1/195

М О Н О Г Р А Ф И Ј А 24. КЛАСА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967-2011)

БЕОГРАД, 2014. година

2/195

Приредили:

- генерал-мајор Борислав Ђукић, - потпуковник мр Мирко Станковић и - организациони одбор.

Део организационог одбора У септембру 2014. године завршено је писање монографије „ МОНОГРАФИЈА 24. КЛАСЕ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967- 2011) аутора генерал мајора Борислава Ђукића, потпуковника мр Мирка Станковића и организационог одбора за обележавање 40-те годишњице завршетка школовања 24. кл. ВА КоВ.

Монографија је изложена у десет поглавља:

1. Војна Академија Београд – историја војног школства,

2. Официрски позив – изазов младих,

3. Школовање питомаца 24. класе у ВА КоВ,

4. П р о м о ц и ј а - унапређење у чин потпоручника,

5. Године професионалне службе

6. Најуспешнији припадници 24. класе,

7. Официри 24. класе који су обављали војнодипломатске дужности...,

8. Култура и уметност,

9. Дружење на 30 – годишњици24. класе ва КоВ ,

10. Обележавање 40. годишњице 24. класе ва КоВ, - Слике за препознавање и остали радни материјал и - Литература.

Обим монографије је 195 страна са табелама, дијаграмима, сликама и литературом.

3/195

Садржај

Уводне напомене ................................................................................................... 5

Глава прва 1. ВОЈНА АКАДЕМИЈА БЕОГРАД – ИСТОРИЈА ВОЈНОГ ШКОЛСТВА......... 6

1.1. Артиљеријска школа............................................................................. ....... 6 1.2. Устројство Војне академије.................................................................. ........ 7

1.3. Војна академија КоВ.............................................................................. ........ 8 1.4. Јединствена Војна академија.................................................................... ....... 9

Глава друга 2. ОФИЦИРСКИ ПОЗИВ – ИЗАЗОВ МЛАДИХ................................................... ...... 10

- 31. јули 1971. ............................................................................................ ..... 10 2.1. Пријем у Војну Академију........................................................................... ..... 11

- К о н к у р с................................................................................................ ...... 11 - Услови Конкурса........................................................................................ ....... 12 - Начин конкурисања ................................................................................... ...... 13 - Структура примљених по републикама ................................................ ...... 14 - Социјално порекло примљених ................................................................. ...... 14 - Национални састав примљених ................................................................. ...... 14 - Политичка припадност примљених питомаца ...................................... ...... 14

2. 2. Војно устројство ВА КоВ........................................................................... ...... 15 - 1. питомачки батаљон............................................................................... ...... 15 - 2. питомачки батаљон............................................................................... ...... 16

2.3. Свечана обавеза ........................................................................................ ....... 17 2.4. Организовање живота, рада и реда у Војној Академији ....................... ...... 30

Глава трећа 3. ШКОЛОВАЊЕ ПИТОМАЦА 24. КЛАСЕ У ВА КоВ ...................................... ..... 32

3.1. Школовање на 1. и 2. години ..................................................................... ...... 32 3.2. Спортски центар војне академије и спортске активности ...................... ...... 35 3.3. Полагање колоквијума и испита ................................................................. ....... 37 3.4. Распусти – одсуства ................................................................................... ...... 40 3.5. Школовање на 3. и 4. години у школским центрима за родове ............. ...... 40 3.5.1. Пешадијски школски центар Сарајево...................................................... ...... 41 3.5.2. Артиљеријски школски центар – Сарајево – Задар ............................ ...... 43 3. 5.3. Школски центар ОМЈ НХ „Младен Стојановић“ Бања Лука ............... ....... 45 3.5.4. Инжињеријски школски центар у Карловцу (ВП 5102 Карловац)....... ....... 47 3.5.4.1. Старешине у центру ............................................................................. ....... 49 3.5.4.2. Наставници – сарадници са Грађевинског факултета у Загребу........... 49 3.5.4.3. Наставнички кадар у ИШЦ – Карловац ............................................ ....... 49 3.5.4.4. Питомци – студенти 24. класе ВА КоВ, род Инжињерија ................ ....... 52 3.5.5. Школски центар АБХО у Крушевцу......................................................... ....... 53 3.5.6. Школски центар везе у Београду.............................................................. ....... 56 3.5.7. Саобраћајни школски центар у Титограду (сада Подгорица)................ ....... 58 3.6. Фотографије из питомачких дана 1967.-1971.( за препознавање)............. ....... 61

4/195

Глава четврта П Р О М О Ц И Ј А

4.1. УНАПРЕЂЕЊЕ У ЧИН ПОТПОРУЧНИКА................................................... ........ 70 4.2- АНАЛИЗА ЗАВРШЕТКА ШКОЛОВАЊА.................................................... ........ 79

Глава пета ГОДИНЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ........................................................................................... 80

- Пешадија, ................................................................................................................................... 80 - Артиљерија,................................................................................................ 90 - Веза............................................................................................................... 95 - Оклопно механизоване јединице.............................................................. 98 - Инжињерија............................................................................................... 100 - А Б Х О ................................................................................................... .................. 111 - Саобраћајна служба.................................................................................... 112

Глава шеста НАЈУСПЕШНИЈИ ПРИПАДНИЦИ 24. КЛАСЕ.................................................. ........ 116 6.1. ГЕНЕРАЛИ 24. КЛАСЕ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ..................................................... ......... 116

6.4. ГЕНЕРАЛИ ИЗ 24. КЛАСЕ.................................................................................. ......... 120 ГЕНЕРАЛИ АРМИЈЕ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ........................................... ......... 136

6.5. ДОКТОРИ НАУКА.............................................................................................. ......... 137 6.6. МАГИСТРИ НАУКА............................................................................................ ........ 138 6.7. ОФИЦИРИ 24. КЛАСЕ ВА КоВ У ЗЛАТНОМ ОКВИРУ.................................... ........ 139 Глава седма Официри 24. класе који су обављали војнодипломатске дужности............... 140 Глава осма Kултура и уметност…............................................................................................. ......... 143

8.1. Војни новинари и дописници..................................................................... ........ 143

8.2. Режије и учешће у филмовима........................................................................ ........ 143 8.3. Изложбе............................................................................................................. ........ 143 Приватни музеј у селу Таково код Горњег Милановца........................... 144 8.4. Аутори књига и прикази ............................................................................... ....... 146 8.5. Остале активности........................................................................................... ....... 157 8.6. Анегдоте и вицеви........................................................................................... ....... 157

Глава девета ДРУЖЕЊЕ НА 30 – ГОДИШЊИЦИ................................................................................... ....... 162

Глава десета ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 40. ГОДИШЊИЦЕ 24. КЛАСЕ ВА КоВ................................................... 167 IN MEMORIЈAM…………………………………………………………………………… 169

Списак погинулих и умрлих старешина 24. класе ВА КоВ ........................... ....... 170 ЛИТЕРАТУРА ......................................................................................................... ........ 174

5/195

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Идеја да се напише Монографија 24. класе ВА КоВ рођена је 2001. године на скупу поводом обележавања 30. годишњице завршетка ВА. Наредних десет година на том плану готово да није ништа урађено. Услови су били далеко повољнији: још увек је гро припадника 24. класе био у активној војној служби, био је доступан приступ персоналним досијеима и другим неопходним документима, услови за штампање Монографије у некој од војних штампарија били су могући и финансијски доста повољни.

Са припремама око израде Монографије отпочело се после обележавања 40-те годишњице завршетка ВА. Тај задатак је прихватио Организациони одбор за обележавање 40-те годишњице од завршетка ВА. Иако смо доставили упитнике готово свим припадницима 24. класе, на интернету објавили Сајт 24. класе, преко кога смо дали и неопходна објашњења, адресе носилаца задатака, позвали на активност и сарадњу, изостала је заинтересованост припадника 24. класе за достављање аутобиографија. По Закону о заштити личних података није нам дозвољен увид у персонална документа у МО, а истопиле су се и све раније повољности.

Доста је аргумената који иду у корист изради Монографије коју заслужује 24. класа. Отуда и апел да подржимо ову активност и да Монографија угледа светлост дана.

Одлучили смо се да вам у елекронској форми уручимо радну варијанту Монографије без рецензије, лекторисања и прелома текста, и да нам преко сајта или директом доставом електронске поште на аутора генерал-мајора Борислава Ђукића, на Е-маил адресу: borislav2109@gmail.com, они који нису доставили доставе аутобиографије и нове идеје, сугестије и предлоге од припреме за штампање до коначног штампања Монографије, зашта се Организациони одбор залаже и унапред захваљује.

Напомињемо да је ово радна варијанта која, вероватно, садржи правописне, техничке и друге грешке. У припреми за штампу, после лекторисања, рецензије и прелома текста добиће коначну форму и изглед.

Класо, будимо сложни, јединствени, упорни, креативни и учинимо мали напор како бисмо имали Монографију коју заиста заслужујемо.

Организациони одбор

6/195

Глава прва

1. ВОЈНА АКАДЕМИЈА БЕОГРАД -ИСТОРИЈАТ ВОЈНОГ ШКОЛСТВА Од свих добрих ствари знање је најбоље: зато што га нико не може украсти, зато што га нико не може купити, зато што је неуништиво.

