dometi tranzicije-od socijalizma ka kapitalizmu

Dometi tranzicijeod socijalizma ka kapitalizmu

Sreko Mihailovi, Dragoljub Miunovi, ratko boovi, MlaDen lazi, Milan PoDunavac, vlaDiMir goati, zoran Stojiljkovi, SloboDan antoni, neven cvetianin, PreDrag cvetianin, Milenko Markovi, Michael ehrke, Sran DiMitrijevi, boko kovaevi, SloboDan cveji, ljuboMir MaDar,

Danilo ukovi, Duan Pavlovi, ivan Stanojevi, goran nikoli, ljuba orevi, braniSlav MalagurSki, Dragan PoPaDi, zagorka golubovi,

Milo bei, vlaDiMir vuleti, Dragan Stanojevi, jeliSaveta vukeli, graDiMir zaji i tanja jakobi.

Beograd, 2011. godine

Dometi tranzicije oD socijalizma ka kapitalizmu

izdava: Friedrich ebert StiFtungDositejeva 51, 11 000 BeograD

za izdavaa: AnA MAnojlovi

autori: Sreko MihAilovi drAgoljub Miunovi rAtko boovi MlAden lAzi MilAn PodunAvAc vlAdiMir goAti zorAn Stojiljkovi SlobodAn Antoni neven cvetiAnin PredrAg cvetiAnin Milenko MArkovi MichAel ehrke SrAn diMitrijevi boko kovAevi SlobodAn cveji ljuboMir MAdAr dAnilo ukovi duAn PAvlovi ivAn StAnojevi gorAn nikoli ljubA orevi brAniSlAv MAlAgurSki drAgAn PoPAdi zAgorkA golubovi Milo bei vlAdiMir vuleti drAgAn StAnojevi jeliSAvetA vukeli grAdiMir zAji tAnjA jAkobi

urednik: Sreko MihAilovi

recenzet: vukAin PAvlovi

lektura i korektura: SAndrA Are

dizajn i priprema za tampu: MarKo ZaKovsKi

tampa: Slubeni glASnik

tira: 300 koMAdA

Beograd, 2011. godine

isBn 978-86-83767-31-1

dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu : 3

Poglavlje 1SoCIologIja TRaNZICIjesreko mihailovi uvodne napomene

dragoljuB miunovi dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu

ratko Boovi od populizma do estrade

mladen lazi postsocijalistika transFormacija u srBiji: drutveni akteri i drutvene promene

milan podunavac stari reim i nedovrena drava

vladimir goati dve decenije posle pluralistikih promena 1989/1990.

zoran stojiljkovi demokratija pod upitnikom

sloBodn antoni ulog istknutih linosti u srpskoj trnziciji: vojislv kotunic i Boris tdi

neven cvetianin circulus vitiosus srpske istorije, kretanje meu ekstremima i nemogunost uspostavljanja odrive drutvene sinteze

predrag cvetianin de/centralizacija kulture u srBiji

milenko markovi kuda posle kraha socijalizma i krize kapitalizma

Poglavlje 2eKoNoMIja TRaNZICIjemichael ehrke oligarsi, kompradori, tajkuni: tri tipa doBitnika tranzicije

sran dimitrijevi za tranziciju centralizovanja srBije

Boko kovaevi deFicit staBilnosti i izvesnosti ivljenja

sloBodan cveji izvori i ishodi siromatva i socijalnog iskljuivanja u srBiji

sadraj

7

15

101

151

143

23

41

57

71

81

117

133

163

173

185

5

149

4 : poglavlje 1 | sociologija tranzicije

ljuBomir madar stupice izlaska iz socijalistikog poretka. dugo putovanje ka trinoj privredi

danilo ukovi ekonomska tranzicija srBije

duan pavlovi, ivan stanojevi Budetska dilema: ekonomski eFekti izBornog sistema u srBiji posle 2000. godine

goran nikoli politika kursa dinara 19452010: od socijalistikih eksperimenata do konvertiBilnosti

ljuBa orevi privatizacija: uzroci i drutvene posledice

Branislav malagurski posledice privatizacije i sektor malih i srednjih preduzea u suBotici

Poglavlje 3ISTRaZIvaNja TRaNZICIjesreko mihailovi Bele mrlje na mapi istraivanja tranzicije

dragan popadi uloga linog i kolketivnog pamenja u javnomnjenskim ispitivanjima

zagorka goluBovi srBijanska tranzicija: od kakvog socijalizma ka kojem kapitalizmu?

milo Bei kritiko preispitivanje nekih metodolokih aspekata drutvenih istraivanja u srBiji

vladimir vuleti, dragan stanojevi, jelisaveta vukeli srpska tranzicija u sociolokom ogledalu

gradimir zaji empirijska istraivanja tranzicije 19902010. istraivanje ranjivih grupa

tanja jakoBi kako su mediji ispratili istraivanje kako graani srBije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam

317

197

217

229

263

291

301

277

241

271

279

327

343

353

poglavlje 1Sociologija tranzicije


Sreko MihAilovi

kako graani Srbije viDe tranziciju


1 ovaj spisak pitanja poslat je svim uesnicima etiri rasprave (Subotica, ni, kragujevac i beograd) o temi 20 godina tranzicije u Srbiji iz socijalizma u kapitalizam, a istovremeno je posluio kao podseanje autorima kojima je poslan poziv za priloge u ovom zborniku.

Uvodne napomene Odakle smo krenuli 1990. godine i gde smo krenuli? (Da li to, uopte, i znamo nakon 20 godina putovanja, prelaenja, transformacije, tranzicije?) ta je sa zaokretom iz oktobra 2000, gde je danas Ugovor s narodom? Da li smo stigli onde kamo smo krenuli, a ako nismo, gde smo?

1. esto ponavljanja pitanja o tranziciji1

Kojom brzinom putujemo? I pored toga to u nekim deonicama idemo bre, a u nekim sporije, pi-tanje je da li idemo balkanski, klaj-klaj ili brzim vozom? Zato naa ok-terapija traje u beskraj? Koliko ima istine u tvrdnji da elektrina stolica na kojoj se mnogi meu nama nalaze radi na svee?

Ko su bile voe, a ko su one sada, ko su putnici na ovom putu?Kakvi su njihovi meuodnosi bili na poetku, kakvi tokom putovanja, a kakvi su sada?Kakvi smo bili kada smo krenuli, a kakvi smo sada? ta se promenilo i ko se promenio?Ko su oni kojima se nita nije promenilo?

Koja je cena naeg putovanja iz jednog u drugi drutveni poredak i ko snosi njegove trokove? Koje su i kakve socijale posledice tranzicije? Da li se obim i intenzitet socijalne ekskluzije moe uzeti kao mera uspenosti tranzicije?

Koliko su teritorijalna tranzicija i masovni nacionalizam skrenuli (odloili, usporili, umrtvili) tran-ziciju? Uloge promene dravnog okvira propast Jugoslavije kao uvod u ratove i/ili kao uvod u tranziciju postjugoslovenskih drava (ili je re o saputniku sticajem okolnosti)? Koliko su ratovi, od rata za kontrolu sopstvene teritorije, preko ratova sa bratskim narodima, do rata sa celim svetom poskupili, odloili, umrtvili tranziciju?

ta tranzicija radi drutvenoj strukturi? Restrukturacija drutva, redefinisanje klasa i grupa. Veliko tumbanje drutvenih grupa. Gubitnici i dobitnici tranzicije.

Mehanicistiko shvatanje drutva i drutvenih promena. Tzv. vulgarni marksizam uao na mala vrata - kao, sa promenom tipa svojine, sve se menja. Stranaki pluralizam tek aneks pomenute vulgarne zakonitosti. ta je sa ovekom, kulturom, drutvenim odnosima? Nesumnjivo, nevidljiva ruka ine svoje, ali da li je trite kapitala svemono i u odnosu na socijalni kapital (ukljuiv i kulturni)?

Civilno drutvo i tranzicija koliko je tok i ishod tranzicije u korelaciji sa kvalitetom i aktivitetom civilnog drutva? Izmeu fame i jave!

Kakva je i kolika uloga graana u tranziciji? Slom (uruavanje) socijalizma kao da je najvie izne-nadio graane/radnike (i drutvene naunike). U svakom sluaju, oni su nespremno doekali prve nalete trine logike. Ometani individualizam i onemoguavana inicijativnost pojedinaca (osim u nekim karikaturalnim oblicima) i uverenje da se neko drugi (a pre svega, socijalistika drava ma-jka) brine o njima imali su katastrofalne posledice po veoma veliki broj graana/radnika u novim drutvenim odnosima. Ono to je do jue bio njihov kvalitet (kvalitet lojalnih graana) pokazao se, inilo se odjednom, veliki deficit u prilagoavanju delanju nevidljive ruke! Tipian stav naeg graanina/radnika je stav ekanja da neko drugi uradi ono to je dobro za njega. To je tako u kulturi u kojoj. Ko eka taj doeka!

Uvoz koncep(a)ta promene poretka (treba, izmeu ostalog, asocirati one primitivne formulacije poput asfalt za demokratiju ili sl.).


Kakvi su odnosi u trijadi: tranzicijaglobalizacijakriza? Kako razluiti posledice tranzicije od posledi-ca globalne krize; kako kriza deluje na tranziciju, a kako tranzicija na krizu? Da li one jedna drugoj pojaavaju dejstvo ili se koliko-toliko potiru? Tu je i pitanje obima i intenziteta uticaja eksternih inilaca (svih tih za nas velikih sila)?

Ko sudi o rezultatima tranzicije? Politiki akteri, eksperti, meunarodne institucije ili sami graani kao objekt tranzicije? Zato se graani smatraju najmanje meritornim?

Kako to da se, sudei po naem mainstreamu, nekako zagubi prvih deset godina tranzicije, pa umesto o 20, govori se i pie o 10 godina tranzicije, poev od oktobra 2000. godine?

Na kraju, do kraja pojednostavljeno (ali barem malo manje nego kad se tranzicije svede na trite), tranzicija je rezultanta sadejstva ekonomskog, politikog i socijalnog kapitala.

2. rasprave o tranzicijiFondacija Friedrich ebert (FeS), centar za studije socijalne demokratije (cSSD) i centar za slo-bodne izbore i demokratiju (ceSiD) realizovali su 2010. godine projekat Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu.

u okviru ovog projekta obavljeno je u septembru 2010. godine, na uzorku od 1.813 graana Srbije, istraivanje Kako graani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam. istraivanje je obavio istraivaki tim koji je radio u sastavu: Sreko Mihailovi (rukovodilac tima), Miroslav ruica, tanja jakobi, zoran . Slavujevi, Mirjana vasovi, bora kuzmanovi, Dragan Popadi, ore vukovi, Marija kolin, zoran Stojiljkovi, Milo Mojsilovi, Miroslav hadi, zoran krsti i tanja Mievi. rezultati istraivanja objavljeni su u knjizi kako graani Srbije viDe tranziciju koja se u javnosti pojavila krajem novembra 2010. godine. Studija na osnovu rezul-tata ovog istraivanja bila je jedan od predloaka za rasprave o tranziciji.

u okviru projekta Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu odrani su prethodni skupovi u Subotici, niu i kragujevcu.

u Subotici su FeS, cSSD i ceSiD, zajedno sa otvorenim univerzitetom, u novembru 2010. orga-nizovali raspravu o socijalnim posledicama tranzicije. u toj raspravi uvodna izlaganja su imali dr Mladen lazi, dr Slobodan cveji i dr boko kovaevi.

u niu su FeS, cSSD i ceSiD, zajedno sa nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, krajem no-vembra 2010. organizovali raspravu Decentralizacija i regionalizacija Srbije u tokovima tranzicije (19902010) i pribliavanja evropskim standardima. uvodna izlaganja su imali mr Dejan vueti i Sreko Mihailovi.

u kragujevcu su FeS, cSSD i ceSiD, zajedno sa nvo Milenijum, poetkom decembra 2010. godine organizovali raspravu o civilnom drutvu u kontekstu tranzicije. uvodna izlaganja su imali dr Miroslav ruica, dr Marija kolin i vladimir Paunovi.

u beogradu su FeS, cSSD i ceSiD 23. decembra organizovali finalnu raspravu o temi Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu. raspravu su otvorili dr Dragoljub Miunovi i dr Michael erkhe. u raspravi su ukupno uestvovala 34 nauna radnika.

