dr Svetlana Trajković

Stres na radnom mestu je oblast gde se zaposleni

bori sa zadacima, odgovornostima ili drugim

vidovima pritisaka koji su vezi sa njegovim poslom,

ali i težina borbe, naprezanja, briga i bojazani u

ishod preduzete borbe.

„Stres na radnom mestu je svaka okolnost koja

postavlja posebne fizičke ili psihičke zahteve

prema osobi tako da izaziva neobičan ili

neuobičajen odgovor“ je definicija koju najčešće

srećemo u klasičnoj naučnoj teoriji.

Ne postoje dve osobe koje će isto reagovati na ististresor na isti način ili istim obimom.

Važno da je ako zaposleni krenu u borbu sa stresomu svom životu, moraju da prepoznaju (priznaju):

postojanje stresa,

njihov lični odgovor na stres, kao što su nesanica ilineuredna probava,

događaje ili okolnosti koji prouzrokuju odgovor nastres, kao što je rad sa agresivnim klijentima, priprema za odlazak na odmor ili kažnjavanjezaposlenih,i

njihovu ličnu strategiju borbe, kao što je relaksaciona terapija.

Najčešći simptomi stresa su:

Fizički – iscrpljenost, glavobolja, nesanica, ukočenost i bol u mišićima (posebno mišići vrata, ramena i leđa), lupanje srca, bol u grudima, grčevi i sl.

Mentalni – umanjena koncentracija i memorija, neodlučnost, ubrzano ili otežano razmišljanje, konfuzija, gubitak smisla za humor.

Emotivni – anksioznost, nervoza, depresija, ljutnja, frustracija, strah, iziritiranost, nestrpljivost, preka narav.

Bihevioralni – ubrzanost, nemir, grickanjenoktiju, pojačana ishrana, pušenje, opijanje, okrivljavanje nekog ili nečeg drugog, nasilje itd.

Svaki stres bez obzira na svoje poreklo pored

niza pratećih elemenata uključuje tri ključna

faktora: stresore, čoveka i reakciju.

1. Stresor je uslov, okolnost ili događaj koji

izaziva stres ili ga u određenim okolnostima

može izazvati.

Postoje tri vrste stresora:

a) Stresori okruženja – koji proizilaze iz ekstremnihtemperatura i vlažnosti, nedovoljne osvetljenosti iventilacija, buka i vibracije, kao i prisustvovazdušne kontaminacije kao što je prašina, para igasovi.

b) Stresori profesije – koji proizilaze iz premalo ilipreviše uposlenosti na radnom mestu, previše ilipremalo unapređenja, konflikti zbog zahtevaradnog mesta, nekompetentni nadređeni,prekovremeni sati i neslaganja između zahteva naradnom mestu i u porodici.

c) Socijalni stresori –stresori u okviru porodičnogživota, bračnih odnosa, nesreća, kao i svakodnevniproblemi sa kojima se srećemo na radnom mestu iliu životu.

2. Čovek uključuje individualne osobine, načine

regulisanja mehanizma odbrane i načine ponašanja

koji karakterišu individuu i njegove veze sa drugim

ljudima, događajima i situacijama.

Različite osobe, u zavisnosti od svojih percepcija,

svog sistema vrednosti i crta ličnosti različito

doživljavaju istu objektivnu situaciju.

Pojedinac i njegove karakteristike čine medijativni

faktor kroz koji se „prelamaju“ objektivni događaji

proizvodeći autentičnu reakciju.

3. Reakcija ili adaptivni odgovor predstavlja sindromopšte adaptacije.

Jedan od prvih i najpoznatijih istraživača stresa Hans Selye smatra da svaka osoba ima normalan i za sebekarakterističan nivo otpora na stresni događaj i 1936. Selye to definiše kao „generalni adaptacioni sindrom“ koji sadrži tri faze:

Faza alarmne reakcije:Prihvatanje šoka, u trenutku je telesna odbrana srušena od kontra-šoka, tada se odbrana podiže.

