitaosaradnike što to mene odrediše za isljednika, jer sam svojeglav, na što mu je odgovoreno da odoperativaca Muslimana trenutnog boljeg nemaju, a obećali su mu da ću biti pod njihovom kontrolom.


95 von 104 24.11.13 16:14

U ovu istragu sam ušao čvrsto riješen da kao isljednik uspijem, ali sam sebi dao u zadatak da mojeponašanje mora biti odmjereno i ljudsko, jer sam bio svjestan da će tim ljudima biti teško samim timšto će biti s onu stranu slobode i eventualne grubosti i poniženja će im samo otežati položaj i nećemoći biti uspostavljena relacija ni minimalnog povjerenja isljednik-okrivljeni. Pitao sam se da li jestepen državne opasnosti baš toliki kako je stajalo u dokumentaciji, i da li zaslužuju takve obimnepolicijske mjere. No, nisam mogao odgovoriti, jer sam raspolagao samo jednim dijelom informacija,nije mi bio poznat stav politike, SDB SSUP-a i drugih faktora, koji su verifikovali ovakvu obimnuakciju. Nakon pretresa stana, o čijem toku nisam odmah bio upoznat, ni čak znao ko ga je izvršio,priveden je Alija Izetbegović i ja sam mu se predstavio, iznio o kojim ćemo okolnostima razgovarati.Prve razmijenjene rečenice su bile impresivne i odmah su narušile sliku o njemu, formianu na osnovudokumenata koje sam pročitao, kao fanatiku, ekstremisti, isključivom intelektualcu. A, zapravo seradilo o jednoj izraženo elokventnoj ličnosti, on je obrazovan, inteligentan, razložan, tolerantan, i imasamo jedan porok, koliko je meni poznato, cigarete i to “morava” bez filtera. Pošto se čula neka vriskai galama u susjednoj prostoriji, na tren sam izašao jer sam pretpostavio da neko od šefova “prosipasilu” i zamolio jednog od glavnih da niko s tim namjerama i ne pokuša ući u moju kancelariju, jer uprotivnom neka ne računaju na mene. Tad mi on reče da sada vidi da je drug Duško bio u pravu kadje imao rezervu prema meni, a oni eto opet odlučili da mi pruže šansu i da me afirmišu. Rekao sammu da će Služba prije postići cilj finim metodama. Dobaci on ponovo da razmislim koliko je takavpristup policijski, da mi ne smijemo tetošiti i solidarisati se sa protivnikom. Ovim mi on navali bremedodatne odgovornosti.Nakon toga dobijem pismo od upravnika OZ Sarajevo, gdje je Izetbegović u pritvoru, u kojem mepritvoreni obavještava da mu je u pretresu stana od strane operativaca podmetnut ustaški letak i da jeto evidentirano u zapisnik kao uredno pronadjeno u njegovom stanu. Iznenadjen ovim pismom,obraćam se načelniku C SDB-Amiru S., izvještavam ga, on se snebiva i upućuje me da pitam Skipinu iDelića, jer su oni pripremili ekipe za pretres. Pitam ovu dvojicu, oni se smješkaju i čude se kako jamogu nasjesti takvoj Izebegovićevoj dezinformaciji, kažu da je ustaški letak stvarno pronadjen ustanu, da imaju svjedoke pretresa. Ipak mi nisu ubjedljivi. Pošto je i tužilac upoznat s ovim, i oninsistira da se utvrde činjenice. Medjutim, ključni dokaz da je montaža u pitanju bit će nestanak ovog(ustaškog letka) iz istražnog spisa, prije njegovog predavanja istražnom sudiji. Spomenuta dvojica uSDB-u su zadnji rukovali spisom i sredjivali ga – pravili popis priloga. I onda letak nestade, a sveregularno, kako su govorili. Dokaz za ovo je i prilog optužnice, koji je bez letka, iako je priložen uzkrivičnu prijavu. Strašna stvar, mislio sam i tada. Pod izgovorom sprečavanja antidržavne djelatnosti,vrše se kriminalne radnje, zloupotrebe. U stvari, fabriciraju se i dokazi i neprijatelji. U šta se ta Službaizradja? Da li su Zgonjanin i Bradvica svjesni gdje je vode? Ova dvojica u Sektoru SDB-a Sarajevo tonisu mogli sami uraditi, bez konsultacija sa njima. Kasnije ću pročitati o ovom slučaju i ovo:“Uhapšeni Alija Izetbegović protestuje zbog “Nove Hrvatske” (emigrantske novine), tvrdeći da to nijebilo u stanu: ova novina je “pronadjena” pošto su Aliju odveli u SUP da mu tamo uzmu generalije, a umedjuvremenu u stanu su ostali predstavnici SDB-a da vrše pretres. Oni ga fotografišu s timnovinama i odnose preko stotinu knjiga od kojih mnoge nemaju nikakve veze s islamom”.Slijedeća nemila scena u istrazi zbila se poslije nekoliko dana, kada je u kancelariju u kojoj samisljedjivao Hasana Čengića uletio kao furija šef Službe i isprebijao ga, ni kriva ni dužna. Mučna iponižavajuća situacija i za isljednika. Znao sam da je od stražara više puta tražio da mu donesu“Kuran”, bezuspješno, i na moje insistiranje jedva je pristao da zovnem telefonom njegovu porodicu uUstikolini kod Foče i prenesem poruku. Pretpostavio sam da mu je do toga jako stalo, ali iz inatauvrijedjenosti nije htio da to ide preko mene. Kasnije će mi šef priznati da je taktika koju sam odabraojedino moguća, jer se radi o “teškoj materiji”. Zatim uslijediše pripreme za ZOI 83., rukovodimštabom obezbjedjenja na MRTVC-Sarajevo. Na ispomoć dolaze inspektori SDB-a Banja Luke iMostara. Pozitivno su me dojmili svi, pogotovu Mostarci, druže se, zabavni su, ali i rade. Ko je mogaopretpostaviti da će 1992. ti isti otići na tri strane a dvije izvršiti agresiju na Mostar. Nevjerovatno!U 1988. god. u četiri navrata putujem u KPD Foča, po zadatku, da izvidim situaciju oko prijedloga zaskraćenje kazne ili pomilovanje Izetbegovića. Sjetih se kosntatacije jednog bivšeg kažnjenika: “Narobiji kao na samrti, čovjek se osjeća beznadežno napušten. Ne čini mu se da iko osim policije na njega


