178647363-georgi-lisicin-Šah-strategija-i-taktika-1

SAHOVSKA NAKLADA RZ ZA IZDAVACKU DJELATNOST

SA HOV S KO G SA VEZA HRVATSK E

BIBLIOTEKA »SAHOVSKE NA K LADE «

BR. 113

IZDANJE : »SAHOVSKA NAKLADA«, ZAGREB

Tisak » Vjesnik«, Zagreb

GEORGIJ MIHAILOVIC LISICIN

STRATEGIJA 1

TAKTIKA I. DIO

ZAGREB 1986

z� izdavaca »Sahovska naklada« RZ Sahovskog saveza Hrvatske dipl. оес. МАТЕ BITANGA

Pridrzava sva autorska prava, uklj ucivsi pravo prevodenj a na strane jezike

Copyright 1986 Ьу »Sahovska naklada«, Zagreb

Naslov ruskog originala :

STRATEGIJA I TAKTIKA SAHA

Preveli :

Dr SLAVKO PETROVIC i ZLATKO KLEMENT

Recenzenti :

DRAGOLJUB MINIC i ERVIN SINDIK

N aslovna stranica :

ALEKSANDRA BOMAN

Tehnicki urednik :

ZLATKO KLEMENT

Korektor :

DUBRAVKO KLEMENT

Tiraza : 5 .000

YU ISBN 86-7Э17-005-2

PREDGOVOR Pred пата је jedrza neoЪicno inteтesantna i vrijedna knjiga po

kojnog me�unarodnog majstora Georgija Mihailovica Lisicina. U popl avi dana.snje sahovske !iterature ta knjiga је potpuno nezasluzeno potisnuta и zaborav, jer, kao sto се se citatelji vrlo Ътzо uvjeтiti, njezin је sadrzaj od trajne vтijednosti i vrijeme koje је pтoslo od njezinog izda·nja nije ni najmanje umanjilo njezinu vтijednost.

Uslijed njezina velikog opsega, izvoтna knjiga sadтzi, naime, 544 stтanice, ра Ъi zbog toga Ъila i glomazna i nepтakticna za тukovanje, odlucili smo је izdati и tri dijela. Njezin. sadтzaj veoma pogoduje tome1 јет se citava materija i sastoji od tтi podjednako velika poglavlja, koja cine cjelin1i za sebe. Ipak valja napomenuti da su sva tтi dijela medusobno idejno i sadrzajno povezana, јет tek zajedno daju kompletan pregted st,ih. ideja i dosadasnjih teoretskih dostignuca и najtezoj i najkompliciraпijoj fazi sahovske partije - sтedisnjici.

Djelo је pтvi puta izdaпo 1952. god. i to pod пazivom »Stтategija i taktika sahovskog umijeca«. М edutim, pokazalo se da и kпjizi ima dosta poglavlja koja se mogu poboljsati i ispтaviti ра је sam autor uz ротос Abramova i Konstantiпopoljskog 1958. god. kпjigu ртетаdiо i izdao је pod danasпjim пaslovom »Strategija i taktika saha«. U tom novom izdaпju izbacena su dva velika poglavlja i to zbog osoЪitih razloga. Ј еdпо od izbacenih poglavlja је poglavlje о sahovskim otvaтanj'ima jer se otvaтanja vтlo Ъrzo mijenjaju, ра Ъi kпjiga zbog tih prorn_iena izguЬila S'L'йju vrijedпost. Dтugo su gotove, komentiтane paтtije, zbog istog тazloga, јет dio koji sadrzi оtvатапја је podlozan promjenama tc;,ko da је taj dio kasпije izdaп kao zasebna kпjiga. Ostalo је opce1iiti sadтzaj koji је пеоЪiспо роtтеЬап sahistima, osoЪito mladima и razvoju, da Ьi rnogli pтavilno ocijeпiti poziciju i snaci se и odreaenim stтateskim i taktickim pozicijama, а taj tip liteтatuтe, Ъеz obziтa па veliko oЪilje mateтijala, је jako deficitaтaп па svim jezicni т podrttcjima.

Uz to Ъi htjeli rcci nekoUko rijeci о аиtоти Georgiju Mihailovicu Lisicin1l, vтlo jakom so1,jetskom теdипатоdпот majstoтu, koji је sigurno irriao snagu jakog velemajstoтa, ali је imao tu пеsтеси da је zivio н vтijeme kada је Ьilo vтlo malo meduпaтodпih tитпiта, tako da па rпеаипатоd·пот рlапи nije postigao рипи afiтmaciju. Ро godi-

5

па1па Lisiciп је vrsпjak Botviпiku i pripada опој geпeraciji sovjetskog saha koja se izborila za dапаsпје pozicije sovjetskog saha и svjetskim razmjerima, tj. cvrsto su zauzeli prvo mjesto, koje пе ispustaju vec vise od pola stoljeca.

Lisiciп је zivio и Len.jingradu i Ъiо је trostruki prvak Lenjiпgrada, sto samo za sebe vec govori vrlo mnogo. Osim toga ucestvovao је deset puta и fiпalu prvenstva Sovjetskog Saveza, sto је, takoaer, svojevrstaп podvig. U tim sampioпatima, пi и kojem slucaju, nije igrao sekuпdarпu ulogu, vec је zauzimao stalпo solidпa mjesta, а и пekim sampionatiтa је ostvario i vrlo visok plasmaп. Npr. па 8. sampionatu podijelio је 3-5 тjesto, а па 21. sampionatu, koji је Ьiо osoЬito jak, zbog togo. sto је vec тlada ga1·da pocela potiskivati stare igrace, Lisici12 se ni.1e dao i podijelio је s Petrosjanom 4·-s. rnjesto.

Zbog svojih dobrih rezultata Ьiо је uvrsteп s Ьiraпim sovjetskim majstoriтa 1935. god. па тeduпarodпi turпir и Moskvi i tu је zauzeo, па izgled, s1cromno 15. тjesto. Medutiт, kada se таlо pogleda taj plasman, vidi se da је оп postigao 9 bodova, samo 4 тапје od pobjednika Botvi.пika i Flohra, а iza пјеgа su ostali ро plasmaпu tako jaki velemajstori kao sto su: Stahlberg i Pirc. Drugi пjegov пastup па теаипатоdпот рlапи Ьiо је 1946. god., kad је па vrlo jakom turniru и Н elsiпkiju zauzeo 2. mjesto, sto ти је omogucilo da se afirmira kao t'rlo jak prakti�aп ·igrac и meduпarodпim okvirima.

Druga vrijednost Lisicina su njego1'e kпjige, koje su ostale iza пjegove prerane smrti. То је u prvom redu kпjiga koja је pred пата, а osim toga tu Ьi se тogla izdvojiti izvaпredпa kпjiga о sahovskim konacпicama, koja је izda1ia 1956, zatirn јеdпа sahovska pocetnica, knjiga о sampionatu SSSR-a 1939. itd.

Inace је Lisiciп Ьiо iпzепјет i redovпo је obavljao svoje таdпе zadatke, tako da se nije 1iikad mogao роtрипо posvetiti sahu. Osim tih djela istakao se kao teoreticaт - dao је veliki doprinos и razvoju i tretiranju Retijevog otva·ranja.

Prevodilac

6

METODlёKI SAVJETI U ovoj knjizi izlaze se kurs

taktike i strategij e saha, koj i је ilustriran mnogobrojnim primjerima iz prakse sovjetskih igraca i sahovskih kompozitora. Glavni cilj ovog djela је da se svestrano upozna citatelj s kompleksom suvremenih strateskih i taktickih ideja.

PosLije izucavanja prvog i drugog dijela citatelj је vec и stanju steci jedan takticki osjecaj , koji се ти dozvoliti da и daljnjem toku razumije elemente strategije i stvaranje strateskog plana. Kada se upozna s elementima taktike i strategije, citatelj moze pristupiti analizi sahovskih parti ja и cjelosti .

Izgleda da је najteze и sahu shvatiti proracun komblnacija ј ocjena pozicije, sto је vezano s odredenim stvaralackim apstraktnirn misljenjem i mastom. Proracun komblnacija је dan и odredenom razdjel и drugog dijela, а ocjen� pozicije na kraju treceg dijela ove knj ige. Treba primijetiti da је vrlo komplicirano kod sebe raz.viti mogucnost apstraktni)g mi�Iзenja i stvaralacke maste. ZbtJg t�ga mozemo preporucitj ci tatelj ima, prije nego sto pogleda rjesenje odret1enog primjera, neka pokus,a Гlijes.iti taj primjer samostalno i to tako da

se kocisti samo dij agramom ibl. pozicij om na sahovskoj taЫi, ali da ne pom1ce figure. Ako и toka 10 minuta ne uspije naci rjesenj� unda neka pogleda и tekst .

Paralelno s proucavanjem teorije svaki sahist se mora baviti i praksom. Ucesce na natjecanj ima, kao sto pokazuje iskustvo, рој acava i prosiruje teoretsko znanje. Postepeno svestrano upoznavanje sa sahovskom teorijom i to и suradnj i s praksom daje ono sto se danas naziva sahovska tehnika. Cim је visi teoretski nivo sahiste, cim је sira njegova praksa, tim се visa Ьiti i njegova tehnika, koj a је zapravo sinteza teorije i prakse.

Medutim, kada sahist ovlada tehnikom saha, on nema pravo pocivanja na lovorikama. Potrebno је svakodnevno pratiti razvoj teorije, svakodnevno treba raditi na svoj oj tehnici. Ukratko receno, treba ici и korak s razvojem saha.

Na zalost svi sahisti nemaju toliko strpl'jenja i marlj .ivosti . Zbog toga se neki od njih slaЬije snalaze и pitanj ima sahovske taktike. Oni slijepo vjeruju и strateske ideje, и dobru i losu poziciju svojih figura i neke druge sahovske zakone. Drugi su, medutim, opsjednuti sahovskom

"

taktikom i ignoriraj u strateske ideje. Oni . dobro komblniraju, katkada im uspije sprovesti sjajnu ataku na protivnicku poziciju, ali nece postici velike rezultate. Treba pamtiti da је put prema majstorstvu uvijek uvjetovan svestranim proucavanjem saha.

Brzi rast sahovske tehnike zavisi и mnogom о samokriticnosti i kriticnosti onih koji igraju odlucujucu ulogu и stvaralackom usavrsavanju. Kriticka analiza majstora, velemajstora, objektivna analiza vlastitih pogresaka, potpuno odsustvo umisljenosti i nekriticnosti i jedna smirenost pomazu brzom formiranju sahovskog majstora.

Za vrijeme sahovske partije veliki znacaj ima prilaz igri. Ро-

8

trebno se је prisiliti da se povuce potez tek nakon sto se odredi odredeni cilj i nakon sto se konkretno pregledaj u sve mogucnosti. Ujedno se treba nauciti igrati ро plan u, а uz to prati ti mogucnosti svog proti vnika.

Као sto је ukazao eks-sampion svijeta Botvinik (napisano u »Sahmaty v SSSR� 1949. g. br. 3) , talent, karakter, fizicke mogucnosti i priprema, to su 4 vrlo vazne komponente koje odreduju uc;;pjeh ovog ili onog sahiste. Zbog toga svaki sahist mora obratiti paznju pitanj ima fizickog odgoj a. Vazno se је priviknuti i prisiliti da se ne uzbuduje za vrijeme partije i da ne upadate и paniku i и depresiju и slucaj u poraza. Uglavnom, jednom rijecj u, treba Ьiti miran i uvjeren и sebe.

ОРСА PITANJA SAHOVSKE BORBE

Kod analize primjera, kojim se ilustriraju elementi taktike (u prvom i и drugom dijel u) ili elementi strategije (u trecem dijelu) i strateski plan, mi сето ne-

izbjezno susresti nekoliko pitanja od opceg znacenja. Sva ta pitanja razmatraju se и ovom poglavlju.

OSOBITOSTI SAHOVSKE BORBE Sahovska borba је borba neo

Ьicnog tipa. Ovdje ne rjesava uvijek materijalna ili poziciona prednost, kao sto је prednost u kolicini figura ili pjesaka, ili prednost и smislu boljeg rasporeda figura ili pjesaka и usporedЬi s figurama i pjesacima proti vnika. Katkada se moze pobljediti s manjom kolicinom borbenih snaga,' ili cak и situacij ama kada imas losiju pozicij u. Kako se to moze objasniti ?

Specificnost saha se prije svega sastoj i и tоте da postoj i osoЬita uloga kralj a и sahovskoj borbl. Ako је obj avljen sah, onda treba prije svega zastititi kralj a. Ako se dogodi da је napadnuta Ьilo koja druga figura, nju је moguce ostaviti bez Ьilo kakvih posljedica, ili cak odgovoriti na taj udar protuudarom. Ako nema mogucnosti da se spa-

si kralj od saha, onda је borba zavrsena bez obzira na materijalnu i pozicionu prednost jednog ili drugog igraca. OsoЬita uloga kralj a j avlj a se и slucaju pata, vjecnog saha itd.

Br. 1

Р. KERES

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u ceti ri poteza)

9

U zadatku Р. Keresa materijalna prednost је na strani crnog, ali doblva Ьijeli zbog toga jer је crni kralj krajnje nepovoljno postavl jen : :L. Lg5 ! Tf7 2. Lf4 Sc6 з. Ld2 -i 4. LсЗ mat, od cega nema obrane.

Br. 2

Remi

Bijeli ima tri pjesaka vise, ali crni ima osiguran remi zbog pata : 1. f6 Lf6 : + ! 2. Kf6 : pat.

Br. 3 SAMKOVIC-POLJ АК

(Lenjingrad 1953 )

Biieli vu!e i doЬiva (Mat u dva poteza)

Sanse su na strani crnog koj i ima jake slobodne p jesake, ali

10

bljeli daje mat. 1. Dh6 : + ! Kg8 (lli 1. . . . Kh6 : 2. Th3 mat) 2. f7 mat.

Kod napada na rohadnu pozici ju vrlo cesto treba zrtvovati figure ili pjesake sa ciljem da se razblje p jesacka obrana.

Br. 4

BATU JEV-ABDUSUMA TOV (Prv. »Truda-<-<, 1 95 1 )

Biiel i vuёe i doЬiva

Bijeli ј е doЬio na slijedeci nacin : 1. Lh7 :+ ! Kh7 : (lli 1. . . . Kf8 2. Lh6 !) 2. Lf6 ! Lf6 : (N а 2. . . . gf6 odlucu je 3. ТdЗ Lf8 4. Th3 + Lh6 5. Dh4, а na 2. . . . Lf8 sli jedi 3 . ТdЗ Dc6 4. ТhЗ + Kg8 5. fЗ i nema obrane od 6. Dh4) З. ef6 i b ljeli doblva.

Br. 5

KAN-ARATOVSKI (Lenj ingrad 1951)

Moie li crni igrati 1 • • • • Lg2 :?

Crni је morao dati kvalitetu : 1 • • • • Tf5 : (Do mata Ьi dovelo 1 . . . . Lg2 : ? 2. Se7 + Kh8 3.

Dh7 : + !) 2. Tf5 : DеЗ : + 3. Khl Lg2 : + 4. Dg2 : Те8 5. Dd5 + Kh8 6. ТfЗ i Ьijeli је uskoro doblo.

Druga osobltost koja ima veliki upliv na tok sahovske borbe је pravilo о promocij i pjesaka и figuru ро zelj i.

Br. 6 NEJSTADT-GORBULIN

(Moskva 1946)

Biieli vuёe i doЬiva

1. Dg7 ! i crni је predao јег mu је jednako lose : 1 . . . . Tf8 zbog 2. Sf6 + [ 1 . . . . Tg7 : 2. hg7 i nema оь1�аnе.

Br. "1


Vidimo tipican pjesacki prodor : 1. Ь6 ! аЬ6 2. а6 ! Lb8 З. a"l! Sa7 : 4. с7 i Ьijeli doblva.

Br. 8 RESHEVSKY-BOLESLAVSKI

(Ziirich 1953)

Crni vuёe i remizira

Posljednj i potez Ьijelog Ьiо је 1. ТЗd7?. Pravilno је Ьilo 1. Td8 i sada је crni mogao postici vrlo jednostavno remi igrajuci 1 . . . • Та7! sa ciljem da odvuce to-

11

ра i provede pjesaka и damu. Interesantno је primijetiti da su tu mogucnost previdjela оЬа protivnika.

Nismo se sluёajno zaustavili na tim osobltostima sahovske borbe. S vremenom сето uvidjeti

veliki utjecaj tih sahovskih specificnosti ne samo na komblnacije nego i na strateske planove igre. Osobl to uloga kralj а i promocij a pjesaka kompliciraju, prosiruj u i obogacuju mogucnosti oЬiju strana.

SAHOVSКA PARTIJA Citav proces sahovske borbe od

prvog poteza do momenta kada se jedan od protivnika priznaje pobljedenim ili dok ne uslijedi sporazum na remi, nazivamo sahovskom partijom. Nju mozemo podijeliti na dva osnovna dijela: 1 ) borba s pasi vnim uёescem kraljeva i 2) gdje jedan ili оЬа kralja imaju aktivno ucesce. (Na ovaj pasus su kasniji suradnici, koj i su preradili knjigu, stavili primjedbu da је to malo previse formalna podjela, tako da nije kasnije potpuno prihvacena) .

Prvi dio partije takot!er se moze podijeliti na dva stadija : А) borba s neodredenirn i nedefiniranim pozicij ama - to se uglavnom desava и prvih 15 poteza - kad raspored figura i

12

pjesaka ј os nije poprimio konkretne konture i В) borba и odredenim pozicijama, kad је linija pjesackih lanaca i raspored figura poprimio konkretne oЫike. Stadij »А�� mi katkad nazivamo о t v а r а n ј е (pocetak) , а stadij >>В �� nazivamo s r е d i s n ј ic а (sredina igre) . Drugi dio sahovske partije Ы mogli nazvati konac igre odn. k о n а с n i с а. Ovdje treba primijetiti da se taj dio partije cesto ne poj avljuje. U sredisnjici se borba cesto moze zavrsiti matnim napadom ili tako velikirn guЫtkom borbenih snaga da svaki daljnj i otpor postaje besmislen. Ali и vecini partij a, osoЫto medu majstorima i velemajstorima, borba cesto prelazi и konacnicu i to s aktivnim ucescem jednog ili dva kralja.

SAHOVSKE POZICIJE, ZADACI 1 STUDIJE

u pгocesu sahovske partije pojavlj uje se citav niz najrazlicitij ih pozicij a. Pod terminom po

zicija podrazumijeva se raspored figura i pjesaka oblh strana и Ьilo kojem momentu sahovske paгtije. U rasporedu pojedine figure ili pj esaka uvijek је bolje govori ti kao о polozaju kralj а ili polozaju topa i td. Kolicina mogucih sahovskih pozicija ј е neoblcna velika. Euwe је jednom napisao : >>Kada Ьi 12,000. 000 sahista neprekidno pokusavali istraziti naj bolje poteze и svim logicnim pozicij ama i kad Ьi na svaku potrosili samo j ednu desetinku sekunde, trebalo Ьi im trilion vjekova da Ьi otkrili sve mogucnosti·«.

Za vrijeme igre svakom sahisti pripada zadatak da ocijeni pozicije koje se pojavlj uju, zatim da pravilno ocijeni poziciju, sto znaci da razumije njezine dobre i lose strane, zatim to znaci da mora vidjeti mogucnost za plan daljnje borbe i treba naci pogodnosti ove ili one operacije koja omogucuje da se stvori dobar plan daljnje igre. Pravilna ocjena pozicije је и stvari zalog uspjeha.

Z а d а с i i s t и d i ј е - su umjetne pozicije, koje su nastale kao i�ezultat procesa stvaranj а sahovskih kompozi tora. U proЫemima Ьijeli daje mat crnom kralj u и odredenom broj u poteza, а u studij ama postoj i odredeni zadatak - Ьijeli oblcno mora dovesti borbu do jasno doЬivene pozicije ili do remi-pozicije. Proucavanje proЫema ili studij a је vrlo korisno, narocito ako su nj ihove pocetne pozicije prirodne, tj . da podsjecaju na

pozicije iz prakticne sahovske partije.

Pogledajmo nekoliko studij skih i proЫemskih pozicija :

Br. 9

S. LIMBACH

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u osam poteza)

Vrlo poucan proЫem Limbacha koj i tretira proЫem iznudnice. 1. De4 ! ЫD 2. DЫ :+ Tgl З. DЬ7 + е4 (Ako Ьi crni igrao 3. . . . Tg2 onda slijedi 4. De4 Kgl 5. Del mat) 4. De4 : + Tg2 5. DЫ + Tgl 6. DЬ7 + Tg2 7. De4 Kgl 8. Del mat.

13

Br. 10

V. OLEJNIK

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u tr i poteza)

Crni ima vrlo opasnog slobodnog pjesaka, ali Ьijeli ga uopce ne pokusava zadrzati i igra : 1. Tg7 ! КЬ4 (lli 1 . . . . hlD 2. Lg4 + sa slijedecim 3. Sf5 mat. Na 1 . . . . Kh6 slijedi 2 . Sf5 + i 3. Lg4 mat) 2. Sf5 + КhЗ : З. Tg3 mat. Posl ije 1. Tg7 crni moze igrati 1. . . . Sg6. U tom sl ucaju do mata dovodi 2. Th7 + sa sbljedecim 3.

Se4 mat.

Br. 11

А. SALI, 1634

Biieli vuёe i remizira

14

Bijeli pocinje i postize remi, bez obzira sto је slablj i za dva pjesaka . 1. Th7 + I<gЗ 2. Те7

(Ako crni pt"ihvati zrtvu topa onda је Ьijeli и patu) 2 . . . . Td8 3. Td7! Та8 4. Та7! itd. - slijedi vjecni napad na crnog topa.

Br. 12

D. LOLLI, 1768

• • • = • • . � � � � � • • • •

• • • • • • • �

• • • • -�· • •

• • ·• • Crni vuёe i remizi ra

Crni postize remi putem 1. • • • Dh4 + 2. Dh7 Dd8 + 3. g8D (lli 3. gBT Df6 + , ako 3. gBS ili 3. g8L onda 3. . . . Dd4 + ) 3 • • • • Df6 + 4. Dgg7 Dd8 + 5. Dhg8 Dh4 + 6. D7h7 Df6 + . U slucaju 2 . KgB k remij и vodi 2. . . . Dd8 + 3. Kf7 Dd7 + 4. Kf6 Dd4 + 5. Kg6 Dg4 + 6. Kh6 Dh4 + .

SAHOVSKA TEORIJA, ТАКТIКА 1 STRATEGIJA

S а h о v s k а t е о r i ј а је opcenito iskustvo obogaceno radovima analiticara i kompozitora . U danasnje vrijeme је potpuno nezamislivo nastupati na Ьilo kakvom natjecanj u bez poznavanj a, makar osnova, sahovske teo1�ije.

Znacajan razvoj doblla је teorij a otvaranj a i teorij a konacnica. Tome su dopr.inijeli radovi mnogih sovjetskih sahista. Iskustvo ЬогЬе и sredisnj ici nije za sada ni priЫizno analiticki iscrpljeno, iako је ucinjeno mnogo pokusaj a и tom smislu. Suvremena teorij a sahovskih otvaranj a, sredisnj ice i konacnice razmatra pitanja relativne vrijednosti figu1�a i pj esaka, zatim tzv. dobre i lose pozicije borbenih jedinica, strateske i takticke ideje i elemen te komblnacija, slozene takticke ideje, strateske planove, takoder i teoretske pozicije (tipicne pozicije и otvaranju, sredisnjici i konacnici) .

01�ganizacija sahovskih snaga је detaljno razmotrena и trecem dijelu ove knj ige, medutim, i ovdje treba nesto malo reci о tome sto се pomoci и izucavanju taktike, koja је opisana и prvom i drugom dijelu ove knj ige.

U partij i se cesto provode takve operacije, kod koj ih је pot1�eьno dati svoje figure ili pjesake da Ьi za uzvrat unistili Ьilo kakve figure ili pjesake protivnika. Kod toga se racuna s apsol utnom vrijednoscu figura. Danas se smatra da su otprilike vrijednosti lovca i skakaёa podjednake, а svaki od njih da vrijedi otprilike tri pjesaka. Zatim,

top је ро svojoj snazi otprilike jednak lakoj figuri s dva pjesaka. Dama је otprilike podjednaka snazi dvaj и topova ili tri lake figure. Medutim, snaga fi-gura nije uvijek veИcina koj a је konstantna i postoj ana, i zavisi od broj а polj а koj а se nalaze pod njezinim udarom odn. djelovanjem. Zatim, od slobode njezinog pomicanj a, tj . pomicnosti i drugih faktora. Npr. s tocke gledista snage, najpovoljnij i је polozaj figure и sredistu ploce, tj . с е n t r а 1 i z а с i ј а figure . N а itaj nacin и sahovskoj partij i relat'ivna vrijednost figura koleba и .izvjesnim djelovima i nije uvijek jednaka njezinoj apsolut-noj snazi.

U ocjeni polozaja kralj a veliki znacaj ima f aktor s i g u r n os t i. U vezi s time kao pravilo se moze smatrati da је dobar kralj onaj koji је zasticen pjesacima i figurama, ali pri tom treba uzeti и obzir i mogucnosti i napada i obrane. Tek u konacnici kao ро pravilu faktor sigurnosti kralja vise nije tako vazan и veci·ni sliucajeva postaje vrlo korisno centralizirati kralja, tj . postaviti ga u samu sredinu ploce.

Relativna vrijednost pjesaka u mnogim sluёajevima, naroёito u konacn-ici, 1ovisi od stupnja njegove pomicnosti.

Relativna vrijednost figura i pjesaka cesto se mijenj a. >>Losu figuru·<-< moze se pojacati tako da se је prevede na drugu tocku, ili obratno »dobru figuru·<-< se moze oslablti tako da se potisne и losu poziciju. Vazno је za strateski plan igre da se raspolaze

15

s figurama i pjesacima tako da svaka od nj.ih svoj im djelovanjem ne ometa djelovanje dгugih figura i to se naziva h a r m o n ij а f i g и r а i р ј е s а k а. Samo se ро sebl razumije, da to pravilo kao i mnoga druga, treba shvatiti sa stvaralacke strane, j er poziciona igra је nedjelj iva od takticke, tj . komblnacione. Desi se da se i lose rasporedenim figurama i pjesacima katkada uspijeva doblti partiju zahvaljujuci tome sto protivnik ima j os losije rasporedene svoje borbene snage.

Navest сето ovdje strateske ideje, ili, drugim rijecima, ele-

Br. 13

KOTOV-BARCZA (Moskva-Budimpesta, 1949)

Biieli vuёe i doblva

Bijeli ima pjesaka vise uz bolj i polozaj kralj а. U partij i је slijedilo 1. d6 (Sa ciljem da se zahvati tocka Ь5) i crni је predao јег 1 . . . . Sa8 + 2. КЬ5 s putova-njem kralj a na а6-Ь7 gubl. Pomoeu 1. d6 bijeli је sproveo stratesku idej u 1potiskivanja figura protivnika.

16

mente sahovske strategije, koj i su osnova и izucavanju st1·ateskog plana :

1 . Mobllizacij a figura i cent1Ћlizacija pjesaka (razvoj figura и otvaranju) .

2. Poboljsanje polozaj a figura - potiskivanje figura protivnika.

3. Razmjena figura <��lose·« za »dobre·«) .

4. Poboljsanje i ucvrscivanje \rlastite pozicije - oslaЫj ivanje pozicije proti vnika.

5 . Ogranicenje protuigre protivnika.

Pogledajmo primjere :

Br. 14

KERES-BARCZA (Savno-Zdroj 1950)

Biieli na potezu

Keres је ispocetka рој асао svoju pozicij u figura i pjesaka : 1. d6 Dd7 2. а4 Kf8 (Inace је nemoguce uvesti и igru topa) 3. DfЗ (Dama se prevodi na centralnu tocku d5) 3 • • • • Kg7 4. ЬЗ (Bijeli kralj treba uporiste и sl ucaj и odlaska topa s prvog reda) 4 • • • • Тс8 5. Dd5 Ld4 6. Td4 : ! (Odstranjuje obranu pjesaka Ь6)

6. • • . Тс5 (Ako Ьi crn1 igrao 6 . . . . ed4 onda Ь i slijedilo 7 . Sb6 : Tcl + 8 . Kh2 Dd8 9. Dd4 : s doЬitkom zbog toga sto Ьijeli ima materij alnu i poz1c1onu pred-

nost) 7. Sb6 : ! (I bljeli odgovara protuudarom) 7. • • • Td5: 8. Td5: Df5 (Il i 8 . . . . Dd8 9. d7 Kf7 10 . а5) 9. d7 i crni је predao. U tom primjeгu vidimo pobolj sanje pozicij e dame centralizacij om (с е n t r а 1 i z а с i ј а f i g и r е) , zatim ucvrscivanj e pozicij e vlastit im potezom Ьijelog (2. а4) i razlici te takticke ideje koje сето razradi ti и daljem toku knjige.

Sada cemo nabroj iti elemente taktike :

Osnovni elementi

1 . D v о ј n i и d а r

2. О t k r i v е n i n а р а d 3. О t k r i v е n i s а h 4. Р о 1 и v е z i v а n ј е 5. v е z i v а n ј е

Pomocni elementi

6. N а v 1 а с е n ј е 7. О d v 1 а с е n ј е 8. О d s t r а n ј i v а n ј е

o b r a n e 9. Р r е k r i v а n ј е

10 . В 1 о k а d а 1 1 . О s 1 о Ь а d а n ј е р о 1 ј а 12 . I z n и d n i с а. Treba reci da se takФickd ele-

menti ostvaruju и praksi pomocu saha, zгtvom, iZJmjenom figura, napad,om silablje figure na jacu, prijetnjom 1mata itd. Drнgim r,i jeci1ma, sve taЮticke ideje zasnovane su na nekoj prinudi. U praksi se taktickli elementi vrlo rijet ko pп m1JenJUJU izoliran,o. Obl c no se oni susrecu и oЫiku komblnacije koj a је kompleks taktic kih ideja.

Takticki elementi i komЬinacije mogu se primijeniti za postizanje materij alne ili pozicione prednosti, zatim za ostvarivanje Ьilo koj e od strateskih ideja, ali naj cesce od svega oni su vezani s idej om prema jednom od slijedecih ciljeva :

2 . М а t (opcenito) 2 . М а t n а р о s 1 ј е d n ј е m

r e d и

3. U g и s е n i m а t 4. М а t n а р r е t р о s 1 ј е d

n j e m r edu 5 . R и s е n ј е р ј е s а с k е

o b r a n e k r a l j a 6. Р а t 7. Р о n а v 1 ј а n ј е ро t ez а 8 . Т е о r е t s k i i р о z i с i o

n i r e m i

9. Р r о m о с i ј а р ј е s а k а.

Kod provodenj a taktickih ko mЬinacija i operacija treba imati u vidu jos dvije takticke ideje :

1. Р r о t i v и d а r 2 . М е d и р о t е z.

Pogledajmo nekoliko primjera :

Br. 15

STEINSAPIR-ESTRIN (Moskva 1946)

Crni vuёe i doblva (Mat u tri poteza)

17

1. • • • Dd2 + ! (Takticki element - odvlacenje) 2. Ld2 : Tf2 + 3. Dg2 Tg2 : mat. Komblnacij a crnih је ujedinila takticke elemente - odvlacenje s idejom mata. Zrtvom dame provedena је ta komblnacija.

Br. 16 SCHALLOP-CIGORIN

(Podjebrady 1896)

Crni vuёe i doЬiva

1 . • • • Le5 ! s prijetnj om mata и jednom potezu. Bijeli је predao, jer poslije iznudenog 2. Se5 : (Ili 2. f 4 Lf 4 :) 2. • • • Tdl : + 3. Ldl : Del + doblva mat. Ova komЬinacija se sastoj i od pro-

tivudara i odvlacenj a (1 . . . . Le5 !) i oslobadanja polja (2. . . . Tdl : +).

Komblnaci ja Bondarevskog, takoder, sadrzi nekoliko taktickih ideja :

18

Br. 17 BONDAREVSKI-MACKEVIC

(Lenj ingrad 1950)


Samo и potezu 1. Se6 ! sumira se istovremeno i odvlacenje (pjesaka f7) i oslabadanje polja (d4) i otkriveni napad (na tocku g7) i protivudar, (zbog toga sto је Ьij eli ostavio svog topa pod udarom figura proti vnika) . Sve tri razmotrene komblnacije provodile su se sa zrtvom figura. N о takticke operacije mogu Ьiti i bez zrtava.

Br. 18 CAPABLANCA-MARSHALL

(6. р. meca, 1909)


Slijedilo је 1. Lf8 ! . (То nije zrtva lovca, jer је crna dama vezana zastitnom kralj a od §aha i to је samo napad na nju) 1 • • • • Dh7 : 2. Th"l : + (Dvojni udar) 2. • . . Ке8 3. Та "1 : i crni је predao.

Br. 19

EUWE-SAMISCH

(Stuttgart-Neuheim 1937)


Odlucuje 1. Sf4 ! i bez obzira kuda Ьi crni top isao Ьijeli provodi odlucujuci udar. Ne pomaze ni 1. • • • ТЬ6 + zbog 2. Dh6 : !, cime se odstranjuje obrana tocke g6, jer na 2 • • • • Lh6 : 3. Sg6 + odluёuje. Slabo је 1. . . . DеЗ: zbog 2. Se6:+.

Strateske ideje su, takoder, о Ьicno dio slozenih zamisli. Cesto se one ispreplicu s taktickim idejama. Izgradnja strateskog plana uvijek slijedi neki odre<1eni cilj i uvijek је nedjelj ivo vezana s osobltostima ove ili one pozicije. Tako npr. u poziciji s pozicionom prednoscu moze se susresti plan napada i odgovarajuci tome slablja strana ima plan obrane. U poziciji s otprilike jednakim sansama za оЬје strane, strateski plan ima cesto za cilj zahvat vaznih toёaka,

otkrivanje vertikale i dij agonale, sa slijedecim prodorom и poziciju protivnika.

Br. 20


Pred nama је dobro poznata pozicija iz teorije konacnica. Bijeli mora doblti. Kakav је ovdje plan igre? Dama se ne moze obracunati sa crnim kraljem i pjesakom bez pomoci svog kralj a. Znaci, da Ьi doblo crnog pjesaka, potrebno је prevesti svog kralj а s polj а а8 na polje аЗ.

Kako је to moguce postici ? Taktickim putem primijenjujuci Ыokadu: 1. DсЗ + ! КЫ (Crni је prinuden Ыokirati vlastitog pjesaka) 2. Ка7 Ка2 3. Dc2 ! Kal 4. Da4 + КЫ (Pje§ak је opet Ыokiran vlastitim kraljem) 5. Ка6 itd.

19

Br. 21

Bijeli doblva

Ova pozicija је vrlo vazna za sahovsku teorij u i praksu. Bijeli mora prevesti pjesaka и damu ili za njega osvoj iti topa. Sto stoj i na putu ostvarivanj a postavljenog cilj a ? Crni kralj i crni top. Treba dakle poduzeti odgo-varajuce mjere : 1. Tel + ! (Da Ьi se potis·nul10 1crnog kralja od pjesaka) 1 • • • • Kd7 2. Те4 ! (Pr.iprema 3. Kf7, sto је odmah Ьilo nemoguce odn. nekorisno zbog sahova crnim topom) 2. • • • ты 3. Kf 7 Tfl + 4. Kg6 Tgl + 5. Kf 6 Tg2 (Ako Ьi crni nastavio 5 . . . . Тfl + slijedilo Ьi 6 . Kg5 Tgl + 7. Tg4 i Ьijeli Ьi doblo) 6. Те5 ! Tf2 + (lli 6 . . . . Tgl 7 . Tg5) 7. Kg6 Tg2 + 8. Tg5 (Prekrivanje) i pjesak prolazi u damu.

Kod izgradnje plana uvijek treba uzeti u obzir mogucnosti protivnika. Tako ako npr. и pozicij i postoj i prednost i nju treba realizirati, onda se oblcno stvar svodi na to da se ogranici protuigra protivnika.

20

- 8 8 .=:а - -IAI

Br. 22

WISKER-Mac DON ALD


Kako se ovdje moze doblti ? U partiji је Ьilo igrano 1. а'1 + ?? (Tipicna greska) 1 . • • • Ка8 i nastala је remi-pozicija zbog toga sto је ovdje potpuno beskorisno nastavi ti 2. Ка6 Tg6 + 3. Тс6 Тс6 : +, ili 2. Td7 ТЬ5 : + ! 3. Ка4 Та5 + ! i pozicija Ьi Ьila remi. Umjesto 1. а7 + ?? trebalo је nastaviti 1. Td7 ! s idejom da se ројаса polozaj kralj a i pjesa-ka i da se sprijeci aktivnost crnog topa. Dalje Ьi moglo slijediti 1. . . • ТЬ5 2. КЬ6 Th6 + 3. Кс5 (S prijetnjom Ь6-Ь5) 3. . • • ТЬ5 + 4. Кс6 Th6 + 5. Td6 ! (Prekrivanje) 5 . • • • Th8 (lnace slijedi mat и 3 poteza) 6. Ь6 ! (Sada је pozicij a Ьijelog znatno pojacana i dobltak vise nije tako kompliciran) 6. • • • Tg8 '1. Те6 (Plan Ьijelih sastoj i se и tоте da se izmijene topovi. Kod tog plana Ьijeli treba izbjegavati patne komblnacije protivnika) 7 • • • • Td8 (Ovim potezom sprecava se 8.

Kd7 i 9. Те8) 8. Те7 Ка8 9. Кс'1 ТЬ8 (Ili na eventualno 9. . . . Тс8 + 1 0 . Kd7 Тс7+ 11. Ьс7 i bljeLi doblva) 10. Те6 (Crni se nasao и iznudnici) 10. • • • Th8

(Ili 1 0 . . . . Тс8 + 1 1 . Kd7 s izmjenom topova) 11. Kd7 Th7 + 12. Те7 ТЬ8 13. Те8 + s lakim dobltkom.

Mnogi strateski proЬlemi rjesavaj u se poj acavanj em pozicija figura, potiskivanjem figura protivnika i slaЫjenj em nj ihovih pjesaka.

Br. 23

ZUBAREV-ALEKSANDROV (Moskva 1915)

Biiel i па potezu

1. Kf2 (Plan Ьijelog sastoj i se и pojacanj u pozicije kralja i skakaca) 1. • • • Ке7 (N а 1 . . . . Kf7 slijedi 2. Ке2 Kg6 3. Кез Kg5 4. gЗ i kralj putuje preko d3-d4--c5, kao sto је pokazao Grigorjev) 2. Кез Kd8 3. Kd4 Кс7 4. Кс5 Lc8 5. SЬ4 LЬ7 6. gЗ (Sprecava potez d5-d4) 6. . . . Lc8 (Crni ј е prisiljen na pasivnu obranu. Sto sada radi Ьijeli ?) "1. Sd3 ! (Skakac se prevodi na kraljevo krilo da Ьi tamo stvorio pjesacke slaboce) 7. . • . Ld7 8. Sf4 g6 (lnace slijedi 9 . Sh5 g6 1 0 . Sf6) 9. Sh3 h6 10. Sf4 g5 11. Sh5 (Da Ьi poslije manevra Sh5--f 6-g4 jos vise oslablo crne pjesake) 11. • • . Le8 12. Sf6 Lf7 13. Sg4 h5 14. Se3 Lg6 (Ako 14 . . . .

h4 onda 15. gh4 gh4 1 6 . Sg2 hЗ 17 . Sf4 s osvaj anj em pjesaka i dobltkom partije) 15. h4 (Fiksira pj esaka na h5) 15. . • • gh4 (Ili 15 . . . . g4 1 6. Sg2 sa slijedecim

17. Sf4) 16. gh4 Le4 (Inace slijedi 17. Sg2) 17. Sfl ! (То је pocetak dugog putovanj а skakaca, poslije koj eg on dolazi na tocku f4) 17. • • • Lf3 18. Sd2 Le2 (Ili 18 . . . . Ldl 19 . SЬЗ LЬЗ : 20. аЬЗ s doЬivenom pjesackom konacnicom) 19. Sb3 Lg4 20. Sd4 LhЗ 21. Se2 Lf5 22. Sf4 Lg4 (Dalje је vrlo jednostavno. Treba samo iznuditi da је na potezu protivnik) 23. Ь4 ! Kd7 24. КЬ6 Lf3 25. Ка6 : Кс6 26. Se6 : i crni је predao.