Хитопадеша

1.1. Артиљеријска школа На одређеној лествици развоја људског друштва, посебно након успостављања држава,

властела устројава и стајаћу војску. За успешно командовање и руковођење војском као императив намеће се потреба за школованим старешинским кадром. За његово школовање и оспособљавање споро, али сасвим оправдано, многе државе отварају војне школе. Том изазову није одолела ни Кнежевина Србија.

Од стицања аутономног статуса у оквиру Турског царства 1830. године у Кнежевини Србији је било више покушаја да се оснује висока војна школа. Први корак у сложеном процесу стварања официрског кадра учинио је 1833. године кнез Милош Обреновић, када је на школовање у Русију упутио тридесет, од сваког рода по десет, младића да се изуче за официре.

Четири године касније децембра 1837. године одлучено је да се у Србији, Пожаревцу, отвори трогодишња школа, Краљевско-сербска војна Академија, у коју су пр имљена 32 полазника, али ова школа је након шест месеци престала са радом, због незаинтресованости књаза Милоша за њен рад.

Неколико година касније Илија Гарашанин, задужен за Гарнизону војску, предложио је да се оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије. Државни Савет је устројио тај предлог, а кнез Александар Карађорђевић је 18. марта 1850. године одобрио Пројекат устројенија Артиљеријске школе кога је израдио генерал Франтишек Александар Зах, први управник Војне академије. Тај акт представља утемељење војног школства код нас. Артиљеријска школа је прва висока војна установа у Србији, чије традиције данас чува Војна академија у Београду.

Војна академија се у 19. веку делила на Нижу и Вишу. У Нижу школу примани су матуранти гимназије и реалке и трајала је три године. у Вишу академију примани су капетани II класе и трајала је две године. Међу полазницима Артиљеријске школе из тог времена су прослављене војсковође Српске војске, војводе: Радомир Путник, школу завршио 1865. године; Живојин Мишић и Степа Степановић 1878. и Петар Бојовић 1888. године; генерал Јован Мишковић, министар војни, начелник ГШ Српске војске, члан Српског ученог друштва и седми по реду председник Српске Краљевске академије, школу завршио 1865. године.

Артиљеријска школа, Београд, 1850. год.

генерал Франтишек Александар Зах, први управник, ВА, 1850. год.

7/195

1.2. Устројство Војне академије

После српско-турских ратова 1876-1878. године Кнежевина Србија је на Берлинском

конгресу, 1878. године, међународно призната као независна и суверена држава. Искуства из рата и увећање државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује. Министар војни, ђенералштабни потпуковник Јован Мишковић, одредио је комисију која је израдила Пројекат Закона за устројство Војне академије. Народна скупштина је усвојила Закон о устројству Војне академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године.

Оснивањем Тополивнице 1884. године све више се потврђивао значај образовања војничког кадра и школовања официра.

Стара Артиљеријска школа, ул. Ресавска 40 б

Зграду Нове Војне академије у Ресавској улици бр. 40 б пројектовао је архитекта Димитрије Т. Леко 1899. године дуж улице кнеза Милоша, као други део комплекса Војне академије започетог 1850. године.

Објекат је потпуно саграђен после Првог светског рата. Комплекс су чинили, поред Војне академије, и репрезентативна касарна 7. пука у Немањиној улици, Официрски дом, Официрска задруга и парк Мањеж.

Нова Артиљеријска школа, 1889, ул. Кнеза Милоша

Војна академија је радила непрекидно све до Балканских ратова 1912. године. После Првог светског рата Војна академија рад је наставила у оквиру Југословенске војске. Рад је прекинут и током Првог светског рата, а онда још једанпут у Краљевини Југославији, избијањем Априлског рата 1941. године.

8/195

Командири водова у Војној академији, 1924. год.

У току Другог светског рата, одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије од 21. новембра 1944. године, основана је Војна академија Демократске Федеративне Југославије. Двогодишње школовање почело је фебруара 1945. године.

Наређењем Генералштаба ЈА од 31. јула 1945. године, Војна академија је расформирана као општевојна академија и одлучено је да питомци наставе школовање у посебним Војним училиштима по родовима. До септембра 1945. године формирана су Војна училишта, а настава у њима започела је новембра 1945. године. У 15 Војних училишта, распоређених на читавој територији ДФ Југославије, школовање је трајало од 14 месеци до две године. Традицију Војне академије наставило је Пешадијско војно училиште.

1.3. Војна академија КоВ Школовање у Пешадијском војном училишту је, 1949. године, продужено са две на три

године. Након тога, назив Пешадијско војно училиште је промењен у Школа за активне пешадијске официре, а затим у Школа активних официра. Коначно, 1952. године, школа је добила назив Војна академија ЈНА. Први начелник Војне академије је био генерал-пуковник Саво Оровић.

Војна академија Генерал Јован Мишковић, Београд, Први начелник ВА, генерал- Бањица, Павла Јуришића Штурма бр. 33, пуковник Саво Оровић

Војна академија ЈНА школовала је официре свих родова Копнене војске. Да би назив више одговарао намени, Војна академија ЈНА је 1964. године преименована у Војну академију КоВ.

Зграда Војне академије на Бањици је саграђена између два Велика рата. Пред 2. светски рат у данашњој згради Војне академије био је смештен 18. пешадијски пук Краљица Марија бивше Војске Краљевине Југославије. Од 09. јула 1941. до 04. октобра 1944. год. касарна је

9/195

претворена у највећи концентрациони логор смрти на подручју окупиране Србије. Резултати истраживања говоре да је кроз логор прошло око 250.000, од тога броја њих 30.000 логораша стрељано је на стратишту у Јајинцима и у самом логору. У заплењеним документима логора регистровано је 23.288 логораша разних националности, занимања, старосних доба, политичких опредељења, а страдало је 3.849 људи. Данас је некадашњи концентрациони логор претворен у Музеј – дом Бањица.

1.4. Јединствена Војна академија Промене у друштву пратиле су и реформе војног школства. Тако је школоовање у Војној

академији КоВ, 1966. године продужено са три на четири године. Напоредо са Војном академијом КоВ, развијале су се и остале војне академије видова, родова и служби лоциране у Београду, Загребу, Сарајеву,Сплиту... До избијања грађанског рата на простору бивше СФР Југославије Војне академије су радиле без већих промена у организацији.

Универзитет Одбране, зграда Ректората, ул. Павла Јуришића Штурма бр. 1

Од 1991. године официри

родова школују се у Војној академији, а официри служби у Војно-техничкој академији. Јединствена Војна академија, намењена је школовању официра за потребе свих родова и

служби, налази се од 2006. године на једној локацији у Београду, општина Вождовац, насеље Бањица, ул. Павла Јуришића Штурма бр. 33 (бивша улица Вељка Лукића Курјака), а касарна носи нови назив, Генерал Јован Мишковић.

Одлуком Владе Србије од 24. фебруара 2011. године основан је Универзитет одбране, чији је ректорат смештен у бившем Школском центру везе, а обједињује два факултета: Војну академију и Медицински факултет Војномедицинске академије.

Током 162 године (2013) Војну академију је уписало око 71.000 полазника (кадета, питомаца, студената).

О устројству Војне академије КоВ ЈНА, наставном плану и програму, образовно-васпитном процесу, смештају, животу и раду питомаца, одевању, полагању испита и другим сегментима рада ове високо образовне војне школе говориће чињенице у наредним главама ове Монографије.

10/195

Глава друга

2. ОФИЦИРСКИ ПОЗИВ – ИЗАЗОВ МЛАДИХ Одлучити – није довољно – одлуку треба и спровести.

Барбра Ринг

Одлуку за официрски позив доносили смо као средњошколци лично или уз помоћ најближих и драгих нам рођака и пријатеља. Били смо свесни када једном кренемо, па макар и у најудаљенији свет, да ћемо наћи сигуран пут. Тако је и било. Те давне 1967. године, нас 688 средњошколаца, одабраних по посебним критеријумима и условима, примљени смо у 24. класу ВА КоВ. Био је то за нас изазов, понос и нови живот. Већина је са посебним ентузијазмом и вољом прихватила нове услове живота, и, уз помоћ и бригу наших старешина и другог наставничког особља, стали смо у војничке редове, положили свечану обавезу и прихватили се учења уверени да је знање потребно у животу као пушка у борби.

Са сетом се често у животу враћамо на питомачке дане испуњене обавезама и дужностима, а највише учењем и оспособљавањем за официрски позив. У фокусу наше преокупације било је савлађивање наставног плана и програма. И дан-данас навиру сећања са Бањичког виса, Набрђа код Ђакова, Јахорине, Саве код Шапца . . . , са спортских терена, културних и спортских манифестација из Београда, као и сећања на изласке у град и дружења, којих је увек било мало. Све то као да је јуче било.

Памтимо припреме и положене испите, чинове разводника, десетара, водника и водника 1. класе, а посебно избор будућег рода и растанак после двогодишњег дружења у Београду, као и одлазак и наставак образовно-васпитног процеса у школским центрима широм Југославије: Сарајеву, Бањој Луци, Београду, Крушевцу, Титограду (Подгорици), Карловцу, Задру, нове полигоне за практичну обуку и оспособљавање: Пазарић, Калиновик, Земуник, Мањачу . . . У тим центрима смо овладали струком, положили све испите, оспособили се за почетне официрске дужности и дочекали дугожељени дан када смо у свечаном строју на фудбалском игралишту ВА КоВ у Београду промовисани у чин потпоручника.