96 von 104 24.11.13 16:14

ozbiljno misli.” Ima nekih inicijativa oko prijedloga pomilovanja, pa treba da i ja, kao inspektor,kažem svoje. Tamo sretnem dvojicu oficira KOS-a, koji se dogovaraju sa bivšim oficirima Albancima,koji su tu izdržavali kaznu i saznajem da su ovi naprasno oslobodjeni i otputovali u Zagreb iLjubljanu, šta li će tamo, a rodbina im na Kosovu? Nagadjam i ja. Nakon razgovora, napišemzapažanje po kojem treba predložiti da se Izetbegović oslobodi od daljeg izdržavanja kazne,obrazloženje boelst, nezainteresiran za politički angažman, korigovao neke stavove, nastalidemokratski procesi i ne znam šta još. Izvijestim da sam, uz Izetbegovićevo posredovanje, preko jednepisane poruke kontaktirao i sa njegovim sinom i on obećao “kompromis” oko nekih stvari, nemadaljeg politiziranja i dr. Urodi taj prijedlog plodom i jedan dan javi mi se Izetbegović telefonom, tepopismo kafu. Kaze kako se sad ne snalazi najbolje u ovoj konfuznoj situaciji. Umirujem ga da su toprvi utisci nakon višegodišnjeg robijanja, da to nije baš tako. Opet mi govori kako ga politika neintersuje. To ce biti tema, usputna, naših povremenih susreta. Izetbegović dobija pasoš i odlazi daobidje neke prijatelje, znam da su ga mnogi istinski cijenili dok se nalazio s onu stranu slobode. Kadse čulo za inicijativu oko formiranja stranke od strane Izetbegovića, onda opet oni moji sumnjićavišefovi počese prebacivati za moje loše procjene. Kažem im da je teško ko odolio izazovu vlasti ipolitike, pa eto nisu ni oni. Kažu, a i ja sam se složio s njima svi su 1983. god. govorili, ne borimo se zavlast, a vidi sada. Opet zaključujemo da su se promijenile okolnosti, da su ovo nova vremena i noviobičaji, da je ovo borba političkim sredstvima. Svi smo pretpostavljali da će nam se, ako pobijede, vrlookrutno revanširati za sve, i dobro i loše.U 1990. god. po potrebi Službe bivam rasporedjen na drugo radno mjesto, na nižu funkciju. Presedan,protestiram kod Novića, novog šefa Službe, kaže da su mi to “spakovali” Skipina i Delić, da bi namoje mjesto doveli nekog svog pulena, da on u tome nije sudjelovao. Žalim se zbog obmana i novomministru Bešiću i on pokazuje puno razumijevanje, i kaže da će insistirati da se izvrše korekcije, dazadržim isti status. Slaže se on, princip je u pitanju. Ali, ipak ništa. Angažujem se na zadacimasredjivanja dosjea, vidim, bivša Duškova ekipa isposlovala pravo sredjivanja i rukovanja tzv.specijalnih dosjea. koliko je tada vrijedne državne dokumentacije završilo u Beogradu, SDB-u i uKOS-u, a možda i u Zagrebu. Vrijeme će pokazati, a moguće i neke istrage koliko je naša državnaarhivska gradja tada osiromašena, pokradena.Nakon objavljenih rezultata prvih višestranačkih izbora, bivša Zgonjaninova ekipa se izenadakonsolidirala, vidim Varunek se počeo dodvoravati Kljuiću i kandidira se za šefa SDB- a, NovićPlavšićki i pronose se glasine da će svi ostati na funkcijama, pa čak i ministar Bešić. Medjutim, bivaizabran Delimustafić i dodje sasvim nova rukovodna ekipa pomoćnika. Dobijam rješenje u martu1991. god. za mjesto načelnika Sektora SDB-a Sarajevo, na kojem je tada bio Delić. On me prilikomsmjene uvrijedjeno upita: “Boga ti, hoćeš li mi reći kada si postao član SDA? “Odgovorim mu danisam i da me ne pita za privatne stvari. Otišao je ni s kim se nije pozdravio, osim s DragišomMihićem, koji je već tada uveliko radio za KOS i otići će medju prvima u četničku službu.Kad su se konstituirale uprave SDB-a, predložim ga podsekretaru SDB-a Brani Kvesiću za šefaanalitike. Ovaj se nećka, kaže anonimus, imam neke loše podatke o njemu. Medjutim, ja ga ubijedim ion biva postavljen za šefa. Iza toga ga upoznajem i preporučujem trojici prvih ljudi u Republici iprotežiram a u smislu da na njega treba računati kao na kadrovsko riješenje. Hvalim ga, a i onodradjuje sa mnom neke zadatke oko priprema odbrane Republike, sasvim korektno. Medjutim,imam i drugih signala, ali ja ih tumačim kao zlobni pokušaj remećenja naše korektne saradnje.I ja zaokružujem solidnu rukovodnu ekipu Sektora SDB-a Sarajevo, s kojom ću raditi sve do juna1993. god. Samo će jedan načelnik u aprilu 1992. god. otići na stranu agresora. Trećeg aprila 1991. god.obavještava me Asim Dautbašić, pomoćnik podsekretara za SDB-a, da mu se najavio na službenirazgovor Marić, bivši inspektor SDB-a Sarajevo i da ovaj insistira da i ja budem prisutan. Marić nastada zvanično upoznaje sa organizovanom pljačkom katoličkog objekta na Obali Sarajevo, iznosećidetalje o tome. Po njemu, nalog za ovu kriminalnu radnju je došao direktno od Zgonjanina,neposredno je akcijom rukovodio Skipina i o njenom toku upoznat je Delić, a tadašnji načelnik CentraAmir je bio odsutan. Navodno je Skipina lično i ulazio u objekat, kada su devize i odnesene. FratarMarko je ovo bio prijavio kao kradju i lično se obraćao za pomoć Mariću. Ovaj je obećao da će, prekoSkipine i Delića, intervenisati da nadležna kriminalistička služba ubrza rad na tom slučaju. Zaista je


