Izdavač: THORNPRESS

Glavni i odgovorni urednik: Olja Ivanovska

•

•

•

Tiraž: .500 primeraka

•

BEOGRAD 1995

•

•

Prevod: OlJA IV ANOVSKA

BRANKA IV ANOVSKA

Recenzija: BRANKA IV ANOVSKA

•

•

jige iz iste serije:

KAKO SE ČITA AURA PRAKTIČNE TEHNIKE PSIHIČKE SAMOODBRANE REINKARNACIJA EZOTERIČNA FILOZOFIJA UUBA VI I B KAKO SE RAZVIJA VIDOVITOST PRAKTIČNE TEHNIKE PUTOVANJA KROZ VREME KLATNO, KRISTALNA KUGLA I MAGIJSKO OGLEDALO PRAKTIČNI OKULTlZAM U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU PROBLEMATIKA SEKSUALNE ČISTOTE U HERMETIZMU KOSMIČKA DOKTRINA MISTIČNA KABALA ULAZI U ASTRAL ASTRALNA PROJEKCIJA OTV JE TREĆEG OKA ŠEGRT U MAGIJI MAG: OBUKA I RAD ŠTA ZNAČE VAŠI SNOVI RATNE IGRE U MAGIJI PORICANJE SUDBINE GLEDANJEM U KARTE PRORICANJE SUDBINE GLEDANJEM U DLAN ASTROLOGIJA KARME MONSTRUMI UMA AUTO STRADE UMA UNUTRAŠNJI PEJZAŽI RITUALNA MAGIJA

•

•

S A D R Ž A J:

Strana

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . 1 1

IDEO • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Malkuth-Yesod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Malkuth-Hod ................................ .

Ye sod-Hod ................................. .

Malkuth-Netzach .............................. .

Yesod-Netzach

Hod-Netzach

Hod-Tiphereth

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Y esod-Tiphereth .............................. .

Netzach-Tiphereth . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hod-Geburah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tiphereth-Geburah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Netzach -Chesed . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tiphereth-Chesed . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Geburah-Chesed .............................. .

Geburah-Binah ............................... .

Tiphereth-Binah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . '. . . . . . . Chesed-Chocmah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tiphereth-Chocmah ............................ .

Binah-Chocmah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tiphereth-Kether .............................. .

Binah-Kether . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . o ' • • • • • ' '' 0 o • • •

Chocmah-Kether .............................. .

II DEO . . . . . . . . • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

•

•

17

19

28

37

45

54

62

68

76

83

89

94

100

105

1 10

1 16

120

126

131

136

140

146

150

155

Sfere DIVeta Života . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

Iskustvo Malkutha • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 159

Iskustvo Yesoda ...

Iskustvo Hoda . . .

• • • • • • • • • • • • •

• • • • • • • • • • • • •

• • • • • •

• • • • • •

• • • • • • • • •

• • • • • • • • •

• • •

• • •

. 1 66

. 169

Iskustvo Netzacha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Iskustvo Tipheretha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Iskustvo Geburaha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

•

• • • • •

1 74

1 78

182

185 Iskustvo Cheseda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ekspanzija Daotha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Iskustvo Bilaha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

• • • • • 189

. . 194 • • •

Iskustvo Chocmaha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

Iskustvo Kethera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

Doda tak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

•

•

D GOVOR •

•

OJ

Postoje razne ideje o korišćenju Drveta Zivota i njegovih simbola i atribucija kao i mnogi ljudi koji ga primenjuju. Stoga ni na koji način ne mogu da kažem da ovaj rad mora da se uzme kao jedina metoda upotrebe. On je rezultat dva�deset godina mog rada kao solo maga i rada sa grupama formiranim od dvoje, troje pa do dve stotine članova. On je jedino merodavan. Kako deluje mogu pouzdano da kažem iz svojih iskustava tokom pisanja knjige i izvesno je da nikada više neću biti ista osoba koja je sela da piše. Samo prvih pet poglavlja, u nešto izmenjenom obliku, obuhvata rad poznat javnosti a ostatak je potpuno nov i ne duguje ništa ni jednom drugom delu.

Koristila sam one simbole i ideje koj i su meni, kao učitelju, izgledali najbolj i za staze i sfere. U nekim slučajevima sam prišla ivici, ali je stanovište i dalje čvrsto. Novopridošli u ovoj vrsti rada može lako da se

OJ

snađe, mada je potrebna izvesna količina samodiscipline. Zelela bih da ovde izrazim svoju zahvalnost svim saradnicima i anonimnim heroj ima koji su isprobali svaku stazu i utrli put za bezbedna putovanja.

DOLORES ASHCROFT-NOWICKI

•

9

-

•

t :I: ul Q.

,

•

�

�JJ o '"

o oo M-C'J

,

ALEPH OX

1 11

'1/

TOČAK KORESPONDENTNOSTI

z � /' , > '" - e r

N l> , - l �

•

•

v

Mada je pisana pretežno za one koji već imaju znanje o Drvetu Zivota i veš tini rada na stazama, knjiga će biti korisna i informativna i studentima koji tek počinju studije okultizrna. Svi radovi na stazama navedeni na ovim stranicama su pažljivo isprobani od strane naprednih studenata kao i od strane komparativno novopridošlih. Neki od radova potiču iz škole Sluga Unutrašnje Svetlosti a neki van formalne discipline. Novopridošli može stoga da ih primenjuje uz malo pa i bez imalo predostrožnosti.

Kada se govori o trideset-dve staze Drveta života mora se zapamtiti da postoje samo dvadeset-dve koje stvarno povezuju sfere zajedno onim što bi se moglo označiti kao staza. Drugih deset su sfere ili izlivi samog Drveta. Mogli bi se opisati kao bazeni ili rezervoari uticaja koji deluju kao terminali za početak i kraj svake staze. Nj ihov veći značaj u uslovima rada na stazama izvire iz činjenice da skupljaju i čuvaju tragove i odjeke staza koje ulaze i izlaze iz njih. Zbog upletenosti Drveta ovo znači da svaka sfera sadrži čestice uticaja privučene ne samo od "suseda" već i iz nj ihovih međusobnih veznih staza. Ovo je ta prožimajuća igra uticaja koja leži iza Kabalističkog učenja da "postoji drvo u svakoj sferi".

Sve ovo utiče uz pojačavajući efekat na bilo koga ko koristi sfere kao tlo za trening i to je razlog zašto se one tretiraju drugačije i označavaju pre kao "iskustvo" a ne kao staza. Reč staza je samo jedna od mnogih koje se koriste da opišu veze koje vode od jedne do druge sfere; ponekad se nazivaju ključevima, ulazima, pa čak i temeljnim linijama. One presecaju pejzaž uma i mogu da otvore bogate izvore ideja, sposobnosti i veština koje leže ispod površine normalne svesti kao zlatna žila.

Puristi Kabalističke tradicije mogu da se protive ovakvoj primeni v

staza, ali, kao i sve mandale Drveta Zivota, i one su šablon, alat koji treba da upotrebi čovek. Kada se pravilno koriste mogu da daju dublj e

1 1

razumevanje sebe a samospoznajaje jedan od velikih zahteva čovečanstva. Tradicija može da bude fina stvar i ima svoje mesto u šemi svega ali dopustiti joj da vlada vašim mišljenjem do izuzimanja novog porasta isto je kao i poricati sušti koncept samog Drveta. Koncept je oslobađanje unutrašnjeg - višeg ja od okolnog ignorisanja. Svi alati, tradicije, modeli, učenja, ideje i otkrića mogu da se prošire preko svoje prvobitne upotrebe. Kabala nije izuzetak.

Rad na stazama je relativno nov izraz za ono što se nekada uobičajeno nazivalo "gledanje u dušu", izraz koji ima težinu i nije sasvim odgovarajući. To je subjektivno iskustvo koje uvodi u igru jedinstveni talenat koji ima samo ljudski rod. To je sposobnost da se sam um projektuje u seriju situacija, pejzaža i događaja, pa čak i da se vidi na mentalnom ekranu i posmatra kao film, ili, jednom kada um bude istreniran, da doživljava iskustva kao učesnik uz punu ču Inu percepciju.

Prvu metodu koristi osam desetina populacije nesvesno kada sanjari i l i fantazira. Koristimo je svaki dan da bi se pripremili i za prijatne i za neprijatne susrete. Ako imate zakazano kod zubara verovatno ćete "mnogo puta reprizirati unapred" ono što vas čeka pre no što otvorite vrata ordinacije. Mentalno ćemo predviđati važan razgovor da bi se osetili sposobnim da se suočimo sa bilo kakvom krizom koja bi eventualno mogla da iskrsne. Koristimo je da oživimo događaje koj i su bili uzbudljivi ili prijatni. Devojka će mnogo puta videti svoj prvi poljubac ili ljubavni sastanak na mentalnom ekranu. Venčanje i l i diplomiranje postaje mentalna video traka koja se može emitovati po želji . U stvari, mala ali efikasna vremenska mašina je ugrađena u svako ljudsko biće.

Od preostale dve desetine jedna će koristiti ovu sposobnost sa svrhom. Oni mogu otkriti slučajno ili kroz neku formu učenja, da um može da se programira na uspeh j ednostavnim sredstvom konstantnog ponavljanja dnevnog sanjarenja "tankiranog gorivom" emotivne potrebe. Ovo je baza svake knjige tipa ,,1 vi možete biti uspešni". Međutim, mali broj će imati strpljenja da istraje, čekaj ući rezultate za par sati, grozničavi mir će prevazići inerciju i prizvati emociju bez koje nema startera. Preostala desetina biće oni koji se obučavaju prema okultnim metodama i mogu da koriste ovaj talenat u punom obimu. Oni se izlažu riziku koji je nepoznat daktilografkinji koja mašta o sastanku sa omiljenim pop pevačem ili da postane šefovica zbog spleta povoljnih prilika.

Postoji opasnost da subjektivni svet preraste realan kod onih osoba koje ne mogu da se nose sa stvarnim životom. Igre fantazije kao "Zamkovi & Zmajevi" su, u stvari, moderna verzija rada na stazama na svetovnom

12

'.

•

nivou. One su moderne za igranje i mogu da ojačaju i obogate imaginaciju kao i sposobnost vizualizacije, ali deluju kao droga na slabu volju. Ovo je negativna strana rada na stazama i u ekstremnim okolnostima može da

. dovede do povlačenja iz realnog sveta. Zbog ovoga su u prošlosti okultne škole držale znanje i praksu rada

na stazama kao strogo čuvanu tajnu. Samo oni' koj i su dokazali svoju sposobnost da se nose sa iskušenj ima unutrašnjih nivoa iluzije mogli su da budu obučavani za korišćenje. Ali, kao što sam već rekla, sve tradicije utiru put novim metodama. Dugo je negirano mišljenje onih koji bi se mogli nazvati magovima, uključujući i mene, da je pravo vreme da se otvore vrata unutrašnje percepcije šire a ne samo malobrojnima, da se ponude novi putevi samoznanja i da je za uspeh potrebno jedino razviti naviku lične discipline.

Koliko često treba obavljat i rad na stazama? Ni dve osobe nemaju slične reakcije po ovom pitanju tako da mora da se primeni neka metoda za "snimanje". Oni koji rade van discipline škole ili bez ličnog tutora moraju da proučavaju svoj rad između deset i četrnaest dana. ledna radna sedmica je dovoljna za početnika, ali student koji je pod obukom treba da tome posveti dve. Ako, posle toga, za par dana počnete da osećate da ste "upecani", prekidajte na svakih deset dana. Ukoliko otkrijete da žurite kroz dnevne aktivnosti, misleći samo kako da stignete kući da bi ušli u novootkriveni svet, dobijate signal opasnosti. Okultni rad bilo koje vrste nikada ne srne da dobije veći značaj od bilo kog polja svakodnevne aktivnosti. Ukoliko posle mesec dana primenj ivanja rada po jednu sedmicu možete da se normalno suočavate sa okolnostima, pokušajte na svakih pet dana ali ne više. ledini izuzetak je student koji se podvrgava specijalnom treningu.

Zapamtite, rad na stazama je oblik rituala čija je svaka čestica moćna a u nekim slučajevima čak i snažnija od ceremonijala koj i se izvode u hramovima ili ložama. Vrlo je lako pokoriti njihovu moć da deluje na fizički svet. Ljudi mogu da postanu "čudno šarmirani" i da nestanu u nevidljivom svetu uma, izgubivši sve karakterne osobine personalnosti koja su bili. Unutrašnji svet postoji da bismo ga istraživali i učili iz njega a ne da ga koristimo kao mogućnost za beg od realnosti. Ali ništa se ne osvaja bez napora, koristi su velike i vode do povećanja spoznaje suptilnih nivoa, plus viši stepeni samokontrole i koncentracije.

v

Svet staza na Drvetu Zivota je kreativno astralni. To je fluidni svet gde stvari mogu i rastvaraju se čim ih um "ostavi". Ovo je jedan od elemenata nazadovanja za novog i neiskusnog. Dok vaša mentalna

13

•

samodisciplina ne dostigne neki stepen snage nećete moći dugo da održavate prizore. Kada se ovo dogodi možete otkriti da ste povezani sa nečim sličnim sivoj magli. To se zbiva čak i obučenim umovima i ničega se ne treba plašiti . Vi jednostavno vidite astraini nivo kakav zaista jeste, amorfnu masu koja čeka da primi otisak misaone forme.

Treba da uzmete u obzir i činjenicu da i drugi koriste ove nivoe kao i vi. U granicama mogućeg je da "pokupite" nečiju misaonu formu u ovo ili ono vreme. Treba to zapamtiti u situacijama kao kada radite sa grčkim simbolizmom a "kroz vaš rad" prođe srednjovekovni oklopnik na konju. Ako vas ne ometa ozbiljno ostavite ga na miru i on će nestati sam u svoje vreme. Ako vas ometa, pošalj ite po mentalnu pomoć da neko dođe i sukobi se sa njim.Nikada, i bukvalno nikada, nemojte da počnete sami da mašete onim što bi mogli da zamislite kao magijski mač jer je to najbrži način da stignete na pogrešnu stranu onih koji nastanjuju astraine nivoe. Svi radovi u ovoj knj izi sadrže čuvarski aspekt za one koj i rade pod arhanđeoskim bićima Drveta.

U svakom valjanom radu na stazama postoji jedna koja povezuje dve od sfera i gde su uvek miljokazi koj i su ugrađeni u nj ih. Dva od takvih znakova su 1. zodijački ili planetarni znak staze ili ponekad, božji oblik koji je sinonim za to i 2. hebrejsko slovo staze. Ovo se odnosi samo na

y

radove na Drvetu Zivota uz napomenu da će oni koji slede druge tradicije koristiti nj ihove slične smerokaze. Oni imaju mnogostruku primenu a ne samo svrhu da ih tražite da bi obeležili gde da um ne luta kroz imaginaciju.

Može vam biti teško da u početku održavate um odvojeno i mogu da se pojave neke čudne slike. Nema potrebe za paniku, stavite ih čvrsto na jednu stranu i prizovite prave prizore u um. Na početku, možda ćete morati da to uradite nekoliko puta tokom rada, ali, ako budete istrajni naći ćete novu snagu volje i moći ćete da održavate stazu postojano od početka do kraja. Ali ovo zahteva vreme. Bonusni poen je da će ova sposobnost procuriti u svakodnevni život i doprineti vašim mentalnim moćima na fizičkom nivou.

Drugo ometanje je lanac asocijacija. Svako od nas u ovom ili onom vremenskom periodu mora da razmišlja o nečemu kada nas nagle misli snažno vode ka cilju. Pre no što možemo da se zaustavimo već smo na drugoj strani mentalne galaksije. Ovo može da bude vrlo koristan oblik mentalnog treninga, ali u kontekstu rada na stazama je smetnja. Ukoliko se ne držite striktno rada možete se naći u lavirintima misli i idej a koje se uopšte ne odnose na ono što ste nameravali da obavite.

14

•

Postoje izvesni oblici rada na stazama poznati kao "pasivni radovi"

gde se prizorima dozvoljava da se pojavljuju kako žele kada je um fokusiran na simbol otvaranja. Ovo više koristi napredan student koj i se obučava pod vođstvom pošto simboli i slike mogu da budu vrlo komplikovani i, ako vam nisu u potpl1no::,.� oHski, može da dođe do konfuzije. Međutim, svako izučavanje teme simbologije i mita doprinosi koristi od okultnog rada. Takođe je i od značajne pomoći kada budete u budućnosti sami kreirali sopstvene radove na stazama.

Sva putovanja imaju početak, sredinu i kraj a radovi na stazi nisu izuzetak. Sve počinje u hramu Malkutha, koj i je terminal iz koga ćete odlaziti u sve druge sfere i staze Drveta i gde ćete se vraćati. Svi hramovi Drveta biće u potpunosti opisani, ali posebnu pažnju obratite na onaj u Malkuthu. Izgradite ga pažljivo i do detalja sve dok ne budete mogli da ga se setite trenutno i bez napora. Ovo je zaštita ukoliko budete ometeni u sred rada (treba preduzeti mere predostrožnosti, ali može da iskrsne

•

nešto hitno) tako da će vas vizualizacija hrama dovesti nazad u jednom . koraku na fizički nivo bezbedno i brzo.

Ukoliko vam je sve ovo novo, možete poželeti da uradite punu seansu u dva il i tri stanja sve dok ne osetite dovoljno poverenja da preduzmete kompletan rad. Za ovo možete da koristite simbole i hebrejska slova posvećena svakoj stazi koje smo već pomenuli. Slova reprezentuju primarno i l i bazno značenje staze i obično se nalaze na kamenu il i drvetu na trećini puta na kome radite. To je podesno mesto da stanete i vratite se. Drugo, zodij ački i l i planetarni simbol vam govori o vrsti duhovnog u ticaj a pod koj i ste došli dok ste na toj stazi i može se videti kao simbol koji nosi na sebi neko koga sretnete, i l i , u s lučaju planete, na nebu iznad vas.

Pažljivo proučavanje ovih slova i znakova vredno je uloženog napora i daće vam šire razumevanje staza. Na ovaj način možete eventualno pronaći i skrivene staze na Drvetu koje su malobrojne i koje morate naći sami pošto niko ne srne da pokaže put ili da vam da ključeve da ih otključate.

.

Gledajte na radove kao na mini traganja, iznenadne prepade u vaš lični univerzum. Ona su u biti uzbudljiva isto koliko i najuzbudlj ivija naučna fantastika ili avanturističke priče. Uvek možete da sklopite knjigu i zaboravite priču ali će rad na stazama delovati na vaš život na svim nivoima i nastavljati da to čini sve dok se lekcija u potpunosti ne nauči.

15

•

Efekti neće na svakoga delovati na isti način niti u istom obimu. Iskusna osoba će videti rezultate ranije i sa većim efektima nego novopridošli. Medutim, ništa se ne osvaja bez napora il i voljnosti da se

, • V ' • • • • '" , . v V ' IstrazuJe nepoznata tentonja l to ce povecatI veze vaseg unutrasnjeg sveta. Ono što je okolo uvek će reflektovati ono što je unutra .

•

•

•

16

I DEO

•

KUTH- SOD

•

Trideset-druga staza se ponekad naziva "Stazom Strašnog Tau", ali ne treba zbog toga da se obeshrabrite. Reč "strašan" je upotrebljena u starom smislu osećanja inspirativnog strahopoštovanja, ali su ignorisanje i raznovrsne primene promenili originalno značenje. Ovaj simbol i njegov unutrašnji smisao razumevanja stečenog kroz tugu i disciplinu igra vitalnu ulogu u radu od Malkutha ka Yesodu. On je blizak studentu okultnog u mnogim različitim formama. Veliko slovo oblika T (videti Crtež broj 1) često se sreće u rano-hrišćanskoj umetnosti dok se oblik triplikata tau (Crtež broj 2) može naći u ritualnim insignijama i masonerskom simbolizmu .

Crtež broj 1 Crtež broj 2 Crtež broj 3

Stvarni oblik hebrejskog slova (Crtež broj 3) je prilično različit mada unutrašnje značenje ostaje isto. Može se videti na adutu Tarota Obešenog čoveka, gde se njegova implikacija o sticanju znanja kroz žrtvovanje ogleda

1 9

•

v

u smrti Zrtvovanog kralja. Međusobno povezani simboli Tau, Drvo i v

Zrtvovanje formiraju bazu mistične tradicije od hrišćanstva, kroz mit o Odinu, obešenom devet dana i noći na Drvetu Sveta da bi stekao magijsko znanje do Majstorske tradicije Hrastovog Kralja. Sve ukazuje na lekciju trideset-druge staze, potrebu da se uđe u podzemni svet koji leži u svakom od nas. Polazimo ovom stazom da bi naučili disciplinu kroz suženje selfa, što je čišćenje duše.

Dobro je proučavati oblik hebrejskih slova iz mnogih razloga a posebno i slovo i staza mogu tako da se pridobiju. Hebrejski je na pola puta između Kine i J apana sa jedne strane i apstraktnijih slovnih znakova zapada. Poredak svih slova je sačinjen od jednog ili više poteza ili pokreta. Hebrejska i slikovita kaligrafija Dalekog istoka imaju dodatne površi raznih debljina linija što utiče i na oblik i na značenje. Staro englesko pismo ima nešto od toga ali uglavnom radi dekorativne svrhe. U kineskom pismu jedna jedina crta može da označi celu rečenicu a izučavanjem oblika hebrejskih slova možemo doći do iste vrste informacija.

Tau sugeriše pećinu ili ženski pojas između ostalog. To je simbol osnaživanja kruga i sužavanja da bi se održalo značenje onoga što je vezano. Veoma stegnut označavao je devicu, nošen olabavljen udatu ženu a, ukoliko se nije nosio, ukazivao je na trudnoću, da je novi život začet u tami. Ova značenja su paralelna samoj stazi koja nosi putnika kroz iluzorno sažimanje života do ponovnog rođenja.

Veze između Malkutha i Binaha su na ovoj stazi vrlo jasne a slika •

Velike Majke može se videti u raznim vidovima, naročito njen aspekt života i smrti. Tekst Yetziraha govori o ovoj stazi kao o "Administrativnoj Inteligenciji koja usmerava kurs zvezda". Time se ukazuje da je na daljem putu Vizija Yesoda "Mašinerija Univerzuma". Mi smo zupčanici u tom mehanizmu i ova staza može da nam pomogne da nađemo svoje mesto u v ' •

semI stvan. Putovanje koje ćemo uskoro preduzeti je i spuštanje u podsvest sa

njenim skrivenim strahovima i uzdizanje do višeg ja koje obećava novi živ.ot. Simbol i i korespondentnosti staze mogu da izgledaju haotično novopridošlom na isti način kao što nebo puno zvezda na prvi pogled izgleda kao nešto što nema nikakav oblik niti poredak. Ali, ako pogledate pažljivo, počećete da sagledavate model tamo gde ste ranije viđali samo zvezde.

Svi silazni mitovi imaju svoje mesto na ovoj stazi. Mi ćemo koristiti priču o Persephone, ali smo mogli da primenirno i mit o Orpheusu i Eurydice, Ichtar i Tammuzu pa čak i Jonahu i Kitu. Svi oni su proces

20

•

inicijacije, fizičke i l i duhovne. Persephone može da se izjednači sa dušom a Demeter sa Velikom Majkom i njenim Aspektom tuge. Takozvani protivnik mira, Hades, je u stvari heroj. Njegovo ime znači "bogatstva" i kao Gospodar Podzemnog sveta on je taj koji vrši pritisak na dušu da zaroni u sopstvene dubine i traži blago koje je tu sakriveno. Mada je većina figura ženskog roda, obratite pažnj u da su Hades i Charon na mnogo načina međusobno zamenijive, ali senovite tihe prisutnosti. Njihov zadatak je da podvuku primarnu žeđ koja nas baca u nova i neophodna iskustva, obično na veoma dubokom kraju. Hecate, Demeter i Persephone su sve aspekti Binaha sa istim simbolizmom kopče koja zri koja je stilizovana kopija simbola Saturna. Ovo nas ponovo vodi ka idej i sečenja i vezivanja

v

kao u ritualu Ze tvenog kralja. Saturn je dugo viđan kao muška planeta i prikazivan kao stari bradati muškarac sa skiptrom ali je jedna od unutrašnjih tajni Misterija da je figura ženska-bradata žena i to je drevni simbol vredan razmatranja. Ona sama je davalac života i smrti, Velika Majka koja uzima ono što može da da ponovo.

Izučavanje mita o Persephone iznosi na svetlost drugi simbolizam staze a to je ritam. Ujedinjenjem sa svojim ujakom Hadesom, devičanska boginja postaje Kraljica Smrti. Kao takva, ona vlada promenijivim strujama života i smrti u čoveku po godišnjim dobima. Ovo ojačava pojava Mesečeve Majke kao i crne i bele pločice sreće. Jednom, kada se ovo razume, u onima koji idu trideset-drugom stazom uspostavlja se duplikatni ritam.

Ovo je i staza koju inicirani uzima pri smrti, bilo svesno i l i posredstvom vremena zaključanog u radu na stazama kako svi adepti formulišu za sebe za slučaj iznenadne smrti. Ona može da postane i temelj za novu inkarnaciju. Duša koja je naučila da istražuje sopstvene dubine sposobna je da kreira i povoljne uslove za novi život.

Da bi se dobi l i najbolji rezultati iz rada na stazama postoj i jednostavan set pravila. Nikada ne obavljajte ovaj rad posle obilnog obeda pošto će vas samo poslati u san. Od suštinske važnosti su skidanje odeće i mirno okruženje uz osnovno pravilo da niko ne srne da vas prekida. Odora sa kapuljačom koja može da se navuče preko glave je dobra ideja ako je imate, ali nije neophodna. Svetlost sveće je bolja od potpunog mraka koji može da izazove san. Nemojte se plašiti da "ćete se izgubiti u astralu" pošto se to ne događa na ovom nivou i ne bi trebalo da ga bude i na jednom nivou ukoliko niste vrlo luckasti. Vitualizacija hrama Malkutha je sve što je potrebno da biste se vratili u "bezbedan kvart".

Veliko ne se odnosi na savet da ne prilazite dvema stazama u isto vreme, bar dok godinu dana niste radili na ovome. Zapamtite da staza

21

izaziva efekte, dve staze znače dvostruki efekat i zavisno od toga koje dve ste izabrali, možete da "dobijete" veći teret nego što možete da podnesete. Uđite pravo u prizore koje izgradujete, proveravajte ono što gledate astralnim očima i nemojte samo da posmatrate šta se događa. Ovo može da zahteva izvesno vreme, ali doći će. Kako se staze utiskuju u vaš um, otkrićete da možete da putujete nj ima po ·volj i . Što više postajete adept moći ćete da ih koristite čak i u nepodesno m okruženju. Udobnost i mir su neophodni za obuku ali, jednom kada ovladate veštinom, stazom može da se putuje i usred bilo kakve gužve.

Ove staze mogu da se koriste i pod ritualnim uslovima sa Magusom ili Sveštenicom izgrađivanjem prizora, što daje odlične rezultate. Nemojte da pravite grešku da su one odličan izgovor za dnevno sanjarenje, pošto

, v · .

cete mnogo pogresIti .

•

. ,�

•

•

22

•

•

Trideset-druga staza •

Svest o normalnom okruženju naglo iščezava i na njenom mestu oko nas "raste" hram Malkutha. On je kvadratnog oblika sa podom od crnih i belih pločica čiju hladnoću oseća mo ispod stopala u sandalama. Severni zid je levo od nas, zapad je iza a jug sa desne strane. U ova tri zida su ugrađeni kružni prozori sa bogatim vitražnim staklom i u svakom od njih je predstavljeno jedno od Svetih Bića. Na severu je krilati Bik, postavljen u krugu od zlatnih niti i skarletnih bombica. Iza nas, na zapadu, Orao stremi ka suncu kroz nebo brilijantnog plavetnila. Na jugu krilati Lav čuva stražu okružen plamenovima.

Ispred nas na istočnom zidu su troja teška hrastova vrata koja nemaju ni kvaka niti brava. Ispred vrata stoje dva stuba koja se protežu od poda do plafona. Kako ih gledamo vidimo da je stub levo načinjen od slonovače a desno od srebra. Oba na vrhu imaju bogat reljef i figure oblikovane kao nar. Usred hrama stoji oltar, dupla kocka od crnog izglačanog drveta. Prekriven je ručno tkanim platnom po kome je razbacano klasje žita.

Na oltaru je posuda od tamno plavog kristala u kojoj tinja svetlost. Ona se može naći na svakom oltaru Misterija bez obzira na tradiciju. Ukoliko ne svetli, hram nije zaista kontaktiran. Refleksija ove svetlosti se nosi u srcu na svakom putovanju kao zaštita za one koji putuju i kao simbol svetlosti za one koje srećemo u unutrašnjim svetovima. Iznad oltara visi bronzana lampa u kojoj gori posvećeno ulje ispunjavajući hram suptilnim

• • mIrISom. Iza oltara stoji figura Sandalphona, arhanđela Malkutha. On se

pojavljuje kao mlad muškarac sa tamnom kovrdžavom kosom u koju su upleteni grozdovi i vinovo lišće. U njegovim očima je mudrost stečena još dok je zemlja bila mlada i tuga što više nije tako. Njegove halj ine su mešavina rđa-crvene, zlatne i jabučasto zelene boje. Vazduh oko njega je

23

ispunjen svetačkim zračenjem, aurom moći koja je u pozadini njegovog blagog pogleda.

Stojimo ispred oltara, spremni za putovanje koje je pred nama. Onda se Sandalphon pomera prema srednjim vratima i crta u vazduhu ispred nj ih petokraku zvezdu. Ona visi plamteći par s�kundi, onda bledi tako da izgleda kao da je preko vrata zavesa sa motivom Tarot karte Svet. Sija svetlije i onda se pretvara u trodimenzionalna vrata za trideset-drugu stazu.

Prolazimo između stubova, igrač visi nepomočno u spletu lišća i stupamo napred u vrtlog boje.

Stojimo na svetloj cvetnoj livadi. Levo je šuma, desno žitna polja po kojima su crvene bulke. Ispred nas krivuda na dole rečica sa pljosnatim belim kamenovima po kojima može da se pređe, a na drugoj strani je krečna stena koja stremi na više; u njenom podnožju je mali vodopad iz kog teče voda i formira dubok bazen u svojoj osnovi. Iza nas stoje dva drveta a između njih je Tarot karta.

Sa desne strane čujemo zvonke glasove i vidimo grupu žena koje se približavaju kroz žitno polje. Na čelu je žena zrele lepo te, visoka, sa lepo razvijenim grudima a na licu joj se vidi tuga. Njena duga kosa je rasuta i zapletena a sa obe strane joj je po jedna pratilja. Kako prolazi sve se suši i umire i polje iza nje već postaje mrko i suvo. Pitamo jednu ženu iz grupe šta nije u redu i dobijamo odgovor da boginja Demeter traži svoju kćerku, koju je ukrao Demetrin rođeni brat, Hades, Gospodar Podzemnog sveta. Dok ona traga, zemlja ostaje bez njene brige i sve izumire. One prolaze i vidimo ih na sve većoj distanci. Silazimo do reke i prelazimo preko nje.

U podnožju stene, kod bazena, raste drevno tisovo drvo i na pola zatvara ulaz u pećinu koja leži iza samog vodopada. Ovo je put kojim moramo da idemo. Pećina je hladna i vlažna i osvetljava je samo jedna mala lampa na polici u pozadini. Iz tame se čuje pitanje zašto smo ušli u Hecatinu pećinu. Naše oči, sada naviknute na mutnu svetlost, vide tamno odevenu figuru u pozadini. Kažemo boginji da tragamo za Persephoninim kraljevstvom. Hecate ustaje i uzima lampu sa police i daje znak da je sledi mo. Na samom kraju pećine je uzak, ne baš privlačan tunel, ona pokazuje na njega i kazuje nam da je to put ka Hadesu, ako se usuđujemo da nj ime krenemo. Daje nam po dva srebrna novčića i lampu, a onda se vraća na svoje sedište da sačeka padanje noći.

Tunel je još hladniji od pećine, pod mu je klizav i moramo da se pridržavamo rukama da se neko od nas ne bi izgubio u tami i l i udaljio od

24

•

svetilj ke. Mlazevi vode se spuštaju niz zidove i kao da pokušavaju da nas zaplaše. Moramo da se krećemo polako a put je ponekad toliko uzak da moramo da se savijemo skoro preko pola i da činimo mnogo napora da bi se uopšte kretali. Vetar fijuče stvarajući zvuke slične vapaju žene u bolu. Ovo, uz sužavajuću i zastrašujuću stazu vodi sve više na dole i stvara osećaj kao da smo uhvaćeni u kandže nekog džinovskog bića. Zaustavljamo se da protegnemo udove i čujemo zvuk tekuće vode. Nekoliko koraka dalje nailazimo na ogromnu pećinu pod zemljom, osvetljenu bakljama.

Ledenice prave čudne senke na kamenim zidovima i vise kao sleđene suze sa krova visoko iznad nas. Kroz sredinu ovog ledenog mesta teče reka, tamna, duboka i meka. To je Styx kojim bogovi zaklinju na najstrašnije zakletve. Njegove vode čine prirodnu barijeru između života i smrti. Privezan uz stub na obali je čamac i tu stoj i čovek, ako je čovek.

Visok je i plećat, veoma bradat sa tamnim očima koje nas nemilosrdno posmatraju. Uprkos hladnoći on nosi samo kožni kilt, širok kožni opasač i sandale. Oko njega su senovite figure koje se uvij aju i nj išu, pružajući ruke u skladu sa njegovim pokretima. One vuku i trzaju ali nj ihove avetinjske šake prolaze kroz njegovo meso. To su senke mrtvih, sahranjenih bez oprave, novčića koji Charon lađar traži od svake duše da bi je prevezao preko Styxa.

Charon izviruje kroz magličaste uvijutke, gura ih po strani i pokazuje nam da mu priđemo. Kako prilazimo, senke se gomilaju oko nas, a njihovi glasovi nam paraju uši. Charon traži da nam oslobode put i one se povlače uvijajući svoje blede ruke. Ulazimo u čamac i on počinje da klizi niz reku. Vozimo se u tišini, jedino se čuje komešanje talasa. Charon drži svoja vesla i pokreće čamac u širokom zamahu.

Ubrzo smo na drugoj strani i, kako napuštamo čamac, dajemo mu po jedan od srebrnih novčića. On pokazuje napred i u svetlosti baklji možemo da vidimo velike duple kapije koje vode u tamu. U sred svake kapije je hebrejsko slovo tau, pogledajte ga i zapamtite pošto ćete ga videti ponovo. Kapije se otvaraju i prolazimo u veliku dvoranu po kojoj vise tapiserije u tamno crvenim, sivim, purpurnim i indigo tonovima. Na krajevima dvorane se uzdižu prestoli od olova. Na jednom sedi Hades, Gospodar Podzemnog sveta, a na drugom žena pod velom preko kog na glavi ima krunu i obavijena je srebrnastim plaštom.

Dolazimo ispred Hadesa i kako smo tu nešto se oblikuje iz tamne mase kod njegovih stopala. Crni pas se diže da bi nam se suprotstavio, podižući ne jednu već tri glave da bi gledao kako prilazimo, tri para očiju nas fiksiraju a tri crvena jezika zastrašujuće vise između tri para čeljusti.

25

•

Pas Cerebus čuva svog tamnog gospodara. Stojeći u Dvorani Smrti puni straha gledamo nj enog kralja . Vidimo muškarca velike visine i veličanstvene brade, očiju tamnih kao noć sa vlasima i bradom koji međusobno odgovaraju. Kako se on naginje napred, vidimo tračak smeha u njegovim očima. Njegova kruna svetluca pri svetlosti baklji a grčka tunika otkriva udove atlete a ne telo starca. On ustaje i silazi, pozivajući nas da ga pratimo. Vodi nas do svoje supruge, Užasne Persephone, Kraljice Mrtvih.

Kako prilazi njen ujak, gospodar i ljubavnik, ona podiže svoj veo i gledamo u osmehnuto lice mlade devojke kruni sane svećem. To nije smežurano i dehidrira no meso, već žena topla sa puno života u svom naručju. Ovde dolaze veliki i mali, mladi i stari, muškarci i žene silazeći u tamu u zakazano vreme kod Gospodara i Gospodarice Ponovnog rođenja. Ovo su naši planetarni roditelji od kojih primamo suštinu svojih zemaljskih tela.

Na jednom zidu je ogledalo prekriveno tapiserijom. Hades nas dovodi ispred njega i povlači zavesu primoravajući nas da gledamo u ogledalo. Staklo izgleda tečno i puno kretanja a naši umovi su privučeni u njegove dubine. Ovo je ogledalo istine i ono što vidimo je naše stvarno i primarno ja onakvo kakvo je bilo pre no što smo uzeli oblik i kakvo će biti na kraju vremena. Zavesa pada, mi smo sami, samo Cere bus čeka da nas provede kroz druga vrata i napolje na obalu pod noćno nebo ispunjeno zvezdama. Iznad nas nisko na nebu visi Saturn kao dragulj u prstenu. Mesec se uzdiže iznad mora i osvetljava nam put, idemo napred a more izgleda sasvim čvrsto pored nas. .

Srp Meseca počiva u vodi i vidimo senovite figure kako se pomeraju u njoj . Iz delimično providnih dubina dolazi sama Mesečeva Majka, odevena u magličasto crno i srebrno, sa mesečevim srpovima u kosi, dolazi svojoj deci i donosi dar života.

Obavija nas rukama i privija na grudi, sjaj cele zemlje je u njenoj kosi a dah poljupca prenosi njenu sopstvenu besmrtnost u naša usta. Onda nas odvaja od sebe, pošto ne smerno suviše da se oslanjamo na nj u, moramo da tražimo sopstvenu snagu. Sada, ona je Binah, daleka i mirna krećući se nazad ka sferi Meseca a mi se vraćamo na obalu. Gledamo kako se bledi srp podiže na nebo i onda okrećemo na zvuk režanja Cerebusa koji se uvija i igra oko svog gospodara, kako šetaju zajedno, bog i životinja zajedno na obali beskrajnog sveta, kao bilo ko ljudskog roda.

Pas i gospodar nas vraćaju kroz tihu, praznu dvoranu i nazad u ledenu šupljinu gde Charon čeka. On ustaje na naš dolazak i prihvata od nas drugi

26

od srebrnih novčića. Zauzimamo mesta u čamcu i posmatramo mirnu figuru Hadesa kako se udaljavamo od obale. Tužne senke aveti uvijaj u se u tišini kako plovimo. Sledeći put ćemo zamoliti Sandalphona da nam da više novčića da bi platili prolaz nekima od nj ih svaki put kada prođemo. Onda će one stići do Mesečeve Majke i ponovnog rođenja. Charon prima naše zahvaljivanje u tišini, kao i uvek, i vraćamo se da tražimo put do kuće. Put nam je poznat, ne plašimo se, i, pošto naglo napredujemo, potrebno nam je samo par minuta da se vratimo u pećinu.

Ostavljamo lampu i odlazimo. Noć je, Mesec je visoko, i kako prelazimo struju, oko nas je zemlja

puna noćnih zvukova i prizora, vidimo Demeter i njenu kćerku kako šetaju zajedno na mesečini i sa odjekom njihovog smeha u ušima prolazimo kroz zave su u Malkuth.

Sandalphon pečati vrata iza nas i mi stajemo ispred oltara da bi mu zahvalili. Uz osmeh arhanđeo stavlja u podnožje crnog stuba zdelu sa srebrnim novčićima i možemo da uzmemo koliko nam treba za sebe i utvare. Scena iščezava i naš sopstveni svet se izgrađuje oko nas - prvo

• • v putovanje Je zavrseno.

•

27

•

KUTH-HOD

Ako je trideset-druga staza ona koja se odnosi na otkriće sebe, trideset-prva staza je, suprotno, otkriće odnosa osobe prema drugima i ono što iz toga možemo da naučimo. Svaka staza nam pokazuje nešto novo o nama samima, mada nam se to neće uvek dopada ti ali ćemo iz toga dosta naučiti. Ćovek je kao nebru še ni dijamant kada započinje svoja putovanja, ali svaka staza brusi novu površ u kamenu. Efekat ovoga u fizičkom svetu delovaće kao sredstvo za poliranje sve dok ceo dijamant ne zablista u punom sjaju.

.

Ovo je staza povezana sa vatrom i dobrobiti koje mogu da nastanu iz nje imaju svoju primenu i na zemaljskom i na mentalnom nivou. Sama staza je nazvana "Večita Inteligencija" pošto reguliše kretanja sunca i meseca u njihovim pravilnim orbitama i pozicijama. Sfera kojoj vodi staza je Hod, sephirah komunikacije koji leži u bazi stuba forme. Ova pozicija znači da je sve što pripada Hodu posvećeno da ga koristi čovek u fizičkom

v

smislu bilo da ima stvarni oblik ili je ideja ili neki format. Covek je jedina životinja koja zaista koristi vatru i nije njome zaplašen. On može da uči rasuđivanjem i iz grešaka koliko daleko može da ide sa njom pa je čak naučio i da je neutrališe uz pomoć čudnog minerala azbesta.

Vatra je uvek smatrana kao nešto sveto što na prvom mestu pripada bogovima. Mitovi o Kradljivcima vatre su brojniji od bilo kog drugog oblika folklora. Dok nije otkrio vatru i njenu primenu, čovek je bio na milosti i nemilosti zveri i vremenskih uslova. Uz pomoć vatre stekao je toplinu, sigurnost i kuvanu hranu odnosno ništa u obliku koj i direktno zavisi od sunčeve svetlosti. Kasnije je došla veština kovanja i majstorstvo u obradi metala.

Vatra se troši i menja tako da je došlo i do simbolizovanja fizičke transmutacije. Dim iz vatre koji se vije u vazduh deluje magično očima

•

28

•

•

•

-

•

primitivnog čoveka. Kada je smrt usled plamena postala uobičajena, odomaćila se misao da se spaljivanjem nekog il i nečega dolazi do promene i purifikacije. Spaljivanjem veštice spasavala se duša, dim je bio definisana promena, promena je baza hemije, a na Drvetu hemija ima svoje mesto u Hodu.

•

Pored "Večite Inteligencije" staza bi se mogla nazvati i stazom traženja jer je popločana znacima pitanja. Ko? Šta? Zašto? Kada i kako? Sve su to znaci trideset-prve staze. Rani čovek je provodio vreme lovijen od strane životinja koje su bile mnogo krupnije od njega a najveći deo njegovog života odvijao se u hladnom vremenu gladi. Dok vatra nije došla on nije imao srca da postavlja pitanja iz znatiželje niti da crta slike bizona po zidovima pećina. Ali, ako imate vatru i šniclu sa roštilja u verziji kamenog doba u stomaku, možete da počnete da razmišljate o stvarima i da provodite vreme povlačeći l inije po zidovima u miru uz vatru sa ognjišta. Iznenada, mogao je da pravi slike koje su opisivale njegove misli - naučio je da beleži podatke.

Činjenica je da vatra stimuliše misao a misao je baza oblika. Bez misli ništa ne može da se pronese na fizički nivo. Čak i sada težimo da se okupljamo oko vatre zimi da bi razgovarali i diskutovali. U leto kada su dani duži ima mnogo drugih stvari koje treba da obavimo. Ali, oformite vatru i za par minuta imaće te grupu ljudi oko nje koji ćaskaju i l i jednostavno zure u plamen.

Ova staza ovaploćuje vatru srca, vatru logora, porodice, plemena i rase. Porodična jedinica se razvija oko vatre isto kao što se planetarna jedinica razvija oko sunca. Sva vatra ima svoje mesto na ovoj stazi, vulkanska i solarna, kao i vatra duše, intelekta i stvari kao što je obična telesna temperatura. Ovo je elemenat bogova i na početku su je pozaj mij ivali . U mitu se kaže da ju je ukrao varalica koji je prosledio čoveku, pretežno zato što je bila prevruća za nošenje!

Slovo staze je shin u značenju zub. Njegov oblik sugeriše tri plamena koj i se uzdižu sa oltara. Zajedno sa toplotom i svetlošću, kuvana hrana je jedan od najranijih primena vatre od strane čoveka, koja je olakšala život između ostalog i njegovim zubima. Zub je često deo nas koji najduže traje i iz zuba fosila može mnogo toga da se nauči. Ovde je zub simbol prikupljanja i očuvanja znanja utisnutog u najtrajniji deo čoveka, njegovu dušu.

.

Tekst nam kaže da Hod ima svoj e korene u Chesedu, sferi Gospod;�lfa. Sa viših nivoa Cheseda, znanje se potom postepeno prenosi u Hod gde se lakše razume. Tako je ova staza jedna od učećih koje prolaze

29 •

•

sa višeg nivoa. Vatra je bila čovekov oslobodilac od inercije koja dolazi do izražaja kada je neko gladan ili mu je hladno. Inercija je, takođe, porok Malkutha, naše polazne tačk�. Oko prvih vatri srca čovek je naučio novu magiju govora i oslobodio se svog najvećeg straha, mraka. Strah je taj koji još postoji u čoveku. Noćno osvetljenje je direktan silazak pećinske vatre u prihvatljiv oblik.

Najpoznatiji kradljivac vatre bio je Prometheus, čije ime znači Predvidilac. U nekim mitovima onje povezan sa stvaranjem ljudskog roda. On je bio Titan i tokom bitke između Olimpijaca i Titana držao je pognutu glavu dok nije saznao koja strana je pobedila. Ovde treba zapamtiti da je božj i oblik Hoda Hermes, diplomatski Glasnik Zeusa i da su i on i Prometheus bi l i izuzetno obdareni prepredenošću i imali mnogo zajedničkih osobina. Preme theu s je stvorio čoveka i zamolio Athene da udahne život u njega, ali je Zeus alarmiran zbog brzine kojom se čovek umnožavao (nešto se nikada ne menja) i on je naredio Prometheusu da poubija ljude. Svojim uobičajenim veštinama Titan je istakao da je čovek obezbedio bogovima obožavanje i prinosio žrtve. Zeus je popustio ali im je zabranio upotrebu vatre, pretpostavljajući da tako neće dugo da opstanu.

Prometheus je voleo svoje kreacije i ukrao je vatru sa kovačkog ognj išta radi nj ih i zbog toga je bio osuđen da bude okovan lancima za stenu dok mu orao kljuca džigericu. Noću, dok je orao spavao, džigerica

�

se obnavljala. Zrtva koju podnosi Prometheus čini ga jednim od božjih oblika koji pripadaju Tipherethu ali on ima i svoje mesto ovde na trideset­prvoj stazi.

Vatra je dobar simbol ljudske čudesnosti kao i njegove nerazorivosti kao životnog oblika. Uprkos uočljivim manama on je dokazao da je sposoban da očuva svoju egzistenciju na ovaj ili onaj način. Vatra je deo čoveka koji pripada bogovima i bez nje on bi bio samo još jedna životinjska vrsta i to verovatno iskorenjena.

Gostoljubivost je drugi aspekt ove staze i to je bio veliki korak napred u evolucij i čoveka. Kada je postao farmer radije nego lovac i kada su žitarice postale deo njegove "dijete", hieb je postao simbol pružanja gostoprimstva, nečega što se održalo do modernih vremena. Nuđenje hleba i soli strancu ili gostu čini ga jednim od članova porodice. Iz tako malih stvari rađaju se velike misli, nacije i religije.

Još uvek dajemo važnost svetosti vatre u svom govoru i literaturi. Govorimo o "plamenu života i plamenu strasti", podsećamo se "starog žara", pa čak kažemo nekome i da "on nosi luč". Imamo "plamteće redove" i duge govore o "plamenu slobode".

30

•

Ovo je jedna od baznih staza Drveta i zajedno sa dvadeset-devetom formira jedan od podupirača cele strukture, noseći napore i stresove tako da duša može da utire sebi puteve na više .

•

•

• •

•

31

•

Trideset-prva staza

•

Nalazimo se u hramu Malkutha gde Sandalphon stoji duboko zamišljen kod oltarske vatre, postaje nas svestan, okreće se, toplo osmeh uje i želi nam dobrodošlicu. To je već početak veze između nas. Na njegov zahtev pomeramo se do vrata levo, njegovi vešti prsti ostavljaju treperavi vatreni trag u vazduhu. Kada se raspline, Tarot zavesa Suđenje se formira preko vrata. Uz blagi drhtaj oživljava, i mi, jedno po jedno, prolazimo.

Stojimo ispred male pećine nad kojom visi zavesa a mi smo visoko na planinskoj strani. Oko nas je škriljasto i stenovito tlo sa loše oformljenim stazama. Ispred nas se uzdiže okomita litica pravo ka vrhu planine. Ispod vidimo pustinju sa divljim rastinjem, kržljavim drvećem i stenovitim belezima a iza ponovo plavičaste obrise drugog planinskog venca.

Sunce zalazi a mi moramo da idemo daleko, počinjemo da se spuštamo niz stazu, klizamo se i klizamo.. . Prolazimo pored čudno oblikovanih stena koje su modelovali vetrovi, neke od nj ih imaju tamnije žile sa čudnom fibroznom supstancom. To je azbest, jedan od tri dara Melchisedeka, kralja Salerna, planeti Zemlj i. Azbest je simbol duše, pošto vatra može da ga isprobava ali ne i da ga potroši. Ispred nas je druga pećina, pred kojom tinja vatrica koju raspiruje primitivna žena sa malim detetom na grudima. Drugi slični njoj sede okolo i jedu komade mesa izvađene iz pepela. Okolo su razbacani ostaci ranijih obroka. Prosti, kakvi jesu, ipak su naši preci. Oni nas ne vide pošto smo mi iz njihove budućnosti. Za nj ih je vatra još uvek nešto novo, nešto čega se treba plašiti i diviti mu se.

Kada se vratimo na stazu vidimo mladog muškarca koj i stoji ispred nas. Onje visok i ponosnog lica, ogrnut plaštom svetlo sunčano narandžaste boje, prazne kanije mu vise na boku - to je naš vodič kroz pustinju. Pokazuje nam da ga pratimo i vodi nas na ravniju stazu između stena. ledno vreme idemo u tišini i onda se prenemo kako čujemo krik orla. On se spušta i

32

•

mislimo da ide na nas i čuvamo glave. Ali čuvar pokazuje da je tamo razapet na steni čovek-gigant tamne kose i brade. Leži nag prikovan lancima za svoj kameni zatvor, po strani mu kaplje rana probušena kljunom i vidi se perje džinovske ptice. Gledamo bespomoćno kako se orao ponovo obrušava i čovek grči u bolu. Nikakav zvuk ne dopire sa njegovih usana, samo oči gore ispod gustih obrva. Prometheus pati u tišini, spreman da snosi svoju kaznu. Razapete ruke, bol, otvorena rana . . . podsećaju nas da se Spasitelji čovečanstva pojavljuju u mnogim oblicima i pate na mnogo

v · nacma. Svako znanje se kupuje uz određenu cenu i Prometheus plaća voljno

i sa ljubavlj u. Ne smerno i ne možemo da mu pomognemo, to je voljna žrtva i tu ne smerno da se meša mo. Ali u bilizini je izvor pitke vode i on bi nam bio zahvalan za koji gutljaj kao i da mu obrišemo znoj sa čela. Bez obzira koliko bilo teško, to je jedino što možemo da učinimo.

Sunce je nisko na horizontu i senke su se izdužile a mi smo stigli do ivice pustinje. Naš v6dič žuri napred prateći trag koji je nevidljiv našim očima. U tami njegov ogrtač gubi boju i on postaje siva senka koja je jednostavno ispred nas. Oko nas počinju da se pojavljuju mala svetla, i sve su bliža kako prilazimo. Sada vidimo da su to logorske vatre i da su se tu smestili nomadi. Naš vodič je iščezao, ostavljajući nas da istražujemo i učimo o ovim ljudima.

Prva vatra je vatra za kuvanje i veliki gvozdeni kotao visi nad v

ognjištem. Miris nas podseća da smo dugo pešačili. Zene i deca se okupljaju oko nas nudeći pljosnate hlebne kolačiće, posudice sa rižom i vrelo pečeno meso, a tu je i grubo slatko palmovo vino za piće. Naši domaćini nam

v

non-stop dodiruju odeću, kosu i lica i komentarišu među sobom. Zene su visoke i ljupke, nose svoju jednostavnu odeću sa velikom gracioznošću; deca su im jaka i zdravog izgleda i puna osmeha. Donose nam posudice sa vodom da opererno ruke. Smešeći se stavljaju nam do znanja da su srećni da dele sa nama sve što imaju.

Oko vatri su odrasli iz porodica, deca su ustala da požele dobrodošlicu strancima i, ukoliko je moguće, da nešto nauče od nj ih. Vatra srca je vatra ljubavi, i ona kojoj treba prići da bi se upoznala ispunjenost. Kod ove vatre muškarac i žena dele svoje snove, nade i potrebe. Iz vatre dolazi ženina moć i muškarčeva mudrost pošto je to svetlost koja čisti srce. Staza Vatre Srca je najsvetija od svih, bez koje ni jedna druga vatra ne može da postoji . Pomeramo se do sledeće vatre zahvaljujući svojim domaćinima za obed. Ovde je grupa mladih muškaraca a nj ihov razgovor je o oružju, bitkama, drevnim herojima i idealima srca. Oni se smeju i šale, praveći se da ne

33

primećuju drugu vatru u blizini gde su mlade devojke zauzete predenjem, pletenjem i ćaskanjem.

Izmedu ove dve vatre lete sramežljivi pogledi mladića i devojaka, to su vatra mladosti koja vodi ka ljubavi i vatra Srca.

Dva mlada muškarca ustaju na noge da bi prikazali kako je tekla borba mačevima. To postaje gotovo ritualna igra, oni se uvijaju i naprežu, svaki svestan mlade krvi u sebi i sramežljivog divljenja devojaka. Ostavljamo ih sa tom zabavom i prelazimo kod druge vatre koja je odvojena od ostalih.

Ovo je jedna od vatri specijalnog znanj a i održava je starija žena poznata po isceliteljskim sposobnostima. Mlada majka čeka sa bolesnim detetom dok se sprema biljni napitak. Vatra je mala ali zadovoljava potrebe. Medutim, da bi se održala, potrebno je da se osoba udalji od plemena radi služenja drugima i zahteva žrtvovanja sebe. Detetu je dat napitak i vraća se majci koja ostavlja pored vatre hlepčić i neke ponude uvijene u palmovo lišće radi plaćanja. Starica se okreće ka nama i u svetlosti vatre vidimo istetoviran znak na čelu kakav smo videli na kapijama Hadesa. Podiže ruku u znak pozdrava znajući da smo videli i razumeli. Odgovaramo na pozdrav i idemo dalje.

Sledeća vatra je okružena starijim članovima dve porodice koje ugovaraju venčanje. Ponovo, ova vatra je povezana sa Vatrom Srca. Ovim ujedinjenjem dve porodice će biti bliskije pošto su mlad muškarac i žena odabrali jedno drugo, ali porodice moraju da se uvere da nije u pitanju "divlje zadovoljstvo". Mladi parovi se tretiraju kao veze u lancu života i sve veze moraju da budu jake koliko god je moguće.

Sa desne strane je mnogo veća vatra, oko koje je gomila srećnih lica mnogo dece. Oni slušaju kao jedno dok im stariji pričaju priče iz davnina. Na ovaj način oni uče zakone i tradiciju svog plemena. Starac im priča o stvaranju čoveka i o belom gavranu koji je leteo prema zemlji sunca godinu i jedan dan da bi ukrao vatru za pripadnike plemena. Onda je narednu godinu i jedan dan leteo nazad sa žarom. Vatra je bila prevruća tako da je ogaravio svoje divno belo perje koje je postalo crno ali je doneo drago cenu vatru čoveku. Gavran je visoko cenjen među pripadnicima plemena do današnjih dana zbog svoje hrabrosti. Pripovedač završava priču i okreće se da vidi kako prolazimo, i mi uočavamo da i on ima znak na čelu, on se osmehuje i pozdravlja nas, pokazuj ući na sledeću vatru.

Prolazimo pored mnogo vatri, pored nekih od nj ih sede samo jedan ili dva čoveka, ponegde mladi tek venčani parovi, porodice od troje ili četvoro, starica sa sinom, ali niko nije ostavljen sam i bez prijatelja. Ovo

34

pleme je ujedinjeno i vodi brigu o onima kojima je potrebna. Niko nije ostavljen bez hrane, ljubavi ili udobnosti. Siroče, udovica, mlad muž sa detetom bez majke, stari sami roditelj i . . . svi oni su uvučeni u život plemena.

