Субота 1. март 2014.kulturni.dodatak@politika.rs 09НАУКА

У свету национални научни савети доносе двадесетогодишње пројекције развоја науке. Министри имају задатак да за то на нивоу владе обезбеде потребна материјална средства. Један од бивших министара мени је рекао да ће да финансира само оно што ће добити Нобелову награду. Рекао сам: „Дивно”. Прво не знам никога у овом тренутку ко зна шта ће то заслужити да добије ово признање, а друго цела Србија да дâ цео свој буџет не може да исфинансира тако нешто! – каже академик Марко Анђелковић

ИНТЕРВЈУ

Др Зорана Курбалија Новичић

Ака де мик Мар ко Ан ђел ко вић је је дан од пи о ни ра по пу ла ци о не ге не ти ке у Ср би ји. Бе о град ски ђак ко ји је јед но вре ме про вео на Уни вер зи те ту у Ти­бин ге ну, био аси стент, ба вио се ис­

тра жи ва њи ма, док то ри рао, имао пост док тор­ски рад на пре сти жном Уни вер зи те ту Јеј лу, до пен зи је је био ре дов ни про фе сор Би о ло шког фа­кул те та у Бе о гра ду. Да нас је ре дов ни члан СА НУ и на уч ни са вет ник Ин сти ту та за би о ло шка ис­тра жи ва ња „Си ни ша Стан ко вић”, где је осно вао ис тра жи вач ку гру пу ко ја ра ди и ства ра у окви ру Оде ље ња за ге не ти ку по пу ла ци ја и еко ге но ток­си ко ло ги ју. Разговор је вођен на 7. фестивалу науке у Београду.

Ви сте по пу ла ци о ни ге не ти чар. За што је по­пу ла ци о на ге не ти ка ва жна?

Сва ко је се би ва жан. Али би ло ко ја је дин ка, би­ло ко је вр сте, па и Хо мо са пи ен са, не би би ла у ста њу да ура ди ни шта за бу ду ћу до бро бит или про ду же ње сво је вр сте, она је тре ну так ево лу­ци је. Да би мо гла као вр ста да оп ста не, мо ра да по сто ји по пу ла ци ја. Да не ма по пу ла ци је, те шко би смо он да го во ри ли о ево лу ци ји.

Има мо ве ли ки бум, убр за ни раз вој мно го ме то да у крат ком пе ри о ду. Да ли смо не ке основ не про бле ме по пу ла ци о не ге не ти ке сад у ста њу бо ље да ре ши мо упо тре бом но­вих ме то да мо ле ку лар не ге не ти ке?

Убр зан је раз вој не са мо ме то да не го оп штег са зна ња. Свет ска на у ка је не где кра јем осам­де се тих до сти гла ни во да се сва ких 10 го ди на ду пли ра зна ње. То је про сек за це лу на у ку, а у ге не ти ци је то за пет го ди на. То је фра пант но мно го. Оп ште зна ње се мно го бр же сти че, мно­

го бр же ра сте, а нор мал но га пра те и тех ни ке. Ми са да са мо до би ја мо ве ћу ко ли чи ну ин фор­ма ци ја о ге не тич ком по ли мор фи зму. Има мо бо­ље од го во ре на не ка пи та ња не го што смо има­ли пре два де сет, три де сет го ди на, али ко нач не од го во ре не ма мо.

Да нас је се квен ци о ни ра ње ве о ма по пу лар но. Се квен ци ра се сва ки мо гу ћи ор га ни зам, пр­во мо дел ор га ни зам па и не мо дел ор га ни зми, вр сте ко је су угро же не итд. Раз ви ја мо софт­ве ре ко ји ће про ба ти ту огром ну ко ли чи ну ин фор ма ци ја да об ра де и ана ли зи ра ју . Шта ће мо са то ли ком ко ли чи ном ин фор ма ци ја?