Br. 24

LISICIN-HOLMOV

(Kijev 1954)


Bijeli је и ovoj pozicij i proveo slijedeci plan : 1. Lf4 ! (Ucvrscujuci pjesaka d6, Ьijeli istovremeno oslobada svoj u damu) 1. • . . КЬ7 (Poslije 1 . . . . КЬ8 odlucuje 2. Dc6 : ! Dc6 : 3. d7 + i 4. d8D + . Slicne komblnacije се se razmatrati и poglavlju ��Promocija pjesaka-<-<) 2. Kh2 (Polozaj kralja na ovom polju sprecava protivigru crnog) 2. • . • а6 (Ili

21

2. . . . а5 З. h4 Кс8 4. h5 а4 5. Dc4 s osvaj anjem pjesaka а4 ili h7. Crni је prisiljen na pasivnu obranu) 3. h4 ! (Pomicanje pjesaka na h-linij i pojacava poziciju bljelog. On zeli stvoriti ba-zu na polju g7 . Ako Ьi npr, slijedilo 3. . . . Кс8, onda Ьi islo 4. h5 КЬ7 5. h6 Кс8 6. КgЗ ! КЬ7 7. Le5 ! sa slij edecim 8. Kf 4. U daljem toku Ьi preveo damu na g7 i Ьijeli Ьi izmijenio dame i osvoj io pjesaka na f5) З. • • • h5 (1 ova obrana �se pokazuje kao nedovoljna) 4. Ddl ! SЬ4 (Ako Ьi slijedilo 4. . . . Df7, on·da razumlj i vo ide 5. d7) 5. Dh5 : Sd5 6. Ddl Sf 4 : (Ili 6. . . . De6 7. Dd4 ! i 8. h5) 7. DfЗ + (Dvojni udar) 7 • • • • КЬ6 8. Df4 : Кс5 9. h5 ! Df7 10. h6 Кс6 11. Dh4 Dh7 12. Df6 f4 13. d7 + ! i crni је predao. U ovom planu sumiraju se mnoge

strate§ke i takticke ideje i elementi.

Br. 25

SAPOSNIKOV-BORISENKO (Lenj ingrad 1953)

Cmi na potexu

1 • • • • g4 ! (Posljednj i potez Ьijelog Ыо је Kf2 s idejom da se kralj prevede na damino krilo,

22

ali vec је Ьilo kasno) 2. hg4 Sg4 : + ! (Da Ьi se oslobodilo polje f6. Sada crna dama stupa и igru) З. fg4 Dh4 + 4. Kgl hg4 5. Lg4 : (Inace slijedi 5 . . . . gЗ) 5. • • • Lg4 :. Stvara se pozicija koj a је beznadna za Ьijelog. Npr. : 6. Le5 : Se5 : 7. Se5 : Df6 (Tocnije od 7 . . . . fЗ kao sto је Ьilo и partij i) ili 6 . Se5 : fЗ ! 7. Sg4 : Tg4 : 8. е5 Tag8 9. ТfЗ : Se5 : 10 . Le5 : Del + 1 1 . Tfl Dез + .

Osim strateskih elemenata, komblnacij a i plana igre, suvremena sahovska teorija razmatra mnoge sahovske pozicije. Uoblcaj eno је da njih nazivaju teoretskim bez obzira da li se one odnose na otvaranje, sredisnj icu ili konacnicu. Broj teoretskih po-zicija se svakim danom povecava, zahvalj uj uci praksi i radu analiticara.

Svaki sahist treba izucavati suvremene teoretske pozicije zato sto se one mogu mnogo puta susresti u partijama и оvот ili и drugom oЫiku. Znanje teoretskih pozicija olaksava proracun taktickih operacija i strateskog plana i pokazuje se kao Ьi tna pomoc kod ocjene pozicije. Zbog toga сето zajedno razmatrati neke teoretske pozicije sa strateskim i taktickim elementima.

Treba reci j os nekoliko rijeёi о izgradnj i sahovske komblnacije i strateskog plana igre. 1 kom-blnacij a i plan sastoje se iz varij anata, pod cime mi podrazumijevamo nekoliko poteza Ьijelih i crnih, vezanih medusobno logikom sahovskog razmisljanja . Mnoge varijante su forsirane, tj . iznudene. Sahovske komblnacije se zapravo zasnivaju na forsiranim varijantama, а istovremeno u strateskom planu isto tako то-

gu se poj avlj ivati iznudene, ali i ne forsirane varijante.

U zakljucku ovog poglavlj a reci сето nesto о s а h о v s k о ј t а k t i с i i s t r а t е g i ј i. Sahovska taktika istrazuje borbena svojstva figura i pjesaka i mogucnosti da ih se primijeni za vrijeme partije. U ci nas kako da provedemo s uspjehom pojedinu borbenu operacij u koj a је od lokalnog znacaj a, kako da provedemo proracun pojedine borbene operacije. U pojedinim slucajevima sahovska taktika moze imati samostalni znacaj , koj i је odlucuj uci za ishod borbe.

Dio sahovske teorije koj i istrazuje pitanja organizacije sahovskih snaga, zatim izgradnje i ostvarivanj a strateskog plana, nazi va se s а h о v s k а s t r а t eg i ј а. Ona nas uci kako najbolje mozemo rasporediti svoje borbene snage na ploci, kako da izaberemo cilj i sasta vimo plan za postizanje tog odredenog cilja,

kako da realiziramo taj odredeni plan. N а taj nacin sahovska strategij a cesto ukljucuje и sebe i sahovsku taktiku. Zbog toga и sahu, bez obzira na mnogobrojne iznimke, postoj i jedna poznata formula : >>Taktika је samo jedan dio strategije i ona se mora potciniti strategij i i sluzi za njezino provodenje-< ....

I tako и svim fazama sahovske partije, neovisno о stanj u pozicije i od postoj anj a pozicione ili materij alne prednosti, neophodno је rukovodenje strogo usmjerenim strateskim planom, koj i је izgraden na osnov"i strateskih ili taktickih elemenata s uzimanjem и obzir svih osobltosti situacije koja је nastala и toku borbe. Plan igre oblcno је samo orijentacioni . On se konkretizira i mijenja и zavisnosti od dogadaj a koj i se desavaju и

partij i . Svaki potez и strateskom planu mora Ьiti potpuno izracunat i takticki osnovan.

SAHOVSKA PARTIJA 1 SAHOVSKA TEORIJA

Sah је stvaralacki proces koj i se zasniva na dubokom pronicanju и sahovsku poziciju, koj i и isto vrijeme zahtijeva konkretnu analizu. Nije dovoljno znati i razumijeti ucenje о relativnoj vrijednosti figura, о elementima taktike i strategije, о komblnacijama i о planu igre i и ocjeni pozicije. Treba to sve nauciti primijenj ivati и sahovskoj praksi, а to zahtijeva od sahista stvaralacki prilaz. Tak10 se npr. и pojedinim pozicij ama moze postici i materijalna prednost pomocu komblnacije, а и drugima је ро-

trebno i neophodno voditi jednu dugotrajnu plansku borbu s pazlj ivim pracenjem rasporeda figura i pjesaka i mogucim taktickim operacij ama. Katkada treba dati prednost dobrom rasporedu svoj ih snaga za provodenj e odre-dene komblnacije ili, naprotiv, odreci se sj ajne komblnacije, koj a Ьi, eventualno, mogla donijeti materijalnu doblt, ali Ьi ujedno pogorsala raspored vlastitih snaga.

Kad sahovski majstor vuce poteze odredenog plana, on se u

23

principu ne drzi j edne strateske il i takticke ideje. Ovdje se uvijek sumira citav kompleks гazlicitih okolnosti.

Br. 26

ENEVOLDSEN-ALJEHIN (Tuгnir nacij a, 1939)

Crni na potezu

U ovoj poz1c1J 1 crni Ьi prema poznatom principu razvoj a figura (mobllizacij a figura i centralizacij a pj esaka) trebao naciniti ili rohadu ili razvojni potez lovcem. Medutim, Aljehin, koj i је ocijenio osobltosti ove pozicije, povukao је 1 • • . • Dd'7. Zbog cega se crni odlucio zagraditi put svom lovcu ? Odgovor је jasan. Bijeli је prijetio zahvatiti tocku f5 skakacem poslije 2. е4 i 3. Ld3, cime Ьi se postigao pritisak na pozicij u protivnika. Zbog toga crn i sprijecava taj plan Ьijelog. Sada Ьi na 2. е4 slijedilo 2. . . . Dg4 s dvojnim udarom na skakaca na h4 i pjesaka е4. U partij i је dalje slijedilo 2. g3 Dg4 3. Db3 Sg6 (Tim potezom crni predlaze izmjenu skakaca ili iznuduje povlacenje Ьijelog skakaca) 4. f3 Dd7 5. Sg2 0-0 6. е4 Dd8. Као rezultat tog manevra crni је sprijeci o razvoj inicijative protivni ka, drugi m rij ecima

24

ogranicio је njegovu protivigru. Na tom primjeru vidimo da iskusni sahist vrlo cesto tezi da pri je svega ogranici protivigrн svog proti vnika .

Istovremeno ocjena pozicije ј е usporedba snage i mogucnosti i Ьijelih i crnih, а to је vezano ne samo sa strateskim elementima nego i s taktikom. Prema tome postoj anje lose figure kojj puta moze Ьiti minus, koj i se moze kompenzirati Ьilo kakvim drugim plusevima. Zbog toga kod ocjene pozicije treba uzeti и obzir sve strateske i takticke elemente и cjelini . Ipak pitanje sahovskog stvaralastva ne treba n i najmanje smetati znacaj u teorije. Ne smije se zaboraviti о vaznosti svestranog proucavanja kompleksa suvremenih sahovskih idej a, jer to uvijek daje jednu neophodnu pomoc kod izbora naj bolj eg poteza, kod proracuna komblnacije ili kod izgradnje strateskog plana. Krace receno, teorij a znatno utjece na proces sahovske borbe, no s nj om se treba sluziti vjesto, stvaralacki а nikako ne dogmatsiki .

Sahovska teorij a pocela se stvarati vrlo davno. Mnoge takticke ideje Ьile su poznate prij e 400-500 godina. Strateske ideie su se pojavile nedavno. Princip brzog razvoja figura, koj i mi nazivamo mobllizaci ja figura i centralnih pjesaka, doblo је opcenito priznanje и drugoj polovini proslog vijeka, а druge strateske ideje, bez obzira na njihovu primjenu u partijama u periodu izmedu 1890-1910. postal i su dobro poznati tek poj avom djela Аагоnа Nimcovica >>Мој sistem·<-<. U tom djelu Nimcovic је polozio kamen temeljac strateskim idej ama kao sto su prepokrivanje,

profi laktika, izmjena figu1�a . Nimcovic se tu dotakao i najvaznijeg stгnteskog elementa - poboljsanja pozicije figura.

Vel iki utjecaj na dalj nj i razvoj sahovske teorije imalo је i djelo Romanovskog >>Sredisnj ica·«< iz 1929. g. U toj knj izi autor је demonstrirao ci tav niz strateskih i taktickih idej a, koje su se bazirale na interesantnim primjerima iz sahovskih partij a .

U »Strategij i i taktici sahovskog umijeca·«< 1952. Ьiо је uci-

njen pokusaj da se poveze kompleks strateskih ideja s ucenjem о relativnoj vrijednosti figura . Тато је Ьila dana i klas ifikacija taktickih elemenata .

Sahovska teoгija ne stoj i na mj estu. Svake godine ona se obogacuje novim materijal ima koj i su neoblcno vrij edni za praksu.

Cim је sire znanje i poznavanje teoretskih ideja, to se vise prosiruje predstava о sahovskom umijecu i time је razgranatije saћovsko stvaralastvo.

25

VjEZBE ZA SAMOS�ALNU ANAL!ZU Br. 1 Br. 2

Biiel i vuёe i doЬiva Bi ieli vuёe i remizira

Br. 3 Br. 4

Bi ieli vuёe i doЬiva Biiel i vule i doЬiva

26

Br. 5 Br. 6

Bijeli vuёe i doЬiva Bi ieli vuёe i doЬiva

Br. 7 Br. 8

Biieli vuёe i remizi ra Bi ieli vuёe i remizira

Br. 9 Br. 10

Crni vuёe i doЬiva Ociienite pozici iu (Ьiieli vuёe)

27

Br. 11

Nadite plan doЬitka za Ьi ielog

Br. 13

Nadite plan doЬitka za Ьi ielog

Br. 15

Bi ieli vuёe i doЬiva

28

Br. 12

Nadite plan dobltka za bi ielog

Br. 14

Bi iel i vuёe i rem izi ra

Br. 16


RJESENJA VJEZBI

Br. 1 : 1 . D eS + (Sa ciljem da s Ыokira polje f7 i odvuce lovac) 1 . • • • Lf7 2. De4 + . (Lutikov-Arseneev, Lenjingrad 1955)

Br. 2: 1. тьs + ! Kg7 2. ТЬ7+ Kf6 (Ili 2 .... Kg6 3. ТЬ6 + Kh5 4. ТЬ5 + Kh4 ? 5 . Те5 Ь2 6. Те2 : s dobl tkom. Pravilno је 4. . .. Kg6 s remijem) 3 . ТЬ6 + Ке7 (Kralj је prisiljen stati na e-liniju) 4. ТЬ3 : ! elD 5 . Те3 + De3 : + 6. Ке3 : . Teoretski remi.

Br. 3: 1. e8S (Ako Ьi Ь.ijeli igrao 1. e8D Hi 1. е8Т i1i 1. e8L onda је remi vjecnim sahom) i crni је bez oЬrane. Interesantno da је н partiji Ьilo odigrano upravo 1. e8D? (Тurnir u Frankfurtu ·na/M, 1924)

Br. 4: 1. Ld5 + ! Kd5 : 2. ed7 g2 3. d8S ! glD 4. с4 mat. (G. Rinck)

Br. 5: 1. Dh5 ! S prij etnj от 2. Tg8 + + ) 1 . . .. Tg2 : + (Ako Ьi crni igrao 1 . . . . Kd7 onda ide 2. e8D + ) 2. Tg2:+ Th5: з. ТЬ2: тьз : + 4. Kgl i dalje jednostavno, jer Ьijeli ima kvalitetu vise s boljom pozicijom (Maroczy-Romi, San Remo 1930).

Br. 6: 1. g6 ! h6 2. Dh6 : + ! (Za odvlacenje pjesaka g7) 2 . . . . gh6 3. g7+ Kg8 4. gf8D + Kf8 : 5. Td8 :+ D e8 6. TeS :+ Ке8 : 7. Sg3. Rezultat svega је da је Ьijeli ostao sa skakacem vdse (Кopaev-Alatorcev, Lenjingrad 1938) .

Br. 7: 1. a8L + ! (Samo ne 1. a8D + ? Кс8!, i crni doblva) 1 . .. . Кс8

(Ili 1 . . .. Ка8: 2. Ь7+) 2. Ь7+ . Pat sa zagradenim lovcem (Kraj studije А. Gurvica iz 1928).

Br. 8 : 1. DfS+ Kf6 2. DhS+ Kf5 З. g4+ ! hg4 4. Td5 + ed5 5. Dc8 + D c8 : - pat.

Br. 9: 1 . ... Tf4 + ! (S idejom da se prekrije polje fЗ. Ako 2. Lf4 : onda 2 . ... Dg2+ sa slijedec i m 3 . . . . SfЗ mat). B i jel i predaje. jer na 2. Tf4: slijed i 2 . . . . Те7 : 3 . Tf8 + Те8 {Averbah-G0id enov. Minsk 1952).

29

Br. 10 : Crni ima kolosalnu prednost u borbenim snagama, ali mu s e kralj nalazi и matnoj mrezi . Poslije 1. Tgl ! bljeli forsirano doblva : 2. Tg8+ 1 (Za odvlacenje topa) 2 • • • • Т18 : 3. Sf7 mat. (Р. Romanovski-A. Romanovski, тее 1907)

Br. 11 : Plan pobj ede sastoj.i se u korl§tenj u lo§e pozicije crnog kra-lj a i provot1enj e pj e§aka d6 u damu. ZЬog toga ј е blj elom korisno odi-

grati 1. Ке6 ili 1 . Кс6, na sto slijedi 1 . . . . Те4 : + ili 1 . . . . Тс2+ . Kako postici cilj ? U pomoc nam dolazi taktika : 1. е5 ! !, npr : 1 . . . . Те5 : + 2. Кс6 ili 1 . . . . fe5 2. Ке6 ili 1 . . . . h3 2. Та8 + Kd7 3. е6 + ili 1 . . . . Td2 + 2. Ке6 Кс8 3. Та8 + КЬ7 4. Th8 Кс6 5. Тс8 + КЬ7 6. d7 (Schlechter-Perli s, Karlsbad 1911) .

Br. 12 : Plan do,Ьitka sastoji se u prevot1enj u blj elog kral.ia na tocku Ь6. Cmi се osigurati remi ako nj egov kralj na vrij eme zahvati toCku а5. Treba igrati 1. Kg5 Ка2 2. Kg6 1 (S prij etnjom З. Tg8) 2 • • • • Та6 + 3. Kf5 Та7 (Zahvaljujuci 2. Kg6 1 Ьi:jeli је dоЫо vazan tempo) 4. Ке5 КаЗ 5. Kd5 Ка4 6. Кс5 ! (Sprij ecava 6 • • • • Ка5 na lto Ы slij edilo 7. Тс8 Th7 : 8. Та8+) 6 • • • • таs + 7. КЬ6 тьs + s. Кс6 тьs 9. Та8+ sa slij edecim 10. h8D (Studij a Р. Romanovskog) .

Br. 13 : Plan dobltka ј е g4-g5, Ta7-h7, g6-g7, Th7-h8 + .

Br. 14 : 1. Sf2+ КgЗ (Na 1 . . . • Kh4 ? 2. с7) 2. с7 а2 3. Se4 + КfЗ (3. . . . Kg4 4. c8D + , 3. . . . Kh4 4 . cd8D +) 4. Sd2 + Ке3 5. Sc4 + Ке4 6. Sd2 + itd. (Stu,dij a А. Troicmog)

Br. 15: 1. Ld6+ Kf7 2. Lf4 (Na 2. Lc5 Kg6 З. Kg8 : Kg5) 2. • • • Kf8 3. Lh6+ Kf7 4. LеЗ Kf8 5. Lc5 + KfJ 6. Lgl : Kf8 7. Lc5+ Kf7 8. Ldl Kg6 9. Kg8 : (Studij a V. N�istadta) .

Br. 16 : 1. Dc7 : + Кс7 : 2. Та7 + sa slij edecim З. Tg7 :.

30

ELEMENTI TAKTIKE 1 JEDNOSTAVNE KOMBINACIJE

Sahist је prije svega d\lZan da izgradi dobar strateski plan i da se nj ime rukovodi и sahovskoj partij i. Medutim, svaki jaki sahist mora blti ne samo strateg, nego i dobar takticar. Nedovoljno је npr. da on provodi strateski plan mobllizacije i pobolj sanj a pozicije figura и otvaranju i da pri tom pregleda vrlo jednostavan takticki trik protivnika.

N eki sahisti smatraj и da је nemoguce jednostavno nauciti �vidjeti-<-< slozene takticke operacije. Smatraju da је za to potreban poseban talent. Medutim, to nije istina. Razumijevanje slozene takticke borbe zavisi od nivoa igre, tj . od _znanja и oЫasti teorije i iskustva koj i је nakupljen kao rezultat analiza pojedinih pozicij а i sudjelovanj а na natjecanj ima. Proucavanje sahovske taktike treba poceti od najjednostavnijeg, tj . od taktickih elemenata. Neophodno је razumjeti uzroke od koj ih nastaj u pojedine

takticke operacije i sredstva taktickog djelovanja. U daljnjem toku moze se prici k slozenij im taktickim pitanj ima.

No, takticka igra ne smije sama ро sebl Ьiti cilj . Vrlo је vazno и sahu shvatiti harmonij u i jedinstvo strategije i ta1ktike. Ako Ьi se igralo samo na takticke ·trikove i zamke - to Ьi znacilo ograniciti svoje stvaralacke mogucnosti и sahovskom umijecu. Prema tome svaki sahist, koj i zeli dostici i vrhunac и svom sahovskom umijecu, mora ovladati strateskim i taktickim idejama, јег stil sahovskog majstora mora blti mnogostran. Da Ьi se jednostavnije i udobnije mogao izucavati , takticki materijal је razbljen na dvije glave : opci poj-

movi i elementi taktike daju se и prvoj glavi, а slozenij i primjeri navedeni su и drugoj glavi, gdje је, takoder, prikazan proces proracuna taktickih operacija.

31

SAHOVSKE KOMBINACIJE

Komblnacij om сето nazivati takticku operaciju koj a se sastoj i iz dva ili vise elemenata taktike koj i su objedinjeni zajednickim ciljem. Sve sahovske komЬinacije, ako ih se promatra s gledista postignutih rezultata, dijelimo na :

- odl ucuj исе , ako se kao rezultat komblnacije postize materij alna prednost ili se iznuduje mat ili pat, ili se stvara pozicioni remi i td.,

- pozicione, kada se kao rezultat komblnacije postize jedino promjena si tuacije и sahovskoj borbl,

- konacno, postoje jos nepravilne, odn. pogresne komblnacije, koje ne vode do cilja koj i је Ьiо predviden kod poduzimanja komblnacije.

Treba spomenuti i neke termi-ne koj i se cesto susrecu :

matna komblnacij a se naziva takva komblnacija и с1Ј1 sastav ulazi element mata,

- patna komblnacij a, koj a и svojoj kompozicij i ima ideju pata,

- remi-komblnacije, koje imaju za cilj postizanje remij a putem vjecnog saha, ponavlj anja pozicije itd.

Као sto је poznato, ЬогЬа и sahovskoj partij i protice и uslovima ogranicenog vremena za razmisljanje, koje se kontrolira sahovskim satom. Zbog nedostatka vremena neke komblnacije nije moguce do kraja izracunati и svim detalj ima. U tom slucaju pribjeze se proracunu samo glavnih nastavaka i ocjeni naj vaznijih pozicij a koj e se poj avljuju и pojedinim varijantama. Na taj nacin katkada su pitanja provodenja komЫnacije vezana i rjesavaju se intuitivno i zasnivaju se na pozicionom osjecaju.

Mi сето razmatrati detaljno samo tocne komblnacije. Pojedini primjeri orijentirajrucih komЬinaoijia b.it се navedeni и cetvrtoj glavi ove knj ige.

POJAVA TAKTl�KIH OPERACIJA

U procesu borbe poj edine tocke mogu prelaziti iz ruke и ruku. Katkada Ьijeli а katkada crni postizu pгivremeno dominaciju и centru ili na kгilima. Dominacija na pojedinim tockama zavisi cesto od odnosa snaga napada i obrane. Ako је jacina napada Ьijelih figura i pjesaka na Ьilo koj u tocku veca nego је ј а-

32

cina obrane od strane crnog, onda сето takvu tocku nazivati jakom za Ьijelog, odn. slabom za crnog. U slucaju podjednake snage napada i snage obrane na jednu tocku - nazivati сето ј е kriticnom.

Svaki sahist se mora brzo snalaziti , >>vidjeti·« kriticne, slabe i

jake tocke, kako и taboru proti vnika, tako i и vlastitoj pozicij i . K1"iticne i slabe tocke su osnovn i uzroci poj ava taktickih operacij a. » Vidj eti« kriticne i slabe tocke znaci vidjeti mogucnost ostvarivanj a taktickih elemenata i komblnacij a. Vazno је primijetiti da treba posebnu paznj u obratiti kriticnim i slablm tockama oko vlastitog kralj a.

U partij i Berlinski-Rj umin prednost crnog sastoj i se ne samo и j akom slobodnom pjesaku. Pozicij a oko Ьij ele rohade puna је kriticnih tocaka npr. (а2 , аЗ) i slablh tocaka (ЬЗ, сЗ) . Ј ednostavno se namece ideja da se odstrani pjesacka obrana radi iskoristivanj a tih .slabosti . Rjumin је izvanredno rijesio taj proЫem :

Br. 27

BERLINSKI-RJUMIN (Moskva 1931)

Cmi vuёe i doblva

1. • • • Тс3 ! (Tocka сз и ovom momentu pripada crnom zbog toga sto se top ne moze uzeti, а pгijeti 2 . . . . ТаЗ : + 3. ЬаЗ DаЗ : mat) 2. Ь3 ТЬЗ : 3. Sb3 : DсЗ + (Moze se igrati i 3 . . . . DЬЗ :) 4.

Ка2 аЬ3 mat. Prekrasno finale ! Sposobnost da se brzo vide

slabe odn. jake tocke ima vel i-

ki znacaj za pocetnika ili neiskusnog sahistu, jer ga to oslobada od mogucih previda - stavljanj a pod udar svoj ih figura ili pjesaka. Jer, zapravo, dj elovanje na polje ni je n ista drugo nego slabe odn. j ake tocke.

Sada nam nece Ьi ti tesko naci dobltnu komblnaciju koja ј е nastala и partij i Aljehin-Mikenas. U pozicij i Ьijelog su tri kri ticne tocke (с2, е4, fЗ) koje mogu Ьiti iskoristene od protivnika.

Br. 28

ALJEHIN-MIKEN AS (Kemeri 1937)

Crni vuёe i doblva

Mikenas је odigrao : 1 . . . . Le4 : 2. De4 : De4 : 3. Те4 : Тс2 i sacuva10 malu prednost, koju na kraju nije uspio real izirati kroz daljnj ih 40 poteza . Umjesto 1 . . . . Le4 : trebalo је igrati 1 . . . • Тс2 ! i ako Ьi Ьijeli nastavio 2 . Dc2 : onda 2. . . . Df3 : + 3 . Kgl LhЗ i mat је neizbjezan .

Cesti slucaj kriticnih tocaka su nebranj ene figure i pjesaci koj i nisu nicim napadnuti. Medutim, njih takoder treba vidjeti i imati и vidu.

33

U partij i Grйnfeld-Aljehin pozicij u Ьijelog mozemo smiono nazvat i losom zbog toga jer se u njoj nalazi citav niz kriticnih tocaka (а2, с2, dl , е2, е !) i slaЬih tocaka npr. с4. То је Aljehinu dalo mogucnost da partiju zavrsi komblnacij om.

Br. 29

G RtJNFELD-ALJEHIN (Karlsbad 1 923)


Slijedilo је 1. • • • Dc4 !. (Ako Ьi sada Ьijeli nastavio 2. SсЗ, slijedilo Ьi 2. . . . De2 : sa ciljem da se odstrani zastita Ьijelog topa : 3. Se2 : Tdl : +. Povlacenje dame na el је nepovoljno zbog gubl tka skakaca na а2) . U partij i је dalje slijedilo 2. Dc4 : Tdl : + ! (То је tzv. medupotez) З. Dfl (Ili 3. Kf2, nakon cega crni ostaje s topom vise) 3. • • • Ld4 + (Da Ьi odvukao kralj a od zastite dame) i Ьijeli је predao zbog neizbjeznog mata.

Dobar primjer znacaj a taktike mozemo vidjeti и pozicij i iz partije Bonc-Osmolovski-Ragozin .

34

Br. 30

B ONC-OMOLOVSKI-RAGOZIN

(Lvov 1951)

Bi iel i vuёe i doЬiva

Cini se da crnom ne prijete nikakve neprij atnosti . No, ako se bolje pog,leda, vidi se da se crni kralj nalazi и velikoj opasnosti јег nema polj a za odstup, а crna dama nije nicim branj ena i to је kri ticna tocka . Bijeli ј е doblo pomocu otkrivenog napada. Slijedilo је 1. Sd5 ! i crni је Ьiо prisiljen na predaj u zbog guЬitka dame.

8 - -& _1_ & Osim kriticnih i slablh tocaka

kao osnovni uzrok рој ave taktickih elemenata i komblnacij a mogu Ьiti lose figure i pjesaci. Maksimalne neugodnosti donosi los kгalj .

U partij i Cigorin-Steinitz Ьijeli је postigao izrazitu prednost . Crni kralj , na kraju ploce postavlj en је vrlo lose :

Br. 31

CIGORIN-STEINITZ (Мес 1892)

Slij edilo је 1. ТЬ4 : ! i Steinitz se momentalno predao. Na 1 . . . . DЬ4 : slijedi 2 . Dc6 : + s matom и nekoliko poteza.

U part ij i Krogi us-Lisicin crni lako doblva zbog vrlo lose zasticenog bljelog kralj a.

Br. 32

KROG IUS-LISICIN (Lenj ingrad 1951)

Crni vuёe i doblva {Mat u sest poteza)

1 . • • • ТЬ2 : + 2. КЬ2 : DЬ4 + 3.

Nesto је slozen ij a partij a Kofman-Kotlerman :

Br. 33

KOMFAN-KOTLERMAN (Prv. Ukraj ine, SSSR 1947)


Crni ima slabog kralja koj i jos nij e rohirao. Kako to iskoristiti. j er ј е skakac ipak vezan ? Najprije је neophodno naci put forsiranom razvezivanju skakaca : 1. Dg6 + Kf8 2. Те6 ! ! (Citava stvar је и ovom ostroumnom potezu) 2. • • . Dc5 (Da је crni nastavio 2. . . . Le6 : , slijedilo Ьi 3. de6 i mat је neizbjezan) 3. Tf6 : + ! ef6 4. Df6 : + Kg8 5. Dg6 + Kf8 6. Se6 + i Ьijeli doblva.

Paznj u zasluzuje i jednostavna damska konacnica :

Kal Da3 + 4. КЫ ТЬ7 + 5. Кс2 Bez obzira na to sto је crni ТЬ2 + 6. Kcl Dal mat. na potezu, Ьijeli daje forsirano

35

Br. 34

NEUMANN-N. N. (Вес 1887)

Bi ieli doblva

mat. 1 . . . . Kh2 2. Dh5 + , ili 1 . . . . Kgl 2. Dg5 +, ili 1 . . . . Db2 2. Кgз + , ili 1 . . . . DсЗ + 2. Kf2 + , ili 1 . . . . Dh4 2. Ddl + Kh2 3. De2 + , ili 1 . . . . Del 2. Dh5 + Kgl 3. Dg4 + .

Katkada se moze pokazati da је vrlo opasan izlozeni polozaj dame ako se na ploci nalazi mnogo lakih figura. Као dobar primjer za to moze nam posluziti pozicij а koj а se рој avila и partij i Keres-Kotov :

36

Br. 35

KERES-KOTOV (Piarn и 194 7)


Ovdje crni gubl zbog izrazito lose dame i loseg kralj а. Posli je 1 . Se5 : ! Kotov је Ь iо prinuden na momentalnu predaj н.

Treci uzrok pojave taktickih elemenata i komblnacij a је disharmonican raspored figura i pjesaka.

Br. 36


Bijeli odigravsi Ddl-c2 kao da је zaboravio na moguce opasnosti . Као posljedica te pogreske Ьijela dama је oduzela polje с2 Ьij elom lovcu. Pomocu vrlo jednostavne komblnacije crni osvaj a zlosretnog lovca. 1 . • • • с4 ! (Oslobadajuci polje с5 za dvojni udar i zavlacenje lovca) 2. Lc4 : Dc5 + .

u slijedecem primjeru kao zrtva disharmonicnog rasporeda Ьijelih figura postao је top na gl .

Br. 37

G URFINKEL-TIHOMIROV А (Rostov na Don и 1950)


Crni је doblo pomocu 1. • • • Sf3 ! (Ukoliko se ne uzme ponudeni skakac gubl se kvaliteta) 2. gf3 Tf3 : 3. Tg2 Lc3 : 4. ЬсЗ Td2 ! (Poj avljuje se prijetnja 5 . • . . Tdf2 :) 5. Sdl (lli 5 . Kgl ТеЗ !) 5 • • • • Tg3 ! 6. fg3 Dg3 : 7. Se3 DhЗ : + 8 . Kgl De3 : + Kh2 DgЗ + i Ьijeli је prinuden na predaju.

Cetvrti uzrok poj ave taktickih elemenata i komblnacija је spe-

Br. 38

Biiel i vuёe i remizira

cificnost sahovske borbe. Tu treba naglasiti posebnu ulogu kralj a, zatim promociju pjesaka, pat itd. N а tome је izgradeno vrlo mnogo taktickih operacij а.

Primjer na dijagramu 38 ispricat се nam о vrlo interesantnoj remi-komblnacij i : 1. b8D + ! (Zrtvuje novorodenu damu sa ciljem zavlacenja) 1 • • • . ТЬ8 : i remi zbog pata Ьijelom kralju.

Slijedeci primjer daje nam odredenu predstavu о snazi otkrivenog saha :

Br. 39

SCHMIDT-ROSSOLIMO (N jemacka 1949)

Crni vuёe i dobiva

1. • • • Tg2 : + ! (Da Ы se odvukao kralj pod otkriveni sah) 2.

Kg2 : Tf2 : + ! (S idej om da se odvuce lovca i oslobodi put crnom pjesaku) . Bijeli је predao jer је poslije 3. Lf2 : еЗ + 4. Td5 Df2 : + 5. Khl Del : + 6. Kh2 Df2 + 7. Khl е2 mat neizbjezan.

Kad znamo uzroke poj ave taktickih elemenata i komblnacija mozemo ih ne samo vidjeti nego i predusresti.

37

SREDSTVA PRISILE U TAKTICKOJ BORBI

Vecina taktickih operacij а osnovana је na prisili . Da Ьi ostvario svoju takticku zamisao neophodno је prisiliti protivnika da igra tako kao sto је predvideno и proracunima. Medutim, kako djelovati na protivnika, kako ga prisiliti da ide и susret zamisljenoj taktickoj operacij i ?

Glavno sredstvo djelovanj a na protivnika је - zrtva. Ј edan od protivnika daje iz odredenih razloga svoju vrijedniju, и apsolutnom s1misl u, figuru, za manj е vrijednu figuru ili pjesaka. Zbog posljedica materij alnog gubltka, а mogu Ьiti i neki drugi razlozi, zrtvu oblcno nije moguce otkloniti i protivnik se prisiljava potpuno odredenom odgovoru, koj i сето и daljnjem toku nazivati

- iznut1eni potez.

Br. 40

GOLOVKO-CIST Ј AKOV (Moskva 1950)

Crni vuёe i doblva

U dvosjekloj pozicij i crni је dobro proveo napad : 1 . . • • Lb2 : + ! 2. КЬ2 : (Bijeli mora uciniti taj iznudeni potez, јег inace slijedi 2 . . . . LаЗ :) 2 . . • • Td2 : + З. Lc2 а5 4. Td2 : Dd2 : 5. g4 Td8. Bijeli predaje.

38

Br. 41

SMETANA-DOLEZAL (Prag 1949)

Crni vuёe i doЬ iva

U ovom primjeru pozicij a Ьijele rohade vrlo је slaba i zbog toga crni postize pobjedu. 1 • • . • Tf3 : ! 2. gf3 Dg3 + 3. Dg2 Del + 4. Dfl Lh2+ 5. Kg2 Dg3 + 6. Khl Sf2 + 7. Df2 : Df2 :, а Smetana је predao vec poslije 4 . . . . Lh2 + .

Br. 42

CAPLINSKI-USTINOV (Lenj ingrad 1951)


U ovoj pozicij i bljeli је postigao pobjedu zahvaljuj uci vгlo losoj zastiti crnog kralj a. Slijedilo

је : 1. Td7 ! Dd7 : (Ako Ьi c1·ni odigгao 1 . . . . Sd7 :, onda se pгekriva obrana tocke f7 i slij edilo Ьi 2. Df7 : mat) 2. Dh8 + Ке7 (Sada se pokazuje da је crni kralj navucen na tocku е7 , а posljedica toga је da Ьijeli uzima cenog skakaca sa sahom, napadaj uci istovremeno topa na Ь8) 3. De5 : + De6 4. Dc7 + ! (Poslj e dnj a preciznost z ahvalj uj uCi koj oj se i crni top unistava sa sahom) 4. . . . Kf8 (N а 4. . . . Dd 7 bljeli odgovaгa 5 . Tf7 : + ! - takticki element odvlacenja - i osvaj a se dama) 5. Db8 : + i cгn i ј е ргеdао.

Br. 43

KERES-ALATORCEV (Moskva 1950)


U gornjem primjeru crni ima pjesaka vise na ез, ali se cini da је on osuden na propast. Medutim, taj pjesak је odlicno odigrao svoj и veliku ulogu : 1. . • • е2 ! (Dobro odigrano) 2. Те2 : Те2 : 3. De2 : Sd4 : ! (Skakac s f 3 је poluvezan. То tгеЬа pogledati pod poglavljem »·poluvezivanje<-<) i Ьij eli је ostao bez pjesaka и losij oj pozicij i. Кегеs је и partij i odigrao 2. Tf2 i n akon 2 . . . . Lg3 ostao bez kvali tete i partij и nije uspio spasiti .

Br. 44

ARATOVSKI-PODOLNI (Vilnus 1949)


Poslij е 1. • • . Lf 1 + ! 2. Df 1 : Df3 : + 3. Kh2 Sc5 ! 4. Tcl Df4 +

5. Kh2 Se4 bljeli ј е predao.

Zrtve se katkad primijenjuj u i и remiznim taktickim opeгacijama. Npr. и slucaj u pata. Slijedeca pozicij a је mogla nastati и

partij i MilИster-Raпdviir. Ona Ьi nastala ukoliko Ьi crni pogrije .s io.

Br. 45

MILLISTER-RANDVIIR (Tallin 1957)

Biiel i vuёe i remizi ra

39

Ovdje se Ьijeli spasava tako da da sve svoje teske figure : 1. DhS + ! ! Kh8 : 2. Тс8 + Kg7 3. De5 + Tf6 4. Tg8 + K g8 : 5. De8 + Kg7 6. Dg8 + Kg8 : i remi jer је bljeli kralj patiran.

Као sredstvo prisile katkada se primjenjuje i izmjena.

Br. 46

KAN-CERNOV (Jaroslav 1950)

Biieli vuёe i dobiva

Bijeli је doblo putem 1. Lc4 !. Prijeti izmjena lovaca i promocija dame 2. c8D. Zbog toga је crni lova� vezan. Crni је odlucio odmah poloziti oruzje zbog varij ante 1. . . . Тс7 : 2. Le6 : + .

Nebranjeni crni lovci omogucili su Kanu idej u za provodenje interesantne komblnacije :

40

Br. 47

KAN-LEVENFIS (Tbllisi 1937)


Slij edilo ј е 1. Sd4 : ! Td4 : 2. Le2 ! Tdl : 3. Ddl : Dg5 (lnace slijedi 4. Dd7 s osvaj anjem jednog od lovaca) 4. h4 Df6 5. е5 ! (S napadima odvlaci crnu damu) 5 . • • • Dg6 6. Dd7 Lg2 : 7. Kg2 : LЬ4 : 8. DdЗ ! DdЗ : 9. LdЗ : i Ьijeli је doblo.