97 von 104 24.11.13 16:14

Marić molio ovu dvojicu za pomoć i Skipina je to obežao. Medjutim, ostalo je na obećanju izrazumljivih razloga. U svemu tome osumnjičen je u internom svećeničkom krugu jedan svećenikstarije dobi, kome je mogao biti dostupan ključ devizne kase, čovjek se pravdao i u tim danima umro.Da li od nanesene tuge, uvrede? Marić nam je objasnio da ga je ova smrt teško dojmila, pogotovo kadaje pohvatao konce ilegalnog upada u ovaj bojekat. Kad su, kako kaže, Skipina i drugi saznali da jespoznao istinu o toj “akciji”, onda su iskoristili neki nesporazum Marića sa paljanskom policijom iizbacili ga na ulicu.Da, sjetih se da mi je dio ove priče iznio i 1985. god. kada me je posjetio na RTV Sarajevo, tražeciuhljebljenje. Poslije ovezaprimljene prijave, Asim je preko dva operativca – sudionika ove akcije provjerio Marićeve navode ipokazalo se da je njegova prijava istinita. Otalo je da se pronadju dokazi o količini ukradenihsredstava. Ja sam provjeravao u SJB Stari grad i SUP Grada šta je preduzeto po fra Markovimprijavima…Medjutim, taj slučaj nije nigdje evidentiran u sačuvanim knjigama iz tog perioda. Zaista je Skipininaintervencija urodila plodom, ali u suprotnom smjeru. Kasnije, u 1993. god. moj nasljednik Mujezinovićće o istoj temi obaviti razgovor sa jednom operativkom – svjedokom te akcije, koja će potvrditiMarićeve navode. Ostalo je da se zatraži pojašnjenje kod Delića, a Skipina je već bio na četničkojstrani. Slučaj karakterističan u smislu potvrde zloupotrebe ovlaštenja, kriminaliziranja Službe ipostojanja službe u službi. Možda će neko to rasvijetliti jednog dana…Nagovještaj agresije na BiH uslijedio je već u prvim danima maja 1991. god. Na Romaniju, sačetničkom pratnjomi ikonografijom stiže Šešelj, drže govor on i Karadžić na Novakovoj pećini nadjurdjevdan. Tom prilikom huška na rat, hvali se da je formirao četnicki korpus u Bosni, posjećujesjedište SDS-a u Sarajevu. Na putu do Sarajeva i nazad prema Beogradu, zadržava se u više mjesta,poziva Srbe na rat protiv Muslimana i Hrvata. Uzavrelo stanje. Za njim je raspisana potjernica RSUP-aHrvatske, zbog izvršenih krivičnih djela oružanog napada u Borovom Selu i Lici. Predlažem ipripremam njegovo hapšenje, što podržava ministar Delimustafić, ali treba da na kraju verifikuju ljudiiz politike. Držimo ga pod kontrolom sve do Zvornika i meni se naredjuje da se iz političkih razlogaodustane od hapšenja. Kojih?

Autor: Marko Lopušina, “UBIJ BLIŽNJEG SVOG I/II”Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

29. septembar 2009.

O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-četrdesetdrugi deo


ISPOVEST ALIJINOG AGENTA

Munir Alibabić Munja je rodjen 17. 10. 1950. godine u Srbljanima – Bihać. Osnovnu školu pohadjao jeu Srbljanima, Jezeru Bihać i Ostrošcu kod Cazina, Učiteljsku školu završio u Bihaću, a FPN odsjeksociologije u Sarajevu. Bio zaposlen u SDB i MUP R BiH od 01. 03. 1973. godine do 01. 02. 1996.godine. U ratu obavljao funkciju načelnika sektora SDB i načelnika CSB Sarajevo. Nosilac je Zlatnepolicijske značke iz 1992. godine. Svojevremeno kao inspektor SDB BiH isledjivao je AlijuIzetbegovića, a od 1993. kao policajac radio je u muslimanskoj tajnoj službi, odakle ga je i isterao bašAlija Izetbegović. Ovo je njegova ispovest :