Ova vatra je drugačija, ovde se stariji okupljaju da bi diskutovali i raspravljal i o zakonu. Ovde svi dolaze po pravdu i da se žale. Ovi muškarci i žene su poštovani zbog svog doba i svoje mudrosti. Oni sede u krugu oko vatre a na čelima im je znak starijih od starijih. Ove osobe su različite jer sve što se događa il i se tiče plemena mora da se iznese pred starije od starijih. Predsedavajuća figura bi mogla biti i muška i ženska, što je teško reći, oko vrata joj visi talisman oblika astrološkog znaka Merkura. Na čelu joj je znak za koj i ćemo saznati da obeležava tragača za znanjem.

Dovedeni smo pred glavu plemena a oči koje Nas posmatraju sa dostojanstvenog lica zrače inteligencijom. Tanana ruka se podiže i možemo da čujemo njegove reči. Za svakog od nas je to trenutak prijema lične mudrosti.

Na čelu je poslednja i najognjenija vatra od svih, kovačko ognjište. Zvuk čekića na nakovnju može da se čuje kako prilazimo i znak je da se tu radi. Kovač je visok i snažan i nije nesličan Prometheusu po građi. Kovač je unutrašnja simbolična figura za ovu stazu i o tome treba dublje da razmislimo. On radi na maču od zvezdanog metala koji je sa neba, i mogli bi da ga nazovemo meteoritom. Drška je oblikovana u vidu plamenova i ukrašena zlatnim topazom.

Kovač nas pozdravlja, smeši se u znak dobrodošlice, ostavlja na stranu svoj čekić, podiže glavu usnulom detetu koje mu pomaže u radu i nudi mu da ide kući. Onda nas vodi pored kovačkog ognjišta ka oazi pored logora. Gledamo na dole u vodu i iz njenih dubina iskrsava magijska slika Hoda.To je Hermafrodit koji drži zlatan štap oko kog se uijaju zmije i obmotan je borovim vencem. Ovo je Merkurova palica, štap Hermesa Glasnika, donosioca reči čoveku. Kovač nam nudi da ponovo pogledamo u vidu i ovog puta vidimo sopstvena lica i na čelu znak kakav nose i drugi našeg roda.

Idući ovim stazama posvećujemo sebe nečemu mnogo većem nego što i znamo. Potreseni, vraćamo se sa Kovačem do ognjišta i tu, čekajući nas u narandžastom ogrtaču zabačenom pozadi sa zlatnom pločicom na prsima stoji Michael, arhanđeo Hoda. Hephasteus uzima mač koji je napravio i daje mu ga kao dar jednog od najdrevnijih od bogova Gospodaru Plamena. Michael ga uzima i podiže u znak pozdrava onome ko ga je načinio a tvorac se smeši i klima glavom u znak odobravanja.

35

Vreme je da idemo, prolazimo kroz miran logor ali tu su neki koji još ne spavaju, koji čekaju da znatiželjnim očima vide kako odlazimo. Iscelitelj, Učitelj, Stariji od Starijih i Kovač su tu da gledaju kako odlazimo. Na ivici logora je mlad muškarac sa konjima koji treba da ubrzaju naš put u planinu. Vetar je topao i pun mirisa pustinjskog cveća. Izgleda da nas podiže i nosi preko peska. Planine se približavaju sve dok ne vidimo stenu na kojoj je okovan Titan i iznad njega mračni ulaz u pećinu koja vodi natrag u Malkuth.

U podnožju planine silazimo sa konja i zahvaljujemo mladom muškarcu. On hvata uzde i vraća se svom narodu. Sa Michaelom se penjemo stepenastim sklopom. Prolazimo pored usnulog orla i dajemo još vode neumornom Titanu. Pećinsko pleme takođe spava, naša budućnost leži u njihovim snovima. Na ulazu u pećinu kažemo doviđenja Michaelu znajući da ćemo ga sresti ponovo. On podiže mač u znak pozdrava, mi se okrećemo i ponovo ulazimo u hram Malkutha. Iza nas su vrata zapečaćena i mi stojimo kod oltara misleći o mnogim stvarima ali najviše o Prometheusu. U tišini se formira oko nas naš sopstveni nivo i mi smo kod kuće.

•

36

•

SOD-HOD

Treće od naših putovanja vodi nas od sfere Yesoda, nazvane "Riznica Slika", do sfere Hoda. Stvarni rad počinje u hramu Yesoda ali Malkuth je, kao i uvek, polazna tačka. Hebrejsko slovo za stazu je resh, glava, sveti dodatak enigmi koju zovemo um, sed ište ljudske inteligencije. Astrološki znak ove staze je znak Sunca. Savlađuj ući ovu stazu moći ćemo da unese mo više svetlosti u tamnije uglove svojih umova i da steknemo više spoznaje o sebi. Tarot karta Sunce se naziva i "Gospodar Sveta" što je prikladna fraza da nas upozori da bi bez njegovog postojanja naš svet bio nenastanjiv.

Tekst Yetziraha kaže da je ova staza "Kolektivna Inteligencija gde čovek može da proučava nebesa i planete i da uči o njihovim putevima". To je i staza nauke a posebno astrologije uz primenu reči na najdubljem okultnom nivou. Putovanje od lunarne sfere snova i intuicije do uzdignute sfere uma čini dobru mešavinu naučne činjenice i inspirativnog nagađanja, kombinaciju koja je dovela do mnogih velikih otkrića.

Trideseta staza vodi nas od Yesoda, čija je vizija "Mašinerija Univerzuma", duž kraljevskog puta Sunca u sferu uma u Sjaju, što je vizija Hoda. Ovo nam kazuje da celim putem putujemo sa svetlošću, sunčevom svetlošću znanja i mesečevom svetlošću intuicije. U astrološkim terminima imamo svetlosti u opoziciji, u natalnom dijagramu ovo označava tenziju, ali tenzija nije uvek loša i može da doprinese balansiranom rasuđivanju koje vodi ka unutrašnjim shvatanjima. Ovde se nudi veza između svesnog i podsvesnog uma, popločavajući put da inspirativna slutnja postane '" . . . cInJenIca.

Na ovoj stazi možemo da otkrijemo skrivene delove sebe koji imaju potrebu da vide sunce, uključujući time da poluformiranim idealima treba smo malo topline da porastu snažni i plodonosni. Ni jedna staza nije značajnija od druge, ali na neke može da se reaguje jače nego na druge i

37

ova može da izazove efekte na veoma dubokom nivou mada ne izgleda tako. Činjenice i fantazije u ravnoteži mogu da stvore lepotu a previše jednih ili drugih dovodi do pustoši. Ovde možemo da vidimo čoveka koji se kreće od nesvesnog stanja uma gde su aktivnosti uglavnom refleksne i misao teži da radi nasumice do organizovanijeg načina življenja i mišljenja, kao eha Chesedičnih uticaja filtriranih kroz Hod.

U drevnim vremenima čoveku su došla mnoga velika učenja koja su ga podučila poljoprivredi, umetnosti, isceljivanju, muzici i metalurgiji. Dala su mu zakone da bi mu se pomoglo da vlada svojim aktivnostima prema drugima. Ali time je počeo proces koji je postavio podsvest na zadnje sedište i došlo je do neravnoteže u načinu čovekovog mišljenja. Dva dela formiraju rad u harmoniji . Cilj rada na stazama je da se stvori ravnoteža između dva načina mišljenja uz korišćenje suprotnih sfera k�o blizanačkih aspekata a staza je "balansirajući agent". Na tridesetoj stazi se nadamo stvaranju ravnoteže između rezonujućeg i intuitivnog uma tako da rade u harmoniji .

Posvećivanjem sunca ovoj stazi tražimo solarne božje oblike, bar atribucijom. Apollo nije bio samo sunčev bog, on je bio i bog proricanja, podsetnik o mestu astrologije na ovoj stazi i sredstvo predvidanja dogadaja. Ovo nije tako daleko kao što bi moglo da zvuči. Tabele plime i oseke su zasnovane na posmatranju meseca. Konjukcije izmedu izvesnih planeta su pokazale toliku tačnost predvidanja da se NASA oslonila na njih da bi izbegla slanje ljudi u svemir u nepovoljnim periodima.

Mit čiji su koreni fiksirani u ovoj stazi je bitka umova izmedu Ra, Sunčevog boga i Isis, Mesečeve boginje. Isis je stvorila zmiju koja je ujela Ra za petu (uvek ranjivo mesto za božje oblike). Pošto to nije bila jedna od njegovih kreacija, Ra je bio bespomoćan protiv otrova i poslao je po Isis da ga izleči. Ona se složila ali samo ako joj otkrije svoje tajno ime kojim bi mogla da ima vlast nad njim. Ra je odbio i ona je otišla ali se bol toliko povećao da se na kraju Ra složio i odao joj ime, te ga je Isis iscelila. Od tada je moć Sunca opadala a Meseca rasla. Ovde su Sunce i Mesec bili u protivničkim taborima i radili su jedno protiv drugog.

Suprotna ovome je naučno fantast ična priča. Početkom tridesetih pisci modernih mitova u svojim vizijama i mašti ispoljavali su sve znake Yesoda. Um se gubio u svetu snova, sanjarenja su hvatala korene i postajala činjenice koje su poletele i aterirale na Mesecu, Marsu i krenule dalje u svemir. Nikada ne treba potcenjivati snagu snova, pošto bez njih čovek ne bi preživeo i oni su temelj i stvarnosti. Zar nije slučajnost i što se prva prava svemirska letilica zvala Apollo? Mada izgleda da je Hod povezan

38

sa vatrom, primetićete da nam se njegov hram pominje kao "vodeni hram Hoda", Da bi ovo razumeli treba da obratimo pažnju na tekst da "Hod ima svoje korene u Chesedu, koji po svom redu ima korene u Binahu, velikom moru", Hod je baza stuba forme i time prima uticaj vode kako plovi niz stub dolazeći u G,:,'� ,-" .. dim na put sfere vatre. Zapamtite da je Hod sfera preobražaja i da vatra i voda čine tok.

Mnoge škole misli posvećuj u Raphaela Hodu a ja sam primenila Michaela. Oni su zaista međusobno zamenljivi i u Hodu i u Tipherethu i ja sam koristila sistem po kom sam i sama obučavana.

39

,

Trideseta staza

•

Stojimo u hraplU čekajući Sandalphona, on prilazi iza nas i nežno stavlja ruku na naše rame, dobrodošlica odzvanja u mirnim prostorima uma i mi odgovaramo na isti način. Sada poznatim gestom otvara srednja vrata, ali tu nema zavese dok ne stignemo do hrama Yesoda. Idemo napred u ljubičastu izmaglicu koja krije strmu stazu pod našim stopalima. Posle izvesnog vremena vidimo ispred sebe odsjaj srebra, vrata Yesoda. Ona se otvaraju kako prilazirno i mi ulazimo u hram Meseca.

On je okrugao a zidovi su srebrni, dok je pod popločan tamno plavo. Prizori Meseca sa menama su na ornamentima na ivici poda. Kod naših stopala je slonovača i tanak srebrni srp, levo je pola slonovača i pola srebro a poprečno je pun srebrni disk i desno disk od slonovače. Ispred nas je bazen oblikovan kao srp preko koga je mali most Majke bisera. Oltar je beli mermer i na njemu je srebrna tacna iz koje se diže plamen. Iznad nas na plafonu tamno plave boje visi devet srebrnih lampi. Iza oltara izgleda da je ljubičasta zavesa poprskana srebrnim, njiše se i otvara otkrivajući oblik takve lj upkosti čij i je svaki pokret kao zvuk muzike. Ispred nas stoji Gabriel Glasnik. Savijaju se velika ljubičasto srebrnasta krila a svetlucave oči zelene kao uzburkano more sijaju u znak dobrodošlice. U grlu ose ća mo strahopoštovanje kako stojimo u prisustvu Najavljivača Hristova Sveta. Oko nas je zvuk i prizor mora.

Pokoravajući se Gabrielovom neizrečenom zahtevu pokrećemo se da bi mu se pridružili kod vrata. Znaj ući da je ovakva bliskost za nas vrlo teška i da ne možemo da je izdržimo, on nas štiti i menja oblik u mladog muškarca u grčkoj tunici, malinaste kože sa kosom tamnom kao noć obmotanom srebrnom trakom. Ali morsko zelene oči ostaju. Vrata su otvorena i Tarot zavesa Sunca se formira polako, mi stupamo kroz nj u u sunčanu ulicu.

40

Mi smo na vrhu brda iznad grada sa belim zgradama a ispred nas je put koji vodi u veliki kvart. Odatle možemo da vidimo luku punu brodova i visoku kulu od cigala na čijem vrhu gori vatra - to je Svetionik Pharos. Zgrada velike lepote dominira kvartom, to je raskrsnica učenja iz celog poznatog sveta, Aleksandrijska biblioteka.

Uz put ide čovek da bi nas presreo sa takvom energijom koja prevazilazi njegovu sed u kosu i bradu. Oko vrata mu je isprepletani zlatni lanac čiji dizajn ukazuje na keltsko poreklo. Merlin, arhmag Britanije nas pozdravlja ispruženom rukom. Dovodi nas na skver ispred velike Biblioteke. Vidimo rezbariju Božanskog sluge koji drži Smaragdnu Tablu, penjemo se stepenicama i ulazimo u dvoranu. Osećamo prijatnu hladnoću posle suncem ispunjenih ulica a ispred nas je prostorija sa visokim prozorima dok je pod u zodijaku načinjen od mozaika a svaka planeta ima

v

sopstvenu kuću i mesto. U svakom uglu je postavljeno jedno od Cetiri Sveta Bića. Možemo da koristimo prozore da bi posmatrali žive slike onoga što će nam omogućiti da vidimo načine na koje je čovek stekao znanje kao i zloupotrebe za koje ga je primenio. Možda možemo da učimo iz njegovih grešaka.

Zastajemo ispred prvog prozora i vidimo . . . . svemir, neograničeni svemir. Iskra svetlosti se pojavljuje u centru i raste u sunce, naše Sunce, a oko njega postaje naš solarni sistem. Gledamo po redu svaku planetu kako dolazi prema nama čuvajući svoje mesto u Velikoj Igri. Prvo dolazi Merkur, mali i vitlen, i približava se svom roditelju Suncu. Venera, naša sestra planeta, pokrivena oblacima, prolazi uz graciozno kretanje, prati je Zemlja izgledajući ljupko kao plavo-zeleni dragulj . Mars, crven i prašnjav, "krupno korača" kao bog čije ime nosi, Jupiter je iza, ispunjavajući ceo prozor svojom zapreminom i noseći srce od rubina na prsima. Misteriozni Saturn sa svojim prstenovima oduzima nam dah kako klizi kroz vidokrug. Neptun i Pluton su teški na svojim nagibima ali održavaju svoje tačno vreme i poredak.

Svaki deo kosmičkog modela, kao naš solarni sistem, može da se uporedi sa vrtom gde Logos tog sistema seje seme života. Takvo seme uzeti ili ne, ostaje na volju onima koj i odlučuju. Sve ovo je radi nas da istražujemo i imamo znanje koje će nas odvesti na novu teritoriju, ali to znanje je teško steći. Kako smo koristili svoj dar inteligencije?

Drugi prozor pokazuje drugo sunce, koje je čovek načinio, Hiroshimu posle atomske bombe, sunce koje ' uništava umesto da greje, sagoreva umesto da podstiče rast. Ne okreći te se, ako ne gledate ne možete da naučite, istina može ponekad da opeče kao i ova zloupotreba moći. Ali

41

•

čovek ne može da zaboravi ono što je već naučio, a u ovom slučaju to je primena snage koja je rival Suncu.

On ne može da to ostavi po strani i zaboravi. Ono može da uništi njega i planetu i izgleda da je zla stvar a još uvek je zla. samo zbog čovekove namere. Kada se moć traži i nađe, prvi zahtev je kontrola te moći. Pošto je steknemo moramo da tragamo za načinima kako da nam služi bezbedno a ne da se međusobno okrivljujerno zato što smo je otkrili. Ne možemo da krijemo glave u pesku i zaboravljamo da atomska snaga postoji . Ona je ovde, sada i moramo da se suočimo sa onim što smo stvorili.

Sledeći prozori pokazuju šta smo naučili o medicini. Brzo po redu vidimo drevne egipatske iscelitelje kako koriste bilje i prirodne napitke, pristupaju primitivnoj hirurgij i sa hipnozom kao anestetikom. Kineski doktori koriste srebrne igle i ubadaju ih u kožu da bi izlečili tegobe. Ali vidimo i evropske lekare u davnom dobu, neuke i pune praznoverja. Vidimo Crnu Smrt kako se vije po zemlji i bolesti se šire zbog prljavštine i bede. Ćak i u XIX veku vidimo lekara koji operiše u odelu koje je nosio i na ulici sa neopranim instrumentima i rakijom kao anestetikom. Izgleda kao da je čovek nazadovao, i sada vidimo modernu bolnicu i možemo da naučimo o napretku ako priključirno um na to. Bolesti koje su nekada ubijale sada su pod kontrolom ili potpuno iščezle. Iznad svega, kroz vekove je postojala jaka želja za isceljenjem, čak i u uslovima koji su bili na

• • v • naJlllzem lllVOU. Ovde vidimo tržište robova pre stotinak godina. Muževi i žene,

roditelji i deca bivaju otrgnuti jedni od drugih da bi bili prodati zasebno. Ponekad se bebe ubijaju jer su premlade da bi imale tržišnu vrednost ili bi suviše koštalo njihovo podizanje. Ovo je ono što može da učini čovek čoveku pošto jedan narod veruje da mu znanje daje pravo da poseduje drugi. Tu je prosperitetno astečko selo sa srećnim, dobro uhranjenim ljudima. A vidite ga sada posle osvajanja od strane druge kulture usled verskog fanatizma. Uništeni i opljačkani, njihovi idoli bačeni i oskrnavljeni. Ove crne gomile su nekada bili živi ljudi. Dar čoveka čoveku?

Ali sada vidimo univerzitetsku učionicu u kojoj mnogi narodi uče zajedno. Profesor iz Afrike drži predavanje evropskim studentima. Ponosni potomak Azteka sa nešto španske krvi obrađuje zemlju koja je nekada oteta njegovim precima. Mladi Navaho advokat uspešno vodi parnicu protiv belog čoveka u sudu belog čoveka. Da, možemo da učimo.

Druga strana dvorane prikazuje različite scene - tu učitelji iz prošlosti žive ponovo. Lao Tye govori svoj im pristalicama, Buddha šeta duž prašnjavog druma i kako ide podučava. Socrates drži predavanja grupi

42

svojih zemljaka, Platon radi na svojoj teoriji brojeva, Isus govori sa planine. Kepler, Da Vinci, Galileo i Bacon, svi se ovde mogu videti i čuti. Jedan prozor prikazuje zapanjenog NeadertaIca kako gleda u krug od drveta kroz koji je slučajno proturio veliku granu (prozori imaju sopstveni smisao za humor). Oni ne pokazuju uvek iste stvari ili ono što tražite ili želite da vidite, ali ipak ćete učiti. Alexandria je jednom uništena na fizičkom nivou, a ovde na astralnom i višem mentalnom još uvek postoji. Merlin pokazuje na mala vrata sa hebrejskim slovom resh. Otvara ih i prolazimo u divan

v

vrt pun živopisnih boja i prizora i osećanja mira. Zivotinje i ptice svih vrsta tumaraju slobodno bez straha. Jelen hoće da nam jede iz ruke i stižemo do usnulog lava koji se lenjo opružio na komadu debla.

Tu je i jezero sa mnogo vodenih ptica a u sredini je malo ostrvo na kome možemo da vidimo magijsku sliku Hoda. Hermafrodit nam prikazuje dve strane naše prirode, fizičku i duhovnu koje moraj u da dođu zajedno da bi formirale celinu. To su naša ženska intuitivna Mesečeva i muška logična Sunčeva priroda. Sedirno uz rub vode pitajući se da li ćemo ikada moći da dovedemo ova dva dela sebe u harmoniju. Sunce i mesec treba da se uravnoteže u svim stvarima. Merlinove oči razumeju pošto je i on nekada bio tragač kao mi, na početku svog dugog puta. Svi veliki učitelj i su bili muškarci i žene zemlje, živeći kroz iste radosti i tuge koje mi proživljavamo sada. Ono što su oni, mi možemo postati.

Mir i udobnost vode ka napretku, do tačke da nam je potreban konflikt, nešto čemu čovek može da se suprotstavi. Samo malobrojni mogu ovo da razumeju. Mnogi veruju da bi bez rata, gladi i bolesti čovek bio

v

srećan. Istina je da bi umro. Covekov model traži da on mora da se bori i pati da bi iskupio svoje izgubljeno božansko. Iz patnje izlazi veće znanje i dublja mudrost. Ovo je značenje progona iz Raja - odlazak da bi se steklo potpuno razumevanje egzistencije.

Počinj e mo da uviđamo j e dno od v iš ih značenj a s imbola Hermafrodita - da moraju da postoje suprotnosti u Kosrničkom Planu, čak i ako izazivaju patnju. Ustajemo i vraćamo se sa Merlinom u veliku dvoranu.

Okupan suncem trg je sada ispunjen lj udima, mi pričamo malo sa Merlinom i onda se penjemo nazad do vrata sa zavesom. Odavde odlazimo uz želju da se ponovo vr&timo i vidimo šta će nam prozori prikazati drugi put.

43

Prolazimo kroz zave su i onda u hram Yesoda gde Gabriel čeka sa srebrnim peharima vode. Njegovo lice pokazuje ljubav i razumevanje i kako pijemo vode Meseca on strpljivo čeka dok nas ne odvede nazad na magličastu stazu koj a vodi ka Malkuthu. Ovde Sandalphon pečati konačna vrata. Imamo mnogo toga da naučimo, toliko toga da uradimo, znanje može da bude opasno ali to je naše nasleđe i moramo mudro da ga koristimo. Hram polako b1edi.

•

•

44 •

KUTH-NETZACH

Ukoliko bi na bilo koju od staza trebalo staviti znak "PRE-v

DOSTROZNOST', onda je to dvadeset-deveta. Nije da je ona opasna u prihvaćenom smislu već je sklona uzburkavanju stvari koje najveći deo nas radije ne bi dirao. Pošto se ona tiče stvari zemaljskog života, studenti pokazuju tendenciju da je tretiraju ili kao nešto što nije sasvim lepo ili kao nešto kroz šta treba žurno proći. Oba stava su pogrešna. Ona deluje kao podupirač povezan sa trideset-prvom stazom da nosi punu težinu Drveta iznad sebe. Tekst Yetziraha nam kaže o njoj da je to "Telesna Inteligencija . . . . . koja formira svako telo . . . . i njegovu reprodukciju". U sasvim malo reči - ovo je staza seksa.

Dvadeset-deveta staza je povezana sa teli ma, kako se tela prave i šta ih čini pulsirajućim kada su načinjena. Pošto su naši seksualni nagoni i ono što vuče muškarca ženi, hemijske reakcije, ova staza ima mnogo toga povezanog sa endokrinim sistemom. Ali to još nije sve ni u kom smislu. To je i staza koja vlada čovekovim stavovima prema drugim bićima, prema partneru, deci, plemenu, pa čak u izvesnoj meri i prema bogu mada je rana čovekova ideja o bogu uglavnom kružila oko potrebe za plodnošću useva, životinja i žene. Bazne potrebe zahtevaju bazne bogove koji teže da traže vrlo bazične žrtve. Odatle dolaze drevne religije plodnosti, kultovi žrtvene prostitucije i praksa heiros gamos ili svetog venčanja, kralja ili kraljice sa bogom (boginjom) lično.

Tarot karta posvećena dvadeset-devetoj stazi, Mesec, daje mnogo činjenica o aktuelnosti staze. Tu je bazen iz kog izvire morsko biće, dobar simbolizam za pojavu života iz naše Primarne Matrice, mora. Pejzaž je prijatan i imamo osećaj izgradnje znanja u obliku dve kule. Vuk i pas sede pored bazena, jedan je divlja životinja a drugi domaća mada su oba iste

45

,

,

vrste, podsećajući nas da imamo "fumir" civilizacije i da u nama leži primitivno, uspavano ali ne i mrtvo.

Sam Mesec je simbol uticaja koji se vrši na struje naše planete i dublje unutrašnje struje muškarca i žene. Ove struje života, plime i oseke

·teku kroz naše živote i nas u velikoEl stepenu kontroliše ova lunama sfera . •

U prošlosti je igrala i još uvek igra vitalnu ulogu u religioznom životu, a čovek nikada nije prestao da obožava Mesečevu boginju u nj enim raznovrsnim oblicima.

Slovo je qoph, potiljak, deo u kome je mali mozak i tradicija nam kaže da je njegova savijena pojava poslužila kao skica za prvi lavirint. To je i deo koji povezuje sa kičmenim stubom duž kog se uzdiže snaga kundalini. Medulla oblongata, psihički centar po sopstvenom pravu, povezuje sa sistemom udova i moglo bi se reći da održava ili bar čuva takozvane okultne moći. Suštinski oblik ovog slova ukazuje na uzdignuti stav čoveka.

Astrološki znak su Ribe i ukazuje na dvoj nost - muški/ženski aspekt koj i je u suštini staze. Osobe u znaku Riba su obično sanjari, smatra se da su vrlo emotivni i sa izraženim karakteristikama ljubavnika. Aspekt Venere se podrazumeva, njen suštinski aspekt je vrlo jasan. Pan, rogati bog šuma i šumskog carstva sa falusom u erekciji takođe ovde ima svoje mesto. Ovaj božj i oblik može biti posvećen mnogim stazama jer mu i ime znači "sve". Malkuth, Netzach i Chocmah mogu da ga obuhvate kao simboličnu formu a ta forma je ekstremno moćna. On je muški aspekt fertilizacije kao što je Aphrodite ženski receptivni i ovi vidovi ne mogu da rade jedan bez drugog. Uprkos mitovima koji govore da je boginja ljubavi više volela Aresa kao ljubavnika, Pan i njen muž Hephasteus dele ognjeni aspekt kreativnosti koji je boginji rođenoj iz pene potreban za rad odnosno - da pokreće svet !

Jasno je da ova staza mora da ugradi fizički aspekt seksa plus razne emocije koje su njegov deo ili u drugačijem slučaju putovanje ne može da se prizemlji. Ona se naziva Stazom Priroda i izvesno je da bujnost Majke Zemlje može da se poveže sa podjednako bujnim šarmom Venere. Ali dobro je zapamtiti da Majka Priroda može da se ponaša na način koj i nije svojstven damama i ponovo moramo da se vratimo na Tarot kartu sa slikama dva bića iz roda pasa - često se kaže da je kučku teže ukrotiti ! "Priroda ima crvene zube i kandže" - stara je ali vrlo prikladna izreka, primenijiva naročito na najveći uspeh prirode, čoveka. Prilagodljivost je takođe deo dvadeset-devete staze, potrebna vam je da preživite.

46

Jedna od suprotnih strana ove staze, a sve ih imaju, je očigledna ambicija čoveka da bude jedina preživela životinja na planeti. Svake godine on ubija sve više i više životinjskog i biljnog sveta sa kojima treba da deli zemlju.

Ovo je staza parova � ,, 1 _ :: Ja nije iznenađujuće što dama staze, AphroditeIVenera ima dve strane u svojoj prirodi. To nas dovodi do misterije Crne Isis i Bele Isis. Tema je ogromna da zahteva celu knjigu da bi se razjasnila ali ovde je dovoljno da kažemo da čak i boginja ljubavi i lepote ima svoju tamnu bliznaknju. Tamna ne znači uvek zla i, u stvari, vrlo retko znači da je zla i proučavanje legendi o Isis i njenoj sestri Nepthys može biti od velike pomoći. Oni koj i su novajlije u okultnom radu bez varijacije se oslanjaju na Belu Isis i šokirani su kada se ona pretvori u Crnu, ali nema ničega čega bi se trebalo plašiti u tom aspektu. Bolje je početi sa Crnim aspektom i čekati pošto će se ona uvek pretvoriti u Belu

v

Isis. Citaj te priču o Lady Ragnel I , ženi Sira Qawaina, radi boljeg objašnjenja a onda pređite na Pesmu Solomona.

Ima mnogo sličnosti između dvadeset-devete i trideset-prve staze. Zajedno formiraj u polarizovane elemente vatre i vode i početak simbolizma Merkurove palice. Staza vatre od Malkutha do Hoda završava se u vodenom hramu i početak je Plavog Zraka Mudrosti. Dvadeset-deveta, vodena staza završava se u aspektu vatre i počinje Zeleni Zrak Moći. Ovaj poprečni aspekt Drveta je ono sa čime ćete se sretati uvek iz početka i treba ga dobro izučiti pošto tu leži ključ za skrivene staze .

•

47

•

Dvadeset-deveta staza

Oko nas se formira hram pun mirisa i prizora cveća. Sandalphon se igra sa nekim od Ashima, podiže ruke i vatrene varnice plešu po nj ima, stvaraju komplikovane modele i izgledaju kao svetlucave DNK spirale. Dižu se tako formirane pravo do plafona i održavaju model. Arhanđeo nas primećuje i dolazi da nas pozdravi. Kako prolazimo pored varničastih svetlosti on nam govori da je to emisija radi našeg dobra, da nas podseti na bazni model našeg postojanja. Šaljemo jedno "hvala" bićima Ash im, koji odmah počinju da ruše formirane poretke i da se roje oko nas. Ovo je prvi put da imamo kontakt sa nj ima, i izgleda kao da smo u sred vatrenog displeja. Pokrivaj u nam ruke i glave dok ne počnemo da ličimo na žive leteće buktinje i onda, na reč Sandalphona, napuštaj u nas i vraćaju na ol tar.

Tarot zavesa se formira preko vrata i njen pejzaž obasjan jakom mesečinom izgleda zabranjujuće i hladno. Kada se konsoliduje u život prolazimo, za trenutak osećamo da su nam stopala u bazenu i onda ulazimo u gustu džunglu. Oko nas je vazduh pun buke, miris trule vegetacije draži nam nozdrve. Zemlja je kao močvarno tlo i osećamo blago tonjenje pri svakom koraku. Drveće, ako se uopšte može tako nazvati, izgleda kao džinovska paprat a rastinje za koje znamo da će se jednog dana razviti u divno cveće sada čine samo debeli, ružni čvorovi zelenila prošaran i sirovom bojom. Ovo je zemlja pre dosta miliona godina, sirova, divlja, promenljiva i nasilna i ništa što je tu ne govori da će ikada biti nešto drugačije.

v

Cuje se užasan krik i iz bezbednosti senke džinovske paprati posmatramo zapanjujući spektakl. Džinovsko biće slično gušteru bori se protiv drugog svoje vrste, jedno je manje i izgleda da je žensko, ali nema

v

praštanja zbog mladosti ili veličine, ako ste manji i slabiji - umirete ! Zurno idemo dalje i ostavljamo borce u svom dvoboju.

48

Nema staze koju bi sledili ako idemo kroz zidove živog zelenila koje nam se isprečava na putu na svakom koraku. Rastinje počinje da se razređuje i dolazimo u čudno čist prostor. Ispred nas je kamena kapija koju formiraju dva uspravna kamena sa trećim preko vrha, i na njemu je hebrejsko slovo qoph. Ispred ove kapije stoji stvorenje, treba nam malo da vidimo da je žena, kratka, zdepasta i crna.

Nije to satenska crnina afričke lepote našeg vremena već tamnija, muljevita boja. Ona ima samo jedno oko i napućena usta bez zuba. Njenom telu nedostaje svaka simetrija oblika i čak sa ove razdaljine možemo da namirišerno njen dah i telesni zadah.

Kroz kamena vremenska vrata možemo da vidimo povoljniji pejzaž, ali pre no što možemo da prođemo moramo da platimo drumarinu. Cena ulaza je poljubac za njenog čuvara. Ukoliko ne možete ili ne želite da date ovu dažbinu, vratite se u hram. Ne možete dalje dok se ova cena ne plati a pre ili kasnije morate da je prođete.

Kada je drumarina plaćena prolazimo kroz kapiju u sledeću vremensku zonu. Ovde je zemlja još uvek primitivna ali se mnogo promenilo u oblicima animalnog i biljnog života. Drveće je mnogo sličnije onom koje imamo u našem sopstvenom vremenu. Sada su se pojavili Neandertalci i Kromanjonci i već oblikuju zemlju i sopstvenu sudbinu. Prelazimo preko ravnog travnatog terena i vidimo mala bića slična konjima koja beže zbog našeg dolaska a ispred je grub, vijugav trag koji ulazi u gust šumovit predeo. Sada je mračno i vidimo vatru ispred sebe. Posmatramo malu grupu lj udi kamenog doba. Ima ih dvanaestak, uključujući nekoliko starijih lj udi i dece rangirane od odojčeta u naručju do sedmogodišnjaka. Tu su dve mlađe žene i tri odrasla muškarca od kojih je jedan očigledno voda.

Oni peku neko meso na vatri i sudeći po glasovima prošlo je dosta vremena od kad su tako dobro jeli. Dečak od oko šest godina je previše gladan da bi čekao i pokušava da otkine parče a vođa ga odmah, uz uzvik, udara motkom po glavi. Mali pada preko vatre i kotrlja se na drugu stranu. Leži još uvek a glava mu krvari. Majka pokušava da odbrani sina i vičući napada vođu ali bez uspeha. Veća muška snaga lako je savlađuje i ona odlazi da bi podigla onesvešćeno dete i briše mu krv iz duboke posekotine.

Kada je meso kuvano lovci prvi biraju, onda dve žene, pa deca i stari tek na kraju. Majka hvata svoj komad i "napada" ga zubima. Skoro ga je dovršila kada vidi da dete zuri. Ona gleda od mesa u svojoj ruci do deteta, oči joj šetaju i pokušava da shvati poruku iz s'like koj u vidi.

49

Polako sve dolazi na mesto, ona daje polu-sažvakano meso detetu i ohrabruje ga da žvaće.

Dete je iznemoglo ali svesno, uzima hranu i onda se okreće da bi ponovo zaspalo. Lovac, sada sit, traži dalju udobnost i odvaja ženu od deteta vukući je u senke, kratko se pari sa njom pre no što se vrati do vatre. .

Ona se tiho vraća detetu i privija ga uz sebe. Odlazimo i ostavljamo ih da sanjaju uspešan lov i pune stomake. Kako idemo dalje kroz drveće, sunce sija i pojavljuje se dnevna svetlost. Dolazimo u inalo primitivno selo gde su kuće napravljene od cigle pečene na suncu i slame. U centru sela stoji jedan uspravan kamen oblikovan u falus. Njegova površina je tamna sa mrljama ali mi ne razmišljamo od čega su.

Na drugom kraju sela grupa ljudi žrtvuje jarca, zastrašena životinja se bori ali joj je sudbina zapečaćena. Za ove ljude je to potreba kao so ili voda jer bez toga im njihovi bogovi ne bi pomogli, usevi ne bi rasli, životinje se ne bi množile a žene bi bile jalove. Ne smemo da se mešamo, moramo da ostanemo po strani isto kao što smo bili na trideset-prvoj stazi. Zapamtite da nikada ni jedna žrtva nije uzaludna. To ne olakšava gledanje i trpljenje ali možemo da odstranimo bol i strah iz životinje prizivajući pomoć Sandalphona. Vidimo da se jarac smiruje i prestaje da se bori, oči mu se mirno sklapaju i ne trza se kada mu nož uzima život. Ovim smo mnogo pomogli. ledna od najtežih stvari za učenje je da se ne mešamo u ono što vidimo na stazi ukoliko nam se ne kaže da to učinimo. Ovo je pravilo kome se moramo pokoravati bez obzira koliko teško bilo.

Krv je uhvaćena u zdelu od strane žena i prineta do kamena a onda prosuta po njemu. Našim modernim očima i osećanjima ovo je užasno, ali ukoliko cenim opromene u čovečjem načinu obožavanja bogova ne smemo da se plašimo suočavanja sa takvim stvarima. Ne možemo da se složimo sa nj im ali tako je bilo. Kada su obavile svoj udeo u žrtvenom obredu, žene se povlače a muškarci okupljaju da bi izveli sledeći deo rituala. Mi moramo da nastavimo svoje putovanje.

Šuma se proređuje i postaje živopisnija i bogatija pejzažima, dolazimo do reke u punom toku koja hrli ka moru. Preko nje se pruža kameni most i mi stojimo tu posmatrajući dva zlatna šarana kako lenjo plivaju u brzoj vodi. Na drugoj strani je drvena kapija koja vodi u baštu sa cvećem, uglavnom ružama svih vrsta a miris je očaravajući. Prolazimo kroz Aphroditin vrt sa oduševljenjem, drveće je puno ptica koje pevaju i malih životinja svih vrsta koje skakuću okolo u slobodi.

50

U mirnom vazduhu čujemo sladak zov, melodiju koja nas mami, "udara" u srce i "lepi" za um i duh. Ona priziva slike šume i obale, planine i doline, u njoj čujemo glasove onih koje volimo i onih koji nas vole -počinjemo da sledirno taj zvuk. Idemo kao u snu i iz bašte nam se pridružuju i prate nas životinje i ptice, svi u parovima, mužjaci i ženke.

Ova staza kojom idemo ima statue sa svake strane, svaka od nj ih ljubavnike. Eros i Psyche, Romeo i Juliet, Heloise i Abelard, Dante i Beatrice, Anthony i Cleopatra - svi ljubavnici istorije i literature su ovde. Ispred je hram od belog kamena a oko njega je oblak belih golubova i dva velika leoparda leže sunčajući se na stepenicama. Ovde takođe sedi Frulaš, bronzani torzo blista na suncu a ćilibarske oči sijaju uz interesovanje za naša lica. Širok par krivih rogova i kosrnati udovi opruženi na suncem ugrejanim stepenicama kao i prisustvo mirnih životinja okupljenih oko svog prijatelja i zaštitnika, govore nam da smo u prisustvu Velikog Pana.

Frule mu leže u rukama tek spuštene sa senzualnih usana i on se smeši sa oduševljenjem. Ustaje u punoj visini, ispruža se i zeva, ne ostavljajući ni malo sumnje da je s pravom nazvan Bogom Fertiliteta. Iz hrama dolazi žena, ali takva žena kakvu smrtne oči retko viđaju, boginja ljubavi i lepote lično obilazi svoj vrt. Oblak medeno-zlatne kose pada joj do kolena, oči joj sijaju nežno a usne pozivaju na poljupce. Ona seda desno pored boga sa kozj im stopalima. Nj eno nago telo je savršenstvo ženstvenosti, njena sama pojava probada srce svakog čoveka i čini svaku ženu hramom u njenu čast.

v

Zivotinje se okupljaju oko božanskog para, tiskaju se da bi osetile dodir ruke ili primile reč neke fraze. Njen glas ima isti kvalitet kao i frule, vuče nas na svoju stranu i možemo da osetirno da nas njena ruka blagosilja. Bez nje nema radosti, nema ljubavi, nema novog života da blagosilja zemlju. Cvet i drvo, životinja i ptica, insekt i riba - sve mora da ima njen blagoslov da bi stvorilo svoju vrstu. Ljubav i uživanje u ljubavi su njen dar celom životu na zemlji.

Pan uzima Daminu ruku i vodi je ka vratima hrama, zastaju i smeše se ostalima, okreću se i nestaju unutra. Počinjemo da idemo svoj im putem nazad niz stazu ali životinje ostaju, nepomične i tihe gledajući u zatvorena vrata, čekaju na neki signal. Prolazimo pored statua i idemo putem kroz cvetnu baštu ka drvenim vratima. I kako stižemo do nj ih čujemo iz udaljenog hrama ženski krik ljubavi koji razbija čaroliju i bića odlaze među drveće a bašta ostaje tiha i prazna.

Prelazimo reku i vraćamo se u selo, ali ovde su se stvari promenile, kameni falus je zamenjen statuom muškarca i žene upletenih ali ne više

51

,

v

razdvojenih, a kamen je pokriven voćem i cvećem. Zena muze kozu a malo jare joj pitomo l iže ruke i prima nežnost za uzvrat. Ohrabreni ovim blažim obožavanjem životne sile žurimo dalje pošto nebo postaje mračno i pri mesečini dolazimo do plemena kamenog doba.

Lovac stoj i na straži, gleda preko svoje male grupe, dečak spava pored majke a glava mu još krvari. Lovac se pomera prema njemu i čuči pored deteta, za trenutak se bori sa nekim unutrašnjim nemirom i onda mu nezgrapnim pokretom miluje kosu. Ono se budi i za trenutak zure jedno u drugo, osećajući da nešto novo ulazi u nj ihove živote i svest. Polako, bolno, ne razumevajući da i on čini delić istorije, lovac se smeši. Uzi ma dete u ruke kako je video da žene čine i nosi ga' do vatre. Sede u prijatnom zajedništvu, dete je bezbedno i toplo u očevom naručju. Novi oblik ljubavi je ušao u svet. Ostavljamo ih da uživaju u svoj oj novoj bliskosti i nastavlj amo put.

U praskozorje vidimo kamenu kapiju ispred sebe a ispred nje drevnu v

džunglu, vidimo i Crnu Isis kako nas čeka. Zurimo kroz vremensku kapiju i figura bledi i rasplinjava se i mi za vrlo kratko vidimo žensku osobu iz kamenog doba, ženu iz sela, devojku sa srednjeg istoka u beduinskoj odori, mladu Jevrejku sa pokrivenom glavom . . . Satensko crna Nubijka, ponosna

v

sa teretom na glavi i Kineskinja, nevesta u venčanici . . . Zenskost u svim svoj im raznovrsnim oblicima je tu ispred nas i konačno i sama prelepa Aphrodite stoj i tu, pozdravlja nas ispruženih ruku i uzvraća nam poljubac ljubavi koj i smo joj dali kada je bila ružna i antipatična. Onda nestaje.

v

Zuri mo kroz džunglu da nađemo Tarot zavesu koja nas čeka viseći izmedu dva od drveta nalik na paprat. Iza nje u izmaglici i kroz nju možemo da vidimo blještave oblike Ashim i prolazimo napred u hram. Iskre se okupljaju oko nas i kao da se opijaju u ostacima Aphroditine prisutnosti. Sandalphon pečati vrata i dovodi nas ispred oltara. Ćuje se iznenadna svirka frula i veliki smeh iza nas što je jako iznenađujuće. Tu stoji Pan, kopita su mu čvrsto razdvojena, glava zabačena unazad a rogovi blješte na oltarskoj svetlosti. Sada miran, pruža ruku preko naših glava istim gestom kao i otac iz kamenog doba ali sa mnogo više razumevanja naših potreba, kako fizičkih tako i duhovnih. Hram polako b ledi.

•

-

52

HOD ---- - - - - - - - - - - - - - NETZACH

\ ,-'/ ,

BINAH

, , \ YESOD ,I

I , \ / , \ , I

I I I I I

, ,

, I , \

, , I

I \ I

',.,... -..

MALKUTH

KETHER

I I I I , I ' I ,

------- -- .. ----T ---7

I I " I \

....... I I ... " - 'I

CHOCMAH

,,-...... ... ....... \ ,' I \ 1 \ , I • ' I \ , : : ):, OAATH

"', I I I

'. I , I

I , \ , ... I ... � � ... ' \ ... ,... .... ....... / \

...--.. .... "'" ... ' \ ,_.... 7

... \ . , ...

GEBURAH

GE8URAH

HOD

, I I , I I ---� --- '- - - i- - - -

, I I \\, I ,

TIPHERETH

OAATH

II .... , .... .... ,

, I I • "o / I , I I I ,

I I

I , o, I

.. � , --, ..

, I \ I 1-, , , .

" ... .. ... ..... { " ,

\ \

\

I I I ,

TIPHER.ETH

I I

, ,

, \ I' A'

.... \ ' , I \ I

y-I \ I \ .... I \

.. '1'-..... I I

I , I \ I I \ I / \ I \

YESOO

Yesod

CHESED

CHESED

NETZACH

•

SOD-NETZACH

Dokje dvadeset-deveta staza bila veoma mnogo povezana sa fizičkim aspektom seksa, možemo videti da je dvadeset-osma njen viši, usavršeni vid. Ovo odgovara tekstu Yetziraha koji je opisuje kao: "Prirodnu Inteligenciju kojom se kompletira i dovodi do savršenstva priroda svega što postoji pod suncem".

Putovanje nas vodi od Yesoda do Netzacha, povezujući time prizore Jakog Nagog Muškarca i Lepe Nage žene. Adam i Eva, kakvi su pod suncem Tipheretha, kompletni i perfektni u duhovnom smislu, ipak nisu još došli do kraljevstva Malkutha gde mora da se obavi ostatak nj ihove edukacije. Ovde, na tački balansa, izbor je njihov da li će pasti u Malkuth ili će ostati tu gde su. Sam balans je Lucifer Nosilac Svetlosti, i nije zmija zla kako ga Biblija opisuje, već duhovno biće velike moći. Njegova uloga u napretku čoveka prema božanskom je od vitalnog značaja. Lucifer je veoma mnogo povezan sa ovom stazom kao Sin Jutra (Jutarnja Zvezda). On je u vezi sa Venerom, i lepom ženom Netzacha, njegovoj smaragdnoj kruni nedostaje središnji kamen i tradicija kaže da je od tog kamena Gral izrezan kao figura. Lucifer je, u stvari, jedan od Glasnika čovečanstvu i postoji velika razlika između njega i onog koji je poznat kao Lucifuge.

On u Vrtu deluje kao katalizator i možemo da izvučemo analogiju sa Hadesom na trideset-drugoj stazi koji vrši pritisak na dušu da traži sopstvene dubine da bi se trijumfalno uzdigla do božanskog. Čoveku je data slobodna volja ali, ako mu nisu date opcije, onda slobodna volja ostaje apstrakcija, jedno "možda". Ovde je ono što se u tumačenju mitova tretira kao "vitalna greška". To je događaj koji izgleda i oseća se kao nesreća i u stvari on to i jeste. Ali kroz ovu grešku može se dozvoliti višem dobru da se dogodi. Najbolji primer je priča o Erosu i Psyche. Da se Psyche pokorila svom ljubavniku i uzdržala od pokušaja da otkrije njegov identitet,

54

ona bi verovatno ostarila, izgubila njegovu ljubav, i umrla. Zato što se nije povinovala instrukcijama Erosa, ona ga je prvo izgubila a onda kroz svoj u ljubav i određenost da ga povrati uz suočavanje sa raznim negativnostima, stekla je vcčni život i lepotu, plus Erosa i to sve samo zbog jedne vitalne greške.

Radi povratka u Raj načinjena je ista vrsta greške i mada je Lucifer uspeo u svom zadatku nije bio srećan zbog toga i stekao je mnogo lošeg

v

publiciteta! Covečanstvo je imalo izbor, da proba ili da ne proba i suočivši se sa šansom načinilo je pogrešan korak, ali Tvorac nije nikada bio taj zbog koga bi se propustila dobra prilika. Padajući u materiju, čovek je mogao da doda u punoj meri iskustvo fizičkog života onome koje je imao u duhovnom. Možda će mu biti potrebno mnogo vremena da se vrati u več ni i božanski život, kao što je trebalo i Psyche, ali on će tu stići ostvarujući mnoge važne izbore duž svog puta. Na kraju krajeva, Tarot karta Malkutha je Svet, Okončani Rad. .

.

Tarot karta koju ćemo koristiti na dvadeset-osmoj stazi je Car, koja bi se ovde mogla posmatrati kao Sveotac ili Tvorac. (Znam da će zbog ovog biti dosta kontraverznih mišljenja ali sam je uzela zato što sam i sama obučavana na taj način.) Ima i onih koji više vole da koriste Zvezdu, a ako želite možete to i vi činiti. Postoji tradicija koja kaže da se, kada je Adam umirao, njegov sin Seth vratio do Kapija Raja da traži Gral da bi ga izlečio. Odbijen je iz dobrih razloga, ali postojala je nada, a Zvezda je Nada, nada ka Gralu i večnom životu. I ona ima mnogo prava na ovu stazu kao i karta Car, i koristite je ako želite.

Dvadeset-osma je staza strahovite kreativne snage što je i jedan od razloga korišćenja karte Car. Ta je staza povezana, kao i nj en suprotni broj trideset, sa pesnicima i sanjarima. Staza od Yesoda do Hoda koristi britku bistru logiku viđenja čistog uma i povezuje ga sa intuicijom. Dvadeset-osma uzima nade, želje i snove čoveka i ugrađuje ih u životnu silu Netzacha. Prva će učiniti da radite da bi se vaši snovi ostvarili a druga može da izazove da jednostavno sanjarite dok želja i potreba za ispunjenjem toga ne postane toliko jaka da "provali" u Malkuth. Mada to može biti "smrskavajuće" iskustvo za nepripremljene, vitalno je da bi se načinio pravilan izbor.

Reflektivni kvaliteti staze, nj ena sposobnost da stvara prizore koj i su lepši od originala tipični su za astrološki znak Vodolije i u kazuj e na sl ičnost sa tridesetom stazom, kao što smo već vide l i . Ona sadrži još jedno ogledalo za putnika na stazi pošto je Drvo puno

• 55 •

ogledala na najneočekivanijim mestima kao što ćemo kasnije videti na dvadeset-šestoj stazi.

Nedostatak sposobnosti na ovoj stazi proizvodi podjednaku nesposobnost za kreativnu silu na fizičkom nivou. Frustrirajući mentalni blok od kog pate slikari, pisci i muzičari, uvek može da bude trag za nedostatke na dvadeset-osmoj stazi, i rad na'stazama je potpuno bezbedna metoda za deblokadu. Ona u sebi ima i elemente vatre i vode i zato nije iznenađujuće što šetanje pored mora, naročito po burnom vremenu ili gledanje u užareni oganj može da stimuliše kreativne sposobnosti u čoveku. Oba elementa zahtevaju kontrolu u osobi da bi puna kreativna snaga mogla da donese plodove .

•

Tzaddi, hebrejsko slovo staze nosi simbolizam dve vrste moći povezane zajedno jer je komponova no od dva yoda spojena koja se spuštaju na niže da bi stvorila novo slovo. Yod znači šaka a dve šake su uvek bolje od jedne! Stvarno značenje slova tzaddi je udica za ribu, što je prikladan izraz za razmatranje muških i ženskih slika posvećenih ovoj stazi i načina na koj i telesna hemija reaguje između njih da bi spojila polove.

Zbog povezanosti sa balansom ili njegovim nedostatkom za šta je iskušenje drugi naziv, ova staza je bremenita iluzijama a i čim bi drugim

v

kad polazi iz Yesoda. Carobni prah, magični ogrtači nevidljivosti i zrele primamljive jabuke koje obećavaju svo znanje sveta u bilo kom smislu reči . . . Stvari su sa koj ima se treba sukobiti na dvadeset-osmoj stazi. Stoga možemo da očekujemo da će nas stavljati na iskušenje čovečji vekovni san, večna mladost i lepota. ,

Postoje tonovi Tarot karte Ljubavnici ovde na dvadeset-osmoj stazi, sa ženom Netzacha koja gleda na više ka suncu Tipheretha i muškarcem Yesoda koji gleda poprečno ka njoj . O ovome vredi razmišljati i koristiti temu za posebnu meditaciju.

Elohim, anđeoski red Netzacha, ovde mora da odigra svoju ulogu vrlinom svoje večne mladosti i lepote. To može da bude veliko iskušenje za čoveka koji je uvek žudeo za ovom nagradom. Duž ove staze jaše Aengus Og, Gospodar Sidha i Kralj Tir Nan Og-a, zauvek mlade zemlje. A nj egovo iskušenje je najveće od svih.

56

•

Dvadeset-osma staza

Kako se oko nas izgrađuje hram prvo što vidimo je jedan jedini Ashim koj i lebdi iznad Oltara, nema ni jednog drugog. Stojeći ispred svetlosti gledamo u Dušu Vatre kako visi iznad plamena kao da mu apsorbuje energiju. Veličine otprilike loptice za golf, ona pulsira sa vatrom, svetlošću i toplotom i viđena izbliza liči na atom sa malenim nukleusom sličnim suncu i manjim česticama svetlosti koje se roje okolo. Biće ostaje mirno kao da je svesno da ga proučavamo, za trenutak se osećamo zatečeni ali meki umni dodir Ashima otklanja to osećanje jer ono uživa da nam je blizu. Pomera se do centralnih vrata i pleše u serij i komplikovanih spirala, vrata se nj išući otvaraju i mi prolazimo ostavljajući iskru da pleše u hramu svetlosti.

Izmaglica se mota oko nas kako hodamo prema Yesodu a misli su nam uprte na stazu pred nama. Srebrna vrata Meseca se otvaraju u tišini, oseća se miris kamfora i sandalovog drveta u vazduhu a svetlost u srebrnastoj posudici se podiže u vis u znak pozdrava. Iz senki izlazi jedan od Cherubima a ljupka krila su mu pripijena uz telo. Povlači nas ka desnim vratima i "priziva u postojanje" Tarot zave su Cara. On visi trepereći, onda se konsoliduje u astrainu realnost, klimamo glavom Cherubimu kako prilazimo rubu i prolazimo kroz zave su u dvoranu olimpijskog Zeusa.

Veliki mermerni stubovi otvaraju pogled na snežne planine i daleko u niziji možemo da vidimo dve bl izanačke reke kako vijugaju po zelenoj dolini. U pozadini je druga planina na kraju doline. Svuda oko nas su bogovi legende pa čak i u ovoj ogromnoj dvorani oseća se njihovo prisustvo. U slavnim danima sam Zeus je predsedavao veću, smejući se i šaleći sa onima oko sebe. Hades stisnutih obrva stoj i gledajući u dolinu kao da pokušava da penetrira kroz stenu koja krije njegovo sopstveno kraljevstvo gde Persephone pod belim velovima čeka svog gospodara. Poseidon je

57

,

takođe nestrpljiv i kao da ga se sve oko njega ne tiče, čekajući jedino da ponovo bude u zelenim dubinama, da se brine o svojim sopstvenim ljudima. Okreće se da govori visokom ratniku riđe brade kome o boku visi divan mač. Ali Ares ima oči samo za divnu ženu koja leži na sofi u prostoriji. Obučena u zeleno, sa kosom u koj u su upleteni zlato i biseri i utegnuta zlatnim pojasom koj i joj je iskovao njen muž, ljupka Aphrodite uzvraća intenzivan pogled. Oboje su nesvesni opasnosti koja im preti od Hephasteusa koji sedi pored žene.

Hera, sestra-žena Zeusa ide od jednog do drugog, priča, smeje se ali neprestano motri na svog voljenog supruga. Hermes sedi na stepen ištu, dosađuje se i želi jedino da nekud ode. Njegove duge noge i krilate pete ispružene su ispred njega i on prekraćuje vreme bacajući hleb paunovima koji prate Heru od grupe do grupe. Konačno ih vidimo sve. Demeter sa dubokim dekolteom mirno sedi pored brata Hadesa, sve rane su zaboravljene zbog zajedničke ljubavi prema Persephoni.

Iznenada se kroz tišinu čuje glas i mekim prijatnim zlatnastim tonovima Apollo peva o slavi bogova i podvizima nj ihovih heroja. Sve je mirno dok on peva pa čak se i Athene osmehuje i odobrava, dok Arthemis pauzira glačanje svojih strela da bi čula brata blizanca. Samo jedan izgleda da ne sluša. Visok i taman, ogrnut u plašt boje prolećnih zumbula, stoji i posmatra nas. Glas nam govori da pored nas stoji divan dečak sa vencem zlatnih uvojaka oko glave. Zeus je poslao svog ljubimca Ganymeda da nas dovede do njegovog trona.

Veliki bog otac je približno dva puta veći od bilo koga ko je tu sa očima kao orao i veličanstvenom aurom koja obasjava dvoranu kao zlatna izmaglica. U ruci drži pehar isklesan iz jednog komada sardoniksa i ukrašen draguljima svih vrsta - divan primerak majstorstva Hephasteusa. Pruža ga Ganymedu da ga napuni tamnim medovim vinom drevne Helle. Zeus govori!

Pijte prijatelji, pijte sa bogovima Olimpa i budite jedno sa njima. Budite jedan od nas i deo svega što je u ovoj divnoj zemlji . Sve ću vas učiniti bogovima i boginjama, sa moćima i sopstvenim carstvima. Jedino tražim da me priznate za vladara Olimpa i svega što mu pripada. (On podiže pehar i čeka.)

Oklevamo, izbor je naš, možemo postati bogovi i bez nevolja po sebe. Sa svim ljudskim manama prevedenim uz moć nad drugima. Nešto nam privlači pogled ka mračnoj tihoj figuri u uglu. Njegova glava oqmahuje i on nas upozorava da ne pijemo jer ovaj pehar nije za nas, izgleda da hoće

58

da kaže. Iskušenje je veliko ali moramo da protresemo glave i odbijemo ponudu preranog božanskog.