Vrlo cesto se и taktickim operacij ama koristi sah, koj im је takoder moguce prisiliti protivni-

Bi ie l i vuёe i doblva

ka na prinudene poteze. U primjeru 44 vidjeli smo primjenu te mogucnosti sa 4. . . . Df4 + .

Osim nabrojenih sredstava prisile kao zrtva, razmjena, sah, susrecu se i druge mogucnosti, npr. napad ili prijetnj a koj ima se moze pгisiliti protivn ika na izn udene poteze.

1. SсЗ ! Тс5 (Ili 1 . . . . SсЗ : 2. Td 7 : + Kg8 3. Кез : s figurom vise za bljelog) 2. Se4 ТЬ5 (Inace se gubl pjesak na а5) 3. Sed6 Тс5 4. Sb7 Тс7 5. Sba5 :.

U jednoj partij i је Lilienta1 igrao Ьijelima i poslije otvaranja postigao је pozicionu prednost.

Br. 49

Crni vuёe, Ьiieli doЬiva

Povlacenje crne dame na d8 omogucilo Ьi bljelom organiziranje napada na kralj а. Zbog toga se crni odluc io na 1 . • . . Se4 :. No, koristeci se taktickim elementima zavlacenja i poluvezivanja, Ьijeli је osvoj io skakaca : 2. с4 (Zavlacenje pomocu napada) 2.

• • • Df5 3. Dc2 Sd4 : 4. Sd4 : cd4 5. Le4 : De5 6. f4. Crni predaje.

Isto tako и slijedecoj poziciji crni ima sve osnove da potrazi takticku opE!raciju zbog toga jer је Ьijeli kralj los, а Ьijeli top nije bгanjen.

Br. 50

CAPABLANCA-ALJEHIN (Мес 1927)

Crni vuёe i doblva

Dobltku vodi 1 . • • . De7 ! (Pomocu napada navlaci topa na а8 ili с8) 2. ТЬ8 Dc7 3. Tf8 Kg7 4. Та8 DЬ7 ! i neizbj ezan је mat iH gubl tak topa.

Br. 51

Ет. LASKER-RAGOZIN (Moskva 1936)


U partij i Em. Lasker-Ragozin Ьilo је odigrano 1 . • • • Lc7 ! 2. Tf6

(Iznudeni potez јег inace slijedi 2. . . . Lb6 osvaj anjem dame) 2.

41

• . . Ld8 (Nastavlja proganj ati topa koj i ne moze pobjeci sa 6. reda) 3. Td6 (Kvaliteta se gublla i poslije 3. Df3 Da7 + 4. Df2 Df2 : + 5. Tf2 : Lb6) 3. • . . Le7 4. ТЬ6 Db6 : ! 5. Db6 : Lc5 + 6. Dc5 : Тс5 : i osvoj ivsi kvalitetu za pjesaka velemajstor Ragozin realizirao је svoj u prednost и konacnici.

Br. 52

N. GRIGORJEV


Ova studij а N. Grigorjeva је prekrasna ilustracij a prijetnje kao sredstva takticke prinude. 1. f4 КМ (lznudeno zbog prijetnje odlaska pjesaka и damu. Ako Ьi crni nastavio 1 . . . . d5, onda se f-pjesak promovira и damu sa sahom i Ьijeli doblva) 2. М d5 (Opet iznudeno zbog prijetnje da se provede h-pjesak и

damu, а и slucaj u 2 . . . . а5 Ьijeli pj esak dolazi na h8 ranije i napada polje al) 3. f5 Кс5 4. h5 ! d4 5. f6 ! Kd6 6. h6 ! dЗ 7. f7 ! Ке7 8. h 7 d2 (Lako ј е uoci ti da su posljednj i potezi crnog Ьili iznudeni) 9. f8D + ! (То је zrtva cij i је cilj navlacenje , а kao posljedica toga h-pjesak odlazi и

damu sa sahom) 9. . . . Kf8 : 10. h8D + ! i Ьijeli doblva .

42

Br. 53

LJUTOV-BOTVINIK (Lenj ingrad 1952)


U partij i Lj utov-Botvinik crni mora doblti zbog vrlo lose pozicije bljelog kralja koji stoj i na kraju ploce. Botvinik nalazi vrlo efektno rjesenje 1. • . . h5 ! (Zbog prijetnje g4 + Ьijeli mora uzeti pjesaka na h5, а time se Ьijela dama udalj ava od borbe) 2. Dh5 : Dhl + (Navlacenje kralj a pod dvojni udar) 3. Kg4 Ddl + 4. Sf3 (Jedino, jer inace pada Ьijela dama) 4. • • • Dd7 mat.

U drugim varij antama, и koj ima Ьijeli ne igra 2. Dh5 : , crni doblva, npr : 2. g4 hg4 + 3 . Dg4 : Dhl + 4. Kg3 Del + s osvajanjem skakaca ili 2. Db7 + Kh6 ! i Ьijel i nema zadovoljavajuce obrane od 3. . . . g4 + .

Koristeci prijetnj u kao sredstvo prisile mogao је Euwe и slijedecoj pozicij i osvoj iti pjesaka :

а а а а а а

Br. 54

EUWE-ALJEHIN (Ztirich 1934)


Slijedilo је 1 . Ь4. Umjesto toga trebalo је igrati 1. е4 ! i poj avlj uje se prijetnj a 2. е5 (tzv. >+vilj uska« vidi poglavlje >+Dvojni udar·«) , koj om osvaja poslije povlacenj a skakaca pj esaka na h7. Ako Ьi slijedilo 1 . • • • de4

onda 2. Se4 : Se4 : (Ova izmjena је iznudena јег inace pada pjesak na h7) 3. Le4 : ТЬ8 4. Lh7 : + .

Br. 55

А. TROICKI

Bi ieli vuёe i remizi ra

U ovoj studij i Troickog Ьij eli postize remi zahvalj uj uci kompleksu razlicitih prijetnji . 1. Sd7 ! Ld6 (То је jedina obrana od prijetnje f8D) 2. f8D ! (Zrtva sa ciljem Ыokiranj a dame) 2 • • • • Lf8 : 3. Se5 ! (Prijeti osvaj anj e dame poslije 4. Le2 + ) 3. • • • Dg8 (Ili 3 . . . . Dh7 4. Ld3) 4. Lc4 ! Dh7 5. Ld3 (Skakac i lovac ne pustaj u crnu damu na slobodu) 5 • • • • Dh6 (Nista drugo ne preostaje, no sada је Ыokirano polje h6 sto garantira Ьijelom vjecni sah) 6. Le2 + КМ 7. Sf3 + Kh5 8. Se5+ КМ 9. SfЗ + itd.

Tako aktivni potezi jedne strane vezani sa zrtvama, sahovima , napadima i prijetnj ama izazivaju potpuno odredene odgovore druge strane. Zbog toga se ti odgovori nazivaju f orsirani ili iznudeni.

Br. 56

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat u tri poteza)

U pozicij i na dij agramu Ьijeli igra 1. Dh5 + i iznudнje 1 • • . • g6. Zatim slijedi 2. Dg6 : + hg6 3. Lg6 : mat. Ovdj e kompleks - akti van potez i izn udeni odgovor - ponavlj a se dva puta.

43

Br. 57

ALJEHIN-FREEMAN (New York 1942)

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u cetiri poteza)

Ovdje је Ьijeli odigrao 1. Те8 + izn uduj uci 1. • • • Sf8 2. Sh6 +

Dh6 : 3. Tf8 : + Kf8 : 4. Dd8 mat. Svi potezi crnog su Ьili iznudeni i kompleks - aktivan potez i iznudeni odgovor - pojavio se tri puta.

Ро�, �оје pozicije gdje se taj kompleks ponavlj а ј os vise puta. Ako је tih iznudenih poteza vise, onda se ta serij а poteza naziva f orsirana varijanta. Drugim rijecima - forsirana varijanta је ogranicena kolicina poteza и koj oj su svi odgovori jedne od strana izn udeni.

Kada smo objasnili uzroke poj ave taktickih operacija i sredstva prisile и taktickoj borbl, mozemo prijeci k razmatranju taktickih elemenata i komblnacija.

DVOJNI UDAR

Dvojnim udarom nazivamo takav takticki elemen t kod kojeg

Br. 58


44

f igura ili pjesak napada na dva ili vise objekata u protivnickom taboru. Prije svega mi сето razmotriti dvojni udar и konacnicama. Ovdje se on moze ostvariti s Ьilo kojom figurom ра cak i s kraljem.

1. DЫ + s istovremenim, odn. dvojnim napadom na kralj a i topa.

Tko doblva и pozicij i na dijagramu 59 ako је na potezu crni ? Izgleda na prvi pogled da је partij а remi, zbog toga sto pjesaci istovremeno prelaze и damu ako se racuna samo 4 poteza. Medutim ipak doblva crni, zahvalj uj uci dvojnom udaru : 1 • . • •

Br. 59

Crni vuёe i doblva

Ы 2. h5 Ь3 3. h6 Ь2 4. h7 ЫD 5. hSD Db2 + s osvaj anjem Ьij ele dame.

Dama је vrlo pogodna figura za nanosenje dvojnog udara zbog svoje velike udarne moci.

Br. 60


Bijeli doblva poslije 1. Dc5 napadajuci istovremeno dvije nebranj ene lake figure. Poslije 1 • • • • Lb8 (Ili 1 . . . . Ld8) moze se uzeti skakaca ili na pocetku cak lovca sa 2. Df8 + . Pogresno Ьi Ьilo 1 . De8 + Kh7 2. Dc6 zbog 2 . . . . Le 5.

Dvojni udari topom vrlo su cesti и konacnicama.

Br. 61

Crni vuёe i doblva

Crni doblva poslije 1 • . • • Td2 + . Interesantan dvojni udar ј е и

slijedecoj pozici j i koj a se dosta cesto SUSГeCe U sahO\"SkOj praksi :

Br. 62


1. Th8 ! ТЬ7 : (Inace slijedi 2. b8D i crni mora zrtvovati topa) 2. Th7 + i pada top .

N а koj i nacin se moze pobljediti и pozicij i na dij agramu 63 ?

Za pobjedu је potrebno osvoj i ti i l i skakaca ili lovca. То se

45

Br. 63

B i iel i vuёe i doЬiva

postize putem 1. Тс7 ! (Paralizira crne figure) 1. • • • Kf6 2. ТЬ7. Poslj edica dvojnog udara је ta da crni guЬi jednu od figura . Zatim, nap1·eduj uci svoj im kraljem i pjesakom , Ьij eli potiskuje crnog kгalj a i doЬiva partiju .

Br. 64

G. RINCK

B i iel i vuёe i doЬiva

Vrlo interesantna Rinckova stu· dija ! 1. Sf6 + Kd4 2. ТМ + Ке5. Stice se utisak da је doЬitak vrlo j ednostavan. Dovolj no је uciniti dvoj ni udar 3. ТЬ5 + i sve је gotovo . Medutim, crni na to odgovara 3. . . . Kf 4 ! i pokazuje se da n ije dobro uzeti damu zbog

46

pata. Zbog toga, da Ьi slomio otpor svog protivnika, Ьijeli mora igгati 4. Sd5 + Ке4 5. Sc3 + Kf4 6. Se2 + Ке4 7. Sg3 + Kf4 8. Tf .'5 + ! i td .

Br. 65

Bi je l i vuёe i doЬiva

Za dvojne udare vrlo је povoljan skakac, 1. Se7 + s osvajanjem dame .

Br. 66


Bez obzira na skakaca vise, Ьij elom nij e tako jednostavno nadigrati proti vnika zbog toga jer crni ima vrlo opasnog pjesaka . Nakon 1. Lg6 ! (S prijetnj om 2. Lf5 mat) 1 • • • • flD (Ne spasava 1 . . . . Kd7 2. Ld3 Кс6 : 3. h6 Kd6 4. h7 Ld4 + 5 . Kg8 itd)

2. Lf5 + ' ( .

се dam. I idej от da

Df5 а и dvo . .

se zavu

: 3 . Se7 + J ll! ud ai·) 2

-

5. h6 Ке6 6 Kd7 4 . sf - . . . . .

Ке7 8. h7 .. �g6 Lc3 7 " .

Ld2

1 b1Jeli d o b ' . Sg7 +

iva.

Br. 67

• • "а•· ••В iid. � : • - !?i,if,j • • -т

.�� ·· • • •: • • .• " " ••• ,.�т • •••• • • �.•i•� вl �·· • • в = 1� � • �." "t

Crn1 vuёe i dob' 1va

. Potezom 1 Ј а kval itetu

• • • . Se5 cmi

z .

osva-

natno rj d ni udar lovc:r::

susrece se dvoj -

Br. 68

-·�· • • . . . ... . -?<! • ·-/�:L• • : �·� • • �. �. • • . •• • ..�. • 8 �-·� •т .

в ·�·· • в в �·1• . �. � • • .••

Crni vuёe • d . -1 ob1va

. Potezom 1 Ј а topa

• • • • Lf5 + crn · •

1 osva-

U part" · crni ј е

1� 1 . LuЫinski- . ..,

S aka npozur10 s uzima

�am1sov

а d6 i izgub l о n�em рје

Је lovca

Br. 69

LUBLINS KI-KAMISOV (Moskva 1949)

1 • - - -

- ·'" - .-.-1 •. ••• �� -- ·w• . .t. 8 .t. . - u • .& .

•.в в .• •: •

• -�-ill • � �� • • • R

� • � WD .- . g u

�·� •. о�• 1 �1!8 • • -1 Moze li с • .

-rn 1 igrat' 1 1 • • • • Kd6 :?

poslije 1 Ке7 3 т· · · · Kd6 · " "

nadn • . d8 :. Cmi

• . . 2: Tdl +

Kd7 о Ј е 3 . . . . кdг:dаЈ е. Bez-

Tb8 т5. La5 : i l i 3 8 .

4. Lb6 : +

1

d5 5. Т'Ь6 : . . . . . ТЬ5 : 4.

Br. 70

Moze li с • • rn 1 igrat' 1

U

1 • • • • Td6?

ovoj poz · . . se

. obranio o

�c1J i .�rni је da .

od1grao 1 pr1 Jetnje h5

Ь1

Ьil • • · · Td6 ? (

-h6

. о 1 . . . . Kh7) . . • Pravilno · е

litetu. Sl . . . 1 lZgublo Ј. k ]

2 lJedю ј d

е va-

. Le5 Tde6 3 е vojni ud .

Kh 7 5 Т . Lc7 : Т 7 .

ar .

. • g7 . + т с . 4 h6

Ј е predao · g7 : 6. hg7 · · .

· i crn1

47

U kona v .

udar . k c?1ci је m

' ralJem : oguC dvojnl

Br. 71

f " • �

Crni vu� • "е 1 rem" • 1z 1 ra

ize rem· Crni post· v • • • Kf 7 2. Kf3 К

' pomoCu 1

4. Kf5 Kf8 ! 5 к g8 : 3. Kf4 кr7

Kf7 7 К4!5

• g6 Kg8 6 К

f7 • • Kf8 8

' g5

+ Kf8 10

. Ке6 К 8 • Kf6 pat.

е 9.

Dvoj ni d .

и ar kr i · Је Ьijelom d

а Jem omog , , ·

а se . ucu-

coJ poziciJ. . . spas1 и s1 · . d

1 . I Je е-

-Br. 72

• remizira Biieli vuёe ·

1. LаЗ · ' s . .

• · а3 : 2

Jer Jedna od .

. КЫ i rem· crn1h fig

I ,

ura pada

48

.

Br. 73

1 - � � --.�:• • �1 �. • • -�d

• .- . .

.%�-� . • • �� • �-� -. • .• �� • . • •• �i',! ..... . �-�� ·· • . ···� ·· -�k·�· • .••

B 1 1 e l i vuёe . -

• remizira

Pozicij a Ь ..

gгamu . IJelog na

sa sli . izg

_l_eda tuZno

ovo� dij a-

n . J edec1m Kf4 .

. Pщeti gЗ

Jem h р · v 1 nap d

ni ud - Jesaka. Izbavl . re ova-

KhЗ ar poslije 1 L

Ј З ga dvoj -

• • g4 : ! Sg4 : 2.

Dvojni ud se d t

ai" pjesak os а rijetko Ь

om susrece

on v • z og t

oc1gledan м oga sto

.

Ы ti · eduti

Је

sastavni d . m, оп moZe

io komь · inac· · I Je .

Br. 74

в"

'

1 1eli vuёe • d . -

1 ob1va

. Ovdje Ьijeli moz .

J er na l.

е 1grati 1. Lf7 •

Тfg7 3. Th; ;+ 1;�: slijedi 2. g� 5. Kg4, Sto dovod·

7 : 4. gh7 КМ :

I do dobltka.

Sad сето proanaliziгati пekoliko primjera gdje se dvojni udari isprepl icu sa drugim taktickim elementima.

Br. 75

Moie l i crni igrati 1 . • • • Le4?

U ovoj dvosj ekloj pozicij i Ьilo Ьi pogresno igrati 1. • • • Le4 ? zbog 2. ThS + (Zavlacenje) 2 • • • • КЬ7 3. Sd6 + (Dvojni udar) i crni Ьi izguЬio lovca.

Br. 76

R ukopis Ferdesi (1501)


Vrlo interesantna starinska konacnica ! Los raspored bljelih fi-

Ьijeli svejedno post ize uspj eh pomocu taktickih elemenata zavlacenj a i dvojnog udaгa. 1. Та4 ! (Ovu ostroumnu zrtvu topa nije rnoguce otkloniti zbog prijetnjв Ьij elog 2. ТhЗ mat. Sada ЬiјеИ odvlaci crnog topa n a 4. red) 1 . . . . Та4 : 2. Th3 + Kd4 3. Tl1 4 + i to ј е dvojni udar.

Br. 77

V. BRON

• • • в D , • •

• • " ••• ВгtЈ•

• " . � • • в . � � �

-�· • • � " •

•

• Biiel i vuёe i doЬiva

•• •

• �/; �

• •

• 1

Izvanredna је pozicij a ро svoj oj logici i elegancij i и studij i Brona. Izgleda kao dio sahovske paгtije. Rjesenje studije se zasniva na navlacenj u s dvojnim udarom. 1. Тс8 ! Da3 (То је jedini potez, јег na 1. . . . Df7 slij edi 2. Sd6 + ) 2. Sd4 + КЬ6 3. тьs + Кс5 (Kod svih ostalih odgovora pada dama) 4. ТЬ5 + Kd6 5. Td5 + Ке7 (Ili 5 . . . . Кс7 6. Sb5 + ) 6. Та5 ! Da5 : (Sada crni ne moze ptkloniti zrtvu topa) 7. Sc6 + i blj eli doЬiva.

gura izgleda omogucuje crnom U sahovskoj praksi vrlo cesti izbjegavanje poraza. Medutim. su uspнtni dvoj ni udari .

49

Br. 78


Ovdje odlucuje 1. ТhЗ : ! (Odvlacenj e dame s odstranj ivanjem obrane i zavlacenjem pod dvoj ni udar) 1 • • • • Th3 : (Nije bolje ni 1 . . . . Tg6 2 . ТgЗ ! ТgЗ : З. Le6 : + Kg7 4. КgЗ :) 2. Le6 : + Kg7 3. LhЗ :.

U otvaranju i sredisnjici sahovske partije dvojni udar se moze pojaviti и mnogim pozicijama.

Br. 79


Ovdje vidimo jednostavan slucaj dvojnog udara. Bijeli osvaj a figuru koristeci kri ticne tocke а5, е7 i h7. 1. Da4 Ь6 2. De4 i crni

50

тога dati lovca zbog prijetnje mata.

Br. 80

Bijeli vuёe i doЬiva

Ov:dje Ьijeli provodi dvojni udar napadaj uci kriticne tocke Ь7 i f7. 1. DЬЗ ! De7 (Ako crni nastavi 1 . . . . Dd7 onda 2. Db7 : Dc6 3. Lb5 ! s osva·j anjem dame) 2. Lf7 : + sa slij edeCim 3. Db7 : .

Br. 81


U ovom slucaju dvojnom udaru prethodi odvlacenje pomocu vezi vanj а 1. Lb5 ! Db5 : 2. Sc7 : +

i bljeli doblva.

Dvoj nom udaru vrlo cesto prethodi i odvlacenje.

Br. 82

CHAI-STARUHIN

(Moskva 1949)

Bijeli vuёe i d ь· -

О IYO

Crni skak " t

ас st · · oCki. Bijeli

је ОЈ 1 na kritiCnoj

guru nasta k mogao osvoj iti f'

pjeSaka zb v om 1. f7 + ! (:Zrt i-og zavl •

va

pod dvojn . acenj a kral .

Те4 : ! Те4 . 13

uSdar) 1. • • • Kf7 .

] 2 а

• • g5 + к . .

Ј g7 4. Se4 ·

edn

• •

с · ostavno i 1 '

.

igorin Ј iJepo doblo Ј·е

anovskog :

Br. 83

CIGORI N-JANO (

VSKI

Pariz 1900)

Ovdje је d

.

mljen • VOJni ud

se da;�tvom pjeSaka ar p�ipre-

Lf5 • 3 Dm 1. TdS +

К. а izvodi

od m. ·

t cS ! i sada

g7 2. f5 !

а а na f . nema оЬ

Zbog toga 8 ili gubltka 1

rane

se Ј anovsk" ovca.

I predao.

. Dvojni ud � . na takv

а� _r;i

oze Ьi ti

] 1ma ne et

�1ticne toxk uperen

· 1 · . s О]е . \,; е na k

1 1 pJeSac· prot1vniCk f " о-

1 . е lgure

Br. 84

Bi iel i vuёe i d ь· О IYO

!?. 1

1. Se6 · L 1

• еб . (I · · · Kf7

· zn udeno · З.

т�7 slijedi 2

т Jer na

udarom mat) 2. Dboi. s c7d+ К

е6 :

na tocke as •. vojnlm 1 е7.

51

OTKRIVENI NAPAD

Napad Ьilo koje figure na pjesake i figure ili na strateski vazne tocke nije tesko primijetiti. Od takvog napada se oblcno Iako brani. Opasnij а metoda napada је otkriveni napad. Kod tog taktickog elementa napad na objekte protiynika desava se onda kada se Ьilo koj а f igura makne s linije na koj oj је rasporedena tzv. >>linij ska f igura<-<, а to su dama,

. top ili lovac. Cesti slucaj

otk.c1venog napada је otkriveni sah. Kod toga је dj elovanje linijskih figura upravljeno protiv protivnickog kralja. Medutim pogresno Ьi Ьilo smatrati da ј� otkriveni sah i otkriveni napad jedno te isto. Та dva takticka eI�;nenta, naizgled, imaju veliku slicn.ost . N о, zbog osoblte uloge kralJa oni se razlikuju ро svom sadrzaj u.

Br. 85

ZUKERTORT-BLACKBURNE (London 1883)


U partij i Zukertort-Blackburne Ьijeli је doblo jednostavno : 1. Lg7 + ! Kg8 (Ili 1 . . . . Dg7 : �· De8 mat) 2. De7 :. Crni preda]e.

52

Као sto se vid i uzrok gu Ьi tka crnog је Ьiо prvo odskok lovca s e-Linij e poslije kojeg se crn a dama nasla pod udarom.

Figura ili pj esak koj i s\тoj im odlaskom sa linije cini mocrucim otk�iveni napad linijske ftgure, moze se nazvati - udarna ili medufigura. Isto tako и razmotrenom primjeru prema navedenom Ьi udarna figura Ьiо lovac na е5. Dogada se da i udarna figura istovremeno napada jedan drugi objekt и protivnickoj pozicij i, cime se pojacava efekt otkrivenog udara.

Br. 86

FLOHR-G EREBEN (Mec-turnir

Moskva-Budimpesta 1 949)


Vec и vrlo teskoj pozicij i Gereben је odigrao Sd4 : i previdio jednostavnu komblnaciju otkrivenog napada : 1. Sg6 + ! Tg6 : 2. Те7 :. Crni predaje. On ne moze uzeti damu zbog mata na h7. Ako Ьi pak igrao 2 . . . . Th6 : , onda slijedi 3. cd4 s velikom materijalnom prednoscu bljelog.

Otkгi veni napad se moze primij eni ti и svakom stadiju partije - ра tako i и otvaranju. Npr. p oslije poznatih teoretskih poteza 1. е4 с5 2. Sf3 d6 3. d4 cd4 4. Sd4 : Sfб 5. Sc3 g6 (То је tzv. Zmaj eva varij anta и Sicilijanskoj obrani) 6. f4 Lg7 ? (Greska . Neophodno је na ovom mjestu ig1-ati 6 . . . . Sc6) 7. е5 de5 8. fe5 Sg4 9. Lb5 + Kf8? i nastaje pozicija и koj oj Ьijeli osvaj a damu s 10. Se6 + ! fe6 11. Dd8 : + itd. U ovoj taktickoj operacij i linijska figura је Ьila dama, udarna figura Ьijeli skakac, а objekt napada - crna dama. Ujedno treba primijetiti da је и ovom slucaj u Ы о prisutan i dvojni udar, јег је crna dama Ьila napadnuta i udarnom f igurom.

Korisno је znati i drugu teoretsku poziciju koja nastaje и Francuskoj obrani poslije 1. е4 е6 2. d4 d5 3. Sc3 de4 4. Se4 : Sf6 5. Sf6 : + Df6 : (Nesto је bol je 5. . . . gf6 jer је crna dama ovdje lose postavljena) 6. SfЗ Ь6 ? (Trebalo se vratiti damom na d8 i l i odigrati 6 . . . . h6) 7. LdЗ (Dobro је i 7. Lg5 Dg6 8. Ld3 s prednoscu Ьij elog) 7 . . . . Lb'i

Br. 87


Bijeli osvaj a damu putem 8. Lg5 ! Lf3 : (Ј ed ina obrana) 9. Dd2

Dd4 : 10. Lb5 + (Otkriveni napad) 10. • • • Lc6 11 . Dd4 :.

Sad, kada smo skupili vec nesto iskustva, pogledajmo dvije pozicije iz partij a starih majstora :

Br. 88

CIGORIN-TARRASCH (Monte Carlo 1902)


Veliki ruski sahist Cigorin na krasan је nacin pobljedio Tarrascha. 1. ТhЗ ! (Pogresno Ьi Ьilo odmah igrati 1. Sg6 + zbog 1 . . . . hg6 2. ТhЗ Th7 3. Th5 : Th5 : i crni Ы ostao s figurom vise, jer pada dama za topa. Interesantno da је Tarrasch racunao upravo tu varij antu kad је vukao svoj posljednji potez Tg8-g4) 1 . • • • Tfg7 2. Sg6 + ! (Otkriveni napad) 2 • • • • hg6 3. f g6 ! (Vazan medupotez koj i sluzi da prekrije obranu topa na g4, koj i sada neizbjezno pada i to poslije izn udenog nastavka) 3 . . • . DhЗ : 4. DhЗ : + Kg8 5. Dg4 :. Crni predaje.

53

Br. 89

ANDERSSEN-G ILLEL

Bi ie l i vuёe i doЬiva

Jednostavna, ali l ijepa komы ... nacija dogodila se и ovoj Anderssenovoj partij i . 1. Lg5 Dg5 : 2. Df5 + (То је odigrano da se dama odvuce od obrane topa na d8) 2 • • • • Df5 : 3. TdS : + Kd8 : 4. Те8 mat.

Kasnije је velemajstor Reti pokazao da је Anderssen mogao dobi1ti znatno jednostavn ije : 1.

Td8 : + Kd8 : 2. Lg5 + (Otkriveni napad) 2. • • . Dg5 : 3. Те8 mat.

54

Br. 90

POPIL-MARCO

Crni vuёe i doblva

Otkri veni napad moze Ьi ti i bez saha. Primjere za to smo vec vidjeli kod analize pгethodnog polozaj a. Medutim, treba primijetiti da otkriveni napad bez saha cesto ima zamaskirani oЫik i da ga је vrlo tesko otkriti.

U ovoj је pozicij i Marco predao јег је smatrao da gubl lovca na d4. Medutim, taj lovac nije Ьiо vezan nego samo poluvezan. Umjesto kapitulacije crni је sam trebao doblti poslije 1. . . • Lgl ! (Otkriveni napad bez saha) 2. Kgl : (Ili 2 . Dd7 : Dh2 : mat, а ako 2. Dh3 onda 2 . . . . Tdl) 2 • • • • ТdЗ :.

Svakom sahisti је vrlo korisno znati ј os jedan cesto vidlj iV'i oЫik otkrivenog napada :

Br. 91


1. Se4 : ! Ld2 : + 2. Sd2 : i Ьijeli ostaje sa skakacem vise. Slicnih slucajeva Ьi se moglo vrlo mnogo demonstrirati , ali sam tip komblnacije gdje postoj i opozicij a lovaca ili dame na dijagonali, а medusobno su podijeljeni udarnom figurom skakacem, uvijek ostaje nepromijenj iv. Komblnacije tog tipa mogu se naci u Ьilo kom stadiju sahovske partije .

Sve sto је receno о otkrivenom napadu odnosi se i na konacnice U mnogim slucajevima se kao udarna figura poj avljuje pj esak.

Br. 92


Ovdj e odlucuje : 1. . . • Se3 : ! 2. Те3 : d4 s osvaj anjem kval itete i partije.

Narocito su interesantni primjeri kada је udarna figura skakac.

Br. 93

KONDRA Т JEV-LISICIN (Lenjingrad 1950)

Crni па potezu

То ј е Ьi la mogucnost koj a se nije pojavila и partij i . Na prvi pogled cini se da Ьijeli stoj i lose zbog poluvezivanja skakaca d7 ро vertikali . N о, kako da to crni iskoristi ? Ako nastavi 1. . . . Le8 ?, onda slij edi 2 . Sf6 ! (Polu\Тezivanje ј е preslo и otkriveni napad) 2. . . . Тс8 (Ne ide 2 . . . . Td6 : zbog 3. Se8 : + s viskom skakaca) 3. Se8 : + Те8 : 4. Тс6 : i Ьijeli mora doblti. Iz tog razloga, isto tako, nije dobro 1. . . . Kh8 (Sa ciljem da se pripremi manevar Lf7-e8) 2. Se5 ! Tf8 3. Тс6 : s prednoscu Ьijelog. Zbog toga је crni prisiljen igrati 1 . • • • с5 s povlacenjem и obranu .

Zahvaljuj uci velikoj manevarskoj sposobnosti dame, >>baterija-<-< и koj oj ucestvuje dama se cesto pojavljuj e s tempom.

U ovoj pozicij i crni igra 1 . . • • Dg5 + i stvara punu shemu otkrivenog napada ро petom redu. Baterija koj a se sastoj i od dame

35

Br. 94


i lovca protiv obj ekta napada -

и ovom slucaj u dame. Poslije iznudenog 2. Kfl, јег је inace Ьijelom mat, crni је doblo s 2 . • • • Lg2 + .

56

Br. 95


Ovaj primjer је identican prethodnom. 1. Dd4 ! Те4 : (Na 1 . . . . Тс7 slij edi 2. Sd6 -+- sa slij edecim 3 . D g4 :) 2. De4 : i Ьi jeli је dobl\ren.

OTKRIVENI SAH

Sah dan1om, topom il i l ovcem, koj i se poj avlj uje kao rezultat odlaska Ьilo koj e figure s linije djelovanj a spomenutih figura, nazi va se - otkrivenim sahom.

Br. 96


(Mat u dva poteza)

Pomicanje topa sa d6 na Ьilo koje polje stvara otkri veni sah lovca s gЗ crnom kralju.

Br. 97

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u dva poteza)

Na ovom dij agramu pomak skakaca s g4 stvara otkriveni sah topom s gl .

Mi сето и daljnjem toku nazivati tu figuru ili pjesaka, cij i pomak otkriva sah, medufigurom ili udarnom figurom. Prema tome na dijagramu 96 udarna figura је top, а na dij agramu 97 skakac.

Znacenje otkrivenog saha sas to ј i se и tome da se udarna f igura premjesta na takvo polje s kojeg ona sa svojim slijedecim potezom moze nanijeti osjetlj iv gubltak protivniku. Katkada је korisno istovremeno najaviti sah i sa udarnom figurom. То је d vostruki sah.

Sada vec nije tesko razumijeti kako treba Ьijeli igrati и razmotrenim pozicijama. U prvoj od njih dobro је 1 . Td2 + (Jos јасе је 1 . ТЬ6 + zbog toga jer pjesaci а7 i d7 ogranicavaj u pokretlj ivost crnog kralj a i on doblva mat. Ako Ьi maknuli s ploce pjesaka а7 ili d7 и tom slucaju Ьi j edini ispravan potez Ьiо 1. Td2 + ) da Ьi slijedecim potezom mogao osvoj iti crnu damu. Isto se desava и pozicij i na drugom dijagramu. Moze se igrati 1 . Se5 + i crni gubl damu. No, jos је ј асе 1. Sh6 + + i 2. Tg8 mat. Ako Ьi crni lovac stajao na polju h4 umjesto na е7 onda Ьi pravilno Ьilo 1. Se5 + јег Ьi inace kralj pobjegao preko f8 i е7.

Dvojni sah se naziva takav otkriveni sah kada i udarna figura napada na kralj a protivnika. Dvostruki sah је potez ogromne snage. Od dvostrukog saha postoj i samo jedna moguca obrana, а to је pobjeci kraljem. Na dijagramu 97 na 1 . Se5 + cr-

57

ni moze odgovoriti 1 . . . . Dg6 f zastititi se od saha, а и slucaj u 1. Sh6 + + potez Dg6 vise nije moguc i crni је prinuden na Kf8 ili Kh8 . Moze se postaviti pitanje kako da se и praksi ро ... stave takve pogodne pozicije s otkrivenim ili dvojnim sahom.

Poglectaj mo dij agrame 98 i 99 koj i se ne razlikuj u mnogo od prethodnih dijagrama.

Br. 98


Br. 99

Biieli vuёe i doblva (Mat u tri poteza)

Ako ih usporedimo mozemo ustanoviti da se и оЬа slucaja desava to da Ьijeli dolazi do us-

58

pjeha zrtvom topa, kako Ьi navukao crnog kralj a pod djelovanje otkrivenog saha. Navlacenje nije jedina mogucnost za pripremu otkrivenog saha. On se moze pripremiti i drugim takti ckim sredstvi ma.

Br. 100

UTJUZANOV-KONOVALOV (Krasnodar 1950)

Crni vuёe i doblva (Mat u tri poteza)

U ovoj pozicij i Ьijeli svoj im posljednj im potezom Lf7-h5 pokusava sprijeciti prijetnju mata. Medutim, taj pokusaj nije urodio plodom јег је crni imao vec unaprijed pripremljenu komblnaciju koja se bazira na dvostrukom sah u. Slijedilo је 1. • . • Dg2 + ! ! (Zavlacenje) 2. Kg2 : Sf 4 + + 3. Kgl SЬЗ mat.

Br. 101


Ovo је slican primjer onom prethodnom. Zrtvovavsi damu blj eli је odvukao kralj a pod udar : 1. Dc7 : + ! t Кс7 : 2. Sd5 + + ! Кс8 3. Sb6 mat.

Svracamo paznju citatelju i na to da su poslije 2 . Sd5 + + i Ьi ... jeli skakac i Ьijeli lovac Ьili pod udarom crnih figura, medutim, on se n ije mogao time okoristiti .

Otkriveni sah ро vertikali takoder је vrlo opasan :

Br. 102


Posljednj i potez Ьijelog и ovoj pozicij i Ьiо је Tel , s prij etnjom da se osvoj i dama. Da Ьi spasio

damu crn1 Је odgovorio 1 . . • . Db4, ali na to se dogodilo nesto jos gore : 2. Lb5 + + ! Kd8 3. Те8 mat, ili 2. . . . Kf7 3. Le8 mat. Dajemo mogucnost samim ёitatelj ima da se uvj ere da poslije 1 . Tel sto god odigra crn i guЬi damu ili doblva mat .

Analogni mat, ali и jednoj slozenoj f ormi sa navlacenjem kralj a na vertikalu, Ьiо је ostvaren и partij i Reti-Tartakower.

Br. 103

RETI-TARTAKO\VER (Вес 1 9 1 0)

Bijeli vuёe i doЬiva (Mat u tri poteza)

1. DdS + ! KdS : 2. Lg5 + + Ке8 3. Td8 mat ili 2. . . . Кс7 3. Ld8 mat.

А А А I I I Do sada smo analizirali takve

primjere gdje se kao rezultat otkrivenog saha j avlja mat kralju protivnika ali, se to ne desava uvijek. U mnogim slucajevima stvar se zavrsava osvajan jem materi j ala .

59

Br. 104


Poslij e 1. Те5 : ! De5 : 2. Db7 : + ! КЬ7 : 3. S c4 + Ьijeli ostaje s topom vise.

Na kraju ovog djela treba reci nekoliko rijeci i о tzv. »·mlinu-<-<.

Na ovom dijagramu Ьijeli ne samo da post ize materijalnu rav-

Br. 105


notezu, nego cak postize prednost : 1. ТЬ7 : + Ка8 2. Tf7 : +

Kd8 3. ТЬ7 + ! (Da Ь i se iznova postavila shema otkrivenog saha) 3 . . . . Ка8 4. Tg7 : + КЬ8 5. ТЬ7 + !

Ка8 6. ТЬ4 + !.

POLUVEZIVANJE

Poluvezanom nazivamo onu fi

guru ili pjesaka koj i ро bllo ko

joj linij i stiti neku drugu svoju

figuru, pjesaka il i neku vaznu

tocku od napada protivnicke li

nij ske figuгe. Na dij agramima

106-1 10 navode se primjeri po

luvezani l1 figura i pjesaka.

U ovom p1" imjeru lovcem sa g5

pol uvezan је skakac na f 6 koj i

brani damu .

60

Br. 106


Br. 107

Biiel i vuёe i doblva

Ovo ј е slican primjer - bljeli skakac је poluvezan crnim lovcem sa g4.

Br. 108

Bi ieli vuёe i doblva

Ovdj е је crni lovac pol uvezan ро sedmom redu na kojem se nalazi Ьijeli top, а Ьijelim topom s el је poluvezan crn i pjesak na е6. Znaci crni lovac i pjesak brane svoju damu.

Ovaj sl ucaj takoder se odnosi na pol uvezivanje. Ovdje је po-1 uvezan crni lovac koj i pokгiva tnatnu tocku d8.

Br. 109

Biieli na potezu

Dijagram 1 1 0 pokazuje primjer poluvezivanj a topa . Bi jeli ovdje gubl kvalitetu.

Br. 110

Bijeli na potezu

Svaki sahist mora nauciti da za vrijeme igre uoci sve poluvezane figure i pjesake kako и svojem, tako i и protivnickom taboru. Poluvezana figura ili pjesak su oblcno potisnute i ogranicene и svom djelovanj u. Ipak, za razliku od vezanih figura i pjesaka (gledaj и daljnjem tekstu) one se mogu pomicati ро cijenu materij alnih gubltaka. Oclatle dola-

61

zi naziv ovog taktickog elementa kojeg cemo dalje razmatrati.

Pogledajmo jos jednom na dijagramu br. 107. Iako је skakac s fЗ poluvezan, igrajuci 1. Se5 : ! Ldl : '? (Bolje ј е 1 . . . . de5 2. Dg4 :. iako crni ostaje bez pjesaka) 2. Lf7 : + Ке7 3. Sd5 daj е mat. Bijeli је efektno zavrsio partiju и svoju korist.