98 von 104 24.11.13 16:14

- Dolaskom u Sarajevo, sredinom 1975. dobivam resor liberalizma i anarholiberalizma, i tu se, krozmjere Službe, posredno-operativno, sretoh sa Rajkom Nogom, Radovanom Karadžićem, GojkomDjogom, Dobricom Ćosićem… Interesantno je da su upravo oni sumnjali da Karadžić radi za KOS, jersu nadležni blagovremeno saznavali za detalje razgovora njegovih prijatelja s njim, vodjenih u četirioka. Prijatelji su imali silne peripetije, a on nikad nije pozivan, privodjen i hapšen zbog verbalnogdelikta, koristio je pogodnosti specijaliziranja na Zapadu, mimo svih kriterija. Nije se nikad znalo da lispecijalizira kao psihijatar, književnik ili sportista! Koristio je sve, imao neobjašnjive prednosti,privilegije na radnom mjestu, medju prvima privatno ordinirao, sjedio na klupi FK “Sarajevo”,opljačkao firmu “Gradjenje”, pušten – oslobodjen odgovornosti. Vodila ga i spasavala nevidljiva ruka.

Tokom boravka u Beogradu, a u povodu sudjelovanja na jednom od kongresa književnika, Nogo ikompanija su, u to sam se uvjerio, stalno kukali kolegama iz Srbije, o svojoj navodnoj nacionalnojugroženosti, ponižavajućem položaju u Bosni. Izjavljivali su da je lako biti Srbin u Srbiji, ali teško uBosni, tražili zaposlenje u Beogradu, hvalili JNA, govoreći da jedino njoj vjeruju, napadali SKBiH, ahvalili SK Srbije. Provjeravali smo, zaista su svi imali briljantne karakteristike iz JNA…Da li su ihpisali oficiri Vojne bezbjednosti – KOS-a?

Od 1976. radim na problematici birokratsko-dogmatskoj, i sa strukturom IB-ovaca, rukovodićevaca, IBemigranata se susrećem, sve do 1983. god. Preko njih su se uglavnom prelamali “odnosi SFRJ-SSSR”.Svaki zastoj, konflikt medju emigrantima, sve do 1983. Jedno od pitanja koje je ostalo otvoreno glasi:Zašto 1948. god. nisu hapšeni agenti NKVD-a? Ovi su imali instrukciju da verbalno osude RezolucijuIB-a. Interesantno je da su iseljednici upravo na Golom otoku natjerali mnoge IB-ovce da izmisle i dapriznaju da su radili za NKDV, za GESTAPO, specijalnu policiju, talijansku OVRU, UNS-u.Svaki jeizabrao za sebe odgovarajućeg špijunskog gazdu. Poneko i dvojicu. Mogao je čovjek raditi zaGESTAPO i NKVD uzastopce.” A kakav je bio taj isljednik?” Bio je preglup, čak i za svoj posao. Sam,izlučen iz čvrstog stada najboljih sinova naše Partije, preambiciozan, udario je stranputicom i ponašaose kao da je Berijin sinovac. Tražio je špijune, i špijune i špijune. I razumljivo, nalazio ih”.

U tom periodu je, u januaru 1977. god., na misteriozan način, u avionskoj nesreci poginuo predsjednikSIV-a Džemal Bijedić, sa suprugom i saradnicima. U saopćenje o tome, u “Oslobodjenju” od 19.1.1977.god., nije rečeno ništa konkretno, čak ni indicija uzroka nesreće. Istragu su vodile službe SDB RSUP-a,SSUP- i KOS-a, s tim da je veći dio istražnih radnji izvodio dio ekipe iz 1991. god. kod sredjivanjadokumentacije imao “specijalni status”, tako da ga niko nije mogao koristiti bez saglasnosti ministra,šta li se krilo iza tih “specijalnih” pozicija? Najvjerovatnije je da su mnoga dokumenta prenesena uBeograd, na sigurnije mjesto, u KOS i SDB SSUP-a. Ova pogibija je bila veliki gubitak za Jugoslaviju i,naročito, Bosnu. Ovom i kasnijom Titovom smrću stavljena je tačka na jedan period djelovanja irazvoja službe SDB RBiH u postplenumskom razdoblju, dakle od 1966-1980. god. koji je specifičan.osnovna karakteristika je da se SDB uspjela u tom periodu kadrovski obnoviti, nacionalnoizbalansirati približno strukturi stanovništva sa izuzetkom rukovodnog sastava, da je bila orijentiranauglavnom na prevenciju, sa izuzetkom IB-ovštine i ekstremne emigracije. Dakle, kategorijaunutrašnjeg neprijatelja je rijetko krivično gonjena, korištene su mjere upozorenja, razgovora. Vodilose računa o ravnoteži nacinalnoj, tretiranih slučajeva, tako da su poslije primjene mjera prema, recimo,jednom imamu, slijedile iste ili slične prema svećeniku i svešteniku. Odnos SDB-a i KOS-a bio jerivalski, istina, razmjenjivali su se podaci, ali se strogo vodilo računa o razgraničenju nadležnosti. Akose desilo da starješina iz SUP-a bez dogovora, neovlašteno, ustupi podatke KOS-u, bio je izloženoštrim sankcijama; gubljenju funkcija, ponekad mu je odredjivan pritovr i dr. Rad SDB je kontroliralaPartija, i ova (SDB) se ponašala kao njen istureni odred, najsavjesniji dio. Zbog toga su se za primjenumjera SDB protiv članova Partije trebala posebna komitetska odobrenja i ona su bila rijetka, čime sunečlanovi SK dovodjeni u neravnopravan položaj i odnos prema njima u osnovi je bio drskiji, oštriji,bez mnogo obzira. Rukovodstvo SDB-a je cijeli ovaj period nosilo hipoteku Ranković i bilo ubijedjenoda, što više Partija bude utjecala na rad SDB-a, bit će manje propusta, a samim tim i kritika.