Zeus se smeši i prinosi pehar usnama kompletno ga iskapivši. On zna da ne srne da vrši na nas pritisak svojom ponudom pošto smo jednom odbili. Tamni stranac nam pokazuje da ga pratimo, okreće se i nestaje iza velikog trona. Ovde nalazimo debelu zavesu preko vrata, naš vodič je povlači i otkriva kameno stepenište uklesano u strani planine koje vodi na dole u dolinu. Jedan po jedan prolazimo kroz vrata i počinjemo da silazimo. Naš vodič ne govori ništa ali je blizu nas.

Ide sitnim korakom ali mu je držanje ponosno, kraljevsko. Stižemo u dolinu i vidimo put koji vijuga od stepenica u daljinu, sa

blizanačkim rekama koje vode na svaku stranu. Na početku puta je uklesano u stenu hebrejsko slovo tzaddi. Daleko napred možemo da vidimo mnogo manju planinu sa belom zgradom na pola puta. Iz zgrade dopire svetlost kao da je neko otvorio vrata.

Idemo putem u tišini kao što čine hodočasnici i uz blagi povetarac do nas dopiru zvuci glasova i muzike. Kroz izmaglicu nam se otvara pristup do kavalkade bića kakva zemlja retko viđa. To je procesija ljudi od čije lepote zastaje dah, neki šetaju, neki su na konjima a neki nose tunike od svile i somota. U pratnji sluga vilenjačkog roda dolaze jašući Gospodari šupljih Brda, Sidhe.

Prvi dolaze vilenjački dobošari, obučeni u zeleno i crveno a doboši su im šuplje tikve presvučene kožom belih šišmiša. Dobošarske palice su im kosti nogu skakavaca i oni marširaju u postojanom ritmu. Onda dolaze frulaši u kaputima načinjenim od blistavih krljušti pastrmke u duginim bojama. Frule su im od zlata i srebra i oni plešu duž puta. Posle nj ih stižu trubači u kostimima od sjajno crne krtičje kože, trube od školjki iz dalekih mora donele su sirene kao dar Sidhima.

Sada jašu vitezovi, u oklopima oblikovanim iz zmajevih krila, svetlucajući i blistajući na bledunjavoj svetlosti. Njihovi šlemovi načinjeni su od srebra iskopanog duboko ispod zemlje i krunisani živim svicima, tako da svaki nosi oreol svetlosti. Koplja su im dijamantna i iskovali su ih kovači podzemnog sveta, snopovi strela su mesečevi zraci ojačani sunčevom svetlošću. Konji su im crni kao noć sa dizginima ukrašenim draguljima i sedlima od zelene kože.

Slede dame i gospoda u odeći duginih boja, neki su u nosiljkama koje vuku pauni, drugi pešače plešući i pevajući uz put u ritmu muzike sopstvenih misli. Neki jašu konje crvene kao kestenje u jesen sa sedlima

59

od žute kože i dizginima na koj ima vise zvončići. Lepotani Tir Nan Oga su došli iz Šupljih Brda.

Poslednji od svih dolazi mlečno beli ždrebac sa ugljeno crnom grivom i repom. Odeća njegovog jahača je od srebra i on nosi dijademu od zvezda. Od svih njegovih ljudi on je najplavIj i, zlatne kose i svetle kože Aengus Og, Gospodar Sidha, prolazi na konju pored nas. U ruci nosi pehar od čistog kristala napunjen slatkim vilenjačkim vinom, vinom zaboravnosti i sna. Aengus kratko gleda ka našem vodiču, blago se nakloni kao nekom višem od sebe po rangu i onda se brilijantno sive oči zaustavljaju na nama, ispitivački kao da nam procenjuju snagu. Polako podiže pehar i smeši se. Osmeh nas razoružava jer, kada se Aengus smeši, cveće cveta bez obzira što je još zima. Glas mu je baršunast i mek a oko nas je muzika Sidha koja ulazi u sred srca nas ljudi.

Pijte sa mnom i pridružite se mojim ljudima! Zar ih nije lepo pogledati? Imaćete mladost i

lepotu koji prevazilaze snove, nikada nećete umreti, nikada ostarili i li se razboleti. Bićete

stvoreni za ljubav i život. Imam kristalne i biserne dvorane i tu ćete živeti sa mnom, parili se

sa mojim ljudima i prihvatiti mene kao svog Gospodara, kao što čine i oni. Pijte!

(I on diže pehar.) .

O ovim narodima i njihovoj lepo ti zna se još pre prvih stranica istorije. Možemo biti kao oni i živeti zauvek. Ali koliko je dugo to zauvek? Da bi pili moramo da odustanemo od dela nas koji nas povezuje sa Tvorcem, bez obzira kojim ga imenom nazivamo. Aengus, kao Kraljevi Elemenata će trajati, ali njegovi ljudi bez iskre božanske vatre biće rastopljeni u bezvremenosti i neće ih više biti. Piti, znači pridružiti im se u toj sudbini.

Gledamo u našeg vodiča i vidimo da odmahuje glavom. Nije za nas pehar Sidha sa vinom zaborava. Odvijamo pehar i Aengus se smeši, ispija ga sam, okreće se i jaše za svojim ljudima. Do nas dopiru nj ihovi glasovi kroz večernji vazduh, zvonki i srceparajuće slatki. Vodič nas kratko dodiruje po ruci i pratimo ga prema planini. Put se deli i iz tragova stopala i kopita možemo da vidimo da je niži drum onaj kojim su otišli Sidhe i da bi i mi njime išli da smo popili nj ihovo vino.

Pala je noć i iznad nas je večernja zvezda jasna i svetla. Počinjemo da se penjemo planinskom stazom. Kroz miran vazduh do nas dopiru zvučni glasovi. Prvo mislimo da su to ponovo Sidhe, ali ovog puta je drugačij i žamor. Staza nas dovodi do bele zgrade koju smo ranije videli. To je mala kapela obasjana svetlošću. Odatle dopire buka. Kroz otvorena vrata vidimo da je iznutra veća nego spolja i da su tamo mnogi koji su se okupili radi proslave Grala. Čujemo korake i povlačimo se da bi bogovi Olimpa došli da plate vazalski danak Peharima Pehara. Oni ulaze u kapelu

60

i zauzimaju svoja mesta praćeni Aengusom Ogom. Ostajemo napolju pošto još nije za nas vreme da uđemo u kapelu. Sa nama stoji naš vodič, tih, glave malo pognute kao da ne može da gleda u svetlost koja dopire iznutra.

Od oltara iznutra dolazi žena, obučena u belo i nosi u rukama Gral pokriven tkaninom. Prolazi kroz društvo i nosi Pehar onima koji stoje van vrata. Dolazi do nas i skida tkaninu, ispod je putir isklesan iz jednog smaragda i u ovom dragulju je mali drveni kup napunjen vodom i vinom. Svakome od nas ona daje Putir i to je onaj koji ima značenje za ljudski rod. Ona zastaje ispred našeg vodiča i smeši se tamnom licu. za trenutak joj se uzvraća osmeh iz tog povučenog i obmotanog obličja, kapuljača pada i sija smaragdna kruna tako da možemo da vidimo da joj nedostaje kamen. Lucifer svija kolena pred Gralom, pošto na svoj način i on služi, mada čovek još uvek ne može da razume njegov rad.

Gral je pokriven i vraćen na oltar, vrata su zatvorena a mi ostavljeni u tamnoj i h ladnoj planini. Okrećemo se i vraćamo prateći sopstvene tragove, zagrejani Gralom i snaga ispunjava naše vene. U podnožju planine, na jednoj od reka, čeka nas čamac sa uvijenom glavom koja vozi za novčić. Ulazimo i sedamo, čamac klizi prema podnožju Planine Olimp.

Povratak je gladak i ne traje dugo dok se ne iskrcamo i praćeni Luciferom ne popnemo stepenicama do Dvorane Zeusa. Gurajući zavesu vidimo da je dvorana prazna osim za Gabriela. Naš vodič gleda u svetlost da bi video brata. Nj ihovo pozdravljanje je kratko i dirljivo. Dodajemo našu zahvalnost uz Gabrielovu i prolazimo kroz Tarot zavesu, gledajući unazad na vreme da vidimo kako Gabrielova krila obavijaju Lucifera u zagrljaj ljubavi. Onda arhanđeo izlazi sa nama u Yesod. Tiho nas provodi kroz hram i na magličastu stazu koja vodi na dole. Njegovo lice je tužno. Silazimo do Malkutha u tišini i , kada smo stigli u sam hram, pitamo Sandalpohona da l i postoji nešto što bismo mogli da učinimo za Sina Jutra. On nam kaže da će jednostavno hodanje po Drvetu pomoći da razumemo i to je ono što će pomoći u svemu. Hram polako bledi a mi moramo sve da zapamti mo.

61

•

HOD-NETZACH

Ovde prvi put putujemo stazom koja prelazi po širini Drveta. Ove literarne staze su teže za rad u uslovima efekata na fizički nivo. Razlog je što su bočne sfere polarizovani parovi recipročne energije i, ukoliko niste pažljivi, možete odskakati između nj ih.

Ali, ništa uloženo - ništa dobijeno i ovde možete sebe iznenaditi. Poj avlj uj u se neki čudni odj ec i prethodnih staza jer ovo j e i vatra +voda=parna staza. Ovo samo vam daje podatke za razmišljanje. Dodajte tome činjenicu da se Mars pripisuje stazi koja vodi ka sferi Venere i dinamika govori sama za sebe.

Hebrejsko slovo je peh, usta, i, ukoliko pogledate oblik, videćete da v

ono i liči na usta sa malim yod nalik na jezik unutra. Cesto se kaže da je oštar jezik bolji od mača. Jedna od reakcija koje se uočavaju pri radu na ovoj stazi je tendencija "praskanja" na ljude. Ovde radimo i sa formama i kreativnošću (Hod i Netzach) i peh se može videti kao nešto što izražava

•

Kreativan Svet na ovom nivou. Tekst Yetziraha nam govori da se ova staza naziva "Aktivna ili

Uzbudljiva Inteligencija . . . kroz koju svako biće prima svoj duh i svoj pokretač", što je druga indikacija njenog isparljivog aspekta. Ovde je vrlo dobro mesto za isticanje nečega preko čega prelaze oni koji koriste Drvo kao radnu mandalu. Mag radi i sa fizičkim i sa mentalnim oblicima i da bi dobio najbolje rezultate mora da radi sa baznim trianglom forme. Dvadeset-sedma staza kompletira veoma važan trougao na Drvetu. Ukoliko pogledate dijagram videćete da trideset-prva, dvadeset-deveta i dvadeset-sedma staza čine vrlo zgodan trougao priključuj ući donje sephirothe. Sve ove staze se mešaj u po efektima, s imbolizmu i korespondentnostima. Trideset-prva staza sa svoj im akcentom na komunikacijama putuje od Malkutha do Hoda, skreće desno i nastavlja

62

,

stazom čije slovo označava usta kompletno sa jezikom. Dvadeset-deveta radi sa pravljenjem fizičkih tela i vodi u sferu ljubavi i životne energije a onda skreće levo da bi tekla duž staze kreativne reči na astro-mentalnim nivoima, oživljavajući dušom oblik koj i je načinjen na dvadeset-devetoj stazi. Ovo je način na koj i cr �:: t..ako da se razume i koristi u potpunosti Drvo. Ono nije samo lep model, ono je tu da bi se upotrebljavalo.

Dok obrađujemo ovo možete videti i druge trouglove u okviru ovog spoljašnjeg i sagledati koliko delića zagonetki možete naći za sebe. Ovo možete da uradite sa trianglom koji formiraju Yesod, Geburah i Chesed, a i sa onim koj i formiraju Tiphereth, Binah i Chocmah. Lako možete da nađete mnogo trouglova u Drvetu.

Još nismo završili sa elektrificirajućim aspektom ove staze. Tarot karta je Kula sa svim onim što je u njenom simbolizmu. Sve ovo izgleda da je uticalo da dvadeset-sedma staza izgleda gora nego što jeste. Kao i mnogo toga drugog, ako se preduzme jedan korak u vremenu nije sve loše kao što izgleda. Ukoliko s'te započel i rad na stazama ozbi lj no i disciplinovano, ne možete očekivati da je sve mirna plovidba. Ako želite, možete da razmišljate o dvadeset-sedmoj stazi kao o "ispitu" na prvom

v .

delu rada na Drvetu Zivota. v

Sta je lekcija koja treba da se nauči iz ovog rada? Nije jednostavno pitanje a nije ni odgovor, pošto mnogo toga zavisi od vaših motiva i novioa na kome ste već bili kada ste krenuli na ovu tačku. Jedan način gledanja na to je da je Kula vaša personalnost, izgrađena sa uobičajenim ljudskim nedostatkom predviđanja i kompletno bezobzirna prema Božanskom Modelu od dana vašeg rođenja. Dvadeset-sedma staza je šansa da se na njoj obavi premerljivi posao i vidi šta se može spasti, šta treba da se odbaci a šta je u dobroj "kondiciji". Drugim rečima, biće vam data šansa da sebe ponovo kreira te. Nadajmo se da druga Kula neće biti porušena !

Osvetljenje ne znači da ubijemo ili osakatimo, već da sažmemo delove sebe koji ne funkcionišu. Ovo je proces koji može da bude bolan ukoliko mu odolevamo. To je ono što čini stazu trikovitom ali od vitalnog značaja na Drvetu. Odoleti je bolno ali ako prihvatimo lekciju svetlosnog bljeska možemo da završimo u modricama ali poboljšani na mnoge načine. Dve stvari će vam pomoći u daljem izučavanju: svaka gradnja zahteva čvrste temelje a naziv Kćerka Pomiritelja za Tarot kartu ima mnogo toga zajedničkog sa balansiranom Personalnošću.

63

•

Dvadeset-sedma staza

Kada se oko nas formira hram, prvo što vidimo je divna ptica zlatnog perja na oltaru. Perje iz repa joj dodiruje pod i, kada peva, note ispadaju kao zlatne iskre iz njenog otvorenog grla. Ashim su je okružili kao da slušaju a Sandalphon nam pokazuje da budemo tihi dok se pesma ne završi. Onda on uzima sa oltara zlatna jaja, za svakog od nas po jedno i nudi da ih uzmemo. Daje nam i kožne omote da ih smestimo a zatim nas vodi do vrata levo.

.

Ona se otvaraju i otkrivaju kuglu od nijansiranog plavog stakla sa kliznim vratima. Ulazimo, vrata se tiho zatvaraju i traka svetlosti nas podiže prema hramu Hoda. Kada uspori ponovo vidimo ispred sebe dupla vrata od svetlucavog leda, oivičena plavetnilom arktičkog mora. Vrata se otvorena njišu i mi ulazimo u vodeni hram Hoda.

Pod je od bisernih i azurnih pločica i u svaku od nj ih je ugrađen simbol praveći tako ćilim znanja. Oko zidova su postavljeni aduti Velike Arkane, figure izgledaju žive i kao da će se pomeriti kako prolazimo pored njih stazom. Pored vrata kroz koja smo ušli, postoje još jedna ispred nas na istočnom zidu koja vode na dvadeset-treću stazu i troja na južnom zidu sa naše desne strane i ona vode na dvadeset-šestu, dvadeset-sedmu i tridesetu stazu. Oltar je napravljen od izrezanog leda, kao i vrata i na njemu je sud od vatrostalnog materijala iz kog se diže sveti plamen. Stubovi najduže zadržavaj u našu pažnju, pošto nikada nismo videli nešto toliko spektakularno. Onaj koji je sa naše leve strane napravljen je od vode koja pada od plafona do poda kao vodopad, a drugi je stub vatre i uzdiže se iz svoje baze u seriji živih plamenova.

Kako stojimo diveći se, Michael dolazi kroz centralna vrata i smešeći se želi nam dobrodošlicu. Stavlja na stranu svoj u pernatu kacigu i skida ogrtač a onda nas vodi prema srednjim vratima na južnom zidu. Svojim

64

mačem kuca na polirana vrata i ona se rasplinjavaju da bi formirala Tarot zavesu Napadnute Kule. Michael nam govori da na drugoj strani zavese moramo da pogledamo u unutrašnjost pećine i uzmemo ono što tu nađemo, pamteći da ponovo to vratimo na svoje mesto pri povratku. Onda nas blago gura kroz zavesu.

Gusta šuma koja nas okružuje, manje je nego dobrodošla. Ona je tamna, memljiva i sablasna a čuje se buka koj u bi mogle da prave divlje zveri, ljudi ili životinje. Za trenutak oklcvamo, ali počinje da kiši i mi se nerado pomeramo na stazu pred sobom. Jezivo duva kroz krošnje drveća, i odzvanja, a iz daljine dopiru zvuci užasne bure. Kiša se pojačava i mi počinjemo da tražimo pećinu koju je Michael pomenuo; vidimo je neposredno ispred sebe i primorani smo da uđemo unutra i sačekamo da kiše prestane. Tu je veliko oboreno deblo i u njega je zabodeno nekoliko mačeva, za svakog od nas po jedan. Izvlačirno ih, što nije ni malo lako i nadamo se da nećemo morati da ih upotrebimo mada nam instinkt govori da nije neverovatno.

Kiša kao da prestaje i mi izlazimo ponovo. Ne stižemo daleko kada nas zaustavlja čovek odeven u sivo. Visok i uspravan kreće se i govori autoritativno a oči su mu prodorne i sive kao orlovske. Oko vrata nosi srebrni simbol oblika slova peh. Upozorava nas da je napred opasno i govori nam da je važno da ne upotrebimo mačeve koje nosimo. Kaže nam i da može da nam pomogne samo još jednom, pošto ovo nije njegov nivo postojanja. Onda nestaje u drveću.

Pomeramo se napred još više onespokojeni ovim kriptičnim upozorenjem. Ubrzo iz šume izlazimo u suvu, divlju pustaru. Malo dalje nailazimo na selo. Njegova silueta nasuprot tmurnom nebu krcatom kišnim oblacima ne deluje pozivaj uće, a tu moramo da idemo. Uvijarho se što više možemo u odeću da bi se zaštitili od vetra i žurimo ka kućama, ali kada stižemo vidimo da su to ruševine, neke gore od drugih ali da je svima potrebna popravka. Tu je još jedan šok za nas, jedan po jedan nalazimo kuće sa svojim imenom na nj ima. Unutrašnji glas nam govori da ove kuće simbolizuju nas i da moramo da ih popravimo najbolje što možemo prema svojim sposobnostima.

One su sve izgrađene slično, tri sobe u prizemlju, dve gore i potkrovlje koje gleda na pust pejzaž. Oko svake kuće je bašta puna korova. Možda bi svi mogli da radimo na jednoj kući i dovedemo je u normalno stanje pre no što pređemo na drugu. Izglt:!da da je to dobra ideja ali shvatamo

•

da više ne možemo da razumemo jedni druge. Izgubili smo moć komunikacije, moramo da radimo sami. Okolo je razbacan alat, tu je obilje

65

drveta i kamena i ne možemo se nadati da ćemo obaviti sav posao pri jednoj poseti, ali moramo da počnemo. Biće potrebno mnogo poseta da bi se dovela u pristojno stanje za življenje, pa čak i tada biće skrivenih mana koje zahtevaju popravku ili zamenu. Ima stvari koje samo vreme može da otkrije. Osećamo da smo odsečeni i izolovani i za trenutak mislimo da pozovemo prijatelja u sivoj odori, ali možda će nam njegova pomoć biti potrebna hitno kasnije i sada moramo da radimo sami.

Sa baštom imamo sedam delova rada ispred sebe i moramo da vidimo kako ćemo rešiti taj problem. Sedirno i pokušavamo da pronađemo način.

Ova staza je važna proba za ono što smo naučili na prethodnim stazama. Ovo znači da negde duž linije koju smo upoznali postoji dovoljno znanja da se uhvatimo u koštac sa problemima. Očigledno je da su kuće naše personalnosti, sa našim manama i lošim navikama, izložene svima da ih mogu videti. Ali, bazni oblik i dizaj n su jaki i atmosferski otporni. Moramo da naučimo da gledamo na problem kao na kuću a ne na self pošto na takav način nećemo biti previše obeshrabreni. Da li da počnemo od vrha i radimo na dole, ili na dnu i �adimo na gore?

Nema koristi od sedenja. Ustajemo, gledamo jedni druge, prilazirno svojim "kućama" i počinjemo rad. Prvo treba da izvršimo pregled cele građevine od vrha do dna, vidimo šta je najveći posao koj i treba da se uradi a onda da radimo na planiranju. Ako ne možemo da govorimo, možemo da koristimo znake i simbole. Možemo da ponovo kreiramo način kako da svoje potrebe rastumačirno jedni drugima. Ovo će se vremenom razviti u novi jezik. Biće potreban veliki fizički i mentalni napor da bi uspeli u tome. Znamo i da će sve što uradimo na ovoj stazi biti prika2;ano na našem fizičkom nivou i zato se trudimo da steknemo mnogo.

Svako od nas počinje da pravi pregled svoje "ja-kuće", praveći mentalne beleške na šta liči, šta treba da se uradi i šta je u njoj najbolje a šta najgore. Uverite se da možete svega toga da se setite i da napravite beleške kada se vratite. Ovo je sve što možemo da uradimo tokom prve posete. Vreme je da se vratimo ali, pre no što odemo, uzimamo zlatna jaja koja smo dobili i polažemo ih u tlo u obraslim baštama. Gotovo odjednom ona se pale i strahovito gore. Kada plamen nestane sve što ostaje su crne ljuskaste školjke. One zjape otvorene i iz nj ih se pojavljuju minijature zlatne ptice u hramu, naglo rastu u odrasle ptice i kako dobijaju krila lete prema drveću. Tu počinju da pevaju pesmu feniksa. Ovo je simbol koji treba da pamtimo jer iz haosa r očaja može da se stvori novi način života. One će ostati u ovim kućama dok se razumno na regenerišu a onda će odleteti u Zemlju Sunca.

66 •

Vraćamo su u šumu, gledajući unazad kako stižemo do prvog drveća i razmišljamo o teškom radu koj i moramo da obavimo na ovoj stazi. Onda još jednom ulazimo u gusto zelenilo. Sada, kada smo u šumi, otkrivamo da ponovo možemo da komuniciramo medu sobom. Zbog toga reči cenim još više. Idemo stazom dosta dugo kada iz drveća dolazi grupa vitezova na konjima i u krvavo crvenim oklopima. Na koplj ima nose znak Marsa.

Vođa nas izaziva nazivajući nas kukavicama, idiotima pa i gore. Jašu oko nas, preteći rukama i nogama i polaze ka svoj im oštrim mačevima. Počinjemo da odgovaramo istom merom, ovo im daje izgovor za napad. Mi hoćemo da potegnemo svoje mačeve a onda se setimo reči čoveka u sivoj odori i zaustavljamo se. Iznenada, on je sa nama. Pojavljuje se iz drveća i sa njim je grupa vitezova u belim oklopima. Ovo novo društvo

v

opkoljava crvene vitezove. Oni su odsečeni i bespomoćni. Covek u sivoj odori podiže ruke, duboko udiše i izgovara čudnu reč čije su vibracije toliko jake da paraju naše astraIne uši. Crveni vitezovi počinju da menjaju oblik i postaju jednostavni muškarci u crvenoj odeći. Prilaze nam i klečeći mole za oproštaj i da im dozvolimo da nam pomognu na ovom mestu. Gledamo u čoveka da bi znali šta da radimo i njegov glas odzvanja u našem unutrašnjem uhu.

Mogu vam biti od koristi, oni su jaki i voljni i veoma sposobni. Uz njihovu pomoć popravićete kuće mnogo brže nego da radite sami. Pošto ovi clveni vitezovi predstavljaj u j ezik, oni će vam omogućiti da govorite jedni sa drugima u Proćerdanoj Zemlji. Oni ovde simbolizuju reči ljutnje koje mogu da vam mnogo naškode, ali, ako im priklj učile bele vitezove koji simbolizuju usta i zube, postaju neškodljivi i vaše Sluge. Mogu bili izdajice i morale bili stalno na slraži jer su sposobni da obave i mnogo dobrog posla.

Ovo je izazov, i kada prihvatimo, dajemo uputstva belim vitezovima da ih odvedu u Proćerdanu Zemlju i da im daju da rade na raščišćavanju bašti sa korovom do našeg povratka. Kažemo dovidenja svom prijatelju i vraćamo se u pećinu da bi ostavili mačeve na mesto i onda žurimo ka Tarot zavesi i Hodu. Michael čeka da zapečati vrata i, kada vidi da smo bezbedni u staklenoj sferi, vraća nas u Malkuth. Sandalphon nije tu, ali nas Ashim vode do oltara i stoje sa nama dok se ponovo oko nas ne formira naš sopstveni svet. Ovom stazom moramo ići mnogo puta i osvojiti je. Ovo je važan korak u našem putovanju kroz Drvo i ne smerno da podbacirno .

•

67

•

•

HOD-TIPHE

U uslovima obuke sada smo došli u meduvremenski period. Staze između četiri niža sephirotha konstituišu jedan ceo nivo treninga i u Školi Misterije već su obuhvatili dve ili tri godine života studenata. Ovo ne znači da on ili ona nisu izučavali više staze i radili na nj ima. Ovde govorimo o stvarnom ezoteričnom treningu koj i obuhvata mnogo toga više od rada na stazama. Ukoliko moramo da govorimo o stepenima, a oni su od veoma malog značaja, onda bi takva osoba bila Philosophos.

Aji, u kontekstu ove knjige, to je tačka gde se savetuje čitaocu da napravi kratak prekid u programu rada na stazama i da načini reviziju već obavljenog. Ovo je vrlo dragocena procedura, pošto ona prosejava, popunjava i snabdeva navodima informacije i znanja primljene do ovog vremena. To je tačka samo-discipline i očigledno je da će je neki obaviti a da će drugi ići pravo dalje. To je razlika izmedu pravog studenta i "laika iz fotelje". Krajnji rezultati su vrlo očigledni istreniranom oku.

Pretpostavimo da ste poslušali savet i "odmarate se" bar dve sedmice, lunarni mesec je čak bolji, i spremni ste da startujete u sledećoj fazi. Od vremena kada ste prorađivali svoj put kroz osam staza koje formiraju sledeću fazu razumećete potrebu za pauzom. Ispred nas leže neka od

v

najtežih putovanja na Drvetu Zivota. Dvadeset-šesta, dvadeset-peta i dvadeset-četvrta staza su one koje

razdvajaju istinskog tragača od nekoga ko ima vilinsku prašinu u očima. Postoje oni koji smatraju okultno interesantnim hobijem za duge zimske večeri i bolje je okaniti se takvih kućnih zabava pošto vas to neće suočiti

v · v • • • sa vaSlm unutrasnjim Ja. Sledeće tri staze su sve verzije duhovnog iskustva poznatog kao

"Tamna Noć Duše". One testiraju studenta u tri aspekta njegove ljudske prirode koji se tiču njegovog duhovnog rasta, Lj ubavi, Mudrosti i Moći.

68

Ovde ponovo dotičemo aspekt magičnog ogledala, pošto su ove staze reflektivne i bacaju nas nazad nama da nademo odgovore ne iz knjiga ili od mudrih lj udi, već iz bunara istine koji leži u nama.

Dvadeset-šesta staza putuje od sfere uma do sfere Solarnog Logosa. Tako možemo da očekujemo da se sve naše pogrešne ideje i misaone forme otvore na svetlosti sunca. Biće izazvane rieke od naših najnegovanijih iluzija i možete biti sigurni da će se personalnost boriti da ih održi onakvima kakve jesu. Na izvestan način ova tamna noć je minijaturno boj no polje sa silama staze koje se suprotstavljaju falsifikatima, pogrešnim idejama i izvrnutim slikama sa kojima su veoma dugo živeli. Trideset-druga i trideset­prva staza izgledaće komparativno udobne pošto se od iluzija seIra teško odustaje. Ukoliko se ovo ne uradi postajemo kao Alisa u Zemlji čuda i vidimo stvari samo sa suprotne strane ogledala.

Tarot karta je glavna indicija za ovo putovanje pošto je Đavo jedna od čovekovih najstarijih iluzija. Opsceno zlo koje se događa u ovom nesavršenom svetu je kreacija kreiranih, misaona forma izgrađena iz baze samog čoveka i proje ktovana napolje , obično u pohabane božje oblike. Tačno je rečeno da bogo vi jednog vremena postaju demoni sledećeg. Prirodni je zakon kosmosa da sve stvari moraj u da imaju svoj u suprotnost i u starim Kabalističkim tekstovima slika Boga može da se vidi sa Njegovim obrnutim likom, jedna bela i druga crna. Obrnuto ne znači uvek i zlo, to je iluzija. "Sve je to učinjeno sa ogledalima" često govore magovi na pozornici. Isto se može reći i za drugu vrstu magova, ali u nj ihovom slučaju, ono što se nj ih tiče je razbijanje iluzornih ogledala. Mnogobrojna sujeverja o ogledalima mogu da nas upozore na njihovu sposobnost da izvrću likove i činjenice. Ukoliko ne naučimo da gledamo kroz nj ih a ne u nj ih ostaćemo uhvaćeni u klopci.

Hebrejsko slovo ayin, oko, sasvim se dobro uklapa u temu iluzije pošto je veoma lako izazvati konfuzij u oka i optička iluzija je drugi tip maga na pozornici. Ukupno oko je sasvim druga stvar, pošto ono vidi sve; vratite se na priču o Persephoni. Možete je naći u svakoj dobroj mitološkoj enciklopediji.

Tekst Yetziraha naziva ovu stazu "Obnavljajućom Intel igencijom". Tako možemo da računamo da će biti učinjeno da se suočimo sa onim sa čim se moramo suočiti i onda to pustiti. Ovo je značenje dve osobe na Tarot karti koje su tu zato što su uhvaćene u iluziju. Ako bi uspele da se samo za trenutak oslobode, vide le bi situaciju onakvom kakva zaista jeste.

Jarac je astrološki znak staze i kaže se da je to onaj koj i teži da v

skuplja novac bez kog nema sigurnosti osećanja. Stednja novca radi

69

sigurnosti je klasična iluzija, pošto jedina prava sigurnost dolazi iz vas kao osobe. Bez tog unutrašnjeg osećanja vrednosti sav novac sveta ne može da učini da osećate sigurnost. Za one koji su, kao i ja, odrasli u vreme forsiranja novčanih vrednosti, ovu iluziju je veoma teško razbiti; okruženje i vaspitanje mogu da formiraju nevidljive lance koje je nezamislivo teško razbiti.

.

Ova staza je put tame, ali u smislu koji se obično koristi u okultnom radu. Ovde tama znači da morate da izađete na nepoznatu stazu, samo sa verom kao zvezda. Na ovoj stazi moraćete da podignete um na drugačiji nivo verovanja, onaj koji je možda suprotan svemu u šta ste verovali ranije. On izaziva, demantuje, zove i konačno vas pobednički provodi na drugu stranu. Na ovoj stazi, stvari nisu kakve izgledaju da jesu.

Pre mnogo godina dobila sam od prijatelja knjigu C.S. Lewisa Veliki Razvod u kojoj je biću svetlosti postavljeno pitanje zašto je čovek rođen, i ovde je odgovor:

70

"Za neograničenu sreću . . . . . možete da ukoračite u nju svakog trenutka .. . " Tako mogu i dve osobe na Tarot karti!

-

•

•

Dvadeset-šesta staza

Ponesimo dar za Sandalphona, on ne može biti fizički ali možemo da izgradimo misao u umu koja će se prevesti sa nama na astral ne nivoe .

•

To bi moglo da bude veoma lepo sećanje, prizor viđen u pravo vreme, osećanje kao da stižemo kući posle dugog odsustvovanja; možda, emocija ljubavi prema nekome ili jednostavno radost što nešto dobro radimo. Stvari kao ove mogu se deli ti sa bićima višeg nivoa pošto se transrnutuju u divne oblike i boje i čine savršen poklon za jednog arhandela.

Oko nas se formira hram i Sandalpohon stoji ispred prozora uz južni zid. Okreće se i mi mu prilazirno sa svoj im darovima i učimo da čak i arhanđeo može da se iznenadi, da može da bude oduševljen i da se kao dete raduje neočekivanom poklonu. Zahvaljuje nam iskreno i postavlja darove na oltar a zatim nas vodi do vrata na levoj strani. Otvara ih plameni sigilom i mi prolazimo u staklenu sferu. Kako idemo Sandalphon obeležava svakom od nas znak na čelu.

Sfera se diže kao mehur do vodenog hrama i uskori vidimo da su nam bliže ledena vrata. Kada se zaustavimo, vrata hrama i staklene sfere se otvaraju simultano i mi ulazimo u hram Hoda. Michael iskrsava iz stuba od vatre, stavlja na stranu svoju kacigu i plašt i toplo nas pozdravlja a prenosi i pozdrave od Starijih od nomada iz logora koji se nadaju da ćemo se uskoro vratiti da ih posetimo.

Za trenutak stojimo kod oltara moleći za snagu i mudrost na stazi pred sobom a onda sa Michaelom idemo do jednih od troja vrata koja stoje na južnom zidu. Svoj im mačem arhanđeo pravi sigil i Tarot Ioorta stiže u stvarnost. Oklevamo pošto figura deluje vrlo preteće a onda se setimo da joj je drugo ime Iluzija. Neposredno pre no što prođemo kroz prizor Michael nam govori da ova karta ima još jedno ime, što nam može biti korisno, Smeh. Prolazimo.

7 1 •

Nalazimo. se u koridoru od ogledala i ispred sebe vidimo leda Tarot karte, obrnuti aspekt aduta. Ogledala reflektuju naše slike vrlo tačno, prikladne sive odore i stopala u sandalama, lica bleda i čudno lepa, puna mirne pobožnosti. Mada smo prošli svega kroz nekoliko staza, već delujemo kao pravi posvećeni. .

Ovaj koridor vodi u drugi takođe obložen ogledalima i prolazimo kroz njega, gledajući u svoje refleksije koje "drže korak sa nama". Ovde ogledala nisu tako dobra kao prethodna, bledilo lica je pomalo nezdravo a odora ne izgleda da dobro pristaje. Hvatamo svoje slike sa praznim izrazom koje se menjaju kako ih pogledamo. Možda je zbog svetlosti, ali izgledaju kao da se tetura mo a ne da hodamo. Osećajući se nelagodno pomeramo se u drugi ugao, ali nema kraja ogledalima. Ovde su slike još gore, veoma pogrešne, izuvijane i izvitoperene. Ćak i ne zadržavaj u ista kretanja već imaju sopstveni užasni polu-život.

Trčimo, ali svaki pokret donosi još više ogledala i više slika licu. Konačno stižemo u kružnu sobu u srcu lavirinta, u sred ni je kamen na kome je urezano slovo ayin, a iznad njega je simbol Oka Horusa. Vrata kroz koja smo došli su iščezla, mi smo okruženi ogledalima, u klopci smo u koj u su nas uhvatile bezbrojne refleksije nas samih. I kako smo mi u zamci vidimo oko koje nas gleda bez imalo sažaljenja zbog našeg straha.

Uhvaćeni smo u zamku u Tarot karti, sada vidimo da imamo i rogove i repove a na kamenu sedi satanistička figura koja nas posmatra sa groznim osmehom. Na prsima mu je znak Jarca. Ovde je nešto što treba da zapamtimo, ali nam to izmiče, boraveći na ivici memorije. U klopci i iznureni, tonerno pokušavajući da se setimo važnog "delića" informacija koji nam je potreban. Znak Jarca na Đavolovim prsima počinje da sija kao da pokušava da nešto utisne u nas. Pokušavamo da mislimo - jarac, koza, morska krava, more je simbol Binaha i daje razumevanje a ono nam je sada potrebno. Jarac i Đavo su često izjednačeni među sobom, Hebreji koriste jarca kao sredstvo da se otarase grehova i tovare krivicu na sirotu

•

životinju a onda je voze u pustinju da umre. J arac (astr.), Zrtveni jarac. Svašta nam ulazi u glavu. Samo kad bi mogli da vidimo.

Oko Horusa i jasan vid, to je to! Ako možemo da vidimo bistro možemo da vidimo kroz iluziju koja se postavlj a ispred nas. Ono što vidimo ovde je suptilna perverzija staze, i luzija istine. Sećamo se ogledala u Dvorani Hadesa, refleksija u oazi i bazenu. U našim umovima slike odzvanjaju kako se "suočavamo" sa onima koji su nam pomagali na drugim stazama. Hades, Prometheus, Hephasteus, Stariji . . . svi oni još više bude

72

naša sećanja. Ponovo gledamo u refleksije. One sada izgledaju smešno i počinjemo da se smejemo. Zvuk odjekuje po sobi a ogledala počinju da prskaju i za trenutak se sećamo iluzornog ogledala u pesmi The Lady of Shal/ot. Onda počinjemo da vidimo jasno, stupili smo na ove staze u

-

astralnoj pustinji kao tragači, ne samo za sebe i za one koji nisu dovoljno jaki da sami krenu. Mi smo moderna verzija žrtvenog jarca i voljni da to budemo.

Podižemo se i kidamo rogove i repove, sve lažne i bacamo ih. Gledamo u Đavola iz· blizine, on se ceri na nas i budi druga sećanja. U memoriji se pojavljuje divni oblik Pana u vrtu Aphorodite, i ničeg zlog nema u njemu, on je vitalno živ i pun životne radosti kao i smeh oko nas sada. Panovi rogovi su rogovi kreativnosti i moći kao što su bili i oni koje je nosio Moses. Zlo ne dolazi spolja već iznutra, tu je njegovo jedino kraljevstvo i mi možemo da mu poreknemo to mesto.

Figura se menja i raste, to što sedi na kamenu jeste Pan kog znamo, ali promena teče dalje i kamen postaje tron na kome sedi kralj . Njegova kruna je krug od zlata iz kog se uzdiže delikatni rog sa parošcima. Da li je iluzija Solarnog Logosa načinila žrtvenog jarca od nečega što nismo želeli da vidimo ili je u pitanju nešto drugo o čemu drugi nisu želeli da mi znamo? Za nas je sada vreme da učinimo napor da vidimo jasno kroz zbrku polu istina koj ima smo hranjeni vekovima. Imamo šansu da istražujemo i otkrivamo istinu iza ogledala.

Soba sa ogledalima je nestala i mi smo u podzemnom tunelu, oko nas su zidovi prekriveni crtežima bizona, jelena i antilopa a tu i tamo medu nj ima su i figure odevene u kožu i sa rogovima. Hodamo kroz tunel i pratimo crteže, uočavamo da čovekove ideje o Tvorcu dobijaju različite oblike. Vidimo da svaka nova ideja dolazi kada vernici odbiju da priznaju

v

temelje prethodne. Covek od moći je zaboravio da ona mora da bude izgrađena na nečemu. On misli da mu ne treba ništa sa starih puteva. Pored svakog novog boga stari bog je još uvek vidljiv. Oni ne izviru jedan iz drugog pošto su bili i uvek će biti jedno isti, koristeći novu formu u kojoj čovek može da doživljava staru istinu.

Bog se razvij a, menja i u promeni ostaje isti. Moramo da naučimo da vidimo bistrim očima i u poredenju sa jarcem da dopremo do novih visina razumevanja. Put nije više mračan pošto smo naučili da vidimo kroz tamu u svetlost koja je primarna osnova svega. Ispred je zavesa, i Michael stoji ispred nje, čeka da nas povede preko praga. Prolazimo iznureni i

73

iznenada sasvim "sasušeni". Kada smo se odmorili arhanđeo nas provodi kroz staklenu sferu i pošto se uveri da smo u njoj bezbedni dopušta da pođemo i maše nam sve dok smo mu u vidokrugu. Zatičemo Sandalphona kako deli poklone sa Ashim. Prilazi i svakog od nas nežno grli a nama se čini kao da smo se spojili sa zvezdom na prsima. Osećamo kako njegova ljubav teče u nas kao reka; ispunjeni tako vraćamo se na svoj nivo .

•

74

,

,

,

, , •

, • , ','

':-, , ,

· :: , ..

• • . .

, '

, •

, ,

,

,

•

, .

, '

•

I ,

,

, , , ..

, ,

,

,

,

,

•

, ,

, •

,

•

,

•

, , •

\

,

,

. . ,

, , , •

•

,

,

•

,

,

,

•

,

, ,

, ,

! ,

,

,

,

, ,

• , , ,

,

" , , ,

"

,

,

, , , , , ,

, , ,

,

" ,

, ,

,

, , (i". , ,

" , " ,

• , •

• •

. . . .

" 0 • ' o '

....

•

" "

,

•

•

, ,

, "

" , "

1

,

, ,

" ,

.. " _, ,

,',

"

• \1\\, ;" " \ \ \ \ , " \\' 1 1 ' ! \ .t \1, ' \" "

Oo---,,--,---

" "

" I

oo •

. . ' , . . . .

. . .0_ , ,

,V

,

I \

,

" ", -

,

, ,

, ...... �.""'

.

�.. . .. •

" ,

. I .-

i �i', ;;1 , ,

, ,

I , ,

I

, � I

"o • • . . .

,

______ Oo

Tiphereth

•

. .

. . . . . . • • 0 • .. . . . . .

. ' . . .. . .

- . . . . .. ' . .

..

. '. ' .

( r " ,

•• I ' . . . ' .. - .

, , •

75

•

SOD-TIPHE

Ovo je druga od staza "Tamne Noći", ali zbog toga nije ništa lakša ! Ono što treba razmotriti i o čemu treba porazmisliti je činjenica da je za svaku stazu koja je više na Drvetu opis kraći i na neki način apstraktniji. Razlog za to je da je, što je staza viša, bliža apsolutnoj jednostavnosti

v

Kethera. Sto je izvor bliže, to je potrebno manje o nj emu reći a jednostavnost je nešto sa čime se moderan čovek teško "nosi" jer više staze imaju na nas mnogo dublji efekat.

Hebrejsko slovo je samech, podupirač ili štaka, i, ako pogledate njegovu poziciju na Drvetu, otkrićete da preseca dvadeset-sedmu stazu formirajući oblik T sa njom i trideset-drugu sa kojom pravi T presek i podupirač. Odjednom životna podrška i značenje smrti. Ovaj očigledni paradoks se često nalazi na stazama i od velikog je značaja i u okultnoj obuci i u razumevanju samog Drveta. U ovim naočigled nekompatibilni m situacijama nalazi se pravo značenje staze ili sfere.

Astrološki znak je Strelf1c, Pogađač cilja prikazan kao kentaur. Samo dva od astroloških znakova su kombinacije tipova, Strelac, pola konj pola čovek, i Jarac, znak staze koju smo upravo prošli i koji je pola jarac a pola riba. U okultnom simbolizmu se često sreće dualni oblik medu kojima su i Krilati Bik asirske mitologije i Minotaur.

Gde forma ima ljudsku glavu ili torzo ona prikazuje dominaciju ljudskog uma koj i je nadvladao čisto animalne instinkte. Kada je forma krilata, više ja je već dostiglo svoj božanski izvor. Minotaur pokazuje suprotno, preovlađivanje životinjskog i dominaciju nad mentalnim moćima čoveka, regresivni korak. Strelac dolazi na onoj tački gde, pošto je prevazišao animalni deo sebe, čovek gleda u zvezde i usmerava svoje misli

v

kao strele prema nj ima i sledeći korak bi bio Krilati Covek Svetih Bića. I Strelac i Cheiron - kentaur učitelj Jasona, Aesculapius, Theseus i ostali

76

•

su simboli koj i pokazuju želju čovečanstva da dostigne i prevaziđe vučenje životinjskog tela. Jarac duaIna animalno-riblja forma ima nekoliko značenja ali o jednom bi mogli da porazmislite. To je tačka promene od obožavanja animalnog života, gde je jarac vrhovno žrtveno biće do ere Riba, gde je čovek sam i to posebno jedan čovek sudbinski određen da bude žrtveni jarac.

Tekst nam govori prilično jednostavno da je ovo staza iskušenja i možemo kao primer da uzmemo boravak Isusa iz Nazaretha u pustinji četrdeset dana i četrdeset noći i iskušenja njegovog nižeg ja. Ukoliko se ovo pažljivo čita mogu se otkriti i elementi dvadeset-šeste i dvadeset-pete staze. I iskušenja i skokovi kroz ogledala iluzije u novo razumevanje, tipična su za ove staze. Svako ima tačku iskušenja gde izbor može da se agonizuje, niko nije savršen i ljudska priroda je onakva kakva je a podsvest može da u takvim situacij ama iznese neke vrlo verodostojne argumente. Zapamtite lekciju dvadeset-šeste staze i koristite je. .

Ne treba očekivati da može da se prode kroz stazu kao što je ova bez neke pomoći. Takva pomoć će biti obezbeđena i obećana je hebrejskim slovom, dugom, važnim simbolom staze i iscel i teljskom palicom Aesculapiusa, u modernim vremenima simbolom lekarske profesije. Isceljenje ima veliko značenje na ovoj stazi pošto se iskušenje oslanja na unutrašnje skrivene patologije duha. Ukoliko se one za cele, iskušenje više

v

nema nikakvu moć nad nama. Cinjenica je da su najveći spasiteljski-žrtveni bogovi sakati koj i ne mogu da "spuste levu petu na tlo", Hephasteus, Aesculapius i Jacob su medu njima a i čovek čij i se oblik može videti na Turinskom mrtvačkom pokrovu izgleda da ima jednu nogu kraću od druge.

"Lečniče, izleči sebe" je izreka koja je skrivena na ovoj stazi. Onima koj i su sakati potreban je podupirač a u duhovnom smislu i čovek se može tretirati kao bogalj .

Tarot karta, Umerenost, daje mnoge vizueine uvide u dvadeset-petu stazu, a na njoj se vidi Raphael, andeo koj i je najviše povezan sa isceljenjem i suncem, kako sedi u pustinji . I Sunčev i Mesečev simbolizam se mogu naći na zlatnoj i srebrnoj vazi iz kojih anđeo sipa vodu iz jedne u drugu.

v

Jedan od njegovih naziva "Nosilac Zivota" je veoma prikladan pošto je na više od jednog načina ovo staza ponovnog rodenja. U stvari, sve tri staze Tamne Noći su ponovna rodenja i to treba imati stalno na umu. Dvadeset-peta je nastavak dvadeset-druge i vodi dušu koja uči do i na više od dvorane Hadesa prema tački ujedinjenja sa višim ja. Kao Psyche, čije ime na staro-grčkom znači leptir, duša leti kroz tamu u svetlost.

77

•

Duga je jedan od najprepoznatljivij ih i najuniverzalnij ih simbola. Ona ima mnogo značenja među kojima su održano obećanje, most između Boga(-ogova) i čoveka i put između svetova. Ona obuhvata sve to i još mnogo više. Mesto joj je na Drvetu neposredno iza Yesoda i trideset-druge staze i tik ispred Tipheretha. Njeno obećanje je da možemo i da ćemo pobediti kroz Tamnu Noć.

•

•

•

78

•

,

Dvadeset-peta staza

Ashim pevaju kako se hram formira oko nas. Slatki melodični zvuci navode nas da mislimo o mesečinom obasjanoj morskoj obali i mirnim

v

ostrvima il i usnulim žitnim poljima pod letnjim suncem. Cekamo dok ne završe a onda prilazirno da pozdravimo njih i Sandalphona. Zahvaljujemo dušama vatre za nj ihovu muziku i oni lepršaju oko nas kao mali svici srećni što su pružili zadovoljstvo. Previše dugo je čovek odsekao sebe od bića drugih nivoa ali mi znamo da je nj ihovo prijateljstvo blisko i puno ljubavi kao i ona na fizičkom nivou.

Srednja vrata su otvorena i Sandalphon nam upućuje tih osmeh kako prolazimo u ljubičastu maglu. Idemo uz stepenište i prvi put počinjemo da vidimo tamne profile brda i drveća u izmaglici. U početku nismo shvatili da tu ima bilo čega osim magle. Srebrna vrata Yesoda su ispred i kako stižemo do nj ih ona se otvaraju i otkrivaju konture Gabriela koji stoji ispred svetlosti koja zrači iznutra. On se pojavljuje kao mlad muškarac sa svetačkim oreolom divne ljubičaste i srebrne aure oko glave.

Ulazimo u hram i prilazirno oltaru gde stojimo nekoliko minuta u

tišini. Iz senke prilaze dva od Cherubima noseći podupirače T profila za nas da ih ponesemo na put. Gabriel pravi sigil i Tarot zavesa se formira u čvrstu sliku. Oprezno uzimamo podupirače i prolazimo.

Noć oko nas je mračna, bez mesečine i gorko hladna. Vetar nam baca pesak u lice i usta i ne možemo nigde da vidimo svetlost. Nema koristi od stajanja i moramo napred. Automatski se okrećemo da bi proverili Tarot zavesu, ali nj e tamo nema ! Tu su samo prazne milje peščanih dina, a jedina veza sa putem nazad je nestala. Treba sabrati misli jer, dok ne paničimo, bezbedni smo. Držimo na umu da smo sigurni onako kao i svi iskušenici na stazi učenja i da ne možemo biti izgubljeni već samo testirani. Idemo napred jedan po jedan, koračarno u tišini. Posle

79

izvesnog vremena okrećemo se da bi proverili svoje drugove . . . ali tamo nema nikoga, vi ste sami!

Nema svetlosti, nema Tarot zavese, nema drugova, iznenada mnogo toga u šta ste veroval i nestalo je. Možete ostati ovde dok vas faktor bezbednosti ne povuče nazad u Malkuth, ali ćete time doživeti neuspeh u radu na ovoj stazi. Možete nastaviti i pokušati da učinite najbolje što možete. Neuspeh nije način postupanja potencijalno iniciranog i zato nastavite. Izvesno vreme čuje se samo zvuk vaših koraka u pesku, a onda počinju zvižduci u vašoj glavi.

Ovo nije način na koji se postupa sa tobom, čovek je sudbinski odreden da bude Bog u vremenu. Imaš dovolj no znanja ovde i sada da načiniš svetlost. Učini da se pun Mesec izdigne iznad peščanih dina, to će biti dobra vežbao Ne možeš očekivati da ideš u tami celim putem. Novi Mesec će pomoći, ili možda lampa koja bi čak bila bolja. Na kraju krajeva, prošao si kroz tri staze do Netzacha, sfere Lampe, ovlašćen si da to uradiš. IIi, zašto ne razmisliš o konju. Ako jašeš, biće ti lakše.

Zvižduci se nastavljaju i izgleda kao da su u vašoj glavi i svuda okolo kao da je sama pustinja jedan veliki glas u noći. Možda je iskušenje da na ovom nivou ne upotrebite moći koje možete da imate. Ovo ima smisla jer ste vi tu da učite kako da koristite Drvo. Vi ste Nosilac Svetlosti, ima dobrog rezona da kreirate svetlost ne samo zbog sebe već i zbog onih koji su možda tu u pustinji u noći. Nastavlj ate da razmišljate kako idete, a glasovi počinju ponovo.

Nosioci Svetlosti ne treba nikada da budu u tami jer kako se mogu tako nazivati ako idu u tami. Samo oni koji su na levoj stazi idu u tami.

Iza vas se čuje zvuk kopita, zvuk je postojan i sve glasniji, okrećete se podižući štaku, spremni da se borite. Kroz mrak dopire svetlost, lampa postaje sve veća i uskoro možete da vidite prijatno bradato lice. Gornji torzo ima prsa a donje telo je trup ždrepca. Cheiron, kentaur, stoji i gleda na dole ka vama i pita da li može da putuje sa vama neko vreme. Odgovor je, uz puno zahvalnosti, da. Kako idete dalje zajedno ljubazni Cheiron

• govon:

Položio si prvi test, nisi upotrebio svoje moći na ovom nivou da bi kreirao ono što si mislio da ti je potrebno. ledina svetlost koja ti je potrebna na ovoj stazi je ona koju svi ljudi nose u srcu. Da si iskoristio ono što si do sada naučio da bi olakšao nelagodnost u tami, izgubio bi veru. Do sada si postupao dobro, ali mnogo toga je pred tobom!

(Pomera se i nestaje u mraku.) Za trenutak tama izgleda još jača, vi se čvrsto oslanjate na štaku

i ponovo krećete. Načinili ste samo nekoliko koraka kada se pod vama

80

otvara zemlja i padate u rupu. Oboreni ali nepovredeni uspravljate se sedeći i dohvatate štap. Onda otkrivate da se još nešto pomera u mraku. Čuje se pomeranje suvog lišća i shvatate da ste u zmijskoj rupi.

Srednja šipka podupirača počinje da sija i uskoro imate dovoljno svetlosti da vidite. Vi ste u rupi sa tunelom koji vodi iz nje a sa vama je dvadesetak zmija. Sabirate misli, to nisu stvarne zmije vašeg sopstvenog nivoa, ovde su one nešto sasvim drugo. Ovde zmija znači mudrost, mudrost koja mora da se osvoji. Sedite mirno i gledajte. Jedna zmija je zlatne boje, duga oko četiri stope sa brilijantnim očima. Postavlja se ispred vas a ostale drže podalje. Konačno one formiraju masu u jednom uglu i "idu na spavanje". Zlatna zmija vas posmatra ispitivački a onda pomera glavu ka vašoj levoj peti i oštro ujeda. Bol prolazi kroz vas kao strela, ali sa njim dolazi znanje koja iznutra peče kao vatra.

Samo znanje može da bude bolno pošto bistri bolest koja leži u svakom čoveku. Samo kada se visoko osvetli spoljašnjim bolom može da se locira i onda isceli. Zmija se uvija oko podupirača i postaje kruta kao kamen. Vi se dižete bolno i koristite štaku da se poduprete i hramljući krećete u tunel. Ne izgleda baš prijatno ali to je jedini put i vi šetate u njegove tamne dubine. Na kraju je svetlost i vidi se silueta čoveka ocrtana nasuprot sunčevoj svetlosti.

Polako stiže te do kraja tunela i ponovo vidite pustinju, ali sada je prošlo podne. Čovek koj i je ispred vas je visok i nosi grčke haljine, kosa i brada su mu duge prošarane sedim vlasima. I on ima zmiju obešen u na štaci, samo je duža i savijena u slovo samech. On uzima vaše povredeno stopalo u svoje sn ežne šake smešeći se i proverava male rane koje su ostale od ujeda. Uzima vašu štaku, podiže je iznad svoje glave tražeći da vi to pogledate. Bol je izvučen iz vašeg stopala, ali u vama je ostalo nešto, nešto pridodato vašoj krvi što vas nikada neće napustiti. U tom ugrizu ljubavi, takvom kakav je, vi ste označeni kao jedan od onih koji su spustili svoje stopalo na stazu duge.

Aesculapius vraća vašu štaku, pokazuje vam ka udaljenom rastinju na horizontu, okreće se i nestaje u tunelu. Osećanje izgubljenosti se pojačava; zar nema nikoga na stazi osim vas; zar ćete stazom ići potpuno sami? Uzimate štaku i počinjete da idete. Mada vas peta boli nema više osećaja praznine i nedostatka društva. Ne čuje se nikakav zvuk ptice ili životinje i izgleda da je sav život iščezao sa ovog mesta, tu ste samo vi. Osećate malu kvrgu na peti, više nema bola već samo malo otkucaja pulsa i misao vam ulazi u um. Kako možete biti sami kada u sebi nosite drugo više ja koje uvek traži da se ujedini sa svojim nižim blizancem. Mislite o

81

•

dvadeset-šestoj stazi i suptilnosti iluzije, da li je ova pustinja deo te iluzije, da l i je zaista prazna? Zastavljate se i gledate oko sebe pokušavajući da vidite pejzaž drugačije, on se menja ali ostaje pustinja. Peta ponovo probada i vas obuzima potreba, potreba koja je toliko velika da joj ništa ne može stati na put. Vama je potrebna pomoć, ljubav, društvo i vi tražite tu pomoć sa unutrašnjom izvesnošću da će stići . . U vašoj ruci T oblikovana štaka postaje luk, srednja prečka strela, vi napinjete strelu ciljajući u nebo. Ona leti kroz vazduh ostavljajući trag duge za sobom. Pored nje se pojavljuj u druge i vaši drugari su ponovo oko vas, pustinja je zeleni pejzaž a u dalj ini luka svetlosti nazire se hram Tipheretha. Između vaše grupe i luka stoje tri figure. Cheiron i Aesculapius drže izmedu sebe Tarot zavesu koja će vas vratiti nazad u Yesod. Ispred zavese je druga figura, dečko u jednostavnoj beloj odori, koji u rukama nosi crno štene. Osmehuje se i govori nam da ćemo se ponovo sresti, onda se pomera u stranu i mi prolazimo kroz zavesu u hram Yesoda.