Greska Ьi Ьila osvajati pjesaka d5 na dijagramu br. 1 06, ako Ьi tu ideju bazirali na tome da ne moze skakac s f6 vuci zbog gubltka dame. Poslije 1. cd5 ed5 2. Sd5 : ? umjesto osvajanj a pjesaka Ьijeli gubl figuru : 2 • • • • Sd5 : ! з. Ld8 : LЬ4 + ! (Vrlo vazan medupotez) 4. Dd2 Ld2 : + 5. Kd2 : Kd8 :.

Znaci, kad god se igra na po-1 uvezi vanje treba pazlj ivo razmotriti posljedice naglog pomicanja naoko nepokretne figure ili pjesaka. U protivnom slucaju moze se desiti gruba pogreska.

Br. 111

Moie l i Ь iieli igrati 1 . Те1 ?

U ovoj pozicij i bljeli је smatrao da se top s ез ne moze pomaknuti zbog gubltka dame ј odigrao је 1. Tel ?, no poslije 1. • . . Та3 :+ pala је njegova dama .

62

Ipak и ogromnom broj u slucajeva poluvezane figure ili pjesaci ne mogu se pomicati bez Ьilo kakvih ustupaka. One su isto tako kao i vezane figure krasan cilj za protivnicku ataku. Tako npr. lJ pozici j i na dijagramu br. 1 08 Ьijeli osvaja kvalitetu nastavkom 1. Se5 Tfd8 2. Sc6 ! Dd6 3. Sd8 :, а и pozicij i na dijagramu br. 1 09 Ьijeli osvaja lovca poslije 1. е4.

Pitanja koje se odnose na pomake poluvezanih figura i pjesaka detaljno su razmotreni u poglavlju >>Otkriveni napad«.

Sada prelazimo na analizu pozicij a koje su nastale iz partija majstora .

Br. 112

CIGORIN-BLACKBURNE (London 1883)


Dobro је iskoristio poluvezivanje Cigorin и svojoj partiji s Blackburneom. 1. Ld5 ! (Bijeli ne samo da је napao poluvezanog lovca nego i prijeti matom и dva poteza. Crni је Ьiо prisiljen dati kvalitetu zbog toga jer ne ide 1 . . . . Lc2 : + , а Ьijela dama је branjena) 1 . • . . Tcl : + 2. Kcl :

Del + 3. КЬ2 Ка7 (Zbog prijetnje mata и dva poteza ne moze se uzeti Ьijeli top) 4. Td4 Lf5 5. Ь4 с5 6. Ьс5 dc5 7. ТМ Dd2 8. ТЬ7 + Ка6 9. Lb7 + Ка7 10. Lg2+ Ка6 11. Lfl + с4 12. Lc4 : + . Crni predaje .

Polozaj dviju figura iz jednog tabora na Ьilo koj oj otkrivenoj linij i cesto daje mogucnost da se stvori poluvezivanje.

Br. 113

ALJEHIN-CHAJES

(Karlsbad 191 1 )


Ovdje bljeli postize pobjedu poslije : 1. ТЫ ! La6 (N е ide 1 . . . . Dc5 zbog dvojnog udara -2. Tcl . Lose је isto tako 1 . . . . Dc4 zbog 2. Da4 ! , а takoder i

1 . . . . Da5 zbog 2. Lb2 itd) 2. Dd6 ! f6 (Ako Ьi crni nastavio 2. . . . Se7 onda odlucuje 3 . Db4 : DЬ4 : 4. ТЬ4 : Lfl : 5. ТЬВ +) З. Tf cl Dd3 4. ТМ : g5 5. Td4 Db5 6. а4 DЬ7 7. Тс7 DЫ + 8. Tdl. Crni predaje.

Prije nego se povuce slijedeci potez treba ga uvijek pazlj ivo provjeriti s takticke tocke gledista da se ne Ьi previdjela Ьilo kakva komblnacija protivnika. Treba primijetiti da se и sahu vrlo cesto susrecu dvojni udari, vezivanja i poluvezivanj a.

Br. 114

GOTHILF-KISELJEV

(Moskva 1931)

Moie l i cmi igrati 1 . • . . SсЗ?

Crni је bez provjere odigrao 1. • . • Sc3 s nadom da се ili razmij eni ti skakace i zatim napasti pjesaka d4 i l i ga jednostavno osvoj iti s 2. . . . Se2 + . Ali Ьijeli је odgovorio, ne kao sto је ocekivao crni Sd6, nego 2. Dd2 ! i crni је zbog poluvezivanja izguЬio skakaca, Istina, realizaci ja postignute prednosti pokazala se vrlo slozenom, jer је crn i uspio za skakaca osvoj iti dva pj esaka. 2 . . . • Td4 : 3. Dc3 : (N aravno, ne 3 . Dd4 : ? zbog 3 . . . . Se2 + ) 3 . . . • De5 : 4 . Sd2 Dd5 5. Sc4.

63

I и konacnicama, bez obzira na pojednostavljenje pozicije, cesto susrecemo poluvezivanje.

Br. 115


Poslije 1 . • . . Td4 ! crni top veze djelovanje dvij u bljelih figura i nema obrane od 2. . . . Lf8 s osvaj anjem lovca ili kvali tete.

Br. 116

Biiel i vuёe i dobiva

Bij eli doblva lovca ili skakaca : 1. Tcl Ь6 2. d4 Ld4 : З. Тс8 :. Za konacnu pobjedu bljeli mora samo prici pj esaku Ь6 k1·aljem i dati topa za lovca i pjesaka Ь6 ili organizirati napredovanje h-pjesaka.

VEZIVANJE

Vezanom figurom se naziva ona figura koja stiti svog kralja od protivnicke linijske figure. Na dijagramima od 1 17-121 navode se primjeri vezanih f igura i pjesaka. Tako је na dij agramu 1 17 crnim lovcem Ь6 vezan bljeli pjesak na f2.

Svaki sahist mora nauciti da za vrijeme igre pazlj ivo uoci sve vezane f igure i pjesake kako kod sebe tako i и taboru protivnika. Treba, takoder, dobro zapamtiti da vezana figura ili pjesak ne mogu blti zastitnici Ьilo koje druge figure i l i pjesaka osim

64

Br. 117


kralj a. Jedino и slucaj u kada figura ili pjesak obj avlj uje sah i пalazi se pri tom pod udarom samog kl'alj a. Zbog toga na dij agгamu 1 17 crni moze slobodno igгati 1. . . • Dg3 : ! i ne treba se boj ati Ьijelog pjesaka na f2. Zbog prijetnje mata Ьijeli mora odgovori ti 2. Lf3, na sto slijedi 2 . • • • Lf3 : i Ьijeli se ne moze spasiti . Sada је i pj esak s g2 vezan crnom damom.

Br. 118

Bi ieli vuёe i dobiva

Na dij agramu 1 18, pri potezu Ьijelog, treba igrati 1. Sh6 + zbog toga sto ne ide 1. • • • gh6 i kao rezultat toga pada crna dama.

Na dijagramu 1 18 Ьijelom damom s g4 vezan је crni !Jjesak

Br. 119

Crni vuёe i doblva

n a g7, na dij agrюnu 1 1 9 crnim topom na h2 vezan је Ьijel i pjesak na с 2 . na dij agramu 120 Ьi-

Br. 120

Crni vuёe, Ьi ieli doblva

jelim topom s el vezana је crna dama. Na dij agramu 121 Ьijelom damom vezan је lovac crnog na polj u е7.

Br. 121

SMISLOV-ALATORCEV (Moskva 1946)

Crni па potezu

Iz istoga razloga na dijagramu 1 19 crni moze uzeti topom Ьijelog skakaca na dЗ.

Sva su dj elovanja vezanih figura i pjesaka gotovo sasvim paralizirana. Npr. na dij agramu 120 crna dama је vezana bljelim topom s el i zbog toga se moze pomicati samo ро e-liniji .

65

Sad se mozemo okгenuti malo slozenij im primjerima. U partij i Makogonov-Cehover Ьijeli је svoj im posljednj im potezom posao kгaljem s gl na f2.

Br. 122 MAKOGONOV-CEHOVER

(Tbllis i 1 937)


Plan је j asan - zeli kralja prevesti na damino krilo i samim tim Ьi izbavio svoj u damu od prij etnj i . N о pravilna misao Ьijelog trebala је tocnu formu. Trebalo је igrati 1 . Kfl. Crni је iskoristio gresku protivnika na slijedeci nacin : 1 • • • • Tf8 ! 2. Td8 (Protuvezivanje) 2. • • • Dh4 + ! (Vrlo interesantan potez cija snaga је и gore navedenim svoj stvima vezanih figura) . Dalje ne

Br. 123


66

ti·eba vise nikakvih гazj asnjenja. Vezane figure i pjesaci su o

snova za provodenj e raznih taktickih operacij a jednostavnih ј slozenih. Tako np1·. vezivanje cesto prethodi takti ckom elementu zavlacenj a.

U ovoj dvosjekloj pozicij i crni гjesava ishod borbe pomocu 1 . • . . ТЫ + ! 2. КЫ : Dg5 :.

Kako postici pobjedu и slijedecem primjeru ?

Br. 124


Izmjena 1 . Td8 : + Dd8 : 2. Lc7 : + Dc7 : nista ne daje, ali 1. Lc7 : + Dc7 : 2. TdS : + dovodi do pobjede.

Moze se pomisliti , da u konacn icama vezivanje nije j ako primjenj ivo, ali to nije tako !

Br. 125


U ovoj poziciji upravo zahval jujuci vezivanj u lovac postize гemi protiv dva topa : 1. Кс4 i ako sada crni nastavi 1. • • • Kd6 onda kralj prekriva zastitu topa na d5 i nakon 2. Ld5 : nastaje teoгetski remi . Nista ne daje 1 . . . . Td7 zbog 2 . Lf3 Td6 3 . Le4 itd. Jednom rjecju, cгni se ne moze osloboditi vezivanj a.

Vezivanje se cesto susrece и vezi sa drugim taktickim element ima.

Br. 126


1. Tel Kd6 (Na 1 . . . . Sd7 slijedi 2 . d4 Kf6 3. de5 + Se5 : 4 . Le5 : + i td) 2. Те5 : ! (Zbog navla-

cenj а topa) 2. . • • Те5 : 3. d4 Sd7 4. de5 + Se5 : 5. Lf4 i zbog neizbjezne iznudice crni guЫ jol 1 skakaca.

lnteresantan slucaj desio se и partij i Ragozin-Boleslavski :

Br. 127

RAGOZIN-BOLESLA VSKI (Moskva 1945)

Moie li crni igrati 1 • • • • Kf7?

U zelj i da zadrzi slobodnog pjesaka crni је povukao »prirodni� potez 1. • • • Kf7 (lspravno је 1. . . . ТЬ8 s vj eroj atnim remi1jem) 2. e8D + ! (S idejom da se navuce kralj pod vezivanje) 2. • • • Ке8 : З. La4 i crni је predao.

NAVLA�ENJE

Kod provodenj a taktickih ope-raoi ja vise puta treba navuci figuru ili pjesaka protivnika na Ьilo koje polje. Тај takticki element сето nazivati navlacenje. On se izuzetno cesto susrece i

vec smo ga susretali и proslim poglavlj ima.

N avlacenje figure ili pjesaka slijedi uvijek nekakav zamisljeni cilj - mat, dvojnj udar, vezivanje, vjecni sah, pat itd.

67

Br. 128

Bijeli vuёe i doЬiva (Mat u dva poteza)

.� ijeli momentalno doblva posl1Je 1. Tes + ! ! (Zrtva sa ciljem da se navuce kralj ) 1. • • . Ке8 : 2. De7 mat.

Br. 129


U ovom primjeru do pobjede dovodi 1. Lf6 + ! Kf6 : (Svi drugi odgovori vode do gubltka dame) 2. Df8 mat.

Navlacenje neprijatelj skog kralja moze Ьiti izvedeno i bez zrtava !

Bijeli sa sahovima navlaci crnog kralja i istovremeno pripre-

68

Br. 130

Bi ie l i vuce i doЬiva (Mat u ceti r i poteza)

та mat : 1. Lh7 + ! Kh8 2. Lg6 + Kg8 3. Dh7 + Kf8 4. Df7 : mat. Тај se slucaj navlacenj a kralja cesto susrece и praksi.

Mnogo koristi сето imati ako pazlj ivo razmotrimo slijedecu izvanrednu studiju :

Br. 1 31

L. KUBBEL

Bijeli vuёe i doblva

Bijeli pomocu navlacenj a kralj a uspijeva doblti partiju bez obzira na materij alne gubl tke ! 1. Se3 + ! Kg3 (Do mata vodi 1 . . . . Kh2 2. Df2 + itd) 2. Dg4 + Kf2 3. Df4 + Ке2 (Ili 3. . . . Kel , ali ne 3. . . . Kgl zbog 4. Df 1 + i ma-

tom и slij edecem potezu) 4. Dfl + Kd2 (Ne smije se uzeti skakac zbog gubltka dame) 5. Ddl + Кез 6. Dc2 + КМ (6 . . . . Kd4 7 . Sf5 +) 7. Db2 + SЬЗ (lnace је mat и dva poteza nakon 8. Sc4 +) . Nastala је pozicij a koju vidimo na dij agramu 132.

Br. 132 L. KUBBEL


Sta је bljeli postigao tim dugotrajnim navlacenjem kralja na damino krilo ? 8. Dаз + ! ! (Posljednje, odlucujuce navlacenje crnog kralj a) 8. • • • КаЗ : 9. Sc2 mat.

Br. 133

Em. LASKER-TARRASCH (Мес 1908)

Crni vuёe i doblva

Sada cemo razmotriti niz primjera navlacenja figura sa ciljem dvoj nog udara :

U ovoj znacaj noj partij i crni је doblo poslije : 1. • • • g5 + ! 2. Kg5 : (Na 2 . Ке5 : slijedi 2 . . . • Dc3 mat) 2. • • • Sf7 + (Dvojni udar) , јег је lovac na d5 poluvezan.

N avlacenje i dvojni udar ilustrira Rinckova studija :

Br. 134

G. RINCK, 1903


Bijeli је uspio osvoj iti damu: 1. Та8 1 Da2 (Jedinstveni potez. Poslij е svih drugih poteza dama strada zbog dvojnog udara ili vezi vanj а) 2. Та4 : 1 Dg8 3. Та8 ! Dh7 4. Lg6 ! (То је posljednje navlacenje) 4 • • • • Dg6 : 5. Та6 +.

U ovoj znamenitoj studij i navlacenje i dvojni udar se harmonicno ispreplicu s idejom mata.

69

Br. 135 V. i М. PLATOV, 1909


1. Lf6 d4 2. Se2 ! (Jedino. Na 2. Sf3 alD 3. Ld4 : + Dd4 : 4. Sd4 : K1d4 : 5. Kg4 КdЗ : 6. Kg5 Ке4 7. Kh6 Kf5 8. Kh7 Kf6 i Ьijeli ne moze doblti) 2. " • • alD 3. Scl 1 (S neocekivanom prijetnjom mata и jednom potezu) 3 • • • . Da5 (Ne spasava 3. . . . h6 zbog 4. Le5 ! ili 3. . . . Kd2 zbog 4. Sb3 + ) 4. Ld4 : + ! (Zavlacenje pod dvojni udar) 4 . • . • Kd4 : 5. Sb3 + i Ьijeli doЬiva.

Interesantnu komblnaciju proveo је velemajstor Boleslavski :

70

Br. 136

FLOHR-BOLESLA VSKI (Stockholm 1948)

Crni na potezu

Crni ima pjesaka manje i cini se da mu је poraz neminovan. Medutim, и pomoc dolazi navlacenje s dvojnim udarom i odvlacenjem (gledaj и dalj njem tekstu) : 1. " • • Та4 + ! 2. Ка4 : (Ako Ьi slijedilo 2. КЬЗ, onda odlucuj е 2 . . . . D а 7 i 3 . . . . Та 3 + ) 2 • . • • Sb6 + 3. ТЬ6 : DcS :. U dalj nj em toku partij e crni је postigao remi proganjaj uci Ьijelog kгalja damom.

Navlacenje и vezi s drllgim komЬinatornim elementima i i dej ama razmatra se и odgovarajucim poglavlj ima. Sada cemo, da Ьi upotpunili sliku, pokazati nekoliko primjera :

Br. 137

RATNER-POKORNY (Moskva 1946)


Jednostavno i lako је doblo Ratner ovu partiju : 1. Lb2 ! Dg6 (U slucaju 1 . . . . Db2 : onda pomocu odvlacenj а 2. Th6 : + Ьijeli osvaj a damu, а na 1. . . . De7 slijed1 2. Th6 : mat) 2. Lh5 Dh7 3. Le8 : Те8 : i dalje se sve svodi na realizaciju postignute prednosti.

Br. 138


U ovom primjeru Ьijeli doblva navlaceci crnu damt1 pod otkriveni napad : 1. Те7 ! De7 : 2. Db4. Da ne Ьi doblo mat crni mora dati damu.

Br. 139

V. i М. PLATOV

Bi ie l i vuёe i remizira

U ovoj pozicij i rezultat se moze postici jedino navlacenj em : 1. Th3 + ! (Crni se kralj navlaci sa sahovima na f-lini j u ili na 6. red) 1. • • • Kg7 2. Tg3 + Kh6 (Ako crni nastavi 2. . . . Kf6 onda sli-

jedi 3. Td3 ! Lf3 + ? ? 4. Tf3 : + sa slijedecim 5. Td3 ili ako crn i nastavi 2 . . . . Kh7 sli j edi 3. Th3 + i crni kralj је prinuden stati na 6. red) 3. Td3 (Sada је taj potez pravovremen) 3 . . . . Lf3 + 4 . Ка7

dlD 5. Td6 : + ! ! (Jos jedno navlacenje, ali ovaj puta dame. Istovremeno se unistava crni pjesak) 5. • • • Dd6 : pat. Izvanredna studij a .

Br. 140

BORISENKO-MEZEN J EV (Kijev 1950)


Krasno је mogao doblti Mezenjev Borisenka. 1 • • • • f2 ! (U partij i је Ьilo odigrano 1. . . . Ке4 poslije cega su se protivnici suglasili na remi) 2. Tg7 LЫ ! (Lovac se zrtvuje da Ьi se kralja zavuklo na prvi red i tako se dоЫо vrlo vazan tempo) 3. КЫ : (Ili 3 . Tf7 + Lf5 sa slij edecim izvlacenjem dame) 3. • • • flD + .

Br. 141

V. CEHOVER

Bijeli vuёe i doblva -

7 1

U pozicij i na dijagramu Ьijeli mora doblti zahvalj ujuci svoj oj pozicionoj prednosti (udaljeni slobodnj ak i na drugom krilu jedan pj esak zadrzava dva protivnicka pjesaka) . Bijelom је samo vazno pobolj sati pozicij u svog kralj a. Medutim, ne treba zaboraviti ni prijetnj и 1 . . . . f5 2 . gf5 g4 i dame se и tom slucaj u na ploci poj avljuj u istovremeno. Zbog toga treba igrati : 1. а5 ! Кс5 2. КЬ2 f5 ! (Na 2 . . . . КЬ5 3. КсЗ Ка5 : 4. Kd4 КЬ5 5 . Ке4 Кс6 6. Kf5 Kd7 7 . Kf6 : Ке3 8 . Kg5 :

Kf7 9. Kh6) 3. gf5 g4 4. f6 ! (Pojavljuje se prijetnj a da pjesak ude и damu sa sahom) 4 • • • • Kd6 5. а6 g3 6. f7 Ке7 7. а7 g2 8. f8D + (N avlaci kralja na 8. red) 8. • • • Kf8 : 9. aSD + i Ьijeli doblva. lli 1. • • • Kd5 2. КЬ2 f 5 3. gf 5 g4 4. а6 (Opet se postavlj а prijetnj а da Ьiј ela dama izade sa sahom) � • • • • Кс6 5. f6 g3 6. а7 Kd7 7. f7 g2 8. a8D + i 9. f8D + . Postepeno napredovanje dva pjesaka, korak ро korak, prvo је Ьilo pri-kazano и dij agramu br. 52. (N. Grigorjev) .

ODVLA�ENJE

Takticki element odvlacenja provodi se и onom slucaju kada је potrebno odvuci jednu od aktivnih figura s vaznog djela borbenih djelovanj a. Као rezultat odvlacenj a oblcno se desava to da је narusena о brana, sto dovodi do momentalne katastrofe ili do materijalnih gubltaka. Odvlacenje је vrlo vazan element koj i se susrece vrlo cesto. On se primijenjuje ne samo za vrijeme napad а na kralj а, nego i kod napada na druge objekte .

Br. 142


72

U ovom primjeru crni gubl damu poslije 1. Th8 + Kh8 : 2. Df7 :.

Br. 143

MORPHY-konzultanti (Pariz 1859)

Biieli v uёe i doЬiva

U ovoj poziciji Morphy је poЬijedio primijenivsi odvlacenje : 1. Ld7 : + Sd7 : 2. DbS + ! (Zbog odvlacenj a skakaca) 2 • • • • Sb8 : з. Td8 mat.

N а isti nacin postize se i pobjeda и pozicij i na slij edecem dijagramu :

Br. 14!


1. Тс8 ! (Da Ьi se odvukla dama od obrane tocke g5) 1 • • • • Dc8 : (Ili 1 . . . . Dd2 : 2. Те8 : mat) 2. Dg5 + Kf8 З. Dg7 mat.

Br. 145

Crni vuёe 1 doblva

1. • • . Tf2 : ! (Zrtvom kvali tete top se odvlaci od obrane lovca Ы) 2. Tf2 : DЫ : + 3. Tfl Ld4 + ! (Ovaj sah iznuduje odvlacenje kralj а) 4. КЫ Dfl : mat.

Znaci, odvletcenje se primijenj uje onda, kada је potrebno pris il i t i jednu od figura il i pje�aka protivnika da ode, da Ьi se zatim nanio odlucujuci udarac. Samim time se odvlacenje razlikuje od srodnog elementa - od-

stranj ivanj a obrane (gledaj dalj e) , gdje se pj esak ili figura koj a brani, krace receno zastitn ik, ne odvlaci, nego se unistava. Као dobar primjer za to moze nam posluziti slij edeci primjer :

Br. 146

CEHOVER-SOKOLJSKI (Lenj ingrad 1946)

Crni vuёe i doblva

Napad crnog је dostigao kulminaciju, ali kako nakon svega toga doЬiti ? Crni је obratio paznju na kriticnu tocku f2, koja је branjena kraljem i damom. Ako se odvuce dama, onda Ьijeli doЬiva mat. Zbog toga је crni odi-

1 L 6 " · ь · · 1 · · · grao : • • • • а . • i IJ е i зе pr1-silj en na momentalnu kapitulacij u.

Ovdje је crn i doblo odvlaceci damu pomocu vezivanj a. Као sto сето и daljnjem toku vidjeti. odvlacenje i vezivanje se susrecu vrlo cesto.

Slijedeci primjer је uzet iz varij anata partije Tolus-Smislov"

Ova pozicij a mogla је nastati и slucaju da је cгni pogrije§io. U stvari crni је igrao drugacije ј partija је zavrsena remijem. Bi-

73

Br. 147

TOLUS-SMISLOV (Moskva 1950)


jeli daje mat и dva poteza : 1. Tg8 + ! (Da Ьi odvukao topa) 1.

• • • Tg8 : 2. Sf7 mat.

Odvlacenje figura i pjesaka protivnika postize se na razne nacine , а ne samo pomocu zrtava.

Br. 148


U ovoj pozicij i Ьijeli doblva poslij e 1. f6, sto ne samo da stvara uporiste na f6, koje је neophodno za odlucujuci napad, nego i odstranj uje, zbog iznudenog 1 . . . g6, zasti tu tocke h6. D'alje slijedi 2. Dh6 i 3. Dg7 mat .

74

Br. 149


U ovoj poziciji Ьijeli poslije 1. Df5 ! s prijetnj om mata iznuduje 1 . . . . g6, s odstranj ivanjem zastite tocke f6 i kao rezultat toga ostaje s lovcem vise.

Br. 150

TRIFUNOVIC-RAGOZIN (Moskva 1947)

Cmi vuёe i doЬiva

U partij i Trifunovic-Ragozin crni је odvukao topa napavsi ga pjesakom : 1 • • • • с5 ! 2. Tg4 (Jos jedno, ova'j put odlucll'j uce odvl'acenje s istovremeni1m oslobadanjem polja) 2 • • • • Те2 : ! i Ьi jeli је predao . Na 3. De2 : slijedi 3. . . . DсЗ + 4. Dc2 Dc2 : mat.

Br. 151

CEHOVER-KASPARJ AN (Erevan 1936)

�Щeli vuёe i doЬiva

Bijeli је ·Odvukao crnu damu od. obrane skakaca pomocu prijet�� е . та ta : 1. h5 ! Dh5 : (lnace �lIJed1 2. Dh8 mat) 2. De6 : i crni Је uskoro predao.

Br. 152

FLOHR-KOTOV (Piarnu 1947)


F!ohr је osvoj io kvalitetu pomocu 1. Lg5 ! jer је lovac napao na

"damu i topa, а njega se ne

moze uzeti . 1 P_?gl�daj mo sada primjere od

v acenJ а и konacnicama :

Br. 153

Mofe li crni igroti 1 . • • • De7?

Gruba greska ы Ьila 1 De7 ? ?, jer Ьi na to sliject ·i . 2· Tg7 : + (Odvlacenje) s dob;t�o� dame . . . P�avilno је 1. . • • Ке8 i ako b1Jeli nastavi 2. Tel onda 2 • • • ТfЗ : + ! (Odvlacenje) з КfЗ :

Del : 4. Dg7 : s remijem. • •

C_esto . se susrecu odvlacenja s

vez1vanJem.

Br. 154


. ?а. Ьi proveo pjesaka u damu b1J�ll . odvlaci lovca : 1. Ld3 ! i crn1 ]е P1:isiljen na predaju jer [�

5 ��

t�:asava 1 . • . • Kf6 zbog 2.

Odvlace?je se cesto poj avlj uje и topovsk1m konacnicama.

75

Br. 155


1. • • • ТЬ5 ! (Odvlacenje s vezivanjem) 2. ТЬ5 : dlD + 3. КЬ4 (Ako bljeli igra 3. Kh6 Dhl + 4. Th5 Dg2 dovodi do mata) З. • • . Del + 4. КЬ5 De2 + .

Br. 156

А. TROICKI


U ovoj studij i Troickog bljeli doblva koristeci se idej om odvlacenja. 1 . h7 Th2 2. Tfl + Кс2 3. Tf2 + Tf2 : 4. h8D ili 1 . h7 Td8 2. Тс6 + Kd2 3. Td6 + Td6 : 4. h8D.

Na istoj idej i zasniva se studij a Ет. Laskera.

76

Br. 157

Em. LASKER


1. КЬ8 ! ТЬ2 + 2. Ка8 Тс2 3. Tf6 + Ка5 4. КЬ7 ТЬ2 + 5. Ка7 Тс2 6. Tf5 + Ка4 (Ni ranije ni sada crni kralj nije mogao stati na b-liniju zbog КЬ7 ili КЬ8) 1. КЬ7 ть2 + 8. Ка6 Тс2 9. Tf4 + Ка3 10. КЬ6 (S prijetnjom 11. Tf2 :) 10 . • • • ТЬ2 + 11. Ка5 Те2 12. ТfЗ + Ка2 13. Tf2 : ! (То је odvlacenje s vezivanjem) 13 • • • • Tf2 : 14. cSD i bljeli doblva.

Kod lose pozicije kralja u kutu odvlacenje moze Ьiti po�etak matne komblnacije.

Br. 158


Ovdj e Ьijeli daje mat и dva poteza : 1. Da6 : + ! Ьа6 2. Ld5 mat.

Katkada se zahvalj ujuci odvlacenj u doblva samo jedan tempo, ali se on moze pokazati kao od-1 ucuj uci . s te tocke gledista vrlo је interesantna studij a Centl1гinij a :

Br. 159

L. CENTURINI, 1 3 -17

Bi iel i vuёe i dobiva

Plan dobltka је ovdje dovoljno jasan. Bijeli igra manevar s Ld8-g5-e3-a7-b8, istiskujuci crnog lovca s duge dij agonale. Medutim, tom planu se moze suprotstaviti crni kralj , koj i se pravovremeno ргеЬасuје na а6 ј

tako rusi zamisao Ьijelog. Ipak cгni nije и stanj ll izbjeci poraz : 1 . Lg5 КЬ5 2. Le3 Ка6 3. Lc5 ! (Sada је crni prisi lj en vuci lovcem) 3. • • • Lf4 4. Le7 1 (S prijetnj om Le7-d8-c7, sto prinuduje crnog kralj a na vracanj e na с6) 4. • . • КЬ5 5. Ld8 К с6 6. Lg5 ! (S ovim odvlacec im potezom doЬiva se neophodan tempo) 6 • • • • Le5 7. LеЗ Lg3 8. La7 Le5 9. Lb8 Ld4 10. Lh2 La7 11. Lgl ! (Ovo је posljednje odvlacenje)

11. . . . Lgl : 12. bSD i h-i jeli doЬiYa.

Br. 160

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat u dva poteza)

1. Тс8 + ! Sc8 : 2. Sf7 mat.

ODSTRANJ IVANJE OBRANE

Takticki element - odstranjivanje obrane primijenj uje se u onim slucajevima kada је nuzno pojedinu tocku и pozicij i pгoti vnika lisi ti podrske. Radi se о likvidacij i ili odstranj ivanju obrane pojedinih karika protivni-

cke pozicije. Odatle se taj ele

ment tako i naziva.

U ovoj pozicij i Ufimcev је zamislio plan s koristenjem kriticnih tocaka g7, h6 i hЗ. Slijedilo

77

Br. 161

UFIMCEV-T AJMANOV

(Lenj ingrad 1949)


је 1. Lg7 : (Sa ciljem da se odstrani zastita pjesaka h6 i pripremi dvojni udar) 1 • • . • Kg7 : 2. ТЬ4 (Crni ne moze spasiti lovca jer mu pгijeti mat) 2 • • • • Db6 З. ТЬЗ : Ь5 4. Те7 Тс8 5. De2 Tdc5 6. ТЬ5 : Tcl + 7. Kg2 Dc6 + 8. Kh3 Tf8 i sada naj jednostavnije od svega је 9. Dg4 + Dg6 (Inace slijedi 1 0. Dg5 mat) 10. Dd4 : + Df6 11. Tg5 + .

Pred nama ј е j os jedna interesantna pozicij a :

Br. 162


78

Koj i је ovdje naj bolj i potez ? U pa eti j i је slij edilo 1 . . . . Tg2 : ! sa cil jem da se odstrani zastita kгi ticne tocke fЗ. Bij eli је Ьiо prisilj en na materij alne gubltke zbog silne prijetnje 2 . . . . SfЗ + i osvaj anj em dame .

N а toj osnovi crni је Ll slijedecem primjeru lako dosao do pobjede :

Br. 163

Crni vuёe i doblva

1 • • • • ТЬ2 : ! 2. ТЬ2 : Lc3 : 3. Dcl Lel : itd.

Br. 164

BOTVINIK-CEHOVER (Moskva 1 935)


Ј edina figura koj a brani crnog kralj а је skakac. Poslije likvida-

cij e skakaca Ьijeli odstranjuje zastitu tocke h7 . 1. Tf6 : ! Lf6 : (Na 1 . . . . gf6 slijedi mat и dva poteza) 2. Dh7 + Kf8 3. Tel ! (Na taj nacin је odrezan kralj u put, tj . ods tupnica) 3 • • . . Le5 4. Dh8 + Ке7 5. Dg7 : + Kd6 6. De5 : + Kd7 7. Df5 + Кс6 8. d5 + Кс5 9. Lаз + Кс4 : 10. De4 + Кс3 11 . LЬ4 + КЬ2 12. DЫ mat.

Br. 165


Slicna ро idej i је pozicij a na dij agramu br. 165, koj a se cesto poj avlj uj e и konacnicama. Bijeli mora igrati 1. Tcl Kd5 2. Тс4 : ТfЗ : + 3. Kf3 : Кс4 : 4. Ке4 s remijem .

Br. 166


Bijeli doblva odstranivsi obranu crnog skakaca. 1. Те5 : fe5 2. Td6 : i crni је predao.

PREKRIVANJE

Medu taktickim idej ama vidno mjesto zauzima prekrivanje. 0-vaj element se primijenjuje tada kad treba bilo koju tocku na Бahovskoj ploci odrezati od linij skih figura protivnika koje је u tom momentu zasticuju. Oblcno se takticka operacij a prekrivanj a izvodi sa zrtvom figure ili pjesaka sa oiljem da se prekine odn. prekrije djelovanje linijskih figura.

Pogledajmo zavrsetak partije Kirilov-Vatnikov.

Ovdje crna dama brani crnog od prijetnje Ьijelog 1 . Lg8 + . Kako da se сгnа dama makne od zast ite tocke g8 ? Odvlacenje ili

Br. 167

KIRILOV-V ATNIKOV (Vilnus 1 949)


79

odstranj ivanje obrane ovdje nije moguce. Jedino ig1'aj uci 1. Те8 ! ! Ьijeli moze postici uspj eh. Npr. :

1. • • • De8 : (N а 1 . . . . Le8 : slij edi 2. Lg8 mat) 2. Le8 : LeS : 3. De6 La4 (Ili 3. . . . Lg6 : 4. hg6 + Kh8 5 . De8 + Lf 8 6 . Df 8 : mat) 4. Df5 : ТЬ8 (N а 4. . . . ЬЗ slij edi 5. Se7 + Kh8 6. Df8 + sa slijedecim 7. Dg8 mat . Pomocu poteza 5. Se7 + »prekriva<-< se obrana polj а f8) 5. Se5 + Kg8 6. De6 + Kh7 7. Dd6 : itd. Razmotrivsi sve te varij ante Vatnikov se poslije 1 . Те8 predao.

Isto tako је zavrs ila partij a izmedu Zuravljeva i Borisenka :

Br. 168

ZURA VLJEV-BORISENKO (Moskva 1949)


Crni Ьi mogao brzo doblti pomocu 1 . . . . fЗ, ali pomicanj u pjesaka smeta Ьijela dama koj a cuva tocku fЗ. Odvuci ili odstrani ti damu nij e moguce i zbog toga treba pribjeci prekrivanju. Slijedilo је 1 . • • • dЗ ! 2. LdЗ : fЗ 3. Те3 (Ili 3. De7 : Dh3 + 4. Kgl Dhl mat) 3. • • . Dhl + 4. Tgl Dgl : + i Ьijeli ј е predao zbog neizbjeznog mata (5. Kgl : Tdg8 + 6. Kfl Thl mat) . Do poraza је

80

takoder vodilo 2. De7 : DhЗ + 3 Tg2 fЗ itd.

Cesto se moze susresti prekгivanje и vez i sa losom zast itom posljednjeg reda.

Br. 169

ZUBAREV-ROMANOVSKI (Moskva 1920)


U ovoj partij i је slijedilo 1 . . • • Tel + ! 2. Sel : Dfl + 3. Kh2 Le5 + 4. g3 Dh3 : + 5. Kgl Ld4 + 6. Tf2 Dg3 : + 7. Sg2 Lf2 : + i Ьijeli је predao . Zrtva topa 1 . . . . Tel + odvukla је skakaca i dozvolila prekrivanj e vazne tocke fl .

Br. 170

RETI-BOGOLJUBOV (New York 1924)


Krasno ј е doblo Reti Bogolj ubova и vaznoj partij i na poznatom supeг- turnirн и N ew Yorku 1924 : 1. Tfl ! Td8 (Druga obrana Ьi mogla Ьiti 1 . . . . De7, ali tada Ы odlucivalo 2. Lf7 + Kh8 3 . Ld5 ! - prekrivanj e i otkrivanje te otkri veni napad - 3. . . . Df6 4 . Dc8 itd . , а ako 1 . . . . Dd8 onda 2. Df7 + Kh8 3. Df8 : + Df8 : 4 . Tf8 mat) 2. Lf7 + Kh8 3 . Le8 ! ! (Efektna zrtva sa ci l jem p rekrivanja) i crni је predao.

U vezi s tim је velemtijstor Ragozin proveo gotovo istu komЬinacij u, istina u nesto drugacij im okolnostima :

Br. 171

RAGOZIN-T AJMANOV

(Lenj ingrad 1945)

Bi iel i vuёe i doblva

1. Se4 ! (Vazno prevodenj e skakaca, bez kojeg је komblnacija bljelog nezamisliva . Prijevremeno Ы Ьilo odmah 1 . Df7 : + Kh8 2. Df6 + Kg8 3. De6 + Kh8 itd) 1. . • • Lf8 2. Df7 : + Kh8 3. Sf6 ! Lg7 4. Se8 ! (Ne samo da prijeti 5. Dg7 : mat nego i prekriva po-lje f8 s prijetnj om 5. Df8 + Lf8 : 6. Tf8 mat) . Zbog toga se ј е crni predao.

Cini se da za crnog ne:ma nikakvih opasnost i na vidiku . Ме-

Br. 172

LIPNI CK I-SOKOLJSK I

(Odesa 1949)


dutim, daljnj i tok partije pokazuj e da Ьijeli moze forsirano osvoj'i ti kvalitetu koristeci niz taktickih elemenata. 1. Sd8 ! (Sa ci-lj em da se prekrije zastita topa na а8 i da se odvuce dam a s polja Ь7) 1 • . . • De7 (Lose ј е 1 . . . . Td8 : zbog 2 . Тс7, а na 1 . . . . Dd5 slij edi 2. Tfdl) 2. De4 !. Originalno !

Prekгivanje moze Ьiti samo jedna od varijanti Ьilo kakve slozeпe komblnacij e .

Br. 173

CIGORIN-SCHOW A LTER

(Вес 1898)


8 1

Ovdj e odlucuje, kao sto se desilo i и partij i, 1. f6 + ! ! za oslobadanje polj a f5 i napada na skakaca g4, zatim za napad na kralj a i djelomicno zbog prekrivanja obrane lovca na е7, ako Ьi crni odgovorio 1. . . . Tf6 : . Poslije 1. • • • Kf6 : Ьijeli је bez muke postigao pobjedu igrajuci 2. Df5 + Kg7 3. Tg4 : + , јег tu ne pomaze 3. • • • Dg4 : + 4. Dg4 : + Tg6 zbog 5. Tg8 + ! Kg8 : 6. Dg6 : + itd.

Br. 174

BOLESLA VSKI-DUS-HOTIMIRSKI (Moskva 1 942)


Bijeli dominira na tocki g7 (tri napada prema dvije obrane) i zbog toga Ьi mogao odmah uzeti crnog pjesaka. N о, znatno је јасе, kako је odigrao velemajstor Boleslavski, 1. Sde7 ! povezujuct jednim potezom dvije takticke ideje - prekrivanje tocke g7 i otkri veni napad na tocku е6. Crni је Ьiо pгisiljen na predaju.

Prekrivanje moze Ьiti provedeno i pomocu jednostavne ideje da se Ьilo koj a figura ili pjesak postavi na vertikalu ili dijagonalu sa ciljem da se ogranici aktivnost figure protivnika.

82

Br. 175

FRIEDSTEIN-ARON JIN (Moskva 1944)


Ovdje Ьijeli moze dobl ti poslije 1. а 7 Da2 (Ili 1 . . . . De4 + 2. Kh2) 2. Lb5 + Ке7 3. La4 ri Ьijeli pjesak prolazi и damu.

Br. 176

Moie li Ьiieli igrati 1. Dd6 :?

Greska Ьi Ьila uzeti pjesaka na d6, jer na to crni odgovara 1. • • • SdЗ + ! (Zrtva za prekrivanje tocke d6) , s osvaj anjem kvali tete (istina za dva pjesaka) .

Prekrivanje se susrece i и otvaranj u i и konacnici.