Svim pozvanim uesnicima rasprava u Subotici, niu, kragujevcu i beogradu ukupno 96 naunih radnika ponuena je mogunost da o temama rasprava napiu rad, bez obzira na temu njihovog izlaganja ili diskusije u raspravi. u zborniku koji je pred vama objavljujemo izbor od 27 priloga.


centralna ideja istraivanja koje je u okviru projekta FeS-a, cSSD-a i ceSiD-a obavljeno u se-ptembru 2010. jeste sueljavanje nalaza empirijskih istraivanja iz razliitih tranzicionih perioda. re je o komparaciju odnosa graana Srbije prema socijalizmu josipa broza tita s kraja osa-mdesetih, ratnom socijalizmu Slobodana Miloevia u devedesetim godinama i prema posto-ktobarskoj tranziciji (demokratske tranzicione vlade, inikotunicatadi). u toj kompara-ciji, nastojali smo da prednost damo graanima, odnosno, njihovom vienju tranzicije (ili vie tranzicija).

na teorijskom nivou retko ko osporava meritornost graana u procesu legitimizacije odreenog reima i odreene vlasti, ali se esto osporava njihov status u tom procesu, pogotovo onda kada graani podravaju one vladavine koje su po nekim kriterijima bile tiranske ili nedemokratske! to je unekoliko i nama bio problem kada smo sredinom devedesetih raspravljali o legitimaciji vladavine Slobodana Miloevia. Meutim, treba rei da tekoe u interpretaciji odreenog kriterijuma ne mogu biti razlog za odustajanje od njega.

Danas, u naunoj polujavnosti ukljuivanje javnog mnjenja meu kriterijume uspenosti tran-zicije (a to jeste deo procedure legitimizacije) osporava se tvrdnjama o nekvalifikovanosti ja-vnog mnjenja da oceni sloenu stvarnost i ovde se nemo istraivaa da iznau pokazatelje koji su dostupni tzv. prosenom ispitaniku uzima za razlog odustajanja od posla. u partijskoj nauci (opozicione partije retko kad imaju svoju nauku i svoje naunike), miljenja i stavovi graana (javnomnjenjska istraivanja), tj. njihovo uvaavanje se kvalifikuju kao podilaenje i/ili ulagivanje javnom mnenju, pa se tako moralno diskvalifikuje (!?!).

nema sumnje da je javno mnjenje i te kako vano za sve partije koje konkuriu za vlast u svakom sistemu izborne vlasti. Meutim, po pravilu, tim istim partijama, kada se nau na vlasti, graani su veliki problem u meuizbornom periodu. kada su izbori daleko, vladajue partije ele i na-stoje da vode u odnosu na graane autonomnu politiku, faktiki ne vodei rauna o njima, oni im, prosto reeno, smetaju. Stoga se veina politikih partija i opredeljuje za proceduru varanja naroda. u jednom sluaju se graanima daju lana obeanja, a u drugom se vodi politika koja je u neskladu, a ponekad i protivna interesima veine graana. naravno, kada se obeava, daju se tvrda obeanja, a kada se vodi politika koja nije u skladu sa interesima veine, govori se da je to privremeno i da je u funkciji boljitka koji e doi u blioj ili daljoj budunosti.

bilo kako bilo, za nas su miljenja i stavovi graana kriterijum za ocenu uspenosti (legitimiteta) onih drutvenih fenomena ije posledice, ovako ili onako, snose oni sami. objekt drutvene akcije ima pravo da ocenjuje ulogu subjekta te akcije. Miljenja i stavovi graana jesu jedan od najvanih kriterijuma za procenu uspenosti (legitimacije) tranzicije. u duhu ovde iznetog pristupa, dajem u sledeem odeljku ovog uvoda jedan kroki tipine rtve/subjekta tranzicije, jovana jovanovia.

3. KaKo ivi jovan jovanovi tranzicijsKiDvadeset godina putovanja iz socijalizma u kapitalizam jeste povod da se zapitamo kako jovan jovanovi vidi i doivljava to putovanje iz milote nazvano tranzicija. naravno, o tom putovanju vie od jovana znaju mnogi naunici koji se bave drutvom, i politiari nas ubeuju da o tome sve znaju, a bila bi uvreda za svakog pripadnika tzv. inteligencije da mu neko primeti kako o tranziciji nije dovoljno obaveten. no, i pored ovih velikih znanja (naveliko objavljivanim), uveren sam da je i te kako vana filozofija i ivljenje tranzicije upravo tog pomenutog jovana.

uproeno gledano, jovan je na polasku u kapitalizam morao da rei dva krupna pitanja, da pone da bira vlast (kao da on to nije uvek eleo) i da pristane da se odrekne svojine (svoje


radnike ili dravne, svejedno). Prvo mu je lako polo od ruke i zavrilo se kako-tako. S drugim je bilo mnogo problema, i danas ih ima. i danas mnogi kau da se nisu odrekli svojine i da je ona njihova.

tranzicija bi nekako i protekla i pored naivnog oekivanja da e, sa promenom tipa vlasti i tipa svojine, sve ostalo ii po automatizmu u eljenom pravcu da nije bilo i treeg od elite iz Sanu postavljenog zadatka nacionalne prirode, tj. teritorijalne tranzicije. to prvo irenje, a potom odbrana teritorije, ta tranzicija bila je, a naalost i danas je naa crna rupa koja guta sve ivo, i nas i nau civilnost i nau civilizovanost. zamislite samo ta bi se postiglo i dokle bismo stigli da je sva energija progutana od pomenute crne rupe iskoriena za bilo ta drugo korisno i ivotno!

injenica je da jovana niko nije nita pitao kada je poinjalo (tranziciono) putovanje. nekako su ga, manje-vie, ubacili u tranzicioni voz. no, verujem, da su ga i pitali, da ne bi imao nita protiv, da bi mu se inilo da su i putovanje i odredite bolji od onoga to je on tada iveo. Prisetimo se samo da na prvim viestranakim izborima nije bilo ni partije, a bogme ni biraa koji bi u ozbiljnijem broju osporili potrebu putovanja i samo odredite. Drugo je pitanje da li bi jovan imao anse da se odupre neemu to je onda, te 1990. godine, bilo duh vremena. u kasnijim godinama nalazimo znatan broj opredeljenih za kapitalizam. ali ni tada nije re o natpolovinoj veini, a ak bi, u sameravanju sa socijalizmom, kapitalizam bio na gubitku. tako u istraivanju iz 1997. nalazimo na slian postotak onih koji negativno reaguju na re socijalizam (29%) i na re kapitalizam (31%), meutim, razlika je u broju onih koji pozitivno reaguju u sluaju socijalizma to je 44%, a u sluaju kapitalizma 32%. u reagovanju naroda na direktnija pitanja kapitalizam prolazi neto bolje. na primer, 1999. godine nalazimo podjednak broj onih koji smatraju dobrim uvoenje kapitalistike ekonomije zasnovane na slobodnoj privatnoj inicijativi i privatnoj svo-jini (43% ispitanika) i onih kojima je ili svejedno ili ne znaju o emu se radi (42%), a kapitalizam tek 15% ispitanika smatra loim. na drugoj strani, sva ispitivanja odnosa prema neoliberalnom kapitalizmu pokazuju distancu i odbacivanje. Malo ko danas odbacuje stav da vlada treba da zadovolji osnovne potrebe graana u sluaju bolesti, siromatva i nezaposlenosti, a to bi svaki neoliberal trebalo da odbaci bez razmiljanja. Prema rezultatima istraivanja koje je obavljeno u okviru naeg projekta o 20 godina tranzicije, pomenuti stav prihvataju tri etvrtine ispitanika, a odbacuje ga jedna desetina.

jovan je u prvoj polovini devedesetih bio i pomalo zanet. utuvili su mu u glavu da se naciona-lizam mae na hleba i da u velikoj i nacionalno istoj Srbiji sa neba padaju peene eve i janjci, da rekama tee med i mleko, a potocima rakija i pivo. no, treba primetiti da je jovanu to nekako prijalo i da se nije naroito opirao. naprotiv! valjda je u karakteru ovog naroda da radije poveruje u utopije bilo hriansku, bilo komunistiku, bilo nacionalistiku nego u mnogo izvesnije pojave!

brzo se pokazalo da je jovana veoma mnogo kotalo to olako pristajanje na putovanje bez voznog reda i olako prihvatanje srbovanja i ubijanja ljudi druge nacije i druge vere, to pristajanje na politiku osvete za sve istorijske poraze... brzo se pokazalo da je voa od velikog poverenja, u stvari, pobegao iz jedne prie radoja Domanovia, i da smo slepi mi, a ne voa.

osveivanje je poelo krajem prve polovine poslednje decenije dvadesetog veka i traje do danas. istraivanja raena 19931995. pokazuju da je zapoeo trend smanjenja mrnje prema drugom iako se sva oficijelna Srbija trudila da jovanu objasni kako mu je loe ba zbog tih drugih.


u istraivanju obavljenom 1995. godine svaki drugi ispitanik smatra da je pripadnost naciji veoma vana ili vana, taj postotak u jesen 1999. godine opada na 37, a 2000. godina na 30. u istraivanju realizovanom poetkom septembra 1999. godine (neposredno posle bombardo-vanja), nalazimo da 16% ispitanika podrava stav o izgraivanju Srbije kao drave samo srpskog naroda, dok mu se protivi 57%; da se za ulazak u evropsku uniju zalae 77% ispitanika; da se krivica i odgovornost za tek prestalo bombardovanje ne baca samo na druge ve u velikom broju i na svog vou.

Najveim znakom otrenjenja i, moe se rei barem trenutnog osveenja, u tom trenutku graana (a ne naroda) Srbije, i tada u septembru 1999. i danas, vidim u nalazu da je, nekoliko meseci pre lanova budueg DOS-a, vie od polovine graana Srbije (54%) ustvrdilo Ako ne doe do dogovora opozicionih stranaka i lidera, nema nam spasa. Naspram ovog veinskog opredeljenja stajala je etvrtina protivnika i etvrtina neobavetenih.

godinu dana kasnije, graani Srbije su potvrdili svoja opredeljenja i glasali za vojislava kotunicu. jednima je to bilo opredeljenje, drugi su morali da malo stisnu nos i da glasaju za njega, trei su glasali za Slobodana Miloevia. glasaka veina je morala jo jednom da glasa pa je 5. oktobra potvrdila svoje izborno opredeljenje. vojislav kotunica je tada i malo posle imao toliko poverenja koliko i josip broz tito u najboljim danima, a o tim procentima poverenja Slobodan Miloevi je mogao samo da sanja. Danas, pak, kotunica je u velikom manjku u odnosu na sve osim u odnosu na mrtvog Miloevia, u prvog poverenje ima svaki deseti graanin Srbije, a u drugog svaki jedanaesti. Dodajmo, da bi bilo jasnije, da prema skoranjem izjanjavanju graana Srbije (septembar, 2010), u borisa tadia poverenje ima svaki peti ispitanik, u zorana inia svaki etvrti, u josipa broza tita gotovo svaki drugi!

ove podatke treba posmatrati i u kontekstu opredeljenja na izborima 2000. godine. tada je od 10 ljudi priblino etvoro glasalo za promene (tj. za opoziciju), dvoje za dotadanje partije na vlasti, a etvoro nije izalo na izbore (u postocima: 37% 19% 44%).

Pet godina posle oktobarskih promena, na pitanje ta mislite koliki je domet promena koje su izvrene 5. oktobra 2000. godine?, dobijeni su gotovo istovetni odgovori: nepuna treina go-vori o demokratskom preobraaju, petina o poetku propadanja, 37% misli da je sve ostalo isto samo su jedni zamenili druge, dok 13% izjavljuje da ne zna da odgovori na ovo pitanje.