Tu je Gabriel sa peharima hladne vode da ugasi pustinjsku žeđ i da sa nama podeli svoju veliku snagu i mir. Osećamo da smo veoma umorni i čudno slični deci i da samo želimo mir i san. Arhanđeo podiže slavu svojih auričnih krila i skuplja nas pod nj ih. Odjednom više ne osećamo potrebu da ponovo putujemo u Malkuth niz dugu maglovitu stazu, nas nosi nazad niz put arhanđeo lično. Nežno nas spušta pred oltar Malkutha i odlazi pre no što možemo da mu zahvalimo; Sandalphon nas preuzima i nudi da spavamo, oči nam se sklapaju i sanjamo o našem sopstvenom nivou, dok nas s puno ljubavi grle njegove nežne ruke .

•

•

82

NETZACH-TIPHE

Ovo je treća od staza Tamne Noći i možda ona koje se lj udi najviše plaše pošto joj je karta Smrt. Najveći strah je verovatno od gubitka kontakta sa Personalnošću pošto ljudski rod povezuje svesnom sa osećanjem "ja", ne razumevajući da se sa fizičkom smrću svest širi a ne prekida.

Kada se glumac osvrne unazad na svoj u karijeru u kojoj je igrao mnoge različite uloge, setiće se sa zadovoljstvom i vrlo tačno kako se osećao u svakoj roli pojedin'ačno. Sećanja će biti podeljena i izazvati dosta smeha i poneku suzu kako se događaji repriziraju. Ovo je razumna analogija za iskustvo življenja sa druge strane smrti. Pošto je vaša sadašnja personalnost deo procesa učenja, imaćete jasna sećanja na nju, na one koje ste voleli i koji su voleli vas. Imaćete podjednako bistra sećanja i na druge živote i druge ljubavi ne da biste oslabili ovaj život već da bi ga ojačali. Biti voljen od strane nekoga je za na� ovde na zemlji nešto najbliže nebu, ali imati znanje i sećanje da ste voljeni od svih sa kojima ste delili v • • •

ZlVOt...tO Je raj . �

Zivot je san, smrt je snevač, oni pripadaju jedno drugom kao ljubavnici i kao ljubavnici oni se izvesno vreme razdvajaju i na kraju su ponovo zajedno. Naslov ove karte je, "Dete Velikih Transformatora".

� �

Ovde su Transformatori Zivot i Smrt, Dete je Covek! Zodijački znak dvadeset-četvrte staze je Škorpija koja je čini

vodenom stazom iako ona putuje iz sfere povezane sa vatrom. Ovde je ponovo stara priča transmutacije, vatra plus voda jednako je sila i moć pare. Transmutacija je jedna od primarnih funkcija dvadeset-četvrte staze i pošto je u liniji svetlosnog bljeska dolazi do jačeg udara nego što je uobičajeni proboj. Sve tri od ovih staza koje vode u sferu Tipheretha povezane su sa promenom na jedan ili na drugi način. Hod-Tiphereth menja naše ideje kada se one tiču spiritualnih nivoa. Kada putujemo od

83

Yesoda do Tipheretha moramo da menjamo svoje ideje samo-dovoljnosti i imamo potrebu vere u najdubljem smislu; bez obzira u kojoj tradiciji živimo, moramo da shvatimo svoju potrebu za Prvobitnim Izvorom. Kada dođemo na dvadeset-četvrtu stazu, ono sa čim moramo da se suočimo je naš strah od promene u svim aspektima i taj strah se menja u prihvatanje onoga što jeste i onoga što će biti. '

Škorpija je znak koji dopire od najnižeg ka najvišem, od letećeg insekta do lebdećeg orla. Oni koji su rođeni u ovom znaku imaju čudan afinitet prema smrti i uglavnom pokazuj u vrlo malo straha. Postoji vežba poznata kao Sedam Nivoa, serija povlačenja iz spoljašnjeg sveta. Deo tog znanja mi je preneo moj učitelj onako kako je preneto njemu. Prvi nivo je Pažnja, drugi je Koncentracija, zatim dolazi Meditacija za kojom sledi Kontemplacija. Peti je prirodni San, šesti je Dubok Trans a poslednji je Smrt. Ova serija povlačenja je veoma povezana sa dvadeset-četvrtom stazom i moj učitelj je smatrao da je korektan način za iniciranog da se povuče iz tela.

Priča Hodočasnikov napredak, Johna Bunzana, sasvim odgovara ovoj stazi naročito onima koj i imaju duboka hrišćanska uverenja. U stvari, ima mnogo knjiga i pesama koje su napisane kada su pisci na fizičkom nivou proživljavali jednu od staza Tamne Noći. Ukoliko volite da tražite dokaze priče su vam pri ruci a hrišćanska teza reke savršeno odgovara škorpionskim kvalitetima staze od Netzacha do Tipheretha. Strela koja pogađa albatrosa je hitac Strelca na dvadeset-petoj stazi. Savez sa Satanom u pesmi Jamesa Stephena The Fullness of Time savršeno odgovara Jarcu na dvadeset-šestoj stazi. Ove pesme pisane iz srca su radovi na stazama

• v · na sopstvem naCIn. Hebrejsko slovo je nun, riba, i na ovoj stazi vode ona je u sopstvenom

elementu.- Interesantno je pomenuti da je slovo dvadeset-osme staze Yesod-Netzach, tzaddi, riblja udica, što čini ovu stazu koja ide od Netzacha do Tipheretha prirodnom progresijom; osoba može da se pita da l i udica hvata ribu ili riba hvata udicu, onako kao što je Kit uhvatio Jonaha!

Druga vodena veza je simbol Ćamca Smrti keltskog folklora pošto su mnogi heroji i bogovi ove tradicije napustili obale života Staklenim Ćamcem Smrti; među njima je i Arthur. Vikinški način puštanja tela u more na zapaljenom čamcu ima u sebi elemente i vatre i vode ove staze a neke inicijske sekte puštaju svoje mrtve da plu taju preko Ganga do mora. Drevni Egipćani su ukazivali veliko poštovanje Ćamcu od Miliona Godina i simbolično uranjali mrtve u Nekropolj van grada. Vatra i Voda su uvek bile metode vraćanja ljudske školjke svoj im zemaljskim sastojcima i

84

oslobadanja duše. Rečeno je da je kremacija najbrži način za oslobađanje duha a način koji je najbolj i za iniciranog je, kada se uveri da je svoj zadatak okončao, da se potpuno povuče.

Priča o Osirisu ovde ima svoje mesto mada je na mnogo načina i deo trideset-druge staze. Smrti heroja ljudskog roda dodaju mnogo indicija ovoj stazi i vredno ih je proveravati. To nije morbidno, smrt je prirodna koliko i život; posvećeni je posmatraju kao više rođenje a život na zemlji kao stvarnu smrt. Ukoliko se trideset-drugom stazom ide pri fizičkoj smrti, onda bi dvadeset-četvrtu trebalo da nazovemo poligonom za vežbanje.

85

•

Dvadeset-četvrta staza

Hram je miran i prilično sumoran kada se formira oko nas. Ashim nisu tu i nedostaju nam ove srećne misaone forme i nj ihova blještava dobrodošlica. Sandalphon dolazi iz senki i nosi crne odore za nas, oblačimo ih i zatežemo crne gajtane oko struka. Obuvenih stopala i pokrivenih glava sledirno tihog arhanđela do desnih vrata. On ih otvara i mi ulazimo u traku svetlosti zelenu kao nebrušeni smaragd i na njoj se nežno podižemo iz sfere Zemlje u nivo Venere. .

Zaustavljamo se nasuprot velikim vratima od svetlećeg bakra u koja su urezane scene boginja ljubavi svih tradicija. Kvake su od bisera i korala, vrata se na dodir nežno otvaraju i mi lako ulazimo u hram Netzacha. Okolo su zidovi od tamno zelenog kristala a svetlost se kroz nj ih filtrira i daje osećaj da je hram pod morem. Na zidovima su kristalne i koralne ruže koje deluju kao prizme i šalju male duge čiji se svodovi pružaju preko sredine hrama. Pod je od žada i bakra i dva stuba, kao oni kod Hoda, načinjeni su od vode i vatre. Oltar je tamni žad i na njemu je školjka ostrige, koja se otvara da bi otkrila ružu od živog plamena.

Haniel dolazi od vodenog stuba i staje ispred nas. Ona je visoka i vitka a kosa duga do kolena ima boj u tek isceđenog vina, delimično zlatnu, delimično crvenu i plamti oko nje kao da je živa. Haljine su joj od svile boje ćilibara i kroz njih se nazire telo kao biser. Njen dah ispunjava hram mirisom ruža a glas joj je nizak i blag. U njenom licu je sva lepota sveta. Vodi nas do vrata koja idu na našu sledeću stazu i tu gracioznim gestom pravi sigil a Tarot karta se polako formira u čvrstu scenu. Izgleda groteskno u ovoj postavci koja vibrira ljubavlju i životom. Smrt sa svojim ispruženim skiptrom kao da ovde nema mesta. Prolazimo kroz vrata.

Sunce se vidi kao crvena i ćilibarna kugla na egipatskom nebu a staza vodi kroz veliku gomilu ljudi na dole do široke reke gde čeka ceremonijaini

86

čamac. Njegov pramac je oblikovan da predstavlja orlovu glavu. Tu je nekoliko crnih nosiljki sa draperijom i sveštenika obrijanih glava koj i čekaju da nas smeste. Teške srebrne maske su im preko lica. Podignuti smo, preneti na reku i stavljeni u čamac. Ne možemo da vidimo, ali osećamo kretanje kako se čamac ()�'- �ju 1 kako nas lađar vodi srednjom strujom .

•

Mislimo o vremenu kada smo bili sa Charonom u njegovom čamcu na reci Styx - sada je potpuno ista vrsta osećanja.

Možemo da čujemo krike ljudi koji kukaju i nariču za nama kao da smo stvarno mrtvi. Vode nas u nekropolj van grada i tu ćemo biti smešteni u piramidi da čekamo ono što će doći. Putovanje je dugo, mi ležimo i razmišljamo u tami. Nemamo pojma šta nas čeka. Jedino znamo iz onoga što smo naučili da nećemo biti iskušava ni preko granica svoje snage. Pamtimo i da je jarac bio žrtvovan kada smo išli dvadeset-devetom stazom a sada imamo toliko malo kontrole nad događajima kao i onda; ne možemo učiniti ništa osim da čekamo i zato mirno ležimo. Naučili smo o iluziji i trikovima kojima se igra i ne želimo da nas ponovo obuzme. Osećanje izolovanosti i usamljenosti koje nam je poznato na stazi strele neće izazvati tugu. Naučili smo da pravo znanje o selfu znači da nema više usamljenosti; mi smo svesni života oko sebe i znamo da smo mi deo toga.

Ćamac se zaustavlja i oseća mo da je prišao kopnu. Posle par minuta podignuti smo u nosiljke i preneti sa reke na obalu. Okružuje nas hladnoća kamena, nosiljke su spuštene, onda se čuje bat koraka koji se udaljavaju i tresak vrata koja se zatvaraju. Ostavljeni smo u tami groba.

Hladnoća "sipi" u nas ali ubrzo prestaje da bude bolna i nastaje prijatno osećanje koje nas vuče u neku vrstu sna i onda počinju da naviru slike. Vidimo sebe kako idemo stazama koje smo obrađivali do ove. Posmatramo sebe i uočavamo dobra i loša vremena u kojima nismo radili i u koj ima je trebalo nešto da činimo, sve to gledamo sa nekom vrstom tuge. Onda dolazi osećanje da smo odvojeni od sebe kako se poznajemo i selfa koji smo dugo koristili. Maglovita lica lebde ispred nas i oseća mo da su to lica koja smo nosili pre ovih. Lebdeći prizori vremena prošlog i onoga što je tek pred nama . . . a onda je tišina ponovo. Plutamo u toploj spirali od svetlosti koja nam govori rečima koje zemlja nikada nije čula, glasovi nas okružuju, dodirujući naše i svoje umove. Osećamo oblike koji su iz drugog reda života iz sistema daleko od našeg sopstvenog, ali sve to je život. Iznenada smo nad velikim kamenom u piramidi, naše mentalne oči mogu da vide male forme koje leže na kamenim platformama u tami. Maske na čelu nose slovo nun.

87

Spiralno se spuštamo dole i ulazimo u mirne forme, osećajući jezu i grč nekorišćenih mišića. Kamena vrata su otvorena i čujemo zvuk koraka po podu, teške maske su nam skinute sa lica i mi zaslepljeni zurirno u svetlost. Sveštenici sa osmehorn nam pomažu i vidimo da je cveće kojim smo prekriveni smeđe i uvelo i da smo ovde bili mnogo dana.

Odvedeni smo u malu zgradu, oprani i nain az ani toplim uljima a onda obučeni u odeću srebrne i skarletne boje a na prsima nam je amblem škorpije. Srebrne sandale obuvaju oni koji hodaju u dva sveta i glava nam je ukrašena divnom trakom. Na čelu duge povorke vraćamo se na čamac.

Barka je ukrašena svežim cvećem a kormilar nosi masku Horusa. Zauzimamo svoja mesta i veslači počinju da veslaju prema gradu. Ljudi srećno pevaju zadovoljni što smo se vratili iz kuće mrtvih. Piramida leži iza nas i kao da nas upozorava da će se jednog dana zaista sklopiti nad nama. Ali ne plašimo se toga. Kada izlazimo na obalu tu je gomila ljudi i čuju se zvuci truba. Ponovo u povorci idemo uz stazu prema pilonskim vratima koja nose Tarot kartu. Ovde zastajemo da kažemo zbogom i hvala. Okrećemo se ljudima i blagosiljamo u ime vaskrslog božanstva a onda se vraćamo i ulazimo u hram Netzacha.

Haniel dolazi sa rukama ispruženim da nam pomogne da skinemo teške odore i ukrase sa glave. Malo se odmaramo a onda nas ljupko biće ispraća do vrata hrama i u svetlosnu traku koja nas blago spušta u Malkuth. Vrata su otvorena, svetlost sija unutra, a oblak Ashima čeka u dovratniku da nas pozdravi. Motaju se oko nas i oseća mo nj ihov dodir kao malih svitaca.

Sandalphon se smeje i komentariše da on mora da čeka dok oni ne završe svoju dobrodošlicu. Stojimo zajedno, arhanđeo, Ashim i mi, a osećanje ljubavi ispunjava hram. Ovo je nešto što nikada nećemo izgubiti, bez obzira šta se dogodilo u budućnosti ovo je stvarno i trajaće. Hram bledi iz našeg vidokruga ali ne i iz naših srca .

•

88

•

HOD-GEBURAII

Prokrčili smo sebi put kroz staze Tamne Noći i, mada radovi koje smo upravo preduzeli mogu izgledati bezopasni, moramo sasvim izvesno da ih izvedemo do obima do kog možemo da probudimo njihove snage, ni manje ni više. Sada dolaze više staze gde sve postaje apstraktnije.

Ova sledeća staza putuje od sfere komunikacije i mentalne forme do onoga što slama oblik i odbacuje pohabano i nepodesno. Na prvi pogled to izgleda paradoksalno, ali uvek mnogo više u svemu no što oko može da vidi. Hebrejsko slovo mem znači voda i prikladno je za Hod koji ima očigledne veze sa tim elementom. Kao što smo videli aspekt vatre kada je povezan sa vodom proizvodi strahovitu moć vrlo sličnu hidrauličnoj pumpi. Mem je i jedno od "majčinskih" slova, simbol Binaha na stazi koja kombinuje bazne i srednje sfere stuba forme. Sve ovo čini dvadeset-treću s t azu t ačno o n i m č i m e j e naz iva tekst Yetz iraha , " S t a b i l n a Inteligencija . . . pošto ona ima .. . konzistenciju medu svim numeracijama".

Tarot karta je Obešen Ćovek sa svojim elementima žrtvovanja od koj ih neki mogu da zavedu. Ona je više povezana sa duhovnim razmišljanjem sa sposobnošću da se vide stvari na gore-dole ili obratno. Ovo ima smisla kada čovek shvati da u ovom fizičkom svetu vidimo i razumemo stvari naopako, pošto su sve formirane iz prizora u ogledalu koje je uputio Tvorac. Drvo kada se posmatra na ovakav način predstavlja interesantnu činjenicu. Kether retlektuje u Chocmah kreiraj ući time obratnu sliku, Chocmah reflektuje u Binah, obrćući sLiku nazad u ono što je bila; to Binah čini istinitom slikom Kethera. Ako neko napušta srednje sfere shvata stub Forme stvarnim prizorom Primarnog Izvora. U slučaju Obešenog Ćoveka, on traži da promeni svoju tačku gledanja na fizički svet za drugačiju i, nadajući se, tačniju. Možda je u sličnom kontekstu i način na koji Japanci posmatraju svoju svetu planinu Fuj i, u čučećem položaju

89

•

•

kroz kolena. Treba da se setimo i da praktičari Hatha joge vežbaju dubljenje na glavi, što neobaveštenoj publici deluje vrlo smešno a koja i ne pokušava da razume razloge koj i su iza takvog postupka.

Pošto putujemo uz a ne niz Drvo, ovo staza je stvar građenja oblika i potom testiranja u vatrenom srcu Geburaha. Ako mogu da opstanu,

v

imaju šansu da budu korisne. Cim budu pokazale neki znak da postaju staromodne, Geburah će to "videti" i odbaciti ih. U uvodu sam pomenula da se stare tradicije prevazilaze kako nove ulaze u upotrebu a dvadeset­treća staza je ona koja prisiljava na takav postupak.

U fizičkom svetu elemenat vode je onaj koji čovek može da izokreće u gotovo bestežinskim uslovima. Do izvesnog obima, moglo bi se reći i da ga oslobađa zemljina teža a u duhovnim uslovima efekat je isti. Vodena staza je ona na kojoj imamo izvesnu količinu slobode sve dok se pokoravamo pravilima. A ona su da moraju da se uzmu u razmatranje efekti i vatre i vode, akcija i reakcija.

,

Ako bih birala simbol za ovu stazu izabrala bih glineni ćup. Cup je namenjen za vodu ali prvo mora da se modeluje iz gline (uz pomoć vode i onda da se obradi na vatri da bi bio dobro napravljen. Time postaje jak i upotrebljiv sve dok ga kroz upotrebu i protokom vremena ne razbijemo. Ali, ako se nepažlj ivo pravi, može da se razbije još na vatri. Priča o Shadrachu, Mechachu i Abednegu sadrži sasvim sigurno ilustraciju značenja dvadeset-treće staze. Izvesno je da, ako neko sa sadističkim tendencijama bira stazu sa aluzijom na vatre pakla, sumpor i isparenja, onda treba ovu da izabere, ali to je jedna od tradicija koje su prevaziđene u modernom okultizmu.

Naslov karte "Duh Moćnih Voda" do izvesnog obima je refleksija Velikog Mora Binaha koje nas čeka na osamnaestoj stazi. Dvadeset-treću treba da računamo kao mesto gde možemo da naučimo da plivamo komparativno bezbedno.

-

90

•

Dvadeset-treća staza

Kako se hram formira oko nas, u mislima se vraćamo na vreme kada smo prvi put došli ovde i koliko smo od tada naučili. Shvatamo da još mnogo toga ima pred nama ali da će dolaziti polako. Sandalphon sedi na podu na sred hrama i igra se sa malim poljskim mišem koji je tu dospeo sa žitom.Arhanđeo ustaje i toplo nas pozdravlja a roj Ashima izleće iz snopa i obavija nas. Sandalphon pokazuje Dušama Vatre da po jedna uđu u sred srca svakog od nas i kako ulaze oseća mo laku toplinu a onda nas obuzima prijatnost slična kao kada tonemo u san. Sandalphon ide do desnih vrata na istočnom zidu. Otvara ih i ulazi Haniel sa uobičajenom gracioznošću i okružena onim što izgleda kao mnoštvo mehurića od vode u duginim bojama. Po jedan od nj ih je usmeren u genitaini deo svakog od nas. Sada u sebi imamo dva elementa i balansiramo ih.

Odvedeni smo do vrata levo i postavljeni u staklenu sferu koja će nas odneti u Hod i, kako se podiže, Sandalphon i Haniel nam mašu, brzina se povećava i mi stremimo na više ka Vodenom Hramu. Ledena vrata stoje otvorena kako se sfera zaustavlja i ulazimo u dominaciju Michaela. On čeka između stubova i izgleda manje kao anđeo ratnik a više kao mladi grčki atleta koji se odmara posle trke. U rukama drži neke komadiće azbesta, minerala koji je na zemlju doneo Melchisedek, i svakom od nas prislanja po jedan na grlo. Kako se oni uvlače Michael govori mirno ali ne sporo:

Zapamtite značenje azbesta, simbola duše čoveka koji ne može da bude uništen, ali koji može da gori kao svetionik da bi vodio lj ude.

Vodi nas do vrata koja su u istočnom zidu. Sigil otkriva Tarot kartu i ona se formira brzo i postaje čvrsta, oči čoveka nas gledaju sa lakom radoznalošću i mi prolazimo.

91

Mi smo u džinovskoj radionici, lončariji, i na ogromnom grnčarskom točku sedi bog Khnum. On je bog oblika drevnog Egipta koji je načinio tela ljudi na svom točku za boga Ptaha da ih napuni dahom života. Kao i svi "Kovači ili kreativni bogovi" on nosi jednostavan platneni kilt. Podiže glavu i osmehuje nam se a onda nas jednog po jednog postavlja pored velikog točka. Gledamo i razmišljamo o točku Maziotha i pitamo se da l i postoji veza i moramo ovo da zaparntirno kada se budemo vratili. Khnum ima prijatno lice i osećamo se sigurni u njihovim rukama.

On uzima malo gline u ruke i postavlja jednog od nas na točak i onda počinje da pokriva telo prateći lice i oblik tačno sve dok samo oči ne budu slobodne. Onda postavlja sledećeg. Svakog od nas obeležava slovom mem. Kada je sve završeno postavljeni smo naopačke na granu, obešeni za stopala. Izgleda da će nas izložiti vatri u svojoj peći. Nešto šljake će biti odstranjeno ognjem i naši umovi i duhovna tela biće testirani po svojoj snazi i korisnosti. Ovo je prva od mnogih staza gde se takva šljaka uklanja. Ali mi smo prošli kroz neke strašne staze i verujemo u onoga kome smo povereni. Mirno čekamo. Osećamo toplinu Ashima duboko u sebi, grejanje i udobnost a lako kretanje mehurića vode stavlja nam do znanja da je i on spreman da odigra svoju ulogu u našoj probi. Duboko u centru grla osećamo prisustvo zrnca azbesta i smisao namere velikog bića čiji je to bio dar čoveku. Onda, još uvek obešeni na dole pomereni smo velikom lopatom i klizirno lagano u peć za pečenje grnčarije.

Ljudska reakcija čini da se prvih par sekundi opiremo intenzivnoj svetlosti. Onda obnavlj amo hrabrost i počinjemo da opažamo okolinu. Izgleda da uopšte nema zidova i kao da smo izloženi primarnom kosrničkom plamenu koji gori u okviru granica ispoljavanja. Plamenovi nisu plamenovi, već čista svetlost i dopiru svuda. Mi smo obnažene duše i pod dejstvom nečeg toliko ogromnog ne možemo da počnemo da pogađamo njegovo poreklo.

Osećamo male pukotine kroz grnčarsku školjku kao da svetlost pronalazi skrivene slabosti i potpuno smo svesni i šta i gde su ova oštećenja, to nije prijatno. Ali školjke ostaju zajedno i imamo vremena da razmislimo kako možemo da popravimo mane za koje znamo da će se jasno pokazati kada budemo izneti iz peći. Slomljena grnčarija se obično baca i, mada znamo da se to nama neće desiti, oseća mo goruću potrebu da budemo u što boljem stanju. .

Iz svoje pozicije vidimo stvari iz različitog ugla, jasnije i bez izvrtanja. U sebi imamo vatru i vodu i sa time verovatno možemo da popravimo najgore od pukotina ali nam pada na um čudna misao. Ako upotrebimo

92

elemente na ovaj način, da I i ćemo ih oštetiti? Izgleda da ova bića nisu žrtvovana za naše sopstvene ciljeve. Ashim u nama se širi i za trenutak vidimo Dušu Vatre u njenom pravom obliku i za ono što smo mislili da je samo iskra u stvari je biće lepote i gracioznosti od kog nam zastaje dah. I mehurić izmiče i pretvara se u atom snage koji uklanja količinu šljake koju smo sposobni da oslobodimo na ovoj tački svog razoj a. Onda se

• , . • v · otvaraju vrata pecI l povucem smo. Khnum nas postavlja na svoj sto i još uvek se osmehuje polivajući

nas vodom koja emituje prijatan zvuk. Onda malim čekićem tapka svakog od nas oštro i odpadaju glinene školjke. Zaboravili smo da su stvarni delovi nas bili unutra. Pogrešno smo zamenili glinenu školjku za pravu, kao što ponekad činimo i na zemlji. U dubini umova znamo da smo dotakli komadić znanja koj i je dublje nego što znamo u ovom trenutku. Ali izaći će on na svetlost. Gledamo u Khnuma i zahvaljujemo mu, on se zadovoljno smeje i oštrim rezačkim alatom nam urezuje na prsima sigil elementa Vode. Sada smo primili svoj znak odobrenja i smejemo se sa nj im. On nas jednog po jednog spušta dole i kaže nam da zaparntirno da ima još šljake koja mora da se spali kada bude pravo vreme i da moramo da dolazimo ponovo u njegovu peć sve dok ne osetirno da nema više potrebe za njegovom vatrom. Razumemo i vraćamo se da nađemo Tarot kartu; smeširno se Obešenom Ćoveku, znajući da on gleda svet na pravi način a mi, kao Alisa, uspeli smo da pronađemo put kroz providno staklo.

Prolazimo u ruke Michaela koji nas čeka na vratima. Gleda ispitivački svakog od nas i onda očigledno zadovoljan onim što vidi vodi nas do ulaza i smešta u staklenu sferu. Tonerno polako kroz plavetnilo i odmarajući se stižemo do vrata Malkutha.

Sandalphon i Haniel nas čekaju, Ashim nas pokrivaju malim vatrenim v

dodirima ljubavi a mi im pričamo o svom iskustvu u peći. Cekamo da se iz nas izvade unutrašnja iskra i atom vode, ali nam se kaže da su oni sada postali deo nas i , da će te čestice vatre i vode sada deliti naš život i duh

v

zauvek, da smo mi i oni jedno i da smo mi nj ihovi inicijatori u Zivot. Veličina nj ihove žrtve da napuste svoj rod da bi služili nama i podjednako velika služba koju mi možemo da im pružimo. nešto je što ćemo uspeti da razumemo samo u vremenu koje dolazi. Za trenutak, dovoljno je da stojimo okruženi ljubavlju kako hram bledi iz vidokruga.

93

•

•

•

TIPHE TH-GEBURAII

Dvadeset-druga staza nije ono što je rasprostranjena ideja o šetnji po suncu. To je staza Pravde i Karmičkog regulisanja, drum prema "Stanovniku na Pragu", sa kojim se mora suočiti, oprostiti i apsorbovati ga. Možda više no i jedna druga staza ona otkriva dvojnost naše prirode, dobru i lošu. Za posvećenog staza je nešto najbliže duhovnoj agoniji. Za studenta koji se podvrgava nižem stepenu obuke to može biti tačka na kojoj dostiže raskrsnicu u odlučivanju da li da ide dalje ili da ostane gde je. Za nekoga ko dolazi na stazu prvi put njeni efekti se prilagođavaju nedostatku iskustva za očigledne razloge.

Moram ponovo da podvučem da će ove staze delovati na one koji nj ima idu na nivou na kome su u mogućnosti da odgovore. Mada je ova staza obrađena uzimajući u obzir novopridošle, ona će delovati na istrenirani um sa daleko većom snagom. Sve staze održavaju nivoe u nivoima i automatski će se regulisati prema osobi koja na njih stupa.

Svi mi moramo da se suočimo sa posledicama svojih aktivnosti pre ili kasnije a ova staza to čini skorij im. Malobrojni od nas prihvataj u ideju, ali pošto je hebrejsko slovo lamed., štap za teranje volova, nemamo drugog izbora već da se na kraju pokorimo. Profil slova sugeriše bičevanje povezano sa sferom Geburaha i blisko nas upućuje da smo gonjeni ovom stazom uz blagu ali čvrstu asistenciju.

El ili al - završetak mnogih od anđeoskih imena je obraćanje Bogu, i kada se upotrebi samo znači upravo to. Kao ime ono se izgovara kao Aleph-Lamed u značenju vo i štap za gonjenje stoke, što nam daje sliku Tvorca koji čvrsto vodi svoju neposlušnu decu putem evolucije, mada često izgleda da bismo radije drugim putem.

Astrološki znak je Vaga, Terazije, sa svim onim što simbol implicira. Ova staza dobro povezuje i sve ono što je dato za samu sferu Geburaha

94

u I I delu; u stvari, možete smatrati da je druga nastavak prve. Tarot karta, kao što se može i očekivati, je Pravda, a tekst Yetziraha nam govori da je ova staza "Verna Inteligencija . . . . njome se duhovne vrline povećavaju i svi stanovnici na zemlji su pod njenom senkom".

O mestu magijskog tf"l� : , � ovoj stazi govore mnoge knjige i čin je obasjan glamurom koji ga čini značajnijim nego što jeste. Mnogi ovu pojavu poistovećuju sa Magijskom Personalnošću što je nešto sasvim drugo.

Jedan od razloga zašto ja lično nisam za regresioni rad je što nekad može da "probudi" magijsko telo iz nečije prošlosti i jednom, kada se to dogodi, teško je otarasiti ga se. Znam da je argument da se ono može analizirati i slično. ali ako neko ima dobar razlog i to veoma važan, onda posao mora da obavi pod kompetentnim vodstvom. Ukoliko mora da se izvede Karmička regulacija onda to treba uraditi bez ulaženja u ovaj postupak. Postoje izuzeci ali su oni veoma retki.

Kada ljudski um dostigne Chesedične nivoe t kada se poslednja od zemaljskih Personalnosti apsorbuje, onda duh ima mogućnost izbora da li da ide napred u Svetlost i kao Enoch "da se više ne vrati" ili da uzme svoj e nagrade i izabere da služi ljudskom rodu sa sposobnostima Gospodara. Na ovom nivou, kada nema mogućnosti da magijsko telo izazove nestašluke, Gospodar može da po potrebi pozove neku od mnogih Personalnosti korištenih u prošlosti da bi komunicirao sa učenikom. Na ovom nivou nema rizika za korisnika.

"Stanovnik na Pragu" je drugi izraz za ono što je u ogromnoj meri preuveličano u svom glamurozno m aspektu. On teži da prizove Fantastične priče i Ljubavne zgode u kojima smo svi svojevremeno uživali, ali koje ne nude ništa na putu okultne realnosti. Najveći broj ovih arhetipa ima varijacije u formi koje se mogu sresti na nekoliko staza i to je dobar razlog za kontinuelnu unakrsnu proveru. Mesto na dvadeset-drugoj stazi je proba za ono što dolazi na devetnaestoj ali, ako se prvom putuje pravilno, viša staza će biti mnogo lakša.

Za svrhu ove knjige sledeće putovanje je više u prirodi izvidanja. Stvarni rad na ovoj stazi u smislu treninga najbolje je preduzeti pod vodstvom učitelja i u okviru škole.

95

•

Dvadeset-druga staza

•

Uzbuđeni smo zbog ovog putovanja pošto ćemo prvi put ući u hram Tipheretha. Sandalphon je smirujući uticaj i oduševljeni smo saznanjem da će poći sa nama. On otvara vrata i prolazimo u ljubičastu izmaglicu i prateći arhanđela idemo uz magličastu stazu do Yesoda. Srebrna vrata su otvorena i Gabriel stoji čekajući nas da poželi dobrodošlicu gostima na pragu. Njegov osmeh je uvek topao ali ovaj pozdrav "pastve" i brata prevazilazi naša očekivanja. Gledamo po Mesečevom hramu koj i nam je sada poznat i drag a onda prelazimo preko mosta i čekamo pored centralnih vrata.

Gabriel i Sandalphon pričaju par sekundi a onda svetli Glasnik dolazi da otvori vrata koja će nas odvesti u hram Sunca. Kada su vrata otvorena vidimo vijugav put duge neverovatne lepo te koji se proteže prema zasvođenom hodniku načinjenom od čiste svetlosti koji se uzdiže na nebo.

,

Sa arhanđelima sa strana idemo duž ovog druma i kao mala deca stižemo do kraja duge i Kraljevskog Luka Tipheretha.

Možemo da vidimo Raphaela kako stoj i u luku a njegove halj ine boje zlata i ćilibara se vrlo ljupko obmotavaju oko stopala. Lice mu ima svetlost sunca a samo njegovo prisustvo je isceljujuća sila za ljudske umove. On se okreće i uvodi nas u hram Sunca. Tu unutra imamo osećaj ogromne osmo-strane katedrale mada su dimenzije dovoljno male da se udobno osećamo. Zidovi izgleda da su napravljeni od svetlosti svih nijansi i tonova boja kao i da je dugin most načinjen u kamenu da bi se izgradilo ovo mesto. Oko hrama je postavljeno osam vrata koja vode u druge sfere a četiti velika trona stoje u četvrtinama odvojenim stepenicama koje vode do njih. Pod je prekriven slatkim voćem i biljem koje ispušta miris pri svakom dodiru stopala. Oltar je od belog mermera, ravan i nepokriven a na njemu je veliki srebrni putir preko kog je tkanina. Gral

•

96

•

•

sija ispod svoje prekrivkI( i osvetljava ceo hram a svremena na vreme emituje jasan zvonki zvuk.

Stubovi, kao i oltar su od jednostavnog mermera i bez rezbarija. Slave Tipheretha su njegovi dugi ni zidovi i Gral.Pomeramo se do oltara i stojimo ispred Raphaela, a Gabriel i Sandalphon su nam svaki sa po jedne strane i tako formiraju arhanđeoski trougao Lj ubavi, Mudrosti i Moći.

Onda smo odvedeni do jednih od vrata koja nose ime Geburaha. Raphael iscrtava sigil, Gral peva zvonkim tonom a Tarot karta se trenufno formira preko vrata. Figura Pravde stoji pravo ispred nas kao da je se ne tiču ta mala ljudska bića. Gledamo nazad u svoje prijatelje i oni nas okružuju svojom ljubavlju i snagom a onda stupamo na dvadeset-drugu stazu.

Oko nas je vrt sa veoma raskošnim cveće m. Mali bazen sa ornamentima ispunjen je ribom i lotosovim cvetovima i nalazi se u sredini vrta. Stepenice vode �o velikog otvorenog hola oivičenog stubovi ma sa naslikanim scenama iz egipatskog panteona. Sunce je veoma vrelo i dobro nam je došla hladovina hola. Unutra su mnoge statue, sve veće od života a oko malog stola su zaobljene stolice i na pozadini svake je nacrtano slovo lamed. Neko nas očekuje pošto su voće i vino postavljeni na stolu. Iz senki izlazi mlada žena, gotovo devojčica odevena u tkaninu koja joj pokriva telo od grudi do vitkih butina. Oko vrata joj je ogrlica od zlatnih ornamenata a male zlatne pčele na lotosovim cvetovima vise joj iz ušiju. Gusta prava crna kosa joj bogato pada na ramena. Nosi traku na glavi koju ukrašava samo jedno pero. Staje ispred nas i poziva da sednemo sa

•

njom. Njeno lice mada mlado pokazuje bezvremenu mudrost ali njene oči

nas gledaju procenjivački, pošto niko ne može da gleda u oči Maat, boginju Istine, i da laže. Ona nas pita o nama, o našim životima i mi odgovaramo na sva njena pitanja bez zadrške. Izgleda potpuno prirodno da govorimo o svojim najdubljim strahovima i tugama. O neuspesima i izgubljenim snovima, o tajnama koje čuvamo duboko u sebi . . . I kako govorimo znamo da naše reči čuje samo ona pošto reči koje se izgovaraju između nje i onoga ko govori ne prolaze do drugih koj i su prisutni.

Konačno, ona ustaje i vodi nas dublje u zgradu. Idemo duž islikanih hodnika i kroz dvorane, veće i manje do jedne mnogo veće duboko u sferi Geburaha. Ovo je mesto gde ćemo kasnije na svoj im putovanjima stajati da bi nam se sudilo. Ali sada smo došli da se samo pripremimo za to.

97

•

U centru na podijumu stoji par ogromnih zlatnih tasova. Ovde će sedeti Gospodari Karme koji će imati konačnu reč na našem suđenju. Okolo su tronovi za četrdeset dva asesora koj i će nas ispitivati. Dvorana je ispunjena trakama svetlosti koje se spuštaju od plafona i ispunjavaju prostoriju apsolutnom bistrinom - nema senki, nema pokrivki, nema skrivenih mesta . . . Maat nam kaže da ćemo u zakazani dan morati da sami delujemo kao svoja odbrana. Ona pokazuje na terazije i vidimo Pero Istine kako leži na jednom od tasova a govori nam da imamo ispred sebe neko vreme pre no što budemo tu stajali, vreme u kome možemo da repriziramo i sagledamo svoje živote i razmislimo o izvesnim pitanj ima koja će nam biti postavljena. Ovakvo obaveštenje je milost koja se ne ukazuje svim ljudima.

Vraćamo se u dvorište gde nas čeka kočija kojom upravlja mladi egipatski ratnik koji gleda u nas strogo. Ima nešto od Michaela u njemu, onda se osmehuje i mi znamo da je to Khamael, arhanđeo Geburaha. Maat se oprašta od nas, ulazi u kočiju i odlazi. Vraćamo se do zavese i prolazimo nazad u Tiphereth. Arhanđeli čekaj u i vode nas do oltara. Raphael nam govori da ne budemo zavedeni i da mislimo da smo imali prijatno putovanje - ono će delovati na veoma dubokim nivoima. Onda nas vodi nazad preko puta duge i ostavlja na vratima Yesoda. Unutra čekaju Cherubirni da zapečate vrata. Mi se opraštamo sa Gabrielom i onda sa Sandalphonom krećemo na dole magličastom stazom u Malkuth. Znamo da smo dotakli samo površ ove staze i da će ono što smo razgovarali sa Maat ponovo iskrsnuti u našim srcima i umovima.

Kada budemo imali iskustvo samog Geburaha, efekti će biti olakšani količinom onoga što smo razbistrili na prethodnim stazama. Putovanja koja izgledaju najlakša često su ona koja najteže pogađaju na fizičkom nivou. Sandalphon nežno spušta ruku na naše rame i mada nikada nije upoznao telo od krvi i mesa, naše emocije, strahovi i radosti deluju na njegovu auru. Čak i kada nismo u hramu sve što utiče na nas uznemirava ga i izaziva da njegova snaga teče u nas gde god da smo. Ove staze mogu da treniraju naše umove, tela i duh ali one takođe izgrađuju i vezu između nas i onih koji nastanjuj u više regione. Oni su deo naše porodice. Hram bledi u tišini.

98

•

•

-..

-_ _ o

-

_ .

_.­---

•

. . . ' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. .

1//1//1

Netzach

.. . . .

"

' . . . , , , " '

. . .. . .. " .• ... - , , " , , " , ,

--------.-

•

,

- " .� .

.

• l"

,,' , ,"

, ,

, ,

,

,

' . ..

...

-

•

, " •

, •

,

,

, ,

,

, ,

, ,

-

•

•

•

•

NETZACH-CHESED

,

•

Kako nam Tarot karta kaže, ovo je staza uspona i padova. To je staza na kojoj se jasno i glasno može čuti trubni zov za Traganje. Možemo ga čuti i odgovoriti i l i začepiti uši i brzo proći. Uvek sam mislila da se ovde radi o stazi koja zbunjuje, bar zato što izgleda da vas Tarot karta vraća na sebe stalno iz početka sve dok ne izradite model. Točak Sudbine, kao i svi simboli "točkova" prezentira nam izmešanu vreću korespondentnosti, a i sama Sudbina, kao što su mnogi otkrili može da bude vrlo promenljiva dama. Ili bar tako izgleda, ali da li je?

Skoro svaka bajka počinje pričom o mlađem sinu ili kćerki koj i napuštaju dom da bi tražili sreću. U bajkama je često skriveno mnogo ezoteričnog folklora a posebno priče o herojima daju nam jasnu sliku putovanja Tarotove Budale prema inicijaciji . Većina priča ima stariju mušku-žensku figuru koja, kada se sretne, daje savet. Od tog saveta često zavisi dalja sudbina mladog tragača. Dvadeset-prva staza je veoma slična, ona nudi put do Grala, ali budite sigurni da ga nećete lako naći.

Staza počinje u Netzachu, sferi ljubavi, idealizma, bogova i svih oblika vilenjačkog folklora a to je i sfera života obilja. Svi sastojci garantuju delovanje na mladost koja se već oseća na rubovima okolnosti. Za takve ljude, zov Traganja je zov u avanturu i uzbuđenje. Oni ne vide uvek

v

Traganje kao ono što zaista jeste, vreme rasta i bujanja u zrelost. Cinjenica da dvadeset-prva staza vodi kroz Chesed u Chocmah, sferu ultimativnog simbola točka, dodaje težinu zadatku. Ona blisko ukazuje da ovo Traganje nije samo za jedan život, već za život posle života, u stvari "turu" života. Ono može, kao što tekst kaže, da bude staza "Usklađivanja i Nagrada . . . ona prima božanski uticaj", ali to je i staza potčinjavanja večnom Traganju.

Jedan od mnogih ciljeva Traganja je stupanje u službu Moćnog Kralja čija zemlja leži "preko vode" ili ponekad "preko planine". Između ostalih

1 00

v

ciljeva može se naći Gral, Zlatno Runo i Eliksir Zivota. Ovde prizor kralja ima značenje pošto je magijska slika Cheseda krunisani i ustoličeni kralj , dok je simbol dvadeset-prve staze Jupiter, kralj grčkih bogova. Čak i boje staze, tamno plave i purpurne, označavaju rojalitet.

Ovo je putovanje na kome se sreću vitezovi Okruglog Stola pošto se Gral pojavi u velikoj dvorani Camelota. Ovo je događaj koj i je izazvao raspad ove slavne grupe. Chesed je polarizacija Geburaha, koji je sfera koja razbija stare i ne više korisne oblike. Chesed izgrađuje nove.

Sam Arthur ovo shvata i kaže Tennysonovim rečima: Stariji red se menja, praveći mesto za novi a Bog sam se ispunjava na mnogo načina .... najmanje jedan dobar običaj može da pokvari svet.

Hebrejsko slovo je kaph, dlan ruke, deo nas koji se koristi i za predviđanje budućnosti ili razotkrivanje karaktera na gotovo isti način kao i astrološki dijagram. Ruka je ono što se pruža pri pozdravu, za ponudu pomoći ili primanje-davanje ali može i da nosi skiptar ili mač. Ima ljudi koji koriste dlan ruke kao kristal za gledanje. Ruka sama je visoko mistični simbol kroz vekove. Egipatski faraoni su koristili simbole Geburaha i Cheseda, bič i štap, kao simbole vladarstva, ali su uvek prekrštali ruke uravnotešujući pravdu i milost i uveravajući se da milosrđe nije postalo slabost.

Šta se može očekivati u pogledu efekata sa ove staze? Oni koji su spremni za nju, sasvim izvesno će čuti Zov. Kako će odgovoriti zavisi od njih. Može ih dovesti u kontakt sa grupom ili osobom sposobnom da ih vodi ne samo u okultnim stvarima već i u nekom aspektu svakodnevnog života. Ovo može da dovede do iznenadnog napuštanja posla ili okruženja u kome smo godinama bili srećni. Ishod je ponuda da radite nešto o čemu ste sanjali celog života. Imate mogućnost izbora da zavrtite točak sreće i odlučite da li ostajete gde ste ili prihvatate novo. Ovo su samo jedna od mnogih novih vrata koja dvadeset-prva staza otvara. Ovo je takva vrsta staze.

Ruka kapha je ruka prilika. U starim bajkama heroj koj i je osvajao nagrade uvek je bio i taj koji je pružao ruku pomoći onome-onoj koje je sreo na putu. Ruke su veoma važne.

•

101

Dvadeset-prva staza

Kada se oko nas izgradi hram vidimo da su se Ashim formirali u �

uzorak Drveta Zivota i da lebde iznad oltara. To je nj ihov način da nas pozdrave i mi uživamo u daru, diveći se njihovim bojama i ljupkosti. Uskoro rastvaraj u model i blago nas usmeravaju ka vratima desno koja su otvorena i spremna. Zahvaljujemo im i ulazimo u traku svetlosti koja će nas podići u Netzach. Kao i uvek svetlost nas umiruje i okrepljuje a njene nežne boje izgleda da nam bude sećanja na asocijacije sa našim morem. Na vrhu trake ispred nas su bakama vrata i mi ulazimo u prohladni zeleni hram Netzacha nestrplj ivo gledajući okolo da vidimo lepu Haniel.

Ona stoji kod stubova, zrače ća i ljupka i pruža ruke ka nama. Elohim nam donosi medovo vino Netzacha da nas pripremi za put, onda prilazimo vratima koja vode na dvadeset-prvu stazu. Na poziv Haniel, zavesa se pojavljuje preko vrata na istočnom zidu, Točak se okreće polako i postavlja svaku figuru na svoje mesto. Prolazimo kroz zave su spremni na ono što će putovanje da nam donese. Ispred nas se pruža dugačak vijugav put. Na jednoj strani su drveće i šume koje vode do morske obale a na drugoj brešuljci koji se dižu ka planinskom vencu. Mi smo deo duge linije ljudi koji putuju ovim drumom; to nije kontinuelna linija već je načinjena od grupa, nekih manjih i nekih većih, od ljudi pojedinačno ili od dvoje ili troje; sva starosna doba, tipovi i karakteri - u stvari, ljudski rod na svom putovanju kroz život.

Tu i tamo postavljena je po neka tezga i ljudi razgledaju izložene posebne staze koje vode u planine. Nude se morska putovanja u misterije i avanture koja će vas učiniti bogatim i darivati vam večnu mladost. Neki zastaju i slušaju, drugi lutaju od tezge do tezge. Neki odlučuju odmah i uzimaju "vreće sa zlatom" od varalica. Neki od govornika pokušavaju da stvarno pomognu i daju mape i vodiče za divljinu. Ali možemo da vidimo

102

mnoge koji se vraćaju iz planina, iscrpljeni i razočarani. Dosta ljudi jednostavno pešači duž puta.

Na vrhu planine možemo da vidimo sićušne figure koje stoje i mašu. To su oni koj i su se borili kroz hladnoću, glad i samo-sumnje da postignu svoje ciljeve. Aji oni su m(lIf'J-. �::-jni. Među gomilama vidimo neke sivo odevene prilike koje se muvaju okolo. One ·su visoke i uspravne, oči su im bistre i blage ali veoma direktne. Sve one nose štapove od drveta sa urezanim simbolima prema svojoj tradiciji. Kada vide jedni druge među sobom se pozdravljaju, podižući otvorene dlanove.

Sivi hodočasnici su čuvari Kristala Istine. On je razbijen pre nekoliko hiljada godina i od tada mnogi pokušavaju da skupe komadiće da bi istina još jednom bila cela. Ali ima i mnogo parčića lažnog stakla koja se prodaju

v

kao istinita. Cuvari su oni koji su tražili ne za sebe već za ljude oko sebe. I oni su prolazili kroz ista jalova traganja i razočaranja, ali su našli ono što su tražili. Svaki je našao po komadić Kristala i čuva ga u bezbednosti .

•

Ima toliko parčića koliko i ljudi i, kada svako bude našao svoj delić, istina će ponovo biti cela.

Jedan od hodočasnika nam se približava, gleda nas i zaustavlja se i vuče po vazduhu sigil koj i je korišten za otvaranje vrata staze. Odgovaramo na isti način i on nam prilazi sa otvorenim dlanovima. Sedamo i razgovaramo a on nam govori o svom dugom traganju i priča kako je pronašao svoj delić Kristala. Onda nas pita kako smo mi pronašli naše i mi mu kažemo da mi nemamo parčiće. On se smeši i kaže nam da imamo i da može da vidi da ih čuvamo u centru srca. Insistiramo na svojoj tvrdnj i da nemamo ništa takvo kod sebe ali on se smeši i kaže;

u ovoj dimenziji morate da zaboravite vreme, ono ovde nema mesta, ovde nema pre ili kasnije. U vašem svetu niste našli Kristal, ali ovde na unutrašnjim nivoima on je već u vama, proglašavajući vas onima koji su tražili i našli. Doći će vreme kada ćete se sećati ovog trenutka i znati da se već dogodilo i da će se događati. Staze kojima idete postoje jedne u drugima, kao što svaka sfera odgovara onoj koja je pre i onoj koja je posle nje. Univerzum postoji u jednoj sekundi i u jednom atomu, to je moj delić Istine i ja vam ga prenosim. Kada dostignete taj deo univerzuma u kome vaša sekunda i vaš atom imaju svoje mesto, setićete se.

Za trenutak vidimo u svoj im umovima ogromnu dvoranu sa stubovima i čudnim figurama koje sede na tronovima, lepu ženu koja drži u rukama kristalno srce a onda vizija iščezava. Hodočasnik ustaje, otvara dlanove prema nama, nudi blagoslov i odlazi svojim. putem.

Gledamo u liniju ljudi, tezge i u one koji nude lažno blago. Vidimo one koj i tim odlaze u planine ili prema moru, neki u grupama, drugi sami. Hodočasnici se muvaju među njima i kada mogu da pronađu jednog ili

103

dvoje spremne da ih prate, povešće ih stazama kojima su i sami išli. Mi razumemo njihov zadatak da povedu te ljude u planine. Onda će se vratiti na drum i izabrati drugu grupu.

Kada budu prestari za ovaj zadatak, mlađe osobe će obući sive hilijine, staviti lamen i uzeti štap i po svom redosledu pružati ruku drugima. Stari

•

će se odmarati sve dok ne dođe vreme za obnovu u novom telu i onda traženje i traganje počinju ponovo. Mi smo deo toga.

Visoko u brdima vidimo dvoja kristalna vrata postavljena u liticu, ona sijaju plavom svetlošću a ispred njih stoje dve figure toliko blještave da ne možemo da izdržimo da gledamo u nj ih. Na prestolu između njih sedi Jupiter, gleda na drum i ljude. Tu je ulaz u hram Cheseda, ali malobrojni imaju oči da ga vide. Okrećemo se i vraćamo u hram Netzacha, Elohim dolaze nudeći pehare vina da se osvežimo i mi spiramo drumsku prašinu iz grla. Onda ulazimo u zelenu svetlost koja nas vraća u Malkuth. Elohim čekaju sve dok im ne nestanemo iz vidokruga.

Sandalphon je tu i mi ga pitamo . o traganju i Kristalu i o tvrdnj i hodočasnika da imamo deo njega u sebi. On nam kaže da je to istina, da su se sve stvari koje ćemo doživeti na stazama već dogodile, ali da čovekova slobodna volja može da s vremena na vreme menja model. Jedina postojana stvar u univerzumu je ljubav. Mislimo o tome kako hram bledi o putu od sfere Ljubavi do sfere čija je vizija Ljubav. Sećamo se sa osmehorn da je Jupiter malo previše popustljiv u stvarima srca i možda legende o njemu kriju neko unutrašnje znanje.

104 •

•

•

•

TIPHE TH-CHESED

Dvadeseta staza je staza Pustinjaka, Pokazivača puta, Adepta. Ona vodi od sfere sunca do sfere Gospodara učitelja. Na ovoj stazi imaju svoje mesto svi oni koji su doneli znanja i učenja ljudskom rodu. Tu su oni koji su nabrojani u Bibliji kao Sinovi Boga kao i Gospod Buddha, Isus iz Nazaretha, Lao Tze i bića statusa MeIchisedeka, Enocha i Mosesa.

Tiphereth je nazvan "Posrednička Inteligencija" dok je Chesedovo ime "Receptivna Inteligencija" i tako na ovoj stazi imamo gotovo savršen

v

balans davanja i primanja. Cinjenica da je hebrejsko slovo yod, ruka, i prvi simbol i davanja i primanja to potvrđuje. Ovaj hebrejski karakter se koristi i za simbolizovanje početka nečega ili, po svojoj sposobnosti muškog semena, nekoga. Na ovoj dvadesetoj stazi imamo ispred sebe priliku da postanemo nova osoba. Putujemo od sfere onih koji su rodeni u novom obliku života. šta više, put kojim idemo je pod znakom Device, prvog primaoca života koji daje yod.

Pustinjak je i hodočasnik, putnik koj i je pri kraju svog putovanja. Na jednom nivou on se približava stepenu Adeptusa Exemptusa koji nema više potrebu za fizičkim telom u kome bi radio. Na drugom nivou to je Noć B denj a, pristupa punom viteštvu, vremenu tišine, molitve i pripremama za dan obnove. ,

Na dvadeset-prvoj stazi videli smo sive hodočasnike na radu i postali svesni da smo imali priliku da im se pridružimo. Na ovoj stazi opcije su povećane i mi smo spremni da vodimo rad. Moramo da uzmemo u obzir i da staza vodi od Hoda u Tiphereth i kroz njega na dvadesetu. Morali smo da putujemo kroz tamnu noć uma u ropstvu iluzije, da naučimo da razmišljamo na nov način. Sada mirno sedirno u tami da ponovo pristupimo onome što smo naučili da budemo sigurni da imamo najbolje moguće uslove da idemo dalje.

105

•

Ovde dve staze uključuju noć, dan i još jednu noć testiranja i priprema. Ayin i Yod, Oko i Ruka sada rade u harmoniji i donose koordinaciju uma i tela. Ovo je ta koordinacija koja konstituiše novu osobu koja se rađa na toj stazi.

Možete takođe da postavite u liniju dvadeset-četvrtu i dvadeset­drugu stazu na ovaj način, pošto je to staza smrti a onda da putujete u

•

solarnom čamcu u Dvoranu Suđenja. Ovo je način korišćenja Drveta života u potpunom obimu da tražite za sebe put u kome jedna staza može da ojačava drugu i shvatićete da je pred vama posao za ceo život.

Neko može da posmatra staze koje polaze od Tipheretha do Geburaha, Daatha-Kethera i Cheseda, kao nastavke i ekstenzije onih koje vode iz Hoda, Yesoda i Netzacha. Uveravam vas da nije koincidencija što linije povučene iz Drveta prate ove staze i formiraju simbol poznat kao Chi Rho, Labarum.

Na stazi Pustinjaka treba razumeti i da na višem nivou vi preduzimate duhovno angažovanje a na nižem kažete: "Spreman sam da prihvatim promenu u svom životu". Ovo je razlog zašto dvadeseta staza doprinosi prihvatljivosti ! Ruka koja se ispmži da primi plašt, mač i šlem viteštva, štap moći ili lampu Pustinjaka da bi rukovala simbolom svog autoriteta je ona koja mora da bude istrenirana za to.

Znak staze može, u kontekstu studenta ili putnika, da se sagledava kao "novina" za dušu u odnosu na više uslove selfa. Nevina duša je još neistrenirana, ali voljna da prihvati svoju sudbinu i snosi sve što može da izađe kao rezultat odluke. U hrišćanskom aspektu ovo znači postajanje "kao malo dete", simbol Tipheretha. U drugim tradicijama može da znači ponudu sebe Velikoj Majci, Devici od početka sveta.

Pustinjak je na ovoj stazi da baci svetlost na stanje duše selfa i njenu nameru i kada je ona spremna da joj osvetli put napred. Sve sfere su Gralovi, svaka sfera je suptilnija neopipljiva verzija prethodne, mada sve one jesu i ostaju Sveti Gralovi. Kether je poslednji-ult imativni Gral, pošto sadrži sve ostale ali i sve one koji tragaju za nj ima.

106

•

Dvadeseta staza

Hram je prazan i tih kada se formira oko nas i kako idemo preko popločanog poda centralna vrata se polako otvaraju. Prolazimo između stubova i idemo na maglovitu stazu koj a vodi u Yesod. Hodamo dok ne vidimo ispred sebe sjaj vrata srebrnog Meseca. Ona se otvaraju i Gabriel

v

nas čeka. Zeli nam dobrodošlicu i ulazimo u hram. Arhanđeo nam se pojavio kao mlad muškarac u grčkoj tunici, prijatelj kog poznajemo i volimo ga. Osmehuje se i pošto je otvorio vrata nežno nas gura na vijugav dugin put. Hram Tipheretha nas zove i žurimo ka velikom luku svetlosti.