То са зна ње по ста је све до ми нант ни је, све ви ше го во ри мо о адап тив ном сми слу це лог ге но ма као ком плек са, а јед ног да на има ће мо бо љу сли­ку о то ме да ли је не што адап тив но не у трал но или адап тив но укљу че но у адап тив не про це се, јер са мо та ко жи ви свет и функ ци о ни ше у сво­јој ком плек сно сти.

У Ср би ји, на у ка за ко ју се из два ја тек 0,3 од­сто бру то дру штве ног про из во да, по ла ко еро ди ра. Да ли ће мо се за у ста ви ти или ће мо лу пи ти у ну лу?

Ср би ја, ми слим на љу де ко ји је во де, ни ка да ни­је има ла до вољ но же ље ни сна ге да ја сно де фи­ни ше уло гу на у ке у дру штву и да на осно ву то га на пра ви и на уч ну по ли ти ку и на уч ну стра те ги­ју. Ка да ње не ма, он да мо же те да из два ја те 0,3 од сто... Ми је има мо на па пи ру, у СА НУ по сто ји од бор чи ји сам ја члан, пра ти мо оства ри ва ња те стра те ги је и за три го ди не смо увек под но си ли из ве штај без ијед не по зи тив не оце не. На у ка је раз вој на сна га ако има шта да раз ви ја, али тек у се кун дар ном ко ра ку. При мар ни ко рак на у ке је обра зов на уло га у дру штву. У мно гим зе мља­ма све та, та уло га на у ке се ни кад не ста вља под знак пи та ња. Ка да про из вод не сна ге, ка ко се то го во ри ло у вре ме со ци ја ли зма, ста са ју да мо гу да при ме не на у ку на ори ги на лан на чин, не да узи ма ју ли цен це, он да на у ка по ста је раз вој на сна га, не што што до но си но вац, по ве ћа ва бру­то на ци о нал ни до хо дак итд. И у то вре ме, кад је по сто јао пр во СИЗ за на у ку па фонд за на у­ку, срп ска на у ка је на пра ви ла та кав ис ко рак да још увек има мо бе не фит од ње. Та да су на пра­вље ни еми нент ни на уч ни ин сти ту ти, еми нент­не ин сти ту ци је – по себ но у обла сти по љо при­вре де – ко је су по ста ле свет ски ре но ми ра не по про из вод њи се ме на, сад ни ца итд.

Ка ко ће мо да се бо ри мо са европ ским тр жи­штем, да бу де мо кон ку рент ни са ко ле га ма из европ ских ла бо ра то ри ја и да апли ци ра мо за фи нан си ра ње про је ка та, у си ту а ци ји ка да се у на ше ис тра жи ва ње не ула же ни шта, а ми, на уч ни ци, за пра во при ма мо са мо пла те?

Ни ка да ни је би ло до вољ но нов ца за на у ку ни у Аме ри ци, кон ку рен ци ја је та мо стра шна да до­ђе те до про јек та. За то мо ра да по сто ји на уч на по­ли ти ка, и на уч на стра те ги ја, да би сте тај но вац ра ци о нал но ко ри сти ли. Ка да је Ср би ја пре шест­се дам го ди на фор ми ра ла На ци о нал ни на уч ни са вет био сам вр ло, вр ло за до во љан том ини ци­ја ти вом. Шта се де си ло? Је дан од ми ни ста ра ко ји је ду жио на у ку вр ло бр зо по сле тог фор ми ра ња је пре тво рио На ци о нал ни на уч ни са вет у са ве­

то дав но те ло ми ни стра. Пот пу но на ка рад но. У све ту на ци о нал ни на уч ни са ве ти до но се два де­се то го ди шње про јек ци је раз во ја на у ке. Ми ни­стри ко ји се сме њу ју има ју са мо за да так да за то на ни воу вла де обез бе де по треб на ма те ри јал на сред ства. Не мо же ми ни стар да зна ка ко ће се 20 го ди на раз ви ја ти на у ка. Је дан од бив ших ми­ни ста ра ме ни је ре као да ће да фи нан си ра са мо оно што ће до би ти Но бе ло ву на гра ду. Ре као сам: „Див но”. Пр во не знам ни ко га у овом тре нут ку ко зна шта ће то за слу жи ти да до би је ово при­зна ње, а дру го це ла Ср би ја да дâ цео свој бу џет не мо же да ис фи нан си ра та ко не што!

