dnevne pripreme priroda i društvo 4

НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕНаставна јединица: КОЈА ЦАРСТВА ЖИВИХ БИЋА РАЗЛИКУЈЕМО.............................................................................................3Наставна јединица: КОЈЕ ГРУПЕ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА РАЗЛИКУЈЕМО.................................................................................4Наставна јединица: ПРИЛАГОЂЕНОСТ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА.................................................................................................5Наставна јединица: РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА....................................................................................................................6Наставна јединица: ПО ЧЕМУ СЕ ЧОВЕК РАЗЛИКУЈЕ ОД ОСТАЛИХ ЖИВИХ БИЋА.................................................................7Наставна јединица: ПО ЧЕМУ ЈЕ ЧОВЕКОВ РАД ПОСЕБАН..........................................................................................................8Наставна јединица: ЧОВЕК ПРИРОДНО И ДРУШТВЕНО БИЋЕ....................................................................................................9Наставна јединица: ШТА ЈЕ ЧОВЕКУ ПОТРЕБНО ЗА ЖИВОТ И РАД..........................................................................................10Наставна јединица: КОЈЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ ЧОВЕК КОРИСТИ...............................................................................................11Наставна јединица: ОБНОВЉИВА И НЕОБНОВЉИВА ПРИРОДНА БОГАТСТВА......................................................................12Наставна јединица: ОД СИРОВИНЕ ДО ПРОИЗВОДА..................................................................................................................13Наставна јединица: ОД СИРОВИНЕ ДО ТРГОВИНЕ......................................................................................................................14Наставна јединица: КАКО ЗАШТИТИТИ ПРИРОДНА БОГАТСТВА...............................................................................................15Наставна јединица: КАКО ДОЋИ ДО ЗДРАВЕ ХРАНЕ И ПИТКЕ ВОДЕ........................................................................................16Наставна јединица: КАКО СЕ ТРЕБА ОДНОСИТИ ПРЕМА ПРИРОДИ.........................................................................................17Наставна јединица: РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА, ПОТРОШЊА...........................................................................................18Наставна јединица: АНАЛИЗА И ИСПРАВАК ПРОВЕРЕ................................................................................................................19Наставна јединица: КРЕТАЊЕ ОКО НАС........................................................................................................................................20Наставна јединица: ШТА И НА КОЈИ НАЧИН УТИЧЕ НА КРЕТАЊЕ ПРЕДМЕТА.......................................................................21Наставна јединица: ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ВЕЛИЧИНА СЕНКЕ.........................................................................................................22Наставна јединица: ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ВИСИНА ЗВУКА...............................................................................................................23Наставна јединица: КРЕТАЊЕ......................................................................................................................................................... 24Наставна јединица: РАЗЛИЧИТИ МАТЕРИЈАЛИ - РАЗЛИЧИТА СВОЈСТВА..............................................................................25Наставна јединица: КОЈИ МАТЕРИЈАЛИ МОГУ ДА СЕ НАЕЛЕКТРИШУ......................................................................................26Наставна јединица: КАКО СЕ МОЖЕ ПОВЕЋАТИ ИЛИ СМАЊИТИ ДЕЈСТВО МАГНЕТА..........................................................27Наставна јединица: КАКО СЕ МАТЕРИЈАЛИ МЕЊАЈУ..................................................................................................................28Наставна јединица: ПОВРАТНЕ И НЕПОВРАТНЕ ПРОМЕНЕ.......................................................................................................29Наставна јединица: СМЕША............................................................................................................................................................. 30Наставна јединица: МАТЕРИЈАЛИ И ЊИХОВА СВОЈСТВА..........................................................................................................31Наставна јединица: АНАЛИЗА И ИСПРАВАК ПРОВЕРЕ................................................................................................................32Наставна јединица: ГДЕ СЕ НАЛАЗИ СРБИЈА...............................................................................................................................33Наставна јединица: БЕОГРАД-ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ.................................................................................................................34

Наставна јединица: ГРАДОВИ СРБИЈЕ...........................................................................................................................................35Наставна јединица: ПОЛОЖАЈ,ОБЕЛЕЖЈА И ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ........................................................................................36Наставна јединица: КАКАВ ЈЕ РЕЉЕФ СРБИЈЕ............................................................................................................................37Наставна јединица: КОЈИХ ВОДА ИМА У СРБИЈИ.........................................................................................................................38Наставна јединица: РЕЉЕФ И ВОДЕ СРБИЈЕ...............................................................................................................................39Наставна јединица: ПРИРОДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ.................................................................................................................40Наставна јединица: БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ СРБИЈЕ....................................................................................................41Наставна јединица: НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ СРБИЈЕ................................................................................................................42Наставна јединица: ПРИРОДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ.................................................................................................................43Наставна јединица: КАКВА ЈЕ КЛИМА У СРБИЈИ..........................................................................................................................44Наставна јединица: ДЕЛАТНОСТ ЉУДИ У СРБИЈИ......................................................................................................................46Наставна јединица: РАЗЛИЧИТИ УСЛОВИ - РАЗЛИЧИТЕ ДЕЛАТНОСТИ...................................................................................47Наставна јединица: СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ.............................................................................................................................48Наставна јединица: РАЗЛИЧИТИ НАРОДИ - РАЗЛИЧИТИ ОБИЧАЈИ..........................................................................................49Наставна јединица: КОЈА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ИМАЈУ СТАНОВНИЦИ СРБИЈЕ.........................................................................50Наставна јединица: СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ.............................................................................................................................51Наставна јединица: СРБИЈА - ДЕО СВЕТА....................................................................................................................................52Наставна јединица: ПО ЧЕМУ ЈЕ СРБИЈА ПОЗНАТА....................................................................................................................53Наставна јединица: ПРИРОДНЕ РЕТКОСТИ СРБИЈЕ...................................................................................................................54Наставна јединица: СРБИЈА МОЈА ДОМОВИНА............................................................................................................................55Наставна јединица: СРБИЈА ДАНАС............................................................................................................................................... 56Наставна јединица: АНАЛИЗА И ИСПРАВАК ПРОВЕРЕ................................................................................................................57Наставна јединица: КАКО УПОЗНАЈЕМО ПРОШЛОСТ..................................................................................................................58Наставна јединица: СРБИЈА ОД 12. ДО 15. ВЕКА..........................................................................................................................59Наставна јединица: ДИНАСТИЈА НЕМАЊИЋА..............................................................................................................................60Наставна јединица: СРБИЈА ОД 15. ДО 19. ВЕКА..........................................................................................................................61Наставна јединица: ПОД ТУРСКОМ ВЛАШЋУ................................................................................................................................62Наставна јединица: СРБИЈА У 19. ВЕКУ......................................................................................................................................... 63Наставна јединица: ДИНАСТИЈА КАРАЂОРЂЕВИЋ.....................................................................................................................64Наставна јединица: ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋ.............................................................................................................................65Наставна јединица: СРБИЈА У 20. ВЕКУ......................................................................................................................................... 66Наставна јединица: СРБИЈА У 20. ВЕКУ......................................................................................................................................... 67Наставна јединица: СРБИЈА КРОЗ ВЕКОВЕ...................................................................................................................................68

Наставна јединица: СРБИЈА МОЈА ДОМОВИНА............................................................................................................................69Наставна јединица: СРБИЈА МОЈА ДОМОВИНА............................................................................................................................70Наставна јединица: АНАЛИЗА И ИСПРАВАК ПРОВЕРЕ................................................................................................................71

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Разноврсност живог светаБрој и тип часа: 2. обрада

Наставна јединица: КОЈА ЦАРСТВА ЖИВИХ БИЋА РАЗЛИКУЈЕМО

Циљ и задаци: Развијање основних појмова о природном окружењу и њихово

повезивање, Развијање способности запажања основних својстава

објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности.

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Ученици раде задатке у уџбенику под насловом Шта знаш о живим бићима. Разговарамо о решењима.

2. Уочавање карактеристика различитих царстава живих бића Користећи слику различитих царстава живих бића у уџбенику разговарамо с ученицима о сваком од њих наводећи назив царства, уочавајући представнике и њихове заједничке карактеристике. Помоћу микроскопа показати микроорганизме.

3. Развијање одговорног односа према себи и уважавање других Разговарамо с ученицима о корисним и штетним

Активностиученика

Методе и облици рада

Средства Продукти

гљивицама и бактеријама као и о начинима заштите од оних које изазивају болести. Ученици раде задатак у Истраживанки. Проверимо одговоре.