Visoke senovite figure, krunisane svetlošću čekaju nas. Ne možemo da ih vidimo jasno, ali znamo da su Malachim. J ednog dana ćemo ih videti onakvima kakvi jesu. Pridružujemo se Raphaelu kod oltara i on nas, sa

•

Kraljevima, oblači u odore koje su nam potrebne za ovo putovanje. Za muškarce su pripremljeni kao pero laki lančani panciri sa gornjim

v

kaputima na kojima je izvezeno slovo yod. Zene imaju haljine tamno plave boje ukrašene kamenčićima ćilibara i bele velove kao i ogrtače od zlata sa izvezenim yod na ramenima. Odvedeni smo do jednih vrata na jugo­istočnom zidu i Raphael iscrtava Tarot kartu.

Pojavljuje se Pustinjak a lampa stoji visokQ ispred njega, ulazimo i on stražari na drumu. Uskoro će zalazak sunca i ispred nas je zamak, prelazimo preko mosta i ulazimo u dvorište/ Tu mnogo ljudi čeka na nas i trubači u živopisnim odelima oglašavajt.1 fanfarama da smo prošli u unutrašnji deo zamka. Ovde je kapela i usmereJ)i smo da tu uđemo. Preko

,

vrata je znak Device. Ulazimo u povorci i idemo kroz brod crkve. Mnogo je veća nego što spolja izgleda i na svakoj strani su postavljene

male niše preko kojih su zavesice. Ovde ćemo obaviti bdenje od zalaska do izlaska sunca. Svako je odveden na svoje mesto, ne možemo da jedemo, pijemo ili spavamq dok glasnici ne dođu ponovo po nas. Niše su usklađene

107 •

prema tradicijama koje pratimo i ovde su sve vere jedna. Sve što smatramo da nam je sveto - ovde je.

Zauzimamo svoja mesta; od sada ćutimo. Tokom vremena bdenja osvrnućemo se na staze koje smo prošli i sagledati šta smo naučili. Vraćamo se u sećanjima na iskustva koj ima smo se podvrgli. Zavese su navučene a mi ostavljeni sa svojim mislima. Ne čuj u se više ni koraci glasnika . . . oko nas je potpuna tišina. Bdenje poči�e, a u zoru će nam biti pružena prilika da damo zakletvu služenja Kralju. Cineći to stavićemo se u službu ljudskog roda.

•

Sećamo se pećine Hecate, Styxa i Charona lađara. Moramo da se vratimo i održimo obećanje da pružimo pomoć sablastima ostavljenim bez prolaza do Majke. Vratićerno se da bi mogli da pomognemo onima koji su izgubljeni u tami u trenutku smrti. Ponovo vidimo nasmejano lice Persephone i oseća mo toplinu prsa Mesečeve Majke. Stojimo pored S tar ij i h a zatim posmatramo kako Hephasteus skida lance sa Prometheusovih članaka, orao se obrušava poslednji put i spušta mu se na ruku. Titan i ptica gledaju jedno u drugo sa ljubavlju jer se svaki bez pogovora pokoravao sudbini. Sećamo se Rajskog Vrta, grada i bibioteke Alexandrie i razumemo realnost njenog znanja koje se još uvek održava na unutrašnjim nivoima i gde ćemo imati pristup čim možemo to znanje bezbedno da koristimo.

Još jednom posmatramo prizor nove misli koja je popločala put ljubavi između Neandertalca i njegovog sina i vidimo životinje u Vrtu Aphrodite koje čekaju ispunjenje njenog parenja sa Panom. Vidimo moć ljubavi u svim njenim aspektima i razumemo da uživanje u ljubavi nije greh već dar koj i nema cenu. Jedini pravi greh je ljubomora u svim svojim oblicima. Stojimo ispred Kapele Grala i posmatramo bogove i sidhe koj i učestvuju u Misi. Vidimo Luci{era i znamo veličinu onoga od čega je odustao.

Sećamo se nedovršenog zadatka na dvadeset-sedmoj stazi i obećanja da ćemo se vratiti tamo što pre bude moguće. Lekcija ove staze raste u nama i pitamo da l i smo dovoljno motrili na svoje jezike. Ponovo razbijamo ogledala iluzije i posmatramo kako se đavo pretvara u Kralja Sunca i znamo da nikada više iluzija neće imati vlast nad nama. Tup bol u peti podseća nas da tu leži snaga isceljenja spremna da bude iskorišćena.

Za trenutak smo vraćeni u tišinu kapela pošto čujemo riku vola u daljini, a onda ponovo tonemo u sećanja. Osećanje hladnoće kako ležimo u piramidi se vraća a onda ponovo idemo stazama. Shvatamo da moramo konstantno da obnavljamo svoj napredak stremeći ka boljem razumevanju

108

•

starih iskustava a neke staze pozivaju na obnavljanje događaja. Ono što je izgledalo kao jalova staza može da ispadne jedna od najplodonosnijih.

Ponovo vidimo grnčarsku peć Khumna i osećamo znak kojim nas je obeležio kada nas je za kratko izložio vatri. Ispred nas je jedno mnogo veće spaljivanje. Ali mi smo dobro pripremljeni i znamo da se svaki put povećava znanje kojim ćemo raspolagati na kraju. U tami lice Maat dobija oblik i ona govori:

Ova staza je staza davanja sebe i primanja sebe od onih koje zovete Gospodarima. Pod njihovim vodstvom bićete pozvani u službu čoveka. Bilo u kojoj tradiciji da radite, jedini zahtev je ljubav. Imate mogućnost izbora da date zakletvu ili ne. Možda se ne osećate spremni da previše pružite. Ako jeste, bićete pozvani da to ispunite ili da Odgovarate za prekršeno obećanje. Dobro razmislite!

Vizij a bledi i zvuci koraka glasnika koji dolaze potpuno nas razbuđuje. Zavese su razvučene i zora ispunjava kapelu. Podižemo se na noge i izlazimo u dvorište. Mesto je ispunjeno lj udima a neke prepoznajemo sa staza. Na uzdignutiom tronu sedi Kralj sa skiptrom i sferom. Iz kapele dolazi povorka vitezova i dama a na kraju figura velike prisutnosti u plavoj odori noseći Gral iz hrama Tipheretha. Svako je pozvan po imenu i dolazi da da ili ne zakletvu služenja. Oni koja daju stavljaju svoj u ruku na Gral kao da se kunu i sada se računaju kao Vitezovi i Gospe Grala i obdaruju se njegovom insignijom. Onda se izgovara blagoslov za sve prisutne.

Kroz vrata kapele vidimo Tarot zavesu i Pustinjaka koji se okreće i poziva nas. Ulazimo u hram Tipheretha i Raphael i Malachim nam pomažu da skinemo odore i govore nam da će one biti tu za nas kada nam budu potrebne. Ova staza mora potpuno da se prizemlji pre no što uđemo na sledeću i Raphael nam kaže da će na nas delovati vrlo suptilno. Zahvaljujemo mu i odlazimo, prelazeći preko luka a zatim vijugavim duginim putem.

Kao i uvek Gabriel nam želi srdačnu dobrodošlicu i pošto je čuo šta nam se događalo ispraća nas na put prema Malkuthu, mašući kako odlazimo. Ashim nas čekaju na vratima zemaljskog hrama, kao što deca na prozoru čekaju goste. Stojimo sa nj ima neko vreme i posmatramo kako plešu a onda dopuštamo fizičkom svetu da nas okruži .

•

109 •

•

GEBURAII-CHESED

,

Devetnaesta staza je staza vatre, pogodna za spaljivanje ostatka šljake. U tom pravcu ona ima mnogo zajedničkog sa dvadeset-trećom i dvadeset-drugom ali ima i dodira sa dvadeset-šestom pošto se na toj stazi slama poslednja iluzija. To je uglavnom maska kojom spoljašnjem svetu prezentiramo svoja "lica". Ona se polako uklanja i ostajemo vrlo ranjivi. To osećanje traje dok ne shvatimo da smo postali pravi mi i to nam daje ogromnu snagu. To objašnjava upotrebu Tarot karte istog imena kao ulaz za devetnaestu stazu.

Hebrejsko slovo teth, zmija, snažno nas podseća na ognjene Seraphim i njihovu ulogu kao učitelja, Naga indijskih legendi i Velikog učitelja Hermesa Trismegistosa. Na ovoj stazi je zmijsko znanje, znanje sebe, od visina do dubina i zato ovde možemo da sebi potpuno otvorimo oči ko smo i šta smo. To je šansa da se suočimo i osvojimo tamnog blizanca kog nosimo u sebi. Kao što je prikazano na Tarot karti više ja kontroliše niže držeći ga za čeljusti. Bez svoj ih snažnih zuba lav je bespomoćan. Ona, kao što ime karte govori, je "Vođa Lava".

Zodijački znak je Lav i ono sa čim ćemo se suočavati na ovoj stazi je naš sopstveni samo-ponos. Ukoliko možemo da mu stanemo na put -da ga kontrolišemo - zasijaće prirodna dostojanstvenost i vođstvo lavljeg simbolizma. Mnogo od ličnog mita će eksplodirati na ovoj stazi. To je i druga od bočnih staza na Drvetu i u liniji sa svetlosnim bljeskom tako da možemo da očekujemo neku vrstu udara.

Ovde nema ni govora da nam se pruži mogućnost izbora kakvu smo imali na prethodnoj stazi. Izdignuti smo radi suočavanja i moramo da se oslonirno na svu hrabrost, viziju, diskriminaciju i volju koje smo prikupili tokom dosadašnjih putovanja po Drvetu. Sve to može ali i ne mora da bude dovoljno. Prihvatanje sudbine o čemu smo učili na prethodnoj stazi

1 10

i učenje o njoj sa puštanjem u dejstvo su dve sasvim različite stvari i na devetnaestoj stazi nam se kaže, a ne pitamo se.

Student koji stupa na ovu stazu je na višem nivou od onoga pre i može se očekivati vrlo "gruba vožnja" čiji će se efekti ispoljiti tek posle dosta vremena. Na najvišim nivoima ovo je staza Exempt Adepta, i označava kraj potrebe za delovanjem' u fizičkom telu. To je staza Gethesemane i Pehara Tuga koji mora da se ispije.

U jednom periodu svog života bila sam suočena sa situacijom potpunog odricanja il i prihvatanja Pehara i njegovih gorkih sadržaja. Tolike dubine očaja su nešto sa čim ne bih želela da se bilo kada ponovo suočim. Otišla sam u hram i bukvalno na kolenima molila da se dogodi nešto što će mi pomoći. Izgledalo mi je da sam potpuno u pustinji . Iz nekih dubina za koje nikada nisam ni znala da ih posedujem shvatila sam šta mora da se učini i videla mnogo toga goreg nego što se već dogodilo. Takav strah nisam nikada upoznala ali je navirao iz velikih dubina i ja sam uzela putir sa oltara i ponudila da prihvatim šta god mora da dođe. Tokom narednih par sati bilo mi je veoma teško, ali su u roku od dvadeset-četiri sata počele da se događaju stvari koje su samo dan ranije izgledale nemoguće. Za mesec dana sve se razrešilo i mada je ostao "ožiljak od mentalne rane", epizoda je postala kamen-temeljac snage koju sam mogla od tada da crpem.

Ne kažem da će se svako sresti sa svoj om karmom na toliko traumatičan način, ali će bez sumnje biti nekih efekata. Rad na stazama ni u jednom momentu ne znači učešće u zgodnim vilenjačkim pričama, već procenu snage koja će omogućiti studentu da izoštri mač duha. Drvo Znanja ima mnogo različitih plodova i svaki moramo da jedemo u odgovarajuće vreme.

,

1 1 1 ,

Devetnaesta staza •

•

Kada se oko nas formira hram, Sandalphon dolazi sa ogrtačima od crne vune, požurujući nas pravo kroz vrata i govori da ne gubimo vreme na drumu ka Yesodu. Osećamo "mali alarm" i žurimo do mesečevog hrama da bi videli istu urgentnost kod Gabriela. Kako prelazimo na stazu

• •

duge on nas lako dotiče kao da kaže "Uhvatite dobru brzinu". Zurimo. duž vijugavog druma do luka Tipheretha i senoviti Malachim nam žele dobrodošlicu u hramu Sunca. Gral nas pozdravlj a zvonkom muzičkom notom koja vibrira u centru srca ispunjavajući ga Lj ubavlj u.

Malachim otvaraju vrata koja vode u Geburah i ulazimo u tunel od zlatne svetlosti koj i pojačava osećanje ljubavi koje je Gral već probudio u nama. Idemo napred i pojavljujemo se u hramu Geburaha sa njegovim masivnim stubovima. Khamael nas pozdravlj a pomalo ozbiljnog lica i crta sigil. Preko vrata se poj avlj uje Tarot karta Snage. Prolazimo i sami smo a svako od nas mora da se suoči sa tamnim blizancem u samom sebi.

Stoj ite ispred svoje prve škole posmatrajući dete koje ste bili. Rane godine protrčavaju kroz sećanja i posmatrate sebe kako živite životom koji ste skoro zaboravili. Okrutnosti, namerne rane koje ste naneli drugima, propuštene prilike . . . . sve se vidi i saznaje. Uzroci i efekti ulaze u um. Zaboravlj eni incidenti su ispred vas a vaša uloga u nj ima postaje zaslepljujuće jasna.

Vidite sebe malo starijim i u porodičnom ambijentu i ponovo se ispred vas odvijaju zaboravljene stvari. Povređujete i povređuju vas, volite i voljeni ste, dajete i primate ali sada sa nove tačke gledišta možete da vidite uzroke u korenu, kao i ishode. U stanju ste da vidite, čujete i razumete reakcije drugih na način na koji se ponašate. Ispred vas je i dobro i loše.

112

•

. Vidite sebe kao mladog muškarca il i ženu i ponovo trpite agoniju sazrevanja, posmatrate kako pravite glupe greške i okrivljujete druge ali pamtite i zbog čega su vas drugi voleli uprkos svemu ovome. Vaš život se odvija, svaka zaboravljena stavka se vraća i ponovo oživljava. Počinjete da uviđate model svog života kakav je bio do sada kao da je tapiserija. Sa strane je uzorak kakav je mogao biti. Uporedi te ih.

Model postaje veći, postaje ulaz kroz koji prolazite u prizor Tarot karte. Na tlu ispred vas čuči starica a iznad nje je figura u crnom ogrtaču. Kako je posmatrate žena menja oblik i postaje Sandalphon. Kada se figura okrene to ste vi, vaš tamni blizanac koji sprovodi svoju volju na zemlji. Figura arhanđela bledi i postaje malo dete koje trčka oko vašeg drugog ja, veselo držeći umotani dar. On je oduzet, bačen a parčići padaju oko nogu. Dete se menja i postaje Gabriel Glasnik čij i dar znanja leži u prašini.

Tamni blizanac se okreće, u ruci je koplje, lice je vaše ali nosi u sebi znak svake negativpe misli i postupka celog života do sada. Iz drveća se pojavlj uje lav i podseća vas na lava iz Rajskog Vrta na tridesetoj stazi. On trči blago i prijateljski dolazi do vas. Koplje se zabada duboko u njegovu slabinu i lav postaje Michael sa dubokom ranom na boku.

To je već previše, vi trčite u drveće . . . bilo gde samo da pobegnete od svog mračnog ja. Ona svetla bića koja su vas volela i dugo vodila sada su povređena od ukupnog zbira vaše negativnosti u ovom životu. Ćak i od kada ste stupili na staze vi ste to činili, mada se sada pred vama odvija simbolična predstava. Glas vas doziva po imenu i vidite Uriela kako stoji ispred vas noseći mač. Daje vam ga i vodi vas kroz drveće u amfiteatar gde u centru stoji vaš tamni blizanac spreman za borbu. Morate da se borite sa sopstvenim ja i da pobedite.

Pod vrelim suncem suočavate se jedan sa drugim. Na štitu blizanca je znak teth a na vašem znak Lava. Odmeravate jedan drugog i čekate na znak za početak. Pogledajte dobro sa čime se suočavate pošto uvek postoji razlog zašto neko biće postoji pošto uglavnom ima deo vas, vašu ruku, stopalo ili srce. Pokušajte da zamislite zašto je takvo. Kako životinja postaje poročna? Kako ljudsko biće postaje kriminalac? Kako se takva stvar može uništiti, da l i mora da se uništi? Da li možete da ubijete deo sebe? Da li će vam pomoći ono što ste naučili da razrešite ovu noćnu moru u kojoj ste se našli?

Postoji samo jedan način, da ga dovoljno volite da bi ga apsorbovali u sebe i izmenili. Možete l i da sebi dovoljno oprostite da to učinite? Morate da pokušate, da mislite o detetu, rečima nesporazuma i aktivnosti, o strahu . koji izaziva povređivanje pre no što do njega dođe. Oprostite i volite taj

1 13

•

•

•

detinji deo sebe. Mislite o tom konfuznom adolescentu koji ne može da se nosi sa onim što se zbiva u njemu i oko njega. Nema izvinjenja za ono što je urađeno, ali pustite da prode, oprostite mu i volite ga. Ukoliko vi nećete, ko će?

Pogledajte okolo. Sandalphon dolazi smešeći se kao i obično postavljajući ruke na to nevoljeno biće koje je deo vas. Gabriel prilazi da bi mu stavio ruku na rame i pogledao s ljubavlju u lice ispunjeno mržnjom i strahom. Michael, visok i zlatan spušta ruku na vas, uzima vam mač i v • v · · · •

stlt, srne SI se I sIpa u vas svoJu ogromnu snagu. Oblik blizanca se topi i menja postajući lav. Vi mu prilazite i stavljate

ruku na glavu i u zadnjem ropcu on se uvija pokušavajući da ujede ali vi uzimate njegove čeljusti čvrsto u ruke i više nema borbe. Oblik se rasplinjava u mali zlatni kup ispunjen tečnošću. Gabriel ga uzima i pruža vam ga. U peharu je suština onoga što ste upravo s ljubavlju prevazišli. To je pehar gorčine, ali on mora da se popije. Prvi gutljaj je odvratan, ali je drugi slađi a poslednji ima ukus medovog vina. Raphael i Khamael vam prilaze, prvi da u vas ulije svoju isceliteljsku snagu a drugi da vas kruniše lovorovim vencem. Oni se okreću i povlače a pored amfiteatra se pojavljuju kristalna vrata Cheseda koja blješte na sunčevoj svetlosti. Ispred njih stoji figura kralja.

Ponovo se okrećemo i tu je zavesa izmedu Raphaela i Khamaela i vi prolazite u hram Geburaha u pratnji arhandela. Još jednom smo ujedinjeni sa našim kompanjonima i zajedno ulazimo u tunel zlatne svetlosti koj i vodi nazad u Tiphereth. Raphael pečati vrata a potom nas obavija svojom aurom da bi okončao zacelj ivanje ispražnjenih baterija naših duhova. Onda kroz luk idemo u tišini sa Michaelom, Gabrielom i Sandalphonom duž puta duge u hram Meseca. Michael i Gabriel se tu od nas opraštaju, mi pokušavamo da im kažemo šta nam je u srcima ali otkrivamo da nema potrebe. Umesto reči tu je ljubav i to je dovoljno.

v Sa arhanđelom Malkutha idemo niz stazu magle u hram zemlje.

Zelimo samo da spavamo i odmorimo se i u komforu prisutnosti Sandalphovone aure sklaparno oči i spavamo da bi se probudili na našem sopstvenom nivou postojanja .

1 14

•

•

,

, ,

,

,

,

•

•

,

• •

..

.. . ..

•

,

•

,

,

· .

,.

,

. .

•

•

. .

•

· ,

•

, • •

, , , ,

,

, , • ,

, , ,

, ,

•

,

,

•

•

,

'. o o

• ,

, ,

,

•

••

•

••

" ,

,

,

. .

• , , , , , •

, , , , , •

• , , , • , , , , • , • , • , • •

, • , , , • , ,

,

, ••••

•

, • ,

,

,

• , •

o' , ,

, " ::. :-:.. , . \ :- " ,' : , ' . . . " . . . . . . ' . "

"o • • o . . . . .

, . .

,

•

,

,

. . :;, -. ,. . . o o

• , •

O"' • ", · �'

. ' • . .

o •

. . · .

-

•

,

,

, .. • " .

. , ." .. ..

,

•

•

. . , o ·

, .. : •

-

,

• "o ,

.. •

. . '

•

. . • ,

• , • .... � ..

· . ) . I" •

" � .

·

', .. .O '

..

•

. . ' .. .' . y. , o o

•

' " r:·'. '0 • � , • . ," . .. o.: . • • • �.

' . . ' o , :', ;..

•

•

, '. ,

�_ �i.· .

· ... : · · · ·.t· - o ' , _ . , • . . • -,"

� , . . . , . . . , ... . : . . : ... '

, .. :

,., .... . . . .... , .: ...

· � . . . -· �..

� . . " ' . . 'o • • •• • •

:. . .

. .

'o �'j . :.::.��. ,"� . . ,": . '

,

• • o" • .

.

.. •

. .

•

, .. .

,:;"

'. . " · , ' . .

-

• ·

.. ' .

• • 0:0. ' . ,.. . . .... . :vh�: ..• . . . "ll'" ' :

- .' .: . ... . .

.. ,.. ... .

. ' - '.r.

· ...

. '. . . . . . . ' . ' '.,

. . . ' . . . " . ' . ,' . . ' o o o" • • • . . , .' '"0 �. " , • • O " •

· . . � .;. . .

o.: . .. ',

. . ' .

..

. : •

• oo

.. , •

• • •

•

, .

, .' •

· , . '. · O" , ' . , • • ,. 'o •

' . o o ..

", . ' . - · � ",", . ' . . ,. . : - ' " , O" : . . -..

.' . . .,' . • . .

. '

,� . ' "" . • o o · ,

, .. . . ", " . • o o .

.. ..

•

,

•

•

•

,

. .

•

• •

,

,

•

•

,

•

. .

,

'.

• . . .' · . ,

· , , . •

, . -

..

,

•

o o

, -

.

. -

•

•

, -. , . ...

, .

. ,. . .

•

• •

• •

, , , , ,

, , ,

, , ,

•

"

,

• •

. . , • • ••• , • ;-; o" ,

,

, : ... �-..•

. - .... " . . .

•

.', '.

• •

•

,

• '. • ,

•

•

::,. '," -

- o ' , , , ,

, • , ,

• •

• , • , , ,

, , •

, • ,

,

, •

, ,

, • '-" • • o' ,

- , •

, , ,

- , ,

,

•

, ,

,

,

•

-, . . ' " .

" ,

-,

, -

•

,

,

Geburah

• ,

,

-

, ,

,

,

, , •

, ,

-

,

•

• "

•

•

, , •

,

,

•

•

, , •

• , • , • ,

, ,

,

,

,

,

•

,

, • •

• •

•

•

•

, •

• • , • • •

' . . . . . ..

o o .. • · . .. • • . . , . .

• •

•

• • • • ,

•

• •

, -

.'

• •

. . •

•

,

-, •

•

•

, , , , , , , , ' , , , , , , , ,

, , , • , ,

, , , • , ,

, • , , , , • , • • , , ,

, , , , , , , •

, ,

GEBURAJI-BINAJI •

Osamnaesta staza je ona koja nam omogućava da obnovimo balans i osećanje stabilnosti posle oluja i šamara koje smo pretrpeli na stazama do sada. Staza od Geburaha do Binaha pokazuje mnogo simbola forme i ograđivanja a svi su oblikovani da daju duhu osećanje zaštite i stabilnosti. Ovo je ono što je potrebno posle putovanja na prethodnoj stazi.

Hebrejsko slovo je cheth, ograda, sasvim definisano simbol zatvaranja, po obliku slično slovu heh, prozor, i u njegovom značenju ima nečega od postupka kad neko gleda kroz prozor ili preko ograde. Oba nude neki pogled dok se održava neka vrsta separacije od onoga što se posmatra. Znak Rak, vodena životinja, daje drugu verziju jer njena tvrda spoljašnja ljuštura dobro brani od napada i štiti meko unutrašnje ja.

Ovo je dobar opis unutrašnjeg višeg ja zaštićenog od fizičkog sveta školjkom finijih tela kao što su astralno i eterično. Tendencija da se održava grub spoljašnji izgled da bi se čuvala unutrašnja ranjivost tipična je za Rakovsku prirodu. Istrajnost je takođe dobar simbol za ovu stzu, pošto duh teži da se užasno veže za svoje vozilo dok ima nešto da se obavi. Ovo se može primetiti kod nekih očajno bolesnih ljudi koji imaju volju da žive dok se ne ispuni određeni zadatak. Volja igra vitalnu ulogu u aktivnostima čovečanstva i nikada je ne treba potceniti. Na nižem nivou to je moć koncentracije, sposobnost da se pred uzme neki zadatak i okonča bez obzira da li se time stiže u pakao ili u visoku vodu - sve je to sklonost Raka!

Staza povezuje sferu forme sa sferom čij i je primarni rad uništavanje pohabanih oblik<;l i postoje mnoge forme koje su nastale i nestale za vrlo kratko vreme a druge koje su pretrpele organizacione aktivnosti Cheseda održavale su se duže. Tarot karta je Kočije, nazvana "Dete Moći Voda" ukazujući na Binah iznad i "Gospodar Trij umfa Svetlosti" . Karta prikazuje strukturu na točkovima sličnu kući koju vuku sfinge ili konji. Kočije ne

1 16

predstavljaju pravo vozilo već ojačavaju osećaj ograđivanja koji uvodi ova staza. Postoji obilje simbolizma i na kočij i i na mladom kralju koji je na njoj , Gospodaru Trijumfa. Naziv je prikladan za svakoga ko je ikada doživeo ovo iskustvo bar i na najnižem novou. Anđeoski red Binaha nosi naziv Aralim, u značenju Tronovi. Ovo se dobro slaže sa Isis simbolizmom Binaha pošto je obeležje ove boginje stvarno presfo jer je vladanje u mnogim drevnim zemljama prenošeno preko najstarije kćerke kralja. Da bi muškarac dobio kraljevsko dostojanstvo morao se ženiti kraljevskom kćerkom. Statue koje prikazuju kralja koji kao dete sedi na kole nu Isis, simbolizuju ženski aspekt nasleđivanja. Zbog toga i postoji drevna izreka da su oni "iznad Meseca".

U ovoj karti mladi kralj dolazi da traži svoje kraljevstvo od Kralj ice Neba lično; on će "uzeti" presto. U tom smislu svako ko dostigne ovu stazu uz ozbiljan trening dolazi u unutrašnje kraljevstvo koje svi imamo u sebi, ali koje je uglavnom proćerdana zemlja nepoznata i neprimećena.

Tekst Yetziraha kaže da se ova staza naziva "Kuća Uticaja . .i da se iz njenog središta izvlače arkana i skriveni smisao . . . " Ovo razjašnjava da je osamnaesta staza staza skrivenog znanja koje se otvara onima koj i mogu da se popnu iznad ograde da bi govorili. Ali ima još toga u tekstu i kaže se "Veličinom obilja (Kuće Uticaja) povećava se uliv svih dobrih stvari na stvorena bića" . Ovo je takođe staza gde su nagrađeni disciplina, determinacija i naporan rad studenta da se dođe do ove staze. To ne znači da treba smanjiti napore ili da je gotovo sa teškim radom, već da od sada možete da koristite svoje znanje i samo-disciplinu na produktivan način.

Vladati unutrašnjim kraljevstvom duha je sudbina onih koj i idu okultnom stazom. To je istina mistika i magova i svih kombinacija oba. Mnogi vladari su stekli svoje zemlje osvajanjem a ova staza je osvajanje nižeg ja; ova staza je oformljivanje poretka da bi se potvrdilo ono što je

•

osvoJeno.

•

•

117

•

•

Osamnaesta staza

Sandalphon peva kada se hram izgradi oko nas; stoj imo zaneti glasom i melodijom, Ashim takođe slušaju i menjaju boju prema kadencama pesme. Kada završi mi mu prilazirno i zahvaljujemo za muziku, on je zadovoljan što smo uživali u njoj i obećava da će ponovo pevati kada sva putovanja budu završena i kada budemo imali vremena da duže boravimo u svakoj sferi.

Pomeramo se do vrata levo i ulazimo u staklenu sferu, ona nas podiže sve dok ne stignemo do ledenih vrata Hoda. Tu je Michael da nas pozdravi i dva od Beni Elohim. Oni nas podsećaju na grčke heroje a mnogi od nj ih zaista i jesu sinovi bogova. Iz Hoda smo preneti u sferu Geburaha u naručju vetrova koji pevaju. Nežno nas spuštaju pored stubova i sfinge-čuvara. Khamael kao i obično koristi oblik mladog vozača boj nih kola. Mi stojimo sa njim kod vrata koja vode u Binah. On pravi znak u vazduhu i počinje da se formira Tarot karta.

Karta se pretače u stvarnost i prolazimo kroz nju da bi otkril i da smo zaista u bojnoj kočij i a Khamael polazi sa nama kao njihov vozač. Konji su upregnuti i mi počinjemo da putujemo osamnaestom stazom. Ispred nas je ogromna ravnica a tu i tamo možemo da opazimo mnogo ljudi na grudobranima koji nam mašu i raduju se. Khamael zaustavlja kočije i kaže jednom od naših članova da siđe i preuzme grad. Narod nagrće kroz kapije i sa velikom radošću unosi unutra novog vladara da preuzme zaboravljeni i dugo zanemarivani grad. Khamael se jedva primetno osmehuje, kao da

v v • zna nesto sto ml ne znamo. Iznutra, grad je pun sirotinjskih kvartova i ruiniranih zgrada, lj udi

nisu uhranjeni, niti dobro odeveni, kraljevska pala ta je isto toliko loša koliko i ostatak grada. Vladar je predugo bio odsutan i niko nije imao moći da vodi stvari u odsustvu. Ljudi žele da im vraćeni vladari ponovo

118 •

donesu sreću i prosperitet. Za one koji prvi put dolaze u kraljevstvo to je šok jer znači više teškog rada, više suočavanja sa nepoznatim "vučjim j amama" i teškoćama. Moramo da razmišljamo, da se ponovo u mislima vratimo na dvadeset-sedmu stazu (na koju moramo da dođemo jer je u sličnoj situaciji). Potrebno je da se pozovemo na sopstveno iskustvo da bi obnovili gradove. Potrebna nam je pomoć i možemo da pozovemo nomade iz pustinje kao ljudsku radnu snagu i crvene vitezove dvadeset-sedme staze. Šaljemo glasnike kod čuvara Aleksandrijske biblioteke da nam pošalju planove, arhitekte i građevinare. Kuće se ruše i ponovo grade, formiraj u se parkovi i sade uz pomoć Vilenjačkog naroda Tir Nan Oga koj i imaju moć nad rastom biljaka. Veliki Pan dolazi sa svojim frulama i njegova svirka utiče da se dva puta brže raste. Posmatramo kako polako dobijaju prave profile i forme. Be�emi su obnovljeni i vrlo čvrsto opasavaju grad. Dolazi Aphrodite i naseljava parkove i šumske predele divljim životinjama koje nikada neće plašiti ljude. Ali sada predstoji teži rad, tu mora da bude škola, sudova, obuke vojske a i da se izradi sistem vlasti. Zar ste mislili da kraljevstvo vlada samo sobom?

U centru grada stoji mesto obožavanja prema vašim sopstvenim potrebama. Iznad vrata je urezano hebrejsko slovo cheth a ispod njega je simbol kružne ograde. Sada je najvažnije da postavimo nekog ovlašćenog kada nismo tu a najbolja osoba podesna za vladanje u odsutnosti vladara je Binah Majka. Odavde u mestu obožavanja, ona će vladati u vaše ime, kao što vi vladate u njeno. Unutra je hladno i mračno a ispred vas između stubova od slonovače sedi lepa žena pod velom. Kralj ica je već zauzela svoje mesto. Na svakom od stubova je znak Raka i sigil Meseca. Ubeđeni ste da će grad biti u sigurnim rukama dok ste odsutni.

Kočija se vratila i čeka na vas a Khamael i ostali se osmehuju kako se penjete i onda svi zajedno idemo dalje prema dva velika stuba koji se uzdižu nasuprot nebu. Kako stižemo do njih nastaje trenutak kovitlajuće boje i onda svi stojimo u dvorani Geburaha sa Khamaelom. On čeka da vidi da smo bezbedni u rukama vetrova Geburaha.

Oni nas spuštaju u hram Hoda i, posle kraćeg odmora, već smo na putu ka Malkuthu. Kako se staklena sfera prizemljuje nežno van vrata hrama, do nas dopire Sandalphonov glas i mi znamo da smo blizu kuće, ali za trenutak zastajemo da bi čuli pesmu.

•

•

119

TIPHE TH-BINAII

•

Sa lica izgleda kontradiktorno kombinovati kartu Ljubavnici sa hebrejskim slovom zain, značenja mač. Ali ovu stazu je najteže razumeti. Neophodno je da istaknemo blisku vezu nekih od simbola pošto teže da zamrse u umu. Binah, Yesod i Malkuth imaju mnogo toga zajedničkog sa Netzachem koj i lebdi u pozadini tako da su nj ihov simbolizam i korespondentnosti međusobno izmešani.

Na ovoj stazi, Binah, kao Velika Majka, povezana je sa Sinom v

Tipheretha. Ukoliko bi se linija povukla dalje dobijamo Stariju Zenu u vezi sa Jakim Nagim Muškarcem Yesoda i dalje aspekt Neveste Malkutha. Ovo samo je dovoljna tema za višegodišnju meditaciju. Ima mnogo načina tumačenja staza i njihovih simbola i na kraju to su samo lična gledišta.

Ljubavnici se ovde mogu videti kao dvoj nost koja se nalazi u svakom od nas, anima/animus aspekt pro net razdelnim simbolom za ina, mača. U tom smislu svi smo mi Blizanci, dvojke koje pokušavaju da pronađu i apsorbuju jedno drugo da bi postali celina. Ima i drugih tumačenja, ali ovde nema prostora za ta razmatranja i dovolj no je da kažemo da će i malo razmišljanje doneti dobre plodove o tome.

Mač je uvek bio magijski/mistični simbol. On razdvaja, on ubija, on ranjava, ali i brani. On može odjednom da bude i sredstvo držanja zla po strani i oružje koje koristi samo zlo, dvojnost retlektuje znak Blizanaca sasvim dobro. Mač je načinjen od materije uzete sa zemlje i purifikovane (kaljene) velikom toplotom, onda oblikovane i izravnane ponavljanim udarcima i naizmeničnim zagrevanjem na vatri i hlađenjem u vodi. Ovo je prilično prikladan opis i za ljudsku dušu koja se podvrgava pročišćavanju potrebnom za krajnju Božanstvenost. Arthurov mač Excalibur, ili bolje Ex-Caliburn, je ta tajna koja je izvučena iz zemlje i korištena u odbrani slabih. Ukoliko znate priču znate i da je Arthur izgubio kanije Excalibura

120

i time odvojio muški simbol mača od ženskog simbola kanija. Tradicija kaže da nije izgubio korice nikada ne bi mogao da bude ranjen odnosno ne bi mogla da mu teče krv.

Seksualnost Sedamnaeste staze je vrlo očigledna i na neki način paralelna dvadeset-devetoj što ćete bolje sagledati ako trasirate stazu od Malkutha do Yesoda, nastavite do Netzacha a onda od sfere Venere duž staze Daatha stignete do Binaha. Međutim, ovim ne savetujem da obavite jedan tako dug rad na stazama već pretežno da izvedete intelektualnu vežbu u povezivanju korespondentnosti. Svako ko bude pokušao da ovo spoji u jedno putovanje, ubrzo će uvideti svoju grešku.

Jednom, kada se prevaziđe separacija ove staze, nagrade su velike i Ljubavnike prima Velika Majka u sebe, što je put za povratak u Raj. Tekst je naziva "Temeljem Ekselencije"; obratite pažnju da je "Temelj" i jedan od naziva Yesoda. Ujedinjenje Ljubavnika i nj ihov povratak u raj je "temelj " svake ljubavne priče. Kao što ćete videti tu nema ničeg novog pod suncem. Lj ubav u svim svoj im aspektima održava svet da se kotrlj a već milenijumima i tako će i nastaviti. Međutim, staza istinske ljubavi je retko glatka. Ćinjenica je da sve ljubavne priče sveta odgovaraju karti Ljubavnika i priči razdvajanja anima/animus, pokazujući da je taj simbol važan arhetip po sopstvenom pravu. Za nas je to vreme da dovedemo u istu liniju b lizanačke aspekte sebe, nešto što je lakše reći nego uraditi. Bitka polova se odvij a i u nama kao i svakodnevnici sveta.

•

•

•

•

•

1 2 1 •

•

Sedamnaesta staza

•

Ulazimo u hram i zatičemo Sandalphona i Ashim okupljene oko prozora na severnom zidu i izgleda da komuniciraju sa Svetim Bićem koje je tu naslikano. Kada stižemo, oni se okreću da bi nam, kao i uvek, poželeli dobrodošlicu. Sandalphon nam obećava iznenađenje kada se vratimo. Kada se vrata otvore mi prolazimo kroz nj ih i penjemo se uz magličastu ljubičastu stazu. Sećamo se koliko je bila duga prvi put a sada stižemo do kapija Yesoda za svega par minuta. One se otvaraju da bismo ušli a Cherubim koji čuva hram odmah dolazi do nas. Osećanje ogromne snage koje teče iz ovog bića je neizmerno a njegova krila savijena nad nagim telom pojačavaju lepotu oblika. Ova forma je radi našeg dobra i ne treba da zamišljamo ili uvećavamo njenu realnost. Cherubim otvara vrata prema Tipheretu i mi smo na putu duge prema svetlećem svodu. Ovog puta su Malachim ti koj i nas pozdravljaju.

. Raphael dolazi iz senki i daje nam neke savete za ovu stazu. Govori nam da nam može biti teško da u potpunosti doživimo iskustvo onoga što se događa, ali da ne treba da brinemo i da će sve to razumeti i asimilirati i više ja i podsvest. Onda crta sigil i zavesa Lj ubavnici prelazi u realnost, možemo da osetirno nj ihovu ljubav jednog prema drugom kao prasak trijumfa. Prolazimo na morsku obalu, toplu i sa letnjim povetarcima, oživljenu pesmom ptica i punu mirisa cveća sa drveća i iz žbunja oko nas. Daleko u moru igraju se delfini a talasi plešu i prelivaju se.

Lutamo po obali i kroz šumu iza nje. Izgleda kao drugi deo Rajskog Vrta sa tridesete staze i osećamo istu mirnoću. Posmatramo jednu od naših drugarica koja je prišla ivici vode i nešto je čudno u toj figuri, i onda kako gledamo vidimo da drugi oblik iskrsava iz prvog. On je suprotnog pola, to je animus devojke koja udara šakom po vodi. Osećamo čudno

122

čulno vučenje u predelu solarnog pleksusa i iznenada se isto događa i nama. Nova forma je uvek suprotnog pola od nas.

Suočavanje sa našom unutrašnjom ženskošću/muškošću je nešto za šta nismo pripremljeni i polazimo unazad kao da bi se odvojili od svog drugog ja, ali otkrivamo da smo povezani zajedno finom, zlatnom niti. Onda kroz drveće dolazi Raphael i okuplja rias oko sebe na pesku. Sedamo

v

u krug oko njega, svaki sa svojim kompanjonom. Cudnovatost počinje da nestaje i osećamo nešto čudesno u ovom skrivenom ja dok nam Raphael

•

govon. U svakom muškarcu je žena, u svakoj ženi muškarac, vi ste kompletni

sami u sebi. Legenda o Narcissusu je krcata pogrešnim razmišljanjima i nerazumevanj ima. Ukoliko ne možete da volite sebe, ne možete da volite i nikoga drugog. Ovo je prva lekcija. Dete voli sebe dok ga ne nauče da je to anti-društveni čin. Prihvaćeno je da osoba mora da voli druge a ne sebe. Svaki muškarac il i žena traži sopstvenu unutrašnju sliku u spoljašnjoj formi. Kada se pronađe najpribližnije on/ona se zaljubljuje. Ponekad, zbog moći i luzije, on zastaje i gleda u nas pojedinačno, što znate sa dvadeset­šeste staze, dolazi do pogrešnog izbora. Ovo je zato što imate pogrešnu sliku o sebi. Kada se tako nešto dogodi nije pogrešno tražiti da se popravi loše i , ukoliko se to ne uradi, može se izazvati više nesreće naročito prema drugima. Ponekad imate dug prema drugoj osobi koji može da se izmiri samo odustajanjem od idealnog partnera. Učeći da volite svoje unutrašnje ja možete da postavite mnoge stvari na pravo mesto u svom spoljašnjem životu pa čak i da delujete na nešto bolesno što ima unutrašnji uzrok. Mnogo ste naučili na ovim stazama, naučili ste da vam je sudbina da služite a to ne možete da činite ako vi sami niste celoviti, iznutra i spolja. Znate o iluziji i da nije greh voleti i fizički i nefizički.

Sposobnost da volite ljubavlju ljudskog roda u punoj pristupačnosti njene moći i slave, dar je koji se konstantno degradira i čini nečistim. Pogledajte drevne legende o ljubavima bogova i lj udi i otkriće te mnogo skrivenih poruka. Onaj koj i je hodao među vama na zemlji je rekao: "Volite se". Ovo mora da se primeni prvo na sebi. To je strma staza koju treba savladati pošto može da preraste u sebičnu ljubav i samo oni koji su prošli stazama mogu da govore o značaju ovog zakona, jer to jeste zakon. Sažmite sve što ste do sada naučili da bi mogli da razumete dublje značenje koje je iza njega. Ali, naučite i da imate veru, čija se vrlina nalazi u Binahu, odakle izvire vaša sušta forma, i znajući to znate i da su traka vezivanja i mač razdvajanja jedno te isto.

123

•

Veliko biće se podiže i crta u pesku simbol Blizanaca, dve prave linije spojene linijama sile na vrhu i dnu, a onda pored njih slovo zain. Onda se udaljava odlazeći u drveće.

Gledamo u svoja unutrašnja ja i znamo da je arhanđeo u pravu, da smo zanemarili ove delove sebe. Osećanje je kao da smo mladi i zaljubljeni prvi put. Znamo i da osećajući to od onih koje volimo na spoljašnjim nivoima ne uzimamo ništa i da smo ih odabrali zato što nas podsećaju na

v

naše unutrašnje "ja". Setamo i pričamo sa svoj im novo pronađenim ljubavima, učimo o njima, saznajemo šta vole i šta ne vole i šta ne žele da činimo da ih ne bi povredili. Pokušavamo da "zarobimo" svako obeležje da ga ne bi zaboravili a kaže nam se da nema potrebe pošto nikada nećemo biti razdvojeni. Držimo ih blisko i oseća mo kako uranjaju u nas ali sada smo ih svesni i tako će uvek biti. Nema usamljenosti. Postoji samo nova sposobnost da poznajemo sebe.

Gledamo prema moru i tamo se, uzdižući se iz dubina, poj avlj uje ogroman kit a na leđima mu je mali hram, vrlo star i primitivan. Ispred njega stoji žena, zrele pojave i lica na kome su kombinovane snaga i lepota. Krunisana je zvezdama a haljina joj pada na dole i stapa se sa vodom. Preko talasa do nas dopire njen glas.

Ja sam ono što je bilo, ono što jeste i ono što će biti. Ja sam vaša vera, vaša hladna voda u pustinj i . Ja sam vaš početak i vaš kraj. Ja sam mač koji vas deli i pantljika koja vas povezuje. Ja sam Binah.

Kit tone i spušta u vodu sve na sebi a mi se okrećemo i vidimo da je zavesa razapeta između dva drveta. Prolazimo kroz nj u u Tiphereth. Hram je prazan, prelazimo preko poda i stazom duge idemo nazad u Yesod. Sve vreme razmišljamo o misteriji čiji smo deo. Cherubim če ka da zapečati vrata iza nas. Posmatra nas sa dubokim razumevanjem, podiže svoja velika krila i obavija nas nj ima. lednom smo ovako bili vraćeni u Malkuth i prijatno j e za kratko se odmarati u mekoći perja i snazi. Nežno smo spušteni u Malkuth i Cherubim je otišao, ali mi u tišini šaljemo blagoslov prelepom biću znaj ući da je ovo vrhunski dar koji možemo da damo.

Sandalphon prilazi noseći u rukama dar, odore od meke bele svile • •

za svakog od nas. Namenjene su da ih nosimo od sada na dalje. Izvezene su grozdovima i vinovim lišćem i to srebrnom niti. Na vratu je rub od cveća a oko struka srebrni gajtan. Svileni pojas upleten srebrom kompletira odoru. Zahvaljujemo Sandalphonu i pokušavamo da mu kažemo šta

124 •

osećamo i otkrivamo da smo uhvaćeni u njegovu auru i držani blisko kao što smo držali svoje unutrašnje ja. Shvatamo da je u jednom smislu sve i svako u univerzumu deo drugog i da niko nije sam. Mi smo isto toliko deo anđeoskog sveta koliko i zemaljskog. Držani u auri arhanđela mi, i ja u nama, smo Ljubavnici ispred anđela ljubavi. Hram bledi, ali shvatanje se

•

širi i dalje.

125

•

CHESED-CHOCMAII

v

Celo putovanje uz Drvo Zivota je samo-otkrivanje. Na prethodnoj stazi smo otkrili muškarca/ženu u sebi, kao sebe, shvatajući da smo, u stvari, Zemaljski Hermafroditi, sudbinski predodredeni da postanemo Nebeski Dvopolci. Sedamnaesta staza nam pokazuje izvor ili matericu iz koje smo nastali, Binah. Sada putujemo šesnaestom i počinjemo da usvajamo misterije načina na koji smo došli u kosrničku matericu. Na stazi Geburah-Binah slovo je cheth, ograda, nešto što deluje kao barijera ili omotač. Na starim slikama se često vidi okruživanje jednoroga, koji je sam po sebi simbol nevinosti u procesu gubljenja. U istom smislu cheth je spiritualni himen, koji štiti novoprobuđenu svest. Na sedamnaestoj stazi, zain, mač, deli devičansku od pune svesnosti. Sada na šesnaestoj, vau, nokat, pokreće lekciju da mora da postoji Božanska Volja koja dolazi ispred svega ostalog. Ta Volja je ugrađena u ogradu, kao seme u matericu. Obratite pažnju na krst preko simbolizma. Osamnaesta staza je zatvarajući ženski simbol a sedamnaesta muški penetrirajući. Na ovoj strani Drveta imamo na šesnaestoj stazi muški simbol a na petnaestoj heh, prozor, uokvirivanje svetlosti. To je drugi deo obmotavanja zmija na Merkurovoj palici i o tome treba meditirati.

Astrološki znak Bik sasvim dobro se uklapa u sve to a još treba dodati da je planeta koja vlada Bikom Venera sa svim atributima koje njeno ime

•

nosI. Tarot karta Inicijatomi sveštenik (Eksponent svetih misterija) može

se posmatrati kao sveštenik koj i služi na venčanju dve polovine sebe, ili višeg i nižeg ja, Personalnosti i Individualnosti, kako god volite da o tome razmišljate. U ovom smislu, on je emisar Primarnog Izvora a koren reči emisar obezbeđuje drugu vezu za meditaciju. Tekst naziva ovu stazu

•

"Trij u mfa lnom I nte l igencij o m . . . ona j e zadovolj stvo S l ave . . . Raj

126

pripremljen za Pravednost". Ukoliko ponovo čitate od sedamnaeste staze na ovamo, upaliće vam se neka lampica. A za reč Pravednost ne čitaj te usko-usmerenost.

l ova i petnaesta staza se završavaju u Chocmahu, Sveocu, ojačavajući seksualnu prirodu ove finalne staze. Nema izbegavanj a ovog tipa

� .

imaginacije kada se radi sa Drvetom Zivota pošto su u njemu i eufeminizam i simbol muškog falusa. Ako je ovo nekome uznemiravaj uće ili nečisto, onda izučavanje Kabale nije za njega pošto je Drvo Himen Kreacije u svim oblicima i celovitoj lepoti.

Golub, simbol Venere i sfere ispod Cheseda, takođe je povezan sa ovom stazom. Smatra se da ta ptica reprezentuje i Svetog Duha sa kojim je Devica Marija začela Hrista Dete. Sve ovo otvara ogromne količine ezoteričnog znanja onima koj i su spremni da tragaju.

Može biti korisno razmišljanje o činjenici da Bik vlada grlom a time i grkljanom. Ovo ga čini delom ljudskog govornog aparata na fizičkom nivou i delom sekvence Kreativnog Sveta na višim nivoima.

Tarot karta prikazuje prvosveštenika koji sedi između dva stuba a ispred njega su dve klečeće figure. U nekim špilovima je ključna tačka da li su to dva muškarca ili muškarac i žena. Inicijatorni sveštenik im prenosi učenje na gotovo isti način kao što sveštenik na venčanju uzima nevestu i mladoženju i vodi ih do oltara da bi im rekao nasamo par reči tokom ceremonije. To je znanje koje se prenosi tajno sa višeg na niži nivo i kao takvo zahteva mnogo razmišljanja i meditiranja.

-

•

•

•

127

•

•

ov

Sesnaesta staza

Prazan hram je pun senki, a svetlost lagano tinja. Vrata prema Netzachu se tiho otvaraj u i zelena svetlost se vidi sa mesta gde stojimo pored oltara. Idemo između stubova, ulazimo u smaragd nu štraftu i jašemo na zraku do carstva Venere. Tu nas pored bakarnih vrata čeka Haniel. Kao i uvek njena lepota nas opčinjava i u njenom prisustvu se ponašamo kao tihi leopardi koji uvek idu pored nje. Ona nas vodi do vrata i otvara ih otkrivajući vijugavo stepenište koje vodi ka Chesedu i na naše oduševljenje ona polazi sa nama. Penjemo se dok se ne pojave kristalno plava vrata Cheseda. Onda Haniel prilazi prva. Kako dodiruje vrata ona zvone kao stakleni praporci, otvara ih i uvodi nas u hram Cheseda.

To je mesto svetlosti, uglavnom sa tamno plavim i purpurnim zracima, prozorima sa geometrijskim oblicima u kojima su plave i žute senke. Pod je tamno plav i obložen modelima zvezda načinjenim od kristala. Prepoznajemo Velikog Medveda i konstelaciju Bika i ostale plejade. Oltar je kub od čistog ametista na kome stoji zdela u kojoj je svetlost. Iza oltara su dva stuba: jedan je od belog kristala a drugi od safira. Stojimo očarani lepotom svega toga sve dok nas glas ne natera da se okrenemo. Tu je Tzadkiel sa dva od Chasmalima pored sebe. Haljine su mu od ružičastog i bledo plavog materijala i lepršaju oko njega, lice mu je ozbiljno i krunisano zvezdom. Chasmalim izgledaju kao cevi svetlosti i previše sijaju da bismo mogli da gledamo u nj ih.

Tzadkiel nas vodi do vrata koja su ispred nas i pravi u vazduhu sigil za otvaranje, Tarot karta ulazi u realnost ali sa malom razlikom i ona dobija perspektivu i mi gledamo u veliki hram. Ispred nas je gomila ljudi u odeći živopisni h boja. Na vratima stoje dve figure koje će nas voditi -sveštenik koji nosi zlatnu sveću i sveštenica sa peharom punim vina. Tada shvatamo da smo odeveni u bele odore koje nam je darivao Sandalphon

128

•

i u koje ćemo od sada biti odeveni na putovanjima. Haniel dolazi i preko ramena nam nabacuje kape od tamno plave svile.

Na tihi gest Tzadkiela pomeramo se napred u hram, a daleko napred vidimo figuru prvosveštenika u haljinama boje zlata i purpura a iza njega, ponovo, kao kroz zastor, veliki okrugli sto oko koga sedi mnogo kraljevski krunisanih figura. Pratimo svešteničke glasnike i kako idemo vidimo ispred prvosveštenika muškarca i ženu oboje krunisane i odevene u purpur. Mi smo ovde gosti i svedoci heiros gamosa, venčanja Kralja i Kraljice.

Haniel dolazi iza nas i kao prisutnost sfere Venere ona će blagosloviti brak. Venčanje počinje. Prvosveštenik traži od nas da se zakunemo da vidimo sve što se odvija. Haniel prilazi i uzima ruke mlade i mladoženje. Spaja ih, duva u njih i vezuje ih vlasima sopstvene kose. Onda Kralj uzima sveću a Kraljica pehar i sveća je u peharu. U vinu je vatra. Oni ispijaju to vino. Čuje se veliki talas oduševljenja i prvosveštenik ih vodi do oltara gde sedi krilati bik a na- ogrtaču mu je izvezeno slovo vau. On vodi kraljevski par na stranu i par trenutaka im nešto tiho govori. Onda ih vraća nazad da bi ih predstavio masi koja čeka. Oni su blagosiljani i okreću se jedno drugom da bi se zagrlili. Gomila ljudi je tiha i kao da čeka da se nešto dogodi. Dva oblika izgledaju kao da se utapaju jedan u drugi, menjajući se u jednu figuru koja sadrži esenciju obe. Zajedno sa ostalima u hramu klečimo, jedva shvatajući misteriju onoga čega smo deo. U uglovima naših

. umova znamo da je ovo drugi deo sedamnaeste staze i da je to ono što će biti sa nama i našim animalanimusom na kraju. I mi ćemo stajati tu, krunisani i odeveni u kraljevski purpurno. Ovo je deo viših misterija koje za sada možemo da vidimo samo kroz veo. Mi doživljavamo iskustvo staza na najnižem nivou, ali nam je danas dozvoljeno da dotaknemo i nit viših nivoa. A iza leži Okrugli Sto za koji ćemo biti pozvani, ukoliko budemo išli stazama na pravilan način, da jednog dana sednemo.

Tzadkiel nas dotiče po ramenima i mi idemo za nj im nazad u hram Cheseda. Haniel nas sledi i iza nas se pečate vrata. Arhanđeli nam govore da ne treba da pokušavamo da u potpunosti sve sada razumemo, već da pustimo da se sve utoči u naše fizičke umove. Vraćeni smo nazad vijugavim stepeništern u Netzach i tu se opraštamo od Haniel. Ona svakom od nas spušta poljubac na čelo kako ulazimo u svetlost da bi se vratili u Malkuth.

Kada uđemo u tihi hram, osećamo veliki mir. Bez obzira koliko daleko putujemo uz Drvo i bez obzira koliko su lepi hramovi gornjih sfera, uvek je kao da stižemo kući kada dođemo u Malkuth. Oseća mo dodir Sandalphonovog uma i on je kao blagosloveni plamen ljubavi. To je njegovo osećanje radosti što se ovako osećamo u njegovom hramu.

129 •

•

•

Oprezno, probaj ući svoje novo otkrivene moći, "izlazimo" sa svoj im umovima i usuđujemo se da dotaknemo njegov. Za trenutak je prisutan bol zadovoljstva koji je teško izdržati, a onda arhanđeo smanjuje intenzitet svoji h moći i u par kratkih sekundi otkrivamo da smo jedno sa Sandalphonom. Potom hram bledi.

•

•

•

•

130

..

TIPHE TH-CHOCMAII •

•

Petnaesta staza ima kao svoje slovo he, ili heh. Ono je važno u hebrejskom alfabetu o čemu svedoči njegovo uključivanje dva puta u sveto ime Boga, Tetragrammatan, yad he vau he. Ono je simbol ulazećeg života i u nekim učenjima četiri slova koja izgrađuju ime vide se kao alternativno žensko i muško. Dodeljena je značenje prozor ali mi je u Izraelu rečeno od strane izuzetnog autoriteta da to nije sasvim tačno i da bi pravo značenje bilo bolje prevesti kao "ulazeća svetlost" ili "iluminacija". Može izgledati da je to jedno te isto ali nije. Ono o čemu ovde treba razmišljati je činjenica da je praotac Jevreja nazivan Abram dok je sa svojom porodicom živeo u Chaldeei i da je ime njegove žene bilo Sarai, kao i da nisu imali dece dok kreativno he nije dodato njihovim imenima. (Knjiga postanja 17, stih 15).

Na ovoj stazi putujemo od Sunca do zodijaka, od sfere mentalnog razumevanja Tvorca, do Vizije Boga, licem u lice. Ovde moramo da obratimo veliku pažnju na reči, pošto vizija nečega nije uvek isto što i viđenje na prvu ruku i da li to znači da se čovek suočava sa Bogom ili Bog sa Bogom dok čovek posmatra? Možemo da shvatimo da će ova vrsta iskustva postati intenzivnija pošto je nivo na kome radimo viši. Ovo je jedan od razloga za rad u Četiri Sveta na Drvetu i dozvoljava nam da koristimo efekte koje jedan nivo ima na nas u određenom vremenu. Oni koji znaju Kabalu i način na koji ona deluje moći će da putuju stazama koje se otvaraju na njihovom sopstvenom nivou.