Faza odbijanja : Telo će se ili odupreti stresu ili će se adaptirati na efekte tog stresora.

Faza iscrpljenosti. Ako stresor duže deluje naorganizam, dolazi do eventualnog gubitka stečeneadaptacije i dolazi do faze preopterećenja

Prema snazi reagovanja ili prema nivou ozbiljnostistres možemo podeliti na:

1. Akutni stres, nastaje kao reakcija na blokzahteva i pritisaka iz nedaleke prošlosti iliočekivanih zahteva i pritisaka iz bliske budućnosti.Akutni stres je uzbudljiv u malim dozama alipreviše stresa je iscrpljujuće.

Simptomi akutnog stresa su prepoznatljivi zavećinu ljudi.To je lista dešavanja koje su krenulenaopako u njihovim životima kaonaprimer:nepotpisivanje važnog ugovora zaorganizaciju,trka sa vremenom,sudar koji je napravio štetu na automobilu,i sl.

Akutnim stresom se može upravljati i tretirati

2. Povremeni akutni stres, doživljavaju ga onipojedinci čiji su životi toliko poremećeni da žive, rade ili studiraju u haosu i krizi. Oni su uvek u velikojžurbi ali uvek kasne. Za njih je karakteristično da akonešto može da krene naopako, ono obično i krene.

Tipično je za ljude sa akutnim stresom da budupreviše uzbuđeni, preke naravi, iziritirani, nespokojnii napeti. Uvek u žurbi, imaju tendenciju da buduisprekidani, a nekad njihova iziritiranost prelazi u neprijateljstvo.

Interpersonalne veze koje oni uspostavljaju se brzokvare, kada drugi pokušavaju da ih uspostave oniodgovore pravim neprijateljstvom. Radno mesto nakome su oni profesionalno angažovani za njih postajeveoma stresno mesto te ga izbegavaju, pribegavajućiučestsalom radnom apsentizmu, bolovanjima I fluktuaciji.

3.Hronični stres uništava telo, um i konačno

život. To je stres siromaštva, problema u

porodici, zarobljenosti u nesrećnom braku ili

preziranja posla ili poslovne karijere. Tu su

jasno izražene bolesti stresa ili bolesti

izazvanih stresom.

Dok akutni stres može biti uzbudljiv, hronični

stres to svakako nije

Radni zadatak na radnom mestu sa svojim

sadržajem i prirodom može biti izvor stresa.

Stil menadžmenta a posebno njena funkcija

vođenja organizacije može uzrokovati stres.

Menadžeri koji imaju probleme sa vođenjem

organizacije i nedaju podršku, ne pokazuju

brigu i interes za zaposlene, izvor su stalnog

stresa za podređene.

Karijera ima složen uticaj na stresno reagovanje

ali i obrnuto. Može se sa pravom konstatovati da

su uspeh i karijera glavne preokupacije i

vrednosti savremenog čoveka i njegovi centralni

ciljevi. Pojedine faze karijere nose sa sobom

različite stresore za pojedince. Svako

napredovanje i promena posla znači i

potencijalno stresnu situaciju i napetost koja se

različito manifestuje kod različitih ljudi. I brzo i

sporo napredovanje može da izazove stres

Radna uloga predstavlja skup normi, verovanja

i načina ponašanja koji su vezani za određeno

radno mesto. Saradnici, podređeni i nadređeni

očekuju od pojedinca na određenom radnom

mestu da se ponaša u skladu sa njihovim

očekivanjima. Do pojave stresa može doći

usled nejasnoće, dvosmislenosti

(kontradiktornost), radne uloge koja se javlja

kada postoji neizvesnost i nedovoljno

jasnedefinicije zahteva u pogledu pojedine

uloge.