Да ли су сви про јек ти у Ср би ји то ли ко фан та­стич ни да је огром на ве ћи на про је ка та са ко­ји ма смо апли ци ра ли те 2010. го ди не до би ло фи нан си ра ње или не по сто је пра ви кри те ри­ју ми? Да ли је на у ка са мо со ци јал на ка те го­ри ја, на уч ни ци при ма ју пла те и то је то?

Кри те ри ју ми по сто је. Не ки их при ме њу ју, не ки не. Ре че но је да ће кроз две го ди не да се из вр ши ва ло ри за ци ја свих ис тра жи ва ча на том про јек ту и свим про јек ти ма. То је тре ба ло да бу де из вр­ше но ове го ди не. А ни је. За што? Јер он да би смо ве ро ват но до шли у си ту а ци ју да има мо ис тра­жи ва че ко ји то ни су. Зна те да се опе ри ше бро јем од не ких 12.000 ис тра жи ва ча у Ср би ји.

Да ли нам тре ба то ли ко ис тра жи ва ча?Ко ли ко знам, пре ма ме ри ли ма ко ја при ме њу је Европ ска уни ја, ми би тре ба ло и да има мо не где око 20.000–21.000 ис тра жи ва ча. Ми их не ма мо мно го, али, ва жни је је ко ли ко има мо пра вих на­уч ни ка. Ни кад у Ср би ји, по мо јој гру бој оце ни, ни је би ло ви ше од 4.000.

Учи ни ло ми се да је 12.000 при лич но ро бу­стан број...

Би ло је зва нич но и 16.000, па ни шта.

Фе сти вал на у ке по сто ји већ сед му го ди ну. Да ли ви на по пу ла ри за ци ју на у ке гле да те као на клов нов ски по сао, или по пу ла ри за ци ја на у ке има ду бљу при чу?

По пу ла ри за ци ја на у ке је пут за ства ра ње си гур­ног на уч ног под млат ка, јер, у ла ич кој по пу ла­ци ји има те оне ко ји ми сле да на у ка мо же све и оне дру ги ко ји се бо је то га да ће на у ка мо ћи све да ура ди, та ко да има те оне ко ји су еуфо рич ни са на у ком и оне ко ји су скеп тич ни. На у ка ве­ро ват но мо же све, са мо ни ка да не ће ус пе ти у то ме до кра ја, а с дру ге стра не са мо исти на о на у ци, на уч ним до стиг ну ћи ма, на уч ним про­бле ми ма, да је љу ди ма сна гу да је ко ри сте. По­пу ла ри за ци ја на у ке је је дан од пу те ва да се то по стиг не. Има и дру гих пу те ва, као што је јав­но исту па ње љу ди из на у ке. Они не тре ба да бу ду не где ми стич но за тво ре ни, за ми шље ни, што је мо жда јед на од на ших спе ци фич но сти. Кад гле да те на ше ста ре ко ме ди о гра фе у Ср би ји, ако је не ко чу дан, он да је он на уч ник, ако ћу­ти, ни шта не го во ри, он раз ми шља. Онај ко ји раз ми шља увек ће има ти шта да ка же, та ко да га дру ги раз у ме ју.

Ви сте ор га ни зо ва ли скуп у СА НУ о ге не тич­ки мо ди фи ко ва ним ор га ни зми ма, где је ве­ли ки број ко ле га ар гу мен то ва но го во рио на ту те му. Да ли на у ка мо же оп штој по пу ла ци­ји да од го во ри на та ко ве ли ке про бле ме, шта ће мо је сти и ка ко ће мо се ле чи ти?