4. Завршна активност Ученике упутимо на задатак у Истраживанки Како се развија буђ. Објаснимо како да ураде оглед, прате и забележе цртањем податке. Договоримо се за час када

ПосматрањеОписивањеПроцењивањеЦртањеПрактиковање

ДемонстративнаИстраживачкаИнтерактивнаКооперативнаПартиципативна

ФронталниИндивидуалн

УџбеникИстраживанкаМикроскопКришка хлеба, пластична кеса

Цртежи


Наставна јединица: КОЈЕ ГРУПЕ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА РАЗЛИКУЈЕМО




Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о сличностима и разликама биљака и животиња.

2. Класификовање биљака Упутимо ученике да помоћу шеме и слика у уџбенику уоче параметре по којима се класификују биљке ( дрвенасте, зељасте, гајене, самоникле ). Неколико ученика наводи примере за сваку од група. Примере дописујемо на одговарајуће место у шеми. Саопштимо ученицима да биљке делимо и на цветнице и бесцветнице и разговарамо по ком параметру их тако разврставамо. Наводимо примере.Ученици раде задатак 3 у Истраживанки Разврставамо биљке. Разговарамо о решењима.

3. Класификовање животиња Ученици сада помоћу шеме и слика у уџбенику уочавају параметре по којима се класификују животиње (гајене, дивље, стока, живина). Неколико ученика наводи примере за сваку од група. Примере дописујемо на одговарајуће место у шеми. Саопштимо ученицима да животиње разврставамо и на кичмењаке и бескичмењаке и разговарамо по ком параметру их тако разврставамо. Наводимо примере ( можемо им показати на примеру лигње и рибе ).Ученици раде задатак 4 у Истраживанки. Разговарамо о решењима.

4. Завршна активност Ученицима кажемо да ће у вишим разредима учити о цветницама и бесцветницама, као и о кичмењацима и






ФронталниИндивидуани

УџбеникИстраживанкаЛигња и риба

бескичмењацима.


Наставна јединица: ПРИЛАГОЂЕНОСТ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА




Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Подсетимо ученике на параметре по којима смо класификовали биљке и животиње (биљке- изглед, начин живота, животиње- изглед, начин живота, понашање).

2. Уочавање прилагођености биљака и животиња током године Пред ученике на пано поставимо ленту времена за годину дана са означеним месецима. Један ученик наведе пролећне месеце и означи заједничким називом пролеће , исто урадимо и за остала годишња доба. Ученике поделимо у четири групе. Свака група ради задатке за једно годишње доба. Задатак групе је да нацрта како изгледају биљке у одређено годишње доба, опише како су изгледом и начином живота прилагођене. Затим исто ураде и за животиње описујући њихово понашање-активности. Упутимо их на задатак у уџбенику да открију шта их још повезује и разговарамо о решењима.

3. Извештавање рада групе По завршетку задатака представници група саопштавају решења која се постављају на одговарајуће место паноа.Ученике упутимо на текст и слике у уџбенику. Ако је потребно допунимо задатак на паноу.






ФронталниИндивидуалниГрупни

УџбеникЛента времена за годину дана са називима месециАпликације са називима годишњих добаСлике биљака и животиња

ЦртежиТекстовиОдељенски пано

4. Завршна активност Ученике упутимо како да ураде задатак у Истраживанки.

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Разноврсност живог светаБрој и тип часа: 5. утврђивање

Наставна јединица: РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Циљ и задаци: Развијање основних појмова о природном

окружењу и њихово повезивање, Развијање способности запажања основних

својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности.

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Пред ученике на пано ставимо апликацију са називом Царства живих бића. Ученици наводе царства која разликујемо а ми испод наслова качимо апликације са наведеним називима ( бактерије, амебе, гљиве, биљке и животиње).

2. Утврђивање знања о карактеристика различитих царстава Припремити и распоредити материјал за рад на пет столова:1. станица-Бактерије (микроскоп,слике, текст),2. станица- Амебе ( микроскоп, слике, текст),3. станица- Гљиве ( квасац у топлој води с шећером, буђав хлеб, шампињоне, слике,текст),4. станица- Биљке ( гајене и самоникле биљке, слике,




текст),5.станица- Животиње ( слике, текст). Ученике поделимо у пет група. Свака група решава задатак пролазећи пет истраживачких станица. У свакој станици се истражује једно царство. Група записује своја запажања помоћу припремљеног радног материјала. Када све групе прођу све истраживачке станице саопштавају се запажања. Разговарамо о првом царству, а потом закључујемо о карактеристикама које смо заједно




Апликације са називима МикроскопБиљке,гљивеБуђав хлебКвасац,топла вода, шећерСликеТекстови

Одељенски пано

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Рад, енергија, производња, потрошњаБрој и тип часа: 6. обрада

Наставна јединица: ПО ЧЕМУ СЕ ЧОВЕК РАЗЛИКУЈЕ ОД ОСТАЛИХ ЖИВИХ БИЋА


повезивање,

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о царству коме припада човек.

2. Уочавање по чему се човек разликује од осталих животиња Упутимо ученике на слику и текст у уџбенику да открију по чему се човек разликује од осталих живих бића. Тражимо да у тексту подвуку називе за оруђа у различита временска раздобља која су мењала и утицала

Развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности.

на начин живота човека и уоче како су за то време животом и понашањем мајмуна. Разговарамо о уоченим разликама и закључимо да је он једина врста која својим радом обезбеђује оно што му је потребно за живот и да се због тога његов начин живота разликује од начина живота осталих животиња. Прочитамо текст Артура Кларка Успон човека (прилог из Приручника Активно кроз Природу и душтво за 4. разред)

3. Завршна активност Ученике упутимо у решавање задатка 1 Људи кроз векове у Истраживанки.






ФронталниИндивидуални

УџбеникИстраживанкатекст Артура Кларка Успон човека

Цртежи


Наставна јединица: ПО ЧЕМУ ЈЕ ЧОВЕКОВ РАД ПОСЕБАН

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Подсетимо ученике о томе по чему се човек разликује од осталих животиња користећи задатак из Истраживанке Успон човека.

2. Уочавање посебности човековог рада Ученици у уџбенику читају текст о карактеристикама човековог рада. Разговарамо о свакој посебности




наглашавајући разлику у односу на животиње (употреба оруђа, свесна активност, друштвена активност). Наводимо још неке примере који илуструју те посебности. Пред ученике на пано ставимо слику по слику оруђа. Иза сваке слике читамо текстове из енциклопедије о открићима оруђа која су била значајна за човеков живот ( копље, точак, плуг, компас, штампарска машина, језик и писмо, парна машина, струја, ракета, робот...).

4. Завршна активност Ученици цртају оруђа у своје свеске и бележе време када су откривена, ко их је открио, како су утицали на живот људи..




ПосматрањеОписивањеПроцењивањеПрактиковање



УџбеникИстраживанкаСлике оруђаЕнциклопедија

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Рад, енергија, производња, потрошњаБрој и тип часа: 8. утврђивање

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика На табли напишемо наслов Човек. Разговарамо о томе којим групама човек припада (царству животиња, живо биће, жива природа).

Наставна јединица: ЧОВЕК ПРИРОДНО И ДРУШТВЕНО БИЋЕ




2. Уочавање карактеристика човека као природног бића Испод наслова ставимо апликацију са називом Природно биће. Ученици саопштавају карактеристике човека као природног бића ( дише, узима воду и храну, избацује непотребно, расте и развија се, има потомство, креће се). Наведене карактеристике записујемо испод одговарајућег наслова.

3. Уочавање карактеристика човека као природног бића Испод наслова ставимо и апликацију са називом Друштвено биће. Ученици саопштавају карактеристике човека као друштвеног бића ( говори, прави и користи оруђа, свесно прави оно што му је потребно за живот, живи у друштву са другим људима). Наведене карактеристике записујемо испод одговарајућег наслова.

4. Завршна активност Разговарамо о томе зашто је важно да човек поред својих потреба, уважава и потребе других.







Апликације са називом Природно биће и Друштвено биће

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник: Сценарио/ток часа

Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Рад, енергија, производња, потрошњаБрој и тип часа: 9. обрада

Наставна јединица: ШТА ЈЕ ЧОВЕКУ ПОТРЕБНО ЗА ЖИВОТ И РАД

Циљ и задаци: Развијање основних појмова о природном окружењу и

њихово повезивање, Развијање способности запажања основних својстава

објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности,

Развијање одговорног односа према себи, другима и окружењу.