Duško Zgonjanin, faktički prvi čovjek RSUP-a, već 1981. god. formira ekipu ljudi koji će, sa izvesnim


99 von 104 24.11.13 16:14

odstupanjima i dopunama 1986. i 1987. god., vedriti i oblačiti cijelih deset godina. Posebno je forsiraotandeme koji su u napredovanju pratili jedan drugog, kao na sportskim takmičenjima. Opredijelio seza slijedeće: Slobodan Skipina Borisa Delić SDB Sarajevo, Todor Panjković, Milan Ljubojević SDBBihać, Mile Mandić , Djuro Savić Banja Luka, Bogdan Nikolić Doboj, Mehmed Bajrić Budimir NikolićTuzla, Slobodan Šarenac Mostar, Tanović Radoš Goražde, a na republičkom nivou Resid Musić BorisTankosić, Željko Varunek Dragan Kijac, Ristu Basića, Ranka Pejanovića, Jerku Bradvicu, Brunu Socea,Sredoju Novića i Jovu Tadića. Druga kategorija rukovodilaca se teško uklapala u ovu ekipu izabranih,koji su bili neka vrsta službe u službi, neprikosnoveni, nepogrešivi i kao takvi su u strukturi izvršilacavezali za sebe “pouzdanije i povjerljivije operativce”, koji su odradjivali specijalne zadatke, pogotovoone na ivici propisa i ovlaštenja. Ti su morali izvršiti i šutjeti, ali su za to bili i specijalno nagradjivani.U osnovi, bili su to loši ljudi i operativci i kolektiv ih je, zbog povlaštenog položaja, sitnogdenunciranja i laskanja, prezirao. Uz ovu Zgonjaninovu ekipu, u KOS-u u BiH su od 1980-1990. god.,pored Mileta Babića, “harali” Aleksandar Vasiljević, Simeun Tomanov, Fikret Muslimović, negdje1984. i 1985. god., pojavio se jedan poručničić Enver Mujezinović, čulo se za Jusufa Jašarevića, SejuĆudića, Šaćira Arnautovića i druge, i sadašnje i bivše kosovce. Zgonjanin i Vasiljević, naravno uzpodršku na saveznom nivou, na terenu Bosne provode simbiozu SDB i KOS-a, u kojoj KOS ipakdominira. Tako se organiziraju zajedničke akcije praćenja aktivnosti nacionalista i kleronacionalista,provjerava se i pokriva svećenički podmladak, kategorija studenata teologije u Jugoslaviji i vani,organiziraju se zajedničke vježbe na terenu, od Bihaća do Zvornika i Gacka, rukovodni kadar milicijepohadja vojne kurseve u Bileći, preko tzv. odbrambenih priprema dobar dio aktivnosti SDB-a se utapau KOS, kadrovi se preko toga upućuju na dnevne kontakte, organiziraju se zajedničke akcijeobezbjedjenja, provode se zajedničke mjere suzbijanja “kontrarevolucije” na Kosovu. Rezervni sastavSDB-a i milicije bira se uz pomoć KOS-a. U takvim okolnostima, KOS preko svojih organizacionihjedinica u trupama, komandama, Ministarstvu odbrane, TO-u, vojnoprivrednom sektoru i “rezervnogsastava”, koji regrutira iz strukture zaposlenih u sredstvima informisanja, obrazovanju, velikimprivrednim sistemima, strukturi vjerskih službenika, civila na radu uArmiji i klasičnih agenata injihovih veza operativno pokriva cijelo područje BiH, njene ključne državne organe. Rezultat toga su iusaglašene procjene SDB-a i KOS-a oko stanja na terenu, u masama, čime se odredjivao rad drugihdržavnih organa, pa i SK u cjelini, koji je pretendirao na rukovodnu ulogu u sistemu i pokušao izvestidemokratske promjene. No, čelni kadrovi Partije, sa malim iznimkama, uklopili su se i bili počašćeništo im čelnici SDB-a i KOS-a vjeruju, te su se prema njima odnosili kao prema svojim zaštitnicima, pasu propuste Službe i KOS-a često predstavljali kao kolosalne uspjehe.

Prioritetan interes SDB i KOS-a bile su kategorije albanskih, zatim hrvatskih i muslimanskihnacionalista, a ostale su bile ipak sporadičnije, ravnoteže radi i za nastup pred javnošću. Možda će uvezi sa ovim biti interesantan slučaj jednog bivšeg vojnika iz Zagreba, koji je 1981. god. u VP uČapljini vrbovan za saradnju, a onda upućen na zadatak, o čemu je zapisano: “Lončarević (MišoKOS-vac kojeg smo sretali u Sarajevu 1992. i 1993. god. p. aut.) mu je uoči odlaska dobacio onako uprolaze E, sad ćeš ti Marku Veselici ofarbati jaja. čim je doputovao u Sarajevo, javio se potpukovnikuVasiljeviću, koji ga je odveo na ručak u tamošnji Dom JNA u samom središtu grada. Tad je upitaoVasiljevića: Zašto vam je Marko toliko interesantan? A ovaj odgovorio: E, pa vidi! Da, zapravo ja neznam sasvim precizno kakve su trenutno prilike u Zagrebu, ali valjda i sam vidiš da situacija u čitavojJugoslaviji nije baš stabilna. Na Kosovu su izbili veliki neredi! Tito je umro! Marko je, pretpostavljam,vrlo opasna osoba koja bi u takvim okolnostima mogla da izazove velike ekscese! Zato je najbolje daga maknemo!”