Ап со лут но мо же. По ка за ло се да ми зна мо шта се ту де ша ва, и шта нам тре ба, и шта нам не тре­ба, и уме мо да то обра зло жи мо. Срп ска на у ка у тој обла сти са свим ар гу мен то ва но мо же да по­мог не они ма ко ји су по зва ни да до не су од лу ку, то јест они ма ко је су би ра чи би ра ли да о то ме од лу чу ју, а љу ди из на у ке ће да ка жу шта је за Ср­би ју до бро, шта за Ср би ју ни је по треб но и шта евен ту ал но мо же да бу де штет но.

Да ли Ср би ја има на уч ну ин фра струк ту ру за пра ће ње узо ра ка на гра ни ца ма, да ли са др­же ГМ ком по нен те или не?

Ср би ја има ин фра струк ту ру , да ли је она до­вољ на да све ис пра ти не знам. По сто је два про­бле ма. Је дан је про блем функ ци о ни са ња свих слу жби. Ни је по треб но са мо да оде узо рак у ре­фе рент ну ла бо ра то ри ју не го да сте си гур ни да ни је дан дру ги узо рак, од но сно не ка дру га по­шиљ ка ни је про шла. И дру го, ко је спре ман то да пла ти. На том ску пу из нео сам пред лог ко ји, ми слим, не ма шан се да за жи ви: да не мо ра мо са мо ми да да је мо сво је па ре за кон тро лу, не го да на пра ви мо та кве за кон ске ре гу ла ти ве да на­те ра мо ком па ни је да са ме кон тро ли шу.

Да ли ће ГМ хра на или ле ко ви ући у не ку вр­сту про це ду ре те сти ра ња кроз ба те ри је те­сто ва, да ли је то пра ви пут?

По ме ни је пот пу но и ло гич но да то бу де те сти­ра но. Ми не кон зу ми ра мо но ву тех но ло ги ју, ми кон зу ми ра мо но ви про из вод. Ако не ко ка же да он са др жи ком по нен те ко је ина че по сто је у жи­вим ор га ни зми ма, тај је пот пу но у пра ву. Ком­плек сност ге но ма се огле да у то ме да је ста би лан и да мо же да бу де на ру шен и да по стиг не не ку дру гу ста бил ност. Е, та дру га ста бил ност је ово што би тре ба ло ис те сти ра ти. ¶

Ни у Америци нема довољно новца за науку

Српска наука зна шта је добро: Марко Анђелковић

По ми сао да смо ис ку си ли све ви до ве де струк ци је (по ср­бље но: ра за ра ња) опо вр гао је г. Ме де ни ца, ко ји нам ну­ди де струк тив ну кри ти ку

бе лим ли сти ћи ма као аук циј ски ра­ри тет. Сво ју на кло ност пре ма по ступ­ку гђе Пе шић он пот кре пљу је на во­ди ма ува же ног Гил ма на: „Кри ти чар, ве ли д(от)ич ни учи тељ, не ма ни ка кву оба ве зу пре ма ства ра о ци ма и умет­нич ким уста но ва ма, већ са мо пре ма умет нич кој исти ни она ко ка ко је он до жи вља ва и ту ма чи: го во ре ћи исти­ну, он по тен ци јал но ства ра усло ве у ко ји ма ће умет ност да се раз ви ја и уна пре ђу је.” Дру гим ре чи ма, кри ти­чар је бес по штед ни кр сташ, ба шти ник веч не и за точ ник лич не (увек ап со­лут не!) исти не о ни шчи ма ко је на ти­че на свој пра вед нич ки мач. При то­ме го спо дин И. М. опо ми ње: „Глав на опа сност ко је кри ти чар тре ба да се чу­

ва је сте да, за рад на вод ног ’ви шег ин­те ре са’ (спа са умет но сти, ре ци мо), не поч не да ла же, игра игру суд бо но сног из бо ра ’ми или они’.”