Danas, deset godina nakon oktobarskih dogaaja prepolovio se broj onih koji u njima vide poetak demokratskog preobraaja Srbije; danas, umesto ranijeg svakog treeg, tek svaki esti graanin vidi zapoete demokratske promene. nasuprot tome, umesto ranije petine koja je u oktobarskim promenama videla poetak propadanja Srbije, danas imamo 28% graana. veinsko miljenje je, i pre pet godina i danas, da je sve ostalo isto, samo su jedni zamenili druge. Moemo, dakle, da mislimo ta god hoemo i da na razliite naine interpretiramo ove i ovakve nalaze, zavisno od naeg znanja ili od politikih verovanja, ali jovan jovanovi u promenama iju desetogodinjicu ovih dana obeleavamo vidi samo primenjeno srpsko pravilo: Sjai Marko, da uzjai janko!

kad jovanu jovanoviu postavimo neka pretenciozna pitanja, a za odgovore na ta pitanje on je nestruan po miljenju ogromne veine mojih kolega, a ja mnim da on, iako nestruan, zna ono-liko koliko zna kako ivi i kako preivljava. Dakle, traili smo od ispitanika da uporede sadanje stanje sa stanjem u devedesetim godinama i sa stanjem pre 1990. znai, da uporede sadanju demokratiju sa Miloevievih deset godina vlasti i sa socijalizmom. Sameravali smo ivotni stan-


dard, stanje privrede, stanje politikog sistema i politike slobode. Prema svim ovim paramet-rima, socijalizam je bio najbolji, osim po politikim slobodama; kada su one u pitanju, danas je najbolje. najgore nam je po dva parametra bilu u vreme Slobodana Miloevia, a po druga dva danas. u proloj deceniji vreme ratova, nacionalizma, neviene inflacije, meunarodne izolacije, bombardovanja i svih drugih decivilizacija najgore nam je bilo na planu politikih sloboda i na planu politikog sistema, dok nam je u deceniji koja sada istie najgore na planu ivotnog standarda i na planu privrede. kada se sve sabere, jovan jovanovi procenjuje da nam je najbolje bilo u socijalizmu (prosena ocena 3,6), a da nam je danas neto bolje (2,5) nego to je bilo za Miloevievog vakta (2,4).

i da zakljuim, jovan jovanovi misli da je bravar bio najbolji. bio i ostao. Svi posle njega su gori. to smo dalji od socijalizma, sve nam je bolji i lepi. od sjaja i bede tranzicije, ostala je samo beda! od deset ispitanika, osam kae (u odgovoru na direktno pitanje) da je ovoj zemlji bilo najbolje u vreme socijalizma, a samo jedan da je danas najbolje. ili u postocima, 81% tvrdi da je bilo najbolje u vreme socijalizma, est posto kae da je bilo najbolje u vreme Miloevia, a 10% da je danas najbolje.

Tranzicija tipa vlasti: danas 23% graana misli da Srbijom vladaju kriminalci, 18% smatra da vladaju predsednik Srbije, vlada, skuptina i predsednik vlade, takoe 18% misli da su na vlasti vlasnici velikih preduzea, vlast politikih stranaka vidi 14% ispitanika, meunarodne zajednice 12%, dok 15% kae da ne zna ko danas vlada Srbijom.

Tranzicija tipa svojine: najvei broj graana je iskusio privatizaciju pa stoga 44% misli da je to ista pljaka, 27% da je nuna, ali da se sprovodi na pogrean nain, 26% ne zna da je oceni, a ovakvu kakva je podrava tek tri posto graana Srbije.

Teritorijalna tranzicija: danas svaki drugi graanin Srbije eli da se kosmet vrati u granice Srbije kao njena autonomna pokrajina, a istovremeno dve petine misle da je njegova nezavisnost re-alnost s kojom Srbija treba da se pomiri, svaki deseti meu nama smatra da za kosmet treba ratovati! Dodajmo ovome i nalaz po kojem pripadnost bivoj jugoslaviji 28% ispitanika ocenjuje kao vano, a 36% kao nevano ili malo vano. u sluaju pripadnosti Srbiji, devet posto kae da je to nevano ili malo vano, a 68 % da je to vano ili veoma vano.

Tranzicija uopte: reklo bi se da je preotar, pa i netaan zakljuak da se Srbi smiruju u Srbiji, opljakani i pod vlau kriminalaca. realnije je zakljuiti da se jo nita ne zna, ne zna se ta e biti sa javnim, a ta sa tajnim kriminalcima, ne zna se ta e biti sa opljakanom naom i dravnom imovinom, niti sa jo uvek velikim dravnim firmama; ne zna se ko e odneti pre-vagu meu aspirantima za vlast nad Srbijom; a nadeda je i da emo podeliti kosovo i Meto-hiju. u jednom optimistikom zakljuivanju moglo bi se, pak, rei da na naem (tranzicionom) putovanju stvari idu nabolje: oko teritorijalne tranzicije danas je sve mnogo jasnije; dobro je i oko tranzicije vlasti, gotovo petina graana vlast vidi u rukama legalnih i legitimnih aktera; i na planu tranzicije tipa svojine krenulo je nabolje jer je ve toliko firmi u privatnim rukama da u njima rade tri etvrtine zaposlenih, a kod drave tek nepuna etvrtina! zato i moemo posle 20 godina da kaemo da je kraj (tranzicionog) putovanja na vidiku, jedino se jo ne zna ba tano odredite i jovan jovanovi jo ne zna ta je to gde on upravo silazi sa tranzicionog voza.


drAgoljub Miunovi

DoMeti tranzicije oD SocijalizMa ka kaPitalizMu

uvodna re na istoimenoj raspravi, 23. decembar 2010.


kad govorimo o tranziciji, mi danas podrazumevamo jedan planirani proces koji treba da omogui jednu ekonomsku i drutvenu operaciju slinu po ciljevima, a suprotnu po metoda-ma onoj spontanoj akumulaciji kapitala i, posledino, razvoj graanskog drutva te institucija moderne drave, i to uz pomo liberalne ideologije koja podrava individualistiki i pluralistiki politiki koncept. Dananja tranzicija, kao velika transformacija, treba ove preduslove razvoja graanskog drutva da ostvari u obratnim procesima: privatizovanju dravne ekonomije i plu-ralizovanju jednopartijske politike vladavine. Meutim, ovaj proces se nije odvijao spontano niti je bio osmiljen. on je kao istorijski zadatak banuo na vrata evropske istorije. ak su i za mnoge velike kremljologe, politike analitiare i velike obavetajne slube brzina i nain raspa-da jednog drutveno-ekonomskog sistema bili potpuno iznenaenje.

kada je poetkom 1989. godine u Srbiji i jugoslaviji poela jedna rasprava o politikom plural-izmu, mnogi, inae smeli i glasoviti futurolozi te politiki analitiari nisu predviali brz preobraaj drave i drutva, pogotovo ne u dananjem smeru restitucije i restauracije, prema emu se on zaista odvijao. hteo bih, u svoju odbranu, da kaem da sam u aprilu 1989. u jednom intervjuu beogradskom nedeljniku nin, u vreme rasprava o varijantama politikog pluralizma, izjavio da e sve socijalistike zemlje biti viepartijske za pet ili deset godina najkasnije. Smatrao sam to veoma hrabrom prognozom jer u to vreme niko od analitiara nije verovao u tako brze promene. ne zaboravimo da je to vreme pokuaja raznih reformi u socijalistikim drutvima, to je vreme perestrojke i glasnosti, otvaranja prema svetu itd. svega to je nagovetavalo jednu evoluciju socijalistikih sistema. ali ovi su se sistemi slomili preko noi. tog zimskog semestra gostovao sam na jednom univerzitetu u nemakoj i gledao kako,umesto za pet ili deset godina kako sam smelo predviao, sve je biva srueno sa berlinskim zidom, gotovo za pet do deset nedelja.

Dakle, prva konstatacija glasi da su promeme dole iznenada i iz politike sfere, spoljnim pritis-kom na jedan nemoan i ekonomski neefikasan sistem, sa suvikom nasilja u sebi, zbog ega nikad nije imao dublju podrku graana, osim u smislu trpljenja. S druge strane, pokazalo se da je taj poredak dobrim delom bio zasnovan na istroenim idealima i nadama i da se sve vie oslanjao na lai i lane vrednosti.

zadrimo se, za trenutak, na naem primeru. govorili smo o samoupravnom drutvu koje je tre-balo da bude uzor oveanstvu, iji je jedan slogan glasio: Socijalizam je svetski proces, a na samoupravni socijalizam smatran je idealnim njegovim modelom. a kakav je to bio sistem? to je bila jedna meavima anarhistike ideje samoupravljanja, sa nejasno zamiljenom partici-pacijom radnika, jednopartijskog sistema koji je svaku samoupravu obesmiljavao i, krunom svega institucijom doivotnog predsednika koji je voluntaristiki vladao poput svih autokrata i diktatora! jedan takav perverzni sistem bilo je mogue zasnovati samo na lai, na doziranom nasilju jer, u malim zemljama ono mora da bude selektivno i dozirano, kako je primetila hana arent. izvesne nostalgije za tim poretkom morale su da savladaju otpor seanja na prolost.

Dakle, slom socijalistikih reima doao je iz politike, pod pritiskom, u promenjenom odnosu meunarodnih snaga i uz bankrotstvo jednoga sistema koji se pokazao neefikasnim.

Druga karakteristika ovih promena je u tome to su se one, sa izuzetkom promena u rumuniji, odigrale mirno: sistemi su se raspali kao kule od karata. veina socijalistikih reima uspostav-ljena je nasilno spolja ili revolucijom iznutra u svakom sluaju raznim oblicima nasilja, a vlast se predala mirno.

Seam se u aru izgovorene izjave jednog funkcionera za vreme studentskih demonstracija pri-likom sukoba studenata i policije 1968. godine: Mi ovu vlast ne damo bez krvi, mi smo je krvlju


stekli i neemo je dati bez krvi! Meutim, dali su vlast, i socijalistiki model, mirno, samo su se preimenovali i malo se transformisali.

ovo je opta slika, ona zbog uoptenosti ima velike nedostatke. ali, zbog analize moramo je i takvu prihvatiti.

Moemo rei da su iz politikih i meunarodno-politikih razloga razbijeni postojei ekonom-ski sistemi, ak i njihova kakva-takva povezanost u okviru ujedinjenog trita, tako da su sve socijalistike zemlje upale u ekonomsku bedu i to je bio i ekonomski i politiki ok za sve njihove graane, ali i izvor nade da e uskoro biti mnogo bolje.

Meutim, jugoslavija je bila specifini sluaj. Dok su sve ostale zemlje pourile da nau zamenu za intregrativnu, kolektivistiku, socijalistiku ideologiju u nacionalizmu kao nacionalnom osloboenju od nametnog sovjetskog modela, mi nismo imali spoljnog neprijatelja koji nam je nametnuo socijalizam. ova teza je moda malo nategnuta, ali ja sam spreman da je branim. u svim socijalistikim zemljama poto nije bilo politikog pluralizma, a nije bilo ni nezavisnih ekonomskih subjekata koji bi se takmiili na tritu zadran je jedan oblik kolektivistike ide-ologije koji se ogledao u antikomunizmu, ali pre svega, u antisovjetizmu ili u antiruskom stavu. Svi su imali jedan alibi za svoju istoriju, govorili su da su njima sistem rusi nametnuli i da je to bila jedna duga ruska okupacija. Seam se kakve su medalje deljene prilikom diplomatskih poseta. obino je to bila neka ruka, pa prekinuti lanac, slika oslobaanja od mone okupato-rove bratske ruke. Svi su poeli da neguju jednu novu heroiku jer se bez nije nije mogla stvarati mitologija, a bez ove druge nacionalna ili nacionalistika ideologija. Mora David da pobedi golijata da bi se oblikovao osnovni mit. Skoro sve socijalistike zemlje su tog golijata videle u sovjetskoj rusiji. Mi nismo imali takav alibi za ivot u socijalizmu s obzirom na to da smo se hvalili tolike godine i decenije da je na autentian, da smo upravo mi tog golijata odavno sav-ladali pa je trebalo nai novu kolektivistiku ideologiju, a antikomunistiki nacionalizam je bio pri ruci; liberalizam je bio samo politika slika. Meusobno optuivanje politikih i kulturnih elita sve vie je dobijalo nacionalistiki sadraj. Srbi su imali tu nesreu da su bili najvei pa su se ostali nacionalizmi tu fokusirali, a Srbi su onda izmiljali svoje golijate. to nisu bili preveliki golijati, bili su to jednom hrvati, drugi put Slovenci ili albanci, ali je uvek negde u pozadini postojala nacionalistika ideologija s kolektivnim obrascem nacionalnog interesa da zameni socijalistiku. naravno, nai putevi tranzicije su zbog toga i bili specifini i bili smo jedina od socijalistikih drava koja se raspala u ratu i time dobila velike, patoloke forme individualnog i kolektivnog nasilja. iz tog razloga naa zemlja je netipina kad su u pitanju procesi koji se na-zivaju tranzicijom.

tek posle ovih napomena mogue je traiti odgovore na pitanje: ta je kod nas bilo obeleje tranzicije?