28. septembar 2009.


100 von 104 24.11.13 16:14

O DRŽAVNOJ BEZBEDNOSTI-četrdesetprvi deo


IZMEDjU TRI VATRE

Kako su se 1991. godine muslimanski nacionalisti na izborima dokopali vlasti u Bosni i Hercegovini,odmah je smenjen Avdo Hebib, načelnik milicije MUP-a BiH, a na njegovo mesto Alija Izetbegović jedoveo drugog muslimana Jusufa Pušinu, nekadašnjeg direktora Milicijske škole. Ovo kadrovsko inacionalno pomeranje u bosanskoj policiji deo je taktičke igre SDA da od MUP-a BiH napravimuslimansku miliciju, koja bi vremenom, prerasla u pravu stranačku vojsku. To Avdo Hebib nijeuspeo da uradi, pa je zamenjen tvrdjim čovekom. Ujedno, to je i najava novih kadrovskih promena.Očekivalo se da će Alija Izetbegović i kao predsednik republike, ali i kao lider ove stranke, smenitisuviše mekanog i jugoslovenski orijentisanog ministra unutrašnjih poslova Aliju Delimustafića. Velikekadrovske promene unutar MUP-a BiH počele su odmah posle višestranačkih izbora, koji su završenitriplim nerešenim rezultatom. Partija koja se domogla presedničkog kabineta, SDA, za ministrapolicije postavila je Aliju Delimustafića. HDZ je za ministra odbrane imenovao Jerka Doka. Dok jeSDS dobio resore kontrole ovih bezbednosnih institucija, u kojima su Biljana Plavšić i dr MiodragSimović. A to je za SDA značilo pravo da u MUP-u BiH sva najvažnija mesta dodeli Muslimanima.Tada je u Sarajevu izbegnuto i imenovanje načelnika SDB MUP BiH, pa i načelnika SDB SSUP-a, jer jepo nacionalnom ključu to trebalo da bude Srbin. Naime, prvi put posle rata dogodilo se da je uSlužbenom listu SFRJ objavljeno imenovanje Sredoja Novića iz MUP BiH za šefa savezne Službedržavne bezbednosti, a da do njega nikada nije došlo, jer to nije bilo po volji vladajućoj muslimanskojstruji u BiH. Srbi su postavljenje Alije Delimustafića prihvatali, jer im je izgledao kao političkiumerenjak. Alija Delimustafić je rodjen januara 1954. godine u Olovu. Završio je prava i neko vremeradio u SUP-u Sarajevo, potom u Domu JNA, trgovinskom preduzeću ” Voćar “, a bio je i direktor ”Geneksa “. Posao prvog policajca BiH, kažu njegovi poznavaoci, prihvatio je kao profesionalac, zatomu je i smetalo neprestano politizovanje MUP-a BiH, pa je jednom prilikom ogorčen javno izjavio:

Uslovi za očuvanje javnog reda, mira i bezbednosti u BiH nikada nisu bili gori nego početkomdevedesetih godinu, jer su medjunacionalni odnosi i u ovoj republici bili dovedeni do ivicegradjanskog rata. U takvoj situaciji ministar unutrašnjih poslova Alija Delimustafić odlučio se zareorganizaciju MUP-a BiH. Formalno-pravne promene, medjutim, nisu dovele do bitnijih poboljšanjastanja u policijskim stanicama. Dr Miodrag Simović, potpresednik vlade za oblast unutrašnjih poslovajavno rekao da je služba bezbednosti BiH praktično dovedena u situaciju da ne može da ostavarujesvoju funkciju. U MUP-u 41,8 odsto radnika je bez stana. U miliciji trinaest odsto radnih mesta nijepopunjeno. A uskladjivanje nacionalne strukture radnika MUP-a sa nacionalnom strukturomstanovništva predstavlja, takodje, veliki problem, s obzirom da dosadašnji nacionalni sastav ustanicama javne bezbednosti neodgovara u potpunosti nacionalnom sastavu stanovništva ! A to upolitici znaci, da su u mestima, gde Srbi čine većinu, načelnici, pa i milicionari, uglavnom, Muslimani,što u ovim vrućim vremenima ne daje garancije za miran i bezbedan život.

Čovek koji je prvi uspostavio vezu izmedju Zagreba i Sarajeva, odnosno HDZ-a i SDA, bio je bivšimilicioner i obaveštajac SSUP-a Nurif Rizvanović. Neki sumnjaju da radi za nemačku obaveštajnuslužbu i da je on rukovodio akcijom dovodjenja članova IRE u redove Zbora narodne garde. Kako biloda bilo, Nurif Rizvanović je 1991. bio glavni zagovornik stvaranja muslimanske milicije, makar i usaradnji sa bosanskim HDZ-om. Pretpostavlja se da je Rizvanović pomagao i Miru Kovaču,predsedniku opštine Posušje, da preko svoje braće Ante i Ljube Kovača iz Nemačke prošvercujuoružje, radio-stanice i lekove za ” svoju vojsku “. Ministar policije Alija Delimustafić pokušao je da se