1. Активирање знања ученика На питање шта је човеку потребно за живот и рад, ученици саопштавају примере ( храна, одећа, обућа, намештај, возила, гориво, предмети...) Разговарамо и о томе од чега све то прави.

2. Уочавање и именовање природних богатстава Упутимо ученике на текст у уџбенику да открију шта је све природно богатство и како га разврставамо према намени (сировине и извори енергије).

3. Разликовање и именовање сировина и извора енергијекао природних богатстава Ученици користећи текст у уџбенику објашњавају шта називамо сировином, а шта извором енергије. Наводимо примере за сировине и изворе енергије. 4. Разликовање обновљивих и необновљивих природних богатстава Разговарамо с ученицима о томе која природна богатства се могу потрошити, а не могу обновити, а која се могу обновити. Именујемо групе (обновљива, необновљива природна богатства). Решавамо задатак у уџбенику. Разговарамо о решењима.

5. Завршна активност Ученици објашњавају зашто је вода обновљиво природно богатство.







Уџбеник


Наставна јединица: КОЈЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ ЧОВЕК КОРИСТИ

Циљ и задаци: Развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и њихово

повезивање, Развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и

процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности,


Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о природним богатствима која човек користи и која од њих су обновљива, a која необновљива.

2. Уочавање карактеристика извора енергије Ако је могуће ученицима покажемо узорке неких извора енергије које човек користи ( нафта, угаљ...).Упутимо ученике на текст у уџбенику да уоче које карактеристике има сваки од извора енергије. Разврставамо их на оне који загађују или незагађују околину. Ученици решавају задатак у уџбенику попуњавајући табелу. Разговарамо о решењима.

3. Развијање одговорног односа према себи и другима и окружењу Ученици самостално решавају задатак у Истраживанки. Разговарамо о новим изворима енергије које човек проналази у окружењу као и о рационалној потрошњи постојећих .

4. Завршна активност Прочитамо ученицима из енциклопедије о изворима енергије (када су откривени, како и где...)







УџбеникИстраживанкаПримери неких извора енергијеЕнциклопедија


Наставна јединица: ОБНОВЉИВА И НЕОБНОВЉИВА ПРИРОДНА БОГАТСТВА

Циљ и задаци: Развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и

њихово повезивање, Развијање способности запажања основних својстава објеката,

појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности, Развијање одговорног односа према себи, другима и окружењу.

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика На постер пред ученике запишемо наслов Природна богатства. Ученици их именују.

2. Разврставање природних богатстава на обновљива и необновљива Испод наслова на постеру Природна богатства напишемо наслове подкатегорија Обновљиви и Необновљиви. Ученици именују обновљива и необновљива природна богатства. За сваку групу наводе примере које записујемо на постер. Обновљива природна богатства разврставамо на сировине и изворе енергије тако што ћемо испод наслова новог груписања поставити слике одговарајућих сировина и извора енергије. Исто поступимо и са необновљивим природним богатствима.




3. Развијање одговорног односа према себи и уважавање других Ученици осмишљавају два симбола, један који означава загађује и други за незагађује околину. На постеру поред сваког извора енергије цртамо одговарајући , договорени симбол.




УџбеникСлике природних богатстава

ПостерСимболи


Наставна јединица: ОД СИРОВИНЕ ДО ПРОИЗВОДА

Циљ и задаци: Развијање основних појмова о природном и

друштвеном окружењу и њихово повезивање, Развијање способности запажања основних

својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности,


Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Пред ученике ставимо примере неких сировина( дрво, комад крзна-руна, млеко…) и готових производа ( дрвени предмет, вуна,вунени шал, павлака). Један ученик издваја примерке сировина и објашњава зашто је то сировина. Наводимо још неке примере за сировине које човек користи.

2. Уочавање разлике између сировине, материјала и производа Издвојене сировине разврставамо по пореклу на биљне и животињске. Једном ученику дамо три папира на којима је написано по једно слово ( с-сировина, м- материјал, п-производ) са задатком да их распореди на одговарајуће примере. Када реши задатак разговарамо о томе зашто је тако распоредио,односно шта називамо

сировином, шта материјалом а шта производом. Упутимо ученике на табелу у уџбенику да уоче поступак како од неких сировина настаје материјал и како од тог материјала настаје производ. О сваком примеру из табеле разговарамо.

3. Развијање одговорног односа према себи и уважавање других Саопштимо ученицима да човек прави и вештачке сировине.Наведемо неке примере ( најлон, пластика…) и покажемо примере производа. Разговарамо о потреби човека за таквим сировинама.4. Завршна активност Прочитамо ученицима из енциклопедије о неким сировинама (када су откривени, како и где...)







УџбеникДрво, комад крзна-руна, млеко дрвени предмет, вуна,вунени шал, павлакаЕнциклопедија


Наставна јединица: ОД СИРОВИНЕ ДО ТРГОВИНЕ

Циљ и задаци:

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе како људи од сировине праве материјал који обрађују да би добили производе који су им потребни.

2. Уочавање како да одговорно користимо природна богатства Дискутујемо с ученицима о томе шта човек користи из

Развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и њихово повезивање,

Развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности,


природе за оно што му је потребно (биљке, животиње, изворе енергије). Упутимо их на цртеж у уџбенику да открију како је пожељно да човек одговорно користи природна богатства. Означимо речи у тексту које описују пожељно понашање човека.Разговарамо о начинима како нас произвођачи убеђују да купујемо производе и како да се понашамо у таквим ситуацијама.Ученици уочавају на слици у уџбенику и шта то значи одговорно се односити према производима. Наводе примере свог понашања из свакодневног живота.

4. Завршна активност Ученици раде задатак у Иистраживанки Како заштитити природна богатства. Разговарамо о решењима.







Уџбеник

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Рад, енергија, производња, потрошња

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Пред ученике ставимо постер са претходног часа Природна богатства, на коме је симболима означено шта загађује а шта не загађује околину.

Број и тип часа: 14. утврђивање

Наставна јединица: КАКО ЗАШТИТИТИ ПРИРОДНА БОГАТСТВА

Циљ и задаци: Развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и

њихово повезивање, Развијање способности запажања основних својстава објеката,

појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности, Развијање одговорног односа према себи, другима и окружењу.

2. Уочавање рационалног и нерационалног коришћења природних богатстава Разговарамо с ученицима о начинима рационалног коришћења необновљивих природних богатстава с обзиром на њихове карактеристике. На исти начин разговарамо и о обновљивим природним богатствима. Закључимо да обновљива природна богатства могу бити угрожене загађењем које проузрокује човек. Ако човек ништа не предузима да сачува обновљива природна богатства он тада нерационално користи постојећа. Разговарамо о води која је обновљиво природно богатство, њеном загађењу, нерационалној потрошњи.

3. Развијање одговорног односа према себи и уважавање других Ученицима покажемо предмете направљене од рециклираног папира. Демонстрирамо им како се рециклира папир. Сваки ученик добије део смеше коју пресује у што тањи лист. Саопштимо им да ћемо те рециклиране листове папира користити да на њима напишемо поруке како да се односимо према природним богатствима.

4. Завршна активност Ученици састављају поруке и предлоге које ће на следећем часу исписати на рециклираном папиру.







УџбеникПостерПриродна богатстваПрибор за рециклажу папира

Рециклирани листови са прукама

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Рад, енергија, производња, потрошња

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе одакле човек добија енергију која му је потребна за живот и рад. Закључимо да човек енергију за живот и рад добија узимајући разноврсну храну.

Број и тип часа: 15. обрада

Наставна јединица: КАКО ДОЋИ ДО ЗДРАВЕ ХРАНЕ И ПИТКЕ ВОДЕ

Циљ и задаци: Развијање основних појмова о природном и друштвеном

окружењу и њихово повезивање, Развијање способности запажања основних својстава



2. Уочавање разлике између здраве и штетне хране Пред ученике ставимо неколико слика воћа, поврћа, млечних производа, меса, рибе. Питамо ученике које од намирница на сликама припадају здравој храни. Ученици именују намирнице. Саопштимо им да замисле да је у новинама објављено да су оне штетне. Разговарамо с ученицима о томе како свака од њих може постати и штетна по здравље. Ученици наводе примере када храна може да буде и штетна по здравље (када је покварена, садржи штетне састојке). Упутимо их да на цртежу пута од њиве до трпезе у уџбенику уоче ко све ради и шта да бисмо у продавници могли да купимо храну, о чему треба водити рачуна да би храна била без штетних састојака и да се не би покварила. 3. Уочавање значаја питке воде за човека На сличан начин разговарамо о питкој, чистој води.Упутимо ученике на цртеж како доћи до питке воде у уџбенику. Један ученик описује како се вода пречишћава користећи цртеж. 4. Развијање одговорног односа према себи и уважавање других Разговарамо с ученицима о томе зашто је потребно штедети питку воду и рационално куповати и користити храну. Решавамо задатак 4, 5 и 6 у Истраживанки. Разговарамо о решењима.