Astrološki znak je Ovan, čovek-oganj zodijaka, i oni koji su rođeni u njemu uvek su spremni za nešto novo, od seksa do poslovnog izazova. Oni su istraživači, pokazivači puta puni sirove energije i poverenja. Oni uvek zaboravljaju da spakuju stvari kao što su šibice ili četkica za zube kada kreću u svoje ekspedicije, ali stižu do kraja. Pun života - sasvim je prikladan opis za Ovna. Nije bez značaja da i šesnaesta i petnaesta staza

131

imaju astrološke simbole životinje poznate po seksualnom dokazivanju i v

da se obe staze završavaj u u Chocmahu, Davaocu Zivota. Ovde je Tarot karta Zvezda i to je je jedan od kontraverznih smeštaja,

pošto neki radije postavljaju Cara i, ukoliko je to i vaš izbor, slobodno nastavite, jer i jedni i drugi imaju dobre argumente. Zvezda je Sirius/Sothis, jedan od simbola za Isis i izvor unutrašnjeg nivoa znanja za ljudski rod a na najvećem broju karata ima i drugih naslikanih zvezda. Tradicija je već hiljadama godina da posebne konstelacije predstavljaju izvor znanja koji se prenosi čovečanstvu. Povezivanje ove karte sa stazom od sfere sunca do sfere zodijaka, spaja naš solarni sistem sa onim koji je van našeg sopstvenog i blisko ukazuje na činjenicu da smo primaoci njihovog višeg

•

znanja. Tekst nam kazuj e da j e ova staza nazvana "Konsti tuišuća

Inteligencija", tako nazvana pošto konstituiše supstancu kreacije u čistoj tami . . . " . Ovo nas odmah vraća na seksualnu imaginaciju koja je veoma važna i za ovu i za prethodnu stazu.

Zodijak je simbol sfere Chocmaha, cilja petnaeste staze. Ovde je celina našeg neposrednog univerzuma povezana zajedno u jedan veličanstveni simbol koji izvire na površinu uvek iz početka u našim religijama, literaturi i umetnosti. Za nas na zapadu gradi kamen temeljac našeg rasnog grupnog uma, Okruglog Stola. Da mislimo da zaslužujemo da tu sedirno kada jednom proputujerno Drvetom vrlo je luckasto, ali ako konstantno radimo na stazama, uz pažnju o detaljima i uz nameru za napredovanjem, jednog dana će staza uskladiti svoju volju sa našom, i naći ćemo mesto koje nas čeka.

•

132

Petnaesta staza

Ashim nas pozdravljaju uz veliku bujnost kako se hram formira oko nas, njihova energija se izliva i ispunjava nas iskričavim osećanjem života, kao što šampanjac deluje u krvi. Sandalphon se zabavlja posmatrajući naše reakcije i kaže nam da možemo da tražimo od Duša Vatre energiju kao što je ova radi korišćenja u našem sopstvenom svetu. Jedino što treba da učinimo je da je zatražimo. Ovo nam se nikada ranije nije dogodilo i predstavlj a otkriće ali je sasvim sigurno da ćemo tako postupati u budućnosti.

Prolazimo kroz otvorena vrata i okrećemo se da bi mahnuli Ashim koj i su načičkani u dovratniku. Ova putovanja na unutrašnjim nivoima postaju toliko prirodna kao i ulazak u autobus u našem sopstvenom svetu. Tako i treba da bude, pošto i jesu isto toliko prirodna koliko i naš sopstveni svet. Svi svetovi pripadaju nama !

Zatičemo hram Yesoda pun lepih Cherubim koji stoje u pravilnim razmacima oko hrama a Gabriel je kod oltara. Mi smo ušli u toku rituala. Mirno čekamo kod vrata zadržavajući dah od osećanja koje je prisutno na ovom mestu. Gabriel podiže veliku srebrnu posudu u vis i Cherubim prate pokret očima, rukama i glasovima kao da daruju Svetlost. Onda se sve stišava i Gabriel se okreće da nas pozdravi. On ništa ne pominje i mi ništa ne pitamo, ipak znamo da nam je dozvoljeno da vidimo nešto specijalno. Prolazimo kroz prostoriju ka centralnim vratima na stazu duge prateći njen vijugav put prema sjajnom luku Tipheretha.

Raphael nije tu, ali Senoviti Malachim nas čekaju. Izgledaju manje senoviti našim očima, možda zato što dolazi bliže dan kada ćemo ih jasno videti. Vode nas do vrata i jedan crta sigil da bi formirao kartu. Ona se polako otvara i postaje dovoljno čvrsta da bi mogli da uđemo. Mi smo na putu koji vodi između šuma obasjanih mesečinom a jedna zvezda nisko

133 •

•

na horizontu izgleda kao luč i vodi nas do velikog zamka koji natkriljuje drum. Idemo prema njemu.

Uskoro stižemo do njegove senke i glas iza bedema pita nas za lozinku. Odgovaramo da smo došli iz mesta Sunca i pokretni most se

v

odmah spušta da bismo ušli u dvoriše. Covek u .odeći glasnika čeka nas i vodi u veliku dvoranu. Ovde je sto ogromne veličine i savršeno okruglog oblika. Oko njega sede muškarci i žene svih starosnih doba, narodnosti i vremena, to je Okrugli Sto.

Na samom vrhu sedi dvanaest figura u sivim odorama sa kukuljicama. v

To su Gospodari Stola, Cuvari Zvezdane Mudrosti, čija su imena Kuća Maziotha. Pored nj ih sedi Pendragon Blagoslovenih Ostrva sa svojim vitezovima i nj ihovim gosparna. A dalje, pored nj ih, sede mnogi koji su kao i mi hodočasnici na stazi samo-znanja. Kako ulazimo vidimo na zidu ispred sebe prozor, široko otvoren ka nebesima. Svetlost zvezde koj u smo pratili sija kroz njega i pada na Putir u sred Okruglog Stola. To je Putir iz Hrama Tipheretha. Prozor se povećava dok ne zauzme celu stranu dvorane. Kroz njega vidimo u viziji drugi Okrugli Sto ali mnogo veći, smešten na nebesima za vođenje čovečanstva.

Između njih dva Putira i Zvezda deluju kao spojnice. Putir šalje zrnce svetlosti višem Stolu koje se odbija na Zvezdu i obasjava ponovo dole na Putir. Ispunjen Svetlošću, veliki Pehar se prenosi okolo da bi svi prisutni pili iz njega. Za nas još nije došlo vreme da možemo da sedimo za Stolom i pijemo iz Putira, ali doći će. Dovoljno je da smo tu i da nam je omogućen uvid u ono što je "uskladišteno" za nas. Prozor se smanjuje do svoje normalne veličine i kako se zatvara vidimo u obojenom staklu slovo heh.

Dolazi glasnik da nas isprati iz zamka. Na tobolcu mu je izgraviran znak Ovna a na pojasu nosi ovnovu glavu. Odlazimo putem kojim smo i došli, preko spuštenog mosta i čujemo kako se ponovo podiže dok mi idemo putem prema Tipherethu.Zvezda sija na nas celim putem, i možemo da vidimo visoko gore malenu iskru za koju znamo da je Veliki Sto Maziotha. Ispred nas je zavesa i mi zastajemo da bi pogledali lepu ženu sa dve posude i jednom stopalom u vodi kako presipava sadržaj iz jednog suda u drugi. Kao i svetlost u Dvorani Camelota, i ova se pretače iz posude na jednom nivou u posudu na drugom.

Razumemo da smo i mi posude i da će kroz trening kom se sada podvrgavamo u nas biti usuto iz višeg kontejnera. Prolazimo u hram. On je prazan, ali to nas ne uznemirava, znamo da bića ovih nivoa ne mogu biti sa nama sve vreme. Idemo putem duge i putujemo nazad ka Yesodu.

134

•

•

Gabriel nas čeka i pita o putovanju, slušajući pažljivo ono što imamo da mu kažemo i onda nam objašnjava da ćemo, kada budemo počeli da doživljavamo iskustva samih sfera, poseti ti viši Sto i videti njegove čuvare i možda i naučiti od njih o našem mestu u zodijaku.

Sa ovim uzbudljivim prosperitetom na umu odlazimo i silazimo stazom u Malkuth. Ashim nas čekaju i pozdravljamo ih šaljući im ljubav na mentalnom nivou da bi shvatili. Oni oduševljeno bljeskaju kroz spektrum, i mi se radosno smejemo međusobnoj bliskosti. Jedan od darova koje smo primili na stazama je znanje da mi i bića Drveta možemo da delirno neke stvari. Hram bledi, ali u nama ostaju srne h i radost.

•

135

•

BINAII-CHOCMAII

Ovo je poslednja bočna staza Drveta i povezuje sferu Velike Majke sa sferom Sveoca. Ova činjenica sama ima veliku moć ali je i veoma teška za tumačenje. Ovde radimo na nivou Božanskog trougla arhetipskih roditelja čovečanstva. Tu su sušta vrata kroz koja se lj udski rod pojavio u postojanje u vidu primitivnih ćelija života i kroz koja težimo da uđemo kao Božanski sinovi i kćeri Tvorca na kraj u svog dugog putovanja u Božansko.

Počinjemo iz Binaha, sephirotha tuge i tišine i da bi stigli do tog nivoa moramo da razumemo princip tih strašnih emocija koliko god možemo. Poznavati ih sa nj ihovim punim udarom je nešto sa čim ljudska bića ne mogu da se nose i zato cela sekvenca mora da se spusti do nivoa prikladnog opisa Binaha.

Simbolizam koji jc nastanjen u ovoj stazi je toliko ogroman da bi pokušaj objašnjenja čak i dela izazvao konfuziju kod novopridošlog na Drvo, a oni koj i imaju neko predznanje već su svesni većine činjenica i mogu i sami da izvuku ostatak. Hebrejsko slovo je daleth, vrata, komplementarni simbol onom na petnaestoj stazi i dvanaestoj ispred nas. Vrata su nešto kroz šta se ulazi ili izlazi iz kuće koja je slovo dvanaeste. Kako oba dela počinju u Binahu, Velikoj Majci, ovde govorimo o njoj kao

v

o davaocu Zivota i Smrti. Drugi simbol za stazu je Venerin, koji nas povezuje sa Binahorn i

Netzachom i svim boginjama svakog panteona. Jedna od sušti h istina svih okultnih izreka je "Svi bogovi su jedan bog a sve boginje jedna boginja."

I Venera nas vraća činjenici da je ljubav u svim svojim oblicima najvažnija stvar u univerzu mu. Simbol boginje lj ubavi je pun mesec preko jednakokrakog krsta. Ako je muškarac onda jc to su nce preko jednakokrakog krsta. Oba opisa zahtevaju mnogo meditacije i imaćete

136

•

dosta koristi od ovih ideja. Ako to već niste činili, onda morate da uložite mnogo truda u razmišljanje pre i posle putovanja ovom stazom. Ukoliko ste navikli na meditaciju, dobro je a ako niste, onda sedite udobno i u miru razmišljajte. Zapamtite da zabeležite zaključke do kojih ste došli.

�

Tarot karta je Carica, trudna Kralj ica Zivota, koja je Zauvek Devica. Ovo je ponovo paradoksalno, ali kroz paradoks ćete razumeti Drvo. Usvojite sposobnost verovanja u nemoguće i otkrićete da to "otvara" vrata ka onome što nikada ranije niste videli. Sa ovom kartom kao ulazom videćete da vam se otvaraju nove oči prema svetu, isto koliko i novorođenčetu, - kao bebi koju Carica nosi u utrobi.

Tekst naziva ovu stazu "Iluminirajućom Inteligencijom . . . Chasmal (odnosno Brilijantnom) . . . nalazačem skrivenog . . . idejama svetosti i svim stadijumima pripreme". U početku, svi naši talenti su skriveni a prolazak ovim stazama označava pripremu za nj ihovo otkrivanje na fizičkom nivou .

,

•

•

•

137

•

v

Cetrnaesta staza , I

Hram se formira bistro i u tišini a Sandalphon nam odmah prilazi i v

daje znak da ćutimo delujući neobično sumorno. Cekamo ispred oltara i obuzima nas osećanje da se nešto približava. Centralna vrata počinju da sijaju, otvaraju se i kroz nj ih prolazi Tzaphkiel, arhandeo Binaha. Veoma je visok i taman, nosi donju haljinu grimizne boje, crni prsluk odozgo i crni ogrtač preko svega. Tamna kosa mu je uvezana srebrnom vrpcom a grudi ukrašene peharom. On stoji i gleda u nas. Njegovo prisustvo ispunjava hram i neslično Gabrielu i Sandalphonu ne čini nikakav pokušaj da smanji dejstvo na nas. On se okreće svojima sa neizrečenim pitanjem i arhanđeo Malkutha sagiba glavu.

Sandalphon nam prilazi i objašnjava da ne možemo da idemo prema hramu Binaha uobičajenim putevima, već da ćemo putova ti sa Tzaphkielom kao nekada sa Gabrielom. Pomalo uplašeni bićem bez osmeha prilazirno i on obavija svoj ogrtač oko nas time nas potpuno odvajajući od svetlosti. Ćekamo kretanje ali ga nema. Očekujemo zvuk, ali se ne čuje ništa. Pomalo nestrpljivo pokušavamo da se pokrenemo i otkrivamo da nas opterećuje ogrtač, odstranjujemo ga i izgleda da je Tzaphkiel iščezao. Mi smo u tami, ali nešto svetlosti se provlači kao da se negde rađa sunce.

Polako se svetlost povećava i počinjemo da vidimo šta je oko nas. Star je hram Binaha, stariji od čoveka, stariji od same zemlje. On je

v

sagrađen kada je počela da postoji prva svetlost. Cak i tada, misao od koje je potekao postojala je pre svetlosti, eonima davno. Prašina vekova pre vekova oseća se oko nas u velikoj tišini, nema zvuka pošto zvuk još nije stigao. Tu su ravni kameni zidovi, grubo klesani i pod popločan zemljom, veliki kamen sa neravnim vrhom je oltar i na njemu su dva visoka prsta od stena sa svake strane. Na vrhu grubog oltara je mala lampa od pečene

138

gline napunjena uljem a mali plamen koj i se uvrće stvara svetlost. Iza oltara i izmedu stubova je statua od crnog bazalta. Primitivno je portretisana trudna žena. Nije uopšte lepa i podseća nas na figure Venere iz kamenog doba kakve iskopavaju arheolozi.

Tzaphkiel dolazi iza naših leđa i upirući prstom pokazuje nam da idemo ka vratima koja se otvaraju za četrnaestu stazu. Sigil priziva kartu u materijalizaciju, Carica okreće glavu i smeši nam se, mi prolazimo u crnilo, čvrstinu i osećamo potrebu da se guramo i borimo da stignemo do mesta gde nam instinkt govori da bi trebalo da bude svetlosti. Izgleda da se borimo dugo vremena pre no što se iznenada ponovo ne nađemo u svetlosti i padamo. Pružamo ruke napred da bi se zaštitili i osećamo travu ispod sebe. Ustajemo i vidimo da smo u poljani. Vrlo slična prvoj sceni koju smo videli na unutrašnj im nivoima. Mi smo nagi i prisutno je osećanje da smo kao deca, želimo da trčimo, skačemo i valjamo se po mekoj travi. Kroz cvetno polje ka nama ide žena velike lepote. Nema starosti i za nas je ona Majka sa svim atributima koji se tom simbolu pripisuju.

Na njen znak sedamo ispred nje i ona počinje da nam priča najlepšu od svih priča, onu o Stvaranju. Govori nam o potrebi Majke/Oca (čiji je ona produžetak formiran na način koji mi možemo da prihvatimo) da nam prenesu svoje znanje i moć života načinjene u njihovom sopstvenom liku. Ona govori o Bićima daleko i od nj ih, koja mi ne možemo da shvatimo i kako je On/Ona pronet u postojanje na isti način. Mnogo toga što nam Majka govori za nas je suviše da bi razumeli ali sve to će se usuti u naše umove i izaći na površinu mnogo kasnije. Za sada je dovoljno da smo tu sa onom koja je naša Majka i Carica.

Svakom od nas Majka upućuje privatnu reč i drži nas na grudima, dajući nam poljubac blagoslova. Za par sekundi smo jedno sa njom i znamo težinu tuge koju ona nosi kada idemo protiv svoje Sudbine, kada namerno povredujemo sebe, druge, mlade oblike života i ono što je njen kontra-deo same Zemlje. Dotičemo misterij u Tišine i tuge, a onda smo sami u cveću. Kao i većina dece vraćamo se svojim tragovima i prolazimo nazad u hram Binaha. U suzama stoj imo ispred oltara ucveljene Majke, i tu je samo mali deo Njene Tuge, ali mnogo toga podiže iz nje. TzaphkieJ dolazi iz senki, lice mu je blago i zrači ljubavlju. Obavija nas svojim ogrtačem i tu, u tami, plačemo u naručju arhanđela kako nas vraća nazad u Malkuth.

Tama se podiže i mi stojimo ispred Sandalphona i Ashim koji svojom ljubavlju umanjuju naš osećaj izgubljenosti. Hram naglo iščezava.

139

•

•

TIPHERETH-KETHER

PIVi put prilazimo Ketheru i na ovoj stazi ćemo preći misterioznu sferu Daatha i Bezdan. Ali, mi ćemo to uraditi na najnižem mogućem nivou da bi minimizirali efekte takvog putovanja. Na stazi kao što je ova koja vodi preko opasnog terena prikladno je hebrejsko slovo gimel, kamila, takozvani "brod pustinje". Ova sličnost je vrlo prikladna a drugi simbol je Mesec koj i vlada strujama od kojih zavise svi brodovi. Na mnogo načina trinaesta staza je ostatak onog što počinje u Malkuthu i putuje stazom Meseca i Saturna preko duge u sferu Sunca. Odatle se nastavlja preko sfere Siriusa/Sothisa do Krune Drveta-Zemlja, Mesec, Duga, Sunce, Zvezda i konačno PIva Slava.

Na nižim nivoima to je staza od stopala, visokog ezoteričnog simbola samog po sebi, duž staze kičme, koja prolazi kroz sve čakre srednjeg stuba tim putem, do simbola lotosa sa hiljadu latica na vrhu glave. Razumljivo je da će ova staza biti visoko apstraktna i da će je biti teško apsorbovati pri prvom pokušaju. Može se dogoditi da se mesecima oseća vrlo malo efekta pošto je potrebna znatna količina vremena za uzdizanje iz dubina uma. Ali doći će rezultati, pre ili kasnije. Niko ne može da putuje ovom stazom a da ona ne utiče na njega. Preporučujem da provedete izvesno vreme samo čitajući o stazi i da kontemplira te o njenom simbolizmu pre no što stvarno počnete da putujete.

Tarot karta je PIVosveštenica, nekada nazivana i Sveštenica Srebrne Zvezde. Ovo je povezivanje sa zvezdom Sirius isto koliko i sa simbolom Isis kao Meseca. Simbol koji se obično ne daje ali o kome treba razmišljati je Anubis sa Glavom Šakala. Legenda o njegovom rođenju i o vezi sa velikom boginjom može da razjasni mnogo toga. Na ovoj stazi je njegovo mesto u pustinji preko koje kamila utire svoj put. Za

140

šakala se kaže da je 'životinja sa najistančanijim čulom mirisa i da može da nađe put do vode preko suve pustinje. Sav simbolizam toga može da se nađe na trinaestoj stazi.

Atribucija pustinje čini ovo konačnim putovanjem Tamne Noći i sve što je o njegovoj prirodi rečeno uz prethodne staze ovde se pojačano primenjuje . Sama staza je nazvančl Tekstom kao "Uj edinj uj uća Inteligencija . . . pošto je ona sama Suština Slave . . . Konzumacija Istine individualnih duhovnih stvari.". Ovde ima mnogo toga više no što se može reći i malo toga što je od stvarne koristi, opet paradoksalno. Jedino što vam može pomoći je ono što ste naučili na stazama do sada. A ipak, to znanje će iz vas izaći samo "u šarama". I zato morate da se oslonite na jedino što vam je preostalo, na potrebu da idete napred i doživite iskustvo Kethera.

,

141

•

•

•

Trinaesta staza •

Kada se hram formira oko nas ne samo da je prazan, već izgleda da je nestalo i svo prijateljstvo. Vrata su otvorena i za trenutak prolazimo i idemo stazom prema Yesodu. I ovaj hram je prazan i ponovo imamo isto osećanje, ponovo su vrata otvorena i pitamo se šta se dogada kako izlazimo na stazu duge. Ali njene boje su tamne i staza izgleda da se uvija i krivuda više no obično. Luk svetlosti izgleda manje svetao nego ranije ali kada uđemo u hram vidimo tu okupljene naše prijatelje arhandele i redove andela koje smo upoznali i zavoleli. Idemo ka nj ima.

Oni okreću ka nama hladna lica, Ashim se povlače uz ivicu hrama. Sandalphon nam prilazi i istrže sa naših ramena odore koje nam je dao sa mnogo ljubavi. Obnaženi i zbunjeni stojimo čudeći se. Haniel se prezrivo udaljava od nas sprečavajući da gledamo njenu lepotu, Raphael pokriva Pehar da ga ne bi videli kazujući nam da to više ne zaslužujemo. Gabriel i Michael dolaze naoružani mačevima i na njihov znak odvučeni smo do vrata preko kojih visi karta Prvosveštenice. Gurnuti smo na hladan pustinjski pesak iznad kog Mesečev srp i jedna Zvezda bacaju jedinu svetlost.

Kako prelazimo pustinju vidimo na drugoj strani Tarot karte kroz koje smo prošli do sada. Zastajemo kod svake i sećamo se staza i radosti koju smo oseća li svaki put kada bi se vratili Sandalphonu.

Ispred sebe vidimo oblik kamile koja se lagano gega, na njenoj pohabanoj prekrivci je slovo gimel. To je jedino što pored sebe možemo da vidimo i pratimo je preko dina. Figura ide prema nama iz senki peskovitog brežuljka, to je Persephone. Ona prolazi bez ikakvog znaka pored nas a ruke koje smo ispružili ka njoj ostaju u vazduhu. Sa druge strane dolazi Stariji od Starijih, sigurno će nas se setiti ali i on prolazi. Osećaj izolacije se pojačava i mi se pribijamo jedni uz duge kako idemo.

142

Merlin i Pan sede ispod jedine palme deleći bocu vina i zakreću glave kako im se približavamo, pa čak i prekidaju svoj razgovor kada pokušavamo da govorimo sa nj ima.

Stižu suze. Ne razumemo šta smo učinili da se ovo dogodi ali nemamo gde da idemo osim napred. Preko tihog peska dolazi povorka Sidha, lepih kao i uvek sa Aengusom Ogom na čelu. Ikako prolazi mi mu se sklanjamo sa puta čak i ne nadajući se da će da govori sa nama. On nas prostreli hladnim pogledom a onda jaše dalje. Grupa ljudi dolazi do nas. Sa nj ima je dečak koji ide sa kraljem koj i nosi u ruci Zlatnog Feniksa i bradat čovek kog smo poslednji put videli na dvadeset-sedmoj stazi. Oni stoje po strani kako prolazimo i mi savijamo glave nesposobni da ih gledamo.

Svi dolaze i prolaze, Aesculapisu, Maat, Sivi Hodočasnik, Khamael i Tzadkiel, svi oni koje smo sreli i naučili da ih volimo, okreću se od nas bez izuzetka. Kakva je korist ići kroz pustinju napred ili vratiti se nazad. Zavijanje životinje para vazduh i ispred nas stoji šakal crn kao noć a oko vrata mu visi srebrni amulet oblikovan kao srp Meseca.

Kamila je iščezla i zato moramo da sledimo ovog novog vodiča, ukoliko je to vodič. Smrznuta od hladnoće naša stopala se kruto odvajaju od peska i mi idemo napred u dubokoj mizeriji. Pesa k naglo prestaje i

v

ispred nas je ponor ogromnih proporcija. Sakal lako skače preko njega i stoji čekajući da ga pratimo. Gledamo napred i tražimo put da bi prešli. U blizini je maleni trup drveta koji teško da može da podnese težinu čoveka, ali to je sve sa čim raspolažemo. Kada ga postavimo preko ponora, on izgleda još veći. Krećemo i deblo se trese; ponor je mračan i dubok, ali šta možemo drugo osim da idemo napred. Svaki put kada zakorači mo imamo utisak da će se drvo slomiti i baciti nekog od nas u tamu. Ali ono izdržava.

Kada poslednji od nas stiže na drugu stranu, deblo pada u ponor i nestaje. Kada pogledamo šakala on se pretvorio u visoku mušku figuru sa maskom šakala. On nam daje znak da ga ponovo pratimo i mi se pokoravamo. Na ovoj strani ponora nema više pes ka već je popločan put koji vodi na vrh brda. Na pola puta, vodič sa glavom šakala menja oblik i postaje orao koji se diže ka nebu da bi pozdravio svetlost koja raste iza brda.

Idemo napred zahvalni za svetlost i možda toplotu i ulazimo na mesto Svetlosti različito od svega sa čim smo se do sada sreli. Toliko je svetlo da ne možemo da razaznamo ništa osim toplote i osećanja zračeće Ljubavi. Odvajamo se u mekoći i nežnosti i dopuštamo da suze teku. Sećanja se

143

vraćaju i razumemo da smo morali da prođemo kroz pustinju izolacije i da pređemo Bezdan separacije od poznatog i voljenog.

Mada ne možemo da vidimo kroz Svetlost čujemo glas Carice/Majke, koja nam kaže da je sve završeno na ovoj stazi. Osvojili smo put do onoga

v

što je i O tac i Majka celom Zivotu, bez obzira na oblik koji uzima. Drugi glas sledi i to onaj koji nikada ranije nismo čuli a i sada ga ne čujemo fizičkim ušim-muški glas snage i autoriteta ali još uvek ispunjen ljubavlju.

Oni koji prate zvezdu kada nema nade oko nj ih su oni koji mogu da prcduzmu p utovanje do Mene. Ja sam ono što sam, Muško i Žensko. Majka i Otac, Brat i Sestra. Ja sam vama ono šta su drugi daleko veći Meni. Ono što ste vi Ja sam bio. Ono što sam Ja, vi ćete biti. Oni koji predu Bezdan mogu zaista da stanu ispred Mene i kažu, "Ja sam".

Stojimo na mestu jednostavne lepote, belih zidova i poda a plafon je tamno plav. Dva stuba Svetlosti koja dopiru do i prolaze kroz tavanicu izlaze dalje u prazninu. Izmedu ovih stubova se pojavlj uju oni koje volimo. Svi oni koji su se okretali od nas, sada dolaze da nas zagrle i uvere u svoj u ljubav. Dolazi Sandalphon sa našim odorama, netaknutim i spremnim za nošenje, Haniel sa svojim slatkim licem, Michael i Gabriel...Ashim igraju radosno a tiha figura Anubisa sve to posmatra.

Gabriel izlazi napred, njegova aurična krila su ispružena u punoj slavi i onda se obavijaju oko nas. Osećamo veliku bliskost i sigurnost. Tu su prizori i osećanje koje nikada nećemo zaboraviti. Kada se krila podižu mi smo u hramu Malkutha i sami. Hram bledi.

144 •

• . .

• o

.. . , •

o

o o

o

•

o o

, ..

• .. •

•

,

o

•

'0

,

, .

..

� : . . ..

..

•

•

, o

•

"

•

,

'. . .

. .

,

. .

• '. , .

.. '

..

..

,

o

. . . .' . . •

o

o "

• •

•

•

. ; .. . . . ' "

'. ' o •

,'o ', . . , ' o' " •

. .

• •

, ..

•

• •

l:

.. - -

,

•

. .

. . . '

. .

• o

•

. '

.. . . ,.

, . . ,.. . . . .. . . .. . . . . �" ·i.·" �J L .... ,,� _,' ...... � .... ' .... " o '

•

,

..

• . , •

,

' . ,

. . .

• . .

o'

o •

. . . .. o

. . •

• . .

. . . ' •

" .

• ..

• o •

'.

,

o .

. ,

o

•

. . ,

•

• •

. ' . " . ' . . " . t , 'o '

. . . ' .... ... , . ; ... ' . - , . ' . ' . . -" 'l'" '1��'\� " " . .. : •• • 11" ... . �,� . . ... . ,� " , '

........ � f. " • .. ...- .. . ' o ' , , '

, . , ,

. . "': • ,'!': " ,.;" .-; . .

"

, ," . . . . . .

..

. . " •

.' ' . ' . , . . . , . " . , . . . . . •

•

'o- • " �.". � ' . . - , .

.� . .::.� .. :'i. <::,' : • .•. _ , •• , 'o '

" • •

, . . o ,

• •

. .

• .' , . ,' .. •

.. .. .. ,

,

..

.

..

. . o

.. • ,

•

..

.. o

. � . r ... " . • , . . · . . · v · �. . . . . . . �.,:: " ' ;' ,' . " .. , .

I ... . · · · ··. ,,; · · ·· , · · · . .. ,� . . " . · . ... ' . . . , . '. " .

. :' ; .,.. , ..... . ! .

Binah

. . .. ..

. . ..

o ' .. . �·,:,.i ·· ;. . '. " . . "

. , : -: .. . .. •

•

..

',J'. o· " " . . . . , ,' . . ,' .

' .

•

. . ..

•

, . . .

•

,', .

•

•

•

.. • ." o

o ,

. .

. . •

.' o. .. ,

, .�. ..

o

..

· . �. . '" .

o •

,.

'. , . ,

.0 • " o'

" . . . • • o

, o • , ' ..

• • o·

, o • o

,

" , . • o o

o

o o

' . •

o

".

. . . O,

• . -,'

..

• o

'.

o

•

BINAII-KETHER

Pretposlednja staza drveta povezuje Božansku Majku sa Krunom Drveta. To je staza shvatanja svojih sposobnosti. To ne znači da je tu potvrda da su sposobnosti u potpunosti istrenirane, već znanje da su prisutne i da se možemo nadati usavršavanju uz težak rad i disciplinu.

Tekst se naziva "Inteligencijom Providnosti, pošto je to vrsta Vel ičanstvenosti zvana Chazchazit, mesto gde se emituju vizije onih koji su viđeni kroz sablasti". Tekst sam dala u potpunosti pošto su reči važne. One označavaju dar vidovnjaštva najvišeg stepena. Ovaj dar može biti mač sa dve oštrice. Previše često novopridošli misle da dar vidovitosti znači da osoba može da vidi, odvojeno od čudnih duhova, lepe stvari kao vile i anđele, čiji oblici nisu kao ovi koji su dati na stazama. Oni ne shvataju da postoje i druge stvari koje treba videti na unutrašnjim nivoima, stvari koje nisu ni toliko lepe niti zabavne. Ono što se može videti u auri grada može da izbaci osobu iz "vidovitog koloseka" za ceo život. Ono što se može videti kada gledate u ogledalo hrama i opazite sopstvenu auru ponekad može da bude šok.

Vrsta treninga koji je potreban da bi dar bio koristan i verodostojan, kada ga steknete, zahteva ništa manje od Kraj nj eg Posvećivanja, bez čega dolazi do proste divinacije. Vizija o kojoj ovde govorim na najvišem nivou je Vizija sv. Jovana a na najnižem intuicionalna kvrga. Ali, ta intuicija može da se obuhvati, obuči i pretvori u nešto vrlo realno. U jednom smislu ova knjiga uključuje vidovitost određenog tipa, sposobnost da se vidi u unutrašnjem svetu uz dovoljno obučenosti da se usvoji suština i ponese sa sobom. Ali, bilo bi luckasto misliti da samo jedno čitanje knjige ili jedno putovanje stazama može da vas učini ili vidovnjakom ili okultistom. Ne može se postati hirurg čitanjem Domaćeg lekara, stranicu po stranicu. Vreme i napor, to je jedina valuta koja se koristi na unu trašnjim nivoima

146

i potrebni su da upoznamo pravo da nazovemo dvadesetu stazu sopstvenom a to je težak majstorski zadatak.

Hebrejsko slovo je beth, kuća, i postoji izreka u Biblij i da se "mudrošću kuća gradi a razumevanjem održava". Ukoliko razmatrate trougao koji gradi ova staza, jedanaesta i četrnaesta, možete videto strm krov kuće koj i preklapa ostatak Drveta. U starim vremenima, pa i sada u nekim ruralnim mestima postoji čudna ceremonija zvana "Prelivanje" koja se obavlja kada se pokriva kuća. Dvanaesta staza sada pokriva vaša iskustva na Drvetu i stavlja neku vrstu pečata na rad. Ovo ne znači da možete da smanj ite napore.

Astrološki simbol je MerkurlHermes, vesnik i glasnik bogova. Ova figura se često izjednačava sa Gabrielom, pošto obe imaju dosta zajedničkog i povezane su sa donošenjem ideja, novih misli i znanja a u slučaju Gabriela to su vesti o rođenju Spasitelja. Hermetički govoreći on je simbol maga par excellence.

I Tarot karta je Mag, a "kuća" slova beth vidi se u vencu cveća koj i je iznad njega. Njegovo gospodarenje fizičkim planom je predstavljeno magijskim instrumentima koj i su položeni na oltar. Ali, on je svestan da ova moć dolazi sa viših nivoa i on pokazuje na više ka tom izvoru a istovremeno komanduje ispoljavanje na Zemlji svojom drugom rukom.

Mada izgleda glamurozno ideja da se bude mag u stvari je opora i srceslamajuća disciplina koja će trajati ostatak vašeg života. Zaboravite na stvari kao što su stepeni, čitanje okultnih romana i slično i shvatite da je jedini pravi stepen Iskušenik. Kada stignete na vrh jednog nivoa vi ste na dnu sledećeg. Gde stoji mag dvanaeste staze on je obradio svoj duh i telo do psihičkog bonusa da tu stigne a staza vam govori da je to moguće, ali uz cenu. Najteže za aspiranta-maga je da prihvati činjenicu da je Staza Vatre Srca isto toliko važna koliko i glamuroznije izučavanje. Vaša Zemaljska strana mora da bude vrlo stabilna i da se dobro razume pre no što je bezbedno da se ide na druge staze. Najbolji magovi su oni koji su dali svoj danak Vatri Srca.

147

Dvanaesta staza

U hramu Malkutha Ashim plešu ispred Oltara a Sandalphon uživa u darovima koje smo mu dali. Kada ude mo oni nam prilaze i arhandeo i Ashim srećno se otimaju ko će pre da nam poželi dobrodošlicu. Pridružujemo im se u trenutku deljenja misli i osećanja a onda prilazirno vratima i čekamo da ih Sandalphon otvori. Ali, on se smeši i trese glavom nudeći nam da ih otvorimo sami. Ovo je znak prihvatanja od strane Drveta u Assiahu, Drvetu Malkutha. Sledeći put kada krenemo stazama kao celinom ići ćemo nj ima u Yetsirahu. Okrećemo se vratima i pomalo drhtavo crtamo sigil kako smo posmatrali da Sandalphon čini mnogo puta. Ona se otvaraju u tišini i mi smo "dovoljno kod kuće" na ovom planu da bi dali oduška oduševljenju i odobravanj u. Odlazimo uz oduševljeni smeh arhandela.

Staklena sfera nas nosi na više do Hoda gde ulazimo u hram. Michael sedi i glača svoj mač diveći se majstorstvu Hephasteusa. Ostavlja ga na stranu i želi nam dobrodošlicu nudeći palmovo vino koje smo poslednji put probali na trideset-prvoj stazi, a izgleda veoma davno. Automatski se sećamo pravi la gostolj ubivosti , da j e deljenj e hra ne/p ića obl ik komunikacije bez obzira na skromnost. Osveženi, pri lazirno vratima, onda se okrećemo i upitno gledamo Michaela. On klima glavom, smešeći se i mi otvaramo vrata sigilom. Vetrovi dolaze pevajući da nas podignu i nose sve više i više do dvorane Geburaha sa stubovima a onda prolazimo u Binah.

Vrata prema Binahu čini jednostavan drveni okvir prekriven zavesom od volovske kože. Razgrćemo je i ulazimo u mali, jednostavan hram. Tzaphkiel prilazi, više nije bez osmeha već nam toplo želi dobrodošlicu a iznad oltara su svetli ovali i tro uglovi grimizne svetlosti. Oni su Aralim,

148

anđeoski red Binaha. U uglu su druga drvena vrata sa urezanim slovom beth. Tzaphkiel nam govori da prizoverno kartu i prođemo.

Ona se jasno formira, Mag stoji visok i postojan u svojim haljinama a mi prolazimo. Imamo osećaj da smo paralizovani po sredini, a deo nas još uvek ide dalje. Okrećemo se da vidimo da li je zavesa još tu i u ramu su naša astralna tela koja smo koristili umirena činom prolaska kroz kartu. Gledamo na dole, nema ničega, mi smo diskarnirali astralno i ostali samo u mentalnom stanju. Oko sebe vidimo moćne oblike za koje nemamo reči mada znamo da su Aralim. Sa nj ima su dva druga oblika od kojih je jedan daleko moćniji od nj ih, to je Tzaphkiel u obliku nešto bližem svom sopstvenom mada još uvek nije ono što je on/ono zaista. Druga forma je Gospodar Merkura, simbol ove staze, oblik koj i je profilisan kao Moebiusova traka.

Sada razumemo koliko toga su se Sandalphon i njegova braća odrekli da bi nam se pojavili u oblicima koje mož'emo da prihvatimo a da ne izazovu mentalni stres. Za nj ih je veoma teško da budu u tim oblicima i oni to i čine samo iz ljubavi prema onima među lj udima koji ih traže. Za nj ih je uzimanje ljudskog obličja kao zamen a palate za kolibu - dragulj bačen u prašinu. Ovaj isti simbolizam je primenljiv i na Hrista Dete u štali. Pomeramo se napred nošeni samo mislima a naše okruženje su štraftasti planovi svetlosti koj i trenutno uzimaju oblike a onda se rasplinjavaju i pretvaraju u nešto drugo. Komplikovani geometrijski oblik, što je Tzaphkiel, govori :

Ovde je gde misao počinje da dOliče materiju pronela kroz kapije Kethera iz NeispoIjenog. Ovo je početak oblika, lu sve stvari počinj u da nalaze svoj eventualni oblik. Neki se vuku pravo iz fontane Kethera, drugi dolaze iz Kelhera kroz Chocmah. Ali sve dolazi ovde pre no što stigne do vašeg plana postojanja. Neki nikada tu i ne stignu i ostaju u neispoIjenom stanju. Sada morate da se vratite, ovde ne možete da ostanete predugo, nije podešeno za vaše umove.

Pomeramo se nazad do zavese i ulazimo u oblike sleđene u ulazu. Za trenutak oseća mo štrafte boja i oblika i osećamo kako izlazimo iz slike. Tzaphkiel se osmehuje i malo nam pomaže u našoj dezorijentaciji. Onda nas vraća kroz zavesu od volovske kože, preuzimaju nas pevaj ući vetrovi i spuštaju, prolazimo kroz Geburah u Hod i udobno "ateriramo" ispred

•

otvorenih vrata. Ulazimo i zatičemo Michaela kako nas čeka. Zuri mo da mu ispričamo šta smo videli ali on oštro pokazuje na vrata iza nas. Mi smo ih otvorili, mi moramo da ih zapečatimo. Postiđeni, žurimo da izvršimo naredbu. Uz osmeh, Michael seda da bi čuo našu priču, onda nas vraća u staklenu sferu i maše nam dok putujemo prema Malkuthu.

Hram je prazan, ali ispričaćemo svoju priču Sandalphonu sledeći put. Hram polako bledi.

149

•

•

CHOCMAII-KETHER

Došli smo do poslednje od stvarnih staza, mada još uvek moramo da obavimo putovanja u same sfere. Staza Budale je staza do ogromne jednostavnosti i stoga nije prijemčiva za modernog čoveka. Ovde on mora da postane "kao malo dete", pre no što čak može da spusti stopala radi poslednjeg putovanja. Budale su vekovima bile poštovane i nagrađivane, dar smeha je nj ihov kao i sposobnost da redukuju velikog čoveka do uobičajenog denominatora. Budala je isto toliko Veliki Izjednačivač kao i figura Smrti na dvadeset-četvrtoj stazi, stazi koja vodi u istom pravcu kao jedanaesta, mada na nižem nivou.

Aleph je hebrejsko slovo staze, Vo, spora temelj ita životinja velike snage i potencijalnih mogućnosti da stvara sopstvenu vrstu. Oba atributa (na neki način) pripadaju Budali. Jednostavnost može da bude snaga kada samo drugi počinju da se smeju i bar za kratko postaju što i on.

Ovde je drugi simbol vazduh i koliko smo često čuli za nekog o kome razmišljamo kao o Budali da mu je glava "puna užarenog vazduha". Ali

v

Vazduh je i Zivot i Sećanje, baza Znanja, to je praznina koja čeka da se napuni. Mag je budalast ako misli da su njegova dostignuća sva iz njegovog sopstvenog rada i budala je mag koji priziva isceljujući smeh iz umornih umova.

Tekst naziva jedanaestu stazu, "Iskričava Intel igencija . . . specijalna dostojanstvenost data onome ko može da stoji pred Licem Uzroka Uzroka" . Time je sve rečeno. Kether je viđen kao Fontana cele manifestacije, koja se dovodi u oblik Binahorn i energizuje Chocmahom. Ovo je staza kojom je išao Enoch, prorok koji je šetao sa Bogom i nije. Tradicija kaže da je arhanđeo Kethera taj isti prorok sada nazvan Metatron, anđeo Obličja.

150

Jednostavnost je ključna nota ove staze i najbolje je prepustiti onima koji njom idu da otkriju simbolizam koji im govori pravim jezikom. Na ovom nivou na Drvetu, osoba mora da traži Značenja sama, inače značenja

v nema uopste. Gledano na jedan način ova staza može da vas odvede do ivice litice

gde ćete pasti sa jedanaeste staze u dvanaestu i tako putovati stazama na niže u dublje ispoljavanje. U stvari, ovo bi i trebalo učiniti pošto Drvetom treba proći u oba pra smera. Samo tada ćete znati u potpunosti kakav je "udar" lekcija koje nude.

•

1 5 1 •

•

Jedanaesta staza

Ulazimo u hram Malkutha i tu zatičemo i Sandalphona i Gabriela. Oni nam tiho žele dobrodošlicu ponosni što stižemo na poslednju od staza. Polaze sa nama kada ulazimo u smaragdnu svetlost koja nas vodi na više u hram Netzacha. Bakama vrata se nj išu otvorena i Haniel i Michael su tu. Michael je u zlatnom oklopu i sa svetlo narandžastim ogrtačem. Bez žurbe ali i bez nepotrebnog zadržavanja odvedeni smo kroz vrata i počinjemo da se penjemo vijugavim stepenicama u Chesed.

Ispred nas su kristalna vrata sledećeg hrama i četiri arhanđela idu ispred nas da bi ih otvorila i uvela nas u plavu svetlost Cheseda. Tzadkiel, Khamael i Raphael su spremni da idu sa nama i svojom braćom u carstva Chocmaha. Mi smo srećni što su odabrali da putuju sa nama na ovoj poslednjoj stazi mada znamo da neće biti i poslednji put. Vraćamo se na stepenište i sada se sa sedam kompanjona penjemo prema hramu Chocmaha.

U zadimljenoj svetlosti vidimo ispred sebe veliku kamenu kapiju kao lukove Stonehengea. U sredini je Ratziel, arhanđeo Chocmaha. On je figura snage i autoriteta, neumoljiva i koja izaziva strahopoštovanje. Oko njega kovitlaju srebrni diskovi, Auphanim Chocmaha. On nas vodi preko poda od izglačanog granita do velikih stubova od kamena koji stoje pored granitnog oltara. Na vrhu kamena gori mala vatra od drveta, prvi oltarski plamen.

Prostor između stubova počinje da svetli i postaje ulaz od čiste svetlosti. Sandalphon nam tiho kaže da se skinemo i nagi idemo napred a iz svetlosti dolazi isto biće koje smo videli kada smo blagosiljali Ashim. Metatron dolazi da nas uvede u Svetlost . Zakoračimo, jednom, dvaput. . .ponavljamo čin ali svaki put prolazimo u drugu dimenzij u. Sa svakim se naša supstanca menja, pročišćava kako putujemo dalje u svetlost.

152

Sve vreme smo svesni Metatrona ispred sebe i arhanđeoskih kompanjona iza, pošto su svi oni došli sa nama.

Šetamo kroz carstva svetlosti i lebdimo na ivici manifestacije. Okolo osećamo dodir voljenih umova povezanih zajedno da bi spreči li da nas prevaziđe okruženje. Počinjemo da formiramo maglovitu ideju o tome kako smo bili budalasti misleći da smo okončali svoj 'rad. To je tek početak i mi počinjemo sa nj im. Postoji prekid u svetlosti, ivica slična ivici litice. Zaustavljamo se j gledamo dole, ispod nas svetlost tamni u indigo i možemo da vidimo ceo solarni sistem ispružen ispred nas. Naši voljeni kompanjoni se okupljaju oko nas, svaki sa darom - odećom, čarapama u boj i, belom maj icom i tunikom, pojasem, šeširom sa perom, lancem sa slovom aleph, cipelom, štapom i kožnom torbom koj i treba da se zakače na njega a na kraju nam Haniel donosi ružu. Onda svi staju po strani.

Iza nas dopire zvuk psećeg laveža. Pas je crn i nosi ogrlicu ukrašenu mesečevim kamenjem. On trči prema nama i kako dižemo ruke da se zaštitimo on se uspravlja, gura nas preko ivice u prazninu. Polako padamo kroz Etar na dole, dole u manifestaciju gde i pripadamo. Gledamo gore i vidimo brilijantnost Svetla iznad sebe, znajući da njegov mali deo nosimo sa sobom u svet koji je dole. Ćvrsto se "držimo" za kožnu vrećicu jer ćemo u njoj čuvati sva sećanja o onome što smo naučili. Nema straha, postoji

•

samo vrsta anticipacije i žar da nastavimo sa radom kome smo dodeljeni. Sklaparno oči i dopuštamo sebi da utonemo u naš sopstveni svet uz

netaknuta sećanja.

,

153

•

•

II DEO

•

•

'v

SFE TA ZIVOTA

Pošto se sfere ili sefiroti DIVeta smatraju izlivima Božanstva, jasan je razlog zašto su efekti rada sa nj ima daleko jači od onog na stazama. Studenti koj i rade sa ličnim učiteljem ili su u okviru nastavnog plana škole podučavaju se specijalnoj metodi upotrebe sfera radi bržeg napredovanja i bez negativnih efekata. Ova metoda je poznata kao "Cetiri Sveta na DIVetu" i sredstvo je kontaktiranja sfera na uzlaznoj skali snage. Ako se preduzima postepeno, šok dodira uma sa visoko nabijenim centrima moći može da se minimizira i da se veoma mnogo i bezbedno izgradi sposobnost za ostvarivanje jačih kontakata.

U knjizi kao što je ova koju mogu čitati i koristiti i oni koji su novajlije v

u okultnoj obuci, diskusija o Cetiri Sveta ima malo vrednosti na ovom stepenu njihovog rada. Daleko je bolje da se rad primenjuje na najnižoj frekvenciji uz pretpostavku da će većina čitalaca ovakav posao obavljati pIVi put. Oni koj i imaju veće znanje biće daleko sposobniji da prilagode i staze i sfere svojim mogućnostima.

Kada se izgrađuje rad za staze postoji obilje mitova i simbola koji se mogu koristiti radi podvlačenja unutrašnjeg značenja. Ali, kod sfera mora da se koristi drugačiji pristup. Staza je veza između dva terminala, sfera drži u sebi suptilnu emociju koja je doživljena na unutrašnjim ličnim nivoima kao psihički ekvivalent pet čula. Zbog ovog visokog individualnog efekta označila sam rad sa sferama "iskustvima", pošto su u pitanju vrlo lična putovanja. U najvećem broju slučajeva pokušala sam da pre stvorim suštinu svake sfere nego da se držim tradicionalnih ideja pa čak ni vizija i l i iskustava datih u tekstu Yetziraha. Ovo je oblikovano da otvori suptilne nivoe uma i da nahrani nivoe emotivnim slikama i znanjem koji će kasnije .

. ,'

"sIpati u punu svest.

157

Pristup svakom radu je obavljen na uobičajen način, kroz hram Malkutha i na gore uz Drvo. Kako su hramovi potpuno opisani u I delu u narednom tekstu je dat samo kratak potsetnik. Uz rizik da se suviše ponavljam, moram da opomenem čitaoca da ova putovanj a uma ne smeju da se tretiraju kao zabava za društvo niti da postanu izgovor za PUIF igre' l) Pored svojih drugih kvaliteta ove stanice Drveta deluju i kao ogledala duše na svim nivoima. Shvatanje koje rezultira iz rada može dobro da pokrene lanac reakcija u vama, a efekat ogledala će raditi na dole pravo do nivoa personalnosti. Možda vam se neće uvek dopadati Ret1eksija ili iskustvo! U svakom slučaju, možete biti apsolutno sigurni u jednu stvar -iz toga ćete naučiti, a na kraju krajeva, zbog toga ste i kupili ovu knjigu, zar ne?

•

1) PUIF = podela uloga u igri fantazije. Opširnije JJ-I. Brennan: ULAZI U ASTRAL, M. Hackett: RATNE IGRE U MAGIJI, D. Ashcroft-Nowicki: AUTO STRADE UMA.

158

ISKUS KUTIJA

Kako se hram formira oko nas, osećanje je drugačije i kao da smo na vrhu visoke planine gde je vazduh redak. Umesto Sandalphona, ispred oltara stoji visoka figura odevena u crno i žuto. Lice koje se okreće ka nama je veoma ozbiljno, gotovo tužno a oči nas parališu u mestu i nesposobni smo da se pomaknemo.

To je Uriel, drugi od arhanđela posvećenih Malkuthu. Kaže se da je Uriel najviši od anđela i da su mu oči toliko oštre da mogu da vide kroz večnost. O n je ovde da bi nas podučio iskustvu Zemlje sadržane u četiri elementa.

Njegove brilijantne oči vuku svest iz nas i čini nam se da padamo kroz prostor dugo vremena pre no što dolazi do naglog zaustavljanja. Otvaramo oči i vidimo da smo na vrhu visokog platoa a vetrovi su toliko jaki da prete da nas pošalju u dolinu koja je daleko dole u podnožju. Uriel stoji sa nama i pokazuje desno i mi gledamo kako prema nama dolazi oblak vitkih eteričnih bića a u nj ihovoj sredini je drugo, veće biće. Oni se tiskaju oko nas, pokušavajući da budu što bliže Urielu pošto je njegovo prisustvo za njih velika radost. Viša figura kao da je izašla iz bajke, visoka je, vitka sa istaknutim vilenjačkim licem i ušima i prodornim srebrnim očima. Kosa mu je duga i svetla a ogrnut je plaštom srebrnasto bele boje. Klanja se Urielu i govori ali ne možemo da razumemo pošto mu reči deluju kao naleti vetra i povetaraca. Uriel dotače naša čela prstom i otkrivamo da sada možemo da razumemo šta nam kazuje Paraida, elementaini kralj Vazduha i mi smo sposobni da govorimo, za uzvrat. On širi svoj ogrtač preko nas i sa silfima koji ga prate napušta plato, noseći nas sa sobom. Iznenadno kretanje je zastrašujuće, ali uskoro prolazi i mi znamo iz njegovog smeha da je Paraida uživao zadirkujući nas. Kao i sva elementaina

159

•

bića može da bude đavolast, ali kao Kralj svog elementa on sam je obdaren besmrtnom dušom što mu daje sposobnost da voli i razume.

Nošeni smo preko visokih planina i dubokih dolina, lebdimo iznad šuma a žbunovi nam izgledaju kao brodovi u moru. Sada nam je lako da vidimo da je naš ljudski oblik izmenjen i da imamo formu silfa. Znajući to, oslobađamo se Paraidinog ogrtača i pratimo svoje kompanjone, leteći i gnjuraj ući po vazduhu. Paraida nam za za kratko dozvoljava ovu slobodu. Igramo se kao deca obrćući sveže oprano rublje oko konopca, i zvoneći na malim zvončićima na crkvenom tornju. Spuštamo se do tla da bi podigli u vazduh opalo lišće i vučemo marame, kišobrane i novine prolaznicima iz ruku. Onda nas Paraida poziva da mu se pridružimo i odmaramo se na olujnom oblaku iznad mora.

Paraida nam kazuje da nije sav njegov rad kao igranje igara i da je deo njegove dominacije vreme. Kretanje vazduha je baza Zemaljskog vremena i silfi blisko sarađuj u sa elementom vode da bi održali praćenje modela. On nam govori o vetrovima koji duvaju u preciznom uzorku oko Zemlje i o načinu na koj i se oblaci kreću da bi done li kišu. Učimo da je oblak vezan načinom na koji se Zemlja kreće da nekim delovima donese više kiše nego drugim. Paraida nam govori da neki lj udi mogu da utiču na vreme do izvesnog obima i da zaustave oluju ili kišu ili da ih izazovu. Ovo je ponekad neškodljivo, ali može da izazove i štete. Na njega samog mogu da utiču takvi lj udi pošto je on podređen čoveku po snazi. On može da razume da je ono što se od njega traži pogrešno, ali ne može uvek da izbegne izvršenje. Ukoliko se kiša skrene od mesta gde je trebalo da je bude, ona će pasti negde na drugo mesto, možda i na polje zrelog žita. Cena sunčanog dana za vaš piknik može da znači propast za farmera.

Pitamo o stvarima kao što su oluje i uragani koj i izazivaju štete i smrt. On nam objašnjava da je vezan zakonima uzroka i posledice i poljima sile koja okružuju zemlju. Kada se dogodi kombinacija događaja on ne može da izbegne rezultat. Kada je Zemlja udaljena od Sunca, njegov elemenat mora da prolazi kroz područja koja pravi hladan vazduh pošto ne može da otkloni zimu. Mešavina toplog i hladnog zajedno, znači maglu, to je prirodni zakon. Učimo da silfi postoje u nama i da sarađuju sa nama u životu. Bez nj ih ne bi mogli da dišemo, govorimo ili pevamo. Za to dobijaju vrlo malo ili nimalo zahvalnosti, samo kada ponekad duboko udahnemo svež vazduh i osetimo radost zbog toga, oni znaju da smo svesni nj ihovog elementa. Silfi su promenjeni zagađivanjem i to ne srećno. Kroz to oni su izmenjeni i postaju drugi oblici egzistencije, niti lepi niti korisni i protiv svog prvobitnog uzorka, degradirani su. Paraida se podiže i ponovo

160

•

•

obavija svoj ogrtač oko nas i vraća nas Urielu da bi bili spremni za sledeći deo našeg putovanja.

Pošto vidi da smo bezbedni, Paraida nam daje blagoslov, klanja se Urielu i sa svojim sledbenicima vraća se radu.

Uriel nas pita da l i osećamo da smo nešto naučili iz razgovora sa Paraidom a mi moramo da mu odgovorimo onako kako oseća mo. U riel nas sada vodi sa planine dole na okean, gde stojimo na površini a osećanje je isto kao da jašemo na brdskoj železnici. Arhanđeo se spušta i dodiruje vodu svojom rukom i vidimo da se iz dubina ondini dižu ka površini i da sa njima dolazi i nj ihov Kralj, Nixsa. Koža mu je zelenkasta, kosa i brada imaju boju vodenih vilenjaka i nosi tamno zeleni ogrtač oivičen belom penom.

Njegov govor nam postaje jasan na isti način kao i prethodni i onda smo odneti dole u dubine od strane ondina u smehu, voljnih da nam pokažu svoje igralište. Jašemo na leđima riba, klizamo se preko nj ihovih peraja, igramo žmurke sa oktopodom i otkrivamo oduševljavajuća bića u nj ihovom sopstvenom svetu. Istražujemo pećine u koje nikada nije doprla svetlost dana ali i one druge koje su nekada bile deo kopna i na čij im zidovima su nacrta ni prizori iz života lj udi i životinja. Otkrivamo cele gradove koj i su nekada bili iznad talasa a sada leže usnuli u dubinama.

Sada Nixsa preuzima i pokazuje nam drugu stranu elementa. Metalni kontejneri samo što nisu pustili svoj teret sa otrovom u okean. On nas privodi bliže kopnu gde možemo da vidimo i osetirno uliv zagađenja iz fabrika i gradova. Vidimo ondine koji se menjaju u stvari strave i užasa kako ih ovo dotiče pošto to za nj ih nije prihvatlj ivo jer oni poznaju samo svoj model života. Oni ne mogu da odbiju da postoje pored obale i tako su osuđeni na propast. Odvedeni smo do velikih reka i vidimo mrtvu ribu kako pliva po površini, ubijenu kiselinama i hemikalijama, oseća mo bol bića koja umiru i krik i očaj njihove nadduše što se tako uzaludno troši životna sila. Videli smo toliko koliko je moguće u jednom potezu i molimo Nixsu da nas vrati Urielu.