Organizaciona kultura i promene organizacije su

veoma prepoznatljive po svojoj kulturi i

menadžerskom stilu. Neke su progresivnije od

ostalih delom zbog toga što vladaju stresom.

Pozitivnije kulture će biti zainteresovane za

sigurnost, zdravlje i dobrobiti svojih

zaposlenih,posmatranjem ove oblasti kao važne

karakteristike u uspostavljanju dobrih odnosa

između zaposlenih, rezultujići visokim nivoom

rada i produktivnosti zaposlenih

Menadžment prepoznaje znake stresa koje

nastaju usled promena i čine velike napore da ih

uvrste u promene u konsultacijama saradnicima

na pravilnoj osnovi. Nažalost, mnoge

organizacije posluju sa negativnom kulturom,

gde se menadžment veoma protivi promenama i

zaposleni se osećaju bespomoćnim u svakom

pokušaju koji donosi promene. To rezultuje

osećanjem bespomoćnosti, cinizam prema

menadžmentu. Stres zahvata zaposlene i

smanjuje standarde rada

Odnosi unutar organizacije izmeđuzaposlenih,oprema na kojoj zaposleni rade-da li je zastarela ili nije,mogu biti uzrok stresu.

Stres u radnoj grupi, treba razumeti grupupojedinaca koji imaju zajedničke interese, ciljevei koji održavaju međusobne odnose.

Rad u smenama za pojedinca, osnovni princip je da se stabilizuju telesni ritmovi i da se osluškujupotrebe tela u toku vremena.Zaposleni razumejustresne efekte na prilikom rada u smenama inemaju rešenje za njih.Oni uzimaju kontrolu u svoje ruke kako bi doveli u red svoje živote koji se odnose na radne aranžmane i promene koje susadržaj njihovog života.

Honorarni posao,zaposleni

prihvataju honorarni posao kao

neophodnu dopunu njihovoj

zaradi ili da obezbede osnovne

potrebe. Honorarni radnici su

izloženi stresu jer se lošije

tretiraju od radnika sa punim

radnim vremenom, po pitanju

beneficija, nemanja prava,

promocije i treniranja

mogućnosti, i imaju osećaj

„građana drugog reda“ u

organizaciji

Noćni rad ,psihološki i medicinski efekti noćnog

rada su predmet brojnih istraživanja. Svi se

slažu da, iako su efekti noćnog rada znatni,

zavise od starosti zaposlenih, ekonomske

situacije i porodičnih obaveza. Stalan noćni rad

je glavni uzrok velikog umora i snosi

odgovornost za narušavanja zdravlja, bilo kod

muškaraca ili žena.

Velika pospanost i iscrpljenost usled noćnog

rada uzrokuju umanjenu opreznost i raste

rizik od nezgoda. U retkim slučajevima,

može čak biti uzrok „paralize noćne smene“,

to je redak fenomen koji je zapažen kod

kontrolora vazdušnog saobraćaja i bolničarki

u noćnoj smeni, pri čemu nedostatak sna

plaćaju pojedinci koji su nemoćni da reaguju

stimulativno što bi stvaralo normalnu

reakciju.

Radni uslovi u postupku analiziranja radnih

uslova važno je napomenuti nepodudarnost

postojanja objektivnih i subjektivnih mera

stresa. Iako buka, visoke ili niske temperature

negativno deluju na radi učinak i osećaj

ugodnosti i udobnosti, u određenim okolnostima

ovi se odnosi menjaju.

Ako ljudi obavljaju neku monotonu i repetitivnu

radnju, umerena buka održava organizam na

višem stepenu aktivacije i učinak je veći. Iako

objektivni intenzitet pojedinih stresora u radnoj

okolini ne mora sam delovati negativno na radni

učinak, subjektivna percepcija ovih faktora,

osećaj neugodnosti i nezadovoljstva koji oni

izazivaju mogu delovati na opšte nezadovoljstvo

poslom i životom te na pojavu apsentizma i

fluktuacije

Organizacioni stresori,u kategoriju organizacionihstresora spadaju oni čije delovanje proizilazi izkarakteristika organizacije i njenog ponašanja. Ono što je zajedničko za sve organizacionestresore jeste da deluje slično na većinuzaposlenih u organizaciji i imaju tzv. „uniformnodelovanje“.