4. Завршна активност Упутимо ученике како да ураде задатак 7, Како ,,опрати,, воду у Истраживанки.







УџбеникСлике прехрамбених намирница


Наставна јединица: КАКО СЕ ТРЕБА ОДНОСИТИ ПРЕМА ПРИРОДИ





Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе због чега је човеку природа неопходна.

2. Уочавање шта човек користи из природе и на који начин Закључимо да је човеку природа неопходна јер у њој проналази сировине и изворе енергије који су му потребни за живот и рад. Разговарамо с ученицима о томе зашто је човек обавезан да се одговорно односи према природи. Закључимо да је то зато што највише доприноси променама у животној средини и зато што има разум па може да предвиди последице својих поступака. Закључимо и шта то значи одговорно се односити према природи. То обухвата: одговорно коришћење, обнављање и заштиту природе (богатства).

3. Развијање одговорног односа према себи и уважавање других Ученике поделимо у три групе. Прва група саставља листу пожељних поступака човека приликом коришћења природних богатстава. Друга група саставља листу поступака које човек примењује да би обнављао природно богатство. Трећа група саставља листу начина које човек користи да би заштитио природу. Своје одговоре групе презентују на постеру.

4. Завршна активност Када ученици заврше задатак, представник групе саопштава одговоре са постера.







Уџбеник Постери

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Рад, енергија, производња, потрошњаБрој и тип часа: 17. провера

Наставна јединица: РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА, ПОТРОШЊА

Циљ и задаци: Провера знања наставне темe Развијање способности систематизације знања и

примене наученог у свакодневном животу Развијања правилног односа према радним задацима Подстицање самопоуздања ученика

Сценарио/ток часа 1. Припрема и мотивација ученика Након поделе Контролног задатка и уписивања имена,саопштимо ученицима које теме су обухваћене задацима.

2. Решавање Контролног задатка Анализирамо задатак по задатак и дајемо упутство за рад. Ученици задатке раде самостално.

3. Завршна активност Обавестимо ученике да ћемо на следећем часу разговарати о решењима и постигнућима.





ИнтерактивнаПартиципативна


Контролни задатак

Решени задаци


Наставна јединица: АНАЛИЗА И ИСПРАВАК ПРОВЕРЕ

Циљ и задаци: Анализа постигнућа ученика Развијање одговорног односа према себи, другима и

окружењу.

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Подсетимо ученике који је био циљ провере и наведемо теме које смо обухватили провером. Упознамо их са општим резултатима Контролног задатка и похвалимо за труд.

2. Обрада и коришћење резултата Извршимо квантитативну и квалитативну анализу задатака.Запишемо тачна решења и унесемо оцене.

3.Завршна активностАктивности

ученикаМетоде и

облици радаСредства Продукти

Разговарамо о томе како да научимо оно што није савладано, као и како да помогнемо друговима који нису савладали градиво.






Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо природне појаве Број и тип часа: 19. утврђивање

Наставна јединица: КРЕТАЊЕ ОКО НАС


Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Ученици наводе примере шта се све креће у непосредном окружењу о објашњавају по чему знамо да се нешто креће.




2. Разликовање кретања живих бића од кретања предмета Ученици решавају задатак у уџбенику на страни 36. Разговарамо о решењима. Цртањем одговарајућег знака поред слика у уџбенику ученици приказују облике кретања. Разговарамо с ученицима о томе по чему се кретање предмета разликује од кретања живих бића. Наводимо примере за различита кретања различитих живих бића а потом примере за кретање предмета.Закључимо да предмете увек неко или нешто покрене.Ученици решавају задатак у уџбенику на страни 37.

3. Завршна активност Одиграмо штафетну игру примењујући различите облике кретања.







УџбеникШтафетна игра

ЦртежиИгра

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо природне појаве Број и тип часа: 20. обрада

Наставна јединица: ШТА И НА КОЈИ НАЧИН УТИЧЕ НА

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе да се свако кретање дешава у неком простору и у одређеном времену. Ученици наводе примере и објашњавају( тркачи на

КРЕТАЊЕ ПРЕДМЕТА


окружењу и њихово повезивање, Развијање способности запажања основних својстава објеката,

појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности, Развијање одговорног односа према себи, другима и

окружењу.

атлетској стази).

2. Уочавање узрочно-последичних веза Два ученика демонстрирају огледе приказане у уџбенику на страни 38. Заједно описујемо и записујемо запажања. Разговарамо о томе шта утиче на промену правца кретања предмета. Ученици демонстрирају оглед којим уочавамо од чега зависи брзина кретања. Разговарамо о запажањима а потом и записујемо. Решавамо задатке у уџбенику на страни 39.

3. Завршна активност Упутимо ученике на задатак 1. у Истраживанки и разговарамо о решењима.







УџбеникИстраживанкаПрибор за огледе

Огледи

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: Природа Сценарио/ток часа

Наставна тема: Истражујемо природне појаве Број и тип часа: 21. обрада

Наставна јединица: ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ВЕЛИЧИНА СЕНКЕ





1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе како настаје сенка. Неколико ученика демонстрирамо неке примере.

2. Уочавање узрочно-последичних веза Ученици користећи слику у уџбенику уочавају од чега зависи величина сенке. Пример описан у уџбенику демонстрирамо користећи вештачки извор светлости. Запажања уписујемо у уџбеник.

3. Завршна активност Упутимо ученике на задатак 2 у Истраживанки и разговарамо о решењима.







УџбеникИстраживанкаПрибор за оглед

Оглед

Припрема за извођење наставе

Основна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо природне појаве Број и тип часа: 22.обрада

Наставна јединица: ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ВИСИНА ЗВУКА





Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Ученици наводе примере различитих звукова из природе. Разговарамо с ученици о томе како су они настали. Неко од ученика демонстрира неким примером ( певање, свирање...).

2. Уочавање узрочно-последичних веза Ученици читају текст у уџбенику и уочавају од чега зависи висина звука. Демонстрирамо огледе из уџбеника а потом записујемо запажања.

3. Завршна активност Упутимо ученике на задатак 3 у Истраживанки. Разговарамо о решењима.








Огледи

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо природне појавеБрој и тип часа: 23. утврђивање

Наставна јединица: КРЕТАЊЕ





Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе шта се све креће око нас( из живе и неживе природе, предмети).

2. Уочавање узрочно-последичних веза Разговарамо с ученицима о томе да се свако кретање дешава у неком простору и у одређеном времену. Ученике поделимо у три групе. Свака група на постеру бележи шта се креће, како и шта утиче на то кретање. Прва група пише на постеру наслов Жива природа, друга група наслов- Нежива природа а трећа група- Предмети.Активности



3. Завршна активност Када ученици заврше задатак, представник групе саопштава одговоре.




Уџбеник Постери

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо материјалеБрој и тип часа: 24. утврђивање

Наставна јединица: РАЗЛИЧИТИ МАТЕРИЈАЛИ - РАЗЛИЧИТА СВОЈСТВА




Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Пред ученике ставимо примерке различитих материјала (дрво, метал, камен, пластика, гума, тканина, вода) које ученици именују.

2. Уочавање својстава различитих материјала Подсетимо ученике да смо у претходним разредима упознали нека својства материјала која су пред њима. Упутимо ученике да ураде табелу у уџбенику на страни 42. Разговарамо о својствима сваког од наведених

Развијање одговорног односа према себи, другима и окружењу. материјала. За сваки материјал наводимо примере предмета које човек од њега израђује. Описујемо својства материјала због којих га човек користи при изради неких предмета. Ученици попуњавају табеле у уџбенику на страни 43. Разговарамо о решењима.

3. Развијање одговорног односа према себи и уважавање других Ученици разврставају примерке различитих материјала на сировина - производ; обновљив - необновљив. Разговарамо о одговорном односу човека према природном богатству, сировинама које користи и производима које прави.

4. Завршна активност Правимо листу производа насталих од обновљивих сировина којима чувамо животну средину.