101 von 104 24.11.13 16:14

suprostavi ovoj nacionalizaciji MUP-a BiH, ali u tome nije uspeo, jer je bio neprestano okružen,uglavnom, muslimanskim kadrovima. Ti isti ljudi su 1991. godine u poverljivoj septembarskojinformaciji o bezbednosnom stanju u BiH, otkrili postojanje paravojnih formacija, ali, uglavnom, usrpskim krajevima: na Ozrenu, u Bosanskoj Gradiški, na Romaniji, na Baniji. A kada je trebalo te istekrajeve braniti od ustaških napada iz Hrvatske, MUP BiH je zakazao. Nije to bio jedini neuspehMUP-a BiH da zaštiti srpsko stanovništvo u ovoj republici. Batinaši koji su prebili ministra zainformacije Velibora Ostojića ni do danas nisu pronadjeni. U Banja Luci zu izvršena četiri atentata nasrpske lidere i predsednika opštine. Napadači nisu nikada identifikovani. Zbog nepružanja pomociKrajišnicima, Srbi u BiH su u više navrata javno izjavljivali da nemaju poverenje u MUP BiH. A to je igeneralni stav dr Radovana Karadžića i Srpske demokratske stranke. Sve to ukazivalo je namogućnost zaoštravanja situacije u BiH, pa je ministar unutrašnjih poslova Alija Delimustafić iniciraosastanak sa Petrom Gračaninom, ministrom federalne policije i generalom Aleksandrom Vasiljevićem,tada načelnikom Uprave bezbednosti SSNO. Na ovom skupu u Milićima dogovoreno je da SSUP iJNA pomognu MUP BiH tehnički i kadrovski da se suprostavi delovanju paravojski, terorista ikriminalaca. A to znači da je Alija Delimustafić i tada definitivno odbio ideju o stvaranju muslimanskemilicije i hrvatske vojske, pod pokroviteljstvom SDA tj. HDZ. Time je doveo u pitanje i svoj opastanaku MUP-u BiH. Jer, ako je Avdo Hebib “pomeren” samo zato što miliciju nije obukao u muslimanskuuniformu šivenu u Sanskom Brodu, onda se logično očekivalo da će i Alija Delimustafić platiti cehzbog svoje stranačke i nacionalne nediscipline.

U BiH, državi sa tri entiteta, sa tri kantona, tri policije i armije, stvorene su i tri (kontra)obaveštajneslužbe. Sa starim kadrovima SDB SSUP-a i KOS-a JNA, i takodje, na organizacionim ostacima Službedržavne bezbednosti BiH u Sarajevu, i njenim odelenjima u Mostaru i Banjaluci. Kako je to izgledalopriča Petko Pele Budiša, prvi čovek Službe bezbednosti Semberskog okruga, bivši glavni inspektorMinistarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, i prvi saradnik od početka rata bivšeg ministrapolicije Tome Kovača :

- Rodjen sam pre 35 godina u Mrkonjić Gradu, mada sam od 1977. u Sarajevu gde sam završio školuunutrašnjih poslova na Vračama kao najbolji maturant u sarajevskoj opštini. Odmah po završetkuškolovanja primljen sam u Službu državne bezbednosti i verovatno sam bio najmladji operativac DB-au tadašnjoj Jugoslaviji. Bosanska SDB je bila pretežno muslimanska, bilo je i dosta i Hrvata. Srbi sunaravno bili u manjini. Medjutim, do prave katastrofe je došlo kada je na mesto nacelnika SDB-apočetkom ’80. godina došao Resid Musić, koji će kasnije postati jedan od osnivača SDA, a danas jesiva eminencija svega što se dešava u njegovoj rodnoj Tuzli. Kada je postao načelnik SDB-a ResidMusić je tolerisao da se službenici pozdravljaju sa “merhaba” i maltene smo se i mi, Srbi trebaliizuvati kada bismo ulazili u njegov kabinet… Užasno me je sve to nerviralo, ali sam radio svoj posaosve dok nisam 1984. godine gotovo isteran iz službe. Te godine su se u Mostaru pojavili grafiti “živelaVelika Srbija”, “Dole crvena buržoazija”. A neposredno pred rat se ispostavilo da iza njih stoji jedanod osnivača HDZ-a i HVO-a, bivši pripadnik službe Jerko Kostić. Bila je to njihova akcijadezinformacija. U Mostaru sam proveo neko vreme i kada sam se vratio optužili su me za kontakte sasrpskim nacionalistima i za nekakve “malogradjanske sklonosti”, lično me je isledjivao Musić.Zabranjen mi je kontakt sa kolegama, dolazak na posao…

Rat je počeo. Kovačev školski kolega sa Više škole SUP-a u Zemunu, Jusuf Pušina, čiji kumovi žive uBeogradu i čija je supruga na početku rata uživala veliko gostoprimstvo u Srbiji, je organizovaozajedno sa Ejupom Ganićem “zelene beretke”, najčešće od grupice predratnih huligana. Nakolegijumu u Ministarstvu unutrašnjih poslova Branko Kresić, načelnik, Hrvat u lice je skresaoMuslimanima da znaju kakve su akcije prisluškivanja i praćenja pa čak i postojanja spiskova zalikvidaciju čelnika SDS-a i vidjenih Srba provodjene, i da se to isto verovatno sprema i Hrvatima inapustio je sastanak, tako da su u ratnom Sarajevu ostali samo muslimanski policajci. Medjutim,Hrvati su odneli sa sobom i mnogo municije, vozila, naoružanja, prebacili sve to u Hercegovinu iznatno ojačali HVO. Naime, postoji uvreženo mišljenje da su nakon povlačenja dr Karadžića na Palesa najbližim saradnicima i srpski policajci napustili MUP. Jesmo doduše, i to u velikoj meri. Momo