Prvo, i kod nas je, naravno, prva ideoloka oznaka opozicionih partija bila antikomunistika, sve opozicione stranke su pod njom nastupale. Seam se jednog razgovora kada smo traili ime za prvu politiku stranku koju smo stvarali. nas nekoliko nailo je na otpor predloivi da se ona nazove socijaldemokratska. neki od nas su smatrali da je u pitanju jedna normalna trans-formacija socijalizma u socijaldemokratiju, ali su se odmah drugi usprotivili: ne pominjimo re socijalno, ni u izrazu socijalno osiguranje. ta re je bila ozloglaena i mnogi su se takmiili u tome ko e je vie ignorisati.

Drugi problem je bio u tome to je dijaspora iz ovih regiona nastavila i u emigraciji svoj graanski rat pa, umesto da nastoji na liberalnim institucijama i demokratskim procedurama kao to


su inile dijaspore Maarske, Poljske, eke, insistirala je na retrogradnim procesima obnove monarhije, tradicije sa crkvenom dominacijom.

Mnoge politike stranke su krenule u pohod inostranstvu, pre svega za novcem, a i podrkom dijaspore, a kod nje su naile na elju za osvetom. bio je na delu jedan resantiman, potreba da se dijaspora osveti za ono kroza ta je prola na kraju Drugog svetskog rata. u hrvatskoj je obilato to koristila hrvatska demokratska zajednica mobiliui svoju dijasporu u ideolokom i finan-sijskom smislu. naalost, i kod nas su bar dve stranke u tom vaskrsavanju i etnitva i drugih oblika antikomunistikih ideologija uestvovale, izmeu ostalog, i iz lukrativnih razloga. time su prenele sve elemente ideolokog graanskog rata i svih sukoba koji su ovde carovali tokom okupacije. Sve je to u sauvanoj primitivnoj formi doneto ovamo i ponovo posejano na ovom terenu.

u uurbanom prevrednovanju, nekritikom i nasilnom izmenom istorije, sve je vrednosno relativizovano. tako se politika scena bavila istorijom, i to na najgori, proizvoljan nain. u menjanju istorije, beskrajnim prepirkama o znaaju odreenih istorijskih linosti, gubilo se vreme i poniavala istoriarska struka. naravno, to ne znai da istorija koja je bila napisana u socijalistiko vreme nije bila ideologizovana, jednostrana i svearska u slavu pobednika. ali zar je bilo neophodno praviti iste greke i nepravde i politiki ih nametati ponovo?

analiza drutva pokazala je takoe neoekivanu sliku. Pre svega, pokazalo se da je drutvo bilo ili pervertirano, nestrukturirano, a dobrim delom i zaostalo, jer nije imalo razvijene nikakve samostalne institucije. u smislu kompletne restauracije pojavile su se i ustanove starog reima, da upotrebim tokvilov izraz, pre svega, reafirmacija crkve, a onda jo neoekivanije, i skoro groteskan pokuaj rehabilitacije monarhije i neke vrste kohabitacije sa republikanskom vlau. to je bilo sve u skladu sa verovanjima u mogunost proste restauracije. ideoloka matrica tog verovanja bila je tvrdnja da je proteklih pola veka na put bio neki orsokak istorije i da treba samo da se vratimo na stari put kleromonarhizma. restitucija je postala vrlo uvaavana re za jedan uvaavani princip za sada jo uglavnom u smislu vraanja nacionalizovane, ili kako se u ovom ideolokom diskursu kae, otete imovine. u jednom delu naeg zakonodavstva o ver-skim zajednicama selektivnom pravdom restitucija je obuhvatila samo crkve, to je po mom miljenju neustavno, ali problem restitucije danas se smatra jednim od najurgentnijih.

Drutvo se vraalo nazad jer nije znalo da nae puteve napredovanja. elite koje su ga vodile tih prvih godina bile su mahom nacionalistike i zaglavljene u ratu. kad se rat zavrio, trebalo je uvideti ta je preostalo od idejnog fonda za izgradnju budunosti. zateklo se samo zgarite, kako u materijalnom tako i u moralnom i idejnom smislu, neto to predstavlja skoro jedan na kulturni obrazac. Seam se eksperimenta kome je jedan ameriki psiholog podvrgnuo divlje ivotinje. Drao ih je nekoliko dana u kavezu, one su postajale sve nervoznije, ispred kaveza je postavio veliku prepreku, ali je sa strane ostavio dva uska, jedva vidljiva prolaza. onda je otvorio kavez, ivotinje su izletele napolje, ali su se pred preprekom razliito ponaale. velike ivotinje kao tigrovi, lavovi i druge make odmah su pokuale i uspele da preskoe prepreku i pobegnu. one malo opreznije, kao lisice, hijene, vukovi, traile su i pronalazile posle vie pokuaja dobro skrivene izlaze, i kroz njih beale. ali, bilo je ivotinja koje su se kratko okretale oko sebe i vraale se u kavez.

ta slika me uvek podseala na srpske dileme: kad ne znamo ta emo, u kojem emo pravcu, ne vidimo izlaz, a nalazimo se pred velikim preprekama, nemamo hrabrosti da ih preskoimo, ni pronicljivosti da pronaemo izlaze i onda nam je najlake da se vratimo nazad u prolost, da se vratimo onde gde smo bili. Danas svedoimo tome kako se neki nostalgino vraaju u titovo,


neki bi i u nedievo vreme jer ni on nije bio tako lo i, kako ree jedan donedavni ministar: treba stati mirno kad se njegovo ime spomene i pozdraviti ga. Pa krunski savet i ostali idealizovani rekviziti kraljevine jugoslavije, koja se predstavlja kao raj, a onda dalje sve do srednjeg veka, feudalnih dvorova i epske slave. Sve zavisi od toga koliko ko moe da se vrati dalje u prolost.

to govori o pritisku tradicije i tradicionalistikog drutvenog mentaliteta na tranziciju, i to je jedan znaajan faktor usporavanja reformi naeg drutva.

Postojale su, meutim, i takve politike snage, kako u politikoj sferi drutva, u nevladinom sek-toru, a najveim delom i u najveem periodu u Demokratskoj stranci i graanskom savezu, i jo nekima, koji su ipak eleli da tranzicija zadobije oblik istinske drutvene i politike trans-formacije, pre svega, s osloncem na evropsku uniju, ukljuivanjem u sve evropske institucije i prihvatanjem evropskih modela izgradnje graanskoga drutva.

Mogu da budem, sada u svojstvu insajdera, zadovoljan zbog tog puta jer postaje sve izvesnije da e on u budunosti biti glavni, iako je, veoma esto, bio prepreivan u toku poslednjih 20 godina.

ako domete tranzicije razumemo kao odgovor na pitanje dokle smo stigli u tranziciji, onda se moramo ograniiti samo na kljune oblasti. Pri tom treba odvojeno da razmatramo institucio-nalnu od vrednosne tranzicije.

Prvi zadatak institucionalne tranzicije je bio preobraaj jedinstvene vlasti koja se pozivala na nedeljivi narodni suverenitet, a u stvari svodila na jednopartijsku vladavinu u pluralistiku vlast sa slobodnim izborima i punopravnom opozicijom. ovaj cilj je ostvaren ve na poetku tran-zicije i, kad je on u pitanju, primetno je stalno poboljanje.

Drugi zadatak je bio osamostaljivanje i stavljanje u ravnoteu svih triju elemenata vlasti: insti-tucije parlamenta, vlade i sudstva. ovaj cilj je samo delimino ostvaren jer jo uvek, snagom politike tradicije, izvrna vlast dominira nad parlamentom i sudstvom. Politika reforma zahteva veu samostalnost i parlamenta (odnosno, poslanika) i sudstva (odnosno, sudija).

trei zadatak tranzicije bio je oslobaenje tampe i elektronskih glasila. ovaj zadatak je ispun-jen, mediji su slobodni, a ogranienja dolaze iz razliitih sfera ekonomskih ucena velikih kor-poracija i partija, uz sikofantske pojave u samim medijima.

etvrti zadatak izgradnja civilnog drutva u jednom je delu ostvaren osnivanjem mree ve-likog broja nevladinih organizacija, udruenja graana i fondacija, ali je sindikalno organizovan-je jo haotino i rudimentarno. opti je nedostatak organizacija civilnog drutva nesposobnost da odrede mesto svog drutvenog uticaja.

Peti zadatak je bio stvaranje trine privrede privatizacijom dravne imovine. u kvantitativnom smislu, tranzicija je u ovoj oblasti tekla uobiajenim ritmom, zapaenim u svim socijalistikim privredama koje su krenule u transformaciju. Meutim, ova brzina nije mogla da bude bez znat-nih propusta u proceni vrednosti preduzea, u transparentnosti procedura, u obezbeivanju socijalnog programa i zaposlenosti.vrlo labavi ugovori omoguili su pekulativni karakter privatizacije, novi vlasnici se nisu pridravali obaveza da ne menjaju namenu kupljenih objeka-ta ni obaveza investiranja u razvoj i modernizaciju preduzea. esto su preduzea kupovana iskljuivo sa namerom da odmah budu preprodana. elja da se privreda to pre podvede pod trine zakone i nedovrena zakonska regulativa ostavljali su dovoljno prostora korupciji.


jedan deo javnih preduzea ostao je pod upravom drave koja okleva da bar selektivno, gde je manje rizino, privatizuje i njih. odsustvo jasne strategije privrednog razvoja, izbor prioritet-nih privrednih oblasti koje bi se ubrzano razvijale, predvianje razvoja ireg evropskog trita u odnosu na tranju pojedine robe i naih kapaciteta da budemo tu konkurentni. to su samo neki problemi ekonomske tranzicije, koja ne moe biti uspena bez novih investicija i tehnoloke modernizacije.

vrednosna tranzicija je mnogo sloenija pa je razumljivo to je neuspenija. Drutvene vred-nosti se ne uspostavljaju dekretima. one se stvaraju istorijskim taloenjem drutvene prakse, menjanjem navika i tradicionalnih predrasuda, irokim prihvatanjem proklamovanih etikih naela individualnog i kolektivnog ponaanja. u irokom smislu, ponaanje podrazumeva sva-kodnevni odnos svake jedinke prema istini, pravdi, slobodi, zakonu, optem dobru, radu, tednji, humanosti, solidarnosti, toleranciji, diskriminaciji. kulturni obrazac drutvenog ponaanja nije lako definisati.

Meutim, u politikom smislu, univerzalne vrednosti definisane su u Povelji organizacije ujedin-jenih nacija, paktovima o ljudskim i graanskim paravima, u Proklamaciji Saveta evrope. tran-zicija je obuhvatala i politike reforme koje su usvajane u zakonskoj formi. Srbija je ratifikovala najvei deo tih dokumenata: Pakt o ljudskim i graanskim pravima i slobodama, Povelju o ljud-skim i manjinskim pravima, o rodnoj ravnopravnosti, o zabrani diskriminacije, o zabrani smrtne kazne, o zabrani torture, o pravima deteta i mnoge druge. ali, kao i u mnogim drugim oblas-tima, mnogo se lake potpisuju dokumenta nego to se njihova primena brani.

Savet evrope se fokusirao na tri vrednosti: ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava.

ne bih ovde govorio o ljudskim pravima i demokratiji. usudiu se da kaem da mi u toj oblasti ne stojimo mnogo loije od mnogih demokratskih drava, ali u celini gledano, savrene de-mokratije i drutva u kome se nikome ne kre ljudska prava nema u svetu, pa ni u evropi, ali je bitno da li je krenje prava masovno ili sluajno. Mi smo daleko od tog savrenstva i imam na umu nasilje nad decom i enama i poloaj roma. ali, uporedno gledano, tu napretka ima.

najveim problemom naeg drutva i nae drave smatram veoma nizak stepen vladavine pra-va i, u vrednosnom smislu, masovno ignorisanje zakona kao vrednosti tesno spojene sa prav-dom. Poznato je da je za ukorenjenost potovanja zakona potrebno vreme, kulturna tradicija i dravno iskustvo. naalost, zakonitost se sporo probijala tokom nae istorije i retko je odravala kontinuitet. Sklonost ka linoj vlasti, voluntarizam umesto vladavine prava karakterisali su veinu reima u istoriji Srbije. ovo je samo jedna od oteavajuih okolnosti za afirmaciju vlada-vine prava.

odsustvo vladavine prava glavni je generator masovne, naroito kapilarne korupcije koju vri administracija. u inu korupcije, oba pola, onaj koji nudi mito i onaj koji ga prima, kre zakon uz pretpostavku da e ostvariti korist nekanjeno jer ne veruju u postojanje i snagu vladavine prava.

borba protiv korupcije uslovljena je vladavinom prava i ona se moe dobiti samo strogom primenom propisa, smanjivanjem izuzetaka i inovnike arbitrarnosti. Primena modernih tehnologija, koje sve vie eliminiu ljudski faktor i arbitriranje najdelotvornije je oruje protiv korupcije.