Polako se dižemo ka površini i zatičemo ga kako nas čeka i počinjemo da razumemo zašto mu je lice toliko ozbiljno. Pre no što odemo, Nixsa nas podseća da voda ima svoje mesto i u našim fizičkim telima, i da smo najviše sastavljeni od vode i da bez pomoći ovog elementa ne bi mogli da postoj imo. Voda je kao i vazduh esencijalna za nas kao životni oblik. Pošto da svoj blagoslov Urielu, kralj mora tone još jednom ispod površine i vraća se u svoj sop�tveni svet.

161

Sada nas Uriel vodi na padinu vrlo aktivnog vulkana i od svih elemenata ovaj će zahtevati najviše naše hrabrosti. Iz ognjenih dubina Uriel priziva Đ inna, elementa Inog Kralja Vatre. Iz bele vrele lave izdiže se figura čija snaga kao da je izrasla iz priča Hiljadu i jedne noći. Obučen u crveno i žuto i okružen malim bićima kao plamenovima koja konstantno menjaju oblik, on se širi nad nama. Izgleda da ima vrlo malo ljubavi za ljudski rod, ali na Urielov zahtev on se slaže da sa nama deli svoje kraljevstvo pod uslovom da imamo hrabrosti a te poslednje reči izgovara uz malu ironiju.

Kao i Paraida, on baca svoj ogrtač oko nas i pre no što možemo da shvatimo šta se događa, mi tonemo ka centru vulkana. Potreban nam je jak razum da se ne "batrgamo" kako nas dotiče topljena lava. Ali osećamo je kao dodir pri ronjenju u toplom moru a salamanderi se okupljaju oko nas, dodirujući nas i igrajući se i stalno menjajući jedan oblik u drugi. Ne možemo da razumemo način na koji vidimo i čujemo u ovakvom okruženju, ali nije ni važno.

Vidimo ogroman pritisak pod kojim se stene zemlje tope i postaju tečne. Plovimo sa nj im u male pukotine u planini i osećamo kako se težak kamen lomi pod silom. Đinn dolazi da nas vodi dalje, pravo u koren vulkana i još dalje u istopijeno jezgro same zemlje, srčani centar planete. Ovo je Tiphereth zemlje gde sija malo parče roditelja sunca i odatle greje. Đinn nam govori da čovek i Zemlja dele potrebu za centralnim jezgrom toplote kao sredstvom postojanja u prostoru. On traži od nas da dublje razmislimo o izreci da je Drvo u svakoj sferi. Stojeći tu u sunčevom centru Malkutha možemo da sagledamo istinu u stvarnosti.

. On objašnjava da je naš sopstveni sunčev centar uzet kao srce, ali se može smatrati i kao jezgro telesne toplote koj a nas održava u životu. Ovo je rad njegovog elementa i salamandera - da održavaju taj aspekt našeg postojanja u pravilnoj funkcij i. Kada se previše ohladi, telo umire. On nam govori i da kontaktiranjem unutrašnjih salamandera možemo da povećamo ili smanjimo telesnu temperaturu, ali nas upozorava da bi morali da budemo daleko napredniji u svojoj obuci da bi to bezbedno izveli. Postoji i maleno sunce u centru svake čakre koje se može koristiti da poveća njenu

• •

energIJu. Pitamo da li čovek nanosi štetu i elementu vatre kao što čini drugim

elementima. Đinn kaže, da, ali na drugačiji način. Upotreba atomske energije nj ih povređuje pošto je deo nj ihove egzistencije, ali moć da se ubija i ozleđuje čini ih delom kriminala. Na taj način salamanderi postaju

162

/

bez svoje volje upleteni i čine deo čovekove zle namere. To je kao da se nevino dete prisiljava na prostituciju.

On nas vraća nazad kroz unutrašnje vatre Zemlje na vrh vulkana. Uriel nas čeka. Dinn okuplja svoje salamandere oko sebe i oni formiraju džinovski živi plamen koji .se vije u znak pozdrava Čuvaru Zemlje. Onda oni odlaze a mi smo ostavljeni da se pitamo kako možemo da upotrebimo sve to što smo naučili.

Uriel pita nežno da li smo spremni i izgleda zadovoljan načinom na koji mi učimo pa se i jedva primetno osmehuje kako uzima naše ruke u svoju da bi nas pripremio za sledeći susret. Ovde je ogroman prostor pustoši, koji podseća na površinu Meseca sa ogromnim kraterima i rupama. To je jedno od najvećih nalazišta u svetu i tu ljudi rova re i kopaj u po samoj zemlji da bi došli do blaga koja se kriju u njoj . Lepota je uništena da bi se došlo do novca i još više novca.

Iz šupljine koja je otvorena dinamitom iskrsava Gnob, elementaini Kralj Zemlje. Visok gotovo koliko i čovek on liči na tradicionalnog folklornog gnoma ali njegovo lice nije srećno lice iz bajki, ono je iscrtano i paćenički, lice onoga koji je doveden do očaja događajima van svoje kontrole. Uriel ga pita da nam pokaže svoje carstvo i po prvi put smo suočeni sa nečim bliskim mržnji . Gnob traži da zna sa kojim pravom smo došli? Zar nismo već dosta učinili? Da li je trebalo da dođemo i uživamo u bolu Majke Zemlje?

U prvi mah odbija da nam pomogne, ali konačno kada U rielov zahtev počinje da zvuči kao naređenje on popušta i prihvata da nas povede. Pratimo ga u pećinu iz koje se pojavio i otkrivamo da lako prolazimo kroz čvrstu stenu. Idemo kroz velike kaverne koje bi mogle da sadrže i najveće katedrale i vidimo sjajne žile koje blješte kao zlato i srebro. Sve vreme Gnob gunđa za sebe i povremeno plane kada dangubimo uz put. Konačno idemo jednom stazom na više i stižemo u gustu šumu sa divnim drvećem. Izgleda kao da je hiljadu milja daleko od bilo čega. Osećanje je takvo sve dok ne čujemo zvuk lanaca i vidimo drveće kako pada jedno preko drugog. Gnob pruža ruku prema našim čelima i odmah postajemo deo biljnog života koj i je oko nas. Osećamo bol i užas malih stvorenja zarobljenih i mučenih i čujemo zvuk koji ispušta drveće kada umire.

On pravi znak u vazduhu i mi tonerno ponovo u zemlju, putujući kao da smo ubačeni u cev. Ovoga puta se pojavljujemo u bezvodnoj ravnici, a zemlja je ispošćena lošom obradom i previše životinja je hranjeno na vrlo malo trave. Odatle smo vođeni preko mnogo polja i vidimo cenu koju zemlja plaća zbog lj udske pohlepe. Ostrva odsečena zbog minerala koj i

163

se iz nj ih kopaju, retke biljke i životinje uništene bez razmišljanja ili iz trivijalnih razloga.

Savane su spaljene da bi se došlo do polja na kojima će se zasaditi jedna il i dve vrste useva pre no što postanu beskorisne pustinje. Putevi krivudaj u u predele koji se nikada neće oporaviti a otpaci se gomilaju na tlu kao teret na plećima roba. Iskrsava slika planete koja trpi sa sopstvene površine, zlostavljane i mučene od strane životnog oblika koji nije u stanju da kontroliše svoju želju za većim sticanjem i stoga stvara potrebu za uništavanjem drugih životnih oblika da bi podržao sebe.

Potreseni svim ovim što smo videli stojimo u tišini i prvi put Gnob gleda u nas onako kako bi trebalo i uz veliki napor da nas toleriše. On seda i uzima šaku zemlje. Pod njegovom snagom ona se sortira u male čestice mineralnih soli i metala. Ovo je, kaže on, doprinos zemlje svakom ljudskom telu. Sva četiri elementa imaju radni "ugovor" sa ljudskim rodom. Pošto smo deo celine, mi osećamo stres i tenziju u svojim životima kao deo podsvesnog znanja onoga što se dogada Zemlj i. Svaka eksplozija, spaljivanje šume, svako uništeno drvo i životinja imaju reperkusije na � � covecanstvo.

Gnob gleda duboko i crta sigil na zemlji što nas vraća direktno u hram Malkutha. Uriel i četiri Kralja čekaju nas strpljivo i nadaju se da će ono što smo videli i naučili prerasti u novo razumevanje skrivenih sila zemlje.

Svaki element dolazi ispred nas da bi nam dao svoj blagoslov i to je vreme da kažete šta vam je u srcu ukoliko želite da govorite. Ponekad nema reči koje mogu da izraze unutrašnje osećanje ali srce ima svoj sopstveni jezik. Kraljevi odlaze kroz srednja vrata i mi smo ostavljeni suočeni sa Urielom. On uzima sa oltara lamen oblikovan kao jednakokraki krst. U njemu su ugravirana imena četiri kralja. To je nj ihov dar, za svakog od nas po jedan i u njima je sadržana njihova voljnost da rade sa nama, u nama i oko nas. Oni traže za uzvrat samo razumevanje. Sećamo se da se kaže da je Malkuth kćerka Binaha, sfere razumevanja. Još uvek razmišljamo kako hram bledi iz vidokruga .

•

164

ISKUS SODA

•

v

Sada je prelaz do hrama Malkutha jednostavan i lak. Cujemo samo zvuk svojih stopala kako prilazirno oltaru. Sandalphon stoji leđima okrenut ka nama i gleda u plave dubine kristala koji sadrži svetlost. I mi stoj imo za trenutak kontemplirajući o plamenu a onda se arhanđeo okreće sa osmehorn i spreman je da nas pošalje na drugo putovanje kroz unutrašnji prostor Drveta.

Čeka nas kod srednjih vrata da mu se pridružimo i onda crta ključni sigil da ih otvori. Nežno dodiruje svakog od nas kako prolazimo kroz vrata u magličastu lj ubičastu stazu koja vodi ka Mesečevom hramu. Idemo sa poverenjem pošto smo tuda prošli već mnogo puta i uskoro napred vidimo bliska srebrna vrata. Ona se nj išu otvorena kako prilazirno i tiho se

• zatvaraju za nama. Unutra osećamo vazduh iščekivanja i iz senki dolazi biće anđeoskog

nivoa. Ima oblik mladog muškarca, nagog a telo se sija kao da je nauljeno. Podseća nas na grčke kourose, mlade atlete Olimpijskih igara. On potiče od Cherubima i kao takav ima osećaj neizmerne snage i kako se pomera na svetlosti možemo da vidimo savijena krila koja bi, kada bi se ispružila, mogla da dotaknu zidove na bočnim stranama lunarnog hrama.

Stojeći pored bazena možemo da vidimo u njegovim dubinama kuglicu od srebra, bljesak biserne svetlosti duboko ispod površine. Cherubim prelazi most i staje pored nas i njegova velika snaga nas obuzima i skoro je bolna po svom efektu. Vrlo nežno biće podiže svakog od nas po redu i polaže nas na površinu bazena. Za trebu tak plutarno, gledajući na više u male srebrne zvezde nacrtane na plafonu hrama a onda naša tela ulaze u vodu i počinjemo da tonerno dole u purpurne dubine. Srebrne zvezde i brilijantne oči Cherubima su poslednje što vidimo pre no što se voda preklopi iznad nas.

166 •

Neko vreme ravnomerno tonemo, onda se zaustavljamo kao pod dejstvom struje. Možemo da dišemo vrlo lako i kao gnjurci, možemo da se krećemo, okrećemo i uvijamo po želji a elemenat nam je postao prirodan kao i vazduh.

Kako se pomeramo, ispitujući svoje novootkrivene sposobnosti, iz •

tame prilaze čudni oblici i figure. U prvi mah ih ne prepoznajemo, a onda vidimo da su to ljudi koje smo poznavali u prošlosti kada smo bili mladi. Oni prolaze, smeše se, ponekad mašu ali ne čine nikakav pokušaj da bi

�

stali i l i govorili. Sta više, vraćamo se sve dalje dok ne vidimo one koje smo poznavali u svom najranijem detinjstvu. Omiljene igračke i ljubimci koji su nam mnogo značili, svi su oni delovi naših snova koje formiraju graditeljske cigle života koji sada vodimo. Možemo videti i nekoga kog nismo voleli pa čak i mrzeli, jer sada je vreme da otkrijemo uzrok te emocije i možda i da je prevaziđemo.

Voda, prizori i naša tela izgleda da su postali deo velike celine, fluidične supstance koja prožima mali univerzum našeg bića. Sećanja hrle duboko iz nas, sve one izgubljene i polu zaboravljene ideje, nade i sanjarenja, rane i neuspesi skriveni čak i od nas samih stoje tu ispred nas u prepoznatljivim oblicima. Proučimo te simbole i profile da vidimo šta možemo iz nj ih da naučimo jer znanje je ono što se ovde traži.

Postaje mračnije i mi smo uhvaćeni u vitlajuću struju koja nas baca sa jedne na drugu stranu. Ispred sebe vidimo otvaranje tunela i brze vode Meseca kako nas nose u tamu.

Unutra je toplo i udobno, tu nema straha i osećamo da smo pod dubokim okriljem majke mora. Kroz duge vekove i bezvremenu večnost povlačimo se i sanjamo sve dok ne postanemo svesni da više ne plutamo po unutrašnjem moru već da smo na okeanu zvezda bezbrojnih nad bezbrojnima . . . i ima ih čak mnogo više nego što možemo da vidimo sa naše male planete. Plovimo među njima i kroz nj ih, neke su stare i već nikakve, druge se tek formiraju. Posmatramo sunca koja se rađaju i planete koje se formiraju oko njih, onda kako stare i umiru u odsjaju vatre. Svako od ovih tela ima svoj početka i kraj, ali kraj je samo promena iz jednog oblika u drugi. Materija mrtvih sunca i njihovih planeta zarobljena je i preneta u nova sunca. Mi smo deo svega ovoga, onoga što formira tela zvezda, planeta i solarnih sistema daleko van našeg sopstvenog, a još uvek je to isti materijal i ista struktura kao i tela koja koristimo na Zemlji .

Ovde je prvobitni uzorak koji su položili Gospodari Plamena i Oblika, davno pre no što je nastala potreba za formom. Posmatramo mehanizam univerzuma koj i sledi svoj uobičajeni kurs aktivnosti i divimo se nj egovoj

167

perfekciji . To je savršenost čij i smo i mi deo. Anđeoske forme Yesoda ponekad se nazivaju "Graditelji" i povezani su sa koncepcijom i strukturom svake vrste tela od sunca do najmanje vrste virusa. Sve ima svoj bazni uzorak, maleni solarni sistem sa nukleusom čiste energije kao svojim srcem i pokretačku energiju.

Osećamo trzanje u svoj im astralnim telirna, vučenje koje ne možemo da ignorišemo. Tak sada primećujemo tanko srebrno uže od pupka - nit svetlosti koja pulsira regularnim ritmom. Ponovo smo rođeni od Majke Okeana čija je krv zvezda no seme života. Uže se zateže i mi smo povučeni na dole kroz astrainu struju prema svetlećoj sferi sa tamnim centrom. Ali neposredno pre no što napustimo zvezdano more stižemo do malog komada zvezdane materije i postavljamo ga na čela između očiju.

Padamo brže prema tamnom centru sfere koja je ispod nas. Tama hrli da nas obavije i vidimo da plutamo u toploj tečnosti kroz koju sija čudna svetlost. Pomeramo se prema njoj i naše glave iskrsavaju iz bazena u hramu Yesoda. Cherubim, koji nas čeka, silazi i podiže svakog od nas iz vode i nežno nas postavlja na stopala. Onda dotiče zvezdu na našim čelima i ona tone u meso da bi ostala skrivena, mada aktivna na unutrašnjim nivoima od sada na dalje.

Odvedeni smo do vrata hrama i tu na podu neposredno pored ulaza su neke srebrne sandale, za svakog od nas po par. One su namenjene nama da ih nosimo kad god uđemo u astralna carstva i dalje od nj ih. Obuvamo ih ponosno pošto smo zaradili pravo da ih nosimo. Zahvaljujemo Cherubimu koj i se smeši i čeka dok ne uđemo u izmaglicu pored vrata. Idemo na dole prema Malkuthu, osećajući težinu svojih tela koja se povećava jer prilazirno nižem nivou. Vrata ispred nas stoje otvorena u znak dobrodošlice i Sandalphonove ispružene ruke uvlače nas u hram.

Vrata su zapečaćena, mi smo okupljeni ispred oltara da tražimo blagoslov bića koja nas služe sa toliko ljubavi i sa velikim ponosom pokazujemo sandale arhanđelu. Hram bledi ali Sandalphonove oči koje se smeše ostaju sa nama sve do poslednjeg trenutka dok se naš sopstveni svet ne formira okolo.

168

•

ISKUS

Hram je pun svetlosti kako raste oko nas i za trenutak se oseća mo kao deca oko Božićne jelke. Celo mesto je ispunjeno blještavim svetlostima koje konstantno menjaju oblik, boju i poziciju sve dok ne postanemo zasenjeni i ne ostanemo bez daha od oduševljenja. Sandalphon nam prilazi, ruke su mu ispružene a njegov srne h ispunjava hram zvukom koji izgleda da sam po sebi ima i ton i boju. Ashim, Duše Vatre su plesali za nas, kaže nam. Svesni kurtoazije koja je deo unutrašnjih nivoa, molimo ga da im zahvali u naše ime. On nam kazuje da možemo to da uradimo i mi i lj upkim gestom poziva anđeoske plesače da dođu ispred nas.

Iz svakog ugla ka nama idu svetleće lopte. Lakše je da ih gledamo na ovakav način pošto njihov prirodni oblik za naš ljudski um nema značenja. Svetlosti se formiraju u šesto kraku zvezdu i vise ispred nas kao veliki dijamant. Zahvaljujemo im na plesu i na ljubavi koja ga je inspirisala i za uzvrat tražimo za nj ih blagoslov iz sfere Kethera.

Tajac se spušta na hram i za trenutak se pitamo da li smo načinili grešku. Ashim se skupljaju ispred oltara i Sandalphon staje ispred nj ih, svetlosti trepere u iščekivanju. Oko nas je pritisak, čuje se zvuk ruši lačkog vetra, prisutno je osećanje da nas pritiska neka neverovatna sila i instinktivno se spuštamo na kolena.

Centralna vrata na istočnom zidu počinju da svetle sve dok se ne pojavi luk bele svetlosti i kroz ovu zaslepljujuću svetlost dolazi Biće čije telo izgleda da je sastavljeno od čestica svetlosti. To je za nas previše i mi krijemo lica jer ne možemo da podnesemo brilijantnost ovog Nosioca Svetlosti. Ashim trepere, boje bljeskaju kroz spektru m neverovatnom brzinom. Samo Sandalphon stoji mirno za trenutak i onda se lako poklanja Anđelu Obličja, jer je Metatron, Arhanđeo Kethera, doneo naš blagoslov Dušama Vatre. Ljubav je ušla u hram i to ne vrsta koju mi na Zemlji

•

169

•

•

•

•

poznajemo već neka daleka, mnogo veća, emocija koja je zastrašujuća II svojoj obuhvatnosti. Ashim su obavijeni oblikom Svetlosti i onda ona nestaje kroz vrata noseći ih sa sobom.

Sandalphon čeka dok se oporavirno i onda pokazuje na vrata levo . Kada se otvore vidimo poznatu staklenu sferu koja nas čeka, ulazimo unutra, otvor se zatvara i nošeni smo nežno i · glatko u Vodeni hram. Svetlucava vrata su glatka i hladna na naš dodir i otvaraju se bez šuma. Ovo iskustvo za nas ima nekoliko iznenađenja pošto je Hod sfera pretvaranja/transmutacije.

Michael nas čeka odeven kao mladi grčki ratnik i kako ulazimo on skida svoj olovni šlem i ostavlja ga na stranu. Stubovi vatre koji dopiru od poda do plafona oduzimaju dah i sada kao i prvi put kada smo ih videli. Oltar od savijenog leda reflektuje stubove vatre u svojoj dubini a vatrostalna posuda u kojoj gori plamen podseća nas na način na koji ovaj ' sephirah radi. .

Michael nas vodi do stuba vode i govori nam da uđemo u njega, to činimo i nalazimo se u nečemu što izgleda i osećamo ga kao sivu prianjajuću maglu. Shvatamo da smo u astralnim nivoima kakvi su pre no što se u nj ih utisnu misli koje ih profilišu. Ovde smo da naučimo kako da utiskujemo svoju volju u astrainu materiju a to je nešto za šta je potrebna veština i strpljivost i što je zahtev za sve koji kreću putem Visoke Magije.

Prvo moramo da stvorimo mesto za rad, nikakvu laboratoriju već čist prostor sa čvrstim podom. Upotrebite svoj um da otklonite sivilo i zame ni te ga onim što smatrate da je podesno. Sada, napravite radnu klupu, nešto jako i solidno sa dosta prostora. To je dobro, pošto sada, kada izgubite pod, radna klupa ostaje sama u sivoj magli. Ovo nije ni malo lako kako bi se moglo učiniti jer mora sve da se održava u umu. Postoji trik za to. Morate da izgradite kompletnu ideju onoga što želite polako i pažljivo i prvo samo u umu a onda kada je jasno izbacite ga napolje u astrainu materiju. Tako, zamislite praznu sobu sa drvenim podom i u njoj dugačku drvenu klupu. Održavajte tu scenu kao da je fotografija. Onda neka fotografija prokliza iz vašeg uma u maglu. Vi vidite, soba ulazi u postojanje oko vas i brzo "dajte instrukcije" mestu da bi se održala forma pre rasplinjavanja. Sada možete da nastavite.

Pokušajte da napravite list, ne u kreativnoj imaginacij i kako obično radite, već na način kao što je izgrađena u sferi oblika. Razmislite šta je list i šta radi, mislite o njemu kao o fabrici koja pravi hranu od sunčeve svetlosti i kombinuje je sa mineralima uzetim iz zemlje. Zapamtite okultnu izreku "Kako je gore, tako je dole" jer je to jedan od načina primene.

170

Možda ćete od sada viđati lišće svih profila i veličina kako se pojavlj uje na klupi i brzo nestaje. Pokušajte istu tehniku koju ste koristili da napravite sobu, u mislima pronesite oblik pravo kroz um pre no što ga utisnete u astrainu materiju. Sva fizička forma je sastavljena od atoma i zato počnite iz početka. Ne možete se nadati da ovo uradite tačno i sa mudrošću kako je to činio Prvi Tvorac, ali morate da uradite najbolje što možete. Mislite o listu načinjenom od miliona atoma koji se svi kreću i održavaju usvojene staze kao maleni solarni sistemi što je vrlo prikladno kada razmišljate o nj ihovoj sposobnosti da koriste sunčevu svetlost. Sada odenite krećući profil velom finih žila i napravite skelet lista kakav ponekad

v , . . . moze te naCl zimi.

Uvedite zelenu svetlost u ove vene i posmatraj te kako list dobija boju. Ukoliko od sada izgubite profil, vratite se i počnite iz početka. Uvek završite ono što ste počeli pre no što radite nešto drugo. Zapamtite da uvek pravite iz baznih elemenata i da uvek pokušavate da sažmete što više znanja o obliku, kako izgleda spolja i iznutra. Na ovaj način ćete prikupiti . informacije koje će vam biti od koristi na svim nivoima. Možda vam je rečeno da samo "Bog" može da pravi stvar. Ovo je tačno sve dok možete da pravite list ovde u astralu a ne na fizičkom nivou gde možete samo da zasadite drvo i pustite ga da "radi svoj posao". Ali, setite se i da su muškarac i žena deca onoga što zovemo Bogom a deca prate stope svoj ih roditelja. Ljudskom rodu je data sposobnost slična božjoj da stvara sopstvenu vrstu. Možda nikada nećemo moći da pravimo profile i oblike drugih životnih modela da razumemo Entitet koji je stvorio nj ih i nas.

Nije u pitanju samo mahanje rukom i izgovaranje čarolije već je potrebno znanje kako se stvari rade i kako se spajaju. Vratimo se našem listu, izgradite ga kao i pre a onda postavite preko žila deblji sloj tako da malo liči na list. Sada neka imaginacija prokliza iz uma na sto. Ono što leži tu izgleda kao plastika, oblik je dobar ali mu nedostaje život. Možemo da stvorimo dete i da mu damo život iz sebe, ali ono što nije kao mi po protilu i obliku ne možemo da kreiramo iz sebe. Možemo da učinimo da izgleda kao živo ali to će biti samo iluzija, a o tome smo naučili na dvadeset-šestoj stazi. Ali, oživljavanje na našem fizičkom nivou je van nas.

Ono što smo naučili biće nam od velike koristi u pravljenju vrlo moćnih talismana i iznad svega u izgradnji oblika unutrašnjih nivoa u visokim ritualima. Ukoliko se prave na ovom nivou a onda postavljaju gde je potrebno, ove forme će biti vrlo moćne.

Gledamo u list i pitamo se kako bi se latili posla oko nečega kao što je hrastovo drvo, tigar ili kameleon sa svojom sposobnošću da menja boju.

• 1 7 1 •

•

Ali oblici Hoda mogu biti apstraktni koliko i jednačine koje žive u umovima matematičara il i zvučni profili koje veliki kompozitori zarobljavaju i "krote" u simfonije. Ovde se vrste oblika vuku iz Binaha kroz Daath i Chesed gde im se daje jasna namera. Onda se šalju kroz Tiphereth konačno uHod. Ukoliko je forma takva da joj je potrebno oživljavanje životnom silom onda će staza slediti svetlosni bljesak kroz Netzach. Na ovaj način svaka emanacija Prvobitnog Izvora sadržana je u Makuthu, pošto je to staza kojom duša dolazi u inkarnaciju.

Za nas je vreme da se vratimo u hram Hoda, ostavimo list, sobu i klupu da se rastvore u astralu. Još jednom stojimo u prijemčivoj magli, ali sada znamo šta je to i da je to nešto što možemo da koristimo u svom magijskom radu. Jedna zaista važna stvar je da nikada ne smemo da pristupamo oživljavanju dušom ili životom oblik posredstvom svoje sopstvene životne sile. Ovo pravilo mora u potpunosti da se razu me i moramo da mu se sasvim pokoravamo. Ukoliko to činite izgubićete nešto vrlo dragoceno, nešto što nikada nećete moći da povratite.

Pored nas je figura svetlosti, Michael je stigao da nas povede. Treba samo da pozovemo njega ili neki od oblika glasnika bogova i bićemo odvedeni gde god treba da idemo. Čak će i sama vizualizacija hrama biti dovoljna. Michaelova ruka na našem ramenu je topla i jaka, magla se valja okolo a nama se čini da stojimo na blagoj kiši i onda kako idemo napred pojavljujemo se iz vodenog stuba u hramu. Na oltaru je broš, list urezan u zelenom žadu. To je list koji smo mi napravili i koj i je Michael preneo u dragulj . To je dar za nas da ga nosimo kada smo na unutrašnjim nivoima.

Sa arhanđelom sa strane idemo ka vratima i, kada se ona otvaraju i otkrivaju staklenu sferu, zahvaljujemo Michaelu na pomoći i daru i ulazimo u svoje transportno sredstvo da bi se vratili u Malkuth. Spuštamo se nežno i glatko u niži hram znajući da će nas tamo čekati Sandalphon i unapred se radujemo njegovoj dobrodošlici kao i uvek kada se vraćamo sa svakog putovanja. Pažnja s ljubavlju koju nam projektuje ovo biće postala je deo naših života, čak i izvan hrama.

Kod oltara arhanđeo nam zahvaljuje na daru blagoslova koj i smo prizvali za njegov anđeoski red pomagača i objašnjava da je ovo najveći poklon koji možemo da damo bićima Drveta. Takav blagoslov se prima sa radošću o kojoj možemo samo da nagađamo. To je vrhovni dar čoveka anđeoskim redovima. Dajemo sebi nemo obećanje da ćemo četiri puta godišnje, narocito u Božićnoj noći i na Uskršnje jutro, dolaziti ovde i

172 •

•

prizivati blagoslov za svaku sferu i za ona bića koja rade u okviru Drveta. Izgleda da Sandalphon razume o čemu razmišljamo i njegovo lice je ozareno iznenadnom radošću. Pojavljuje se tok ljubavi izmedu nas koji nas sve povezuje u jedan jedini akord harmonije koj i ostaje u nama i kada hram izbledi iz vidokruga.

173

•

ISKUS O NETZACIIA

Tišina je u hramu Malkutha, Sandalphon nije tu ali na njegovom mestu je jedan od Ashima. Uzeo je ljudski oblik i izgleda kao mlada devojka čije telo kao da svetli iznutra. On se lako poklanja kako prolazimo između stubova i pokazuje na vrata desno koja su već otvorena i čekaju na nas. Odmah smo uhvaćeni u traku smaragdne svetlosti koja nas uvek podiže u Netzach. Uspon je ovog puta prijatan i lagan i oseća mo se kao da posle žege uranjamo u bistru, hladnu vodu. Bakama vrata ispred nas otvaraju se prema sferi Ruže i Lampe.

Svetlo koje se probija kroz zelene zidove daje hramu kvalitet talasanja dubokog mora. Pločice od žada i bakra pod našim nogama su hladne i glatke. Dugine boje reflektovane iz kristalnih ruža sa svake strane izgleda da se seku nad oltarom i pod njihovim uticajem otvara se školjka otkrivaj ući ružu sa plamenom u svom somotskom srcu. Haniel stoji između stubova vatre i vode, vazduh je pun mirisa ruža i treperenja životnih sila.

Ispred oltara su postavljene stolice, za svakog od nas po jedna a ispred svake stolice je mali sto na kome stoji čaša napunjena tečnošću boje ćilibara. Haniel se pomera da bi stala ispred nas i nudi nas da pijemo i da se ne plašimo. Piće ima ukus meda i bilja i u kombinaciji sa toplotom i mirisom dovodi da se osećamo vrlo opušteni i pospani. To je osećanje dubokog mira i spokojstva koje se uliva u srž naše duše.

Ruža na oltaru privlači našu pažnju pošto raste sve veća i veća dok ne izgleda da ispunjava ceo hram a onda se veličina još povećava obuhvatajući i nas zajedno sa zidovima. Mi postojimo u svetu toplog, mekog crvenila i miris je toliko intenzivan da dobija kvalitet kakav nikada nismo upoznali.

Postajemo svesni da smo u katedrali strukture kao srce same ruže. Ima mnogo koridora od kojih svaki vodi u drugačije iskustvo i možemo

174

ih probati na budućim putovanj ima. Ali, za sada, ovde smo da učimo o tajnama Ruže i Lampe. Svetlost koja nas okružuje je topla i meka i osećamo veličanstvenost koju emituje čista životna sila, ona zaustavlja dah i ubrzava kucanje srca.

Iz ružičaste magle dolazi ispred nas lampa koju drže nevidljive ruke, sija brilijantno belom svetlošću koju je veoma teško duže gledati. To je

v

"Lampa Zivota" i ima mnogo različitih oblika, ali koj i je, u stvari, jedan. Ona je nošena od planete do planete između zvezda od strane onog čije je ime Baštovan Boga. Nekada je ovo biće bilo obožavano u zemlji Egipat a posebno u gradu Alexandria. Ovu lampu su nosili svi muškarci i žene i ona sija u srcima novih duša koje dolaze u postojanje činom ljubavi, činom koji je svet koliko i najviši ritual bilo koje vere. Ritualom ljubavi muškarci i žene ostaju i sami bogovi, stvaraj ući život i prenoseći time lampu na

v

njega. ak i ukoliko ne dođe do stvaranja novog života, Lampa Zivota svetli u nj ima kada vole. Dopustite da se Lampa pronese.

v

Sada se pojavljuje druga lampa, to je "Lampa Zrtvovanja" i njena boja je tamno crvena. I ona ima mnogobrojne oblike a njena pojava može da donese suze i tugu pošto je to lampa Velike Majke a tuga je lekcija

v

kojoj nas ona uči. Zrtvovanje može biti veliko ili malo jer ono što je teško jednoj osobi nije i drugoj niti je važan stepen dubine bola. Ne treba uvek razmišljati o žrtvovanju u uslovima fizičkog ili emotivnog bola. Roditelji mogu mnogo da se žrtvuju za svoju decu sa ljubavlju i uz dosta radosti. Ono što se uči iz ove Lampe, bilo da je mala ili velika, obojiće ceo vaš život. Celibatski religiozni život može nekima izgledati sebičan, i smatrati se kao sredstvo izbegavanja života i njegovih radosti i iskušenja. Ali za onoga ko ga odabere, to je žrtvovanje slobode izbora. Možda je najteže od svih vidova žrtvovanja odustajanje od svog mišljenja koje u ovim vremenima težimo da nagrađujemo. Ali to je žrtvovanje koje može da donese veliko razumevanje. Neka Lampa prode.

Sada dolazi "Lampa Moći", njena svetlost je jasno crvena sa plavičastim plamenovima. Ovo je lampa koja je najviše zloupotrebljavana i koje ima najviše vrsta. Ona predstavja teško breme za onoga ko je nosi, ali oni koj i bije odbacili najčešće su najprikladniji da je nose. Njena svetlost postaje hladna i bezosećajna koja uzima ali ne daje ništa. Može biti crveno/purpurna kao znak rojal iteta ili plavo/crvena kao znak trgovine. Može biti skarletna kao rat i krv. Može biti jasno jednostavno crvena i oni koji je nose odabrani su da služe na ovaj način i prihvatajući breme,

v

povezani su sa Lampom Zrtvovanja, spajajući višu volju sa sopstvenom.

175

Ljubav moći osvaja one koji "joj se ispovedaju", ali sadržavanje moći kao kanala za višu autoritativno st čini osobu kopljem svetlosti kakvo se može uporediti sa kopljem Longinusa. Neka Lampa prođe.

Četvrta lampa je "Lampa Sećanja" i ona sija meko plavim plamenom. Tu je uskladišteno sve dobro i sve loše u životu svakog od nas. Ova lampa baca svetlost na naše unutrašnje ja i omogućava nam da vidimo duboko unutra. Na kraju svakog dana inicirani bi trebalo da uz pomoć svetlosti ove lampe traga po svojim sećanjima i pita: "Da l i sam u ovom danu učinio nešto na šta mogu biti ponpsan ili nešto čega treba da se stidim?" Ova lampa svetli plamenom intelekta i daje ključ za znanje. Sa njom možemo da steknemo i mudrost i razumevanje a to nije jedno te isto. Svo znanje sveta neće vam dati mudrost ukoliko se ona u potpunosti ne razume. Ova lampa je povezana sa svim ostalima i održava sećanja iz detinjstva kada odrastemo i lice voljenog koj i je otišao. Ona prija kada breme izgleda nesnosno za nošenje i daje snagu kada moć popušta. Neka Lampa prode.

Sada vidimo "Lampu Poslušnosti" a njena boja je tamno purpurna. Pokoravati se nije nečasno ukoliko je komanda pravilna i fer. Samovolja radi "sopstvenog ćefa" ne donosi priznanje. U poslušnosti unutrašnjem ja može se naći nova sloboda i mesto u uzorku koji leži iza svega. Ova lampa održava mesto stvari i duhovnih i privremenih a postojaće vremena kada duhovno mora da se pokorava u korist privremenog i onda se pale vatre mučeništva i potrebna je snaga sledeće lampe. Neka Lampa prođe.

•

Ovde je "Lampa Istine" i ona gori zlatno ispred nas i uz pomoć njene svetlosti možemo da poznajemo srca drugih lj udi. Kada smo saletani možemo da upalimo ovu lampu, pošto moramo da zapa mt i mo da svaka od ovih lampi može da se prizove u vremenima kada nam je potrebna. Ukoliko je razlog opravdan nećemo biti nadvladani, ako postoji laž i obmana svetlost će biti mutna i od malo koristi. Kada postoji prevara od strane drugih ova lampa će je pronaći. Lampe Netzacha nikada ne mogu da se ugase, mada ponekad mogu da izgledaju mutne i daleke a to je zato što postavljamo velove pred sopstvene oči. Ali uz pomoć ove lampe sve ostale se pojačavaju. Neka Lampa prode.

Poslednja je "Lampa Lepote" i njen plamen je brilijantno smaragdni. Lepota leži unutra mada spoljna pojava može izgledati gruba i neprijatna oku. Svetlošću ove lampe osoba može videti lepotu koja leži uspavana kao da je sakrivena u srcu neotvorene ruže. Smeštena u nama, ova svetlost će sijati napolje kao luč koji vodi druge ka nama a i nas. Ona u sebi nosi sve ostale lampe pošto je lepota istina, moć, sećanje i život.

176

,

U njoj se mogu naći žrtvovanje i poslušnost i ona može da učini da i najtamniji čas bude bistar unutrašnjem vidu. To je lampa pesnika, slikara, muzičara, deteta i ljubavnika. Ona je vrhovna pošto postoji lepota u svim stvarima i nema vremena koje je toliko mračno da ne možemo da postojimo u njegovom prostoru, lepota je pobeda nad suprotnim. Neka Lampa bude proneta ispred nas.

Ispred lampe se formira ruža, ona raste da bi obuhvatila i lampu i nas i sa sobom donosi tišinu kakva može da se opazi samo unutrašnjim uhom. Mudri ljudi govore o sedam nivoa tišine koje čovek može da postigne, prvi je mirnoća poslednji smrt, a između nj ih leži mnogo toga za istraživanje. U ovoj tišini može se dogoditi da se svakom od nas prenese neka poruka i zato budimo spremni da je primimo odmarajući se u ovom

•

mIru. Sada se hram Netzacha obnavlja oko nas i postajemo svesni sebe u

stolicama ispred oltara. Ustajemo i zahvaljujemo na onome što nam je dato, opraštamo se od Haniel i ulazimo u zelenu svetlost koja nas spušta do ulaza u Malkutha. Vrata se otvaraju i plamena figura Ashima stoji spremna da ih zapečati iza nas. Malo se odmaramo dopuštajući da sve u nama izbalansira. Kada smo spremni, možemo da dozvolimo našem sopstvenom nivou da se formira oko nas kako hram bledi iz vidokruga .

•

177

•

•

•

ISKUS O TIPHE TIlA

Kada se hram formira oko nas znamo odmah da će ovo biti važan rad pošto Elementaini Kraljevi stoje i čekaj u sa Sandalphonom a jednakokraki krstovi koje su nam dali spremni su na oltaru. Uzimamo ih i stavljamo na sebe a onda nas Kraljevi okružuj u. Paraida ispred, Nixsa

•

levo, Dinn desno a iza nas su Gnob i Sandalphon. Centralna vrata su već otvorena i prolazimo u povorci u maglu koja je ispred nas.

Kako idemo pravo na više stazom koja vodi u hram Yesoda, veoma smo svesni aure moći koja se emituje od Kraljeva, ali nam nij e neprijatna već donosi osećanje bliskosti i harmonije sa ovim čuvarima zemlje. Ispred nas se pojavljuju srebrna vrata Yesoda i nj išu se otvorena kako se približavamo.

Na mostu stoji Gabriel a odora promenljivih boja leluja se oko njega. Ogromna aurična krila ljubičaste i srebrne boje su polu ispružena i dodiruju zidove hrama na svakoj strani. Sandalphon dolazi iz pozadine povorke i njih dvojica se pozdravljaju a sila nj ihovog tihog mentalnog ujedinjenja deluje kao svetlosni bljesak između nj ih. Srebrne sandale Meseca su nam date da ih obujemo. Onda, kada smo spremni, vrata su otvorena i sa Gabrielom, koji je sada ispred Paraide, krećemo istim redosledom kao pre kroz centralna vrata.

Ovo što vidimo nikada nećemo biti u stanju da opišemo rečima. Od ulaza se pruža ekspanzija dubokog indigo prizora i onda svetli kroz sve svoje senke u nežno biserno sivo a onda kroz boje svitanja roze, ćilibar i žuto u ispruženi luk svetlosti. Prolazimo kroz ovaj prostor od kog zastaje dah a ispod naših stopala odevenih u srebrno do luka je most duge koj i se proteže sa zapanjujućom lepotom od ponoći do zore.

Na desnim uglovima ka mostu i spojena sa nj im je druga staza koja nestaje u dalj ini na drugoj strani. Gde se spaja sa putem duge vidimo

178

Michaela i Haniel koji nas čekaj u. Još uvek održavaj ući isti poredak u povorci prelazimo most i odmah oseća mo silu koja nas pritiska delujući pravo na centar srca. Osećanje je slično rascvetavanju, kao da se živi cvet u nama otvara laticu po laticu.

I, kako stižemo do arhanđela koji nas čekaj u vidimo da imaju kod sebe stvari koje su nam poznate iz iskustva u nj ihovim sferama. Michael ima plaštove od ćilibar svile pričvršćene brošem od žada u obliku lista, Haniel ima tamno crvenu ružu za svakog od nas. Oni se pridružuj u povorci, Michael je ispred Nixse na jednoj stfani a Haniel na drugoj ispred Đinna. Tako idemo preko mosta obećanja prema zori i Tipherethu.

Počinjemo da osećamo ' neku vrstu barijere koja je nevidljiva ali otporna na naše napredovanje. Ona samo deluje na nas i moramo da se borimo kao protiv jakog vetra. Izgleda da naši kompanjoni ne primećuju našu borbu i nastavljaju prema luku, dok nama izgleda kao da ćemo biti oduvani sa mosta. Ukoliko ne želimo da zaostanemo, moramo nešto da učinimo. Moramo da zamolimo za pomoć. Ponos može biti barijera ka samo-znanju pošto je ideja da čovek ne može uvek da zavisi samo od sopstvenih resursa nešto što ljudski rod najteže prihvata. Postoji pomoć u izobilju kad i gde god nam je potrebna, ali moramo da zamolimo za nju, pre no što se da. Slobodna volja je dar Tvorca čoveku i mora da se potvrđuje čak i ukoliko označava da će čovek patiti kroz njenu primenu.

Tiho šaljemo molbu za pomoć, povorka koja je sada dosta ispred nas staje. Gnob i Sandalphon koji su nas pretekli vraćaju se i staju sa strana, smešeći se. Odmah se sila smanjuje a onda potpuno nestaje i mi možemo da nastavimo pošto smo slomili barijeru u više nego jednom smislu.

. Najzad stižemo do luka i iz zlatne magle izlazi Raphael. Kada smo ga poslednji put videli izgledao je kao mladi Apollo, ali sada je on arhenđeo Tipheretha. Koža mu sija zlatno a kosa mu je kao svilena su nčeva svetlost. Odora boje ruža i ćilibara ljupko pada oko njegovih članaka i oko njega se širi miris divljeg timijana i meda, kao da ga vetar donosi sa visoke planine. Njegova sama prisutnost sipa isceljuj ući melem u ljudske nerve koji su blago napeti u prisustvo ovakvih bića. Njegov glas deluje na naše unutrašnje uši kao muzički hor a suptilne harmonije značenja ugrađene su u nas da bi mnogo kasnije izašle na površinu u fizičkom umu.

Između velikih bića i Kraljeva razmenjuju se pozdravi a nas vode u hram Tipheretha. Kraljevi sedaju na svoje tronove na četiri strane a arhanđeli formiraju grupu ispred oltara koji je prekriven cvećem. Putir sija i skoro je providan od moći koja je u njemu a mi stojimo diveći se i

179

čekajući. Ako ništa drugo, bar smo naučili da očekujemo neočekivano u vezi sa sferama i nismo razočarani.

Mala lutka se pojavljuje između stubova a za njom i dečak od oko šest godina. Poštujući istaknuti status četiri arhanđela, on usmerava lutku ka i od nj ihove grupe i konačno je uzima u ruke. Okreće se ka nama sa širokim osmehorn i ispruža malu i veoma prašnjavu ruku. Povedeni smo kroz stubove i stižemo u hlad hrastovog drveća. Centralni hrast je veoma star i pune krošnje. Mlad muškarac stoji blizu ispred stabla i sve dok ne priđemo ne vidimo da je prikovan kratkim kopljem za deblo niti vidimo krv koja kaplje na tlo. Dete se okreće ka nama: "To sam ja kada sam Hrastov kralj" kaže nam.

Vuče nas kroz drveće i odatle izlazimo u polje zrelog žita čije je klasje veoma visoko. U sred polja stoj i muškrac, obmotan lozom i krunisan bršljanom, grozdovima i klasjem. On je mlad i pun života a glavu drži visoko i ponosno smešeći se ljudima koji oko njega snažnim pokretima žanju oštrim srpovima. Neizbežno je da i on bude isečen i ubijen. "Ja sam požnjeven sa klasjem svake godine", kaže nam dete bez straha.

Pratimo ga duž staze i prolazimo pored žene koja u naručju drži divnu bebu probodenu grubom, priručno pravljenom strelom na koj u se već nahvatala imela. "Nekada davno moje ime je bilo Baldur", obaveštava nas naš mali vodič bez ikakvog traga straha na mladom licu.

Sada ulazimo u gustu šumu gde se drevno jasenovo drvo uzdiže u nebo. Na najnižim granama sede dva gavrana a par sivih vukova im leži pod nogama. Prikovan za Drvo Sveta je čovek, sivog lica, bradat i sa jednim okom, visi u tišini, lice mu je iscereno u bolu ali izgleda da ne čini nikakav pokušaj da se bori protiv torture. "Visim devet dana i devet noći na Yggdrasilu": , kaže dete mirno, "ali ovde mnogo naučim".

I tako istražujemo svet Tipheretha, kako nam dete pokazuje sve oblike koj i su bili njegovi od kada je počeo svet. Orpheus slomljen i proboden, rogati Gospodar ulovljen i ustreljen, Prometheus okovan lancima kao što smo ga već videli . . . . Gledamo dole u drveni mrtvački kovčeg Osirisa i posmatramo kako Mithra i Dionysius umiru. Vidimo budalu kako pleše na visokom brdu i oplakivanje Siddarthe i Tammuza. Konačno stižemo na brdo na kome se izdižu tri drvena krsta i na svakom visi po jedan čovek. "Mislim da sam još na jednom od nj ih", kaže dete. "Ali jednog dana razumeće oni da nikada neću ostati mrtav, uvek ću se vraćati." On

v v · se nezno smesl.

180

"Ako dodete ponovo mogu da vam pokažem mnogo stvari i to ne ovih", on pokazuje ka krstovima, "već lepih i znam mnogo priča. Ja veoma lepo pričam priče," smeje se dete i okreće.

I kako se okreće oblik deteta se menja i to je odrastao muškarac koj i nas gleda uz isti ljubak osmeh i kaže: "Dođite, vreme je da se vratite." .

•

Pratimo Ga nazad i vidimo da koračarno u hramu izmedu stubova. Kraljevi i Arhandeli čekaju i kako On dolazi ispred oltara oblače Ga u purpur i krunišu zlatom. Stojimo u tišini ne shvatajući šta se dogada.

U Svojoj veličanstvenosti On se okreće ka nama i oči i osmeh su mu još uvek kao u malog deteta; jedino su moć i slava drugačij i :

Ja sam sa vama uvek, Ja sam u kapelici i u velikoj katedrali, Ja sam u šumama Lammasa i u Stonehengeu pri Ravnodnevici. Ja sam u Gnostičkoj misi i u ritualima Magova. Ja sam dete koje ste vi sada i kralj koji ćete vi biti. Nosim krunu i skiptar, ukrasne rogove i mitru. Ja sam Gospodar u Sumama, Igrač na brdu, Ja sam deo vas sada ispoljen u vašim umovima pri ovom susretu. Punim vas da tražite mene i one kao ja i da me poznajete gde god i kako god sam poznat čoveku, u krugu, na brđu i u šumama. Tražite me u crkvi hrišćana i u hramu Shive, u vatrama Šamana i u krugu Mudrih. Radujte se i kada sam kao Kralj Zrna isečen pošto odlazim voljno i ne oplakujte me kada me razapinju na Drvetu, jer ću se vratiti.

Ponovo se menja i sada ispred oltara stoji mlad egipatski ratnik u zlatnom oklopu. Lutka kod njegovih stopala se takode menja, raste i pretvara u mladića u plavom tkanom kiltu i sa grudnim ukrasom od plavog dragog kamenja. On nosi u rukama masku šakala za glavu a osmeh mu je vrlo sličan polu-bratovom. Horus i Anubis zajedno prolaze izmedu stubova i nestaju iz našeg vidokruga.

Gledamo upitno u Raphaela a svoje misli ne smerno da formulišemo rečima. Ali, arhandel odgovara na nj ih.

Zašto ste iznenađeni, kao svi Spasitelji On još uvek šeta Zemljom i uvek će to činiti. Ribari i farmeri, haračlije, gubavci, prosjaci i lopovi . . . svi su oni šetali i razgovarali sa Njim, zar vi vredite manje od nj ih?

U tišini hrama borimo se da razumemo. Sandalphon nas nežno dodiruje i pokazuje na luk ispred nas. Odlazimo od Raphaela i Kraljeva i sa preostalim arhandelima vraćamo se preko duginom mosta. Michael i Haniel nas ostavljaju na pola puta da bi se vratili u svoje sfere. Nastavljamo sa Gabrielom i Sandalphonom u hram Yesoda. Ovde jedan od Cherubima čeka sa srebrnim peharima hladne vode i posle opraštanja od Gabriela ulazimo na maglovitu stazu i silazimo prema Malkuthu.

Hram izgleda mali i tih posle svetlosti i veličine Tipheretha mada znamo da je i ovo mesto toliko sveto i veliko. Sada razumemo da ćemo u svakom delu Drveta naći isti kvalitet Ij\:lbavi, istu suštinu i isto osećanje pripadnosti. Sandalphon nežno širi svoj u auru oko nas i u ovom naručju hram polako bledi iz svesti.

181

ISKUS O GEBURAIIA •

Hram Malkutha je pun energije kako se izgrađuje oko nas. Odiše uzbuđenjem, pa čak i oltarski plamen šalje svoje jezičke prema plafonu. Sandalphon drži gorionik sa upaljenim biljem i time čisti auru oko nas pre no što otvara vrata levo. Prolazimo u staklenu sferu koja nas brzo podiže u vodeni hram Hoda. Odatle ćemo ići u Dvoranu Pravde koja se zove Geburah.

Vrata Hoda se njišu otvorena i mi spuštamo stopala na pod pun simbola. Michael se okreće iz svoje meditacije kod stuba vatre i mi se pitamo da li biće koje se zove "Ratnik Boga" treba da ima tako slatko i blago lice.

On uzima svakog od nas za ruku, pozdravlja nas uz osmeh i onda nas vodi putem ka jednim vratima na istočnom zidu. Otvara ih sigilom moći i bez ikakvog upozorenja hvataju nas pevaj ući vetrovi Geburaha. Prevrćući se i tumbaj ući, kovitalmo se na više a zvuk pesme vetra zvuči kao pobednički marš. Iznenada, kao što smo i ščepani tako smo i pušteni i nalazimo se ispred blizanačke svinge koja čuva put u hram Geburaha. One okreću glave i posmatraju nas škodljivo, ali raspoznajući da imamo pravo da budemo tu, smiruju se.

Khamael prilazi. Lice mu je ozbiljno i bez osmeha i on nas poziva da priđemo oltaru uz pomoć svog mača od plamena. On stoji pored dok smo mi duboko zagledani u blještavu boju mača. On nam kazuje da nas Gospodari Pravde čekaju i da ne smemo da pokažemo strah. Sve što smo naučili u sferama biće nam od koristi i nikada se od nas neće tražiti da idemo preko granica svojih ograničenja.

Gledamo duboko u plamen i on raste sve više obavijajući nas svojim ognjenim srcem. Nema osećanja toplote već prijatne topline koja nas ispunjava energijom. Kada plamen umire mi smo u ogromnom i uzvišenom

182 •

•

egipatskom hramu. Ispred nas u polukrugu stoje aranžirane mnoge figure postavljene na tronove isklesane od crvenog peščanog kamena. Obučene su u kiltove od crnog i žutog tkanog platna i na glavama nose trake istih boja. Neke su ženske a neke muške dok treće imaju glave ptica i životinja. Svaka nosi široku ogrlicu od zlata sa predstavljenom sovom u letu i drži skiptar u desnoj ruci. Ćetrdeset dva asesora duše sede tiho i čekaju.

Između njih i nas sede dve druge figure, još veće i sa obeležjima koja nam ukazuju da smo u prisustvu bogova. Levo, na tronu od abonosovine sedi Anubis. On nosi kilt skarletne i zlatne boje a ruke mu počivaju mirno na kolenima. Druga figura je Horus, odeven u skarlctnu i belu ode ću princa-ratnika. Na kolenima mu je mač a njegov tron je od slonovače. Izgledaju sasvim drugačije od kada smo ih poslednji put videli jer su se 'tada osmehivali a sada su vrlo ozbiljni i nepristupačni. Ali, pamtimo šta nam je Khamael rekao i stežemo srce.

Božanska Polu Braća, sinovi Osirisa, sede čekajući nas a između njih je par zlatnih terazija. Na jednoj strani je samo jedno pero a druga je za sada prazna.

Pomeramo se da bi stali ispred prvog od većnika/rezdeljivača sudbine, biće se naginje napred i gleda duboko u naše oči. Osećamo kao da se tragačka svetlost okrenula u centru našeg srca. Nema mogućnosti za laganje, nema gde da se ode, nema izgovora koji bi mogao da skrene tok suđenja. Pitanje dolazi izgovoreno mirnim glasom i osećamo da istina izvire iz nas iz dubina uprkos onome što osećamo. Posle par sekundi asesor pokazuje palicom na sledeću figuru i pomeramo se.

Na ovaj način svaki nas ispituje, izuzev poslednje figure i za uzvrat dobija od nas odgovor. Znamo da ne možemo da damo povoljan odgovor na sva pitanja, jer su malobrojni koj i mogu i koji su ikada mogli to da učine. Možemo samo da čekamo da nam se sudi. I tako dolazimo do poslednje figure, žene. Njene oči pokazuju sažaljenje, razumevanje i ljubav, glas joj je tih i blag kako postavlja finalno pitanje:

"Ima l i na zemlji i jedne osobe kojoj je milo što si se rodio?". Ovo je najvažnije pitanje uopšte, ono koje ima prevlast nad svim ostalim. Ukoliko smo doneli radost i jednoj osobi, terazije će se izjednačiti.

Poslednji asesor silazi sa svog trona i njena lepota i veličanstvenost rastu kako korača. Ona nas vodi do terazija. Anubis i Horus stoje da bi pozdravili svoj u majku, Veliku Isis. Ona nam stavlja ruku na grudi svakom po redu i odatle uzima kristalno srce dajući ga Anubisu. Sada ga postavlja nasuprot peru i oni se tačno balansiraju. Horus uzima srce i duva u njega

183

a kristal sija u život ispunjavajući srce životnom energijom mladog sunčevog boga. Onda Isis ponovo vraća svako srce u svoja prsa.

Horus podiže svoj mač i on u njegovoj ruci gori u plamenovima koji rastu i obavijaju nas a kristalna srca pulsiraju solarnom energijom zarobijenom u njima. Kada se plamenovi stišaju mi stoj imo izmedu stubova u hramu Geburaha. Khamaci, smešeći se, sada poziva pevajuće vetrove da nas vrate u Hod. Još iz daljine ih čujemo kako hrle ka nama, zvuk raste i osećamo nj ihov dah na licima kako nas vetrovi podižu i prenose nazad u vodeni hram.

Stojeći na vratima Hoda srećemo se sa upitnim pogledom Michaela i pričamo. Njegov osmeh je najbliži dečačkom cerenju koje jedan arhanđeo može da postigne. On pečati unutrašnja vrata i vodi nas do staklene sfere van vrata hrama. Pre no što uđemo on vadi ispod svog ogrtača pregršt snežnih pahuljica od kojih je svaka drugačija i svaka savršena. Ovo je simbol transmutacione moći Hoda, elementa promene vode čija je originalna forma zaključana u drugom uzorku. On stavlja po jednu pahuljicu svakom od nas na prsa i ona tone unutra da bi se apsorbovala u kristalno srce. Vatra i led zajedno načiniće vrlo specijalnu vrstu energije za naš okultni rad. Ulazimo u staklenu loptu i spuštamo se u hram Malkutha sa novim izvorom moći u sebi koji počinje da radi.