Pogledajmo teoretsku poziciju na Ov"om dij agramu. Ona se ро-

Br. 177

- � " • doЬiva Bijeli vuce '

• . obran1. . Sicilijanskoз oslije L

javljuзe и"е predno�t

Р Sd7 Bijeli I?ost��nuduje Љ 1 · : · gublLb5 + зеr I

·ет obrane I Sc6

Prekri vanJ g4 ili 1. • • • Ь g s

kakaCa na Ld7 z о

tkom 8 • е i 1 . · · · . · vezi-(Beznadno .з pojavlзuз� +

4 · gdJe se 3 Lc6 . •

2. J:?g) . 2 Sc6 : Ьс6 •

ct · J· a vele-vanзe •

t а је stu i Interesan � va . majstora Ко о .

Br. 178 A. KOTOV

�. ··� ·� • � � •• • • ""•m �пl•

�··· • •• �. �- • � ' � •• ��. �--� ·�ltJ• •. �� • •

•. ·�. -- �. • � m•B• . � • • � � " • doЬiva Bijeli vuce '

8 f6 Та8 3. S� 1 тао : + 2• 8 · f8 i pn-1. f� . . rekrio роlзе

staje je-(Bijel1 зе ri Crnom . Preo

anja po-jeti 4. f�u�aj iskoг1stayeCnog !ladino Ј?О sredstva - v� Та5 + 5. sljednJeg Таб + 4. Kg ha) 3. • • •

таз+ 7. Kf2 Та4 + 6. КgЗ 9 Ке4 Та4 +

Kg4 в кез таз + ·в тав + 12. Та2+

5. Та5+ 11. К� bljeli do-

10. Ке 7 + 13. Sc7 I Kd7 та

. . . · stud1]B Ьiva.

. . dnostavшз a Nesto Је Је

Lazara : Br. 179

F. LAZAR

Biieli vuёe • о

6 Те8 (Ina�e 4 + КЬ6 2. �е otezom 3. 1. �f rekrivanзe . Р " rtva no-

nastaзe PSD ! (Ovo Је . z

da se Sd8) з. g

dame s ideз�i:n 4. Sf8 ! voгo�ene

top) 3 • • • • Tg .j oS cml odvuce

·е Sada se 4 • • • (prekrivan] .

· t1· patom) • bog

" spas1 SD ? ? z

pokusava li ne 5. е . . Tg5 5. Sg6, а 6 De5 : pat. Те5 + ! · 5. . . . Br. 180

ER GARTEN-DIM -

HEL ·- .1 1 - •• ··�- •. в

• ��. ·•�.t. �. • • • !'.! ·�· 7.�. ··� • � � -�. А�--� • п.11 • о в�

·- ��-� -�· • d�· . • . •.• � •• � �. � • . �m • .• • • - 1 1� • • doЬiva Crni vuce •

83

Prekrivanje se cesto susrece i и topovskim konacnicama. (Pogledaj dij agram br. 21) .

Crni је postigao uspjeh zahvalj ujuci prekrivanju i djelomicno odvlacenj u. 1. • • • h5 + ! (Da Ьi odvukao kralj a od obrane pjesaka f5 i samim tim pripremio slijedeci potez. Crni је prisiljen prihvatiti zrtvu pjesaka, jer Ьi na 2. Kf 4 slijedilo 2. . . . h4 itd.) 2. Kh5 : а5 ! (Sprecava 3 . Kg4, na sto Ьi crni odgovorio 3 . . . . Td4 + 4. Kf3 ТЬ4 s prekrivanjem b-linije) 3. аз (Neocekivano se bljeli nasao и iznudnici. Potezi kraljem su nemoguci, а potezi topom dovode do gubltka pjesaka f5) 3. • • . Те2 (Crni ceka dok se iscrpe potezi a-pjesakom) 4. Kg4 (Ovo је jednako kapitulacij i, ali spasa ionako vise nije Ьilo) 4 • • • • Те4 + 5. КfЗ ТМ ! ! (Krasan primjer prekrivanja) i crni је doblo.

Zahvaljujuci prekrivanju bljeli se spasava u slij edecoj interesantnoj pozicij i :

Br. 181

L. KUBBEL


1. ТЫ + !. Sada Ьi uzimanje Ьij elog topa dovelo do pata, а na 1 . . . . Кс6 prek1·iva se zastita da-

84

me na h1 . Remij и vode ostali potezi kralj em : 2. Thl : Lh l : 3. Кс5 : .

Tesko si је predstaviti da Ьij eli moze doЫti slijedecu pozicij u :

Br. 182

V. PLATOV

Bijel i vuёe i doЬiva

Crni ima vrlo mnogo mogucnosti obrane kao sto su : 1 . . . . Thl + i 2 . . . . Tgl + , 1 . . . . Td4 + i 2. . . . Tg4, 1 . . . . Td8 2. Lf8 Td4 + i 3 . . . . Tg4. Medutim, Ьijeli svejedno postize uspjeh s 1. Ld6 ! (Prekrivajuci polje d8 sada prijeti 2. g8D Th l + 3. Lh2 ! Th2 : + 4. Kg3 s dobltkom) 1 . • • • Td4 + (Ako Ьi crni nastavio 1 . . . . Tgl , onda Ьi dobltku vodilo prekrivanje s 2. Lg3, ako pak, odmah 1 . . . . Thl + , onda 2. Lh2 ! ! Th2 : + 3 . Kg3 Thl 4. Kf2 ! Th2 + 5 . Kf3 Th3 + i Ьijeli marsirajuci ро f-liniji osvaja pjesaka f5 , а zatim se vraca kraljem na g2) 2. Kh5 Tg4 3. Lf 4 + К с2 (Posli je 3. . . . Tf4 : nastaje teoretski izguЬljena pozicija) 4. Lg5 (Ј os jedno prekr'ivanje) i pjesak od-lazi и damu.

u sahovskoj praksi vrlo је rasprostranjen sl ijedeci oЫik prekrivanj a :

Br. 183

Moze li Ьiieli igrati 1 . Tg4 :?

Ako Ьijeli ig1-a 1. Tg4 :, onda slijedi 1. • . • Sd4 + i , kao posljed ica zrtve sa sahom, prekriva se zastita topa . Sada је crn i taj koj i treba doblti . Na 2. cd4 (Ili 2 . Tgd4 : cd4 3. cd4 Tg4, а doЬitku vodi takodeг 2. Tad4 : cd4 3 . Tg6 : Kg6 : 4 . cd4 Kf5 5 . КdЗ Kf 4 6 . Ке2 КgЗ 7 . Kfl Ld4 : sa slij edec im 8. . . . h5) 2. • • • Tg4 :.

Bi jel i , koristeci prekrivanje zbog zastite od vjecnog saha il i ро-

Br. 184

O. DURAS


navlj anj a poteza, doblva . Preprivanje se ovdje postize pomocu zrtve topa : 1. Tdl + ! Ке7 2. Td6 ! ! . Crni је prinuden uzeti ponudenog topa prekгivajuci d-liniju, cime se post ize dobltak. 2. • • • Kd6 : (Nij e bolje ni 2 . . . . Тс2 zbog 3. Тс6 ! ! Тс6 : 4. Ка7 ili 3 . . . . Td2 4. Tcl s prijetnjom Tal) 3. Кс8 Тс2 + 4. Kd8 i nema zastite od b8D.

BLOКADA

U sahovskoj praksi se ne jedamput susrecu takve pozic1ije , и koj'i'ma је poirebno prisiliti protivnika da zauzme jednom od svoj ih figura ili pjesakom bllo koj u tocku. Takav takticki element se naziiva Ыokadom. On se osobl to cesto primijen juje и pozicij i kod napada na kralja i kod slobodn ih pjesaka.

Zahvalj uj uci Ы okadi , polj a, figure i l i pjesaci se ,pregraduju , i druge f igure iz istog tabora nemaj u pгistup k njemu, sto ob1icno dovodi do narusavan j а suradnje i zmedu figura i pj esaka

i do drugih neprij atn ih posljed ica.

Br. 185

Biieli vuёe i doblva (Mat u dva poteza)

85

Crni ima lose postavljenog kralja, ali za to on ima veliku materij alnu prednost. Bijeli gubl jer mu ne uspijeva matirati crnog kralj a. Medutim u pomoc dolazi Ыokada : 1. d6 + Ld6 : (Sada је polje zaЫokirano i crnom kralj u је odrezan posljednj i put za Ьiј eg) 2. Lh4 + Tf 6 3. Df 6 : + Ке8 4 . Dg6 mat.

Br. 186

BOTVINIK-KERES (Mec-turnir 1948)


Ova је pozicij а mogla nastati и partij i Botvin1ik-Keres. Ovdje doblva 1. Lb5 + s idej om da se izazove 1. . . . Ld7, sto Ыokira

izlaz crnom kralju i nakon toga slijedi 2. Dh8 mat. Drugi odgovori nisu takoder zadovolj avajuci . Npr. 1 . . . . Kd8 2. Tdl + ili 1 . . . . Td7 2. Lg5.

Br. 187


Ovdje Ьijeli ne igra 1 . Dg6 + , јег Ьi na to crni kralj otisao na f8, nego 1. Dg8 + ! i poslije iznu-denog 1. • • • Lf8 s Ыokiranjem posljednjeg izlaza svom kralju slijedi 2. Dg6 + Ке7 3. LM : mat.

Sto se tice Ыokade slobodnih pjesaka i stvaranja pregrade gledaj drugu knj igu.

OSLOBAf>ANJE POLJA

Katkada se desava da vlastita figura ili pjesak smeta и provodenju takticke operacije. Као posljedica toga pojavljuje se potreba da se figura zrtvuje s idejom da se oslobodi odn. deЫokira polje koje ona zauzima ili zbog odlucujuceg otvaranja lini ja, dijagonala i horizontala.

86

Najjednostavniij i pr1m]er za deЬlokiranje pozi cije је slij edeci primjer :

Као sto se vidi, vlastiti top smeta Ьijelom da da mat na g7. Sta da se radi ? Potrebno је odmah osloboditi polje g7 od topa ро Ьilo koju cijenu. U partij i је

Br. 188

LISICIN-ZAGORJ ANSKI (Moskva 1936)

Bi iel i vuёe i doЬiva (Mat u tri poteza)

Ьilo odigrano 1. ТЬ7 + ! (Zrtva sa ciljem deЬlokiranja) 1. • • • КЬ7 : 2. Dg7 mat.

Br. 189

KOTOV-KERES (Budimpesta 1 950)


Kotov, da Ьi slomio svog protivnika, Ьira najkra6i put k pobjedi koristeci takticku ideju za oslobadanje polj a. 1. Тс7 : + ! (0-slobodivsi polj e е7 za damu sa istovremenim zavlacenjem crnog

kralj a na predposljednj i red i sada na 1 . . . . Кс7 : slijedi 2 . De7 + Кс6 3. Dd7 mat, ili 2 . . . . Кс8 3 . Tfl s lakim dobl tkom) 1 . . . • КЬ5 2. De7 а5 3. Dd7 + Ка6 4. ТЫ i crni је predao. Na 4 . . . . De8 slij edilo Ы 5. Та7 + ! (Potez odvlacenja) , а ako crni nastav i 4 . . . . Sa3 : , da Ьi zastitio polje Ь5 , onda је пај jedno�taYn ije 5 . ТЬ6 : + КЬ6 : 6. Dc6 mat.

Br. 190

LIBERMAN-SIMEANU (Rumunjska 1950)


Zavrsetak ove partije је jednostavan i dobar primjer. Crni је postigao efektnu pobjedu nastavkom 1. • • • е4 ! (Oslobada polje е5 sa ciljem da se otvori dijagonala al-h8) 2. Df5 : Dc3 : + (Prekrasna zrtva dame) . Bijeli ј е Ыо prisiljen na kapitulaciju, jer Ьi 3. Ьс3 LаЗ : dovelo do mata .

Ostгoumna је komblnacija Romanovskog osnovana uglavnom na deЫokiranju. Crni tek sto је uzeo Ьijelog skakaca na d5 . Cini se da Ьijeli mora uciniti to isto, medutim, Ьijeli је pripremio malo iznenadenje. Slijedilo ј е : 1. Lb5 ! (Sada је dami osloboden

87


put na h5 i prij eti 2. Th7 : + Kh7 : 3 . Dh5 + Lh6 4 . Dh6 : mat. Sve se to dogodilo zahvaljujuci oslobadanju polj a е2) 1 . . . . Lh6 2. Ld7 : Lg5 : 3. ed5 Td8 (Gubl , takoder, 3. . . . Sd7 : , zbog 4 . Th7 : + ! Kh7 : 5 . Dh5 + Kg7 6. Dg5 : + Kf8 7. Dh6 + Tg7 8 . Tg4 ili 5 . . . . Lh6 6 . Th4) 4. Th7 : + ! Kh7 : 5. Dh5 + Lh6 6. ТЬ4 Sg4 7. Tg4 : Tg4 : 8. Dg4 : Td7 : 9. f6 ! i cгn i ј е predao.

88

Br. 192 NENAROKOV-ABAZA

(Moskva 1899)


Pjesak е5 uvel ike smeta odlucuj ucem napadu Ьij elog, jer on ogranicava dalekometnog lovca s Ь2. 1. е6 ! Le6 : 2. Tg6 : + ! Kf8 (Тор se nij e smio uzeti zbog mata na h8) 3. Dh6 + Ке8 4. Tg8 + Tf8 5. Tf8 : + Lf8 : 6. De6 : + Se7 7. Lb5 + Тс6 8. La4 : Db6 9. Se5 i crni је ргеdао.

Tako smo objasnil i , da se и procesu borbe pojedine figure i pjesaci pokazuju kao suvisn i i nekorisni, te cine samo stetu.

Br. 193

LISICIN-SOKOLJSKI (Lenj ingrad 1 947)


Ovdje se kao >>suvisna«< f igura pokazao top na fб . On tгеЬа ustupiti svoje mjesto lovcu. Poslij е 1. Tg6 : + ! f g6 2. Lf 6 Kf7 3. Ld3 (S prijetnj om 4. Tfl) 3 . • • • Sd2 4. е5 ! (Ј os jedno deЫokiranje ; prijeti 5. Lg6 : + Kg6 : 6. Dg5 + Kf7 7 . Dg7 mat) 4 . • . . Те5 : 5. Le5 : de5 6. Dh7 + i crni је predao, јег su neizbjezni teski materij alni guЬici .

Zahvalj ujuci otkrivanju linije pomocu deЫokirar1j a ceski maj stor Pokorny је Ьгzо realizirao svoju pozicionu prednost :

Br. 194

POKORNY-BERNDSSON (Cehoslovacka-S\1edska 1 93 0)

Bi ieli vuёe i dobiva

Bijelon1 ovdje smeta vlastiti pjesak na f5. Zbog toga је slij edilo 1. Те5 : ! (Zbog odvlacenj а pjesaka f6) 1. • . . fe5 2. f6 ! (DeЫokieala se tocka f 5) 2 . . • • ef6 3. Tf6 : ! (S prij etnj om 4. Th6 : + ) 3. . . . Kg8 4. ТЬ6 : Та8 5. ТЬ8 + (Ј os jedno deЫokiranje da Ьi se oslobodio put dami) i crni је pi-·edao zbog mata u dva poteza.

Br. 195

SOKOLJSKI-SAIG IN (Kijev 1950)


Paгtija Sokoljski-Saigin zavr· sila је jednostavno i vrlo elegantno. Bijeli је nasao izvanredno rjesenje : 1. Tf3 ! ! gf3. Crni је pri nuden prihvatiti ponudenu zrtvu topa јег inace sli jedi 2. Dh7 mat, n o istovгemeno sad ulazi и igru oslobodeni lovac cl . Poslij e zaklj ucnog udara 2. Lh6 : Saigin ј е Ьiо prinuden na predaj u, jer ј е neizbjezan mat и nekol iko poteza. Npr. 2. • . • De7 (Ili 2. . . . Те7) 3. DЬ7 + Kf8 4. Dh8 + (Zavlaci kralj a s idejom prekrivan j а) 4. . . . Kf 7 5. Dg7 : ma t .

Oslobadanje polja moze se primijenj ivati ne samo za vodenje napada, nego i za obranu. Као primjer cemo uzeti zavrsetak parti je Smislov-Mikenas.

Br. 196

SMISLOV-MIKEN AS (Moskva 1949)

Biieli vuёe i remizi ra

Као posljedica odlicne obrane crnog, napad, koji је Ьijel i vodio na kraljevom krilu, ј е potpU'no ispario . Sada Ьijeli trazi nacin da se spasi poraza. Kako da se to ucini ? Smislov је na sao izvanredan izlaz : 1. Le3 ! ! Ovim ostroumnim potezom bljel i rjesava nekoliko Ьitnih pitanj a. Као prvo oslobada se polje h6

89

s idej om vjecnog saha. Zatim, ako Ьi crni nastavio 1 . . . . LеЗ :, onda se prekriva polj e el i poslije 2. Tf7 ! sto је ranije Ьilo nemoguce, Ьijeli cak i doblva. Zbog toga su se protivnici sporazumjeli na remi ј ег, stvarno, nakon 1 • • • • De3 : slijedi 2. Dh5 + Kg8 3. Df7 + Kh8 4. Dlt5 + Kg8 (Ali nikako 4. . . . Kg7 ? zbog 5. Tf7 + Kg8 6. Dh7 mat) 5. Df7 + itd., s vjecnim sahom.

Takticki element oslobadanja polj a primijenjuje se i и konacnicama. Pokazat сето kao primjer cet,iri interesantne konacnice iz majstorskih partij a.

Br. 197

Bi iel i vuёe i doblva {Mat u dva poteza)

U prvoj od njih Ьijeli је postigao uspjeh zahvaljujuci deЫokiranj и : 1. Те8 + ! Le8 : 2. Dg7 mat, ili 1 . . . . Ке8 : 2. De7 mat.

90

Br. 198

TARTAKOWER-SCHLECHTER

(Вес 1908)

Crni vuёe i doblva (Mat u ceti ri poteza)

Druga pozicija је mogla nastati и partij i Tartakower-Schlechter. Ovdje crni daje mat и 4 poteza : 1 . . . . Tf2 + ! (DeЬlokiranje polj a fЗ) 2. КЫ ТЬ2 + ! (Zavlacenje) 3. Kh2 : Sf3 + 4. КЫ Tgl : mat.

Br. 199


U ovoj pozicij i pjesak f5 smeta bljelom oko provedbe dvojnog udara. Jednostavna racunica pokazuje da se moze igrati 1. f6 + ! Kf8 (Ili 1 . . . . gf 6 2. Sf 5 + ) 2. f g7 + Kg8 3. Sf5 i crni nema

obrane od prijetnje 4. Th2 ili 4. Те2 s prodorom na posljednj i red .

Interesantan ј е put do dobltka и ovoj pozicij i . Koristeci se deЫokiranj em i dvoj nim udarom crni forsirano osvaj а lovca : 1. . . • dlD + ! (DeЫokira se polje d2) 2. Ldl : Dd2 (Zbog mogucnosti ovog poteza zrtvovao se i j aki slobodni pjesak) 3. Df2 : Ddl : + 4. Del Del : + 5. Kel : Sf4 6. Kf2 Kg6 i Ьijeli је predao.

Br. 200


IZNUDNICA

Svaki sahista tezi da svoj potez iskoristi sa sto vecim efektom za postizanje nekog cilja. U otvaranju npr. prednost prvog poteza ostavlja Ьijelom dugotrajnu inicij ativu. Medutim, postoje i takve izuzetne pozicije и koj ima је pravo na potez iz odredenog razloga nepogodan i bolje Ьi Ьilo da se pravo na potez preda protivniku.

Br. 201

Biieli doЬiva (Mat u dva poteza )

Iznudnica је takav polozaj figura ili pjesaka, gdje jedna od s,tгana ima 1materij alne ili pozicione gubltke zbog svog poteza.

Naj kraci put do pobjede и primjeru 201 је : 1. Та8 (Ili Ьilo koj i dгugi potez topom ро a-liniji) koj im se predaje red poteza proti vniku. 1. . . • Kcl 2. Tal mat.

Br. 202 i 203

Bi ieli doblva

91

Ovdje Ьijel i dob lva ovako : 1 . Кс8 ! . Sada ј е crn i и iznudnic i . On mora odgovorit i 1 . . . а6 i l i 1 . . . . а5 , а onda sl i j edi Ь6- 1Ј7 --b8D + .

U dijagran1u 203 dob ltak se postize gotovo na isti nacin : 1. Kf7 ! h6 2. h5 il i 2. Kg6 : hg5 3. hg5. Ako је u. pocetnoj pozicij i na potezu crn i , onda na 1 • . • • h6 odlucuje 2. h5 ! Kh7 3. Kf7 gh5 4. g6 Kh8 5. g7 + itd . , а na 1 . . . . h5 .dob lva 2. Kf7 Kh7 3. Kf6 Kh8 4. Kg6 :.

Ne predstavlj a osob lti ргоЫеm ni slijedeci primjer :

Br. 204

Biieli doblva

Odlucuje, ako је bljel i na potezu, 1. а4, sto stvara izn udnicu 1 • • • • Ь5 2. аЬ5 Kh7 3. Kf7 : itd, а kod poteza crnog 1. • • • Ь5 potrebno је odigrat i 2. а3 ! i opet је nastala iznudni ca.

92

Br. 205

Bi ie l i vuёe i doЬiva (Mat u dva poteza )

U ovoj pozicij i bljeli daje mat u dva poteza ! Potez Ьij elog l, Kf7 iznuduje Ьilo koj i potez lovcem, na sto slijedi 2. Lg7 : mat.

Br. 206

Biieli doblva

Nista ne daje 1 . Tg7 + КЬ8 i bljelom ne preostaje nista drugo nego da ponovi pozicij u s 2. Tg8 + . Jedino jedan pricekni potez topom р о osmom redu, kao npr. 1. Th8, daje nam potreban rezultat zbog toga sto sad crni mora igrati 1 . . • • Kd6 2. КЬ6 Tf7 3. а7 Та7 : i crni је ostao bez topa.

Br. 207

Crni doЬiva

Pomocu iznudnice и nekim pozicij ama top doblva protiv skakaca ili protiv lovca. Ovdje је potre bno odigrati samo 1. • • . ТЬ7 da se preda potez Ьijelom.

Br. 208

B ii g ••• • • • •

• • -�· • • • •

• • • • • • • •

• • • • • • • •

Biieli doЬiva

Ovdje odlucuje 1. Та8 Kh8 2. Tf8 : mat. C1-ni kralj је Ьiо potisnut k nepovoljnom uglu (radi se о crnom polju kod crnopolj nog lovca sto mozete usporediti na dij agramima 293 i 346) .

Ovaj pгimjer nam ilustrira iznudnicu и damskoj konacnici. Crni gubl, iako ima pjesaka vise, zbog loseg polozaj a svog kralj a

Br. 209

L. KUBBEL


i zbog neophodne potrebe da mora vuci potez. N а 1 . . . . Ка4 ili 1 . . . . Ка5 slijedi 2. Da3 mat. Nije dovoljno za spas 1. . . . Df2 zbog 2. Dc3 + sa slijedecim Da3 mat. Ako crni nastavi 1 . . . . Dcl (Ili 1. . . . Dal 2. Dc3 + Ка4 3. Ь3 + itd) onda slijedi 2 . Da3 + Кс4 3 . Ь3 + i Ьijeli doblva .

Br. 210

А VERBAH-LUBLINSKI (Moskva 1950)


Poslije 1. h5 crni је dosao и iznudnicu i predao. Ne preostaje ти nista osim 1. . . . Ld7 (Ili 1 .

93

Ь4 2. аЬ4 Lb5 3. Lf6 :) 2. Lf6 : gfG З. h6 sto је, naravno, beznadno.

Br. 211

RAGOZIN-RAUZER (Lenj ingrad 1936)

Crni doЬiva

Da Ьi postigao po�je�u crni mora prepustiti protivn_1k� -k_o2 tez ! 1 • • • • Lg6 ! 2. Ь4 (I11 . с КЬ4 3. КЬ2 LdЗ : ! 4_. LdЗ : h2) 2. • • • а4 !. Bijeli predaзe.

Br. 212

SZILY-BALOGH (Dopisna partij а)

Crni vuёe i doblva

р 1 . . 1 Kh7 Ьijeli је O S IJ e • • • • · d J·er з· е dosao и iznudn 1cu. pre ао · i ·k·m Svaki nj egov potez vod1 ve I I

94

materij alnim gublcima i� i . matu4 . 2 Dd6 Dd4 : mat 111 2. g npr. . . Dh2 mat.

Br. 213

CIGORIN-SCHIFFERS (Petersburg 1900)


U ovoj poziciji �ij�li . је odigrao 1. Tg5 !, ogran1c1y�1 pokJ:� tlj ivost crne dame. Crn1 �е vpr: ·er moze vuCi samo pзesac1m�, ] t" potezi Се brzo presahш�ti . �ij�li moZe prisiliti crnog na 1�nudnicu i potezima topom ро --liniji .

Br. 214

I. KLING i В. HORROWITZ, 1851


Da Ьi se ogranicila pokretlj ivost protivnickih figura jedna od strana moze katkad pribjegnuti zrtvama.

U ovoj studij i Ьijeli , zahvalj uj uci zrtvi lovca , f orsirano postize pozicij и и koj ој svaki potez crnog vodi gubltku. 1. LfЗ + Kgl 2. Lhl ! ! Khl : 3. Kfl (Crni је u iznudnici) 3. • • • d5 4. ed5 е4 5. d6 еЗ 6. d7 е2 + 7. Ке2 : Kgl 8. d8D ЫD 9. Dd4 + Kh2 10. Dh4 + Kg2 11. Dg4 + Kh2 12. Kf2 i Ьijeli doblva.

Pozicija na slijedecem dij agramu poznata је vec j ako davno :

Br. 215

Biieli doЬiva

Kako da Ьijeli realizira materij aln u prednost ? Ako nastavi 1 . Sg7 : Kg7 : iH 1 . Sh6 : gh6 nastaje teoretski remi. Do pobjede vodi 1. SgЗ Kg8 2. Se4 Kh8 3. Sf6 ! ! gf6 4. Kf7 i slijedi mat и dva poteza ili 1. . • • Kg8 2. SgЗ КЬ8 3. S e4 Kg8 4. Ке8 (Predaje se potez proti vniku) 4. • • • Kh8 5. Sf6 ! ! gf6 6. Kf7.

Ovaj proЫem Р. Morphya rjesava se pomocu iznudnice : 1.

Br. 216

Р. MORPHY


Th6 ! gh6 ili (1 . . . . LЬЗ 2. Th7 : mat) 2. g7 mat.

Br" 217

SZILY-BALOGH


1. Kg8 ! Lg4 (Na 1 . . . . Le4 Ьijeli moze odgovoriti 2. Se6 :) 2. Sg6 ! Ldl 3. Sh8 ! Lh5 4. Kg7. Crni se nasao u iznudnici i on neizbjezno prvo gubl pjesaka f7 , а zatim i part i ju .

Najvecu prim jenu iznudnica nalazi и konacnicama. U otvaгanju ili и sred isnj ici iznudnica se susrece vгlo rijetko.

95

U konacnici da Ьi se predao potez protivniku cesto se primjenj uje metoda tzv. triangulacije. Ona se susrece uglavnom и pjesackim konacnicama. Citav smisao te metode sastoj i se и tome da kralj marsira ро stranicama trokuta i cini tri poteza, а istovremeno kralj protivn ika nema te mogucnosti. Као rezultat toga nastaj e pocetna pozicija, ali s drugim igracem na potezu.

Br. 218

ALATORCEV-Konzultanti, 1934

Biieli doЬiva

Kad Ьi sada Ыо crni na potezu, nasao Ьi se и situacij i da brzo gubl. Npr. : 1. . . . d4 2. ed4 Kd4 : 3. КfЗ Kd5 4. Кез Ке6 5. Ке4 Kf6 6. Kd5 Kf5 7. Кс5 Kf4 : 8 . КЬ5 Ке5 9. Ка5 : Kd6 10. КЬ6 Kd7 1 1 . КЬ7. Poslije 1 . . . . d4 2. ed4 Kf4 : 3. КdЗ zadatak bljelog је posve jednostavan. Kod povlacenj a crnog kralj a s 1 . . . . Kf5 dobltku vodi 2. КdЗ Ке6 3. Kd4 Kd6 4. f5 Кс6 5 . Ке5 , ali и partij i na potezu је Ьijeli ! Postavlj a se pitanje da li Ы se ta pozicij а mogla postic1i , ali da је na potezu crni ? Pokazuj е se da је to moguce ako Ьij eli nastavi 1. Kel ! Kf 5 2. Kd2 Ке4 3. Ке2. Sada ј е zahvalj ujuci tome sto је kralj isao ро trokutu e2-el-d2 i

96

UCinio tri poteza, а С1Ћi kt·alj za to vrijeme samo dva. Dakle igrac na potezu u pocetnoj pozicij i se promijenio. Znaci и tom se manevru ро stranicama t t·okuta i ci ta va metoda sastoj i.

Vratimo se razmotгenoj pa1"tij i . Tu је potrebno primij etiti da poslije 1. Kel ! ne spasa\�a 1 . • • • d4 (Umjesto 1 . . . . Kf5) 2. ed4 Kd4 : (Ili 2. . . . Kf 4 : 3 . Kd2 Ке4 4. КсЗ) 3. Kf2 К с4 4. Ке3 КМ 5. f5 ili 5. Kd4. S dгuge strane Ьilo Ьi pogresno igrati 1. K d l ? ili 1 . Kd2 ? zbog 1 . . . . dЧ: ! 2 . ed4 Kd4 : ili 1 . Kfl zbog 1 . . . . d4 ! 2 . ed4 Kf4 : ! i cгni Ьi p ost igao remi .

Br. 219

F AHRNI-ALAPIN

Bi iel i doЬiva

U partij i Fahrni-Alapin, kod crnog na potezu, Ьijeli Ьi odmah doblo, npr : 1 . . . . Кс7 2. Кс3 КсВ 3 . КЬ6 ili 1 . . . . KdB (1 . . . . КЬ8) 2. K1d6 КсВ 3 . с7. Medutim, na potezu је Ыо Ьijeli i on је morao koristiti metodu trokuta odn. tгiangulaci ju i slij edilo је : 1. Кс4 КЬ8 (Ne mijenj a n ista na stvari 1. . . . Kd8 ili 1 . . . . Кс7 zbog 2. Кс5) 2. Kd4 Кс8 3. Kd5 ! i crn i se nasao u iznudnici .

Metoda triangulacije moze se primijeni ti ne samo u pjesackim kon acni cama.

Br. 220

I. RABINOVIC, 1 938

Biie l i doblva

Bijeli postize pobj edu pomocu : 1. Kd8 ! КЬ8 2. Kd7 Kg8 3. Ке8 i nastala је pocetna pozicij а, no na patezu је crni.

Br. 221

А. PHILIDOR, 1777 ::::::::±::3 ' т

Biieli doblva

Ovdje Ьijeli za pobjedu treba prepustiti potez protivniku metodom triangulacije. Medutim, trokut ne opisuje kralj nego dama. 1. De5 + ! Ка8 (Ne mijenja nista na stvari 1 . . . . Ка 7, а na

1 . . . . Кс8 slijedi 2. De8 mat) 2. Dal + КЬ8 (Inace slij edi 3. Dh8 mat) 3. Da5. Vratili smo se u p ocetnu pozicij u s tim da ј е na potezu crni, s to ј е i Ьiо ci lj citavog manevra. Тор se sada mora odmaknuti od kralj a i on se lisava njegove podrske. Kod toga su topu dostupna samo Ьijela p olj a, jer se pokazuje da na crnima momentalno pogiba zbog dvojnog udara. Npr. 3 . . . . Tg7 4 . De5 + ili 3 . . . . Те7 4 . Dda + . Odmah gubl i 3. . . . Кс8 zbog 4. Da6 ! (Vezivanje) . Medutim i na Ьijelim polj ima top for;irano pada. Zbog primjera razmotrit сето 3 . . • . ТЫ. Bijel i n astavlj a 4. De5 + Ка8 5. Dh8 + Ка7 (5 . . . . ТЬ8 6 . Dal mat) 6. Dh7 + .

Preporucuj emo citatelj u da samostalno pгoradi na pojedinim detalj ima Philidorove pozicije -da nade pobjedu na 3. . . . ТЬ3, 3 . . . . Tf7 i 3 . . . . Th7. Takoder obracamo paznju citatelj ima na cestu gresku koja se desava neiskusnim sahistima. Umjesto da predaj u potez proti vniku metodom triangulacije, oni igraj u pravolinijski 1 . Da6 ? Тс7 + 2. КЬ6 ? ? i p adaj u u jednostavnu patnu komblnaciju 2. . . . Тс6 + !.

Br. 222

Tko vuёe - doЬiva !

97

Osim metode trokuta cesto se primjenj uje druga metoda igre na iznudnicu, koj a se moze nazvati �>metoda produzavanj a puta<< .

Ovdje crni doblva pomocu 1. . • • Kd2 ! 2. Kf 4 КdЗ 3. Kg3 Кез : itd. Da Ьi postigao uspjeh i p ostavio bljelog u iznudnicu, crni kralj је donekle produzio svoju marsutu na tocku dЗ, sto је i dovelo do predavanj a poteza protivniku. Pogresno Ы Ьilo, odmah, 1. . . . КdЗ, zbog 2. Kf 4 i и iznudnicu је рао crni. Kod bljelog na potezu pobjeda se postize putem 1. Kf5 ! Kd3 2. Kf 4.

Posljednj a ideja је nasla primjenu и mnogim sahovskim partijama i и studijskoj kompozicij i .

Npr. и ovoj studij i Bet'i,nsa Ьijeli doћiva poslije 1. Kel ! Kh2 2. Kf2 Kh3 3. Kf3 Kh2 4. g4 itd. Poslije 1. Kel bljeli kralj је produzio svoj put na polje f2 sto је

98

Br. 223

I. BETINS


u konacnom zbroju i dovelo do iznudnice. Momentalno 1 . Kf2 Kh2 2. КfЗ КhЗ davalo је samo remi. Interesantna varijanta se postize poslije 1. • • • Kg2. U tom slucaj u crni guЬi samo zbog јег se kralj nasao na g-linij i. 2. g.t f g4 3. f 5 gЗ 4. f 6 gf6 5. h6 f5 6. h7 f4 7. b8D f3 8. DaS.

МАТ (OP�ENITO)

Prijetnj a mata vrlo cesto ulazi

и sastav jednostavnih i slozenih takti ckih operacij a. Ovo poglavlje сето posvetiti razmatranj u matnih komblnacij a .

Br. 224

BONDAREVSKI-KERES (Moskva 194 7)

Biiel i vuёe i doЬiva (Mat u sedam poteza)

Bijeli doblva zbog toga sto se crni kralj nalazi и matnoj mrezi. Bijeli treba samo srusiti pjesacki stit koji stiiti crnog kralja. 1. ТЬ6 : + ! (Ovaj j ednostavan potez Bondarevski nije nasao и сај tn otu) 1. • • • gh6 2. De5 + Tg7 (Ili 2. . . . Kh7 3. Tf7 + Kg6 4.

Df5 mat) 3. Tf8 + КЬ7 4. Df5 +

Tg6 5. Tf7 + Kh8 6. De5 + Kg8 7. De8 mat. Matu је prethodilo rusenje pjesacke strukture oko kralja i navlacenje kralj a pomocu sahova . Ро pravi lu matna se mreza uvijek priprema pomocnim taktickim elementima .

Br. 225

ARONJIN-CEHOVER (Lenj ingrad 194 7)


Bijeli moze dati mat и tri poteza : 1. De6 : + ! (Odvlacenje) 1 • • • • Те6 : (Nije bolje ni 1 . . . . Tf7) 2. Tg7 + Kh8 3. Tf8 : mat. Zabavno је to da ni ovu mogucnost nisu zamijetila оЬа protivnika !

Br. 226

BARCZA-TARNOVSKI (Savno--Zdroj 1950)

Crni vuёe i doЬiva (Mat u ceti гi poteza)

99

Crni daje mat и cetiri poteza : 1. • • . Df3 + ! (Odvlacenje) 2. ТfЗ : ты + 3. Tdl Tdl : + 4. Tfl Tfl : mat. Medutim, za vrij eme partije ni jedan od protivnika nije zamij etio ovu dosta jednostavnu mogucnost !

Br. 227

LEVENFIS-RJUMIN

(Moskva 1 936)

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat u ceti ri poteza)

Umjesto 1. SgЗ ? trebalo је igrati 1. srв + ! ! gt6 2. ef6 Dh5 (Da Ьi se zastitio od prijetnje 3. . . . DgЗ + ) 3. Df8 : + ! (Odstranjivanje obrane 8. reda) З • • • • Kf8 : 4. Td8 mat.

Slijedeci interesantan primjer је uzet iz casopisa >>Sahmaty v SSSR-4( (1946 g. Ьr. 4) :

Bijeli daje mat navlaceci crnog kralj a и kut : 1. Sh6 : + ! gh6 2.

100

Br. 228

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat u pet poteza)

DhS + ! Kh8 : 3. Kf7 ! TfS + 4. Kf8 : elD 5. Lf6 mat, ili 1. Sh6 : + Kh8 2. Sf7 + Kg8 3. Dg7 : + Kg7 : 4. Lf6 + i 5. Sh6 mat.

Nije obavezno da prvi potez takticke operacije mora Ьiti sah.

Br. 229

ALJEHIN-PHILLIPS

(New York 1924)


Dobltku vodi : 1. Sh6 : ! (S prijetnj om 2. Dg8 + Kh6 : 3. Dh8 mat) i mat је neizbjezan. U partij i је dalje slijedilo 1 • . . . g5 2. DgS + Kh6 : 3. Dg5 : + Kh7 4. Dh5 mat.

МАТ NA POSUEDNJEM REDU

u prosecu sahovske borbe veoma cesto se pojavljuje slucaj oslaЬljenja kraljeve obrane na zadnjem redu. Ipak, koliko god su te sheme mata na zadnjem redu jednostavne, treba osvijetliti neke preciznosti koje imaj u veoma vazan prakticki znacaj .

Uvj etno mozemo nazivati tockom mata zadnj i odnosno prvi red n a kojem se obj avljuje sah i mat kralju protivnika pomocu

Mat na posliedniem redu

Br. 231

Mat na pos l iedniem redu

dame ili topa. Prema tome na dijagramima od 230-232 matne tocke su polja е8, d8 i fl . Oblcno se takve tocke pazlj ivo cuvaju.

Br. 232

Mat na posliedniem redu

Br. 233

ROVNER-KAMISOV (Moskva 1946)

. - _ _ ;


Krasno је doblo Rovner : 1. Da7 ! 1 Da5 (Lose ј е 1 . . . . Dc8 zbog 2. Db8 : , а na 1 . . . . Tdc8 slijedi 2. Dc7 : Тс7 : 3 . Td8 + Td8 : 4. Td8 : mat) 2. Da6 : ! ! Dc7 (Predlazemo citatelj ima da se samostalno u-

101

vjere da gube i ostali odgovori) 3. Da7 ! ! i crni је predao. (Ovdje mozemo staviti primjedbe prevoditelja da su iste teme Ьile vit!ene и partijama Torre-Adams i Minic-Honfi) .

Zbog cega је Ьijeli tako brzo doblo ? Poj avila se borba za matnu tocku d8 . Da Ы је zahva,tio, Ьijeli је tro8 trl peteza primijeni-o temu odvlacenj a i na kiraju krajeva је postigao svoje.

Br. 234


Crni doblva putem odvlacenj a dame i topa od matne tocke el . 1 . • • • Dc2 ! 2. Lf 4 (Drugi odgovori nisu nista bolj i) 2 • • • • Dcl : + ! (Odstranj uje obranu) 3. Dcl : Tel + 4. Del : Tel : mat.