Dometi tranzicije dobrim delom su omeeni stepenom suzbijene korupcije ili, drugim reima: to manja korupcija, to vea i bra tranzicija.


na domete tranzicije u Srbiji uticali su veoma mnogo i politiki faktori, kako unutranji tako i spoljni. ta tvrdnja zahteva ozbiljniju analizu koja bi uzela u obzir mnogo vie udruenih faktora, od kojih su neki mogli da se adekvatnijim reagovanjem eliminiu, a neki jednostavno nisu za-visili od naeg reagovanja. ali to bi bio predmet jedne druge rasprave.


rAtko boovi

oD PoPulizMa Do eStraDe


saetaKOd populizma devedesetih stiglo se do dananjeg sumraka vrednosti. Kultura je neprestano mar-ginalizovana. Kriza, sankcije i siromatvo anominog drutva (haos, nasilje i bezakonje) drastino su uruavali vrednosti u kulturi. Populizam devedesetih, kada je dominirala populistika estetika, obznanio je drastinu instrumentalizaciju kulture. Medijska sfera bila se pretvorila u politiku pro-pagandu, u ratno hukanje, u ovinistiku ostraenost. Kritika je i tada i sada bila Ahilova peta i drutva i kulture. Relacija materijalnog siromatva i kulturne sue namee sumorne hipoteze. Kultura svakodnevlja i stil ivljenja u mreama su provincijalizacije zatvorenog drutva. Diktatura globalnih medija danas namee komercijalizovane nevrednosti i podstie potroaki mentalitet i ki egzistenciju. Kultura kao pretpostavka za sutinske promene na sporednom je koloseku.

Kljune rei: kultura, kriza, tranzicija, populizam, moral, vlast, mrnja, nasilje, kriminal, terorizam, mediji, intelektualac, obrazovanje, srednji sloj, ljudska prava, Veliki brat.

1.u nas je moralna kriza najdublja. ona je prethodila sveoptem rasulu. tavie, ona je u velikoj meri to rasulo podsticala i omoguavala. u svojoj metastazi, postala je prepreka ostvarivanju drutvenih promena. Stanje socijalnog nereda u naoj dravi postaje nesnosno za moralan nain ivota i njegovo vrednovanje. kako misliti o moralu danas i ovde kad nas pritiska oseanje da nam je vreme za moralni poredak izmaklo? nae trajanje ve odavno odreuje bezgranina energija destrukcije i nemorala. i pored krize svih vrednosti, vreme koje dolazi navodi nas da se usprotivimo nasilju nad osnovama civilizovanog ivljenja.

nezamisliv je moralan nain ivota bez saznanja o tome ta je dobro, a ta zlo. a kad u ljudi utrne empatija, nema smisla pitati se o njihovom oseanju krivice. njima je nepoznata neista savest. empatija se smatra emocionalnom pismenou. nulta taka morala svojstvo je opasnih ljudi. takvih je najvie u dravi u kojoj vladaju nered, bezakonje i korupcija. a danas kad svetska kriza dobija formu masovne histerije, ljudi postaju ekstremno dezorijentisani. napetost, nemir, nervoza, stres i strah vode ih u opasnu apatiju koja blokira njihovu ivotnu energiju i liava ih sposobnosti razlikovanja ispravnog od neispravnog. na svet moe komotno da poslui kao paradigma za stanje izgubljene ravnotee u vreme tranzicije od socijalizma do kapitalizma.

tome je doprinela i injenica da u nas nikada nije ostvarena neposrednija veza izmeu norma-tivne etike i moralnog ideala. nema nita od moralnog ivota bez ideje o dunosti i smislu od-govornosti. bez upitanosti o etikom karakteru normativnog sistema, moe se upasti u stupicu lojalnosti pre nego to smo se suoili sa istinom o prirodi zajednice u kojoj egoizam i partiku-larni interes mogu gurnuti na marginu ovekovu slobodu i trajne vrednosti. Savest kao moralna svest drastino je postradala ovde, odavno. to je dovelo u pitanje kolektivni i personalni iden-titet. biti odgovoran pred samim sobom moda je najvanije ovekovo umee. takvo umee se nije oivotvorilo, a to je bio put da se odrede ispravnost, pravednost i moralnost. kad je ovek u nedoumici o ispravnosti postupanja, odgovor oblikuju njegov karakter i njegova savest. tada je uvek aktuelno pitanje: kako savladati izoblienu realnost u kojoj gotovo da i nema moralnih au-toriteta? nema autoriteta u celini drutvenog ivota, a posebno ne u politikom polju. u takvoj stvarnosti najbolje se snalaze ljudi niskog morala i najniih motiva. u nas nije prisutna samo kriza zakonitosti nego i kriza ovenosti. zbilja, gde je ovek? Stie se utisak da je to pitanje zaboravljeno. a generacije koje pristiu muku mue u stizanju do svog identiteta jer deluju kao svet bez memorije, to je veliki problem u oblikovanju moralnog stava i moralnog ponaanja. u drutvu u kome je postradala empatija prema biima koja su u nevolji i koja pate, nije usahlo


samo saoseanje prema drugima ve i samopotovanje. vapaji moralista za moralnim ivotom idealizovane prolosti deluju gotovo farsino.

a razmiljanja o moralu najee nisu mogla umai moralizmu. a zna se da se moralizam najee uspostavlja onde gde nije prevladan dualizam onoga to jeste i onoga to bi trebalo da bude topos ljudskosti, kao dualizam bia i trebanja. jo se nije raistilo s tim da li je moral ontoloki problem, fenomen koji se tie sutine oveka i sutine bivstvovanja ili je epifenomen, izveden iz parcijalnog iskustva ovekovog trajanja. to su, izgleda, bile krajnosti koje su vodile apsolutizovanju ili relatizovanju morala. govori se i o obnovi morala. u tome ima nemalo naivnosti, tim pre to ivimo vremenu pomraenja morala, u postmoralnom dobu.

kantovo saznanje da bez slobode nema morala pokazalo se ivotnije od Sokratovog uverenja da je znanje podloga morala. bez kantovog moralnog zakona teko je promiljati i univerza-lnost etikih vrednosti i sistem etikih normi. teko je oivotvoriti moral kao regulativnu ideju, a jo tee uspostaviti norme o moralnom ponaanju i ljudskim pravima u anominom drutvu. to je jedan od razloga to emo verovatno najdue izlaziti iz moralnog kolapsa. Moralno se obnoviti, bez sutinskih promena nije mogue. a koliko je naem oveku neophodan moralni autoritet i ovetvo, pokazala je i sahrana patrijarha Pavla, koja je bila nezapameno odavanje poasti vrlini, istoj dui i ljudskoj estitosti.

2.u sredite krize morala i morala krize iskrsava kao njihova osnova mrnja. u tome je ovdanje iskustvo verovatno bez premca, i to traje od vremena socijalizma do vremena tranzicije. Mrnja je u nas ugrozila sve forme ivota i stil postojanja politikog drutva. u razliitim intenzitetima, pokazalo se da je mrnja apsurdna strast, trajna antropoloka greka, vrsta afektivne pome-renosti, poremeaj mentalne ravnotee, defekt oseajnosti. ona je obeleje i peat istorije, naalost, i nae istorije na drastian nain. Do fanatizma nekritini, mrzitelji se poistoveuju sa svojom mrnjom jer oni izvan nje i ne postoje. udovinost njihove mrnje i bestijalnost nji-hovih pregnua pretvaraju mrzotvorce u proizvoae tragedije. Prilagoditi se mrnji znai biti nekritian prema sebi, ali i despot prema drugima. to se ovde ve dogodilo.

ta je zajedniko svim vidovima mrnje, svima koji mrze? Mrnja se vezuje za drugoga, za razliitost i nesaglasnost. Drugi se doivljava kao neprijatelj, kao stranac, kao tuinac. unutranji zatvor mrzitelja miolovka je za one koje mrzi. tamo gde vlada mrnja nema rasuivanja. nema dilema. ne postavljaju se pitanja. Sve je izvesno. Satanizacija drugoga umee je satkano od tvrdoglavosti i gluposti. u naoj sredini pojedinac je vie obuavan za mrnju nego za ljubav. Militantnim zajednicama oigledno nedostaje iskustvo ljubavi i tolerancije kao protivtea zlu i mrnji.

ako bismo izvrili analizu tradicije bilo kojeg ratnikog naroda meu koje i sami spadamo gotovo da bismo se iznenadili intenzitetom sile iracionalnog, destrukcije i mrnje. bilo koji vid drutvene i istorijske zatvorenosti kao samodovoljnosti proizvodi animozitet prema drugosti. alostan uinak tog nastojanja vidi se u irenju mrnje. Mrnja postaje znak prepoznavanja, vrsta pseudoidentiteta. ona je esto i podsticaj psihodinamike politike. u politikom polju mnogi su svoj identitet izgradili na mrnji. bez toga, za njih se ne bi ni znalo. u opasnoj ho-mogenizaciji nacionalne volje insistira se najee na jednoj vrsti identiteta i time se oporie bilo koji sloeniji identitet jer predominacija jednog identiteta ne vodi totalitetu, ve totalitarizmu. kriza legaliteta i kriza identiteta uspostavljaju opasnu meuzavisnost u kojoj s lakoom opstaju i mrnja i nasilje.


u politici se zloupotrebljava mo zavedenih i lakovernih da mrze. Pod okriljem mrnje, po-danik nema ni sposobnosti, ni snage da ostane u upitanosti, a jo manje da posumnja u svoju ovekomrzaku zaslepljenost, u svoju ostraenost. ovdanja populistika euforija devedesetih godina dvadesetog veka temeljila se na njoj. Stoga je prihvatljivo miljenje da onaj koji mrzi i nije dosegao apsurdnost vlastitog postojanja pa zato i ne moe da prepozna sopstvene ljud-ske granice. ludilo mrnje ima tendenciju neumerenog i gotovo beskonanog obnavljanja. jednodunost u mrnji neminovno prate destrukcija i nasilje. Moda je to i bio razlog to je u ovdanjoj zaraenosti sa sobom i drugima poinjeno i previe bestijalnosti. ovde se naciona-lizam, u svojoj euforiji, pretakao u ovinizam. to oseanje, onde gde je dolo do nacionalistike homogenizacije, moglo se prepoznati kod svih i svugde. jedna mrnja izazivala je drugu, jedno zlo omoguavalo je drugo. Svako je svoju ostraenost izvodio iz ostraenosti drugih, a estina ubeenja nije traila drugo pokrie do vlastitog bezumlja. i destruktivne jednodunosti. tragine posledice su bile neminovne. one su ve uveliko poznate.

to je najgore, mrnja nije bila prisutna samo u politikoj sferi nego u celini drutvenog realiteta. Mizantropija je proizvela optu drutvenu entropiju i haos nevienih razmera. a drutvo koje je mrnja uzela pod svoje nuno zavrava u najgorim krajnostima. koliko je mrnja iracionalna, vidljivo je i po tome to se mrze i oni koji lie na mrzitelje. kruenje destrukcije vodi od mrnje do nasilja, od mrnje do ubistva. u naim doskoranjim okolnostima eksplodirala je mrnja razbuktale su se potisnute strasti, frustracije, kompleksi, zavist i agresija. Politika je uinila sve da se drutvo militarizuje, da se zatvori u tamni vilajet u kome su mnogi obnevideli. a kad se upadne u vrzino kolo organizovane mrnje, gotovo su neizbeni organizovani kriminal i bru-talno zloinstvo.