УџбеникПримерци различитих материјала

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо материјалеБрој и тип часа: 25. обрада

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученици о томе шта мисле који материјали могу да се наелектришу. Ученици саопштавају своју претпоставку.

Наставна јединица: КОЈИ МАТЕРИЈАЛИ МОГУ ДА СЕ НАЕЛЕКТРИШУ





2. Уочавање узрочно-последичних веза Ученици читају текст у уџбенику а потом изводе огледе којима испитују који материјал може да се наелектрише. Запажања записују на одговарајућа места у уџбенику.









Огледи


Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученици о томе како се може повећати или смањити дејство магнета. Ученици саопштавају своје

Наставна јединица: КАКО СЕ МОЖЕ ПОВЕЋАТИ ИЛИ СМАЊИТИ ДЕЈСТВО МАГНЕТА


окружењу и њихово повезивање, Развијање способности запажања основних својстава објеката,

појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности, Развијање одговорног односа према себи, другима и

окружењу.

претпоставке.

2. Уочавање узрочно-последичне везе Ученици читају текст у уџбенику а потом изводе огледе којима испитују како се може повећати или смањити дејство магнета. Запажања записују на одговарајућа места у уџбенику. 3. Завршна активност Упутимо ученике на задатак 2 и 3 у Истраживанки и разговарамо о решењима.








Огледи

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштво

Сценарио/ток часа

Наставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо материјалеБрој и тип часа: 27. обрада

Наставна јединица: КАКО СЕ МАТЕРИЈАЛИ МЕЊАЈУ





1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе како се материјали могу мењати под утицајем топлоте, воде и ваздуха. Ученици саопштавају своје претпоставке које ми записујемо на табли.

2. Уочавање узрочно последичних веза Ученици читају текст у уџбенику на страни 46 и 47, Разговарамо о последицама описаних огледа. Записујемо запажања на одговарајућа места у уџбенику.

3. Завршна активност Упутимо ученике на задатак 3 у Истраживанки и разговарамо о решењима. Активности






УџбеникИстраживанка


Основна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо материјалеБрој и тип часа: 28. утврђивање

Наставна јединица: ПОВРАТНЕ И НЕПОВРАТНЕ ПРОМЕНЕ





Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе како се материјали могу мењати под утицајем топлоте, воде и ваздуха.

2. Уочавање узрочно последичних веза Разговарамо с ученицима које промене настају горењем папира, пластике, топљењем сладоледа, путера. Ученици именују које од наведених промена су повратне а које неповратне.Наводимо још неке примере материјала на којима услед деловања топлоте, воде, ваздуха настају повратне или неповратне промене Разговарамо и о последицама механичког деловања на материјале. Демонстрирамо неке од примера.

3. Завршна активност Разговарамо о коришћењу материјала који су лако запаљиви.







УџбеникСлике


Наставна јединица: СМЕША





Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученици о томе како се и од чега прави воћна салата. Један ученик опише, а ми запишемо састојке које смо помешали.

2. Уочавање шта чини смешу Закључујемо да је воћна салата једна смеша различитог воћа. Ученицима саопштавамо примере још неких смеша а они говоре од којих је састојака настала (лимунада, пудинг, кафа..)Ученици читају текст у уџбенику на страни 48 и 49 а потом изводе огледе којима испитују како се могу издвојити састојци различитих смеша. Записујемо запажања на одговарајућа места у уџбенику.




3. Завршна активност Заједно са ученицима направимо неку посластицу.




УџбеникПрибор за огледе

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо материјалеБрој и тип часа: 30. провера

Наставна јединица: МАТЕРИЈАЛИ И ЊИХОВА СВОЈСТВА














Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ПриродаНаставна тема: Истражујемо материјалеБрој и тип часа: 31. утврђивање



окружењу.



3. Завршна активност Разговарамо о томе како да научимо оно што није савладано, као и како да помогнемо друговима који нису савладали градиво.









Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија данасБрој и тип часа: 32. обрада

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученици о томе која обележја има свака држава користећи неме карте и обележја сваке од

Наставна јединица: ГДЕ СЕ НАЛАЗИ СРБИЈА


друштвеном окружењу и њихово повезивање, Оспособљавање за сналажење у простору и

времену, Развијање способности запажања основних


приказаних држава у уџбинику на страни 50. и 51.

2. Уочавање територије и положаја Србије Пред ученике ставимо географску карту Србије. Одређујемо територију Србије показујући њену државну границу. Неколико ученика на карти чита називе држава са којима се Србија граничи одређујући им положај у односу на стране света. Разговарамо о положају Србије у Европи и Свету користећи географске карте Европе и Света у уџбенику.Уочавамо положај Србије као раскрснице путева ( запад-исток, север-југ).

3. Разликовање и именовање обележја Србије Ученици именују обележја Србије- грб, заставу и химну. Уочавају и описују елементе и боје грба и заставе Србије. Слушамо химну Србије ,,Боже Правде,,.

4. Завршна активност Разговарамо о ситуацијама у животу када се користи застава и химна. Опишемо и како се понашамо у таквим ситуацијама.







УџбеникГеографска карта Србије, Европе и СветаСликеХимна „Боже правде“

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:

Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија данасБрој и тип часа: 33. обрада

Наставна јединица: БЕОГРАД-ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ


окружењу и њихово повезивање, Оспособљавање за сналажење у простору и времену, Развијање способности запажања основних својстава



1. Активирање знања ученика Један ученик на карти Србије показује њену границу и именује државе са којима се граничи.

2. Упознавање карактеристика и положаја главног града Уочавањем картографског знака за главни град на легенди карте, један ученик одређује његов положај у Србији и именује главни град Србије- Београд.. Саопштимо ученицима зашто је Београд одређен за главни град. Пред ученике ставимо слике важних објеката у Београду и разговарамо о њима. Ученици наводе још неке објекте у Београду које знају.








УџбеникИстраживанкаГеографска карта СрбијеСлике Београда и објеката у њему


Наставна јединица: ГРАДОВИ СРБИЈЕ





1. Активирање знања ученика Неколико ученика на легенди крате Србије уочавају картографске знаке за насеља различита по величини и записују на табли.

2. Уочавање и именовање градова Србије Ученици саопштавају називе неких градова у Србији у којима су били. На карти Србије уочавамо и именујемо веће градове у различитим деловима Србије. О неким градовима прочитамо у уџбенику на страни 56. и 57. Ученици у пару, на листу папира напишу слова азбуке. За свако слово азбуке, користећи географску карту Србије проналазе град чији назив почиње тим словом.




3. Завршна активност Ученици саопштавају своја решења. По потреби допуне називе за нека слова.



ФронталниИндивидуалниУ пару

УџбеникГеографска карта Србије

Градови Србије

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија данасБрој и тип часа: 35. утврђивање

Наставна јединица: ПОЛОЖАЈ,ОБЕЛЕЖЈА И ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ





1. Активирање знања ученика Постављамо разредни пано Србија данас. Један ученик качи мању географску карту Србије и показује њену територију.

2. Одређивање положаја и именовање обележја Србије Ученици наводе називе држава са којима се граничи Србија. Одређујемо њен положај у Европи и Свету. Разговарамо о томе зашто је она раскрсница путева. На пано качимо обележја Србије (слику грба, заставе и текст химне). Неко од ученика покаже на карти Србије положај

главног града - Београда. На пано поставимо и неколико слика Београда.

3. Завршна активност Разговарамо о занимљивим местима која можемо да посетимо у Београду користећи туристичку карту.







УџбеникГеографска карта СрбијеСлике грба и заставеХимна „Боже правде“

Тематски пано Србија данас


Наставна јединица: КАКАВ ЈЕ РЕЉЕФ СРБИЈЕ


друштвеном окружењу и њихово повезивање, Оспособљавање за сналажење у простору и

времену, Развијање способности запажања основних


1. Активирање знања ученика Поновимо с ученицима шта означавамо картографским бојама на географским картама. Неко од ученика објасни шта која боја означава.

2. Уочавање какав је рељеф Србије Ученици помоћу картографске боје одређују који облици рељефа преовлађују у Србији. Закључујемо да је по рељефу Србија брдско-планинска држава.Уочавамо да је северни део Србије равничарски као и долине већих


река. Ученици у пару именују веће планине, равнице и котлине Србије. Одређују њихов положај на територији Србије у односу на стране света.У уџбенику прочитамо текстове о неким планинама Србије.

3. Завршна активност Саопштимо ученицима да прикупљају слике и текстове неких познатих планина Србије.