102

Analogno је zavrsila i paгti j a Bernstein-CapaЬlanca :

Br. 235 BERNSTEIN-CAP ABLANCA

(Moskva 1914)

Crni vuёe i doblva

Cini se da se upravo namece 1 . . . . DЫ + , na sto Ьijeli ima 2 . Dfl i sad ne ide 2. . . . Tdl ? ? zbog 3. Тс8 + i 4. Td8 : mat. Pravilno је Ьilo, kao sto је и partij i slijedilo, 1 • • • • Db2 ! i Ьijeli је predao.

U nekim slucajevima usp.ijeva se odvuci top od оЬтаnе zadnjeg reda pomocu dvojnog uda1Ћ.

Br. 236

Crni vuёe i doblva

1. • • • Sf2 + ! 2. Tf2 : Del + 3. Tf 1 Dfl : mat.

Br. 237

CIGORIN-SNOSKO-BOROVSKI (K ijev 1903)


Cigorin ј е Ьiо na visini zadatka и ovoj partij i protiv Snosko�

в Vsko d . 1 Se7 + ! Т8е7 : (Il1 - oro ь . • Т2 7 : 2 . De7 :) 2. Td8 + Те8 1 . . . . е

3. Df8 + Tf8 : 4. Tf8 : mat.

Br. 238

JEZERSKI-LELCUK (Smolensk 1950)

ЖВ.t.11 ••

• , • 1.'• • � v, i .• .• �-�· ·�·�'-·� • � о •� � • •• • • i•�·• . . . •.!ј в � � �fЖ:� � �

� в �� .§. �:_ Biieli vuёe i doЬiva

Bijeli је brzo doblo putem 1. DM ! Dg8 2. Tf8 ! Ld4 : + 3. Khl hG 4• TgS : + Kg8 : 5. Dd8 ma t, ili

Dd4 : + 2. КЫ Ь6 3. Tf8 1. • • • mat.

Vjeroj atno је ci tate!j ima , . sad vec ј asno kako se, moze

ld�c1

_ �о

pobjede и sl ij edecem ро оzаЈ н .

Br. 239

KERES-LEVENFIS (Moskva 1949) -

• • • • • z. • 1. • 1. f.· • .•. ..:. B r, v,B В 8.

.• ,. �-�[@.-·�·· . В., , ·в "li : В.?ЈЈ • .• • -�--.;.;.............., . .

Biiel i vuёe i dob 1va

Osim sto ј е lose zasti�en os�� red, и taboru crnog jos pos�OJI k • t • vna tocka е7 i slaba tocka Гl IC . . Ь4 Slijedi 1. DЬ4 : i crn1 Је pr�-da�. Na 1 . . . . ТЬ4 : Ьijeli daJ� mat s 2. Тс8 + Sg8 3 . TgS : -1:- KgB . 4. тев mat, а na b_il� �о�� povlacenje topa, uklJucu3uc1 i 1 . . . . Те8, slijedi 2 . De7 : !

Br. 240

ALJEHIN-COLLE (Pariz 1925)


1 03

Za obranu kralj a od mata na zadnjem redu sahisti vrlo cesto koriste tzv. »ventil-<-< . Zbog toga se jedan od pjesaka ispred kralj a pomice naprij ed. Medutim, »ventil<-< uvijek ne pomaze.

Poslije 1. Dd7 : ! Td7 : 2. Те8 + Kh7 3. Тсс8 crni se moze sp asiti od mata samo ро cijenu teskih materijalnih gubltaka.

Br. 241

LILIENTAL-KOTOV

(Moskva 1948)

Moie l i Ьiieli igrati 1 . h4?

U velikom caj tnotu Ьijeli је odigrao 1. h4 ? Sb2 : ! 2. Da7 : SdЗ 3. Tdl (Da Ьi se zastitio od manevra Sd3-e5-f3 + ) З. • • • Td7 ! i bljeli је predao, jer na bllo koje povlacenje dame crni ima prekrasan odgovor 4. • • " Sf 4 !.

1 04

Br. 242 NOVOTELJNOV-SUETI N

(Moskva 1948)

Moie li Ьiieli igrati 1 . Те6 :?

Bijeli se oslonio na ��ventil<-< i bezbrizno odigrao 1. Теб : ? i izgublo kvalitetu : 1 • . • • Tdl + 2. Kl12 Ldб + ! 3. Td6 : (Ako Ьi nastavio 3. gЗ onda slijedi 3. . . . Df3) 3. • • . De5 + 4. f 4 Тdб : 5. fe5 Таб :.

Br. 243

TAJMANOV-ALATORCEV

(Moskva 1948)


Crni moze dati mat poslije 1 • • • • Dc7 + ! (U partij i је Ьilo odigrano 1. . . . h6 i crni је doblo) 2. g3 (Il i 2. Kgl Tdl + 3. Del Tel : mat) 2 • • • • Tf2 : 3. Kgl DgЗ : + 4. Khl Dh2 mat.

Prodor topa i dan1e па zadnj i red ne dovodi uvijek do dobltka partije !

Br. 244

Bijeli na potezu

Ako Ьijeli nastavi 1. Тс8 + , onda ne 1 . . . . Тс8 : ? ? 2 . Тс8 : + Td8 mat, nego 1. . . Td8 i Ьijeli nista n ije postigao.

U konacnicama se mat na posljednjem redu cesto susrece kao poslj edica lose postavljenog kralja. Navest сето neke tipicne pozicije :

Br. 245

Bi ieli vuёe i doЬ iva

Bij eli је odigravsi 1 . Kd6 zapгijetio matom i istovremeno napao topa.

Br. 246

Bi ieli vuce i doЬiva (Mat u dva poteza)

Crni prijeti s obj avom mata u tri poteza, ali Ьijeli uspijeva dati mat ranije. 1. TfS : + ! KfS : 2. Те8 mat.

Br. 247

B i i el i vuёe i doЬiva

1. Tg7 : ! Th8 2. Td7 + Kh8 3.

Tdf7 + Kd8 '1 . Tf8 + sa sl i j edecim 5. Tf8 : mat .

105

Br. 248

Т AJMANOV-KOTOV (Moskva 1948)

====- -----

Moie li Ьiieli igrati 1 . Sh5 :?

Katkada kralj stoj i na predposljednjem redu, abl ga se moze navuci na kraj ploce. U velikom cajtnotu bljeli је uzeo pjesaka na h5, а nije stigao sagledati posljedice : 1. Sh5 :?? Le3 + 2. Kfl Tgl mat.

Br. 249

А. PHILIDOR, 1777


U Philidorovoj pozicij i Ьijeli doblva na slijedeci nacin : 1. Tf8 + Те8 2. Tf7 Те2 (Odmah gubl 2 . . . . Th8 ? 3 . Та7 Th6 + 4. Le6 itd. Ako crni nastavi 2. . . . Кс8 onda slij edi 3. Тс7 + , а na 3. . . . Kd8

1 06

4. Та7 . U slucaju 3 . . . . КЬ8 doЬitak se postize putem 4. ТЬ7 + Кс8 5. ТЬ4 s prijetnj om 6. Le6 + Kd8 7. ТЬ8 mat. Poslije 5. . . . Td8 + 6. Кс6 Те8 7 . Та4 КЬ8 treba igrati ne 8. Kd7 ? zbog 8. . . . Td8 + !, nego 8. КЬ6 Кс8 9. Lc6 ili na 8. . . . Те6 + 9. Lc6, no ne nikako 9. Le6 : pat. N а 2 . . . . Кс8 moze se odgovori t i i 3 . Та7 Td8 + 4 . Кс6 КЬ8 5 . Tal Tf8 6. КЬ6 Тf6 + 7 . Lc6 itd.) 3. Tg7 (Predaj е potez proti vniku. Crni top ј е najbolje postavljen na 2. redu i zbog toga ga Ьijeli mora prisiliti da prede na prvi ili na treci red. U оЬа slнcaja njegova se pokretlj ivost znatno smanjuj e. Kod pozicije crnog topa na 3. redu on ne moze igrati Tf3 ili ТЬ3, а kod pozicij e topa na 1 . redu takoder, jer bl jeli moze и Юrit icnom momentu zahvatiti toc�u dl lovcem, - gledaj dalje kod poteza 6. Lf3) 3 • • • • Tel (Ako Ьi crni nastavio 3 . . . . Те3, onda se put do dobltka skracuje, jer se poslije 4. Тld7 + postize odmah poicij а kao poslije 9. poteza и glavnoj varijanti) 4. Та7 (Ovaj nastavak је predlozio Grigorjev. Тај nastavak ima manje ogranaka i zbog toga moze blti lakse naucen i usvojen. Philidor је ovdje predloz io 4. ТЬ7) 4. • • • Tcl 5. Tf7 Tel (Ako crni nastavi 5 . . . . Ке8, onda slijedi 6. Тf6 s priij etnj om 7. Lc6 + i 8. Tf8 mat. N а bolj:i odgovor 6 . . . . Td l slijedi 7. Tf2 Td3 8. Tg2 s dobltkom ili 7 . . . . Td4 8. Те2 + sa slijedecim 9. Tg2) 6. Lf3 ТеЗ (Poslij e 6 . . . . Ке8 7 . Tf4 Kd8 8 . Lh5 Кс8 9. ТЬ4 crni nema obrane od 10 . Lg4 + ) 7. Lc6 Td3 + 8. Ld5 ТеЗ (Nije dobro 8 . . . . Ке8 zbog 9. Tg7) 9. Td7 + Ке8 (Nije dobro n,i 9. . . . Кс8 zbog 1 0 . Та7) 10. Та7 Kf8 11. Tf7 + Ке8 12. Tf4 Kd8 (Ako 1 2 . . . . Td3 onda 1 3 .

Tg4) 13. Le4 Ке8 1 4 . Lc6 + .

UGUSENI МАТ

Uguseni mat se daj e skakacem, а pri tom је protivnicki kralj sa svih strana okruzen figurюna ili pjesacima.

Br. 250

- · �· � � •tZJ• .t. --� '• • • • •

Slika ugulenog mata

Na ovom dij agramu је predstavljena naj jednostavnij a shema ugusenog mata.

Kako prisiИti protivniika da zatvori svog kralja ?

Br. 251

Biieli vuёe i doblva (Mat u dva poteza)

U ovom primjeru је Ьi jeli uspio lako forsirati dobltak : 1.

Dg8 + ! (Zrtva dame s idej om da se pri vuce top, koj i na taj nacin Ыokira kralja) 1 . . . . Tg8 : 2. Sf7 mat.

Br. 252

L. GRECO, 1625

Crni vuёe i doЬiva (Mat u cet i ri poteza)

Crni .daje mat и 4 poteza : 1 • • • • Sf2 + 2. Kel Sd3 + + 3. Kdl

(N а 3. Kf 1 Df2 mat) 3. • • • Del + ! (Zrtva da se pri vuce skakac na polje el) 4. Sel : Sf2 mat.

Sada је lako naci uguseni mat i и drugim pozicijama slicnog karaktera. Npr. kako се Ьijeli doЬiti и pozicij i na dijagramu 253 ?

Br. 253

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat u ceti гi poteza)

107

1. Sf7 + Kg8 (Skakaca se ne smije uzeti zbog mata) 2. Sh6 + + КЬ8 (Kod dvojnog saha postoj i samo jedna obrana - pobj eci kralj em) 3. Dg8 + ! (Navlacenje topa za Ыokiranj e tocke g8) 3. . • . Tg8 : 4. Sf7 mat.

Br. 254

Bi iel i vuёe i doЬiva (Mat u pet poteza)

Uguseni mat se opet iznuduje и 5 poteza : 1. De6 + КЬ8 (1 . . . . Kd8 2. Dd7 mat) 2. Sd7 + Кс8 3. Sb6 : + + КЬ8 4. Dc8 + Тс8 : 5. Sd7 mat.

1 03

Br. 255

F. STAMMA

Bi iel i vuёe i doЬiva (Mat u sest poteza)

Pogledaj mo j os dvije poz1c1Je iz proЫemskih kompozici ja :

U prvoj od nj ih bljeli se kralj nalazi и matnoj mrezi. Medutim, Ьij el i ne gubl nego daje mat : 1. Те8 + (Da Ьi odvukao crnog topa ос1 obrane tocke с7) 1 • . . • Ld8 2. Td8 : + ! Td8 : 3" Sc7 + КЬ8 4. Sa6 + + Ка8 5. DbS + ТЬ8 : 6. Sc7 mat.

Br. 256

F. KENLEIN

Biieli vuёe i doblva (Mat u 6 i l i 9 poteza)

U drugom proЫemu crni kralj doblva mat и jednom od kutova а8 ili h8. 1. Sb5 + КЬ8 2. Dd6 + Ка8 3. Sc7 + КЬ8 (Ako Ы crni nastavio 3 . . . . Тс7 : onda 4. Df8 : + Тс8 5. Dc8 : mat) 4. Sa6 + + Ка8 5. Db8 + ! ТЬ8 : 6. Sc7 mat. Ili. 1. Sb5 + Kd8 2. Dd6 + Ке8 3. De5 : + Kf7 (Posblje 3 . . . . Kd7 'ili 3 . . . . Kd8 slijedi 4. Dd6 + Ке8 5. Tel + Kf7 6. De6 mat) 4. Sd6 + Kg8 5. De6 + Kh8 6. Sf7 + Kg8 7. Sh6 + + Kh8 8. Dg8 + ! Tg8 : 9. Sf7 mat.

Susrecu se razni primjeri ugusenog mata kada kralj nije и potpunosti okruzen svoj im figurama i pjesacima. Naj jednostavniji primjer na tu temu navodi se na sl i j edecem di}agramu.

Br. 257

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat u cet i ri poteza)

1. Sg6 + Kh7 2. Sf8 + + Kh8 3. Dh7 + ! Sh7 : 4. Sg6 mat. Као sto se vidi, и tim slucajevima dio tocaka oko kralj a Ыokiran је vlastitim figurama i pjesacima, а drugi d io nalazi se и vlasti proti vnika.

Uguseni mat moze se sresti и pozici j ama konacnica.

Br. 258


Pozicij a Ьijelog se cini ovdje beznadna. lpak on doblva : 1. Ldl + ! (S idej om navlacenja) 1 • • . . Kdl : (lnace pada crna dama) 2. SсЗ mat.

U slijedecem pr1mJeru uguseni mat se daje u kutu :

Br. 259

Biiel i vuёe i doblva (Mat u dva poteza}

1. Та 7 + ! (Sa ciljem da se Ыokira tocka а7) 1 • • • • La7 : 2. Sc7 mat.

Snazan utisak ostavlj a studij a Liburkina :

Br. 260

М. LIBURKIN


U toj pozicij i Ьijeli tesko postize pobjedu. Jedini minus и crnoj pozicij i је los polozaj lakih figura. 1. Та2 Lgl (Na 1 . . . . Sf 1 ? slijedi 2 . Kel ) 2. Tg2. Cini

1 09

se da је sve gotovo, ali crni nalazi protivsanse. 2. . . • Kf3 ! 3 . Tgl : Kf2 4. Tel е4 5. Se6 ез (Prij eti vjecni sah. Npr. 6 . Sd4 е2 + 7. Se2 : Sf l ! ! 8. Sf4 Sез + 9. Kd2 Sf 1 + i td.) 6. S c5 ! (Priprema uguseni mat) 6. . . . е2 + 7. Kd2 Sfl + S. Kcl ! i nastala је pozicij a na dij agramu 26 1 .

Br. 261

Biiel i doЬiva

8. • • • Kel : (Inace slijedi 9 . SdЗ + i l i 9 . Кс2 sa slijedecim 10. SdЗ) 9. Sd3 mat .

Slijedi izuzetna studija Seleckog :

Br. 262

А. SELECKI


1 1 0

Pomocu sahova cгni kгalj se zavlaci и kut i postize se uguseni mat. 1. La6 + КЬ8 (Nije dobro 1 . . . . Кс7 zbog 2. Se6 +) 2. DgЗ + Ка8 3. Lb7 + ! (Blokada s odstranj i vanjem obrane polj a d7) 3. • • . LЬ7 : 4. Sd7 DdS s. nьs + ! ! DЬS : 6. Sb6 mat.

Г-П.Ј

Slijedeci primjeri imaj и takode1'" veliki prakticki znacaj .

Br. 263 -- • "!t.'


Ovo је jedna od starih osnovnih pozicij a. Bijeli vuce i daje mat и tri poteza : 1. Кс2 Kal 2. Scl ! (Crni је и iznudn1ici) 2. • • . а2 3 . Sb3 mat.

Nesto је slozenij a slij edeca pozic i ja Stamme :

Br. 264

F. STAMMA

Biieli vuёe i doblva (Mat u sest poteza)

Posl i je niza poteza stvar se svodi na prethodnu pozicij u. 1. Sg3 + Kh2 2. Sf5 КЫ 3. Kf2 Kh2 4. Se3 КЫ 5. Sfl h2 6. Sg3 mat. Inte1--esantno је spomenuti da Ьi pri crnom na potezu Ьiо samo remi.

Br. 265

А. SALVIO, 1 634

Biieli doblva

U ovoj pozicij i Sal via doЬi tak se postize bez obziгa tko је na potezu ! Kad је Ьijeli na potezu, mat se iznuduje najkasnije и 4. potezu : 1. Sf 6 Khl 2. Sg4 g5 3 . Kfl h2 4. Sf2 та t , i l i 1 . Sf6 g5 2. Sg4 + Khl 3. Kfl h2 4. Sf2 mat. K od crnog na potezu potrebno је vise vremena : 1. • • • g5 2. Sf6 g4 (Ili 2 . . . Khl 3. Sg4 h2 4. Se3 g4 5 . Sfl g3 + 6. Sg3 : mat) 3. Sg4 : + КЫ 4. Kfl h2 5. Sf2 ma t. ili 1. • . • КЫ 2. Sf 6 Kh2 (2. . . . h2 3 . Sg4 g5 4. Se3 g4 5 . Sfl gЗ + 6. Sg3 : mat) 3 . Sg4 + КЫ 4. Kfl g5 5. Kf2 h2 6. 8е3 g4 7. Sfl g3 + 8. Sg3 : mat.

Br. 266

К. JANIS, 1837

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u deset poteza)

1. Se5 ! Kh2 2. Kf2 КЫ 3. Sg4 f3 4. Kfl f2 5. Sf2 : + Kh2 6. Se4 КЫ 7. Kf2 Kh2 8. Sd2 КЫ 9. Sfl li2 10. Sg3 mat. Ako crni nastavi 1 • • • • f3 onda 2. Sg4 f2 3. Sf2 : + Kh2 4. Se4 КЫ 5. Kf2 Kh2 6. Sd2 КЫ 7. Sfl h2 8. Sg3 mat.

1 1 1

МАТ NA PRETPOSLJEDNJEM REDU

Osvaj anje pгetposljednjeg reda teskim figurama stvara vrlo interesantne mogucnosti za napad, osoblto ako је dj elovanje teskih figura podezano lakim figurama ili pjesacima. Pogledaj mo nekoliko sl ucajeva gdje jedna od strana vlada pretposlj ednj im redom i borba se zavrsava matom :

Br. 267

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat u dva poteza)

1. Sc6 + Ка8 2. Та7 : mat.

1 1 2

Br. 268

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat u ёeti ri poteza)

U ovom primjeru odlucuje : 1. Tl17 ! K g8 2. Teg7 + Kf8 3. f6 !.

Br. 269

LILIENTAL-SZABO

(Budimpesta 1 950)

C rni doЬiva

Bijeli se kralj nasao и matnoj mrezi. 1. Lh2 + 2. КЫ Sg3 mat.

Vrlo veliku snagu doblvaj u udvojeni topovi na pretposljednjem redu и di jagramima 269--272.

Br. 270


U ovom primj eru odlucuj e : 1. • • • d2 + 2. Kdl ТЫ + 3. Ке2 dID + + .

Br. 271

Biiel i vuёe i doЬiva (Mat u dva poteza)

1. Sg6 + Kg8 2. Tg7 mat, ili 1. Th7 + Kg8 2. Tbg7 + Kf8 3.

Sg6 + (Ili 3. Sd7 + ) 3 . • • . Ке8 4. Th8 mat.

Br. 272

Crni vuёe i doblva

Crni, bez obzira na materijalne gubltke, lako doblva putem 1 • • • • Tgb2 + 2. Kcl La3 !, jer nema obrane od 3 . . . . Tal mat.

Prodor dame na pretposljednj i red, ako је podrzana drugim fi-

gurama, ро plЋ\т i lu daj e dobar rezultat.

Br. 273

STEINITZ-CIGORIN (London 1883)


Crni је vrlo brzo postigao роЬј edu : 1. • • • The8 ! 2. Le8 : Те8 : 3. Lc5 (Bijeli nema zadovolj avaj ucu obranu od Dh2 +) 3. • • • Dh2 + 4. Kfl Dhl + (U partij i је slijedilo 4 . . . . Те2 i Ьijeli је predao) 5. Lgl Dh3 mat.

Mi smo vec obj asnili da udvojeni topovi na pretposljednjem redu, и pravilu, donose pobjedu.

Pogledajmo j os dva primjera :

Br. 274

С rn i па potezu

1 1 3

U ovoj poz1c1J 1 crni ne moze igrati 1 . • • • Da3 jer na to slijedi 2. Tg7 : + Kh8 3. Th7 : + Kg8 4. Tdg7 mat.

Br. 275

STEINITZ-N. N.


Cini se da је crni obranio, ali и mogucnostima Ьijelog ukazuje se dobltnicka komblnacij a : 1. Dd5 + ! (Da Ьi se odvukao top g5) 1. • • • Kh8 (Crni ne moze uzeti damu zbog mata и tri poteza : 1 . . . . Td5 : 2. Tg7 : + Kh8 3. Th7 : + Kg8 4. Tdg7 mat) 2. Td8 + ! (Sa ciljem da se prekrije zasti ta р olj а е8) 2. • • • TdS : з.

Dd8 : + ! (Odstranj ivanje obrane 8-reda) 3 • • • о Ld8 : 4. Те8 + Df8 5. Tf8 : mat.

Zahvacanj e pretposljednjeg reda teskim figurama ostvaruje se oblcno zahvalj uj uci dominacij i na nekoj otvorenoj linij i .

Br. 276

S. TARRASCH


1. Th7 ! (S prijetnj om 2. Tf7 + i 3 . Da4 + ) 1. • • • Ь5 2. DЬ4 (Sada prijeti 3. Ld6 : +) 2 . • . • Se7 3. Tf7 + Ке8 4. Db5 : + с6 5. Db7 i Ьijeli doblva.

RUSENJE KRALJEVOG PJESA�KOG ZAKLONA

U ovom se poglavlj u govori о jurisnim komblnacij ama , pomocu koj ih se izvodi rusenje pjesackog zaklona oko kralj a. Najbolj a zastita rohadne pozicije је pjesacki stit koj i је podrzan fi guгama. Medutim, pogresno Ьi Ьilo misliti da је takav zaklon siguran i da moze spasiti kralja

1 1 4

od svih opasnosti. N aj tvrda utvrda oko kralja moze Ьiti osvojena odlucuj ucim jurisom ako је on temelj i to pripremljen .

Sudeci prema odnosu snaga n apada i obrane na dij agramu 277 moguce је smrviti poziciju Ьijelog kralja. Kako to uraditi ?

Br. 27 7

Crni vuёe i doblva

Brzo dovodi do cilj а 1. • • • Da2 : + ! 2. Ка2 : Та8 + 3. КЫ SЬЗ ! i Ьij eli је bespomocan.

Br. 278

STEINITZ-N. N.


1. Sf6 : + (Sa ciljem da izmjeni lovca koj i stiti poziciju crnog kralj�) 1 • • • • Sf6 : 2. Tg7 : + ! Kg7 : (Poslije 2. . . . Kh8 slijedilo Ьi 3. Th7 : + ! Sh7 : 4. f6 i crni nema spasa) 3. Dh6 + Kg8 4. Dg5 + Kh8 5. Df6 : + Kg8 6. Dg5 + Kh8 "1. f6 Tg8 8. Dh6 i Ьijeli ?аје mat. Postoje i drugi putev1 za dobltak, npr : 1. Tg7 : + .

Slijedece dvije pozicije su, takoder, vrlo poucne :

Br. 279

Bi ieli vuёe i doblva (Mat u tri poteza)

Bijeli daje mat и 3 poteza ! 1. Se7 + Kh8 2. Dh7 : + ! (То је odstranj ivanje pjesackog zaklona) 2 • • • . Kh7 : З. Th3 mat.

Br. 280

Crni vuёe i doblva

Poslije 1. • • • SсЗ + ! 2. ЬсЗ (Ili 2 . Kcl DеЗ mat) 2. • • • Db6 + 3. Kcl De3 + 4. КЫ Dc3 : ! 5. Dh7 : + Kf8 bljeli ј е morao predati.

Prije neg·o ucinimo Ьilo kakve izvode proanalizirajmo jos nekoliko interesantnih pozicija.

115

Br. 281

PAULSEN-MORPHY (New York 1857)


U danom momentu Ьijeli kralj је branjen s tri pjesaka i lovcem. Medutim, njegova pozicij а је vec napadnuta od svih crnih figura. Nista nema cudnoga и tome da је Могрhу zrtvovao damu za lovca da Ьi oslablo za§titu Ьijelog. 1. ,,. • DfЗ : ! 2. gfЗ Tg6 + З. КЫ LЬЗ 4. Tdl ? (Tako se desilo и partij i. Em. Lasker је dokazivao da је mnogo veci otpor mogao bljeli pruziti sa 4. DdЗ s napadom na topa g6, npr : 4. . . . f5 5. Tdl Lf2 : 6 . Dfl Lfl : 7. Tfl : Те2, ali na kraju krajeva i to Ы gubllo) 4 . . • • Lg2 + 5. Kgl LfЗ :+ 6. Kfl Lg2 + ? (Znatno јасе је Ьilo 6. . . . Tg2 7. Dd3 Tf2 : + 8. Kgl Tg2 + + 9. Khl Tgl mat ili 7 . d4 Th2 : 8 . Kgl Thl mat) 7. Kgl LЬЗ + 8. КЫ Lf2 : 9. Dfl Lfl : 10. Tfl : Те2 11. Tal Th6 12. d4 LеЗ i Ьijel i је predao.

Koliko god su ocigledne te ili one zrtve treba ih uvijek tocno izracunati . Naravno, Morphy nije n ista гeskiгa o zгt vuj uci damu, jer је и krajnjem slucaj u uvijek imao vjecni sah . Medutim , sudeci ро toku p artije, pojedine varij ante su mu Ьile oci j enjene intuitivna, sto је katkad rezultat

1 16

neocekivanih katastrofa . Komblnacija Morphyja nije tako komplicirana i on j u је mogao izracunati tocn o и svim varij antama.

Cesto j uris pocinje zrtvom dvaju lovaca ili dvaj u topova :

Br. 282

Bi iel i vuёe i doblva (Mat u ceti ri poteza)

Crni kralj ostaj е bez n uzne obrane, cime se bljeli odmah koristi. 1. Tg7 : + ! Kg7 : (Ili 1 . . . . Kh8 2. Dh7 : + ! Sh7 : 3 . Thh7 : mat ili 1 . . . . Kf8 2. Tf7 + Kg8 3. Dg3 + Kh8 4. Dg7 mat) 2. ТЬ7 : + ! Sh7 : 3. Dg6 + Kh8 4. Sf7 mat.

Br. 283

Ет. LASKER-BA UER

Biiel i na potezu

Za prvu partij u, и koj oj se javila zгtva dvaju lovaca, smatгa se partij e Em. Laskeг-Baueг.

Bijeli је ovdje odigrao 1. Sh5 s prijetnj om izmjene na f6 i s time Ьi sгusio pjesacki zaklon cгnog kralja. 1 . • . . Sh5 : (Ovaj potez ј е iznuden јег nije dobro 1 . , . . Se8 zbog 2 . Lg7 : ! Sg7 : 3 . Dg4 s doЬitkom) 2. Lh7 : + ! Kh7 : 3. Dh5 : + Kg8 4. Lg7 : ! Kg7 : (Ako 4. . . . f6 ili 4 . . . . f5 onda 5. ТfЗ !) 5. Dg4 + Kh7 (5. . . . Kf6 ? 6. Dg5 mat) 6. Tf3 е5 7. Th3 + Dh6 8. ТЬ6 : + Kh6 : 9. Dd7. Rezultat svega је materijalna prednost koj a ти је dovolj na za pobjedu.

Sada сето razmotгiti niz primj era gdje гohadna pozicij a nije dovoljno zasticena.

Br. 284

KOSUNSKAJA-BIGLOVA (Riga 1950)


Bijeli kгalj se nalazi pod pгijetecim nisanom dame i topa, а bгanjen је samo jednim pjesakom. Bijelog skakaca ne tгеЬа uzimati и obziг, јег se njega moze vezati. Osim toga crni ima vгlo vaznu гezeгvu - topa na f8. U paгtij i је slij edilo 1 . . . . Tg2 : + !

2. Kg2 : Dg:J + ! (Ujedno crni veze Ьijelog skakaca) 3. Kh3 (3. КfЗ Dg4 mat) 3 • • • . Dh5 + 4. Sh4 (Ili 4. Kg2 Tg8 + s iznudenim 5. SgЗ) t. . . . Dg4 + 5. Kh2 Dh4 : + 6. Kg2 Tg8 + . Bijela ргеdај е .

Krasno doblva crni и slijedecem pгimjeгu iz »Sa11maty v SSSR-<-< , 1 945, br. 4.

Br. 285

Crni vuёe i doblva

1 • • • • ТЬ2 : + ! 2. КЬ2 : Da3 + ! 3. кы ть8 + 4. sьз ть3 : + ! 5. сЬ3 Lf5 + 6. Dd3 Db3 : + 7. Kal Ld3 :. Bijeli ргеdаје.

Br. 286

FLOHR-ROVNER (Tartu 1950)


1 17

1. Th7 : + Sh7 : 2. ТЫ Kg8 3. Dh7 : + Kf8 4. Sg6 + i crni је predao zbog neizbj ezn og mata .

Ako је rohadna pozicij а Ьilo cime oslaЫjena, onda odstranj i vanje pjesackog zaklona moze Ьiti provedeno vrlo efektno. Mogu se primijeniti i krupne zrtve, cak i dame.

Br. 287

Bi ieli vuёe i doЬiva (Mat u tri poteza}

1. Dh7 : + ! КЬ7 : (Ili 1 . . . . Kf8 2. Df7 : mat) 2. ТЬ3 + Kg8 3. ТЬ8 mat.

Br. 288

NOVOTELJNOV-CIST Ј AKOV (Tbllisi 1949)

1 1 8

Crni vuёe i doblva (Mat u ёeti ri poteza)

Ј ednostavno i lijepo је doblo Cistj akov N ovotelj nova : 1. • • • Dg3 : + !. Bijeli predaje. Na 2. КgЗ : sИjedi mat 2 . . . . Le5 , а na 2. Kgl Del : + 3. Lf l Dfl : + -± . Kh2 Le5 mat .

-

Br. 289

ARNOLD-CIGORIN (Petersburg 1885)

Crni vuёe i dobiva (Mat u tri poteza}

Crni је bez muke doblo poslije 1 • • . • Dg2 : + ! (Sa ciljem da se srusi pjesacki zaklon Ьijelog kralj а) 2. Kg2 : Lf3 + i 3. Kfl Sh2 Hi 3. Kg3 Lf2 dovode do mata.

Br. 290

SOLKOV-SEIKO (Armijsko prv. RSFSR, 1 948)

Crni vuёe i doЬiva (Mat u ceti ri poteza)

U ovoj pozicij i mat se moze postici na 3 nacina : 1 . . . . Dg2 : + ! 2. Tg2 : ShЗ + 3. КЫ Tfl + 4. Tgl Tgl : mat, ili 1. • • • Sh3 + 2. gh3 Tfl + (Moze i 2 . . . . Dh l + з. K h l : Tfl + 4. Kg2 LhЗ : mat) 3. Kfl : Dhl + 4. Kf2 Tf3 mat.

Mi smo vec razmotгili mnogo primjera. U svim slucaj evima Ьijeli је ili crni doblvao zrtvama figura, koje su rus ile pj esacki

zaklon rohadne poz1c1Je. N о to је moguce и slucaj evima kada је obrana rohadne pozic ije slaba и usporedbl s a sn agama napada . Strana koj а se brani mora p azlj i vo pratiti usmj erenje linijskih figura protivnika na poziciju svog kralj a i, takoder, skakaca koj i su Ыizu rasporeden i . То sve zajedno moze dovesti do j urisnih

komb lnacij a .

РАТ

Br. 291

= ' • • :-. • • • • • ••

"-, �

�- • • • •• ' � � �

• • •

-�· � �

= �

= .

• • •

• • • Ј� Pat

Br. 292

Pat

• • •

•• • • �

-�

Br. 293

Pat

Na dij agramima od 291 do 293 naveden је niz patnih pozicija. Konacno pat tri skakaca br. 293 susrece se samo и studij ama. Pogledaj npr. studiju Kubbela -bljeli : Kg2, Sh3 ; - crni : Kd2 , Sfl , Sh5 , Ре2 ; Ьijeli vuce i remizira s 1. Sgl SеЗ + 2. КЬЗ Sf4 + 3. Kh2 Sg4 + 4. КЫ Sf2+ 5. Kh2 elS 6. SfЗ + ! SfЗ : + 7. Kg3 кез pat.

Cest је slucaj pata onaj kada је kralju odsjecena linij a ili red linij skom figurom protivnika , а taj slucaj se navodi na dijagramu 294.

1 1 9

Br. 294

Pat

Br. 295

• • ••• • • -�·

• • • = • • • •

• • • • • • • • � • • • • •• • • •


Pat se desava prije svega tada kada је kralj vec zauzeo patni polozaj i treba se samo osloboditi nekoliko figura i pjesaka. U ovoj pozicij i crni postize remi igrajuci 1 • • • • Tg6 + 2. Kh5 Tg5 + 3. КЬ4 Tg4 + ! itd. B ijeli se ne moze osloboditi od vjecnog saha topom.

Slijedi izuzetna studij a Troickog :

Ovdje vjecni sah cine Ьijeli pjesaci : 1. Ь7 + ! КЬ7 : 2. cSD + ! Кс8 : pat.

1 20

Br. 296

А. TROICKI


Br. 297

А. TROICKI

••• • • В О • ВФ

о • • • • • • •

• • ••• • • • •

• • о • • • • • Biieli vuёe i remizira

Evo rjesenj a : 1. f3 ! Se5 2. Kg'7 SfЗ : 3. Kf 6 : g4 4. Kf 5 ! ! gЗ 5. Kg4 ! ! g2 6. КЬЗ glD (Ili 6. . . . gl Т jer postaviti laku figuru na gl nema koristi zbog odgovora 7. Kg2 s remijem) . Rezultat svega је da kralj nije stigao pjesaka, ali је zato dospio и pat polozaj .

Interesantan slucaj se desio u partij i Lisicin-Bondarevski :

Br. 298

LISICIN-BONDAREVSKI (Lenj ingrad 1950)


Bijeli је uspio naci prekrasnu patnu komblnacij u sa zrtvom dvij u figura. 1. Le4 : + fe4 2. Те5 + !. Uzeti toga topa nije zgodno zbog pata. Ali i 2. • • • Kd6 3. Те4 : Se6, kao sto је Ьilo и partij i, dovelo је do remi-konacni ce.

Prije nego razmotrimo slicne slozene primjere pokusajmo s nekoliko jednostavnij ih slucajeva.

Br. 299 Br. 300

Crni vuёe i remizira Biieli vuёe i remizi ra

Crni postize remi putem 1 . • • • Dc7 : + !. Tim potezom on se rje-

sava svoje dame i dovlaci i l i kralja ili damu na с7 i stvara patnu pozicij u.

U pozicij i na d i j agra mu br. 300 remi se postize analogno - 1. De6 + !.

Br. 301

KERES-HOLMOV (Moskva 1948)


Pomocu neocekivane patne komblnacije crni је osvoj io pjesaka i postigao remi : 1. • • • Dg4 + ! ! 2. Kh2 (Ako Ьi Ьijeli uzeo damu nastao Ьi pat) 2 . . • • Dh5 + 3. Kg2 Dg4 + 4. Kfl Da4 :.

Br. 302

соок

Bi ieli vuёe i remizi ra

121

Iako situacij a izgleda beznadno,

.I?omocu р а tne komblnacije

posћze se remi : 1. ТЬ7 + ! Кс8 2� ТЬ5 ! clD 3. Тс5 + (Zrtva sa cil Jem privlacenj a dame na с5) 3. · · · Dc5 : i Ьijeli kralj је и patu.

Br. 303

Ро motivima studije А. TROICKOG


Bijeli postize remi pomocu iznudnice i privlacenj a. 1. Ь5 ! Кс8 (lznudeno zbog iznudnice) 2. е6 ! �Zrtva sa ciljem privlacenj a pjesaka) 2 . • • • fe6 pat.

Br. 304

G. RINCK, 1912


1. Kg3 ! h5 2. е4 Kgl (Crni је и iznudnici) 3. е5 ! (Patna zrtva

122

zbog privlacenj a pjesaka) 3 . • • • de5. Remi.

�i smatramo da и ovo poglaVlJ e t�еь.а staviti j os slijedeca dva pr1mJera !

Br. 305

Eгkole del Pio, 1 75 0

Bi ie l i vuёe i remizira

U prvom od nj ih pat se harmonicno ispreplice s vjecnim sahom. 1. Df8 + Ка7 2. Dc5 + ! Dc5 : (lnace је vjecni sah) i Ьijeli је и patu.

Br. 306

L. PONZIANI, 1769

Biieli vuёe i remizi ra

. Interesantna је i druga poziciJa ! Remi se postize putem tri pat-

ne zгtve : 1. Le3 ! De3 : 2. Df2 ! Df2 : (Nij e dobro 2 . . . . Dc5 zbog 3 . а5 + s osvaj anjem dame) 3. а5 + ! К а5 : - pat.

Ako zahvalj uj uci razmotrenim pгimjeгima izvucemo zaklj ucke,

mozemo reci da se velika vecina patnih komblnacij a provodi pomocu taktickog elementa navlacenj a. s tim cilj em figure ili pjesaci zrtvuj и se na takvim polj ima gdje se moze osigurati izgradnja patne pozicije.

PO NAVLJANJE POTEZA ODNOSNO POZICIJE

U slucaj u trokratnog ponavlj anj a jedne te iste pozicij e partija se moze, na zahtjev jednog od protivnika, proglasi ti za remi, ako је isti igrac svaki puta na potezu. Kod toga nije obavezno da Ьi ponavlj anje pozicij e slijedilo jedno za drugim. Remi је и onom slucaj u ako se smatra da se pozicij а ponovila tri ili vise puta и razlicit im momentima partije. Ponavlj anj e pozicij e desava se и caj tnotu zbog nedostatka vremena za razmisljanje ili kao posljedica nemogucnosti oboj ice protivnika da se uklone od Ьilo koje varij ante .

Br. 307

Ет. LASKER-LISICIN (Moskva 1 935)


Naгavno da do ponavlj anj a pozic ije dolazi naj cesce kod ponavlj anj a poteza koj i se mogu iznudi ti pomocu tzv. vjecnog saha ili vjecnog napada. Najras iren i j i је vjecni sah damom.

Ovdje је crni Ьiо prinuden forsirati vj ecni sah, јег је pjesak d7 izuzetno opasan . Slijedilo је : 1 • . • • Df2 : + 2. Kh2 Dh4 + 3. Kgl Df2 + . Remi.