31. јули 1971. Амфитеатар ВА КоВ био је мали да се окупимо са старешинама и наставницима, ради

анализе школовања и саопштавања ранг листе. Саопштише нам да је ЈНА постала богатија за 399 младих официра, а да ће се овом строју прикључити највероватније још 14 наших колега који нису на време положили све испите, што се и остварило 23. септембра 1971. године, тако да је у чин потпоручника произведено 413 питомаца 24. класе.

Од тог ср ећног дана мно го шта се пр оменило у нашим животима. Раније су о нама бринули, да бисмо пријемом првих дужности преузели бригу за друге, превасходно за своје потчињене војнике и старешине. Ухватили смо кормило у руке и запловили својим рекама живота. Живот нам је постајао из дана у дан све озбиљнији, дражи и испуњенији. Време је брзо пролазило у задовољствима, љубавима и обавезама које су пристизале и увеличавале се, све док нисмо упловили у породичне воде, када је брига за породицу и децу надвађивала.

Ипак најоданији смо били својим дужностима. Преносили смо знања и вештине стечене у току четворогодишњег школовања у ВА КоВ на своје потчињене. А, нашим каријерама и дужностима није било краја. Поносни смо са постигнутим у служби и животу уопште, и с правом стајемо пред лице свих наших ауторитета. Чињенице саме по себи су доказ професионалне зрелости 24. класе из које је изникло 26 генерала, 2 доктора и 2 магистра наука. Из редова наше класе стасали су 2 начелника ГШ Војске Републике Српске, 1 командант Српске војске Крајине, 3 начелника штаба уједно заменика команданта Српске војске Крајине и Војске Републике Српске, 9 команданата корпуса, један командант дивизије, два министра одбране и на десетине других на високим оперативним и штабним дужностима у ГШ, командама армија, корпуса и дивизија.

11/195

Немили догађаји деведесетих година, који су се поклопили са двадесетогодишњицом од завршетка ВА КоВ, промене у држави, друштву, војсци, нашем окружењу, својом величином и последицама, разбијањем СФРЈ, променили су и живот и окружење. Били су бројни, болни и много јачи од наших нада и планова.

Одлучно се већина супроставила свим деструкцијама. Видели смо и доживели многе своје и туђе патње. Болела нас је деструктивна политика државног врха и републичких руководилаца, мука народа, те смо из осећаја одговорности и дужности према отаџбини и народу, прихватили се, прерано, високих дужности у најтежим догађајима и ратовима. Сачували смо професионалну част и достојанство, о чему говоре дела и бројна признања.

2.1. ПРИЈЕМ У ВОЈНУ АКАДЕМИЈУ

У Војну академију су примани припадници мушког пола, држављани СФРЈ који су морали испуњавати опште и посебне услове наведене у конкурсу.

Државни секретаријат за народну одбрану – Персонална управа р а с п и с у ј е

К О Н К У Р С по којем ће у 1967. години примити лица из грађанства за питомце ових војних академија:

1.Војне академије

2.Ваздухопловне војне академије 3. Ваздухопловнотехничке академије

4.Војне академије и противваздушне одбране 5.Војнопоморске академије

12/195

6.Морнаричкотехничке академије

7.Војнотехничке академије (мото- технички,електротехнички, технолошки- хемијски смер и смер наоружања и ракетне технике)

8. Интендантске војне академије (интендантска и финансијска служба)

Школовање почиње 1. октобра 1967. године.

УСЛОВИ КОНКУРСА Конкурисати могу лица, држављани СФРЈ мушког пола која испуњавају ове услове:

А) Опште: - да су здрава и способна за активну службу у ЈНА;

- да нису судски кажњавана и да се против њих не води кривични поступак; - да нису ожењена;

- да су рођена 1946. године и касније.

Б) Посебне: - да су завршила једну од ових школа II ступња у четворогодишњем трајању са завршним испитом;

-за Војну академију КоВ, Ваздухопловну војну академију и Војну академију противваздушне одбране: гимназију, учитељску школу, техничку школу или економску

школу; - за Ваздухопловнотехничку академију: техничку школу (машински, електро-технички

одсек, одсек слабе струје или телекомуникације) или гимназију, из које предност имају ученици природно-математичког смера;

-за Војнопоморску академију: гимназију, техничку школу (машински, електро-технички, хемијско-технолошки, грађевински, хидрометеоролошки одсек, одсек слабе струје или

телекомуникације), поморску школу (наутички и стројарски одсек) или учитељску школу;

-за Морнаричкотехничку академију: поморску школу (стројарски одсек), техничку школу (машински, електротехнички одсек, одсек слабе струје или телекомуникације)

или гимназију, из које предност имају ученици природно-математичког смера; -за Војнотехничку академију: техничку школу (машински, електротехнички, одсек слабе

струје или телекомуникације), гимназију из које предност имају ученици природно- математичког смера или хемијско-технолошко техничку школу;

-за Интендантску војну академију (обе службе): економску школу, учитељску школу или гимназију.

Право конкурисања имају и војници који служе војни рок и питомци школа за резервне официре ако испуњавају услове овог конкурса.

13/195

Школовање у академијама на редном броју 1, 4, 5, и 8 траје 4 године, а уосталим 3

године. Питомци војних академија се после завршетка школовања производе у чин активног

потпоручника одговарајућег рода – службе и обавезни су остати у активној служби ЈНА најмање 10 година.

НАЧИН КОНКУРИСАЊА Лица која желе конкурисати подносе молбу, таксирану са 50 динара, општинском органу

управе за народну одбрану. Молба се пише на одређеном обрасцу који се може добити код наведеног органа.

Рок подношења молби је до 15. јула 1967. године. Војници који служе војни рок и питомци школа за резервне официре подносе молбе

преко своје команде – установе која те молбе, са својим мишљењем, предвиђеним документима и лекарским уверењем, доставља команди војног округа са чије територије је подносилац молбе упућен на служење војног рока.

Молби се прилаже:

- Оверен препис сведочанства IV односно V разреда и завршног испита одговарајуће школе која се тражи конкурсом;

- Оверен препис извода из матичне књиге рођених. Лица која у време подношења молби још нису завршила школовање прилажу уз молбу

оверени препис сведочанства о завршеном последњем разреду и оверен препис оцена из првог полугодишта разреда који похађају. Ово се односи и на она лица која завршне испите полажу до краја септембра т.г. или која до тог времена имају полагати поправне испите, а желе конкурисати за једну од наведених академија. Приликом упућивања на школовање обавезно са собом носе сведочанство о потпуно завршеној школи која се тражи конкурсом.

Сва друга обавештења могу се добити у општинском органу управе за народну одбрану и команди војног округа.

Персонална управа ДСНО

14/195

Кандидати који су испуњавали опште и посебне услове за упис у ВА КоВ имали су право на стипендију за време школовања у средњим школама, коју је обезбеђивао ДСНО, тако да је 24. класа ВА била попуњена и извесним бројем стипендиста.

СТРУКТУРА ПРИМЉЕНИХ ПО РЕПУБЛИКАМА -из Србије.......... 334 (ужа Србија - 231, АП Војводина - 64, АП КиМ - 39) -из Хрватске......... 130 -из БиХ................ 101 -из Македоније.... 96 -из Црне Горе......... 14 -из Словеније.......... 13

СОЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО ПРИМЉЕНИХ -сељачко . . . . . . . 226 или . . .... 32,85% -службеничко . . .. 249 или . . . .. 36,19% -радничко . . . . . . 202 или . . . . . 29,36% -остало . . . . . . . . . 11 или . . . ... 1,60%

НАЦИОНАЛНИ САСТАВ ПРИМЉЕНИХ -Срба . . . . . . . . . . . . . . . 387 или 56,25% -Македонаца . . . . . . . . .. 87 или 12,64% -Хрвата . . . . . . . . . . . . .. . 78 или 11,34% -Словенаца . . . . . . . . . .. . 10 или 1,45% -Црногораца . . . . . . . . .. 31 или 4,51% -Југословена . . . . . . . . .. 65 или 9,45% -Неопредељених . . . . . .. . 7 или 1,02% -Албанаца . . . . . . . . . . . 5 или 0,73% -Бугара . . . . . . . . . . . . . . 9 или 1,31% -Мађара . . . . . . . . . . . . . 2 или 0,29% -Румуна . . . . . . . . . . . . ... 1 или 0,14% -Словака . . . . . . . . . . . . . 3 или 0,43% -Турака . . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14% -Чеха . . . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14% -Немаца . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14%

ПОЛИТИЧКА ПРИПАДНОСТ ПРИМЉЕНИХ ПИТОМАЦА -чланова СКЈ . . . . . . . 135 или 19,62%

-нечланова . . . . . . . . . . 553 или 80,38% У току школовања ВА је напустило, из разних разлога, 275 питомаца, и то:

-у првој години . . . . . 160 или 23,25% -у другој години . . . . . . 102 или 14,82%

-у трећој години . . . . . . 11 или 1,60% -у четвртој години . . . . 2 или 0,30%

УКУПНО. . . . . . . .. 275 или 39,97%

15/195

2. 2. ВОЈНО УСТРОЈСТВО ВА КоВ Војна академија, као образовно-васпитна установа, састојала се од Управе Војне

академије, две до три класе питомаца и позадинских јединица. На челу ВА за наставу везане су катедре за наставне предмете. На 1. и 2. години ВА начелник је био:

Генерал -потпуковник Богдан Мамула

- генерал-потпуковник Богдан Мамула

- помоћник начелника за МПВ - генерал-мајор Зарија Стојановић - помоћник начелника за наставу – генерал-мајор Радомир Шћепановић

- помоћник за позадину – пуковник Миле Давидовић. На челу 24. класе ВА КоВ био је начелник пуковник Никола Синобад на првој години,

пуковник Иво Веровић на другој,и, пуковник Марко Ерцлан заменик начелника класе. Наша 24. класа била је устројена по трупној формацији и састојала се од два питомачка

батаљона, сваки батаљон од три питомачке чете, а чете по три питомачка вода.