Sama organizaciona struktura je važan izvorkategorije stresora koji približno jednako delujuna sve članove organizacije. Karakteristikeorganizacione strukture kao što su: formalizacije, standardizacija, centralizacija i dr. mogu bitiizvor stresa posebno za kreativne i stručne ljude.

Struktura radnog zadatka – već kroz sam procesoblikovanja radnog mesta može se ugraditi visokmotivacioni ili stresni potencijal.

Socijalni odnosi kao uzročnici stresa, među

organizacione uzročnike stresa većina autora

uključuje socijalne odnose koji nastaju u

organizaciji Socijalni stres, može nastati iz

nekoliko izvora, a to mogu biti:socijalni

odnosi na nivou saradnika,odnosi sa

pretpostavljenim osobama i odnosi sa

podređenim osobama

predstavlja disproporciju između:

1. zahteva na radu (opterećenosti) I

2. mogućnosti uticaja na rad u smislu samostalnogodlučivanja, te

3. socijalne podrške poslodavca i kolega sa kojima radimo.

Socijalna podrška se pokazala kao vrlo značajan faktor kojiublažava stres i povećava produktivnost radnika čak i bezpovećanja zarade.

S druge strane stres na radu je disproporcija između zalaganja inagrade koju dobijamo za to (plata, sigurnost zaposlenja, ugledtj. status).

1) fizičko-psihičke, gde fizičko stanje

(povreda)dovodi do psihičkog poremećaja ( akutna

reakcija na stres, poremećaj prilagođavanja..)

2) psihičko-fizičke, gde stres uzrokuje povredu ili

somatsko oboljenje

3) psihičko-psihičke, gde stres dovodi do psihičkog

poremećaja (poremećaj prilagođavanja, anksiozni,

depresivni poremećaji, poremećaj spavanja,

ponašanja….)

Najmanje priznata i najteže dokaziva je uzročno

posledična veza između stresa na radu i psihičkih

poremećaja.

Gotovo je nemoguće determinisati jedan faktor kao isključivi uzrok oštećenja

mentalnog

zdravlja, te se pri veštačenju pribegava označavanju dominantnog ili

vodećeg uzroka.

„Mobbing“ kao uzročnik stresa , definiciju mobingaformulisao je Leymann:

“Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosise na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog iliviše pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani i držan unjoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. Komunikacije ove vrste odvijaju se sa visokomučestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužemrazdoblju (najmanje 6 meseci). Usled visokeučestalosti i dugog trajanja neprijateljskogponašanja, to maltretiranje dovodi do značajnementalne, psihosomatske i socijalne patnje“.

Razlikujemo sledeće vrste mobinga:

Napadi na mogućnost adekvatnog

komuniciranja.Ta vrsta napada se manifestuje

tako što nadređeni ili kolege ograničavaju

mogućnost izražavanja žrtve mobinga. To se

izvodi tako što se žrtva prekida u razgovoru;

odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom

(izbegavaju se pogledi, ne primećuju se znaci

npr. dizanje ruke itd.) i sl.

Napadi na mogućnost održavanja socijalnihodnosa. Manifestuju se tako što se žrtvastalno bojkotuje, izoluje, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva je premeštena u kancelarijudaleko od kolega, ne poziva se na zajedničkesastanke, neformalna druženja kolega i sl.

Napadi na reputaciju.Napad na reputaciju izvodi

se tako što se puštaju u opticaj izmišljene priče

o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje,

ismevanje, negativni komentari ličnih

karakteristika žrtve itd.