Sfera nam izgleda nežno kako ateriramo a vrata u hram je otvorio Sandalphon. Iz njegove entuzijatske dobrodošlice vidimo da je svestan kako smo prošli u hramu Geburaha. On čini da osećamo koliko ova velika bića duboko brinu o onima koji su povereni nj ihovoj nezi. Znamo da u svojoj pravoj formi i suštini ova anđeoska bića ne mogu da se razumeju i l i zamisle od strane naših ljudskih umova ali da bi nam pomogli oni se voljno spuštaju koliko god mogu, uzimajući oblik koji su lj udi izgradili u davnim vremenima. Tc forme mi sada kontaktiramo i hranimo svoje podsvesne ideje o načinu na koji oni treba da izgledaju. Ali, treba da zapamtimo koliko se ova bića koja stoje licem u lice sa Prvobitnim Izvorom odriču da budu onakva kakvim ih mi zamišljamo.

Svetlucajući oblici u hramu govore nam da su Ashim došli da dodaju svoju radost našoj što smo se bezbedno vratili iz Geburaha. ovo je važan stepen u našem putovanj u kroz Drvo. Ima mnogo toga o čemu treba da razmišljamo narednih dana, o pitanjima i odgovorima koji se daju u Dvoranama Pravde. Moramo da budemo spremni kada dođe vreme da bi se suočili sa porotnicima II stvarnosti. Kako mi razmišljamo, hram bledi.

184

•

ISKUS

Hram je ispunjen voćem i pšenicom kako se formira oko nas i mi se prisećamo da se žetva obavlja u različitim vremenima po svetu. Postoji . vreme okupljanja svakog meseca negde na Zemlji . Sandalphon nam nudi neke pljosnate kolače od žita koji su bili na oltaru. Imaju dobar ukus, mada nam je čudan. Probamo i neko voće i slušamo kako nam arhandeo govori odakle je došlo i kako raste. Izgleda nam prirodno da jedemo i uživamo u hrani sa tolikim apetiti tom na ovom nivou kao i na sopstvenom. Svaki nivo ima svoju sopstvenu stvarnost. Ovo moramo da zapamlimo.

Vrata stoje otvorena, za nas je vreme da idemo. Prolazimo u brilijantno smaragd nu svetlost koja će nas podići u Netzach. Sada se na ovim astralnim nivoima osećamo sasvim kao kod kuće i po nj ima se krećemo sa puno poverenja. Prolazimo kroz velika bakama vrata. Haniel nije tu ali nas čeka jedan od Elohima. Mlad muškarac, vi tak i plavokos sa belim krilima čeka na vratima koja će nas odvesti u Chesed. Pored stopala mu je nekoliko strehi, neke su zlatne, neke srebrne a tobolac i luk su mu preko ramena. Eros čeka da nas povede u sephirah čija je vizija Lj ubav.

On nas prati i stoji sa nama kako počinjemo da se penjemo vijugavim stepenicama koje će nas odvesti u sferu Gospodara. Baklje prikucane u zidove nisu potrebne, pošto dnevna svetlost sija kroz male prozore kako se penjemo. Kroz nj ih vidimo čudne pejzaže i bića koji se razlikuj u od svega što nam je poznato. Idemo kamenim slepeništem sve dok ne vidimo kristalna vrata Cheseda ispred sebe. Ovde nam Eros daje blagoslov i "špekulativno merka" svakog od nas pre no što odlazi, kao da se pita da l i da isproba neku od svoj ih strela na nama ili ne.

Vrata zvone čim ih dotaknemo kao staklo kada se zapara noktom. Tzadkiel nas čeka a njegova odora plave i bledo žute boje nežno leluja na mekom povctarcu koji mi ne možemo da osetirno. Sa svake njegove strane

185

•

bri l ij antna sfera svetlosti naj avljuje prisustvo Chasmalim, oni se produžavaju na dole i rastu u talasaste stubove svetlosti tolikog intenziteta da ne možemo da gledamo. Tiha reč Tzadkiela i prizor se zatamnjuje u nežniju p lavo/belinu koja je lakša za nas.

Podne pločice od plavog i belog kristala reflektuju sunčevu svetlost koja sija kroz armirano staklo prozora. Ceo hram· je oživljen svetlošću, ona je u vazduhu, dolazi iz zidova, iz bića oko nas, svuda je . . . Većina Chasmalim se pojavljuje i formira se u kompleksan geometrijski simbol koji stvara ulaz u drugi deo Cheseda. Po uputstvu Tzadkiela prolazi kroz simbol u ogromnu dvoranu svetlucavog, površinskog kristala.

Ne možemo da vidimo gde počinje ili gde se završava pa čak ni koliko je visok. Meka azurna svetlost obasijava celo mesto. U centru je sto od belo plavog mermera. Na stolu je jedan broj čudno oblikovanih komada, možemo da vidimo da su izrezani iz dragog kamenja i tu je set takvih parčića za svakog od nas. Zbog koje svrhe smo mi ovde?

Glas izgovara naša imena i mi podižemo pogled da vidimo ko stoji ispred nas. Obučen je u jednostavnu tamno plavu odoru, kosa i brada su mu prošarani srebrnim vlasima. Oči privlače našu pažnju, starije od vremena ispunjene su mešavinom ponosa, bola, ljubavi i očaja. Glas je jedan od onih visoko autoritativnih i takvom glasu se ne može odbiti poslušnost.

On postavlja set komada ispred svakog od nas i nudi da napravimo model kakav bi trebalo da bude. Znanje da je ovaj model naš individualni životni uzorak nije izgovoreno ali je shvaćeno i da je to oblik kakav bi trebalo da bude, onakav kakav je bio u momentu rodenja a ne kako je kasnije promenjen i re-usmeren.

Izgleda da postoji obilje profila, ali takav je i život kada se osvrnemo unazad. Počinjemo. Neki od oblika se brzo uklapaju, bar u početku, ali onda drugi profili za koje otkrijemo da bi se sa nj ima slagali slomljeni su ili iskrzani. Oni se mogu načiniti . tako da prate model drugih. Ako smo srećni možemo da napravimo da neki od prvih oblika od.govaraj u približno slomljenima i tako, mada nesavršeno, dobijamo neku vrstu m0dela koji nije niti lep niti kompletan.

Sada vidimo da svaki kamen nosi deo simbola koji ima značenje u ovoj inkarnaciji . Sada je zadatak udvostručen - da napravimo da profili odgovaraju i uči lli mo da otkriju simbol. Razumemo da smo mi li koji smo lomili i izvrtali p :'ofile u svojim životima i isti očaj koj i smo videli u očima Gospodara sad�l ispunjava i naše sopstvene. Znamo da ne možemo da

186

učinimo da model postane pravilan. Isti glas nam govori da učinimo najbolje što možemo i mi se pokoravamo. .

Polako formiramo nešto od modela i otkriva se malo od simbola. Možda, kada ovde dođemo možemo pokušati ponovo pošto ćemo jednom, kada budemo razumeli simbol, moći da shvatimo koji model života treba da sledimo. Gospodar nam objašnjava da sada nije moguće da menjamo ono što je već izvrnuto, ali da je moguće da sprečimo da budući oblici ne postanu beskorisni.

Razumemo da se novi komadići pojavljuj u sve vreme, da model ide sve dalje i to dok ne budemo u stanju da otkrijemo simbol i ne naučimo kako da radimo sa nj im. Onda će nam biti dodeljeni drugi simbol i drugi model .

Kaže nam se da bi, mada smo radili pošteno, trebalo da radimo bolje i da je to nešto čega smo sasvim dobro i sami svesni. Na zahtev Gospodara dolazimo da stanemo pred njega i vidimo da je Tzadkiel tu i da je poneo jedan od pljosnatih hlebnih kolača iz hrama Malkutha i Pehar sa oltara Tipheretha.

Melchisedek, Princ Mira, uzima hleb i blagosilja ga a onda ga lomi u male komadiće, za svakog od nas po jedan i kako ga probamo dolazi znanje da nam nikada neće nedostajati voljeno vođstvo. On uzima Pehar napunjen vinom i blagosilja ga a onda nam daje da pijemo iz njega, i kako to činimo, znamo da sledimo običaj stariji od zabeleženog vremena, koji poznaju i koriste sve vere kao sredstvo komunikacije sa Izvorom. Hleb i vino, hleb i so, kolači i pivo, seme nara, musa, Poslednja Večera . . . sve to nam prolazi kroz umove i otkrivamo povezanost kao između komadića kamena. U ljubavi nema podele vere.

Chasmalim se pojavljuju i formiraju model ulaza, mi prolazimo kroz njega u hram Cheseda u pratnji arhanđela. Osećamo se i neporočni i uzvišeni kako napuštamo ovu sferu i njenog čuvara i odlazimo kroz vrata od kristala gde nas čeka Eros. Tihi smo na povratnom putovanju dole u Netzach, pošto ima mnogo toga o čemu treba da razmišljamo. Haniel nas pozdravlja i polaže hladne ruke na naša čela da nas blagosilja. Ona nas podseća da Lampa Lepote sija u nama kao i kristalno srce osnaženo solarnom vatrom. Time možemo da testiramo profile modela kako se pojavljuju u našim Zemaljskim životima. Osnaženi ovim saznanjem napuštamo sferu Venere i ulazimo u smaragdnu svetlost koja nas nežno spušta u Malkuth.

Sandalphon pita da li smo uživali u hlebnim kolačima i vinu. Kazuje nam da je svaki muškarac / svaka žena polje pšenice, da raste u bogatstvu

187

•

•

mudrošću i razumevanjem ali da su potrebni toplina i ljubav da bi rast bio pravilan. Moramo da budemo požnjeveni kada dođe vreme, i on se nežno smeši, ali nam njegove oči govore da razmislimo o ovome. On nam pruža medeni kolač i kako ga uzimamo i jedemo hram bledi iz vidokruga i samo u ustima ostaje slatki ukus koji nas podseća da smo bili tamo .

•

188

•

EKSP ZIJA D TIlA

Napomena: Daath nije tu. Rani Kabalistički tekstovi tvrde da postoji samo deset Sephirotha, ali, kao što sam već rekla, tradicija mora da otvori put ka novim idejama i novim na�inima primene tradicionalnih pravaca. Daath je primer toga pošto moderna misao vidi ovu sferu kao sephirah po svom sopstvenom pravu, čak i ako je u drugom nivou u odnosu na ostatak Drveta. Zato Daath nije ni ovde, niti tamo . . . on je . . . negde drugde, verovatno na tangenti oba. Ovo ga čini begom u druge dimenzije, mestom susreta, raskrsnicom a u okultnom radu raskrsnice su visoko promenljiva

v

mesta. Ukoliko se Drvo Zivota razvija kroz Tiphereth, Daath će se susresti sa Yesodom, stvarajući time višu verziju lunarne sfere. Ovde Riznica Slika i Snova postaje ogledalo za Solarni Logos.

Većina učenja u vezi sa ovom sferom data je samo onima koj i se podvrgavaju veoma visokom nivou okultne obuke. To zvuči kao porodično razdvajanje, ali je tačno. Zabrinutost se ne odnosi na sve studente već na one čiji životi dotiču Daath koj i je druga verzija Tipheretha i koji prima u sebe staze iz sfera okolo. Razlika je što su staze ka Daathu skrivene staze Drveta. Netrenirani i entuzijatski nastrojeni putnici po stazama mogu da misle da su otkrili i šetali ovim stazama. Zapamtite da je rečeno o Daathu da je i viša verzija Yesoda, sfere iluzije a što je viša sfera veća je iluzija. Ovaj rad je najblaži put sa kojim sam mogla da izađem .

• • •

Ashim su prisutni u hramu kako se izgrađuje oko nas. Vrata su već otvorena i čekaju. Iskre vatre nežno nas požuruj u kroz vrata u maglovitu stazu koja vodi u Yesod. Počinjemo da se penjemo a magla se mota oko naših stopala. Kada stignemo do Mesečevog hrama vidimo da ga čuvaju

189

•

I I

,

,

I •

•

Daath

samo Cherubim i stoje sa strana vrata koja vode ka Tipherethu i pokazuju da moramo da idemo pravo kroz nj ih.

Dugin most je prazan i bez udobne prisutnosti arhanđela potrebna nam je sva hrabrost koju imamo da zako rači mo napred, ali već posle prvog koraka, sve je lakše. Prelazimo bez teškoća i stižemo kod luka svetlosti koji vodi u hram Tipheretha.

Ispred oltara leži nekoliko tesanih sarkofaga napravljenih od prostog peskovitog kamena. Pored nj ih su četiri ElementaIna Kralja. Govore nam da legnemo tu i pomažu nam da se popnemo u nj ih. Kada smo se smestili, teški poklopci su navučeni i mi čekamo u tami.

Postoji isto osećanje koje smo imali nekada u Binahu, da čekamo a da nismo svesni vremena. Zbog toga nam treba da shvatimo da više nismo u sarkofazima već da plutamo u toploj tami. Mi i putujemo ali ne možemo da kažemo da li gore ili dole, napred ili nazad. Pojavljuje se tračak svetlosti i vidimo pred sobom spiralu od zvezda koja se pomera polako vučena ka centru same spirale, to je fenomen koji nazivamo Crnom Rupom.

I mi smo vučeni u krug i uskoro smo nošeni u dubine, visine ili gde god da je to. Brzina se povećava sve dok ne vidimo da klizimo kroz tunel bele svetlosti. Bez ikakvog upozorenja nalazimo se u nečemu, negde i to se sastoj i od čestica svetlosti svih nijansi i boja koje možemo da imenujemo a neke nikada ranije nismo videli a postoji i nešto što možemo samo da čujemo i osetimo. Linije ovih svetlosnih čestica, milioni nj ih presecaju, ukrštaju i stvaraju trakaste slojeve boje. Kad god dotaknu drugu liniju dolazi do vibracije i u našem svetu to bi bio zvuk a ovde je nešto drugačije.

Ponekad se ometanje probije kroz linije i boje i onda izgleda da same sebe potiru, i za trenutak pokazuj u apsolutnu ništavnost koja je iza. Kako se priključujemo na ovo mesto počinjemo da čujemo zvuke i hvatamo kratke konture slika koje nastaju kada se linije presecaju. Slušamo napregnutije i čujemo glasove, i polu-rečenice, neke bliske zvuke kao što su otkucaji starog sata. Slike koje se pojavljuju izgleda da su obrisi i delići istorije Zemlje, njena prošlost uskladištena kao u biblioteci. Pokušavamo da se napregnemo da bi "uhvatili" nešto od slika, ali one nas izbegavaj u.

Izgleda kao da smo u nekoj vrsti matrice gde je uskladišteno i transrnutovano sve što se događa u univerzumu. Pokušavamo da se setimo nekog dela istorije koji bi mogli da prepoznamo ali ne možemo da ga održimo dovoljno dugo u koncentraciji. Bila bi nam potrebna mnogo veća kontrola umova i ovog okruženja da bi mogli da koristimo ovu vremensku kapiju. Reč "um" deluje da zazvoni zvono duboko u nama i gledamo dole shvatajući da nemamo tela, da smo jednostavno "um".

1 9 1

,

Prešli smo iz fizičke u astral nu a onda u čisto mentalnu egzistenciju, pa možda i malo dalje od toga. Sada postojimo kao misli u umnom tkivu toliko ogromnom da i ne možemo da zamislimo njegovu veličinu. Ali veličina ovde nema značaja, pošto ne postoji ništa sa čim bi se bilo šta moglo porediti.

Van ovog, našeg sadašnjeg okruženja, leži najbliži neispoljeni univerzum. Mi smo samo ova strana egzistencije. Ovde i sada su sve one stvari koje su bile i l i će biti u budućnosti bez obzira na nivo na kome će se odigrati. Ovde je totalno znanje postojanja, života, stvaranja . . . . reči su od male koristi, ali one su sve što imamo. Ovde ne smerno toliko da razmišljamo već da budemo. Ali, ako smo mi, u ovoj sadašnjoj formi jednostavno misli u nekoj ogromnoj mentalnoj matrici, onda u čijem smo mi to umu?

Oseća se blag trzaj i počinjemo ponovo da se krećemo, prvo polako, a onda veoma brzo. Ponovo prolazimo kroz tunel svetlosti i vidimo ogromnu spiralu koja visi iznad nas. Povučeni smo unazad od nje sve dok se njena ogromnost ne izjednači na dole sa nečim što možemo da vidimo bez teškoće, nešto što je poznato našem pogledu kako nas posmatra. Misli postaju stvarnost. Oko Boga visi u bezgraničnoj bezvremenosti svemira, dobroćudno tretirajući mrlje života a onda se zatvara kao da spava a mi smo vraćeni u toplu tamu, ali ne dugo.

Poklopci su uklonjeni i mi smo zaslepljeni svetlošću hrama. Pomaže nam se da izađemo iz kamenih mrtvačkih kovčega i Raphael prilazi sa svojim isceljujućim rukama da nam povrati snagu koju smo iskoristili i da ublaži naše umove. Njegov prvi dodir je kao led, šokirajući nas nazad do pune svesnosti, onda topao, izbacujući napetost iz mentalnog i astralnog tela. Tek kada se oseća mo dovoljno dobro Kraljevi nas vraćaju nazad kroz luk i preko mosta Qeshetha u Yesod a Raphael nas prati. Michael i Haniel čekaju da nam se pridruže a Gabriel širom otvara vrata hrama i zvuk truba je svuda oko njega. Prvi put vidimo punu slavu njegovih krila kako se podižu i šire a onda krive nad nama u znak zaštite i brige.

Svi ulazimo u hram i za trenutak zastajemo, sećajući se da je Daath viši aspekt ovog miroljubivog mesta. Iskustvo sa velikim okom donosi shvatanje da je Yesod u direktnoj liniji sa Ketherom što dovodi Gabriela kao Glasnika u najbliži od kontakata sa tom sferom sfera.

Put ka Malkuthu je otvoren i mi putujemo na dole u očekivanu tišinu hrama Zemlje. Svi smo okupljeni oko oltara na kome su svetlo crvene

192

jabuke. Sandalphon nam daje svakom po jednu i mi grizemo slatko, zrelo voće. I kako to činimo misli nam postaju bistrije i novo razumevanje na nivou mnogo višem od uobičajenog pada na svoje mesto. Sa svim znanjem kreativnog univerzuma uskladištenim u Daathu i sa Zmijama kao svojim

v

redom andela možda je Daath "jabuka" Drveta Zivota. Blagi smeh arhandela prati nas do našeg sopstvenog nivoa kako hram bledi.

•

193

•

•

ISKUS O BINAIIA

Napomena : Rad sa božanskim sferama Drveta izazva će daleko veći udar nego sa nižim sephirothima. Sile Binaha i Chocmaha su toliko intenzivne, čak i na najnižem nivou efekta, da student mora da očekuje da izazovu reakciju van proporcije u odnosu na jednostavnost teksta. Najbolje je čitati nekoliko puta da bi došlo do shvatanja na čisto intel€!ktualnom nivou pre preduzimanja stvarnog putovanja. Takođe je bolje obaviti rad vikendom pošto će vam to dati dodatni dan za suočavanje sa trenutnim post-efektima.

• • •

Hram je spreman i čeka a Sandalphon izgleda neobično ozbiljan kako otvara vrata. Na naše iznenađenje pridružuje nam se uzlazeći u staklenu sferu i čineći je veoma malom u svom prisustvu. Uspon je brz i gladak i za samo par trenutaka vidimo ispred sebe vrata vodenog hrama. Ona su otvorena i Michael je tu, narandžasti plašt mu je zabačen poza di i otkriva sjajni zlatni oklop koj i blista uz svetlost hrama. Prvo pozdravlja nas pa Sandalphona i onda nas vodi do sledećih vrata. Vetrovi koji pevaju noćas su potčinjeni i to oseća mo kako nas podižu na više. Njihova pesma je jedna od onih unutrašnjih tišina i prihvatanja nemogućeg bremena.

Stubovi Geburaha dolaze u vidokrug ali vetrovi ne staju već malo usporavaju da bi dozvolili Khamae1u da nam se pridruži i nose nas dalje ka višim dostignućima Drveta. Njihova pesma postaje vibracija tuge koja je prejaka da bi je ljudski rod podnosio. Samo prisustvo tri arhanđela štiti nas od udara onoga što leži ispred. Ovo je razlog zašto su pošli sa nama. Ali, čak i oni ne mogu da ostanu nepromenjeni na ovim nivoima i oblici koje toliko dugo poznajem transrnutuju se. Oni prvo postaju stubovi plamena, onda sfere pulsirajuće svetlosti lj ubičaste, oranž i skarletne boje.

194

Konačno ono što postaje više ne može se videti, već samo doživeti kao kombinacija zvuka i umnog dodira, jedna jedina vibracija postojanja koja sadrži apsolutnu suštinu, koliko mi možemo da razumemo, sfere koju služe. Ali mi znamo da su oni još uvek sa nama, kao zaštita naše krhke ljudskosti.

Vetrovi su otišli, tu je momenat straha kako doživljavamo unutrašnju tišinu a onda dolazi nežni dodir Michaelove vibracij e i mi se opuštamo. Oko nas u svakom pravcu, ukoliko tako nešto postoji na ovom mestu, je svemir. Ogromno crnilo nas pritiska, mada ne možemo da ga vidimo, osećamo užasnu hladnoću, i samo je anđeoski štit između nas i toga . . . . ničega. Ne izgleda kao da imamo tela, ne možemo da ih osetimo, ni na koji način ih nismo svesni, mi jednostavno postojimo kao sopstvena ideja sebe.

v

Cekamo, tišina izgleda večna, kao da smo držani u materici toliko veliko· da bi se večnost mogla izgubiti u njenoj veličini i mirnoći.

ekamo, šta? Nestrpljenje raste, zašto smo ovde? Zar ne treba nešto da naučimo u ovoj sferi? Ovo nam se nikada ranije nije dogodilo.

Čekamo, bes raste i izgleda kao vatra koja bukti van kontrole. Ovo je glueo, ovo nas ne uči ničemu, otpor raste i dodaje se na tišinu.

Cekamo, dosada se uvlači, šta može ovde da se radi, ne možemo ništa da vidimo, ništa da čujemo, ništa da osetimo. Toliko o iskustvu Binaha.

Čekamo, možda bi trebalo da nešto učinimo za sebe, možda oni v

čekaju da mi nešto uradimo. Sta ukoliko je čekanje lekcija? Ako je tako zašto smo toliko ljuti i nestrpljivi? Odgovor, uz pomoć umnog dodira arhanđela uliva se u um, kao voda u suvo korito reke. Mi smo robovi vremena. Ovde vreme još nije došlo u egzistenciju. Naš osećaj protoka vremena čini nas uznemirenim. Bez vremena mi čak i ne bi razumeli koncept "čekanja". Vreme, tišina, razumevanje, prihvatanje . . . to su lekcije i iskustvo Binaha.

Mi postoj imo. Držani u bezvremenosti ne-prostora Binaha mi dozvoljavamo sebi da jednostavno budemo. Mi još nismo rođeni, niti ćemo biti za milione godina. Mi smo bili rođeni i živeli kroz milione života - i obe izjave su tačne. Dajemo sebi oduška, odustajemo od selfa i svega što nas vezuje za privremenu egzistenciju. Kroz tišinu i tamu dolazi čudna hvataljka toplote, lj ubavi, mekoće, hrane, komfora . . . svega, ali dolazi i snaga. To je snaga koja ne poznaje barijere, koja može da stoji i posmatra kako pate oni koje voli bez ikakvog gesta da zaustavi patnju pošto ona zna da je bol potreban. Osećanje da ste držani na grudima - ogromnim

195 •

•

materinskim prsima stvara komfor i sigurnost, ali tu je i ta strašna snaga. Ljubav i bol, udobnost i tuga - delovi su jedno drugog.

Na zemlj i možemo da razdvoj imo patnju iz svojih umova, da okrenemo list, pogledamo okolo, odbijemo da nešto prihvatimo . . . ali razumevanje koje nas blisko održava nikada se ne odstranjuje. Bez obzira koliko je strašan pogled, koliko je dubok bol; koliko dugo traje patnja, stoji i čeka dok se suđenje ne završi, onda okuplja paćenike ponovo oko sebe. Stabat Mater (Stojeća Majka) čeka.

Znamo maglovito da smo dotakli misteriju veliku koliko i neispoljeno i stariju od vremena. Ali taj dodir biće jedna od najvećih lekcija koje smo ikada naučili. Za trenutak smo bili oslobođeni vremena i prostora. Sada plovimo beskrajno, sanjareći i obnavljajući se u materici Velike Majke, rastući kao što smo rasli u svojim fizičkim majkama, ali sada smo zvezdana deca.

Tačka svetlosti raste u tami i uz pomoć tri bića koja su bila sa nama tokom ove geneze duha, nežno smo požurivani ka otvoru u materici manifestacije. Za trenutak smo uznemireni pošto napuštamo ovo bezbedno, mirno mesto i pojavljuje se neblisko osećanje težine a onda prolazimo u svetlost. Veza sa Michaelom, Gabrielom i Sandalphonom je nestala, ali mi znamo da ćemo moći da se vratimo korenima svog postojanja kad god imamo potrebu. Zvuci počinju da se čuju, osećanja se vraćaju u naša tela, otvaramo svoje fizičke oči u sopstvenom svetu i samo u letećoj sekundi gledamo ga kroz božanske oči. Vratili smo se kroz unutrašnje dimenzije fizičkom nivou, opuštamo se uživajući u osećanju tela i polako se budimo pribl ižavajući se stvarnosti .

•

196

•

ISKUS O CHOCMAIIA

Napomena : Ovo je pretposlednja sfera na Drvetu i njena vrlina je Mudrost. Ali mudrost na ovom nivou je nešto sasvim različito od mudrosti na nivou Hoda. Ovde, jedan korak ispred Prvog Sephiraha Drveta, mudrost znači neizmernu jednostavnost. Ona je pre potencijalna nego aktuelna. Ovo ne znači da je manjeg efekta, šta više, može da odvuče na bočne puteve. Uzmite rad kao što je ovaj, jednostavno, bez pokušaja da vidite da je to "veliko putovanje" i ono će biti efikasno vodeći um u svoje baze. A one su više nego dovoljne za suočavanje.

• • •

Svetlosti hrama postaju vidljive i opažamo da je Sandalphon već otvorio vrata na desnoj bočnoj strani. Njegovo lice je pomalo svečano i on traži da se svučemo čak do sandala. Tamo gde sada putujemo, idemo kao što smo i došli, bez ičega.

Prolazimo u zelenu svetlost i ona nas nežno podiže u carstva Netzacha. Bakarna vrata koja su nam toliko bliska otvaraju se polako i Haniel i dva od Elohima stoje spremni da nas pozdrave. Prolazimo pored oltara od žada sa svetlucavom školjkom u kojoj je večna svetlost i čekamo da Haniel otvori vrata. Imaćemo Elohime kao pratnju uz vijugave stepenice koje vode u Chesed. Počinjemo da se penjemo čvrsto, a dve tihe figure nas prate.

Kristalna vrata Cheseda reflektuju baklje sa zidova i svetlost ih pretvara u plavičaste plamenove koji plešu i izvij aj u se. Otvaraju se kako prilazirno i na pragu stoji Tzadkiel. Elohim se poklanjaju arhanđelu i prepuštaju nas njegovoj brizi a onda se vraćaju istim putem niz stepenice u Netzach, za nas i Tzadkiela stepenice vode na više.

197

Počinjemo da imamo male disajne smetnje, ne od penjanja, već od nivoa Drveta u koji sada ulazimo. Ali znamo da ćemo biti bezbedni i da smo zaradili pravo da idemo ovom stazom. Put je iznenada mračniji pošto više nema baklji već samo od nekuda iznad naših glava pada na nas maglovita svetlost zvezda. .

Tzadkiel koji ide ispred nas, zaustavlja se i staje na stranu. Vidimo drevni kameni luk sličan onom kod Stonehengea na Zemlji. Ne možemo da vidimo dalje i počinjemo da postavljamo pitanja arhanđelu ali on stavlja prst na usne i okreće se nazad i počinje da silazi niz stepenice. Moramo da idemo dalje sami. Korak napred dovodi nas kroz luk u travnatu dolinu, vazduh je čist i rosan a atmosfera - tajac i iščekivanje. Zora je bila nedavno i nebo je još crno. Drugačija Zvezda Pola kruži na severu a modeli zvezda su nam nebliski. Mnoge Zvezde Polova će doći i proći pre no što vreme kakvo poznajemo bude postojalo na zemlji. Trava se pruža na obe strane ali se završava u istom zvezdanom prostoru kao da je obešena u vremenu radi svoje svrhe. Ispred nas stoji krug od grubog masivnog tesanog kamenja, ima ih dvanaest i u centru je jedan viši od ostalih. On se uzdiže kao da pokušava da dotakne zvezde koje sijaju srebrnasto. Ispred svakog kamena stoji senka, sa kukuljicom i sivim ogrtačem a kod centralnog kamena stoji biće koje uliva veličanstveno strahopoštovanje i visoko je gotovo koliko i kamen pored njega. Oko njegove glave postoji kretanje, prvo mislimo da su ptice, ali kako prave pokrete vidimo da su to diskovi svetlosti golubije sive boje ali osvetljeni sjajnim tačkama kakve se ne mogu videti na Zemlji.

Idemo do kamena koj i nam je najbliži a figura ostaje nepomična. Urezan u kamen pored je hijeroglif Ovna. Kružeći polako primećujemo svaki znak na svom mestu i zastajemo kod znaka par trenutaka i komuniciramo sa tihim Gospodarem znaka. Da nam je poznato mogli bi da pauziramo i kod znaka koj i sadrži naš pod-znak. Kada budemo ponovo došli i imali pravu informaciju biće moguće da komuniciramo sa onim znacima u našem dijagramu rođenja koje drže Gospodari planeta. Ovo će doneti mnogo novog shvatanja o našem dijagramu rođenja. Pokoravajući se tihoj komandi idemo u centar velikog zodijaka.

U svojoj ruci, Ratziel drži štap moći koji sija na svetlosti, on ga podiže i blještava svetlost se prelama sa noćnog neba da bi udarila u monolit koj i zvoni kao zvono. Iz kamenja oko nas dolazi vibracija kao rad ogromne mašine zaključane negde duboko pod zemljom. Vibracija odgovora na višoj oktavi je ozvučena od strane Gospodara zodijaka.

Linije svetlosti rastu iz spoljašnjeg kamenja do centra centralnog sve dok se ne pokrene džinovski točak sa srebrnim prečkama. Ratziel duboko

1 98

udiše i zvuci treće oktave prizivaju finainu notu iz samog velikog kamena. On počinje da sija, trava pored nas se trese a onda počinje da se polako okreće i podiže se. Kao srebrni točak nasuprot crnilu svemira mi se veličanstveno kovitlamo. Mazloth zauzima svoj e mesto u Plesu Kreacije.

Naša nežna ljudskost ne može da ostane dugo u ovom živom simbolu i za nas je vreme da se vratimo. Sa svoj ih mesta oko glave Ratziela, dolaze ka nama Auphanim i vidimo da su ovi divni anđeoski točkovi mnogo veći nego što smo mislili. Oni lebde neposredno iznad tla a unutrašnjim uhom ' se čuje tiha komanda arhanđela. Pokoravajući se, svaki od nas korača ka jednom od točkova i oni nas podižu iz vitlajućeg kruga i nose kroz zvezdanu tamu nazad do kamenog luka Chocmaha. Tzadkiel nas čeka a ruke su mu spremne da nam pomognu da se oslobodimo svetlucavih točkova. Oni se podižu, trepere u znak pozdrava i onda se vraćaju na stranu pored Ratziela. Točak je već izvan vidokruga i konačno se rasplinjava na nemerivoj distanci

•

u svemIru. Sa Tzadkielom napuštamo spiralne stepenice, "grčevito se držeći"

iskustva koje smo stekli. Na ulazu u Chesed arhandeo se oprašta od nas i prepušta nas Elohim koji čekaju. Počinjemo da silazimo na dole, put izgleda beskrajan ali nas kompanjoni uzimaju za ruke i nj ihova snaga se ul iva u nas kao toplo vino u hladnom danu i tako stižemo do hrama Netzacha.

Haniel nas pozdravlja peharima iste ćilibarne tečnosti kakvu smo već ovde pili. Ona nas razblažuje i osvežava i ne za dugo, oseća mo da smo sposobni za konačni silazak u Malkuth. Zahvaljujemo Haniel i Elohim i ulazimo u traku svetlosti koja nas bezbedno spušta do naše destinacije a delikatno zeleno svetlo prija i našim očima i umovima. Kad stignemo u Malkuth potpuno smo oporavlj eni i nestrplj ivi da podelimo sa Sandalphonom sve što nam se dogodilo.

Ashim su u hramu i kao leteće iskre vatre motaju se oko naših glava dajući nam do znanja da su i oni sretni što smo došli do finalnog putovanja na Drvetu. Finalno je, pošto su ove staze sada naše i možemo da idemo

v

njima kad imamo potrebu ili želju. Učinili smo Drvo Zivota svoj im sopstvenim, ono je uhvatilo korene u nama i raste visoko i snažno.

Odlazimo, znajući da smo u Malkuthu i u svim hramovima Drveta potpuno zaradili pravo da zauzmemo svoje mesto. Izražavamo svoj u zahvalnost unutrašnjim vibracijama, pošto smo naučili da komuniciramo u maniru Drveta. Ashim se roje oko arhanđela i poslednje što vidimo je njegovo ozbiljno lice krunisano vatrom.

199

•

•

ISKUS

Napomena: Reči mudrosti se mogu naći u idiomima jezika gde često čujemo fraze: "Video sam svetlost" ili "Svetlost me obasjala". Ona se koristi da označi da je nešto što se do tada nije razumelo sada najzad u potpunosti postalo jasno. Ovo je najlakši način da se razmišlja o Ketheru na najnižem nivou i jedinom na kom se možemo nadati da se suočimo sa bilo kojim od njegovih oblika.

Sa svačim što se tiče Kethera najbolje je raditi u obliku kontemplacije pre nego u bilo kom aktivnom smislu. Meditacija i kontemplacija su sasvim različite, pošto se prva izvodi na nekoliko načina i uz upotrebu različitih poza. Ona može biti aktivna, onako kako se podučavaju učenici u S.O.L. školi1) ili pasivna kao u mnogim, mada ne u svim istočnjačkim školama. Najbolji opis kontemplacije došao mi je preko Geretha Knighta koji je rekao: "Dok se meditacija najbolje obavlja u zamračenoj sobi bez buke i ometanja, kontemplaciju je najbolje izvesti uz bocu piva i cigaretu u sopstvenom dvorištu." Ovo tačno odgovara opuštenijem osećanju koje je potrebno za kontemplaciju. Dok moj tata nije morao da se odrekne pušenja iz zdravstvenih razloga, njegovo najveće uživanje bilo je da u letnje veče sedi u svojoj bašti i "popuši cigaretu sa Bogom". Mnogo je dobijao iz ove tihe, neužurbane konverzacije sa Svemogućim i njih dvojica su se "sasvim dobro slagala" jer su se čvornovati problemi uglavnom rešavali uz tu poslednju cigaretu u danu. Možda je to bila misao da se deli problem sa Tvorcem koja je bistrila um. To je ono osećanje deljenja egzistencije sa Ketherom koje se nadam da ćemo postići na sledećim stranicama.

l) Skraćenica Okultne škole Sluge Unutrašnje Svetlosti koju je osnovao učitelj autorke W.E. Butler a koju sada ona uspešno vodi.

200 •

• • •

Hram je pun cveća i nj ihov miris i raznovrsnost nadjačavaju sve kako se prizor formira oko nas. Sa Sandlaphonom su četiri Elementaina Kralja i Ashim. Kraljevi nas oblače u jednostavne bele odore sa zlatnim gajtanima, kače nam jednakokrake krstove oko vrata i time nas pripremaju za poslednje od naših putovanja. Mi ne idemo samo za sebe, već za sve one koj i još nisu u stanju da putuju ovim stazama. Mi idemo i za životinje, biljke i mineralna kraljevstva, kao ambasadori i inicijatori mlađe braće.

Sandalphon pravi sigil i vrata se otvaraju u šumovitu stazu gde nas čeka veličanstveni crni bik. On se okreće, frkće kako prilazirno i onda pada pored nas kako prolazimo dalje. Meka reka vijuga preko staze premošćena kamenim mostom. Gabriel i Cherubim stoje na obali, Arhanđeo pokazuje prema nama, posmatraju kako prolazimo i u nj ihovim očima vidimo da su ponosni na naš napredak.

Drum vodi dalje preko grubog tla. Sa leve strane vidimo planinski venac koji nam je poznat. Dve figure ulaze u vidokrug, jedna je Michael sa širokim osmehorn a druga je veoma visoka i krupna, obnažena i bradata sa dugim ožiljkom na boku. Na ruci mu je orao. Prometheus je slobodan i bistrijeg pogleda nego kada smo ga poslednji put videli i sada znamo da je on jedan od velikih koji su hodali Zemljom pre potopa. Beba zmaj se igra oko Michaelovog stopala i on se spušta dole da bi se odbranio pošto ga grebe krljušt od njenog uha. Orao sa podiže u vis da bi leteo sa nama na ovom putovanju.

Sada staza skreće na desno pored morske obale pod nebom u zoru, pored ruba voda čeka Haniel a sa strane je zlatni čovek-lav. Iz talasa se izdiže Aphrodite rađajući se iz mora kao preci ljudskog roda. Ona reprezentuje Elohim koji su motrili na čoveka u njegovom detinjstvu, kao što ćemo mi nadgledati one koji će doći posle nas. Zastanimo i razmislimo. Kada smo došli u postojanje bili smo samo iskre života nešto kao Ashim. Razvili smo se u fizičke oblike lepote i velike mentalne moći koju smo na svoju sramotu često zloupotrebljavali, kao pali anđeli. A, još uvek smo tretirani kao sinovi i kćeri Boga, Beni Elohim po našem sopstvenom pravu. Doći će vreme talasa i možda ćemo biti nazvani Elohim i kreirani prema sopstvenom liku. Ali, znaćemo da smo samo veze u lancu razvoj a na više prema Kruni Manifestacije.

Lav napušta Haniel i pridružuje se biku koji ide ispred nas i mi putujemo dalje dok orao lenjo kruži iznad nas. Sunce se rađa i mi napuštamo obalu penjući se stazom koj a vodi preko brda u šumu u kojoj

201

•

•

•

pevaju ptice. Pored drevnog hrasta stoji Raphael i sa njim Kraljevi. Prvi put kraljevi klimaju glavama u znak poštovanja mada još neće kleknuti na kolena, ali možda će jednog dana čovek zaraditi svoju krunu kao Regent Elemenata.

Ova staza kroz šumu je hladna i prijatna i otvara se na širok, prav drum sa čije jedne strane su polja a sa druge planine. Kočija čeka pored puta i Khamael drži uzde konja a šlem mu blista na sunčevoj svetlosti. Izgleda okružen plamenovima, ali kada ih vidimo jasno to su uvijajući zmajeviti oblici iznad i oko njega i sećamo se zmajčeta kod Michaelovih stopala. Kada potpuno odrastu to su Seraphim, davaoci hrabrosti, snage i znanja i naš folklor je pun priča u kojima se hvalisavo opisuje kako ih porobljavaju Ijudi.. . .

Mi putujemo. Iznad nas orao stremi ka suncu sve dok ga ne izgubimo iz vida a onda se vraća u društvu sa veoma jakim brilijantnim tačkama svetlosti koje kruže oko nas. Ispred nas stoji na putu Tzadkiel, a plavetnilo njegovih haljina odgovara boji neba iznad naših glava. Chasmalim se tiskaju oko njega, pokrivajući ga plaštom svetlosti koji blista i rasplinjava se i -put ostaje prazan. .

Sada Sunce zalazi i uskoro putujemo u purpurnom sumraku kroz zvezdano nebo. Lav, bik i orao nam se približavaju pošto sada ulazimo u njihov domen. Ispred nas je mala kupolasta zgrada od belog kamena a put vodi pravo ka vratima. Ulazimo i vidimo da je, iako prazna, puna nečega što ne možemo da definišemo. Sveta Bića se guraju oko nas i prvi put su Lav i Bik u svojim krilatim oblicima, ali jedan sigurno nedostaje. Gde je Čovek? U tišini koja sledi učimo jednu od misterija Daatha. Mi smo nedostajući element.Lav postaje plamen koji ulazi u naš centar srca ispunjavajući ga ljubavlju. Bik se utapa u zemlju a onda se diže pored naših stopala i ispunjava nas darom strpljivosti i čvrstine. Orao pušta svoja pera da postanu meka kiša uvodeći nas u svet jasnog viđenja i razumevanja.

Prazna soba se rasplinjava, Tzaphkiel i Ratziel dolaze sa bočnih strana. Mi stoj imo na ivici svemira, ispred nas je u rasponu točak svetlosti kao slika dalekih galaksija viđena u knjigama. On se okreće polako obuhvatajući nas u sebe i čineći nas jednim sa celim Drvetom. Ruke ljubavi nas podržavaju, svetlost dolazi i kupa nas, mi se odmaramo . . .

Znanje i razumevanje na skali koje još nismo upoznali ispred filtera u srca u umove . . . Nema borbe da se shvati u svesti, to je uvek bilo deo nas ali nepoznat do sada. Mi se okrećemo polako, osećajući umni dodir svih onih koje smo sreli na svoj im putovanjima stazama i kroz sfere. Sada ih

202

•

· osećamo i znamo na višem nivou, gde je nj ihovo prisustvo u nama zadovoljstvolbol koji ne može i ne treba da se opiše.

Mi smo sada deo svega drugog za sva vremena. Mi znamo da oni nemaju uvek oblike koje mi možemo videti, ali ćemo ih poznavati kroz sve tradicije i vere ljudskog roda. U bogovima Hindua i snovima Šamana,

,

u Majstorstvu Mudrih i Kachinasu Hopia - mi ćemo ih prepoznavati. U Misi i Ritualu na Brdu, u Plesu Ratnika Masaia i procesiji ravnodnevice Druida - mi ćemo ih prepoznavati. Tražićemo i naći ih u drevnim i zaboravljenim verama i u novim utrtim putevima modernog čovek - tu su oni i uvek će biti. Tonerno dublje u spiralu.

Nema razde lj ivanja, puštamo sve misli , sva osećanja i samo postoj imo, plutajući u materici svetlosti, pričvršćeni za postojanje pupčanom vrpcom ukomponovanom od našeg porekla pravo do prvobitne zemljane forme iz koje smo mi, kao muškarac ili žena, nastali. Povezani za svoju prošlost, kontempliramo' o budućnosti kako se vrtimo u galaksiji sebe, uvek na tački rođenja ili smrti a osećanje novine prožima svaku sekundu egzistencije.

Sanjarirno i prisećamo se MazIotha kako vrte naš nataIni uzorak i bezvremenostisvemira gde smo naučili da razumemo ne-vreme. Sećamo se matrice i kristalnih modela kada smo se borili da ih povežemo u savršene oblike i nismo uspeli. U sećanjima ponovo odgovaramo na pitanje koje nas oslobađa terazija i šetamo sa dečakom i psom kroz žitna polja natopljena krvlju. Sanjamo o listu napravljenom snagom uma i lampi koja nikada ne može da se ugasi i ponovo vidimo 'oči Cherubima kako se pojavljujemo iz bazena snova. Stojimo sa Kraljevima u svemiru i gledamo na dole u pravo-zeleni dragulj Zemlje, dar koj i nam je dat da ga čuvamo, koristimo, volimo i dovedemo do pune slave.

Postoji jedan večni trenutak ogromnog mira kao da smo na tački buđenja iz dubokog sna u letnje jutro. Mi više nismo u spirali već u praznom hramu Malkutha. Gledamo oko sebe prisećajući se kako smo ga videli prvi put. To je naše mesto i ništa ne može da dotakne ili pokvati unutrašnji hram uma. Ovde je naša snaga za godine koje su ispred nas, ovde smo se ispolj ili u svojim umovima i srcima, ovo je naša prazna soba koja više nije prazna pošto smo mi tu. Ovde počinje kraljevski put do krune našeg v v covecanstva.

Na oltaru je dijadema od zlata, istina nije kruna ali jeste obećanje za nju. Tu je i ključ, ključ za skrivena vrata koja još nismo otkrili. Tu su staze koj ima još treba da idemo. Putovanje nije završeno.

203

,

•

EPILOG

v

Prošlo je mnogo godina od kada sam prvi put došla na Drvo Zivota i od tada sam mnogo puta putovala stazama, istraživala ih i posle mnogo napornog rada otkrila skrivene staze i nj ima putovala. Poznajem radost koju mogu da donesu i bol koji mogu da izazovu, kada se putuje loše.

Bazni uzorak Zapadnih Misterija je Traganje, kada se osobe pokoravaju jasnom zovu i posle toga prate preko brda i dolina trag da nadu Gral Srca. To je dugo i naporno putovanje, i mnogi se vraćaju pre no što stignu i do pola puta. Ali najvažniji deo tog putovanja okultnom terminologijom se naziva "Povratak". Kada se dostigne Traganje, neophodno je vratiti se i obučiti druge da prate trag kojim ste vi išli. Ovo je zahtev svakog iniciranog i sagledava se kao obavezujuće obećanje. Koliko sam često u svojoj ranoj obuci želela neko vodstvo na stazama Drveta. To je trajalo sve dok nisam završila Traganje i shvatila da taj zadatak mora da bude moj. Nadam se da sam taj zadatak ispunila adekvatno.

Kroz radove u ovoj knjizi videćete da sam koristila reč "mi". To je namerno pošto nisam želela da se neko oseti da putuje stazama sam, već sa prijateljem, kompanjonom da mu osvetli put. Oni koji imaju okultno znanje razumeće zašto sam to učinila i šta sam to radila. Veruj te da je tačno ono što poslednja rečenica kaže - da se putovanja nikada ne završavaju, kao u pesmi: "Drum vodi zauvek sve dalje i dalje! "

204

,

•

'"

Pitanja Cetrdeset-Dva Asesora

l . Da li si mislio o telu koje nastanjuješ? 2. Da li si u potpunosti proživeo vreme koje ti je dodeljeno? 3. Da li si se uzdržavao od nečistoće tela i uma? 4. Da li si voleo telom, samo kada i srcem? 5. Da li si imao znanje o onome što ti je zabranjeno? 6. Da li si se držao samo mača ili preslice? 7. Da li si poštovao tela mladje braće? 8. Da li si krao? 9. Da li si jeo i pio prekomerno?

10. Da li si ubio? l l . Da li si govorio nepravedno u ljutnji? 12. Da li si gledao na dobra drugih zavidno? 13. Da li si upoznao ljubomoru? 14. Da li si govorio loše o bilo kom muškarcu ili ženi u ljutnji? 15. Da li si bio nemaran u radu? 16. Da li si obesvećivao tajne? 17. Da li si upoznao u sebi ponos koji je pogrešan? 18. Da li si odstupio od staze koja ti je dodeljena? 19. Da li si žudeo za plemenitim metalima? 20. Da li si previše svetovan? 21. Da li si bio u transakcijama na tržištu? 22. Da li si otplatio sve dugove na vreme? 23. Da li si bio velikodušan prema ukazanoj potrebi? 24. Da li si lagao da bi dobijao od drugih? 25. Da li ti je jezik bio kao guja da bi izazvao smeh kod drugih? 26. Da li si bio prijatelj? 27. Da li si mrzeo do isključivanja svega ostalog? 28. Da li si pozajmio svoje telo nekome?

205

29. Da li si bio radost za svoje roditelje? 30. Da li si poštovao sve vere koje su svetle? 3 1 . Da li ti je dato vremena da budeš u miru sa bogovima? 32. Da l i si skrenuo sa puta mudrosti date u ljubavi? 33. Da li si sl ušao ono što nije bilo namenjeno tvoj im uši ma? 34. Da li si živeo u svetlosti? 35. Da l i si bio mač za nejake? 36. Da li si porobio bilo koji drugi život? 37. Da li si se suočio sa ogledalom sebe? 38. Da li si uzeo reči iz usta bilo kog čoveka kao svoje sopstvene? 39. Da li si upoznao da sva putovanja završavaju da bi počela? 40. Da li si se setio braće sa Zemlje i saosećao se sa onom mladom

braćom koja tebi služe kao životinje u polju? 41 . Da li si ikad izrablj ivao čoveka ili životinju preko granica njegove

snage radi svoje pohlepe? .

42. Da li ima ikoga na Zemlji kome je milo što si živeo?

•

•

Simboli povezani sa stazama

Staza No. Adut Tarota Slovo Simbol 1 1 O Budala 12 1 Mag 1 3 2 Prvosveštenica •

1 4 3 Carica 1 5 4 Zvezda

16 5 Inicij a tomi sveštenik

17 6 Ljubavnici 18 7 Kočije 1 9 8 Snaga 20 9 Pustinjak 21 10 Točak sreće

•

22 1 1 Pravda 23 1 2 Obešen čovek 24 13 Smrt 25 14 Umerenost 26 1 5 Đavo 27 16 Srušena kula 28 1 7 Car 29 1 8 Mesec 30 19 Sunce 3 1 20 Suđenje 32 21 Svet

•

01

02

03

04

05

06

07

08

09

1 0

Naziv

Kether

Chocham

Binah

Chesed

Geburah

Tiphereth

Netzach

Hod

Yesod

Malkuth

•

SEPHIROTHI (Engleska verzija)

Božje ime

Eheieh

lah ili lehovah

lehovah Elohim

El

Elohim Gebor

lehovah Aloah

va Daath

lehova Tzabaoth

Elohim Tzabaoth

Shaddai el Chai

Adonai Malekh

Arhanđeo

Metatron

Ratziel

Tzaphkiel

Tzadkiel

Khamael

Raphael

Haniel

Michael

Gabriel

Sandalphon

Red anđela

Chaioth ha Qadesh

Auphanim

Aralim

Chasmalim

Sheraphim

Malachim

Elohim

Beni Elohim

Cherubim

Ashim

Svetovna čakra

Rashith ha Gilgalim

Masloth

Shabathai

Tzadekh

Madim

Shemesh

Nogah

Kobab

Levanah

Cholem Yesodoth

Naziv

01 Kruna

02 Mudrost

03 Razumevanje

04 Milosrđe

05 Oštrina

06 Lepota

07 Pobeda

08 Slava

09 Temelj

10 Kraljevstvo

, SEPHIROTHI (Uobičajen prevod)

Božje ime Arhanđeo

Ja sam ili Ja postajem -

Gospod -

Gospod Bog

Bog Moćni

Bog Bitaka

Bog Svemogući

Bog Ispoljen u Sferi

Uma

Gospodar Domaćina

Bog Domaćina

•

Svemogući Zivi Bog

Gospodar i Kralj

-

-

-

-

-

-

-

-

Red anđela •

Sveta Ziveća Bića

Točkovi

Tronovi

Oni Koji Sijaju

Ognjene Zmije

Kraljevi

Bogovi

Sinovi Boga

Jaki

Duše Vatre

•

Svetovna čakra

Prvi Kovitiaci,

Primum Mobile

Sfera Zodijaka,

Mir - Saturn,

Pravednost - Jupiter

•

Zestoka snaga - Mars

Solarna Svetlost - Sunce

Blistavi sjaj - Venera

Stelarna Svetlost -

Merkur

Lunarni Plamen - Mesec

Slamač Temelja

Elementi - Zemlja

R E C E N Z I J A

•

�

Drvo Zivota (i Znanja) ima mnogo različitih plodova i svaki mora da se konzumira u odgovarajuće vreme. Ono nije samo lep model već ga treba tretirati i kao alat il i šablon namenjen za ljudsku upotrebu. Njegove staze presecaju pejzaž uma i mogu da otvore bogate izvore ideja, sposobnosti i veština koje leže ispod površine normalne svesti kao zlatna

�

žila. Kreativno astrai ni svet staza Drveta Zivota će na one koj i tuda putuju delovati na nivou na kom je student sposoban da odgovori i staze se automatski regulišu prema osobi koja na nj ih stupa. Ovde se aspirant­mag susreće sa realnošću znanja koja se još uvek od ržavaju na unu­trašnjim nivoima i gde će mu biti omogućen pristup kada bude dovoljno istreniran da ta znanja bezbedno koristi. Dubinska, primarna žeđ za otkrivanjem istine iza ogledala baca hermetiste u nova i neophodna iskustva. Jednom, kada budu primorani da piju iz Putira da bi utol ili žeđ, saznaće da je prvi gutljaj a da poslednji ima ukus meda.

Prelazeći Pustinju izolacije i Bezdan separacije tragač ide stazom shvatanja svojih sposobnosti. Kako otkriva da su prisutne zna da se može nadati usavršavanju samo kroz težak rad i disciplinu. Kada stigne na vrh jednog nivoa on je na dnu sledećeg i kroz studije stiče sposobnost za viđenje reakcije u korenu i njen ishod. Brušenjem svoje l ičnosti može da se nada da će univerzum jednog dana uskladiti svoj u volju sa njegovom i dozvoliti mu da zauzme mesto u poretku stvari u svemiru. Kosmičke vibracije i spirale govore rečima koje zemlja nije nikada čula i razvijanjem kvaliteta unutrašnjih ličnih nivoa student može da dostigne ekvivalente za pet fizičkih čula koja koristi u svom spoljašnjem, svakodnevnom okruženju. .

�

Na stazama Drveta Zivota se dotite aspekt magičnog ogledala pošto su one reflektivne i bacaju nas nazad nama samima primoravajući nas da nađemo odgovore isklj učivo iz bunara istine koji leži u nama. Ovde je tragač primoran na učenje funkcionisanja svog ukupnog oka koje je

nešto sasvim drugo u odnosu na čulo vida koje je vrlo često "saučesnik" iluzija. Uzdižući um na drugačiji nivo verovanja, suprotan svemu u šta je verovao ranije student uči kako da gleda kroz ogledala iluzije a ne u njih. Time stiče moć da iluzija više nikada nema vlast nad njim.

Okruženje i vaspitanje mogu da formiraju nevidlj ive lance koje je nezamislivo teško razbiti. Gledajući kroz ogledala cilj nam je da jasno vidimo kroz zbrku poluistina kojima smo hranjeni vekovima i da spozna­mo šta nismo želeli da vidimo ili šta drugi nisu želeli da mi znamo. Od iluzije selfa se teško od ustaje jer se personalnost bori da ih održi u stanju u kakvom jesu. Istraživanje i otkrivanje istina iza ogledala može biti veoma uzbudljiva hermetička avantura pošto studenti obično pate od nedostat­ka iskustva za prepoznavanje očiglednih razloga a iskušenje se oslanja na skrivene, unutrašnje patologije duha. Ukoliko se zacele, iskušenje više nema nikakvu moć nad nama. Zbog toga često ova putovanja izazivaju stanje poznato kao Tamna noć duše - kada se na minijaturnom bojnom polju personalnost bori sa silama staze koje se suprotstavljaju fal sifikati­ma, pogrešnim idejama i izvrnutim slikama sa kojima smo dugo živel i i brižlj ivo ih negovali. Putovanje kroz Tamnu noć duše u ropstvu iluzije neprihvatljivo je stanje za hermetistu i zato svi pravi učitelji insistiraju na aktiviranju ukupnog oka i gledanju kroz ogledala u srž zbivanja. Zato i Dolores Nowicki iz bogatog iskustva poručuje svoj im studentima (i Čitaocima) : "Ne okrećite glavu! Ako ne gledate, ne možete videti. Ako ne vidite, ne možete da naučite. U svetu u kome živite nema praštanja zbog nejakosti, naivnosti i l i neobaveštenosti - ako ste slabiji umirete!"

Kada aspirant - mag krene Drumom Duge koji se proteže od ponoći v

do zore, Cuvari Kristala Istine otkriće mu taj nu starij u od večnosti - da je sutra bilo juče u uslovima kosmičkog vremena; da univerzum postoji i u jednoj sekundi i u jednom atomu, u dimenziji u kojoj vreme nema nikakav značaj. Na tom putu tragač počinje da shvata da se sve što će doživeti već dogod ilo.

.

Putujući stazama student ostvaruje kontakt sa misterijama starij im od vremena i bićima koja nastanjuju unutrašnje nivoe. Još je Dion Fortune (UČiteljica W. E. Butlera, učitelja Dolores Nowicki) pisala da su prijateljstva sa bićima unutrašnj ih planova čvršća i postojanija nego sa ljudima. Kako to studenti okultnog treba da sprovedu u praksi, Dolores Nowicki vrlo slikovito i nadahnuto objašnjava u knjizi STAZE SJAJA prvi put otkrivajući tehnike koje su bile dostupne samo onima koji izučavaju gradivo Misterija u Bratstvima i Okultnim školama.

Pored izvanrednih metoda za napredovanje studenata koj i su se opredelili za solo magijsku karijeru, knjiga je posebno preporučljiva za

obradu u toku rekonvalescencije povratnika iz Kraljevstva Deva kada se crnilo psihe ne može otkloniti uobicajenim tehnikama purifikacije.

Branka lvanovska •

,