u ovdanjem ravom politikom pozoritu igrala se odavno nedarovita i brutalna predstava, mrzotvorno zbivanje. to je spektakl visokog rizika. u njemu su bili najbuniji patrioti. njihove prejake rei deluju ubitano i zlokobno jo od devedesetih godina prolog veka do danas. Pri-tisnuti mrzilakom strau, iveli su i u virtuelnim i paralelnim svetovima. tu su i mogli sebe da doivljavaju kao spasitelje i mesije. njihovi zahtevi u stilu sve ili nita zavravali su se kao nita. izgleda da su za na ratniki neoprimitivizam bili neophodni ostraeni patrioti i maloumni atoljupci. to su najuverljivije pokazala nacionalistika orgijanja podsticana udvorikim medi-jima i folklornim kartom koja su se zavrila u ovinizmu. Sredina u kojoj sve ovo moe da postoji, a postoji i sada, rodno je mesto najvulgarnijeg kia. to je jasan pokazatelj uruenosti skale vrednosti i moralne katastrofe.

u vreme nae ekstremne krize, posle devedesetih godina, pitali su na jugu Srbije mlaane kolarce ta bi eleli da budu, a oni su bez dvoumljenja odgovarali: policajci ili dileri! imali su preciznu percepciju drave u kojoj ive. to je bila situacija kad se gradsko stanite pojavljuje kao antigrad, koji je postao paradigmatian za procese anomije, za gradoruilake i antiurbane poremeaje. kad je drava izgubila kontrolu nad sobom, kad je propala, u okrilju mraka, sa ivotnog dna i njene periferije, pristigli su novi bogatai. iz polusveta podzemlja, iz provinci-jskih predgraa, iz velegradskog komara, iz ratnog pakla dojezdili su snagom stihije. Privredni kriminalci, devizni rentijeri, ratni profiteri i zloinu skloni tipovi, mafijai, zaigrali su opasno kolo u koje je lake bilo ui nego iz njega izai. oni su se nali u sreditu degradirane stvarnosti, na povrini trivijalne svakodnevice. neprestano su kruili oko vlasti jer im je ona i pruila priliku da se obogate. Miljenicima vlasti omogueno je da se bave monopolskim i privilegovanim po-slovima. Posredovanje do nafte i oruja pruala im je drava. Malo-pomalo, mafija je zauzimala vana mesta u tajnoj dravi. i dok se u dravi smanjivalo sve, njen konto se uveavao. izili iz mijih rupa, prljavim rukama posegli su za prljavim novcem. bez velike kole i velike pameti, novi primitivci ipak su shvatili da je najvanije da stignu do kljunog oveka monika, koji


donosi odluku o privilegovanom poslu. za tu uslugu bili su spremni da uine sve to se od njih trailo i da bespogovorno slue. bez utemeljenih institucija i bez osmiljenog sistema vrednosti, neorganizovana drava uspostavljala je organizovani kriminal. Stvarao se socijalni kontekst u kome je maltene bilo poeljno imati neistu savest.

gradovi su bili pretvoreni u buvljake. Sitnoberzijanski poslovi nesmetano su se obavljali u komarnoj zoni sive ekonomije. Dileri su postali nezaobilazna scenografija otrcanih gradskih ulica. Mnogi su samo uarili, dok su odabrani zgrnuli bogatstvo. Sankcije su proizvele drastine posledice. izolacija je zaustavila normalne civilizacijske tokove. ona je pospeila parazitsku atmosferu, u kojoj je bogaenje teklo bez ikakvih regula i ikakvih moralnih obzira. tada su, preko noi, nicali bogatai koji su se dobro snalazili u anominom drutvu, drutvu haosa, nasilja i bezakonja. Sve to je oznaavalo prostatvo provincijskih periferija bilo je u neposrednoj vezi sa umiljenim i lanim patriotama i ratnim profiterima, koji su bili zadueni za poslove vezane za rat. oni nisu zaboravili da se napljakaju do mile volje. izgleda da su vaniji dravni poslovi iskljuivo voeni preko ratnih profitera. to je najgore, ni sadanja vlast, koja se deklarisala kao reformska, nije im sasvim okrenula lea i uinila je najveu greku kad je pristala da joj i ratni profiteri postanu partneri. to je bio znak da nije bilo diskontinuiteta sa prethodnim sistemom. nisu stvoreni instrumenti da se razdvoji ito od kukolja. i dalje se na drutvenoj sceni nalaze profiteri koji su kapitalizovali kolektivnu nesreu. ostali su nekanjeni i, to je jo gore, postali su uvaeni. to je jedan od razloga to korupcija nije zaustavljena.

od silne trke u bogaenju, novi sloj skorojevia nije imao vremena ni elje da zasnuje moral-nu poziciju ni lestvicu vrednosti. a kako bi se i priklanjali ikakvom etikom principu kad im je najblie uverenje da im je sve doputeno, da im je sve dozvoljeno to im se isplati, to im koristi. zato moralni obziri za njih nisu ni postojali. a zna se da su za vreme rasula drave i zla prljavog rata svi naini bogaenja bili sramotni i kriminalni. u tumaenju onoga to bogatau nedostaje, Stendal u romanu crveno i crno priziva junga, koji je sve one koje je video da se bogate oznaio kao bia bezona i tvrda srca. ovdanje bogaenje bilo je nezamislivo bez nasilja i krae.

novi bogatai su uzimali sve to im je aktuelna politika elita pruala, sve to su mogli oteti. i kada jo nisu bili obezbedili socijalni status, ve su tvrdili pazar za budunost. nisu bili ni najmanje naivni kad su toliko isprednjaiti u sveoptem neredu. ti mutnolovci kojima su intelektualnost, oseajnost i moralnost strane, a nevrednosti bliske domogli su se strategije o osvajanju vanog mesta u drutvu. kupovali su sve. kupovali su i svoj pedigre kao stari nametaj. kupovali su i gradili zdanja na prestinim mestima. kupovali su prestina mesta. kupovali su i ono to se u normalnim dravama i ne prodaje. tako su nastajale ekonomske imperije koje su irile uticaj na celinu drutvenog ivota, a posebno na finansijsku i medijsku sferu. Priroda njihove sirove snage, nespojiva sa moralom, daleko je i od kulture i kultivisanja. vitalnost njiho-vog primitivizma podupiru zurle i talambasi novokomponovane kulture, duhovni mamurluk i smetlite kia. neumerenost, rav ukus, grandomanija i bahatost obeleja su njihovog ivotnog stila kojim dominira pinkovizija. gospotina novokomponovanih bogataa deluje humorno, karikaturalno i smehovito. Puni depovi, a prazne due. nema kraja njihovim ambicijama. kad su se potvrdili u biznisu, na redu je bila politika. Politiki olimp ih je neodoljivo privlaio. nisu samo karii imali takve ambicije. ima ih na desetine vidljivih i nevidljivih.

korupcija je u vreme ovdanje tranzicije stigla do samih vrhova drave, postala je, kao i u svim postkomunistikim dravama, vaan deo stila ivota, gotovo obiaj. u svakodnevnom ivotu graani su se navikli na podmiivanje. rasprostranjeno je uverenje da je postizanje materijal-nog uspeha mogue jedino prljavom rabotom i neasnim sredstvima s onu stranu morala. a kad graani oznae zdravstvo, pravosue i policiju kao najkorumpiranije sektore, onda postaje


jasno da se porastom korupcije drastino produbljuje drutveno propadanje. kad se ne us-postavi autoritet prava kao temelj drutvene regulacije, to je na sluaj, onda pravne regulacije bivaju zamenjene odnosima moi u politikom polju. Stoga, zagrljaj novca i politike nije mogue ni prikriti ni dovesti u pitanje. Motivi vlasnika kapitala da pomau politike partije gotovo da su providni. to je nain da se zatite te uveaju poslovi i kapital, da se proguraju zakoni koji odgo-varaju bogatunima. za uzvrat, novac tajnim kanalima stie u partijske kase. njime se finansiraju redovne aktivnosti i kampanje, a neretko i lagodan ivot politiara. a kad vladajue partije de-luju u takvom svojinskom okruenju, stvaraju se mogunosti transfera ekonomske u politiku dominaciju. ako se tome pridodaju zakoni koji se ne primenjuju, nelegitimni interesi pojedinaca i grupa, zloupotrebe, kriminal i korupcija, postaje jasnije zato izostaju rezultati u borbi pro-tiv dravne i drutvene entropije. Stoga, bez autoriteta pravosua, bez snane politike volje, politike kulture, javnog mnjenja, medija, kritike svesti, dravnih institucija, nevladinih orga-nizacija, nezavisnih regulatornih tela i slobodnih graana, sadanji napori u suzbijanju enormne korupcije mogu ostati kratkog daha.

Populistiki talas devedesetih godina prolog veka bio je zahvatio najvei deo stanovnitva, pa samim tim i omladinsku potkulturu. Meutim, ova potkultura nije bila monolitna jer je jedan njen deo pokuavao da napusti nacionalistiku zatvorenost i da se otvori prema svetu. Pobunjeni studenti su se razlikovali ak i od one opozicije iji su motivi bili osvajane vlasti po svaku cenu. Studenti su stizali kao energija bunta i promena. njihove aspiracije su bile najblie graanskom drutvu, a njihova strategija je bila antiautoritarna i antiliderska. Sutinski, ovde se dogodio sukob zastarelog drutva i dolazee intelektualne generacije koja je teila da uspostavi veze sa svetom i modernim vremenima. Sada je sve to utihnulo, gotovo do apsurdne ravnodunosti. Studenti protestuju zbog akademskih pogodnosti, zbog sebinih interesa, a od njih se moe oekivati da postanu konformisti i u dravi bez strukturnih promena i bez vizije o svojoj budunosti. kontinuitet u osvajanju vlasti ne jenjava.

u nas, izgleda, nije usahla dugo nagomilavana i potiskivana energija mrnje. Mrnja se ukore-nila. to je vidljivo i po tome to nisu nestale netolerancija, predrasude ni diskriminacija. zabo-ravlja se da mrnja sa ishoditem u zloinu nije samo moralni problem nego sumrak patolokog drutva. iskustvo nas ui: ko se opredelio za zloin, nije vladao sobom. ostao je s onu stranu morala. ubice su bolesnici. u moralnom pogledu, najsporniji su bahati monici koji su ih instrumentalizovali. Sagreitelji su i oni koji ravnoduno gledaju na zloin, ba kao i oni koji ga omoguuju. Sve su to razliite forme ekstremizma, ali i sauesnitva i u mrnji i u nasilju. takav ekstremizam vodio je direktno u nerazumno zloinstvo, u golemi greh. kad svojim oseanjima dodirne patnje i nevolje drugih ljudi, ovek e moi umai veitoj mrnji. a bez ljubavi, ivot je isprazno trajanje, put u nita.

3.u naoj novijoj istoriji dogodila su se golema posrtanja intelektualaca. to im se deavalo i kad su pristajali da slue svemonoj partiji i kad su pred vladajuom oligarhijom neogranienih ovlaenja pristajali da budu idolopoklonici. inilo se da im nije smetalo jednoglasje kao tragedija miljenja. Dilentantizam i represiju u politici doekivali su ravnoduno. oni koji nisu bili takvi, a bilo ih je, igosani su kao disidenti i jeretici, a znamo koliko su krivovernici ivotniji od gluvonemih apologeta. apologeti, koji su pristali da podupiru pragmatsku politiku i pris-trasnost politike simulacije ostali su bez upitanosti, nemira i sumnji. a to je i najgore to se intelektualcu moe dogoditi.