1. ПИТОМАЧКИ БАТАЉОН – командант мајор (потпуковник) Керим Исмаиловић

- помоћник за МПВ у батаљону капетан 1 класе Младен Рапаић 1. ЧЕТА

- командир чете мајор Драго Флего - четни старешина заставник Ђуро Деринкоњић

- командир 1. вода капетан Иван Блатник на првој години и Саво Ђелетовић на другој години

- командир 2. вода поручник Бранко Басара -командир 3.вода п.поручник Драган Ђурђић на првој години

п.поручник Лука Хрг на другој години.

16/195

КОМАНДИР 2. ЧЕТЕ - четни старешина

- командир 1. вода - командир 2. вода

- командир 3. вода КОМАНДИР 3. ЧЕТЕ

- четни старешина - командир 1. вода

- командир 2. вода - командир 3. Вода

2. ПИТОМАЧКИ БАТАЉОН - командант 2. питомачког батаљона – потпуковник Станко Раубер,

-помоћник за морал у батаљону – мајор _______ Василић, КОМАНДИР 4. ЧЕТЕ

- командир чете капетан I класе ? Милошевић, - четни старешина

- командир 1. вода – поручник Драгољуб Ојданић, - командир 2. вода -

- командир 3. вода - поручник Крсто Лубурић , КОМАНДИР 5. ЧЕТЕ – капетан I класе Иван Јандрић,

- командир 1. вода – капетан Милорад Ченић, - командир 2. вода – поручник Јово Алексић,

- командир 3. вода – п.поручник Бранко Заклан, КОМАНДИР 6. ЧЕТЕ – капетан I класе Тихомир Грујић,

- четни старешина свIкл. Илија Илић, - командир 1. вода капетан Томислав Чековић,

- командир 2. вода поручник Ђорђе Зиројевић, - командир 3. вода поручник Петар Петровић.

17/195

2.3. СВЕЧАНА ОБАВЕЗА По наредби начелника персоналне управе ДСНО од 07. септембра 1967. у 24. класу ВА

КоВ је примљено 688 питомаца који су положили свечану обавезу -----октобра 1967. године по следећем списк

1. АВРАМОВИЋ Владимира БОРИС 2. АДАМОВИЋ Андрије МИЛА 3. АЛЧЕСКИ Стефана НИКОЛА

4. АЛЕКСИЋ Драге РАДО 5. АЛЕКСОВСКИ Стефана АЛЕКСАНДАР 6. АЛЕКСОВСКИ Стеве ДРАГАН 7. АНАСТАСОВ Љубомира ИВАНЧО 8. АНДРЕЈЕВИЋ Предрага СЛАВОЉУБ 9. АНДРИЋ Миломира ЖИВОЈИ 10. АНДРИЋ Ратка МИЛИЈА 11. АНЂЕЛОВ Радивоја ВЛАДИМИР 12. АНГЕЛОВСКИ Фиданча СИМИОН 13. АНГЕЛОВСКИ Јордана АЛЕКСАНДАР 14. АНГЕЛОВСКИ Владимира СТОЈАН 15. АНТИЋ Радисава ДРАГОМИР 16. АРАНЂЕЛОВИЋ Боривоја МИОДРАГ 17. АРДЕЉАН Помпеја АЛЕКСАНДАР 18. АРИТОНОВИЋ Вељка ДОБРИВОЈЕ 19. АРМУШ Здравка РАДЕНКО 20. АРСЕНИЈЕВИЋ Ђорђа МИРОЉУБ 21. АСЕНОВ Владимира ИВАН 22. АСЛАНИ Селима ЈУСУФ 23. АСЛИМОВСКИ Живка НИКОЛА 24. БАБИЋ Бранислава ЉУБИША 25. БАБИЋ Душана НИКОЛА 26. БАБИЋ Николе ЛАЗО 27. БАЊИЦА Суље ЈУСУФ 28. БАРЛОВ Жарка ЖИВОТА 29. БЕКТЕШИ Ђема ИСМЕТ 30. БЕЛИЋ Јована ЂОРЂЕ 31. БЕРИША Мусе ШАБАН 32. БИЦУЛОВИЋ Маринка ЖИКА 33. БИЋАНИН Радована РАДОСЛОВЕНКО 34. БИЛАФЕР Петра ПЕТАР 35. БИЛИЋ Ивана ЧЕДОМИР 36. БЈЕЛАНОВИЋ Милана ЖИВКО 37. БЈЕЛОВУК Михајла РАДОСЛАВ 38. БЛАШКОВИЋ Ивана ИВАН 39. БОГОЈЕВИЋ Милоша СТЕВАН 40. БОГОСАВЉЕВИЋ Владислава РОДОЉУБ 41. БОЈАЏИЈЕВ Стефана НИКОЛА 42. БОЈАНИЋ Јована РАЈКО 43. БОЛАНЧА Пашка ИВИЦА 44. БОРИЋ Стефана СЕРЂО 45. БОРКО Виљема ВИЉЕМ 46. БОРОЈЕВИЋ Милана НИКОЛА 47. БОРОШ Стевана ЈОСИП 48. БОСАНАЦ Бранка ЂОРЂЕ

49. БОСАНАЦ Ђуре ВЕЉКО

18/195

50. БОШЕВСКИ Ристе ЈОСИФ 51. БОЖИНОВСКИ Венче ИЛИЈА 52. БОЖОВИЋ Горчина ГАВРИЛО 53. БОЖОВИЋ Михајла СЛОБОДАН 54. БРАЈОВИЋ Раде ГОЈКО 55. БРАНКОВИЋ Мане МИЛОШ 56. БУЋАН Владимира ВЛАДИМИР 57. БУЉАН Марка МАРКО 58. БУРАЗОР Владе ПЕРИЦА 59. БУВАЧ Илије ДМИТАР 60. ЦАНДЕР Јосипа ЈОСИП 61. ЦЕКИЋ Николе СЛОБОДАН 62. ЦРЕВАР Симе МАРКО 63. ЦРНЧЕВИЋ Лазе ЈЕВТО 64. ЦВЕЈИЋ Младена ПЕТАР 65. ЦВЕТАНОСКИ Васила ТРАЈАН 66. ЦВЕТКОВ Симеона ВЈЕКОСЛАВ 67. ЦВЕТКОВИЋ Блаже СЛОБОДАН 68. ЦВЕТКОВИЋ Драгољуба МИЛАН 69. ЦВЕТКОВИЋ Драгутина ВЛАДИМИР 70. ЦВЕТКОВИЋ Љубомира МИРОСЛАВ 71. ЧАБРИЛО Анђелка МИЛАН 72. ЧАНКОВИЋ Милоша БРАНКО 73. ЧАУШЕВИЋ Мехе ЕКРЕМ 74. ЧЕЛЕКЕТИЋ Бошка МИРОСЛАВ 75. ЧЕЛЕКЕТИЋ Петра МИЛАН 76. ЧЕНГИЋ Мурадифа ОСМАН 77. ЧЕРНЕ Макса ИВАН 78. ЧИРЈАК Ивана ЖЕЉКО 79. ЧИРКОВ Кира СТОЈАНЧО 80. ЧОВИЋ Раде НЕДЕЉКО 81. ЧУБРАНОВИЋ Спасе ТОМИСЛАВ 82. ЧУБРИЛО Адама ГОЈКО 83. ЧУБРИЛО Живко ЈОВО 84. ЧУЛАЈЕВИЋ Гојка НИКОЛА 85. ЧУМИЋ Видосава БРАНИСЛАВ 86. ЧУПИЋ Уроша ЉУБО 87. ЋИРИЋ Ђорђа МИЛАН 88. ЋОРАЛИЋ Шефика МУХИДИН 89. ЋУРИЋ Ивана ЈУРЕ 90. ДАБИЋ Милана РАНКО 91. ДАБО Јосипа ИВАН 92. ДАФИЧЕВ Бориса МИТКО 93. ДАМЉАНОВИЋ Петка БОЖИДАР 94. ДАВИДОВИЋ Јове ВЛАДИМИР 95. ДАВИДОВИЋ Живка ТОМИСЛАВ 96. ДЕЈАНОВИЋ Милоша НИКОЛА 97. ДЕЈАНОВИЋ Велимира МИЛОШ 98. ДЕЛИЋ Мухамеда ХАЈРУДИН 99. ДЕЛИЋ Рашида РАСИМ 100. ДЕЛОВ Трајана НИКОЛА 101. ДЕНИЋ Боривоја МИЛОВАН 102. ДЕРВИШЕВИЋ Мехе ЗАХИР