Тек сто пи сац се, на жа лост, не при­др жа ва вла сти тих упо зо ре ња, као да га над на слов ко лум не – Ме ђу чин – осло ба ђа оба ве зе да за ла зи у узро­ке и по сле ди це при ме ра де струк ци је ко јим се, по вла сти том из бо ру, ба ви: ла сно је об ја сни ти де струк тив ну кри­ти ку, али не и ка ко и за што об ра чун са јед ном јав ном лич но шћу (Б. Т.) мо­же ча ском да пре ра сте у по др шку ску­пи ни ко ју је „про ка же ни” го ди на ма во дио. Ако у ола ком од ри ца њу твор­ца од умо тво ри не не ма ла га ња, ни је ли на де лу ула га ње у не ку но ву (лич­ну!) уло гу?

На во ђе њем Шо о ве тврд ње да „кри­ти ча ре ва ло јал ност је сте вид ко руп­ци је” го спо дин И. М. до во ди у пи та ње соп стве ни па не ги рик по све ћен гђи В.

П. По ку шај да лич на не тр пе љи вост по ста не те о рет ски уте ме ље на као да­ле ко се жно ва же ћи по ли тич ки чин на го ни га да по сле по хва ле прин ци­пи јел но сти гђе В. П, ње но „опре де љи­ва ње за не ка име на и пар ти је” прав да „им пул сив ним тем пе ра мен том”. По­вла сти цу да се бу де не до сле дан он, очи глед но, до де љу је са мо но си о ци­ма ап со лут не исти не (ко ме дру гом, ако не се би и гђи В. П!). Ти ме осна­жу је се стрин ску бли скост не прин­ци пи јел но сти и пре те ра не ам би ци­је. Шта ви ше, хва та се у зам ку де о бе на ми (де струк тив но на пред ни) и они (кон струк тив но на зад ни), ко ју је сам про гла сио опа сном.

Ис каз „Кон цепт ’бе лих гла сач ких ли сти ћа’ (...) на пра вио је ре во лу ци­ју у по и ма њу кри тич ког ми шље ња у на шој сре ди ни” под се ћа да за чет ни­ци ре во лу ци ја обич но не зна ју ка ко да их окон ча ју. По сту пак „Ли сти ћи

не­Та ди ћи”, ко ји се пре ко но ћи про­ме ће у „Не­ли сти ће за о би ћи” сво ди се на са свим јед но ста ван обра зац: по­што му на не се по вре ду, ви дар по вре­ђе ном ну ди ис це ље ње и за тва ра њем кру га спа са ва се бе од бес по сли чар ске ча мо ти ње. Уме сто ре во лу ци о нар ног, тај „под виг” за слу жу је не ки на зив ко­ји би од ра зио сву ње го ву нео збиљ ност (као „Ми ни рам, па до ми ни рам”, или „Раз ва ли, па по хва ли”).

Кад они ко ји су се го ди на ма ср ча­но опи ра ли озве ра ва њу на ро да по­су ста ну и по ста ну не хо тич ни ви нов­ни ци ње го вог слу ђи ва ња, не чу ди да их у за шти ту узме не ко ко по ли тич ке чи но ве без за зо ра ту ма чи ала том де­струк тив не по зо ри шне кри ти ке. На­ма пре о ста је са мо да се, вер ни узо ру гра ди тељ ства, и да ље узда мо у гра ђан­ску тре зве ност.

*Ар хи тек та и пре во ди лац из Бе о гра да

О де струк ци ји, с не жно шћуПо во дом ко лум не Ива на Ме де ни це „Ве сна Пе шић или нео п ход ност де струк тив не кри ти ке”, су бо та, 15. фе бру ар 2014.

РЕАГОВАЊЕ

Жи во јин Ка ра­Пе шић*