ФронталниИндивидуалниУ пару

УџбеникГеографска карта СрбијеСлике


Наставна јединица: КОЈИХ ВОДА ИМА У СРБИЈИ



1. Активирање знања ученика На табли нацртамо картографске знаке за облике вода које неко од ученика пронађе на легенди географске карте и запишемо картографску боју за воде..

2. Уочавање којих вода има у Србији


Оспособљавање за сналажење у простору и времену, Развијање способности запажања основних својстава


Ученици помоћу картографске боје и знакова одређују каквих вода има у Србији користећи географску карту Србије. Закључујемо да у Србији има највише текућих вода али има и бара и језера. Ученици у пару именују веће реке, баре и језера Србије одређујући њихов положај на територији Србије у односу на стране света.У уџбенику прочитамо текстове о неким водама Србије и решимо задатак. Разговарамо о решењима.

3. Завршна активност Саопштимо ученицима да прикупљају слике и текстове о неким водама Србије.







УџбеникГеографска карта СрбијеСлике вода Србије



1. Активирање знања ученика На одељенски пано ставимо апликације са називима

Наставна јединица: РЕЉЕФ И ВОДЕ СРБИЈЕ




планина (Фрушка Гора, Тара, Копаоник, Шар планина, Стара планина) и вода (Морава, Дунав, Тиса, Дрина, Сава). Ученици редом на географској карти Србије показују њихов положај.

2. Утврђивање и проширивање знања о рељефу и водама Србије Ученике поделимо у десет група тако да свака група добије назив једне планине, односно једне реке о којима смо разговарали на почетку часа. Свака група има задатак да представи планину или реку као туристички објекат на плакату. Група за рад користи слике, текстове, енциклопедије, туристичке проспекте које су припремили.

3. Завршна активност Након завршеног задатка свака група ставља плакат на одељенски пано уз представљање одређеног објекта.







УџбеникГеографска карта Србијеслике, текстови, туристичке проспекти

Плакати

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија данас


1. Активирање знања ученика


Наставна јединица: ПРИРОДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ





Разговарамо с ученицима о томе шта су све природна богатства и шта мисле којих има у Србији. Ученици саопштавају своје претпоставке.

2. Уочавање којих природних богатстава има у Србији Упутимо ученике на карту Србије у уџбенику страна 62. да уоче којих природних богатстава има у Србији и да их запишу у табелу на страни 63. За свако природно богатство одређујемо у ком делу Србије се налази. Разговарамо која од тих природних богатстава су обновљива а која необновљива.

3. Завршна активност Упутимо ученике да прикупе слике и текстове биљака и животиња наших крајева.










Наставна јединица: БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ СРБИЈЕ






1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе којих природних богатстава има у Србији и шта то значи за биљни и животињски свет.

2. Уочавање разноврсности биљног и животињског света Ученици читају текст у уџбенику страна 64. и 65. о биљном и животињском свету Србије. Наводе примере још неких биљака и животиња које знају. Именујемо заштићене врсте.










Наставна јединица: НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ СРБИЈЕ






1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о заштићеним биљкама и животињама Србије наводећи примере.

2. Уочавање заштићених територија-националних паркова Србије Упутимо ученике на карту Србије у уџбенику, страна 66. на којој су означени национални паркови. Један ученик именује националне паркове а други одређује његов положај на територији Србије у односу на стране света.Ученике поделимо у пет група. Свака група истражује један национални парк користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте, туристички проспекти) и своје истраживање презентује на постер.




Након завршеног слике, текстове, енциклопедије, туристичке проспекте које су припремили. задатка представник групе саопштава оно што је група сазнала о одређеном националном парку.

3. Завршна активност Ученицима прочитамо неке занимљивости о неким националним парковима.




УџбеникГеографска карта Србије слике, текстове, енциклопедије, туристичке проспекте .

Постери


Наставна јединица: ПРИРОДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ






1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о природним богатствима Србије наводећи примере.

2. Утврђивање и проширивање знања о природним богатствима Србије За свако природно богатство одредимо у ком делу Србије га има највише. На разредни пано ставимо апликације са називима природних богатсава којих има у Србији и разврставамо их на оне који су извори сировина и оне који су извор енергије. За сваку од категорија разговарамо који су обновљиви а који необновљиви.

Разговарамо о значају природног богатства за живот и рад становника једне државе.

3. Завршна активност Разговарамо о томе како се треба односити према природном богатству и како га користити.









Наставна јединица: КАКВА ЈЕ КЛИМА У СРБИЈИ




1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о временским приликама у различитим крајевима током године. 2. Уочавање карактристика климе у различитим крајевима Србије Упутимо ученике на текст у уџбенику страна 68. да уоче шта називамо климом. Описивањем временских



прилика, закључимо каква је клима у различитим деловима Србије. Разговарамо о падавинама у Србији користећи карту Србије са означеном количином и врстом падавина.

3. Завршна активност Предложимо ученицима да прикупе неколико временских прогноза из дневне штампе.








Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија данасБрој и тип часа: 44. утврђивањеНаставна јединица: УСЛОВИ ЗА ГАЈЕЊЕ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА У СРБИЈИ


1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе који услови су важни за гајење биљака и животиња ( рељеф, вода, клима, плодно земљиште).


друштвеном окружењу и њихово повезивање, Развијање способности запажања основних својстава



2. Уочавање услова за гајење биљака и животиња Разговарамо о рељефу као услову за гајење биљака и животиња у Србији. Одређујемо који делови Србије имају повољне услове у односу на рељеф, воде, климу и плодно земљиште, за гајење биљака и животиња. Именујемо биљке и животиње које људи најчешће гаје у нашим крајевима.Именујемо пределе у Србији који имају незагађену воду и земљиште. Саопштимо да су такви предели посебно богатство које омогућава гајење здравих биљака и животиња а самим тим и производњу здраве хране. Наведемо примере неких производа (сјенички сир, златиборски мед...)

3. Завршна активност Упутимо ученике да ураде задатак 3 у Истраживанки. Разговарамо о решењима.







УџбеникИстраживанкаГеографска картаСрбије

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија данас

Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Поновимо с ученицима шта су то делатности и како


Наставна јединица: ДЕЛАТНОСТ ЉУДИ У СРБИЈИ





их групишемо. 2. Уочавање којим делатностима се баве људи у Србији Разговарамо с ученицима о томе од чега зависи којим делатностима ће се бавити људи у неком крају. Закључимо да то зависи од природног богатства и климе у том крају. Упутимо ученике да користећи легенду и карту Србије у уџбенику страна 72. уоче у којим деловима Србије се становници претежно баве пољопривредом, у којим индустријом, а у којим трговином, саобраћајем и туризмом. За сваку од делатности ученици наводе услове који омогућавају да се људи у том крају баве одређеном делатношћу.

3. Завршна активност Састављамо листу познатих производа неког краја за одређене делатности. Упутимо ученике да прикупе слике и текстове о тим производима.








Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштво


Наставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија данасБрој и тип часа: 46. утврђивање

Наставна јединица: РАЗЛИЧИТИ УСЛОВИ - РАЗЛИЧИТЕ ДЕЛАТНОСТИ





1. Активирање знања ученика Један ученик именује делатности којима се људи баве у Србији.

2. Утврђивање знања о делатностима људи у Србији Ученике поделимо у пет група. Свака група истражује једну делатност користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Своје одговоре записују на постер. Након завршеног задатка представник групе саопштава шта је сазнала о одређеној делатности људи у Србији (услови, делатност, производ).

3. Завршна активност Разговарамо о томе за које делатности су најповољнији услови у Србији.








Постери



Наставна јединица: СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ






1. Активирање знања ученика Питамо ученике ко су становници Србије осим Срба којих има у највећем броју. Ученици наводе називе народа који су становници Србије.

2. Уочавање сличности и разлика међу групама људи по начину живота, језику и обичајима Упутимо ученике на текст и слике у уџбенику, страна 74. 75. на којима су приказани представници народа који живе у Србији у својим ношњама. Један ученик именује народе. Разговарамо о томе да припадници различитих народа имају различит матерњи језик, различите обичаје али да сви заједно користимо српски језик и пишемо ћирилицом и латиницом. Саопштимо да у Србији живи око десет милиона становника. Највише их живи у градовима, а најмање у селима. Разговарамо зашто у градовима живи највише становника (школовање, радна места, забава)

3. Завршна активност Ако је могуће пустимо ученицима звучни запис језика различитих народа који живе у Србији.