19/195

103. ДИКЛИЋ Богдана ДАРКО 104. ДИМИТРИЈЕВИЋ Драгослава РАДИСАВ 105. ДИМИТРИЈЕВСКИ Андона ЈОСИМ 106. ДИМИТРОВСКИ Киров СПИРО 107. ДИМОВСКИ Блаже МЕНДО 108. ДИШИЋ Властимира ТИМОШЕНКО 109. ДИСПИТЕР Јана ЈОЖО 110. ДИВАЦ Љубомира МИЛОШ 111. ДОБРИЈЕВИЋ Милоша ПЕТАР 112. ДРАГИЧЕВИЋ Иве ФРАНО 113. ДРАКАЛСКИ Јована СТОЈАН 114. ДРАШКОВИЋ Драгутина МИЛОРАД 115. ДРОБЊАК Љубана ПЕРО 116. ДУЦКИНОВСКИ Атанаса ФОНЧЕ 117. ДУГАЛИЋ Маријана КРУНО 118. ЂАКОВИЋ Николе МИЛАН 119. ЂАКОВ Тодора БЛАГОЈ 120. ЂИНЂИЋ Вукоја СЛОБОДАН 121. ЂИПАЛО Николе ЈОКО 122. ЂОКИЋ Витомира РАТКО 123. ЂОРЂЕВИЋ Драгољуба ГРУЈА 124. ЂОРЂЕВИЋ Ђорђа МИЛАН 125. ЂОРЂЕВИЋ Крстомира МИОДРАГ 126. ЂОРЂЕВИЋ Војислава НОВИЦА 127. ЂОРЂЕВИЋ Живојина СЛАВОЉУБ 128. ЂОРЂИЈЕВ Георгија СТРАШКО 129. ЂОРОВИЋ Драгољуба МИХАИЛО 130. ЂОШЕВ Николе ТОШО 131. ЂУКИЋ Јагоша РАДОСАВ 132. ЂУКИЋ Петра БОРИСЛАВ 133. ЂУКИЋ Радише ДРАГАН 134. ЂУКИЋ Радомира ДРАГОЉУБ 135. ЂУРЂЕВИЋ Милорада СЛОБОДАН 136. ЂУРИЦА Марка ВЕСЕЛИН 137. ЂУРИЋ Ђорђа ВОЈКО 138. ЂУРОВИЋ Милисава СПАСОЈЕ 139. ЏАНОВИЋ Хасана ИСМЕТ 140. ЏАНАНОВИЋ Хајра ОСМАН 141. ЏУКЛЕВСКИ Петра РИСТО 142. ЕРЦЕГОВАЦ Јове БОРА 143. ЕФТИМОВСКИ Стојана ПАНЧО 144. ЕКЕРТ Фрање ФРАЊО 145. ФИЈЕМБЕР Рудолфа МЛАДЕН 146. ФИЛИПОВИЋ Омера АСИМ 147. ФИЛИПОВИЋ Слободана МИЛУТИН 148. ФИЛИПОВИЋ Живана МИРОСЛАВ 149. ФИЛОВСКИ Ангела СЛОБОДАН 150. ГАБРИЧЕВИЋ Мирка ВЕСЕЛКО 151. ГАЋЕША Владимира ИЛИЈА 152. ГАЈИЋ Божидара СВЕТИСЛАВ 153. ГАРИЋ Мате ЗДРАВКО 154. ГАШПАР Анте ЈОЗО 155. ГАШПАРАЦ Павла ЖЕЉКО

20/195

156. ГАШПАРИЋ Стјепана ЖЕЉКО 157. ГАВРИЛОВИЋ Здравка ЛАЗАР 158. ГЕЛЕНДИР Јулиуса ЈУЛИУС 159. ГЕНГО Милана РАДЕНКО 160. ГЕОРГИЕВ Илије АНГЕЛ 161. ГЕОРГИЕВСКИ Александра ВАСО 162. ГЕОРГИЕВСКИ Цене МИТРЕ 163. ГЛИГОРОВ Трајча БРАНКО 164. ГОГИЋ Матије РАЈКО 165. ГОЈКОВИЋ Станимира СЛОБОДАН 166. ГОЛИЋ Ивана ДРАГАН 167. ГОЛУБОВ Ристе ЈОВАН 168. ГОЛУБОВИЋ Саве ВЕСЕЛИН 169. ГОРШАК Ивана АНДРИЈА 170. ГРЕЧЛ Јосипа ДОМАГОЈ 171. ГРУБИЋ Војина ЈОВАН 172. ГРУЈЕВСКИ Пере ВЛАДО 173. ГРУЈИЋ Милуна СЛОБОДАН 174. ГУЛИЧ Душана МАРКО 175. ХАЏИЋ Хусније МУСА 176. ХАЏИЋ Мехмеда ЋАЗИМ 177. ХАЈДУКОВИЋ Ђуре МИХАЈЛО 178. ХАЛУЛИЋ Енвера ВАЊА 179. ХАРМБАШИЋ Стевана ДРАГАН 180. ХАСАНАГИЋ Џеме СУЛЕЈМАН 181. ХЕРАКОВИЋ Николе МИЛОШ 182. ХИНТЕР Драгутина МИРОСЛАВ 183. ХОРВАТ Антуна ЗВОНКО 184. ХОТИ Ђеладина ШАЋИР 185. ХРИСТОВСКИ Стоице ЉУПЧО 186. ХРУБИ Драгутина СТАНИСЛАВ 187. ХУСЊАК Славка ВАЛЕНТ 188. ИЛИЋ Божидара МИРОСЛАВ 189. ИЛИЋ Петра ИЛИЈА 190. ИЛИЋ Тихомира БРАТИСЛАВ 191. ИЛИЈЕВ Вангелија ФИДАНЧО 192. ИСАК Милована ИЛИЈА 193. ИВАНОВ Бојана РАНКО 194. ИВАНОВИЋ Владимира СЛАВИМИР 195. ИВАНОВ Тасе БОШКО 196. ИВЕТИЋ Јована ГОЈКО 197. ЈАНЕВ Панче БОРИС 198. ЈАНКОВИЋ Душана ЂОРЂЕ 199. ЈАНКОВИЋ Јакова МИЛОРАД 200. ЈАНКОВИЋ Милете ДРАГОМИР 201. ЈАНКОВИЋ Милорада ПЕРИША 202. ЈАЊИЋ Душана РАДЕ 203. ЈАЊИЋ Манојла РАЈКО 204. ЈАУК Јосипа ЈОСИП 205. ЈАЗИЋ Драгана ЈОВО 206. ЈЕЛИЋ Антуна ТОМИСЛАВ 207. ЈЕЛИЋ Бранка МИЛОРАД 208. ЈЕЛИЋ Обрада МАРКО

21/195

209. ЈЕРХАТ Станислава АЛОЈЗ 210. ЈОЛОВИЋ Војислава МОМЧИЛО 211. ЈОРДАНОВИЋ Здравка ВЛАДА 212. ЈОСИЋ Марка МИЛОВАН 213. ЈОВАНЧИЋ Борислава ДРАГОМИР 214. ЈОВАНОВ Јордана ВАНЧО 215. ЈОВАНОВИЋ Драгољуба СТАНИСЛАВ 216. ЈОВАНОВИЋ Мате ГОЈКО 217. ЈОВАНОВИЋ Петра МИЛОРАД 218. ЈОВАНОВИЋ Станимира ДРАГАН 219. ЈОВАНОВИЋ Живојина МИОДРАГ 220. ЈОВАНОВСКИ Бранка БОРКО 221. ЈОВАШЕВИЋ Миодрага ПРВОСЛАВ 222. ЈОВИЧИН Тодора АНДРИЈА 223. ЈОВИЋ Хранислава ТОМИСЛАВ 224. ЈОВИЋ Ивка МИЛАДИН 225. ЈУРИЋ Фране БОРИС 226. ЈУРИШИЋ Роберта МИРОСЛАВ 227. ЈУРОШЕВИЋ Боже МИОДРАГ 228. ЈУСИЋ Емина КАДИР 229. КАДРИЈА Зејнулаха ФАДИЛ 230. КАЛАНОВИЋ Јове ВЛАДАН 231. КАЛЧИЋ Боже МИЛАН 232. КАРАЛИЋ Антуна ДРАГУТИН 233. КАРМЕЉ Стјепан ЗВОНКО 234. КАТИЋ Здравка ИЛИЈА 235. КИРЕВ Гавев СРЕТКО 236. КИТАНОВСКИ Ристе БРАНКО 237. КЛАРИЋ Силвестра ДАРИЈО 238. КНЕЗ Ивана ЖЕЉКО 239. КНЕЖЕВИЋ Јове ВАСИЛИЈЕ 240. КОЦЕВСКИ Ангела ВЛАДИМИР 241. КОКАЛОВИЋ Љубомира ПЕТАР 242. КОКОТ Мирка МЛАДЕН 243. КОЛЕР Кароља КАРОЉ 244. КОМШИЋ Пере ЈУРО 245. КОНЕВ Коце МИТРЕ 246. КОРАЋ Васе ЉУБОМИР 247. КОРОЧКИН Милутина МИРОСЛАВ 248. КОС Пере РАДЕ 249. КОЦАНОВИЋ Живојина СЛОБОДАН 250. КОСОРИЋ Драгомира РАДИВОЈЕ 251. КОСТАДИНОВ Тодора БОРИС 252. КОСТАДИНОВ Вангела ВАСИЛ 253. КОСТЕСКИ Мирка МОМЧИЛО 254. КОСТИЋ Милутина МИЛОЈЕ 255. КОШТИЋ Хасиба МЕХМЕД 256. КОТЕСКИ Методија КОСТА 257. КОВАЧЕВИЋ Јакова ПЕЈО 258. КОВАЧЕВИЋ Момира СИНИША 259. КРАЊЦ Антуна ЗДЕНКО 260. КРЕСО Мухамеда СИДИК 261. КРИЧАК Миљојка СИМА