S raspadom jugoslovenske zajednice, izgleda, promenilo se mesto intelektualaca u odnosu na vlast. Sticao se utisak da odavno intelektualci nisu bili tako neposredno ukljueni u politiki ivot. Pri tome, pojavili su se i u neoekivanim ulogama, pa ak i kao podstrekai politike rata. Postajui mentori militantnim politiarima, ovi intelektualci ponaali su se kao da su nali klju istorije i alem-kamen istine. Minornim politiarima, a takvih je ovde odavno najvie, bilo je neo-phodno uporite u intelektualcima od imena i formata. a politiki vrhovnici sluaju samo onoga ko je dorekao njihovu misao. kao politike skutonoe, kao samozvani advokati nacije, kao nazovizatitnici nacionalnih interesa, intelektualci su podravali ovinistiki primitivizam i politiko ludilo. Politiari i intelektualci nali su se na istoj strani, u istom kolu, ali bez oseanja mere, pravinosti i svesti o odgovornosti. intelektualci, i kad nisu nagovarali da se prihvati rat kao politika opcija i kad nisu bili plen lanog patriotizma, nisu inili ni ono to su mogli nisu odvraali od ratnog ludila. tako su postali sauesnici u zloinu. zato su oni daleko od promene konzervativnog miljenja i uspostavljanja vrednosti civilnog drutva.

intelektualci koji su opstajali iskljuivo na kolosecima ekstremnog nacionalizma dokazivali su ve rasprostranjeno stanovite da je intelektualac i nestao kad je ukinuta potreba za vrednos-tima postojanja, za univerzalnim vrednostima i totalitetom smisla. intelektualac koji se ovde isticao kao nacionalni predvodnik i fanatik nije bio spreman da se usprotivi religiji nacionalistike veine i politiki fabrikovanom javnom mnjenju. tada je on i prestao da bude snaga kritikog nepristajanja i skretnica ispred stranputica kolektivnih paranoja. takvi intelek-tualci odgovorni su za nacionalistiko pijanstvo i istorijski samozaborav. nesrena je okolnost to nisu bili spremni da se oslobode svojih opsesija, fanatizama i averzija. Slepa zaljubljenost u sopstvenu naciju proizvodila je nerazumevanje sutine tue nacije. tetoinstvo intelektu-alaca bilo je posve oigledno kad su s lakoom i spontano prihvatili politike strasti i apsurd destruktivne politike. Misao dela naih intelektualaca koji su se neposredno ukljuili u rat kao politiku u stvari je misao bahatih prostaka, ije biologistike ideje o tome da e u iskuenjima etnike zaraenosti slabotinja da nestane, da otpadne nepogreivo stiu do ultraovinizma i etnocentrizma. iz njihove pozicije darvinistikog ininjeringa, sve to pripada kulturi i sve to je kultivisano po svojoj prirodi je slabo i zanemarljivo. itava zamisao je infantilna, ali i opasna kad je u nju ugraena ratotvorna inspiracija i rat kao brutalna empirija. Delotvornost ove fiks-ideje potvrdila se, naalost, na najgori nain. Posledice su poznate, ali nepopravljive.

autizmu politike elite pridruili su se militantni intelektualci, koji su pokazali veliku sklonost prema nacionalnoj zatvorenosti, samodovoljnosti i nekritinosti. ne znam da li su konano shvatili da je iskljuivi nacionalizam kultura plemena i nekultivisanog sveta. to je i razlog to je neophodno preispitati mogunosti intelektualca kao drutvene instance koja ne zamrauje svest, ve deifruje nesvesne kontradikcije i sloene procese postojanja. zato je nezamisliva ravnodunost intelektualaca prema politikom ekstremizmu i nacionalizmu kao oblicima fana-tizma koji je ovde jo uvek prisutan, ak mnogo vie nego to se moglo oekivati. u nesprem-nosti da se ozbiljno i odgovorno obraunaju sa nacionalistikim ekstremizmom i ratnom poli-tikom skrivaju se njihovo trajno stanje zabluda i malograanska frustriranost. Strana im je logika iskupljenja i kritikog preispitivanja vlastitog uverenja. to je za njih arenje vremena i susret sa onim to nemaju, sa saveu. najgore je zaboraviti da se ne moe odbraniti sutina vlastitog stvaralatva ako se pristane na mistifikacije nekritike svesti i ako se napusti moralno stanovite. neosporno je da intelektualac uvek mora, a u uslovima savremene promene ponajvie, da brani principe slobodnog miljenja i stvaralaki moral, moral dostojanstvenog postojanja i pojedinca i drutvene zajednice. tu iskrsava i pitanje njegove odgovornosti. Moe se dogoditi da intelektu-alac poznaje strukturne probleme i slabe take drutva a da sve to, iz konformistike lagodnosti, preuti, da na sve to ostane pasivan, da ne reaguje. ako moe da pomogne, a to ne ini zbog


moralne gluvoe i egoizma, on svesno pristaje na to da bude nemonik i sauesnik najgorih reenja u politikom polju. Paradoksalno, takav stav ga pribliava povrnosti apologetskog pristajanja. kad je crveno-crna koalicija izglasala poniavajui zakon o univerzitetu i kad je zatraena lojalnost aktuelnoj vlasti, svega jedan odsto pripadnika akademske etvrti nije na to pristao. univerzitet se ruio do temelja, a njegovi graditelji gotovo da su to posmatrali kao da se to njih i ne tie. bilo je to moralno samoubistvo. univerzitet je intelektualno, moralno i politiki uniavan i ne tako davno kad je na Pravnom fakultetu u beogradu organizovana tribina na kojoj se opravdavao zloin u Srebrenici. iz takvog razumevanja zloinstva ve dugo se odrava tvrdoglavo i nemoralno prikrivanje optuenih za ratne zloine. a kupoprodaja ispita i diploma na Pravnom fakultetu u kragujevcu sraman je doprinos univerziteta sveoptoj korupciji. to je nezapamena bruka! a kako vreme odmie, u javnosti se namee pitanje hoe li se i ova afera zavriti ba kao i mnoge druge, koje su ostale nerasvetljene. konano, ovde, u kontinuitetu, imamo politiku nedovrenosti.

neslobodna drutva su po definiciji nepogodna za umno delovanje i kritiko reagovanje. nema smislenog aktivizma ako on nije izraz slobodnog individualnog izbora, ako nije izraz unutranjeg opredeljenja. autocenzura, kao krotiteljica kreacije, uspeno zaustavlja autentino individu-alno samoiskazivanje. zato je za stvaralako delovanje veoma znaajno da intelektualac ivi u skladu sa svojim uverenjima. i da brani slobodno svoju unutranju sloenost. intelektualcu je veoma vano da misli svojom glavom i drugaije od odobrenog miljenja, miljenja bez alterna-tive. intelektualna neposlunost kao in slobode odluujua je okolnost za samoopredeljenje i samodreenje intelektualca. tamo gde on ne moe da se usprotivi, da se pobuni, on nema anse da bude blizak sebi. ako ne moe da brani vrednosti koje je osvojio ili ih osvaja, opasno se suava polje njegovog aktiviteta. zato intelektualac najvie ini kad porie u ime vrednosti, racionalnosti i pameti, ono to nije vrednost. reeno je da je intelektualac duh koji porie. on je to i kad postavlja pitanja i kad pokuava da daje odgovore. najgore ini kad pristaje da ne porie i kad odustaje da formulie kljuna pitanja o individualnoj i drutvenoj egzistenciji. tada on dovodi u pitanje i svoju profesiju, i svoju umnost, i svoju savest. najgore je kad su profesija i savest u nesaglasnosti. a to je tipina ovdanja situacija koja se s lakoom moe oznaiti kao konzervativno stanje drutva koje je osueno na due trajanje.

tome doprinosi i savremena kola koja je pokazala izrazitu nemo da menja stvarnost i linost. Sadanji nain usvajanja znanja mnogi istraivai identifikuju kao strukturni problem savre-menih drutava. Priroda komunikacije koja se u njima uspostavlja daleko je od kultivisanja kritikog miljenja i stvaralakog usvajanja vrednosti. Formirao se kulturni model u kome se vrednosti prenose na centrifugalan nain. Sve dolazi odozgo, iz sredita. izgleda da se zaborav-lja kako je ovakav uticaj poguban za razvitak linosti. on je veoma udaljen od kreativne mate i slobodnog miljenja. centrifugalno posrednitvo tei da pojedinca parcijalizuje i stavi u funkciju utvrenog programa, ali i stalnog pritiska. cilj je hiperadaptiranost, koja, naravno, ponitava individualne vrednosti i mogunosti kreativnog prekoraenja.

Stratezi razvoja poodavno su prepoznali kao ozbiljan problem savremene kulture razdvaja-nje profesionalno-strunog od opteg obrazovanja. zato bi uvek imalo smisla razvijati ideju o njihovoj meuzavisnosti. tako bi se izbegle krajnosti nadvremenosti, apstraktnosti i beskoris-nosti opteg obrazovanja, ali i prizemni pragmatizam i vulgarni utilitarizam specijalizovanih znanja. a uverenja pragmatske pameti da danas nemaju emu da slue fundamentalna znanja i opte obrazovanje otkrivaju stranputice moderne kole, koja je odavno upala orsokak iz koga nikako da izae. Proivljeni susret sa svetom lepote i istine nije mogao da stigne da se ostvari bez mostova do opte kulture i opteg obrazovanja. bez njih se ne bi moglo razvijati ni produbljeno miljenje, ni stvaralaka radoznalost, ni neprikosnovena kritinost.


Scijentizam i pozitivizam, s jedne, i estetika i filozofska svest, s druge strane teko idu zajedno. Podeljen izmeu stroge racionalnosti i unutranjeg smera svog subjektiviteta, ovek se u specijalizaciji kao redukciji individualnih mogunosti naao u novim zamkama. kultivisanje kritikog miljenja i stvaralakog usvajanja vrednosti dramatino je oteano. zato se i ini da su u pravu oni naunici koji veruju da jednostranosti specijalizacije poveavaju broj ranjivih mesta savremene kulture. u njenoj fragmentaciji umire i udo kreativnog otkria i ponitavaju se neiz-vesnosti stvaralake zagonetke. Da se ne bi mainizirao mozak, savremeno obrazovanje treba da prui ne samo profesionalno znanje ve da izvri takav uticaj kojim bi se otkrile ovekove individualne sposobnosti i neprobuene snage kreativnosti. kao reakcija na redukcionizam specijalizacije, opravdano se nastoji da se u obrazovnom procesu poveu profesionalno znanje i opta kultura, najire obrazovanje, umetnost kako bi se prevazila jednodimenzionalnost pro-fesije. tako bi se stvorile i mogunosti za brzo prilagoavanje uslovima sloene profesionalne transformacije koja zahteva stalno usavravanje, a esto i prekvalifikaciju.

ako se obrazovanje posmatra kao celovit proces priprema oveka za sve bitnije vidove ivljenja, onda je slobodno vreme ozbiljan problem savremenog drutva. ta uiniti sa slobodnim vre-menom? i to ovaj kvantum vremena bude vie praen realizacijama kulturne industrije, pro-cesima standardizacije, stereotipnosti i komercijalnog nasilja to je izvesnije uvrivanje pseudovrednosti. Posredstvom tehnikog uma, elektronske komunikacije, pseudovrednosti ostavljaju za sobom princip stvaralakog individualiteta i u velikoj meri ga ponitavaju. i kad se bude postavilo pitanje o razvitku ovekovih kreativnih mogunosti, slobodno vreme moe postati nereiva zagonetka. zato mnogi sociolozi smatraju da je neophodno premostiti ponor izmeu kolovanja za zanimanje i nepripremljenosti za korienje slobodnog vremena. Sa stanovita ovekove samopotvrde, pripremi za korienje slobodnog vremena trebalo bi pokloniti veliku panju jer se ljudi teko snalaze kad ostanu bez profesije. Slobodno vreme ne bi smelo da postane mrtvo vreme, trajanje u dosadi i pasivnosti.

aktuelno bolonjsko usmerenje u visokom obrazovanju uspostavlja se u nas pre nego to je prevrednovan anahronizam akademske etvrti i pre nego to je osmiljena ova nova formacija obrazovanja. ona opstaje izmeu starog i novog iskustva. za njeno utemeljenje nisu obezbeeni ni materijalni ni kadrovski uslovi. ako se ne koriste nove tehnologije i za njih obueni posrednici, onda se ostaje tamo i gde se bilo. zato se moe dogoditi da kadar koji se stvara u velikoj meri pragmatski i utilitarno moe biti daleko od elite formirane na poznatim svetskim univerzitetima. nema nita od moi znanja bez uglednih univerziteta. a bez elite znanja, nema napretka ni dinamizma promena. jedino elita znanja moe da nadoknadi izgubljeno vreme u drutvenoj i civilizacijskoj stagnaciji.

4.od devedesetih godina prolog veka autokratska vlast je ugroavala ljudska prava, proizvodila nasilje, kriminal, korupciju i strah. ona je uspostavljala rat, brutalno militarizovala drutvo i spro-vodili teror.