УџбеникГеографска карта СрбијеЗвучни запис језика народа Србије


Основна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија данасБрој и тип часа: 48. утврђивање

Наставна јединица: РАЗЛИЧИТИ НАРОДИ - РАЗЛИЧИТИ ОБИЧАЈИ





Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Ученици наводе називе народа који живе у Србији.

2. Уочавање сличности и разлика међу групама људи по начину живота, језику и обичајима На географској карти покажемо где живе народи који нису Срби. Закључимо да они живе у околини границе са њиховом матичном државом. Неколико ученика прочита текстове у уџбенику који описују обичаје различитих народа који живе у Србији. Разговарамо и описујемо још неке обичаје. Закључујемо да је различитост значајна за све становнике Србије јер је тако живот занимљивији и богатији.

3. Завршна активност Пустимо ученицима песме или мелодије карактеристичне за различите народе који живе у Србији.







УџбеникГеографска карта СрбијеПесме народа Србије


Наставна јединица: КОЈА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ИМАЈУ СТАНОВНИЦИ СРБИЈЕ





Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Ученици наводе која права имају становници неког краја али и које обавезе.

2. Упознавање права и обавеза становника Србије Читамо из уџбеника на страни 78. која права имају становници Србије и разговарамо о њима. Читамо и о обавезама становника Србије. Посебно разговарамо о правима и обавезама деце користећи текст у уџбенику на страни 79.

3. Завршна активност Упутимо ученике да ураде задатак 2 у Истраживанки. Разговарамо о решењима.Активности






УџбеникИстраживанка


Наставна јединица: СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ




Развијање одговорног односа према себи, другима и


1. Активирање знања ученика На разредни пано стављамо апликацију са насловом Становништво Србије.

2. Систематизација знања о становништву Србије Ученике поделимо у три група. Прва група- Становници Србије. Друга група- Права и обавезе становника Србије. Трећа група- Делатност становника Србије. Свака група на постеру извештава о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник

окружењу. групе саопштава решења. По потреби допунимо.

3. Завршна активност Слушање песама различитих народа који живе у Србији.







Уџбеникслике, текстови

Постери


Наставна јединица: СРБИЈА - ДЕО СВЕТА



објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање


1. Активирање знања ученика Разговарамо с ученицима о томе зашто кажемо да је Србија део света. Уз објашњење користимо географску карту Европе и Света и одређујемо њен географски положај.

2. Уочавање значаја географског положаја Србије На географској карти уочимо да је положај Србије

њихове повезаности, Развијање одговорног односа према себи, другима и

окружењу.

такав да повезује исток-запад, север-југ. Наводимо примере међународних саобраћајница које пролазе кроз нашу земљу. У уџбенику читамо текстове који се односе на међународне организације чији је члан и Србија. Наводимо примере међународних манифестација које се одржавају у Србији (Фест, Битеф, Егзит, Радост Европе, спортска такмичења...). Записујемо њихове називе и поред њих стављамо слику знака манифестације. 3. Завршна активност Разговарамо о томе да ли је неко присуствовао некој од наведених међународних манифестација.









Наставна јединица: ПО ЧЕМУ ЈЕ СРБИЈА ПОЗНАТА


друштвеном окружењу и њихово повезивање,


1. Активирање знања ученика Ученици набрајају по чему мисле да је Србија позната. Записујемо њихова запажања на табли.

2. Уочавање по чему је Србија позната у свету Наведене примере групишемо на споменике, пределе, производе, манифестације, личности. За сваку групу



допишемо још неки пример описујући због чега је позната и ван Србије. Упутимо ученике да прочитају у уџбенику на страни 84. по чему је Србија позната. Разговарамо о знаменитим личностима које су познате по својим делима у целом свету.

3. Завршна активност Ученици раде задатак 6 и 7 у Истраживанки. Разговарамо о решењима.









Наставна јединица: ПРИРОДНЕ РЕТКОСТИ СРБИЈЕ



1. Активирање знања ученика Подсетимо ученике која природна богатства има Србија. Разговарамо и зашто се становници Србије баве туризмом.




2. Упозанавање са природним реткостима Србије Упутимо ученике да прочитају текстове о природним реткостима Србије у уџбенику на странама 86. 87. Именујемо још неке природне реткости.

3. Завршна активност Саопштимо ученицима да сакупљају слике и текстове о природним реткостима Србије.Активности






Уџбеникслике, текстови,географксе карте

Постери



1. Активирање знања ученика Неколико ученика на географској карти показује

Наставна јединица: СРБИЈА МОЈА ДОМОВИНА





територију Србије, суседне државе и главни град.

2. Систематизација знања о Србији данас Ученике поделимо у групе. Прва група - Рељеф и вода. Друга група - Природна богатства. Трећа група - Становништво Србије. Четврта група - Делатност људи. Пета група - Србија део света. Свака група на постеру извештава о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава решења. По потреби допунимо.

3. Завршна активност Уређивање паноа Србија моја домовина.







Уџбеникслике, текстови,географксе карте

Постери

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: Друштво


Наставна тема: Србија данасБрој и тип часа: 55. провера

Наставна јединица: СРБИЈА ДАНАС



1. Припрема и мотивација ученика Након поделе Контролног задатка и уписивања имена,саопштимо ученицима које теме су обухваћене задацима.











Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четврти


Наставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија данасБрој и тип часа: 56. утврђивање



окружењу.

1. Активирање знања ученика Подсетимо ученике који је био циљ провере и наведемо теме које смо обухватили провером. Упознамо их са општим резултатима Контролног задатка и похвалимо за труд.












Наставна јединица: КАКО УПОЗНАЈЕМО ПРОШЛОСТ






1. Активирање знања ученика Упутимо ученике на страну 88. у уџбенику. Користећи ленту времена ученици одређују када се шта догодило.

2. Упознавање са различитим изворима прошлости Разговарамо с ученицима шта нам помаже да упознамо и сазнамо о прошлости. Ученици наводе примере за материјалне и усмене изворе сазнања о прошлости. Саопштимо ученицима да ћемо упознати прошлост Србије кроз векове тако што ћемо користити различите изворе. Са ученицима направимо ленту времена на којој ћемо означити временске периоде од 12. века до 21. века. Ленту времена поставимо на зид




учионице и саопштимо ученицима да ћемо на следећим часовима проучавати један по један временски период наше прошлости. На одговарајуће место ленте времена поставићемо постере.

3. Завршна активност Саопштимо ученицима да за следећи час донесу текстове и слике о Немањићима.




Уџбеникслике, текстови,лента времена

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Прошлост СрбијеБрој и тип часа: 58. обрада

Наставна јединица: СРБИЈА ОД 12. ДО 15. ВЕКА






1. Активирање знања ученика На ленти времена означимо временски период од 12. до 15. века и саопштимо ученицима да је у то време владала династија Немањића. 2. Упознавање прошлости Србије од 12. до 15. века Србију од 12. до 15. века истражујемо уочавајући ко су били владари у том периоду. Којом територијом су владали. Где се она налазила у односу на данашњу територију Србије. Шта се са том територијом дешавало у време њихове владавине. Где и како су људи живели у то време. Које су задужбине и културна добра остала из

тог времена. Ученике поделимо у групе. Прва група - Владари Србије од 12. до 15. века, Друга група - Територија Србије од 12. до 15. века, Трећа група - Живот људи у Србији од 12 до 15 века. Четврта група - Задужбине и културна добра. Свака група на постеру извештава о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава податке. Постери се постављају испод ленте на одговарајуће место (од 12. до 15. века).

3. Завршна активност Разговарамо о митовима и легендама из тог периода.







Уџбеникслике, текстови, карте,лента времена

Постери

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Прошлост СрбијеБрој и тип часа: 59. утврђивање

Наставна јединица: ДИНАСТИЈА НЕМАЊИЋА





1. Активирање знања ученика Пред ученике ставимо породично стабло Немањића. Неко од ученика прочита чланове династије Немањића. 2. Упознавање прошлости Србије од 12. до 15. века За сваког члана Немањића прочитамо текст о његовом животу и раду. Разговарамо о његовом значају за Србију од 12. до 15. века Ученике поделимо у групе. Прва група - Стефан Немања, Друга група - Стефан Првовенчани, Трећа група


- Растко Немањић, Четврта група - Стефан Душан Немањић. Свака група на постеру ставља слику владара, описује којом територијом је владао, које задужбине је подигао и како су живели људи у време његове владавине. Групе извештавају о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава податке. Постери се постављају испод ленте на одговарајуће место (од 12. до 15. века).