22/195

262. КРИЖАН Љубомира ДУШКО 263. КРСТИЋ Богосава ЈОВАН 264. КРСТИЋ Чедомира ПРЕДРАГ 265. КРСТИЋ Милана ВОЈИСЛАВ 266. КРСТИЋ Момира ВЕЛИМИР 267. КРСТИЋ Томе ТРАЈКО 268. КРТОЛИЦА Радослава ЊЕГОСЛАВ 269. КРУНИЋ Давида ЧЕДОМИР 270. КУКОЉ Обрада МИЛОРАД 271. КУЗМАНОВИЋ Бошка РАДОВАН 272. ЛАБАН Милорада ТОМИСЛАВ 273. ЛАКИЋ Славка СРЕТКО 274. ЛАЛОВИЋ Алексе ЈОВО 275. ЛАНГУС Антона ИВАН 276. ЛАЗАРОВ Васила СЛАВЧО 277. ЛЕПОЈЕВИЋ Цветка МОМЧИЛО 278. ЛЕШИЋ Стјепана МИХАЈЛО 279. ЛИСУЛ Стевана ПЕТАР 280. ЛИЗДЕК Реље ВЛАДО 281. ЛОНЧАР Ивана ИВАН 282. ЛОНЧАРИЋ Мартина МИРКО 283. ЛОВРИНОВИЋ Анте ЗДРАВКО 284. ЛУЧИЋ Антона ДРАГУТИН 285. ЛУКИЋ Божура БОРИВОЈЕ 286. ЛУКИЋ Милана СЛОБОДАН 287. ЛУКИЋ Мехмеда ЖАРКО 288. ЛУЖЊАНИН Милена МИЛОРАД 289. ЉУБОВИЋ Илије РАДОСЛАВ 290. МАГОВЧЕВИЋ Јована БЛАГОЈЕ 291. МАЂЕР Драге ЈОСИП 292. МАЈСТОРОВИЋ Душана РАДОВАН 293. МАКАР Вјекослава АНЂЕЛКО 294. МАКСИМОВ Кире ДИМИТАР 295. МАКСИМОВИЋ Душана РАДОМИР 296. МАКСИМОСКИ Бориса БОГЕ 297. МАЛОБАБИЋ Ђуре МИЛАН 298. МАЉКОВИЋ Стојана РАДЕ 299. МАНАСКОВ Георгија ЈОСИФ 300. МАНЦЕ Јосипа БОРИСЛАВ 301. МАНДИЋ Јове ГОЈКО 302. МАНИЋ Душана НИКОЛА 303. МАНОЈЛОВИЋ Драгољуба ЗОРАН 304. МАНОЈЛОВИЋ Николе ЛУКА 305. МАРЧЕТА Пере МИЛЕ 306. МАРИЧИЋ Дане СТЕВАН 307. МАРИЧИЋ Ђуре ИЛИЈА 308. МАРИЋ Владе РАДЕ 309. МАРИНКОВИЋ Јована ЗОРАН 310. МАРИНОВИЋ Јосе НОЈКО 311. МАРЈАНОВИЋ Милана МАРКО 312. МАРЈАНОВИЋ Златоја ВЕСЕЛИН 313. МАКРИЕВСКИ Васила ФИЛИП 314. МАРКОВИЋ Блаже БОРИСЛАВ

23/195

315. МАРКОВИЋ Добросава СТОЈАН 316. МАРКОВИЋ Радована МИЛАН 317. МАРКОВИЋ Велибора МИША 318. МАРКОВИЋ Васе СТЕВО 319. МАРТИНЧИЋ Марија БРУНО 320. МАРТИНОВИЋ Лазе НИКОЛА 321. МАТИЈЕВИЋ Николе МИРКО 322. МАТУЛОВИЋ Анте ВЛАДИМИР 323. МЕДИЋ Раде ИЛИЈА 324. МЕХИЋ Атифа НАИМ 325. МЕНИЧАНИН Милана НИКОЛА 326. МЕЗБУР Шаћира СУЛЕЈМАН 327. МИЦЕВ Драге РАЧЕ 328. МИЦЕВ Фиданча ТРАЈЧО 329. МИХАЈЛОВИЋ Добромира ВЛАДИМИР 330. МИХАЈЛОВИЋ Ђуре СИМО 331. МИХИЋ Момчила МИЛАН 332. МИХИЋ Светозара МИЛАН 333. МИЈАТОВИЋ Душана МИЛАН 334. МИЈИЋ Анте ЖИВКО 335. МИКУЛЧИЋ Фрање ИВАН 336. МИЛАНОВ Ивана РАТКО 337. МИЛАНОВИЋ Слободана ВЕЛИЗАР 338. МИЛЕНКОВИЋ Јована МИЛУТИН 339. МИЛЕНКОВИЋ Миладина ПЕТАР 340. МИЛЕНКОВИЋ Раде ЗДРАВКО 341. МИЛЕСКИ Слободана МИЛЕ 342. МИЛЕТИЋ Јосипа ЈАКОВ 343. МИЛЕТИЋ Славка ДЕСИМИР 344. МИЛИЋ Милана МИОДРАГ 345. МИЛИЋ Станка ДОБРОСАВ 346. МИЛИЋ Вељка ДРАГАН 347. МИЛИЋЕВИЋ Михајла СЛАВИМИР 348. МИЛИКИЋ Драгослава ДУШАН 349. МИЛИКШИЋ Стеве ЂОРЂЕ 350. МИЛИНОВИЋ Мартина БРАНКО 351. МИЛИСАВЉЕВИЋ Мане МИЛАН 352. МИЛОЈКОВИЋ Николе СВЕТА 353. МИЛОСАВЉЕВИЋ Боривоја АЛЕКСАНДАР 354. МИЛОСАВЉЕВИЋ Милутина ВЛАДИМИР 355. МИЛОСАВЉЕВИЋ Петра НИКОЛА 356. МИЛОСАВЉЕВИЋ Радојка ЧЕДОМИР 357. МИЛОШЕВИЋ Милутина ИВА 358. МИЛОШЕВИЋ Радована НОВАК 359. МИЛОВАНОВИЋ Љубисава СТАНКО 360. МИЛУТИНОВИЋ Станимира ЖИВАН 361. МИЛУТИНОВИЋ Тијослава ДУШАН 362. МИЉАНОВИЋ Саве СЛАВКО 363. МИОЛСКИ Петра ДРАГОЉУБ 364. МИРЧЕТИЋ Станка МИЛУТИН 365. МИРИЋ Манише РАДЕ 366. МИРКОВИЋ Јеврема ДИМИТРИЈЕ 367. МИРКОВИЋ Војимира ДОБРИВОЈЕ

24/195

368. МИРОВИЋ Радомира СЛОБОДАН 369. МИСИРЛИОВСКИ Илка БОГДАН 370. МИШЧЕВИЋ Милоша СЛАВКО 371. МИШИЋ Светозара ДРАГАН 372. МИТИЋ Бранка ЂОКА 373. МИТИЋ Гаврила СИНИША 374. МИТОВ Методија ТАЧКО 375. МИТРОВИЋ Јездимира БОРИЦА 376. МЛАДЕНОВИЋ Младена ДРАГОЉУБ 377. МЛАДЕНОВИЋ Станимира РАДЕ 378. МЛАДЕНОВИЋ Стевана СИНИША 379. МЛАДЕНОВИЋ Војислава ТИКОМИР 380. МОДРУШАН Романа БРАНКО 381. МОФАДИН Јосипа ЕДУАРДО 382. МУХОВИЋ Деспота РАСИМ 383. МУСЛИМОВИЋ Осме ФИКРЕТ 384. НАЈДАНОВСКИ Александра МИРКО 385. НАЈДОВСКИ Алексе ЖИВКО 386. НАРАНЏИЋ Душана МИЛЕНКО 387. НЕДЕЉКОВИЋ Милорада РАДОВАН 388. НЕДЕЉКОВИЋ Животе СИНИША 389. НЕНАДИЋ Петра ШПИРО 390. НЕШИЋ Захарије АЛЕКСАНДАР 391. НЕТРЕБАШИЋ Јове МИЛУТИН 392. НИЧИЋ Митра БЛАГОЈЕ 393. НИКИЋ Миле БУДИМИР 394. НИКОЛАШ Пере МИРКО 395. НИКОЛИЋ Арсенија ГРАДИМИР 396. НИКОЛИЋ Богољуба ДРАГИ 397. НИКОЛИЋ Милана АЛЕКСАНДАР 398. НИКОЛИЋ Милоша МИРОЉУБ 399. НИКОЛИЋ Миладина РАДИВОЈЕ 400. НИКОЛИЋ Милорада ВИТОМИР 401. НИКОЛИЋ Радована МИРОСЛАВ 402. НИКОЛИЋ Стојана ЧЕДОМИР 403. НИКОЛИЋ Светозара ЈУГОСЛАВ 404. НИКОЛОВСКИ Димитра ИЛИЈА 405. НИКОЛОВСКИ Николе ДУШАН 406. НИНИЋ Гојка СИМО 407. НОГИЋ Јозе АНТО 408. НОВАКОВИЋ Јанка ДРАГАН 409. НОВАКОВИЋ Бранка РАЈКО 410. НОВЧИЋ Миодрага СРБА 411. НОВИЋ Наталије ЗАФИР 412. ЊЕГИЋ Лазара СТЕВО 413. ОБЛАКОВИЋ Стевана СТАНКО 414. ОБРАДОВИЋ Николе ПЕТАР 415. ОБРАДОВИЋ Петра СРЕТА 416. ОБРОВИЋ Радоша ПЕТАР 417. ОМОРАЦ Стојана МИОДРАГ 418. ОРЛОВИЋ Дане МИЛЕ 419. ОЖЕГОВИЋ Миле БОРИС 420. ПАШАЛИЋ Анте БРАНИМИР