Napadi na kvalitet obavljanja profesionalnih

zadataka.Izvodi se tako što se upućuju stalne

kritike i prigovori, vređanja, preterana kontrola,

stalna kažnjavanja i niska ocena rada, žrtvi se ne

daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za

rad npr. telefon, računar, (sindrom „praznog

stola“), zadaju joj se zadaci neprilagođeni

profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili

jednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve

sposobnosti koje nema, cilj je naterati žrtvu da

pogreši), zatrpavanje zadacima i određivanje

kratkih rokova (sindrom „punog stola“), stalno

menjanje radnih zadataka

Napadi na zdravlje. Manifestuje se

tako što se žrtva prisiljava da

obavlja zadatke koji narušavaju

njeno zdravlje, ne dobija godišnje

odmore i slobodne dane, preti joj se

fizičkim napadima, žrtva se

seksualno zlostavlja (u nekim

istraživanjima pod terminom

„mobbing“ se podrazumeva samo

psihološko zlostavljanje i proučava

se odvojeno od seksualnog

zlostavljanja i telesnog nasilja, dok

su u drugim telesno i seksualno

nasilje samo jedan od oblika

mobinga – moralnog maltretiranja).

Najčešća vrsta mobinga, vertikalni mobing se

odnosi na situacije u kojima: pretpostavljeni

zlostavlja jednog, više ili grupu podređenih

radnika. To se čini tako što pretpostavljeni

zlostavlja jednog po jednog zaposlenog dok

ne uništi čitavu grupu (strateški mobing

„bossing“). Ređe se dešava da

pretpostavljeni napada celu grupu frontalno

ili više osoba u isto vreme.

Mobing koji se prostire na istom

hijerarhijskom nivou se označava kao

horizontalni ili mobing „žrtvenog jarca“.

Horizontalni mobing se javlja između

zaposlenih koji su u jednakom položaju u

hijerarhijskoj organizaciji.

Prema evropskim istraživanjima većina

manifestacija mobinga ima vertikalno usmerenje

tako što su žrtve radnici a akteri njihovi šefovi.

Prema jednom od publikovanih nalaza u Italiji u

55% slučajeva mobinga radi se o vertikalnom

mobingu, a u 40% o horizontalnom mobingu.U

samo 5% slučajeva radi se o mobingu grupe

radnika prema nadređenom

Dostupni rezultati iz razvijenih evropskih

zemalja pokazuju i velike razlike između država

članica u procentu radnika izloženih mobingu. U

Finskoj je 15% radnika izloženo moralnom

maltretiranju na poslu, u Velikoj Britaniji i

Holandiji 14%, Švedskoj 12%, u Belgiji 11%, u

Francuskoj i Irskoj 10%, u Danskoj 8%, u

Nemačkoj i Luksemburgu 7%, u Austriji 6%, u

Španiji i Grčkoj 5%, u Italiji i Portugalu 4%.

Žene na radnom mestu,istraživanja su pokazala

da su zaposlene žene podložne mnogim

stresorima na radnom mestu od kojih ne pate

njihove kolege muškarci kao što su: seksualno

uznemiravanja na radnom mestu, izvršavanje

radnih zadataka povezano sa pritiskom, niže

plate, problem osećanja potčinjenosti kod

kuće,nedostatak odvažnosti usled superiornosti,

problem što nije shvaćena ozbiljno,

diskriminacija prilikom unapređenja, seksualna

diskriminacija i predrasude i sl

Na radnom mestu u poslovnim sistemimakategorizacija stresora se bazira na njihovimuzrocima.