Mnogi su ve zaboravili kako su u junu 1993. godine, kada je uhapen i pretuen lider vodee opozicione stranke, samo za jednu no prekreni i zakon i ustav i meunarodni ugovori. a to da se, s lisicama na rukama, tue glavni rival aktuelnog predsednika, svrstalo nas je u sam vrh represivnih reima u svetu. Partijsko-policijska drava neprestano se pripremala za obraun sa politikim neistomiljenicima, koji su po starom represivnom obiaju dobili sijaset diskvalifi-kacija. Slepo podanitvo potpomagalo je odravanje policijsko-pravnog nasilja kriminalizovane drave. a kad se represija uspostavi tako da se podrava bezakonje, nije mogue izbei gaenje


osnovnih ljudskih prava i ugroavanje sloboda. kad su ovlatenima vanije zasluge za reim od moralne biografija, onda je teko izbei kriminalizovano svakodnevlje. organizovani kriminal podravala je kriminalizovana drava u kojoj je, umesto zakona, zagospodarilo bezakonje, u kojoj je pravdu zamenila krivda.

Sklone zaboravu neophodno je podsetiti na to da nije bilo nijedne oblasti drutvenog i kul-turnog ivota u kojima reim zbaen oktobra dvijehiljadite nije krio i ponitavao ljudska prava. u vreme postkomunistike i nazovipluralne politike scene, a u stvari, vladavine autokratskog reima mediji za masovno informisanje bili su sauesnici u militarizaciji politike zajednice. nji-hovi su plodovi nasilje, haos, strah i smrt ljudi. inili su ba ono to nisu smeli: kolo su vodili u ovinistikom i agresivnom nagovaranju podanika, uestvovali su u zaslepljivanju mrnjom, bili aktivni u proizvoenju lai i straha. u medijskoj komunikaciji dogaaji su krivotvoreni, dra-matizovani i predimenzionirani. Stvarana je informativna raomonijada! Mediji su pokazali neskrivene simpatije prema nacionalistikom stereotipu koji je branio nacionalni narcizam i etnokratsku iskljuivost. oni su i postali prethodnica nacionalistike zaraenosti. tavie, mediji, meu kojima je prednjaila dravna televizija, pretvarali su se u instrumente ratnohukakog ludila. njihovi protagonisti vezali su se za nacionalovinistike ideologijice koje nisu mogle da funkcioniu bez neprijatelja i neprijateljstava. tako su i novinari upadali u vrtlog informativnog ekstremizma, koji prate zapaljene zenice i ostraena uverenja. to je bio put politikog slugan-jstva i izdaje profesije. a u prihvatanju interesa politikih nalogodavaca kao politikog imperati-va sadrana je nemo samoodreenja i profesionalne autonomije. kad se postane orue propa-gande, njen puki epizodista, onda patriotsko oseanje moe postati vanije od profesionalnog morala. Sve se to i moglo dogoditi zato to je odgovornost, kako profesionalna, tako i moralna, potpuno izostala. umesto nadmoi odgovornosti, mediji kao ovinistiki stampedo i sejai mrnje, postajali su sauesnici u zloinstvu. u medijima je vladala zastraujua teskoba, naroito od vremena objavljivanja apsurdnog, tetoinskog i protivustavnog zakona o javnom inform-isanju. tek to je stupio na snagu, prestala su da izlaze etiri relevantna i slobodnomislea lista, a protiv vlasnika, glavnog i odgovornog nedeljnika evropljanin voen je zastraujui prekrajni postupak. nekome ni to nije bilo dovoljno, pa je Slavko uruvija usred bela dana, usred beograda, u vreme nato bombardovanja, kao poslednji kriminalac, usmren. umesto da kriminalce dre u apsanama, vlast je ta mesta rezervisala za novinare. tako je godinu dana bio utamnien novi-nar neboja risti samo zato to je istakao inae rasprostranjen plakat o slobodi tampe. to se ve zaboravilo, a to je paradigma u krenju ljudskih prava i sluganjskom poloaju sudstva.

autokratskoj vlasti bio je blizak organizovani kriminal ili dravni terorizam. od njih su bili jedino zatieni oni koji su ih omoguili. zloin je ohrabrivan umesto da bude suzbijan. zloincima su deljena odlikovanja i visoka zvanja. zloinci su nagraivali i promovisali sebi sline. u znak zahvalnosti za sve to su uinili za zloinaki reim, omogueno im je da ine ta hoe, da zado-volje svoje koristoljubive aspiracije, svoje mafijake interese. Postali su unosni trgovci droge i besprizorni pljakai svega to se moe opljakati. u tome nisu imali nikakvog obzira. ubistva svih vrsta i otimaina ljudi njihova je specijalnost. bezglava vlast, brutalna mafija i tajne slube uhvatile su se u isto kolo da bi poinile monstruozne zloine. Politika ubistva sprovodile su i dravna bezbednost i mafija kao besprizivnu volju svojih nalogodavaca. Doveli su dravu do metastaze zloinstva. tako je izvedeno i ubistvo nekad politikog i dravnog elnika ivana Stambolia. Dravni terorizam su sprovodili eskadroni smrti, kao uvari autokratskog poretka i izvoai patriotskih radova kojih bi se stideo svaki ovek. bila je to, u stvari, predsednikova pretorijanska garda. a kad se drava nala u zoni kriminalizovanog sumraka, junak tih smutnih dana postao je kriminalac, zloinac. kriminalci su se obznanili kao elita, a sebe su doivljavali kao spasioce nacije! Potvrivali su se u gubitnitvu, patriotskom ludilu i pljaki. Poto su


oslobodili Srbe u krajini, bosni i na kosovu i Metohiji nastavili su sa usreivanjem drave na istoku. istakli su se u oslobaanju od demokratskih alternativa i civilnog drutva. nji-hov je stil bio nezamisliv bez nasilja i agresije. oni su se uvek odlino uklapali u laomaniju nematovitih propagandista reima. i kad se partijsko-policijska drava pripremala za obraun sa politikim neistomiljenicima, oni su bili tu da pripomognu u njihovoj satanizaciji. Posebno su se pripomagali u igosanju pete kolone, unutranjeg neprijatelja, faista i terorista. tako je i mogla da nastane bezona podela graana na nato pristalice i patriote. a sve je, u stvari, bilo kao u karikaturi Predraga koraksia coraxa, koji je nacrtao maskiranog teroristu, sa ubojitom igrakom za pojasom, kako ispisuje antiteroristiki zakon. i dok je graanin proivljavao su-morne dane estoke apatije i izgubljenih nada, obuzimao ga je nepodnoljivi strah od bunih i pravovernih patriota.

a posle petooktobarskih dogaaja, nije se vodilo dovoljno rauna o opasnostima i krajnostima kraja kriminalizovanog reima. Previdela se priroda tajne drave. nije napravljen neophodan diskontinuitet s njom i pored toga to je bio logian. na istoj pozornici nisu mogle istovremeno da se igraju dve predstave razliitih anrova. bio je to nesporazum. naivno je bilo oekivati da e uesnici u zloinima i okoreli lopovi dobrovoljno pristati da se nau ispred bilo kakvih sudija. njima je haos u drutvu bio potrebniji nego ikada ranije. Stanje haosa videli su kao oblije spasa-vanja i opstajanja. Pored neodlunosti da se ide do kraja u odstranjivanju prljavine zloinakog reima, nedozvoljeno dugo je potrajalo gluvonemo traenje vremena u zamajavanju sa pre-predenim mutnolovcima, koji su na sve naine pokuavali da spasavaju to se spasti moe. nije se znalo ta e sve isplivati na povrinu barutine koja je odavno zaudarala od krvi, trulei i raspadanja jer, radilo se o kriminalnim tipovima, ratnim profiterima i politikim demonima. nije bilo ni lako suoiti se sa surovom istinom omiljeni i popularni voa bio je zloinitelj. ravi gospodari imali su oko sebe rave sluge. i sluge su panino traile nove gospodare. besomuno su jurile dresove kako bi zaigrale u timu koji pobeuje. Politiku svakodnevnicu prekrili su pra-vovernici, idolopoklonici i sledbenici. kukolj se pomeao sa itom, a ni ito nije bilo kvalitetno.

u periodu posle Petog oktobra stvorena je u pobednikoj koaliciji atmosfera netolerancije i teskobne stranake uskosti u kojoj je bilo teko izloiti se riziku radikalnog prekoraenja. u tom opasnom vakuumu, kada jo nisu bile uspostavljene pouzdana demokratska alternativa i relevantne demokratske institucije, dogodilo se mnogo neprijatnih iznenaenja. Demokratska opcija nije ni mogla jasno artikulisati pravce promene i osmiljenu strategiju demokratskog razvitka jer je njeno zajednitvo po mnogo emu bilo neprirodno ve i zbog toga to su se u Demokratskoj opoziciji Srbije nale stranke ne samo ideoloki nesaglasne ve i veoma udaljene u svakom pogledu, ali i sa izrazitim parcijalnim interesima i partokratskim ambicijama. od tada do danas partokratski anahronizam je sveprisutan. Stranke su se kretale u razliitim smerovi-ma, ako su se uopte kretale. zato nije bilo neobino to su se u tom zajednitvu ponaale kao rogovi u vrei. zbog mnotva kompromisa, ve tada je snaga demokratskog bloka usporavana i zaustavljana. Doista, zoran ini je zarad dinamizma promena i zarad svoje vizije sutinskih transformacija oronule i osakaene drave izgovarao mnoge nepopularne, neprijatne i opasne ocene koje mu nisu ile u prilog. on se na to nije osvrtao jer je znao da je to put do novije istorije.

novembra 2001. godine, jedinica za specijalne operacije Dravne bezbednosti iz kule, naoruana do zuba, usred beograda, demonstracijom sile koja je imala karakter radikalne pretnje i oruane pobune, traila je, pored ostalog, smenu republikog ministra policije i jo nekoliko naelnika koji su joj smetali. bio je to tipini dravni udar. nije bilo politike saglasnosti da se zaustave i da se prema njima postupi onako kako se to ini u civilizovanom svetu. a onda, iznenaenje bez premca zbilo se 12. marta kada je u beogradu ubijen premijer Srbije zoran ini. za nje-govo ubistvo osumnjieni su i nedavno osueni pripadnici crvenih beretki. od oktobarskog


relativno mirnog prevrata, Srbija se nalazila na buretu baruta. Svaki ovdanji graanin je znao da se zoran ini nalazio u zoni visokog rizika od vremena nato bombardovanja, kada je bio od vladajueg reima satanizovan. nacionalna je bruka da premijera nije imao ko da zatiti od oiglednih opasnosti. radilo se o velikom nemaru i velikoj nesrei. tako je postradao motor demokratskih promena, dravnik i politiar velikog dinamizma i moderne razlike u odnosu na zatvoreno i konzervativno drutvo. a ovde je teko opstati sa razlikom i u razlici. u pokuaju da tu razliku oivotvori, ini je platio glavom. to je bio uvod u propast jednog ozbiljnog de-mokratskog projekta. Ponovo su nastupila opaka vremena. Postali smo kolski primer: patoloko je drutvo ono u kome preovlauje ekstremno ponaanje. ovde je ve due vreme iskljuivo tako. S razlogom je zapaeno da ekstremisti ne vole ljude nego svoje ekstremistike ideje. oni su za njih opsesivno vezani, ba kao i za svoje prizemne tenje. u javnosti je bila prisutna floskula da svaka drava ima svoju mafiju a da naa mafija ima svoju dravu. nije to bilo daleko od istine.

kad se drutvo zatvori u sopstveno dvorite, neizbena je nesklonost prema savremenoj civili-zaciji ili prihvatanju njenih dekadentnih formi. tako su se u nas pojavili militantni skinhedsi kao naci-klan, kao ulini vojnici sa svojim ekstremnim ovinizmom, sa rasistikim predrasudama, sa mrnjom prema drugaijem nacionalnom i verskom pripadnitvu. Pojavile su se ekstremne desniarske organizacije koje nastaju na tragu i u duhu nekadanjih reakcionarnih organizaci-ja. Primera radi, okupljanje nacionalnog stroja u novom Sadu pokazuje da je u toku bujanje retrogradnih snaga, koje niko ozbiljno ne zaustavlja iako se zna da su kontinuitet i zla i zloina. goran Davidovi, kao neformalni lider te neregistrovane organizacije, ve je osuen za upad na antifaistiku tribinu na Filozofskom fakultetu u novom Sadu krajem 2005. godine. Parla-mentarizam je doiveo nevienu krizu. Do kraja je instrumentalizovan interesima koalicionih partnera. ovdanja skuptina, u kojoj se eksplicitno iskazuje rasizam,

dometi tranzicije-od socijalizma ka kapitalizmu

Documents