25/195

421. ПАШИЦА Ивана ШТЕФО 422. ПАУНОВИЋ Станише МОМЧИЛО 423. ПАВИЋ Светислава МИРОЉУБ 424. ПАВКОВИЋ Љубомира ДАРИО 425. ПАВЛОВИЋ Живадина БОГОЉУБ 426. ПЕЋАНАЦ Милана СЛАВКО 427. ПЕЈЧИЋ Јована ЈУГОСЛАВ 428. ПЕЈЧИЋ Милутина СВЕТИСЛАВ 429. ПЕЈАКОВИЋ Мирка АЛОЈЗ 430. ПЕЈОВИЋ Баје ВЕЛИБОР 431. ПЕКИЋ Јакова ЈАКОВ 432. ПЕНДОВСКИ Јована ПЕТРЕ 433. ПЕНЕВ Спасе БОРИС 434. ПЕРЧИНКОВ Вељка НИКОЛА 435. ПЕРКО Јанеза ЈАНЕЗ 436. ПЕРОВИЋ Чедомира МИХАИЛО 437. ПЕРУНОВИЋ Гојка АЛЕКСА 438. ПЕТКОВИЋ Богољуба ДРАГУТИН 439. ПЕТКОВИЋ Петра СЛОБОДАН 440. ПЕТКОВ Сарафина МИЛАНЧО 441. ПЕТРОНИЈЕВИЋ Станка МИЛУТИН 442. ПЕТРОВИЋ Аврама ДЕСИМИР 443. ПЕТРОВИЋ Илије ВИТОМИР 444. ПЕТРОВИЋ Мане БРАНКО 445. ПЕТРОВИЋ Милорада ДОБРИ 446. ПЕТРОВИЋ Момира ДРАГОМИР 447. ПЕТРОВИЋ Петра ИЛИЈА 448. ПЕТРОВИЋ Радисава МИОДРАГ 449. ПЕТРОВИЋ Славољуба МИЛИЋ 450. ПЕТРОВСКИ Стојана ТРАЈАН 451. ПИЛИПОВИЋ Боже МИЛАН 452. ПИРИВАТРИЋ Живадина МИЛАН 453. ПЛАВШИЋ Марка МИЛЕ 454. ПОЈЕ Алојза ЈОЖЕФ 455. ПОКОРНИ Данила ВЛАДИМИР 456. ПОЉАКОВИЋ Драгољуба ДРАГАН 457. ПОПОВИЋ Лазара ЛАЗАР 458. ПОПОВИЋ Павића ДРАГОСЛАВ 459. ПОПОВИЋ Станка НЕДЕЉКО 460. ПОВРЖАН Симе ЂОРЂЕ 461. ПРЕБЕГ Павла МАРИЈАН 462. ПРЕРАДОВИЋ Крсте РАТКО 463. ПРГОМЕТ Петра ИЛИЈА 464. ПРОДАН Марија ВЛАДИМИР 465. ПРОТИЋ Милана ЈОВАН 466. ПРТЕЊАЧА Јосе ИВИЦА 467. ПРТИНА Миће МИЛАН 468. ПУАЧА Петра НИКИЦА 469. РАЧКИ Фрање АНТУН 470. РАДАКОВИЋ Илије БРАНКО 471. РАДЕНКОВИЋ Андреја ДРАГОЉУБ 472. РАДМАНОВИЋ Јована ЈАНКО 473. РАДОЈЧИЋ Милана ВЛАДИМИР

26/195

474. РАДОЈЕВИЋ Стевана ЂОРЂЕ 475. РАДОЈЕВИЋ Стевана ПЕТАР 476. РАДОМИРОВИЋ Добривоја ТОМИСЛАВ 477. РАДОЊИЋ Александра ЖИВОРАД 478. РАДОЊИЋ Каменка ЉУБОМИР 479. РАДОСАВЉЕВИЋ Јована НИКОЛА 480. РАДОТОВИЋ Стеве ЈОВО 481. РАДОВАНОВИЋ Милисава АЛЕКСАНДАР 482. РАДОВИЋ Лазара ЂОРЂЕ 483. РАДУН Миле ЖЕЉКО 484. РАФАИЛОСКИ Бориса ДЕЛЧЕ 485. РАИЋ Мартина ИВАН 486. РАЈИЧИЋ Јоце СРЕЋКО 487. РАЈАК Станка ТИХОМИР 488. РАЈЧИЋ Велибора ХРАНИСЛАВ 489. РАЈКОВИЋ Божидара СРБИСЛАВ 490. РАКИЋ Момчила ДРАГАН 491. РАНИСАВЉЕВИЋ Живана БОШКО 492. РЕЏИЋ Станка ЧЕДОМИР 493. РИСТЕВСКИ Милана ТРАЈАН 494. РИСТИЋ Бранимира МИЛОВАН 495. РОДОБУЉАЦ Мате ФРАНЕ 496. ШАЋИПИ Бајрама РАМАДАН 497. САДИКОВИЋ Мушана ВЕЈСИЛ 498. САЛАПУРА Милана ПЕТАР 499. САЛМА Михајла ГЕЗА 500. САМАРЏИЋ Николе МИЛОРАД 501. САМАРЏИЋ Светозара МИЛИВОЈЕ 502. САМАРЏИЈА Ђурађа ДРАГО 503. САВИЋ Александра ЧЕДОМИР 504. САВИЋ Милутина СТОЈАН 505. САВИЋ Светозара СЛОБОДАН 506. САВКОВИЋ Раденка МИЛОЈКО 507. САВОВИЋ Рајка СТЕВАН 508. СЕКИЗ Саве МИЛОРАД 509. СЕКУЛИЋ Реље РАДОМИР 510. СЕКУЛОВ Бориса ВЕЛКО 511. СИМЕОНОВ Крумов ЗДРАВЧО 512. СИМЕУНОВИЋ Јована МИЛАН 513. СИМИЋ Милорада ЂУРА 514. СИМИЋ Милорада НОВИЦА 515. СИМИЋ Раде СТАНКО 516. СИМОНОВИЋ Бошка ДОБРИВОЈЕ 517. СИМОНОВИЋ Бошка ДОБРОСАВ 518. СИМОНОВИЋ Младена МИРОСЛАВ 519. СИМОНОВИЋ Момчила МОМИР 520. СИМОНОВСКИ Евтима АЛЕКСАНДАР 521. СИМОВИЋ Александра ПЕТАР 522. СИМОВИЋ Милоша ПЕТАР 523. СИМУНОСКИ Трајка БЛАГОЈА 524. СЕИЗТРАЈКОВ Илије ДИМИТРИ 525. СЛЕПЧЕВИЋ Паје СЛОБОДАН 526. СМИЛЕВСКИ Петка ИВО