Stresori deluju na zaposlenog preko njegovihčula, kao što su ekstremne temperature, zadah, buka, svetlo i ventilacija, preko njihovihosećanja, kao što je strah, uzbuđenje, zbunjenost, neodređenost, strepnjai zabrinutost ili pak promena ne telu, kao štosu one koje nastaju usled bolesti, korišćenjadroga, hemikalija i alkohola

Izvori stresa na radnom mestu znatno varirajuod osobe do osobe. Najčešći uzroci stresa su:

1. Faktori koji se odnose na radno mesto: složen sadržaj radnog zadatka van mentalnihkapacitete pojedinca, informacionapreopterećenost, dosada.

2. Lični faktori: svakodnevna interakcija saljudima, zlostavljanje i maltretiranje.

3. Uloga nedoumice: zaposlenom nije jasno štase od njega tačno očekuje.

4. Uloga konflikta: suprotnost zahteva čine teposebnim od različitih ljudi.

5. Malo ili nimalo priznanja za dobro

obavljen posao.

6. Kadrovske pretnje: aktuelne pretnje za

sigurnost zaposlenih na radnom mestu; strah

od gubitka radnog mesta.

7. Faktori okruženja: buka, previše visoka ili

niska temperatura, neadekvatno osvetljenje i

ventilacija, prljvo radno mesto, neadekvatan

radni prostor.

Nema čovekove delatnosti niti profesionalnog

angažovanja bez primesa stresnih izvora.

Potencijalni stres u uslovima emotivno

intenzivnog rada je stalno prisutan. Tenzija

između stvarnih unutrašnjih osećanja i zahteva

radnog mesta može postati velika. Sve to

pokazuje da savremeni rad postaje sve više

zahtevan, otežan , psihički naporniji i stresniji.

Poznato je da su neke profesije stresnije od

drugih. Istraživanja u vezi sa pitanjima

promenljivih nivoa stresa između različitih

profesija je preuzet sa Univerziteta

Mančester Institut nauke i tehnologije (UMIST)

u poslednjoj deceniji.

Na skali od 0-10 predstavljen je veći broj

profesija i poslova.

Reklamiranje 7.3 Radijsko emitovanje 6.8

Novinarstvo 7.5 Muzičar 6.3

Gluma 7.2 Filmski producent 6.5

Zubarsrvo 7.3 Doktor 6.8

Bolničarke/Babice 6.5 Pilot (civilne avijacije) 7.5

Policija 7.7 Hitna pomoć 6.3

Socijalni radnici 6.0 Nastavnik 6.2

Rudarstvo 8.3 Građevinac 7.5

Ovaj model opisuje:

1. Izvori stresa na radnom mestu: Ovo uključujefaktore suštine posla, ulogu pojedinca u organizaciji, najveću brzinu razvoja, odnose naposlu i organizacionu strukturu i klimu.

2. Individualne karakteristike: Zaposleni različitoreaguju na različite faktore kao što je njihov nivobriga i nivo neurotičnosti, i njihove tolerancije naneodlučnost.

3. Efekti domaćeg zadatka su izvor stresa, karakterišu ga problemi sa porodicom, naporpartnera da balansira između karijere i povremenihživotnih kriza.

4. Simptomi profesionalnih oboljenja: Izvori stresa na

zaposlenog, zajedno sa njegovim kućnim zadacima,

okolnostima i šablonima ponašanja, mogu rezultirati

povećanim pušenjem, konzumiranjem alkohola,

nezadovoljstvo poslom i nedostatak želja. To može

voditi do oboljenja kao što su depresija i u nekim

slučajevima srčani problemi.

5. Organizacioni simptomi proizilaze od stresa na

radnom mestu, uključujući veliki napor u promenama,

industrijski odnos teškoća i velikog apsentizma.

6. Bolesti: Posledice za pojedinca mogu biti koronarna

oboljenja i mentalne bolesti (psihička oštećenja).

U slučaju preduzeća, stres kod zaposlenih može se dobro demonstrirati kroz nijhovo nezadovoljstvokraćom ili produženom industrijskom akcijom ihronično slabim izvršenjem.

Stres takođe može biti faktor koji doprinosičestim, i u nekim slučajevima značajnimnezgodama.