102 von 104 24.11.13 16:14

Mandić je bio pomoćnik ministra policije Alije Delimustafića i mada o njemu neki krugovi pričajusvašta mogu da vam kažem da sam lično u nekoliko navrata bio svedok kada je na Delimustafićeveoči Mandić cepao njegova rešenja o premeštaju srpskih kadrova na lošija radna mesta. Tu je još odsrpskih kadrova značajnu ulogu od SDS-ovaca igrao i Mićo Stanišić koji je posle izbora postaonačelnik sarajevske policije, a priključio nam se i Tomo Kovač, u to vreme načelnik stanice policije naIlidži. Mićo, Tomo i ja bili smo tada nekako, frontmeni srpskog otpora u policiji, no imali smo i mnogonaših poverljivih ljudi u ilegali. Zbog mojih aktivnosti normalno je i da je moja porodica trpela. Isupruga mi je bila zaposlena u DB-u, pa ju je Asim Dautbašić, tada načelnik, proglasio tehnološkimviškom. Tek kada sam im žestoko pripretio, pa čak i fizičkim obračunom jer sam majstor džudoa, aako to ne upali i bombom, smirli su se i istog dana moja žena je dobila unapredjenje. Ali, moram danapomenem da su i Delimustafić, Dautbašić, Hebib Avdo, Juka, Caco, Ćelo i ostali bili samo figure urukama Omera Behmana, današnjeg ambasadora Alijine Bosne u Teheranu. Pa, čak mogu slobodno datvrdim da je i Alija bio prema njemu u podredjenom položaju.

Sve do 1994. godine muslimanska tajna policija je i funkcionisala kao bivši SDB, a onda je poduticajem, pre svega, Irana i njegove vlade formirana Agencija za istraživanje i dokumentaciju – AID.Njen prvi načelnik bio je Bakir Alispahić, čovek blizak iranskoj tajnoj službi VEBAK, bivši ministarunutrašnjih poslova muslimanske vlade u Sarajevu. AID ima pet odelenja : obaveštajno,kontraobaveštajno, za tajne operacije, obezbedjenje rukovodstva i za tehniku. Okrivljen za tesnusaradnju sa islamskim teroristima, koje su Amerika i CIA proglasili za svoje neprijatelje broj jedan,Bakir Alispahić je smenjen, a njegovo mesto preuzeo je aprila 1995. godine Kemal Ademović, tadakomandant specijalnih snaga muslimanskog MUP-a.

Ove (kontra)obaveštajne službe novih jugoslovenskih komšija nisu bile brojčano velike. Imale su oddve stotine, kao na primer, Makedonija, do hiljadu zaposlenih u Hrvatskoj. Ali su zato na raznimpozicijama, u dubini Jugoslavije imale svoje saradnike, krtice, doušnike, agente i špijune. Jedno od tihzagonetnih mesta, na kome su se strani obaveštajci okupljali bila je, na primer, Banja Koviljača, paSubotica, Zvornik, i naravno i Beograd. Na suprotnoj strani ovim tajnim sluzbama, nalazile su se tajnepolicije i kontraobaveštajci Republike Srpske, Srbije, Crne Gore i Vojske Jugoslavije, koji su ih uspešnorazotkrivali i hapsili. General policije Tomo Kovač je muslimanske špijune počeo da juri još po Ilidži iSarajevu :

- Na početku rata imali smo dosta uspeha u hvatanju kojekakvih ubačenih muslimanskih špijunskihgrupa, jer smo otkrivali razne strane obaveštajce koji su se predstavljali kao novinari. Kasnije smo tajposao nekako batalili zbog važnijih zadataka koje smo imali, a i zbog nerazumevanja u Vladi. Kako dakontrolišemo špijune kada je u RS bilo dozvoljeno da svako, na iole značajnijoj funkciji, može darazgovara sa strancima bukvalno o svemu. Tako, na primer, sa gradonačelnikom Banjaluke strancirazgovaraju o Mrkonjiću i Šipovu, a on nije svestan toga da je taj stranac došao sa zadatkom da bašnjega podigne na nivo ovlašćenog pregovarača, da poništi RS kao državu i da se Republika Srpskakantonizuje. Ili kad ti strani medijatori dodju u Bijeljinu, pa sa tamošnjim gradonačelnikomrazgovaraju o Majevici, na primer. Imali smo u Sarajevu predsednike opština koji su u trans pali kadasu se rukovali sa Klintonom, jer su valjda mislili da su jako važni ljudi…Kada sam posle izbora u BiHpreuzeo stanicu milicije na Ilidži provalio sam muslimanske prislušne centre. Unutar službe oni suvodili samo četvoricu ljudi koje su prisluškivali, potpuno nebitnih. To je meni nešto smrdelo. Ubrzosmo im otkrili potcentar koji je radio isključivo za SDA i u njemu prave spiskove ljudi koje su pratili iprisluškivali. Na njima je bilo oko 60 čelnika SDS-a. I mene su pratili, uvek po trojica muslimana. Onisu bili organizovani preko taksi službe. Na mom spratu je stanovao Musliman Ramiz Delalić, koji jeubio onog našeg svata Gardovića na Baščaršiji. Ja sam svako jutro ostavljao porodicu sa zebnjom da liće im se nešto dogoditi ili ne. Muslimani su pokušali tri puta da mi kidnapuju familiju. Moja suprugai deca su poslednjim avionom napustili Sarajevo. Vozili su se u gepeku aviona, pa su od mraza imaliužasne posledice. Hvala bogu, sada je sve u redu. Odnedavno sam, pošto sam navikao da živim uvelikom gradu žitelj Beograda, upisujem decu u školu…


103 von 104 24.11.13 16:14



Sledeća strana »

Blog na WordPress.com. — The Connections Theme.

Prati

Follow “Bokisingl's Blog”

Pokreće WordPress.com


104 von 104 24.11.13 16:14

državna bezbednost

Documents