3. Завршна активност Разговарамо о митовима и легендама владара династије Немањића.








Постери


Наставна јединица: СРБИЈА ОД 15. ДО 19. ВЕКА




1. Активирање знања ученика На ленти времена означимо временски период од 15. до 19. века и саопштимо ученицима да ћемо проучавати прошлост Србије у том периоду. 2. Упознавање прошлости Србије од 15. до 19. века Србију од 15. до 19. века истражујемо уочавајући ко су били владари у том периоду. Којом територијом су



владали. Где се она налазила у односу на данашњу територију Србије. Шта се са том територијом дешавало у време њихове владавине. Где и како су људи живели у то време. Које су задужбине и културна добра остала из тог времена. Ученике поделимо у групе. Прва група - Владари Србије од 15. до 19. века, Друга група - Територија Србије од 15. до 19. века, Трећа група - Живот људи у Србији од 15 до 19 века. Четврта група - Задужбине и културна добра. Свака група на постеру извештава о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава податке. Постери се постављају испод ленте на одговарајуће место (од 15. до 19. века).

3. Завршна активност Читамо песме које описују период од 15. до 19. века.








Постери


Наставна јединица: ПОД ТУРСКОМ ВЛАШЋУ


Сценарио/ток часа 1. Активирање знања ученика Неко од ученика саопшти ко су били владари Србије у периоду од 15. до 19. века. 2. Упознавање прошлости Србије од 15. до 19. века Разговарамо с ученицима да је у периоду од 15. до 19. века Србија била под турском влашћу али да је Србија




имала владаре који су владали Србијом. О сваком владару разговарамо колико и како је значајан за Србију од 15. до 19. века. Ученике поделимо у групе. Прва група - Кнез Лазар Хребељановић, Друга група - Деспот Стефан Лазаревић, Трећа група - Деспот Ђурађ Бранковић, Четврта група - Сеоба Срба. Свака група на постеру ставља слику владара, описује којом територијом је владао, које задужбине је подигао и како су живели људи у време његове владавине. Четврта група описује зашто је дошло до сеобе Срба, ко је предводио Србе и где су се населили. Групе извештавају о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава податке. Постери се постављају испод ленте на одговарајуће место (од 15. до 19. века).

3. Завршна активност Читамо песме које описују период од 15. до 19. века.








Постери


Наставна јединица: СРБИЈА У 19. ВЕКУ


1. Активирање знања ученика На ленти времена означимо временски период 19. века и саопштимо ученицима да ћемо проучавати прошлост Србије у том периоду.





2. Упознавање прошлости Србије 19. века Србију 19. века истражујемо уочавајући ко су били владари у том периоду. Којом територијом су владали. Где се она налазила у односу на данашњу територију Србије. Шта се са том територијом дешавало у време њихове владавине. Где и како су људи живели у то време. Које су задужбине и културна добра остала из тог времена. Ученике поделимо у групе. Прва група - Ђорђе Петровић Карађорђе, Друга група - Милош Обреновић, Трећа група - Знамените личности 19 века. Четврта група - Задужбине и културна добра. Свака група на постеру извештава о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава податке. Постери се постављају испод ленте на одговарајуће место (19. века).

3. Завршна активност Читамо текстове које описују Србију у 19. веку.








Постери



1. Активирање знања ученика Неко од ученика саопшти ко су били владари Србије у

Наставна јединица: ДИНАСТИЈА КАРАЂОРЂЕВИЋ





периоду 19. века. 2. Упознавање прошлости Србије 19. века Разговарамо с ученицима да је крајем 19. века Србија још увек била под турском влашћу али да је имала владара који је покушао да је ослободи подизањем устанка. Ученике поделимо у групе. Прва група - Ђорђе Петровић Карађорђе, Друга група -Петар Први Карађорђевић, Трећа група - Александар Карађорђевић. Свака група на постеру ставља слику владара, описује којом територијом је владао, које задужбине је подигао и како су живели људи у време његове владавине. Групе извештавају о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава податке. Постери се постављају испод ленте на одговарајуће место (крај 19. и почетак 20. века)

3. Завршна активност Читамо текстове које описују период с краја 19. и почетка 20. века.








Постери

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: Друштво


Наставна тема: Прошлост СрбијеБрој и тип часа: 64. утврђивање

Наставна јединица: ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋ





1. Активирање знања ученика Неко од ученика саопшти ко су били владари Србије у периоду 19. века. 2. Упознавање прошлости Србије 19. века Разговарамо с ученицима да је крајем 19. века Србија још увек била под турском влашћу али да је имала владара који је покушао да је ослободи подизањем устанка. Ученике поделимо у групе. Прва група - Милош Обреновић, Друга група - Милан Обреновић. Свака група на постеру ставља слику владара, описује којом територијом је владао, које задужбине је подигао и како су живели људи у време његове владавине. Групе извештавају о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава податке. Постери се постављају испод ленте на одговарајуће место (крај 19. и почетак 20. века)

3. Завршна активност Читамо текстове које описују период с краја 19. и почетка 20. века.








Постери

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четврти Сценарио/ток часа

Наставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Прошлост СрбијеБрој и тип часа: 65. обрада






1. Активирање знања ученика На ленти времена означимо временски период 20. века и саопштимо ученицима да ћемо проучавати прошлост Србије у том периоду. 2. Упознавање прошлости Србије 20. века Србију 20. века истражујемо уочавајући ко су били владари у том периоду. Којом територијом су владали. Где се она налазила у односу на данашњу територију Србије. Шта се са том територијом дешавало у време њихове владавине. Где и како су људи живели у то време. Која су културна добра остала из тог времена. Ученике поделимо у групе. Прва група - Династија Обреновић, Друга група - Династија Карађорђевић , Трећа група - Јосип Броз Тито, Четврта група Знамените личности Србије 20. века. Пета група - Културна добра Србије 20. века. Свака група на постеру извештава о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава податке. Постери се постављају испод ленте на одговарајуће место (20. века).









Постери

Припрема за извођење наставеОсновна школа:

Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Прошлост СрбијеБрој и тип часа: 66. утврђивање







1. Активирање знања ученика Саопштимо ученицима да ћемо проширити знања о ближој прошлости Србије 20. века. 2. Упознавање прошлости Србије 20. века Ученике поделимо у групе. Прва група - Балкански ратови, Друга група - Први Светски рат, Трећа група - Други Светски рат, Четврта група - Србија крајем 20. века. Свака група на постеру извештава о својој теми користећи материјал који смо припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава податке. Постери се постављају испод ленте на одговарајуће место (20. века).









Постери


Наставна јединица: СРБИЈА КРОЗ ВЕКОВЕ






1. Активирање знања ученика Један ученик на ленти времена покаже за које временске периоде смо проучавали прошлост Србије.

2. Систематизација о прошлости Србије Ученике упутимо да ураде задатак у уџбенику на странама 108. 109. 110. и 111. користећи слике и карте. Након завршеног задатка саопштавају решења. По потреби допунимо одговоре.

3. Завршна активност Заједно закључимо да се кроз векове територија Србије повећавала и смањивала, мењала владаре али је увек имала владара и своју престоницу.








Постери

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Република СрбијаБрој и тип часа: 68. систематизација







1. Активирање знања ученика На разредни пано стављамо апликацију са насловом Србија моја домовина.

2. Систематизација знања о становништву Србије Ученике поделимо у три група. Прва група - Положај и обележја Србије. Друга група - Рељеф и воде Србије. Трећа група - Природна богатства Србије. Четврта група - Становништво Србије. Пета група - Делатност људи Србије. Шеста група - По чему је Србија позната. Седма група - Прошлост Србије. Свака група на постеру извештава о својој теми користећи материјал који смо

припремили (слике, текстови, карте). Након завршеног задатка представник групе саопштава решења. По потреби допунимо.

3. Завршна активност На разредни пано испод наслова Србија моја домовина качимо постере сваке групе редом како извештавају.







Уџбеникслике, текстови, карте

Постери

Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија моја домовинаБрој и тип часа: 69. провера






3. Завршна активност Обавестимо ученике да ћемо на следећем часу

разговарати о решењима и постигнућима.









Припрема за извођење наставеОсновна школа:Наставник:Разред и одељење: четвртиНаставни предмет: Природа и друштвоНаставна целина: ДруштвоНаставна тема: Србија моја домовинаБрој и тип часа: 70. утврђивање



окружењу.



dnevne pripreme priroda i društvo 4

Documents