Jasno je, da se izvori stresa na radnom mestu pre pojave u organizaciji nego što se manifestuju kodzaposlenog.

Stres igra značajnu ulogu u razvoju niza

bolesti, koje se javljaju kao rezultat

nekontrolisanih adaptivnih reakcija

organizma.

Fiziološke reakcije na stres koje Selye

označava kao opšti adaptacioni sindrom

zajedno štite organizam od štetnih podražaja

ili mu pomažu da ih izbegne ili da im se

prilagodi.

Skup reakcija označen pod ovim imenom

uglavnom se razvija kroz tri faze:

1. Faza alarma u kojoj dolazi do mobilizacije

organizma. Kada smo suočeni sa bilo kakvom

opasnošću po naše zdravlje ili dobrobit, mi

odmah doživljavamo snažnu alarmnu reakciju

(uznemirenost).

Uzbuđenje odmah skače do visokih nivoa i

odvijaju se mnoge fiziološke promene koje

pripremaju naše telo na velike napore (beg ili

borbu).

2. Faza otpora u kojoj hormonalne i hemijske

promene podstiču telesne odbrambene

mehanizme. U ovoj fazi tenzija postaje prilično

visoka, ali se ipak smanjuje na nivo koji je lakše

držati tokom dužeg perioda. Ako uzrok stresa

ostaje, otpornost tela se smanjuje i dolazi do

finalne faze.

3. Faza iscrpljenosti u kojoj je štetno

delovanje spoljnih podražaja sprečeno ili je

organizam odustao od borbe (to dovodi do

privremene nemogućnosti organizma da

normalno funkcioniše). Na ovom nivou

drastično se smanjuje sposobnost ljudi da se

bore (bar fizički) i mogu nastati lakša i teža

fiziološka i somatska oštećenja

Utvrđeno je da u određenim situacijama, kada

su štetni agensi uklonjeni i savladani, organizam

i dalje ostaje organizam i dalje ostaje na

povišenom stepenu odbrambenog

funkcionisanja. U takvoj situaciji javljaju se

smetnje i oboljenja koja nisu prouzrokovana

spoljnjim agensima već nekontrolisanim

adaptivnim reakcijama samog organizma.

Fizioločki pristup stresu ne tumači u

potpunosti uzročno-posledičnu poziciju

stresa jer zanemaruje brojne druge aspekte

ovih pojava. Osnovne zamerke ovom pristupu

su da se: stres tumači isključivo kroz telesne

reakcije organizma i da su ljudske reakcije

objašnjavane na temelju eksperimenata na

životinjama. Ipak, fiziološki pristup tumači

polazne postavke stresa i predstavlja kame

temeljac u izučavanju stresa i nastojanja da

se njime upravlja

Stres na radu može biti direktni uzrok depresije i

anksioznosti kod prethodno zdravih radnika, tvrdi Dr

Maria Melchior (Kraljevski koledž u Londonu, Institut za psihijatriju,

2000).

Menadžment preduzeća može da usvoji tri

strategije koje će sprečiti pojavu neželjenih

uzroka stresa:

1. Stvoriti organizacijsku klimu koja daje

podršku pojedincu-smanjenje formalnosti unutar

organizacije i razvoj podrške i razumevanja

potreba zaposlenih.

2. Učiniti poslove zanimljivim-rutinske

poslove zameniti sa sadržajnim poslovima

koji će dati slobodu razmišljanja zaposlenom

3. Osmisliti i sprovoditi programe

savetovanja za izgradnju karijere- zaposleni

su često izloženi znatnom stresu kad ne

znaju koji im je sledeći korak u karijeri ili ili

kad će do njegadoći.Ako menadžment može

zaposlenim pokazati koji je sledeći korak u

izgradnji karijere i kad se realno to može

očekivati,što će smanjiti neželjene faktore

stresa u tom području.