Br. 308


Bijeli nema topa i da ne Ьi izguЬio on postize remi vjecnim sahom. 1. Df8 + ТЬ8 2. Df3 + ТЬ7 3. Df8 + itd.

Sl ijedece dvije pozicije ilustriraj u slucaj vjecnog saha na pretposljednjem redu . Тор i skakac

1 23

zajednickim djelovanjem mogu iznuditi remi vj ecnim sahom ako su pokreti protivnickog kralj a ograniceni .

Br. 309

LISICIN-MAKOGONOV (Moskva 1 936)

Bi ieli vuёe i remizira

Bijeli postize remi, jer crn i kralj ne moze ici na d8. Npr. 1. Sh7 + Ке8 2. Sf6 + Kf8 3. Sh7 + Ке8 4. Sf6 + itd.

Dva strahovi ta slobodna pjesaka и slijedecem primjeru prisilj avaj u Ьi jeJ og da se ogranici na vjecni sah koj i se izvodi s dva topa , sto је veoma cest slucaj .

Br. 310

Remi

1 24

К а о ро pravi i u dama uvi jek doblva protiv topa. Meduti111, nema pravila bez izuzetaka .

Br. 311


Тор daje vjecni sah zbog lose postavljenih crnih figura. 1. Tg2 + КЬ6 2. ть2 + Kg5 3. Tg2 + км 4. Th2 + Kg3 5. Tg2 + КЬ3 (Kralj ne moze stati na f-liniju) 6. ть2 + .

Korisno је poznavati svakom sahisti slijedece dvije pozicije, gdje skakac odrzava remi protiv dame ili protiv topa i lovca.

Br. 312

V. CEHOVER


Kraj studije V. Cehovera. Bije l i igea 1. Sc2 + Ка2 2 . SЬ4 + Ка3 3. Sc2 + .

Br. 313

S. FILARETOV

Remi

Zbog neophodnosti da brani svog topa, Ьijeli kralj se ne moze izbavi ti od vjecnog saha. Skakac daje sahove na polj ima g8 i f6.

Osim vjecnog saha sa ciljem da se iznudi ponavljanje poteza, katkad se primijenjuje vjecni napad, tj . napad na jednu ili nekoliko figura protivnika, koj i se neprekidno ponavlja.

Br. 314


Ova poznata pozicij a nastala ј е iz Francuske obrane. Bijel i , ako zeli, moze remizirati posredstvom vj ecnog napada na crnu damu. 1. Ld2 Db2 2. ТЫ Da3 :

З. Tal (Ako Ьi Ьijeli igrao 3. ТЬЗ Da2 4. Dcl , onda se crni moze braniti sa 4. . . . Sb4) 3. • • • Db2 4. ты itd.

Као ilustracij u za neprekidni napad пavodimo dvije interesantne pozicije, koje su uzete iz stvaralastva sovjetskih kompozitora studija.

Br. 315

G. KASPARJAN


U pozicij i Kasparj ana Ьijeli napada protivnickog pjesaka : 1. Sf2 ! ТЬ2 (Ako pada pjesak onda је remi) 2. Kgl. Sada c1�ni ima izbor ili da se vrati topom na ЬЗ, na sto slij edi 3. Kh2, iznova napadaj uci pj esaka i l i 2 . • . • ь2 + . Posljednj i nastavak vodi do pata nakon 3. КЫ ! Tf2 : (Ili 3 . . . . Kd6 4. Sg4 Kd5 5. Sh2 : Ке4 6. Kgl sa slij edecim Sfl i remijem) .

Skakac s gЗ nikako se ne moze izbaviti od progona Ьijelog

125

Br. 316

А. SARICEV

Remi

kralj a : 1 • • • • Sh5 + (Ako 1. . . . Shl onda 2. Le4 s remijem, jer dva skakaca ne doblvaju) 2. Kg5 Sg7 3. Kf6 Se8 + 4. Ке7 Sc7 5. Kd6 Se8 + 6. Ке7 Lc6 7. Lg6 Sc7 8. Kd6 Le8 9. Le8 : Se8 : + . Remi.

Katkada se vjecni sah i vjecni napad ispreplicu i stvaraju remi komblnaciju.

Tako је npr. Ьilo и ovoj partij i . Pozicija bljelog је vrlo te-

Br. 317

LISICIN-BOLESLA VSKI (Moskva 1950)

Bi ieli vuёe i remizira

ska , ali on nalazi izlaz : 1. Lc6 : ! Ьс6 2. Td6 Ке7 (Povlacenje skakacem ili 2 . . . . ef4 ne zadovoljava crnog) з. Те6 + Kf7 4. Td6 Ке7. Remi.

U konacnici se vjecni sah i vjecni napad primijenjuju znatno cesce nego и otvaranj и ili и sredisnj ici . То se moze objasniti aktivnom ulogom koj u igra kralj и konacnicama.

TEORETSKI 1 POZICIONI REMI

Mi сето nazivati pozicionim remijem takve konacnice gdje, kod pravilne igre, nema dobltka, iako jedna od stгana ima materijalnu ili pozicionн prednost, ili i jednu i drugu. Neki jednostavnij i slucajevi pozi cionog remij a и

1 26

danasnje vrij eme su postali toliko poznati da su ih poceli nazi vati teoretskim. U nizu primjera navest сето neke slucajeve remij a iz teori'j e konacnice, а takoder, i takticke operacije koje dovode do pozicionog remij a.

Br. 318

•• • •

•

• • • • •• • • •

• • • • •• • • •

• • • • 8 8 • � • • • -�·

Remi

U ovoj pozicij i Ьijeli ima lovca i a-pjesaka. Medutim, ugao u

koj i ulazi pjesak, је druge Ьоје nego dij agonala lovca. Zbog toga, bez obzira na veliku materij alnu prednost, Ьijeli ne moze doblti. Za remi crnom је dovoljno da ide ро polj ima а8, Ь8, а7 i Ь7.

Ako to znamo mozemo postici remi и slijedecoj pozicij i :

Br. 319


1. Tg8 + ! Тс8 2. Тс8 : + Кс8 : 3. La6 ! i remi је zbog toga јег 3. • . . Ьа6 ili 3. • • . Кс7 4. LЬ7 : ! dovode do remi-pozicije. Ni u-

dvojen i crni pjesak crnom ne pomaze.

Br. 320

Remi

Crni kralj ide s Ь7 na а8 i obratno. Sahista koj i zna taj polozaj , bez razmislj anj a се postici remi и slijedecem primjeru :

Br. 321

I. RABINOVIC (Zavrsnice, 1938)

• • • � . " • • •. •••. ·-.= • о.

• � "

• .• � •. � • • • •• ••

•• • •• • • • • • -- � - -

Crni vuёe i remizi ra

1. • • • Ь5 (N avlacenje) 2. сЬ6 (Poslije 2 . Kg5 Ь4 Ьijeli kralj ne moze stici b-pjesaka) i nastaje pozicioni remi.

1 27

Br. 322

Remi. Ako ie lovac na fЗ opet remi

Br. 323

• • • • • • • • � -�- • • • • • •

• • • • • • -�·

• • • • • • • •

Remi

Br. 324

•• • • • в • • • BttJB В В

• m • • • • • •

• • • • • • • •

• • " . Remi. Bi ieli skakaё moze Ьiti i na Ь5 i na с8

1 28

P1"ve dvij e pozicije (322 i 323)

su remi-pozicije. Crnog kгalj a se ne moze istjerati iz ugla, а zrtva lovca za pjesaka Ь7 dovodi do remij a.

Katkada ne doblva ni skakac vise zajedno s top ovskim pjesakom.

U primjeru br. 324 ј е opet crnom kralj u nemoguce prici zbog pata.

Br. 325

BLACKBURNE-ZUKERTORT (Мес 1881)

Crni vuёe i remixi ra

Ova је pozicija jos jedan dobar primjer na temu - figura vise ne doblva : 1 • • • • Kg3 ! 2.

Kd3 Kf3 ! З. Kd4 Kf 4 !. Ako Ьiј eli zrtvuj e skakaca sa 4. Kd5 slijedi 4. • . • Кез : 5. Ке5 Kf3 ! 6. Kf 6 (Poslije 6. g5 ? Kg4 7. Kf6 Kh5 Ьij eli dolazi u iznudnicu i , cak gubl) 6. • • • Kg4 :. Remi .

Za teorij u i praksu konacnica neoblcno su vazne dvije slijedece pozic ije Klinga i Horvitza.

Remi

а8 (Ne i de 4 КЬ8 2. Lf2 Ка5 s doblt-

1. а Ка7 ? zbog 3 .

5 (C in i se 2. . . .

Кс7 Ка7 4. а . al i . . . ) kom) 3:

. . ostigao svoJe , d Ј·е b1Jel1 Р . а Ка8. Rem1. 4. .

..

Br. 327

HORVITZ, 1 85 1 ING I В. -

1 . KL

.1 1 -- . � = • • %. % • • 1 ..... �- �. •1 l .t. D •� �. ·�о· • • �� 1 � •. � -"'-• • �. �tii "_ �.ii.. •. ·� �- 11.. . • ·� �. ·- • • " 1 . /� -� L

• Rem 1

za b-pje-Zrtva lovca dovo-

1. Kd7 ( · Saka na аб

Ка8 · 1 · za РЈе · · ) 1 . . · ·

saka 1 1 t kog rem1J а

toli-t ore s

i · samo di

L do

6 e(Vrlo lijepo

U, �r:ianje lovca

2. с КЬ8 ! ( .�1

К с7) 3. ko)

. 2

. • bitku posl1Je 33 . • . Ьс6 ��1 (1� 3 . Lf�. к:в�оguсе ј е i . " ednostavn·1Je, (NaJ J

КЬ8 . G ubl Кс8 4. Ld7 + Кс7) 4. �с6 :

3 . . . . К 8 zbog 4. k de1· 1 4 .

3 . . . . (R mij и vo 1 6 К Ь 6 i i

а ct · ta о · 1 · ксs е

5 ь7 + кь� ь7 + к ь s : : . Ка�а7 6 . Кс7) ;э . 6.Ј .

кь·в. Pat. p i esakom

· · · lovca s ·

na U konaCnr�1 Saka slabl j a

. str�. e-

t · v dva рЈе piJ. е 1 zm1.i

pro i . ako us t · v e rem1 pos iz ni t i pj esake.

Br. 328

� • ј remlZ l ra Bi je l i vuce

· putem 1· . • 1 " postize r�m1

. esaka с6 В1Је 1 ь · uCinю РЈ 1 " di 1 .

с5 + ! (Da. 1

Na 1 . d5 s !Је КЬ5)

nepokretnrm. Lc5 : (Ili 1 . . . . с5) 1 . • • · 2: . d5.

Br. 329

CKER 1 841 D. WO ' ......., ,

-�:SЫ·-·· • " -� • • ••. ·� � . �� & - • . •

.." .. • • • ·

� -·· fj · • . • "r& �� • ·-=- • .• " !Rlit! 81 � • • � " d

d6 • " ka па • ·mao p1esa • Ako Ьi сrп1 • " i doЬiva

Rem1 . Ь6 Ьi iel i vuce um iesto па ,

1 29

Nesto slozenij i primjer. 1. Kd4 (S idej om prevodenj a kralj a na d6 . Drugog puta nema, јег crni moze mirno cekati potezima КЬ7-а6-Ь7-а6) 1. • • • Ка6 2. Ке5 с5 (S prijetnj om 3 . . . . Ь5) 3. Lc5 : Ь5 ! (Do remija vodi i 3 . . . . Ьс5 4 . Kd5 КЬ7 5. Кс5 : Кс7) i pj esaci su izmijenjeni .

Premjestimo sada pjesaka s Ь6 na d6. То се se odmah odraziti na rezultat borbe : 1. Lf4 ! d5 (lli 1 . . . . Кс7 2. с5) 2. с5 Ка6 3. Kd4 КЬ5 (Ako crni nastavi 3. . . . КЬ7 onda 4. Ке5 Кс7 5. Ке6 + Кс8 6. Le5 КЬ7 7. Kd6 i crni pjesaci padaju) 4. Le3 КМ 5. Ке5 Кс4 6. Kd6 КЬ5 7. Lgl i Ьijeli dobl va .

Treba ov1dje zapamtiti da dva skakaca, ako nema pjesaka, ne mogu doblti protiv kralja.

U nekim slucajevima cak ni dama protiv pjesaka ne doblva :

Br. 330

• • • • • • • •

• • • • = • • •

• • • • • • • -�

• • • • ··� ••• ··� � •. � � . � �

Remi. Pieiak moie Ьiti i na f2

Na 1. Dg3 + crni odgovara 1. . . • Khl i Ьijeli ne moze iskoristiti pravi momenat za prebacivanje kralj a zbog pata. Iz istog razloga Ьijeli ne moze doblti ako crnog pjesaka premjestimo na f2. Npr. 1 . Dg3 + Khl . Kod udaljenog kralja dama ne moze doblti

130

ni protiv topovskog pjesaka ili proti v lovcevog pjesaka, koj i su se uspjeli problti do pretposljednjeg reda. N aravno, ako k1Ћlj slablje strane vlada poljem promocije pj esaka.

Br. 331

Remi

Na ovom dijagramu predstavljen је klasican slucaj pozicionog remij a и pjesackoj konacnici . Bijeli prijeti da potezom Kgl ode и ugao. Medutim, ak,o crni odigra 1 • • • . Kh2, slijedi 2. Kf2 h5 3. Kfl М 4. Kf2 h3 5. Kfl Khl 6. Kf2 h2 7. Kfl s remijem.

Br. 332

Р. DIKLO, 1904 _:s

• • • • • • • •

• • • • • • • •

В 8 .t. ВФ• • • • •

• • в . • • • •


1. • . • е3 ! 2. fe3 Kg6 ! 3. Kf 4 Kf6 (U svakom momentu zauzima opozicij u) itd.

Br. 333

1. RABINOVIC (Zavrsnice, 1938)

Bijeli vuёe i remizira

1. g6 ! (Jedini put k remij u) 1 • • • • fg6 2. Ке2 ! (Zauzima dugu poziciju) 2. • • • Kf6 3. Kf2 Kg5 4. Kg3 (Sada је to jednostavna opozicij a) i remi.

Sve podrobnosti о opozicij i i teorij i odgovaraj ucih polj a vidi и drugom dijelu ove knj ige.

Br. 334

• • • • . " . • •

• • • • � � W4 • • � � � �

• • • • • • • •

• • • • • • • •

Crni vuёe i remiz i ra Ako је crni krali па а7, Ьiiel i doЬiva

Remij и vodi : 1. • . • Ь6 + ! 2. аЬ6 + КЬ7 3. Кс4 КЬ6 : itd . Ako

је crni kralj na а7 Ьijel i doblva, npr : 1 • • • • Ь6 + 2. Кс6 Ьа5 3. Кс7 а4 4. Ь6 + itd., ili 2. • • • КЬ8 3. КЬ6 : ! (Poslije 3. аЬ6 ? nastaje teoretski remi) 3 • . • • Ка8 4. Кс7.

Br. 335

Remi

U ovoj pozicij i crnog izbavlja mogucnost pata ! 1. Kf5 Kg8 (Do remija vodi i 1 . . . . Kf8 2. Kf6 Kg8 3. g7 Kh 7 4. Kf7 pat) 2. Кf6 Kf8 (Moguce је tu i 2 . . . . Kh8 јег је poslije 3. Kf7 pat) 3. g7 + Kg8 4. Kg6. Ako tu poziciju pomaknemo za jednu ili dvije horizontale ulijevo na Ьilo koju linij u, onda se vec postize doblve-

Br. 336

А. PHILIDOR, 1777

Remi

1 31

na pozicija, jer crni ne moze igrati na pat.

Ovaj primjer na 111 pokazuje kako se dolazi do remij а и topovskoj konacnici ako se kralj slablje strane nalazi pred pjesakom. Crni top se mora postavi ti na 6. red sve do trenutka dok Ьijeli pjesak ne stupi na 6 . red, а poslije tog crni mora zaci Ьijelom za leda : 1. . . . Та6 2. е5 ТЬ6 3. е6 ТЫ 4. Kf 6 Tfl + ! i remi zbog toga 3er se Ьijeli kralj ne moze izbaviti iz vjecnog saha ili se guЬi pjesak.

Br. 337

А. SERON

Remi

Bijeli ima dva pjesaka vise , medutim, doblti ne moze. Crni top se samo pomice ро e-lin ij i odrezavsi bljelog kralj а od pjesaka. Npr : 1 . • . . Tel 2. Tf6 Kd3 : 3. с5 Kd4 4. сб Kd5 5. с7 Tcl i pada i drugi pjesak.

Za konacnice s istoboj nim lovcima vazan znacaj ima pozic ija na dij agramu 338.

Ako kralj slablje strane stoj i iza pj esaka, onda se и vel ikoj vecini slucajeva postize remi.

132

Br. 338

Remi

N pr : 1. Lg6 Lc4 2. Lf7 Ld3 3. Le6 Lg6 ! (Evo zbog cega је crni kralj morao staj ati iza pjesaka) 4. Ld5 Lh5 itd.

Kod гaznoboj пih lovaca za igru na pobjedu oblcno visak jednog pjesaka nije dovolj an . Tek dva pjesaka vise mogu osigurati doЬitak, ali i to ne uvijek.

Br. 339

Remi

Bijeli ne moze doЬi ti : 1. Kf4 (Ili 1 . е6 Le6 : ! ; а ako 1 . f6 + onda 1 . . . . Kf7 i zatim lovac sa с8 se samo pomice ро dij agonali c8-h3 s os iguranim remijem) 1. • • • Kf7 ! 2. Kg5 Ld7 3. Lb4 Lc8 !. Ovdje је crn i postigao remi

zbog toga sto је jedan od Ьijelih pjesaka citavo vгijeme pod udaгom.

Borba kralja s pjesakom proti v skakaca ро pravil и ne dovodi do pobj ede . О tom nam svjedoce ova dva primjera :

Br. 340


1. Scl + КЬ2 2. Sd3 + Кс2 3. Sb4 + КЬ3 4. Sd3 а2 5. Scl + sa slijedecim 6. Sa2 :.

Br. 341

Remi

Poslije 1. Kf7 Sh6 + 2. Kg6 Sg8 3. Kh7 Sf6 + ili 3. . • • Se7 bljeli se vrlo brzo moze uvjeriti и beskorisnost svoj ih pokusaja.

Na kraj u pogledajmo niz teoretskih pozici ja s damom protiv topa ili s topom protiv lake figure.

Navodimo dva osnovna primjera и borbl topa i pjesaka protiv dame.

Br. 342

А. PHILIDOR, 1 777

Remi

U ovom primjeru crni jednostavno igra topom sa с6 na е6 i obratno s osiguranim remijem, jer ј е Ьijeli kralj izoliran od p jesaka.

Br. 343

Remi

U drugom primj eru crni је, takoder, osiguran od gubltka, јег је pozic i ja crnog topa sigurna,

133

а Ьijeli kralj nije и stanj и pomoci dami zbog naglog prodora crnog pjesaka ako ga on deЫokira.

Obrana pjesaka s topom sprijeda и mnogim slucajevima је efektivna.

Br. 344

G. LISICIN, 1952

Remi

Bijeli ne moze doblti : 1. • • • ТЬ2 ! 2. Da4 Тс2 ! 3. DЬ4 + Ка2 4. Kd4 Kal 5. Del + КЬ2 6. Ddl Tcl "1. Dd2 + Тс2 8. DЬ4 + Ка2 9. Кс5 (Bijeli kralj se prevodi na tocku аЗ) 9. • • • Kal 10. DаЗ + КЫ 1 1. КЬ4 Tcl 12. DеЗ Тс2 13. Del + (Ili 13. КаЗ тсз + !) 13.

• • • КЬ2 14. Ddl Tcl 15. Dd4 + КЫ 16. КаЗ Тс3 + ! i pokazuje se da је pozicija crnog prava tvrdava.

Ovu prikazanu obranu s 1. . . • ТЬ2 ! nisu zamijetili neki teoreticari kao Guretzki-Kornitz, Berger i drugi. Zbog toga i pozicija na slijedecem dij agramu nije doЬivena kao sto је autor smatrao, nego је remi !

Crni bez osobltih proЫema svodi borbu na prethodni primjer : 1. Ке4 Кс2 ! 2. Da6 КЬ2 з. Da4 КЫ 4. Da5 КЬ2 5. Kd5 (Tako i pocinje rjesenje pozicije Guretzki-Korni tza, koje је na-

134

Br. 345

G URETZKI-KORNITZ

Remi, а ne pobieda Ьi ielog

vedeno и Bergerovoj >>Teorij i i praksi zavrsnica«. Ali sada crni nije obavezan igrati 5. . . . Кс2) . Remiju vodi 5 • • • • Тс2 ! sa slijedecim с5-с4 npr : 6. Ке4 с4 ! "1. Kd4 кы 8. DаЗ Tcl 9. Кез Тс2! 10. Ке4 (Da Ьi predao potez crnom) 10 . • • • Tcl 11. Kd4 Тс2 12. Кез ТЬ2 13. Da5 Тс2 14. DЬ4 + Ка2 itd.

Тор protiv lovca ili skakaca oblcno ne doblva. Za to је pozicija Ponziania najbolj a potvrda.

Br. 346

L. PONZIANI


Vazno је lovcem zahvatiti dugu dij agonalu ako је kralj slablje st1Ћne potisnut и nepovolj an kut (usporedite s dijagramima br. 208 i 293) sahovske ploce 1. . • • Lc3 (Dobro је i 1 . . . . Ld4. Medutim, gubl 1 . . . . Lg7 ? ? zbog 2. Kg6 Le5 3. Tel Ld6 4. Те8 + Lf8 5 . Td8) 2. Kg6 Kf8 ! i remi, jer Ьijeli nij e и stanju stvoriti opozicij u sa svoj im kraljem.

Br. 347

••• • • • • . Ii . �- • • • • • • •

• • • • . . �- -� � • • •

• • • • • • • •

Remi

Borba topa protiv skakaca : 1. ТЬ7 + Ка8 2. ТЫ Se7 ! (Gubl 2: . . . Sa7 zbog 3. КЬ6 КЬ8 4. ТЬ2 Sc8 + 5. Кс6 + Ка7 6. Кс7) 3. КЬ6 КЬ8 4. ТЬ2 Кс8 i remi.

Br. 348

--• •• �ltj··� � � � � • • • •

• ••• • • • • •

• • • • • • • •

• • • • • • " •

Remi

1. Sh6 Th7 2. Sg8 ! (Najbolj i polozaj skakaca је и jednostavnoj dij agonalnoj opozicij i и odnosu na protivnickog kralj a) 2. . • • ТЬ7 3. Sh6 ! Та7 4. Sg8 ! Th7 5. Ке8 ! Tf7 6. Sh6 Та7 7. Kf8 Kf6 8. Sg8 + Kg6 9. Se7 + Kf6 10. Sg8 + Ке6 11. Sh6 ТЬ 7 12. Sg8 Tf7 + 13. Ке8 Tg7 14. Kf8 ! (Ako Ьi sada Ьijeli igrao 14. Sh6 ? ? slijedilo Ьi 14 . . . . Tg6 !) 14 • • • • Tg6 15. Se7 Tf 6 + 16. Ке8 Tfl 17. Sg8 Tf2 18. Sh6 Та2 (lli 18 . . . . Th2 19. Sg8 ! Th7 20. Kf8) 19. Kf8 Та7 (Poslije 19 . . . . Та8 + 20. Kg7 Ьijeli kralj vise nije odrezan na kraj u ploce) 20. Sg8 Th7 21. Ке8 !. Prikazana pozicij a na 1d'ij agramu skakaca i kralja је ustvari najbolj a. Slablj a strana se mora bran iti tako kao sto је pгikazano и varijanti, tj . kralj i skakac ро mogucnosti nikako se ne smi1ju гazdvoj it1, а skakac mora staj ati, и odnosu na protivnickog kгalj a, ili и jednostavnoj kosoj op ozicij i ili na istoj linij i , а to ј е polje h6. Rijetko se skakac nade na pretposljednjem redu - eventualno na polju е7 i to uvijek kod izn uden ih situacija . Kralj slablje steane oblcno zauzima polje uz skakaca na polj и f8 ili se nalazi и jednostavnoj opozicij i и odnosu na pгotivnickog kгalja na polju е8 .

1 33

PROMOCIJA PJESAKA Pj esaci koj i su presli granicu

izmedu cetvrtog i petog i·eda vrlo cesto stvaraj u uvjete za provodenje taktickih operacij a vezanih sa nj ihovim daljnj im napredovanjem i promocij om. Neophodno је primijetiti da pokretlj ivost pjesaka ima veliki znacaj . U vezi s tim slij edi ilustгativni materij al koj i је postavljen na principu napredovanj a pjesaka (7. , 6. i 5 . horizontala) .

Kako se provode te takticke operacije ? Kako da se izvede pjesak и damu ako је nj egovo napredovanje zaustavljeno ? Oblcno и takve operacije ulaze takticki elementi odvlacenj a i l i odstranj ivanj a obrane. Odvlaceci i odstranj uj uci borbene snage protivnika koje sprijecavaj и napredovanje pjesaka, mi na kraj u krajeva postizemo promociju pjesaka и jednu od figura i to naj cesce и damu.

Odlucujuce komblnacije mogu izniknuti kod pjesaka koj i se nalaze na pretposlj ednjem redu :

1 3 6

Br. 349

MUCNIK-VORONKOV (Moskva 1948)


Pj esak с7 Ьi mogao postati damom, ali mu smeta top s а8. Lovca na е6 ne treba racunati, ј ег је on vezan. Sli jedilo је : 1. Da4 + ! (Zrtva dame s idejom odvlacenj a cгnog topa od tocke с8) 1. . • • Та4 : 2. c8D mat.

Br. 350

SOKOLJSKI-NOVROCKI (Omsk 1944)


1 . Ld4 ! i crni је predao, јег nema о brane od 2. Lg7 : + Kg7 : 3 . f8D + .

Br. 351

FLORIAN-KOSKA (Brno 1950)

Bi ie l i vuёe i dobiva

1. Dc4 + ! (Ponavlj a se ista idej а odvlacenj а figuгa koje smetaj u. Crni је obavezan prihvatiti zrtvu dame, jer је beznadno 1 . . . . Kg7 2 . Dc8 : Dc8 : 3 . Тс8 : Тс8 : 4. e8D) 1. • • • Тс4 : 2. Те8 : + Kg7 3. Tg8 + i crni је predao.

Osim odvlacenj a moze se primijeniti i odstranj ivanje obrane.

Br. 352

ZAMIHOVSK I-ROZENKRANC (Moskva 1931)


Ovdje odl ucuje 1. Dc8 : ! (S idej om da se odstrani jedan od topova koj i smetaj u napredovanju pjesaka) i crni је predao. N а 1 . . . . Тс8 : slijedi 2 . Те8 + Df8 3. Тс8 : Dc8 : 4 . f8D + .

Kod pjesaka na pгetposljednjem (drugom ili sedmom) redu mogu se pojaviti i matne ideje .

Ako је pjesak podrzan damom i l i top om ро linij i , onda to рој асаvЋ njegovu тос. No, kao sto smo mi vec i ranije vidjeli, uznapredovali pjesak iako i nije podrzan ро linij i teskim figurama, takoder је dovoljno j ak.

Br. 353

TOLUS-RA VINSKI

(Lenjingrad 1950)


Bij eli је brzo doblo poslije 1.

Sc6 ! (S prijetnj от таtа na е8) 1. • • • De2 : + 2. Ке2 : Ьс6 3. De5 (Sada nета zastite od 4. De8 +) 3 . • • • Kf8 4 . Dd6 + Kg8 5. De7.

Br. 354

CIGORIN-JANKOVIC (Moskva 1899)


Katkada odvlaceci potez ne upada odmah и oci . 1. La7 + ! Та7 : (Ili 1 . . . . Ка7 : 2. b8D mat) 2. Та7 : i crni је prisiljen na predaj u.

1 37

Br. 355

RG-MENCIK STAHLВE 1935) (Moskva

• • 'iil �. •• � � А �� • • • • � • �� • • • � % • �.".".� �n • В ··n� •• � �g . • ьt ь � •l!ЈШ• � ·0 �·· .• ·� . • � • .• �

" i doЬiva Crni vuce

. truda posti-bez оsоЬ1tо�ЬЗ · ' (Intere-Crna. 1

. • • = · " potez

• е pob]edu. • . odvlacec1 и

z da ova]

partnera santno . . ·etila оЬа 1

LсЗ : ! i

. pr1m1J 2 3 Dd ·

nisu 2 аЬ3 а •

. . crna ]е partij i) itat komblnac1]e

ј е Cak kao rezu

vise. Crna 1 s topom . . osta а t partl] U. izgublla и

Br. 356

OV CILIN-CERNIK SCELO "ngrad 1950) (LenJ1

-- �1 1-=--�·- • • " • ••• �-• • 'iV в •

.!Ј!ј. А �--� � • •.• -� d !!! •• 'if. •. •: •в• �-�• о�·. ·· 8 •.п�•·вп.l• • -�. � 1 1� •• __.. � - 1 1� • ег;: " • doblva Bi ieli vuce •

g na 3. ili za crno . ·ak

N 6 redu ( ь· "no manJe Ј

а . .

" eSak о ic . m redu. redu) ]е РЈ retposljedn]e nego na Р

138

. о dovoljn� �а k tkada је ':, � ' ' h taktick1h No а . odlucU] uc1 provo��nJe operac1J a.

odi-"u · ucu ulogu . 1 d . е је odluc Ј Slijedilo Је •

Ov J .eSak na g6. " eSaka g7.

grao р] ь · odvukao РЈ

h6 onda Lh6 ! (D� n�stavi 1 . . ·aD�) , 1

. . . • Ako сrщ

+ i 3 . g · za slijedi 2i. gJ, Crni pre?aJ� .

. . Dg8 2. . е ;djednako l�s� D·hg + nJ·ega Је Р . 1 . 2 De6 . · · h7 1 1 . . . . Dh7 : З. g · + itd . Dg8 4. Lg7 .

Br. 357

�- •• 1

_ " • doЬiva Bijeli vuce '

. 1 . · uci РЈе. а zahva J UJ ' ТЬ7 :

Bijeli dobi1>�в ТЬ8 2. DЬ7 . Saku а6. 1 . . је predao. 3. аЬ7 i crn1

Br. 358

NDEN-BERG -

LI -. , 1 - �--- �-� • � ·'1&� �- • •

•

.•

·�.

�.

··�· ·IJI •• � •• • f!. ··� • .• 8 .!!! . . �m • •. , ·�.��-�if-� f! � - �- = в .• гLI. rl. - 1 , " • • doЬiva Crni vuce •

Napгedovanje pj esaka moze Ьiti poduprto lovcem : 1. . . . Dfl + ! 2. Dfl : е2 + (Otkriveni sah - и tome se zakljucuj e uloga lovca) 3. Sf2 (Ili 3. Df2 ed lD + 4. Lel Del : mat) 3. • • • eflD + 4. Kfl : Tf2 : + i crni ostaje s topom v ise.

Slijedeca pozicij a uzeta је iz casopisa >>Sahmaty v SSSR-<-<, 1 946. br. 4.

Br. 359


Bijeli doЬiva na slican nacin : 1. Td8 + ! Dd8 : (Nije bolje ni 1 . . . . Lf8 2 . Tf8 : + ! Kf8 : 3 . Dh8 mat) 2. е7 + Dd5 3. eSD + Lf8 4. Df6 ! i mat је neizbjezan.

Bez о bzira koliko s и ti nastavci ociti, uvijek ih treba pazlj ivo provjeriti i tocno izracunati .

Br. 360

KADERA-POISL (Prag 1949)


Namece se 1 . Dc7 : ili 1 . Df6 : s idej om odvlacenJ а crne dame. Medutim, 1 . Dc7 : је pogresno zbog 1 . . . . Dc7 : 2. е7 + Kg7 3. e8D ? ? Se8 : . Doblva 1. Df6 : ! (Tako se desilo i и partij i) 1. • • • Lg2 : (lli 1 . . . . Df6 : 2. е7 + Kg7 3. e8D) 2. De7 : Те7 : 3 . f6. Crni predaje.

Sada nam nece Ьiti tesko naci dobltak u slijede6 .. m dvosjeklom polozaj u :

Br. 361

DUFRESNE-G ARVITZ

B i je l i vuёe i doЬiva

zz_ ...

139

1. De8 ! ! КЬ7 (Ne Ьi izmij enilo rezultat paгtije ni 1. . . . Те8 : 2. f7 + Kh7 3. fe8D) 2. f7. Crni predaje .

Pjesaka koj i ј е napredovao ne tгеЬа uvijek promovirat i и damu . U nekim slucajevima је korisnije posta�iti umjesto dame Ьilo koju deugu figuru .

Br. 362

Biieli vuёe i doЬiva (Mat u j ednom potezu)

Bijeli ne moze igrati 1 . c8D zbog mata na hl. Medutim , Ьijeli ipak doblva sa 1. cSS ! mat.

Br. 363

Crni vuёe i dobiva

U ovom pe imjeru cгn i za pobjedu mora zrtvovati damu i

140

topa, а slobodnog pjesaka promovirati и skakaca. 1 . . . . Tel + ! 2. Tel : Dg2 + 1 3. Kg2 : (Ili 3. Ке2 fe lD + +) 3 . . • • felS + ! ! 4. Kf2 Sc2 :.

Br. 364

Р ANOV-ZAGOROVSKI (Kijev 1 95 0)

B i je l i vuёe i dobiva

Bijeli ј е realizirao svoju prednost na slijedeci nacin : 1. Se6 ! Tf2 : (Ili 1 . . . . Lf 2 : + 2. Kg2 Та8 3. Kf2 : Kf7 4. d8D itd) 2. Sc5 : ! (Al i ne ide 2. d8D + ? zbog 2. . . . Tf8 + !) i crni је morao predati .

Br. 365


Cгni doblva brzo, pribjegavajuci ranije prikazan im taktickim

elementima : 1 . • . . Tcl + ! 2. Tcl : Sl obodan pjesak na p гetp oslje-

Tel + 3 . Iiel : bclD + 4. Ке2 Da3 :. dnj em l'edu, koj i је podrzan topom, и pravi lu n i j e slablj i od dame.

Br. 366 __ zrn_ "


Proanalizirajmo tok borbe и ovom primjeru : 1. Lh5 ! (S prij etnj om 2. Lg6 : hg6 3. h7) 1 . • • • gh5 (Ili 1 . . . . Lb3 2. Lg6 : Lg8 3. Lf5 : , а lose је i 1 . . . . Ке7 2. Lg6 : Kf8 3. Lh7 : sa sl i j edecim g5-g6-g7-g8D) 2. g6 Ь4 (Na 2. . . . Lb3 Ьijeli odgovara 3. gh7) 3. gb7 hЗ 4. h8D h2 5. De5 + Kd7 6. Dd5 + Ке7 7. Dhl. Crni predaje.

Br. 367

DUBINJIN-ARONJIN (Lenj ingrad 1947)


N а tom pravil и ј е bazirao DuЬinj in tretiranje ove pozicije : 1. Df8 : + ! Df8 : 2. Tf5 : КЬ8 (Sada ј е neophodno odvuci crnu damu od polj a f8 i to pomocu napredovanja h-pjesaka) 3. h4 Ь5 4. h5 Кс7 5. Tfl а5 6. h6 Ь4 7. а4 Kd7 8. h7 Ке7 9. Tel + Kd7 10. Th l ! . Crni predaje.

Br. 368

LAUBERT-SEMENOVA (Moskva 1945)


Analogan slucaj se desio и o\roj partij i : 1. а6 ! ТЬ7 + 2. Dh7 : + ! ! (Prekrasno zamisljeno) 2 . • • • Kh7 : 3. а7 Df8 4. Та2 Da8 5. Ь4 ! (S prijetnj om Ь5-Ь6-Ь7) 5. • • • d4 (S idej om da se srusi pjesacki stit Ьijelog kralj a i da se na neki nacin dohvati vjecnog saha) 6. ed4 Kg6 7. Ь5 ез 8. fe3. Crni predaje. Ne ide 8 . . . . Dh8 + 9. Kgl Dh3 zbog 10 . a8D Dg3 : + 1 1 . Kfl Dh3 + 1 2 . Dg2, i sahovi su zavrsili.

Slobodan pjesak moze Ьiti od-1 ucuj uci f aktor odvlacenj а. Mi smo ranije vi·djeli n·iz primjera n a s l i c n u temu.

1 4 1

Br. 369

MOJSEJEV-ALATORCEV (Moskva 1949)


Bijeli је postigao uspjeh igraj uci 1. d6 ! а3 (Ocito ј е beznadno 1 . . . . cd6 2. Db6 :) 2. dc7 Sd7. Ovdje је partij a Ьila prekinuta i crni је predao bez nastavka.

Br. 370


Ovaj stari primjer nam ilustrira komblnacij и sa stvaranjem slobodnog pjesaka koja је zasnovana na odvlacenj u. 1. Ь6 ! (Da Ьi odvukao pjesaka а7 ili с7 na b-liniju) 1. • • • аЬ6 (ldenticno је i 1. • . • сЬ6 2. а6 Ьа6 3. с6) 2. с6 ! (Da Ьi se pjesak s Ь7 odvukao)

142

2. • . • Ьс6 3. а6 Kf5 4. а7 Ке4 5. a8D i Ьijel i mora vrlo brzo doЬiti .

Promocija и damu nije obavezna za slobodnog pjesaka osoЬito и konacnici gdje postoj i mnogo mogucnosti za igru na pat. Ovu jednostavnu istin и katkad zaboravlj aju pocetnici.

Br. 371 - :::zz:::: . .

• • • • • • - � ··

• • • • • 8 В •Ф

• • • • • • • •

• • • • • • • •


U ovoj jednostavnoj poz1c1] 1 Ьila Ьi greska igrati 1 . f8D ? jer dolazi do pata. Pravilan nastavak је 1. f8T i Ьijeli doblva.

Br. 372

L. CENTURINI


Bijel i mora igeati 1. е7 Ld8 (Vrlo ostroumna obrana, јег ako Ьi sada slijedilo 2. e8D, Ьi Ьiо pat) 2. eSL Lg5 (Ili 2. . . . La5 3. Ld7 + Kd8 4. Lh4 mat) 3. Lc7 i mat ј е и slijedecem potezu.

Br. 373

А. TROICKI


1. Ь7 Tg5 + 2. Kd6 Th5 : (Cini se daje neizbjezan remi, ali . . . ) 3. Кс7 (S prijetnj om 4. Та2 mat) 3. • • • Le6 (Brani se od mata i prijeti 4. . . . Th7 : + ) 4. КЬ8 ! ! (Sada prijeti mat na d6) 4. • • • Ld5 5. Td5 : ! Td5 : (Ne mijenja nista na stvari 5 . . . . Th6 6. Td8 ! itd.) 6. hST ! ! (Ne 6. h8D ? ? Td8 + ! i stvara se patna pozicij a) 6 • • • • Td6 (lnace ide 7. Th6 + ) 7. Кс7 i Ьijeli doblva.

Teoretski i prakticki је interesantna slijedeca pozicij a iz stare partije Potter-Fenton :

Partij a је zavrsena remijem. Kasnije је Ьilo dokazano od strane Savedre da је bljeli mogao doblti na originalan nacin : 1. с7 Td6 + 2. КЬ5 (Ni na ovom mjestu ni и daljem toku Ьijeli kralj ne moze stati na c-liniju zbog dvojnog udara poslije Td6-dl-cl + . Poslije 2. КЬ7 ? crni jednostavno pribjeze vezivanju s 2.

Br. 374

POTTER-FENTON, 1895

1 • • • • ; • • • •

�� --� �-� � � . � � • .• • �� • 1. • �

�-� �- �- •• • • • • • • • • 1

• • • • • •• � . ··� � ' �


Td7 ! i postize remi) 2. • • • Td5 + 3. КЬ4 Td4 + 4. КЬ3 Td3 + 5. Кс2 (Tek sada bljeli kralj moze stati na c-liniju) 5 • • . • Td4 ! (Ako Ьi sada Ьijeli nastavio 6. c8D ? ? onida slijedi 6 . . . . Тс4 + ! 7 . Dc4 : pat) 6. с8Т ! ! Та4 7. КЬ3 ! i crn1 guЬi topa i paгtiju.

U posljednja dva primjera crni su gublli zbog lose pozicije svog kralj а na kraj и ploce !

1 jednostavne pozicije krij u и sebl dosta taktickih finesa. >>Kakva elementarna pozicij a-<-< - ро-

Br. 375

L. KUBBEL


143

mislit се citatelj pogledavsi na dij agram br. 375 .

Medutim, ako se pogleda malo pazlj ivije, moze se vidjeti prikrivenu lj epotu izvanrednog djela L. Kubbela. 1. е7 Td6 : (Na 1 . . . Кс7 onda ne 2. Tf6 : ? Kd7 3. Те6 Ке8 4. КЬ7 La3 ili 2. e8D ? Ld4 + 3 . Td4 Та6 + s remijem , nego treba nastavi ti 2. e8S + ! ! s doЬitkom ; poslije 1 . . . . Ld4 + odlucuje 2. Td4 : Те6 3. Td8 + Кс7 4. е8Т ! , jer Ьi na 4 . e8D crni odgovorio 4. . . . Та6 + ! 5. Ка6 : i stvorio Ьi se pat) 2. eSD + Кс7 (Inace mat и jednom potezu) 3. DЬS + Кс6 4. Db2 :.

Br. 376

S. FILARETOV


Nije lako naci pravilno rjesenje и ovoj studij i . Npc 1 . Kf7 : ? Sf2 2 . f6 Se4 ! 3. Lf 5 1 Kh8 4. Le4 : daje samo pat . Do i·e111i j a dovodi, takoder, i 1 . Lf7 : Se3 2 . f6 Sf5 + 3. Ке6 Sh6 ! , а do Ьi t i se moze jedino ovako : 1 . f6 ! Sf2 (Ili 1 . . . . Se3 2. Kf7 : ! ) 2. Lf7 : Sg4 (2. . . . Se4 3. Lg6 + !) 3. Lg6 + ! (Ipak !) 3. • • • Kh8 4. f7 Sh6 ! 1 Vrlo ostroumno. N е ide odmah :Ј . f8D + zbog 5. . . . Sg8 -r- ! i l i ;) . f8T + Kg7 ! 6 . Ld3 Sg8 + 7. Ке8 Sf6 + s osiguranim remij em) 5. fSL ! ! Sg4 (Ili 5. . . . Sg8 + 6 . Ке6 i crni mora dati skakaca) 6. Lf5 Se5 (Jos је j ednostavпi j i zadatak Ьij elog kod 6 . . . . SеЗ 7. Le6 Kh7 8 . Kf7 ! ) 7. Lh6 Kg8 8. Kf6 Sf7 9. Le6 Kh7 10. Lf8 Sh6 11. Kg5 Sg8 12. Lf5 + Kh8 1 3. Kg6.

- ---

PROTIVUDAR

Kada protivnik napada na figuru ili pjesaka, onda је najprirodnije braniti napadnutu figuru ili pjesaka ili је prevesti na drugo polje. Osim toga primijenjuje se vrlo energican nacin obrane , tzv. protivudar.

144

N ај cesce se udar provodi pomocu obratnog napada. Znatno rjede moze se susreti proti\"udar

koj i se ostvaruje pomocu takvih taktickih elemenata , kao sto s u prekrivanje , dvojni udar i td .

Br. 377

G RIGORJEV-FURMAN (Kalinj in 1950)

Crni se pokusava osloboditi pritiska i da pobolj sa svoj polozaj napao је topom lovca d6. Medutim, Ьijeli nije povukao svog lovca, nego је odgovorio strahovitim protivudarom 1. Tel ! Pokazuje se da se lovca ne moze uzeti : 1 . . . . Td6 : 2. Те8 + Kh7 3. Dd3 + i Ьijeli doblva. S druge strane Ьijeli top ima namjeru prodrijeti na 7. red.

Br. 378

SPIELMANN-LERME (Magdeburg 1927)

Bi je l i vuёe i doblva

N а posljednj i potez cгnog с5-с4, s idej om da oslaЬi napad Ьijelog, izmjenama topa slijedio је energican protivudar : 1. g5 ! Sd7 (Ako Ы crni nastavio 1 . . . . cd3 onda 2. gf6 jer ј е beznadno 1 . . . . Sh7 2. Lh7 : + Kh7 : 3 . g6 + ! - otkriveni napad, il i 1 . . . . hg5 2. Dg5 :) 2. Dh6 : ! ! gh6 3. gh6 + Kf8 4. Tg8 + ! i s l i jedi mat u dva poteza.

Br. 379

CAPABLANCA-THOMAS (Hastings 1930/3 1)

B i ie l i vuёe i doЬiva

Crni ima Iose zasticeni 8. red i crnog topa na с2. Namece se idej а odvlacenj а sa ciljem napada posljednjeg reda. 1. Те8 : De8 : 2. Da4 1 Tcl + (Inace pada top) 3. Kf2 1 i vrijeme је da crni preda. СараЫаnса nije vidio tu jednostavnu komblnaciju nego је odigrao 1. Da8 ?, na sto је Thomas mogao odgovoriti protivudarom 1. . . . Та2 : ! i ostao Ьi s dva pjesaka vise npr : 2. Те8 : Та8 : ! ili 2. Da2 : ТЬ8 : , i l i na kraju 2. Db7 ! с5 3. Dc7 Та8 4. Та8 : Та8 : 5 . ТЬ7 Тс8 sa slij edecim 6 . . . . с4. lnteresantno da Thomas nije vidio protivudar i da se predao.

1 45

Br. 380 ROZENTHAL-MAKOGONOV

(Moskva 1936)

Moie li Ьiieli igrati 1 . LgS?

Bijeli је odigrao 1. Lg5 ? а nije predvidio sve odgovore svog protivnika. Medutim, pozicija Ьijelog kralj a se vec nalazi pod udarom crnih figura. Tocke Ь2 i аЗ su kri ticne, а posljednj i potez Ьijelog pretvara i polje сз и kriticnu tocku, cime se crni momentalno koristi. Grunuo је mocan proti vudar 1. • • • Sc3 ! ! i Ьijeli је predao zbog iznudenog 2. Df3 (Ako 2. Ьс3 onda 2. . . . LаЗ mat ; takoder ne ide 2 . Td7 : zbog medupoteza 2 . . . . Se2 : + ) 2. • • • Tdl : + 3. Tdl : Tdl : + 4. Ddl : Sdl :. Poucan zavrsetak !

Br. 381

Crni vuёe, Ьiiel i doblva

146

Komblnacija nastala и ovoj pozicij i moze se nazvati tipicnom zbog toga sto se ona и tот ili и drugom oЫiku mnogo puta susrece. Bijeli tek sto је prodro svoj im topom na 7. red s prij etnj om 2. Da6 i matnim napadom, npr : 1 . . . . Le7 : 2. Те7 : Df8 3 . Da6 ! ili 1. . . . Df8 2. Da6 Lc7 3. Тс7 : ! s rusenjem pozicije. Zbog toga је и partij i odigrano 1 . . . • Le4 s protivudarom i pokrivanjem tocke е7. N о i taj је potez Ьiо predviden ! Slijedio је kao odgovor novi protivudar 2. De4 : i Ьijeli је forsirano postigao materij aln и prednost.

Ne samo prekrivanje nego i drugi takticki elementi mogu Ьiti sredstvom za nanosenje proti vudara.

Br. 382

BUBNOV-JAROSLAVCEV (Voronjez 1949)

Moie l i crni igrati 1 • • . • Sd7?

Crni је odigrao 1. • • • Sd7 napadajuci na damu i skakaca. Bijeli је odgovorio 2. Sb8 ! ! (Ovim protivudarom prekriva se zastita 8. reda, sto dovodi do brzog doЬitka) 2. • • • Sf6 (GuЬi i sve ostalo, npr : 2. . . . Sf8 3. Td8 ili 2. . . . ТЬ8 : 3. ТЬ8 : + Sb8 : 4. Td8 + ili 2. . . . DhЗ 3. ТЬ2) 3.

TdS + Se8 4. ТЬ6 i Ьijeli ј е doblo.

Br. 383

VERLINSKI-JUGNSTMAN (Prv. Uzbekistana SSR, 1949)


Bijeli lovac se nalazi pod udarom i njega Ьi trebalo prevesti na polje с2. No desilo se nesto sasvim drugo ! 1. Sg7 ! (Silni protivudar) 1. • • • Dg6 2. Sh5 : Dg5 : (2. . . . аЬ3 Ьi poslije 3. Df6 : + Df6 : 4. Sf6 : Ьа2 5. Tdg3 izmijenjenim redoslijedom dovelo do

nastavka и partij i) 3. Tg5 : аЬЗ (Poslije 3. . . . Tg6 Ьijeli Ьi kao minimum imao dva pjesaka vise, npr : 4. Tg6 : hg6 5 . Lf7 ili 4. Tg6 : аЬ3 5. Tg7 Ьа2 6. TdgЗ alD + 7. Kh2 Tf8 8. Sf6 ! s neizbjeznim matom) 4. Sf6 : ! Ьа2 5. Tdg3 alD + 6. Kh2 Da2 i nastala је pozicij a na slijedecem dij agramu :

Br. 384


7. Tg7 Da7 8. Tg8 + . Crni predaje.

MEDUPOTEZ Kod borbenih operacij a, osobl

to onih koje su vezane s izmjenama i zrtvama figura i pjesaka, cesto se poj avlj uj u takve pozicije kad ј е moguce primijen!iti medupotez sa ciljem da se pot-puno izmjeni karakter pozicije i da se uniste snage protivnika.

OsoЬito cesto susrece se medupotez sa sahom ili medusah.

U ovoj pozicij i Ьijeli је odigrao 1 . Se4 i napao crnog topa spremaj uci odlucuj ucu akcij u na kraljevom krilu. Postavlj a se pitanje moze li crni odgovoriti 1. . . . De4 : s racunicom da Ьi na

147

Br. 385

Moie li crni igrati 1 • • • • De4 :?

2. de4 slijedilo 2. . . . Td2 :. Bezuvjetno to se ne moze tako igrati. Poslij e 1. • • • De4 : Ьijeli Ьi ucinio medupotez 2. Dh6 + i tek nakon toga Ьi uzeo crnu damu s odlucujucom materij alnom prednoscu.

Pogledaj mo dvije interesantne pozicij e :

Br. 386

STEINITZ-GIRTFELD

ж • • ••• •1. •.t.• . "

••••• � .� • . � , � • • • •

• �it'� i � � � � � � •• -�·· � • � d � � п� • • • � �-� � � � � • I! �


Posljednj i potez Ьiо ј е De4 ? ? s nadom da се izmijeniti dame. Naravno, nije sve predvidio. Steinitz је odgovorio 1. Sh5 !. Na 1. . . . DdЗ : on ima na raspolaganj u medupotez 2. Sf6 : + i tek nakon toga 3. сdЗ. Crni је predao.

1 48

Br. 387

CAPABLANCA-MOLINA (Buenos Aires 1 9 1 1 )

Moie l i crni igrati 1 • . . • Se2+ ?

Analognu gresku ucinio је protivnik CapaЬlanke : 1 • • . . Se2 + 'l? (U nadi da се nakon 2 . Те2 : DgЗ : 3. hgЗ Kg5 : ostati s figurom vise) 2. Те2 : Dg3 : 3. Sh7 + ! (Ovaj medupotez је crni previdio) 3. • • • Kf7 4. hg3 Th8 5. Sg5 + Kf6 Lb4 + ) 5. LЬ4 + . Cгn1i predaj e.

Br. 388

PANOV-MAKOGONOV (Tbllisi 1937)


Bij eli se mora osloboditi pjesaka f6. Slij edilo је 1. Те5 : ! (Skakac takoder mora blti odstra-

njen) 1 . • . . de5 2. f7 + ! (Vazan medup otez s idej om deЫokiranj a dij agonale al-h8. Ako Ьi Ьijeli igrao od111ah 2. De5 : onda Ьi slij ed ilo 2 . . . . Tf7) 2 • • • • Tf7 : (Nij e nista bolje 2. . . . Lf7 : zbog 3. De5 : Kf8 4. Dh8 + Ке7 5. LЬ4 + Ке6 6 . Df6 mat ili 2 . . . . Kf8 3. Lb4 + Те7 4. De5 : Lf7 : 5 . Dh8 mat) 3. De5 : Kf8 4. Dg7 + Ке7 ( Il i 4. . . . Ке8 5. Dg8 + Ке7 6. LЬ4 + ) 5. LЬ4 + . Crni predaje .

Br. 389

SOLOV JEV-PETROSJ AN (Moskva 1950)

Crni vuёe i doblva

Crni је primijenio otkriveni napad . 1 • • • • Tg2 : ! 2. Df6 : i ako Ьi sada crni nastavio 2. . . . Sf6 : ?, onda Ьi slijedilo 3 . Lg2 : . U сети је smisao otkrivenog napada ? Samo и medupotezu ! Prije nego uzme damu, crni igra 2. • • • Tgl + ! 3. Ке2 Tel : + ! 4. Tel : Sf6 :, sto mu osigurava pobjedu zahvalj uj uci pjesaku vise.

Da Ы postigao pobjedu, и ovoj pozicij i treba crni primijeniti otkri veni napad (Sd3-f4) . Тај potez nije odmah izvodlj iv zbog medupoteza 2. Td8 : + . Zbog toga је crni odigrao medupotez 1 . . . . . Td7 ! , koj i је toliko izmijenio situaciju da sada vise nema obrane od 2 . . . • Sf4.

Br. 390

LILIENTAL-KOTOV (Moskva 1948)

Crni vuёe i doblva

Br. 391

SOPKOV-ZVIRBULIS (Ulj anovsk 1949)


N а 1. • • • g5 (Inace crni gubl pjesaka) 2. Sg6 Dd5 + ? (Znatno bolje је 2. . . . Sg6 : 3. Dg6 : + Dg7) 3. Tf3 ! s 0'3vajanj em skakaca zbog 3. . • . Dd3 : 4. Se7 : + ! (Medupotez) 4. • . • Kg7 5. Td3 :.

Medupotez је cesti pratilac slozenih sahovskih komblnacij a, sto treba vrlo dobro zapamtiti, а osoblto se to odnosi na pocetnike.

149

VJ EZBE ZA SAMOSTALNU ANALIZU

Br. 17 Br. 18

Moze l i crni igrati 1 . • • • е2? Mo.ie li crni igrati 1 • • • • Lf6 :?

Br. 19 Br. 20

Crni vuёe i doЬiva Crni vuёe i doblva

150

Br. 21 Br. 22

Bi ie l i vuёe i doЬiva Bi ie l i vuёe i dobiva

Br. 23 Br. 24

Bi ieli vuёe i doЬiva Bi iel i vuёe i doЬiva

Br. 25 Br. 26

Bi iel i vuёe i doblva Bi jel i vuёe i doЬiva

151

Br. 27 Br. 28

Crni vuёe i doЬiva Biiel i vuёe i doblva

Br. 29 Br. 30

Biiel i vuёe i doblva Crni vuёe i doblva

Br. 31 Br. 32

Biiel i vuёe i doblva Bijeli vuёe i doblva

1 52

Br. 3 3

Bi jel i vuёe i dobiva B i ie l i vuce i doblva

Br. 35 Br. 36

Bi iel i vuёe i doЬiva Moie li crni igrati 1 • • • • Те4 :?

Br. 37 Br. 38

Crni vuёe i doЬiva Bi iel i vuёe i doblva

153

Br. 39 Br. 40

Bi je l i vuce i doblva Nadite naibo l i i potez za Ьi ielog

Br. 41 Br. 42

Biieli vuёe i doЬiva Crni vuёe i doЬiva

Br. 43 Br. 44

Bi iel i vuёe i doЬiva B i iel i vuёe i doblva

154

Br. 45


Br. 47


Br. 49

• • • g! • • • •

• • • • g • • - �

• • • • • В В ВФ • • • •

• • • " Biiel i vuёe i remizira

Br. 46

Moie l i Ь i ieli igrati 1 . DdS :?

Br. 48

Moie l i Ьi ieli igrati 1 . Da7 :?

Br. 50


1 55

Br. 51 Br. 52

Crni vuёe i doЬiva Bijeli vuёe i doЬiva

Br. 53 Br. 54

Biiel i vuёe i doЬiva Biieli vuёe i doЬiva

Br. 55 Br. 56

Biieli vuёe i doblva Bi ieli vuёe i doblva

156

Br. 58

Bi ieli vuёe i doblva Crni vuёe i doblva

Br. 59 Br. 60

Bi ieli vuёe i doЬiva Bi ie l i vuёe i doblva

Br. 61 Br. 62

B i ieli vuёe i doЬiva B i ie l i vuёe i doЬiva

157

Br. 63 Br. 64

Biiel i vuёe i doЬiva Crni vuёe i remizi ra

Br. 65 Br. 66

Bi ieli vuёe i doЬ iva Bijel i vuёe i remizira

Br. 67 Br. 68

Bi iel i vuёe i doЬiva Biiel i vuёe i remizira

158

Br. 69

• • • • • • • •

• • • " • • • •

• " • • • В • B .t.

• • • • • -�· "


Br. 71


Br. 73

Bi iel i vuёe i remizi ra

Br. 70


Br. 72

Bi jeli vuёe i doЬiva

Br. 74


159

Br. 75


Br. 77


Br. 79


1 60

Br. 76


Br. 78

•• • • • • • • • ж

·�· • • • • • •

• • • • � · -· ·· � • • • • • •• •• � � . -

• • • • Bi ie l i vuёe i doЬiva

Br. 80


Br. 81

• • • • • • • . ,

• • • • " • • u

• • • • • • • •• �- • • • • • • -�


Br. 83


Br. 82


Br. 84


161

RJESENJA V JEZBI

Br. 17 : Ne, ne m oze. U partij i Batuj ev-S imag1in, Ri ga 1954. posl i je 1 . . . . е2? ? crni је doblo mat ru 3 po tezu. 2. Dgl + Kd.2 3 . Dcl + Kd3 4. DсЗ mat.

Br. 18 : Ne, ne moze. U partij i Szabo-Reshevskiy, Zi1rich 1953. odigrano је 1 . • • • Lf6 :??, poslij e cega је blj eli treba.o igrati 2. D g6 : + s matoш и slij ed ecem potezu.

Br. 19 : 1 • • • • Tg2 : + 2. Tg2 : Dh6 3. S h2 Sh2 : 4. Ddl S f3 + 5. Kf2 Ь4 6. Da4 (Saj tar-Milev, Bukurest, 1 953) . Ovdj e је и potpuno d oblvenoj pozicij i crni prekoracio vrij em e za razmislj anj e.

Br. 20 : 1 . • • • Tg4 : + ! 2. hg4 h3 + 3. Kgl (Ili 3 . Kh3 : Df3 + ) 3 . • • • D f3 i Ьi j eli је predao (Belova-Gurfinkel, Ki j ev 1951 ) .

Br. 21 : 1. Df7 : ! ! D f7 : 2. Ld4 : + Dg7 3. Lg7 : + i crni је predao (Veitz-Z ahodj akin, Mo skva 1947) .

Br. 22 : 1. Th7 + ! Kh7 : (Ili 1 . . . . Kg8 2. Se7 : mat) 2. S f8 : + + i crni је predao zbog neizbj eznog mata u dva ipoteza (Cиrdova-Kogan, Kij ev 1951 ) .

Br. 23 : 1. Sh5 ! ! S f3 : (Ili 1 . . . . Kh5 : 2 . Tg7 : S f3 : 3 . Le2) 2. Tg7 : + Kh5 : 3. Le2 i cгni 1doblva mat il i gubl damu (Rosenstein-S o'kolj ski, Lenj ingrad 1 951) .

Br. 24 : 1. Lf6 : + ! i crni ј е predao (Korcnoj-Geller, Kij ev 1954) . U pot ezu 1 . Lf6 : + sumira se nekoliko 1ta1ktickih idej a : navlacenj e, odvlacenje, osl obadanj e p olj a i dv.o jni udar.

Br. 25 : 1. Те8 + ! D e8 : 2. Lf6 :+ D e7 (Ako crni igra 2 . . . . Kd7 onda ide 3. D d5 mat) 3. Dd5 + ! i crni је predao (Estrin-Zivcov, Moskva 1945) .

Br. 26 : 1 . SeG + ! Le6 : (A1ko crni igra 1 . . . . Se6 : onda sli j edi 2. de6 Lc6 3. ef7. Na 1 . . . . fe6 2. Dg6 : + Kf8 3. fe6) 2. de6 Th6 3. ef7 Th7 4. Th5 : ! Teh8 5. Те7 : Sd7 6. Th7 : + Th7 : 7. f6 + . Crni predaje. (Panov-Sorokin, Lenjingrad 1953 ) .

Br. 27 : 1 . . . . с3 2. Tf8 + Kg7 3. Тс8 с2 ! 4. Тс2 : Sel + s osvaj anjem topa (Bo tvinik-Levenfis, Lenj ingrad 1937) . Poslij e 3 . . . . с2 blj eli ј е predao.

Br. 28 : 1 . Kg8 ТЬ8 + (Il i 1 . . . . Tl16 2 . Le5) 2. l{f7 ! Th8 : 3 . K g7 Та8 11. h8D Th8 : 5. l{h8 : i blj eli d oblva. (Zavrsetak studij e V. Korolj.kova 1950) .

Br. 29 : 1. Lb6 ! S f5 2. Lc7 : S d4 + 3. КЬ4 : Sc6 : + 4. Кс5 S a7 (Na 4 . . . . Se7 sl i j edi 5 . Ld8) 5. КЬ6 Sc8 + 6. КЬ7 (Uspj elo је navlacenj e skakaca na ,

162

sudbono sno polj e) 6 . . • . Se7 7. Ld8 i blj eli doblva. (Zavrsetak studije V. Korolj kova, 1930) .

B r. 30 : 1 . . . . Те2 : ! 2. De2 : Те8 3. Dc2 Lf3 : 4. gf3 DgЗ + 5. Khl Dh3 : + 6. Kgl Dg3 + 7. Kltl Df3 : + 8. Kgl Те4. Bijeli pred aj e. (Kukasj an-Sesto perov, Lenj ingrad 1 951)

B r. 31 : 1. Df6 : + ! Tf6 : 2. Tg8 + ! Kg8 : 3. Sf6 : + sa slij edecim 4. Sh5 : (»·Sahma ty v SSSR<< , Br. 4. 1945) .

Br. 32 : 1. Lc5 Le7 (Inace 2. Lf8 + ili pada crni top) 2. La3 : La3 : 3. ('5 с3 4. с6 Se4 5. Те8 f5 6. Lc4 Ld6 7. с7 LgЗ : + 8. Kg2 Lc7 : 9. Те7 + Kf6 1 0. Тс7 : f4 11. КfЗ. Crni predaj e. (Bronstej n-Reshevsky. Ztirich 1953)

Br. 33 : 1. Tf5 : + ! D f5 : 2. Tfl D fl : + 3. Kfl : Ld7 4. Dh5 + Kg8 5. S e5. Crni predaj e. (Pillsbury-Em . Lasker, Cambri,dge-Springs 1904)

В. 34 : 1. Dg3 ! Dh6 : + 2. Dh3 Dd6 3. Khl Kg8 4. Те8 : + Kf7 5. Th8. Crni predaj e. (D uras-Spielmann)

В1·. 35 : 1. Dd8 + Kd8 : 2. Se6 : + + Ке7 (Il i 2 . . . . Ке8 3. Sg7 : + ! Lg7 : 4. Lg5 + + s 5 . Td8 ma t) 3. Lg5 + f6 4. Sd8 + (Bonc-Osmolovski-Baranov, Moskva 1 953) .

Br. 36 : Ne, ne moze. Poslij e 1 . . . . Т е4 :?? 2. Те4 : De4 : 3. Те3 crni gubl damu, j er m ora branit i matnu tocku е8 (Holmov-Borisenko, Kij ev 1954) .

B r. 37 : 1 • • • • Le2 ! s d obltkom lovca Ь5 i partij e ; er ne ii·de 2. Те2 : zbog 2 . • . . Tg2 : + i 3 . . . . Tgl mat (Tarrasch) . >>Sto svaki sahista mora znati о sredi snj ici-c-c.

B r. 38 : 1. S d5 ! cd5 (Na 1 . . . . ТgЗ : sl i jedi 2. S e7 + i mat 1U 1dva poteza ) 2. Тс3 : (Vollpert-Kogan , Ivanovo 1951 ) .

Br. 39 : 1 . Lf7 + Kh8 2. Dh6 : . Crni predaj e. (Bor1senko-Lis1icin. Ki.i ev 1954)

B r. 40 : 1. Tg7 : + ! (Bij eli ima figuru vise i crni Ы trebao predati . Ipak kombln acij a blj elog zasluzuj e p azn j u) 1 . . . . Lg7 : 2. Df7 : + Kh8 3. Tgl (Dobro је 1i 3. De8 : + sa 4. S f7 + ) 3 . . . . Те7 4. Sg6 + D�6 : 5. Dg6 : Kg8 6. Dh7 + Kf8 7. Tg7 : Tg7 : 8. Dh8 + Tg8 9. Df6 + Ке8 10. Lc4. Crni predaje. (Kotov-T.olus , Piarnu 1947)

Br. 41 : 1. Те6 : ! Dc8 (Ibl 1 . fe6 2 . Dg6) 2. Lh6 : ! g6 3. Lf8 : Lf8 : 4. DM + Kg7 5. S f5 + gf5 6. Dg5 + Kh8 7. Df5 :. Crni predaj e. (Mekaj-D esci, pol. prv. Ruimunj ske 1950)

Br. 42 : 1 • • . • Sfg3 + 2. K2l Dh2 : + ! 3. Kh2 : Tl18 + 4. Lh8 : Th8 : t 5. Kgl Thl mat. (Kamisov-Estrin, Lenjingгad 1951 ; Ьij eli ј е preda o poslij e 2 . . . . Dh2 : + )

B r. 43 : 1. Dg7 : + .i cгni ј е predao. j er na 1 . . . . Т�7 : slij edi 2. Th8 + i 3. Lh6 m at. а na 1 . . . . Kg7 : 2. Lh6 + Kh8 3. Lf8 + (Alj ehin-G aj dukovic , 1 906-1907) .

B r. 44 : 1. Ld7 : ! (Odstranj·uj e obranu tocke f6) 1 . . • . Dd7 : (Na 1 . . . . Le4 : slij edi 2. Dc3) 2. S f6 + gf6 3. Tg3 + Kh8 4. Lf6 : mat (СараЫаnса : >>Udzben ik sah ovske igre-c-c, 1936) .

B r. 45 : 1. D f8 : + ! (Odstranj uj e obranu tocke f7) . Crn1i predaj e zbog varijante 1 . . . . Kf8 : 2. Tf7 : + Kg8 3. Tf8 + Kg7 4. Tl f7 mat (Kofman-Kalasj an . Tbll isi 1950) .

B r. 46 : Ne, ne m oze. Po slij e 1. Dd5 : Tel + ! 2. Kf2 (Il i 2. Sfl) 2 . . • . Dd5 : 3. Td5 : Tcl : crni ostaj е s topom vise .

163

Br. 47 : 1. Та6 ! Та6 : 2. d8D 1i Ьij el i d oblva. (Varij anta iz studij e brace Platov ) .

Br. 48 : Ne, ne moze. Poslij e 1. Da7 : f2 ! 2. Lg2 odlucuj e 2 . • . . DfЗ ! i blj eli nema obrane od m ata. (Stoltz-Ko tov, Stockl1 olm 1 952) .

Br. 49 : 1. h6 ! ТЬ6 2. Th5 а2 3. h7 ТЬ8 4. ТЬ5 + ! (Odvl acenj е i dvojni udar) 4 . • • • ТЬ5 : 5. h8D + s remij em. Um i csto 1 . 1 1 6 bl j el i ј е predao ! (Ta rras ch-BH.imich , Breslau 1 925)

Br. 50 : 1 . . . . S f3 : ! 2. Dg3 fe4 3. Le4 : Td2 + ! 4. КfЗ : Df6 + . Bij el i predaj e. (Liskov-Kam is-ov, Moskva 1949)

Br. 5 1 : 1 . . . . Tcl ! Tg3 (Ili 2. De2 Dg4 + 3. Dg4 : Tel : ma t) 2. . . . Tdl : 3. Tdl : Lg4 4. Tcl h6. JЗ.ij e!li predaj e. (Marshall-Vidm a r, New York 1927)

Br. 52 : Da6 ! !. Crni predaj е. (Estrin-R udenski, Mo skva 1947)

Br. 53 : 1. De7 !. Crn1i predaj e. (G ilman-G olovko, dopis·no 1948)

Br. 54 : 1. Те8 + Td8 2. De5 ! i blj eli .doblva, j er ne spasava � . • . . Tal + 3. Dal : Те8 : 4. Da7 + Кс8 5. Тс3 + Kd8 6. Da8 + Kd7 (Il i 6. Ке7 7. Тез + ) 7. D b7 : + Kd8 8. Тс8 mat. (Alekseeva-Sokolova, Odessa 1952)

Br. 55 : 1. Lc7 ! De7 2. Dh7 : + i 3. Dh8 mat. Tak.o ј е Ьij eli trebao i�rati. Umj esto toga bilo је igrano 1 . Dh7 : + Kf8 2. Tcel ? (J o s uvi j ek nij e bll o :ka.sno za 2. Lc7) 2 . . . . Tel : 3. Tel : Le6 i 1na kraju kra j eva crnii ј е cak i dohli,o. (Samkovic-Borisenko. Ki l P.V 1 954)

Br. 56 : 1. Dg6 : + !. C rni predaj e j er poslij e 1 . . . . fg6 2. f7 + ! Ыo:kira se poslj ednj i izlaz cгnom kralj u. (G ereben-T.roianescu, Budimp esta 1952)

Br. 57 : 1. Те8 + ! (Osl obada 2-red) 1 . . . • Те8 : 2. Dh2 + Ка8 3. Sc7 + КЬ8 4. Sa6+ + Ка8 5. D b8 + ! ТЬ8 : 6. S c7 mat.

Br. 58 : 1 . . . . Dhl + 2. Kf2 (Ovaj ohlik prekrivanj a vr1lo se cesto sнsrece) 2 . • . . Tg2 : + 3. Ке3 Тс2 :. Bij el i predaj e . (A�нkevic-Lisicin. Lenj ingrad 1953)

Br. 59 : 1. Lb5 + !. Cгni predaj e . (Krogiнs-Bori senko, Lenj ingrad 1953) .

Br. 60 : 1. Tg7 : + ! Kg7 : (Na 1 . . . . Kf8 2. Dh7 : ) 2. Тс7 + Kf8 3. Dh6 + ! К е8 4. De3 + K f8 5 . D e7 + isa slij edecim 6. D g7 mat. (А. Nim co•vic : >�Мо ј sistem·«<, 1928)

Br. 61 : 1. Se5 ! fe5 2. Tg3 + Kf8 :1. Dc!J � ! Td 7 4. ТееЗ ! Ке7 5. Tg7 i crni ј е uskoro predao . (Estrin-Skuj a, Riga 1951 )

Br. 62 : 1 . S e6 ! . C rni predaje j er na 1 . . . . Le6 : sli j edi 2 . Dh7 : + ! i m at и dva poteza. N е pomaze ni 1 . . . . Tf6 zbog 2 . Dh7 : + ! Kh7 : 3. Th3 + Th6 4. Tg7 + sa slij edecim 5. Th6 : mat. (Alj eh in-Borohov, Hollywoo·d , 1 932)

Br. 63 : 1. Db3 + ! Db3 : 2. Тс8 : + ! (Medupotez) 2 . . . . Kf7 3. аЬ3 i Ьijel i d oblva. (Ova varij li nta је mogla Ьiti и part i t i i Golombek-M ilev, Bukurest, 1953, no protivnici su se sporazumj eli na remi)

Br. 64 : 1 . . • . Tf3 : + ! 2. кf3 Lh3 + 3. Kel D gl + 4. Kd2 D g5 + . Rem1i . (Ragozin-Sokoljski , Kij ev 1954)

Br. 65 : 1. Db7 !. Crni predaj e. (Ravinski-Lis icin, Lenj ingrad 1928)

Br. 66 : 1. g4 + K g5 (Il i 1 . . . . Kg4 : 2. Kg6 с5 3. h4 ! Kh4 : 4. Kf5 s rem ij em) 2. Kg7 ! (Ne ide 1o dmah 2. h4 + ) 2 . . . . с5 3. М + ! s rem,i i em. Npr. 3 . . . . Kh4 : 4. Kf6 Kg4 : 5. Ке5 i l i � . . . . Kg4 : 4 . Kg6 Kh4 : 5. Kf5. (Stud1i j a Т. G o·rgieva p osvecena Grigo·rj evu)

164

Br. 67 : 1. Lf5 ! h5 2. Ке6 h4 3. Kf6 (Crni ј е и iznudn ici ) 3 . . . . S c6 4. d7 S d8 5. Le6 ! Ке4 6. LhЗ Kf3 7. Ке7 S b7 (Na 7 . . . . Sc6 + ide 8. Kd6 S d8 9. К с7 Sf7 10. Le6) 8. Lfl Kg3 9. La6 Sc5 10. d8D. Crni predaj е. (Lis i cin-Z agorovsЮi, Lenj ingrad 1953)

B r. 68 : 1. Те8 + D d8 2. Tg8 ! ! а5 (Ili 2 . . . . D g8 : pat) 3. Td8 : + Kd8 : !. КЬ5 . Rem i. (Pri mjer ј е sas tavlj en prem a m o tiv1 m a stнd i j e L. КнЬЬеl а)

Br. 69 : 1. Lgl ! (Prij et i 2 . Lh2 s rem ij em ) 1 . . . . S fЗ 2. Lh2 ! (I pak) 2 . . . . SII2 : 3. Ке2 l{g6 4. Kf2 Кд:5 5. КgЗ i l i ':! . . • . Sg4 + 3 . КgЗ h 2 6. Kg2 s rem i j em - studij a Е. H olma 1 921.

В1·. 70 : 1. Dd8 + (Z avlacenj e pod dvo j ni udar) 1 . • . . Dd8 : 2. S f7 + Kg8 3. Sd8 : (Z ahvalj uj·uci vezivanj u blj eli o svaj a figuru) 3. • • . S f8 4. Lf8 : K f8 : 5. S e6 : + К е7 6. S f4 с3 7. Le4. Crni preda j e . (Konstantinopoljski-Holodkj evi c, Moskva 1954)

B r. 71 : 1 . • • • clS + ! 2. Kal SЬЗ + 3. Ка2 DЫ + ! 4. КЫ : Tel + s matom и dva poteza.

B r. 72 : 1. Lf8 ! (Oslobada polj e h6) 1 • . • • Tf8 : 2. Dh6 mat. (Kl avin-Po lj ak, Riga 1954)

B r. 73 : 1. ТЬ4 + ! (Odvlaci crnog kralj a na 3. ili 5. red sa cblj em vezivanj a ili odstranj ivanj a o.brane) 1 . . • . Kd3 2. ТЬЗ :. Remi. Ne ide. naгavno , odm ah 1 . ТЬ3 : ? zbog 1 . . . . с2 2 . ТЬ4 + Kd5 3. ТЬ5 + K1d6 4. ТЬ6 + Кс7 i orni doblva. U paгtij i Friedsiej n-Lutikov, Ri ga 1954. blj eli nij e nasao 1 . ТЬ4 + i predao ј е .

Вг.- 74 : 1. Sf5 ! S g6 (N а 1 . . . . ef6 2. Lf6 : nema 10 brane od 3. Sc6. Poslij e 1 . . . . Tg8 2. Sc6 crni trpi t eske m aterij aln e gub ltke) 2. S g7 : + Kf8 3. Lf6 : Lf6 : 4. S e6 : + !. Crni predaj e. (S ij anovsiki-Lipnicki, Kij ev 1952)

Br. 75 : 1. Lf7 : Tf7 : + 2. К е6 (Dvojni udar) ii td.

B r. 76 : 1. е7 + D e7 : (Bl okada) 2. Dh8 m at.

B r. 77 : 1 . . . . Dfl + 2. Lgl (Bloka da) 2 . • • • D fЗ m at.

Br. 78 : 1. Dal + КЬ8 (Na 1 . . . . Та7 2. Dh8 m at) 2 . DЫ + i 3. Dh7 : . B r. 79 : 1. Dh6 : gh6 2. Sf6 + Kh8 3. Th7 : mat.

B r. 80 : 1 . . . . Dh2 : + 2. Kh2 : Th6 mat.

B r. 81 : 1. Tg3 + (>>Ьi ј esni top<<) 1. • • • КМ 2. Tg1 + Kh5 3. Tg5 + i td.

Br. 82 : 1. Dc6 : + Ьс6 2. La6 mat.

B r. 83 : 1. Тс7 :+ КЬ8 2. Tf7 :+ Кс8 3. Тс7 + КЬ8 4. Tg7 : + Кс8 5. Тс7 + КЬ8 6. Th7 : + Кс8 7. Тс7 + КЬ8 8. Tg7 + Кс8 9. Tg5 : + (»mlin) .

B r. 84 : 1 . • . . S g2 : 2. Kg2 : (Veci se o_tpor m ogao pruziti и slucaju neprihvacanj a zrtve) 2 . . . . D g4 + 3. Khl D f3 + 4. Kgl Те6 5. Tfel Dg4 + 6. Khl (6. Kfl Dh3 + 7. Kgl Tg6 + 8. Khl Dg2 mat) 6 . . . . Tg6 7. f4 D fЗ + .

165

S A D R Z A J Predgovor . 5 METODI CKI SAVJETI 7

ОРСА PITANJA SAHOVSKE BORBE . 9

Osobltosti sahovske borbe . 9

Sal1ovska partij a 1 2 Sahovske pozic ije, zadaci i studije 13

Sahovska teorij a, taktika i strategija 15 Sahovska partija i sahovska teorija 23 Vjezbe za samostalnu analizu 26

Rjesenja vj ezЬi 29

ELEMENTI TAKTlKE I JEDNOSTAVNE KOMHINACIJE 3 1

Sahovske komblnacij e 32 Poj ava taktickih operacij a 32

Sredstva prisile и taktickoj borbl ЗН

Dvoj ni udar 4 4: O tkriveni napetd 52 Otkriveni sah 57 Poluvezivanje 60

Vezivanje . 6 1 Navlacenje . 67

Odvlacenje . 72 Odstranj ivanj e obrane 77

166

Peekrivanje

Blokada

Oslobadanj e polj a

Iznt1dnica

Mat (opcenito)

Mat na posljednjem гedu

Uguseni mat

Mat na pretposljednjem redu

Rusenje kraljevskog pjesackog zaklona

Pat

Ponavlj anje poteza odn osno pozicije

Teoretski i pozicioni remi

Pгomocij a pjesaka

Protivudar .

Medupotez .

Vj ezbe za samostalnu analizu

Rjesenj a vj ezbl .

79 35

86

91

99

101

107

1 12

1 1 4

1 19

123

126

1 36

14-l

147

150

162

1 67

178647363-georgi-lisicin-Šah-strategija-i-taktika-1

Documents