27/195

527. СОТИРОВИЋ Божидара ДРАГОСЛАВ 528. СОВИЉ Раде СЛАВКО 529. СПАСОЈЕВИЋ Милоша МИЛИВОЈЕ 530. СПИРОСКИ Васила ЂОРЂИ 531. САРДОЧ Драгутина ЈОСИП 532. СТАМЕНИЋ Ивана РАДОВАН 533. СТАМЕНКОВИЋ Лазара ДРАГОЉУБ 534. СТАНИЖАН Обрада ДРАГОСЛАВ 535. СТАНКИЋ Новака МИЛОШ 536. СТАНКИЋ Пере МИЛОРАД 537. СТАНКОВ Стојана СТАНОЈКО 538. СТАНКОВИЋ Александра ЧЕДОМИР 539. СТАНКОВИЋ Александра ВУЈИЦА 540. СТАНКОВИЋ Димитрија ГЛИГОРИЈЕ 541. СТАНКОВИЋ Ђорђа МИЛАДИН 542. СТАНКОВИЋ Обрада МИРКО 543. СТАНКОВИЋ Стојадина ЈОРДАН 544. СТАНКОВИЋ Светозара БОРА 545. СТАНКОВИЋ Трајка МИЛОРАД 546. СТАНКОВИЋ Живојина МИРОЉУБ 547. СТАНКОВСКИ Александра ДИМИТАР 548. СТАНКОВСКИ Павла НИКОЛА 549. СТАНОЈЕВСКИ Санде МИЛЕ 550. СТЕФАНОВИЋ Радомира ТИХОМИР 551. СТЕФАНОВИЋ Станка ДРАГОЉУБ 552. СТЕФАНОВСКИ Краља ДОБРОСАВ 553. СТЕПАНОВИЋ Миодрага БОГОЉУБ 554. СТИПИШИЋ Луке АНТЕ 555. СТОИЛКОВ Ванге СПАСЕ 556. СТОЈАНОВ Бориса ЗОРАН 557. СТОЈАНОВИЋ Душана СВЕТОЗАР 558. СТОЈАНОВИЋ Милована ЦВЕТКО 559. СТОЈАНОВИЋ Војислава БРАНИСЛАВ 560. СТОЈАНОВИЋ Владислава ИВАН 561. СТОЈАНОВСКИ Александра ИЛИЈА 562. СТОЈАНОСКИ Стојана СПАСЕ 563. СТОЈАНОВСКИ Станојка СТОИМЕН 564. СТОЈЧИЋ Јована СЛАВОЉУБ 565. СТОЈЧИЋ Владимира МИРОСЛАВ 566. СТОЈКОВИЋ Душана СТАНКО 567. СТОЈКОВСКИ Салтира ТОМИСЛАВ 568. СТОШИЋ Владе БРАНКО 569. СТРАЈНИЋ Бранка МИЛЕ 570. СТРУЊАШ Саве ЂОРЂЕ 571. СУБОТА Мате ИВАН 572. СУДАР Радомира БОЖИДАР 573. ШАБАН Блаже ГОЈКО 574. ШАЈАТОВИЋ Јанка ЈАНКО 575. ШАРЕНАЦ Илије РАЈКО 576. ШАРИЋ Иве ФРАНЕ 577. ШОШИЋ Драгољуба БОРИВОЈЕ 578. ШПАНОВИЋ Милана СТОЈАН 579. ШПИЦА Стевана ДРАГОСЛАВ

28/195

580. ШПРОХ Томаша МИРОСЛАВ 581. ШТРБАЦ Богдана СТЕВАН 582. ШТРБАЦ Томе БРАНКО 583. ШТУЛОВИЋ Адама ДУШАН 584. ШУЈИЦА Илије МИЛОРАД 585. ШУНДИЋ Драгутина МЛАЂЕН 586. ШУПУТ Милоша МИЛАН 587. ШВАЉЕК Људевита ЈОСИП 588. ТАДИЋ Бошка НОВО 589. ТАНОВИЋ Исмета ГОРАН 590. ТАСЕТОВИЋ Николе МИОДРАГ 591. ТАСЕВСКИ Иле ДРАГУТИН 592. ТАСЕВСКИ Воислава ТРАЈКО 593. ТАСИЋ Маринка МИОДРАГ 594. ТАТИЋ Милорада РАДИВОЈЕ 595. ТЕПИЋ Гавре СЛОБОДАН 596. ТИЈАНИЋ Добривоја ВЛАДИМИР 597. ТИМОТИЈЕВИЋ Будимира РАСТКО 598. ТИМОВ Миља СТОЈАН 599. ТИНТОР Никола МИРКО 600. ТОДОРОВ Цветка РАДИВОЈ 601. ТОДОРОВИЋ Радомира ДРАГИША 602. ТОДОРОВИЋ Велимира ГРАДИМИР 603. ТОДОСИЈЕВИЋ Јована ДАНЧО 604. ТОДОСИЈЕВИЋ Витомира ДРАГОЉУБ 605. ТОЛИМИР Станка ЗДРАВКО 606. ТОЉАГА Јове ЗДРАВКО 607. ТОЉИЋ Стојадина МИРОСЛАВ 608. ТОМИЋ Бранка АЦО 609. ТОМИЋ Добрина МОМЧИЛО 610. ТОМИЋ Љубомира ЗВОНИМИР 611. ТОМШИЋ Јосипа ЈОСИП 612. ТОПОЛЧИЋ Петра ЗЛАТКО 613. ТРАЈАНОВ Кира СТОЈИЛКО 614. ТРАЈКОВИЋ Јевте БОРА 615. ТРАЈКОВИЋ Љубомира ЈОВИЦА 616. ТРАЈКОВИЋ Стојадина НОВИЦА 617. ТРАЈКОВИЋ Трајка НОВИЦА 618. ТРБОЈЕВИЋ Николе ДРАГАН 619. ТРЕНЕВ Косте СТОЈАН 620. ТРИПУНОВСКИ Ангела СТОЈАНЧЕ 621. ТРИВИЋ Остоје МИРКО 622. ТРИПКОВ Драгев СЛАВЕ 623. ТРКУЉА Саве ВЛАДИМИР 624. ТРПЕСКИ Микајла ВУКАШИН 625. ТРПКОСКИ Мишка ЉУПЧО 626. УДОВЧИЋ Алојза ЈОЖЕ 627. УМИЋЕВИЋ Лазе ПЕТАР 628. УРОШЕВИЋ Добрице МИРОЉУБ 629. УЗЕЛАЦ Ђуре МИЛАН 630. УЗЕЛАЦ Ђуре МИЛАН 631. ВАДЊАЛ Ловре ВЛАДИСЛАВ 632. ВАЛЕНЧИК Густава ГУСТАВ

29/195

633. ВАРАТ Петра БАРТОЛ 634. ВАСИЋ Момира БРАНКО 635. ВАСКОВИЋ Стојана МИЛОРАД 636. ВЕЛИЧКОВИЋ Сокола МИОДРАГ 637. ВЕЛИЧКОВИЋ Војислава ТОМИСЛАВ 638. ВЕЉАНОВ Цандов ТРАЈАН 639. ВЕЉКОВИЋ Владимира ШОЛАЈА 640. ВЕМИЋ Илије ВУКСАН 641. ВЕСЕЛИНОВСКИ Симче РИСТО 642. ВЕЗЕНКОВСКИ Јована ДИМИТАР 643. ВИЋЕНТИЋ Милована ЗДРАВКО 644. ВИДАНОВИЋ Александра ПРЕДРАГ 645. ВИДАНОВИЋ Арсе СЛОБОДАН 646. ВИДОШЕВИЋ Марка АНЂЕЛКО 647. ВИЛОТИЈЕВИЋ Симе МИЋО 648. ВЛАЧИЋ Драге ДУШАН 649. ВЛАЈКОВИЋ Воимира МИЛОВАН 650. ВУЧИНИЋ Благоја МИЛОВАН 651. ВУЧКОВ Стојка ГОРГИ 652. ВУЧКОВИЋ Мирка НОВАК 653. ВУЧКОВИЋ Радомира ПРЕДРАГ 654. ВУЧКОВИЋ Радомира МИРОСЛАВ 655. ВУЧКОВИЋ Љубана ПРЕДРАГ 656. ВУЈИЋ Илије ЧЕДО 657. ВУКИЋ Стојана ГАВРО 658. ВУКМИРОВИЋ Ђуре ВАСО 659. ВУКОНИЋ Миливоја МАТИЈА 660. ВУКОВИЋ Петра МИЛАН 661. ЗАГИЋ Халила ШЕРИФ 662. ЗАГОРАЦ Бранка РАДЕ 663. ЗАКЛАН Милана ДУШАН 664. ЗАРИЋ Милисава МИЛОСАВ 665. ЗДРАВКОВИЋ Светолика ДРАГОЉУБ 666. ЗЕЦ Гојка МОМИР 667. ЗЕНДЕЛОВСКИ Лазара НИКОЛА 668. ЗИВЛАК Душана БРАНИСЛАВ 669. ЗОГОВИЋ Спасоја РАДОВАН 670. ЗОРИЋ Владислава ВЛАТКО 671. ЗОРЛАК Хусе РАШИД 672. ЗОРНИЋ Узеира ЕНВЕР 673. ЗРИЛИЋ Томе МИЛЕНКО 674. ЗРНИЋ Душана ВАСИЛИЈЕ 675. ЗРНИЋ Илије НИКОЛА 676. ЖАГАР Фрање ФРАЊО 677. ЖЕМВА Франца ИВАН 678. ЖИГИЋ Миодрага РАНИСЛАВ 679. ЖИВАНОВИЋ Милутина СЛОБОДАН 680. ЖИВКОВИЋ Божидара ДРАГОЉУБ 681. ЖИВКОВИЋ Божидара МИЛАН 682. ЖИВКОВИЋ Јована ВЕРОЉУБ 683. ЖИВКОВИЋ Милана МИРКО 684. ЖИВКОВИЋ Обрена ЖИВОЈИН 685. ЖИВКОВИЋ Станоја ЧАСЛАВ

30/195

686. ЖИВКОВИЋ Слободана МИОДРАГ 687. ЖИВКОВИЋ Живојина ЗАРИЈА 688. ЖУПАНИЋ Шимуна ИВАН 2.4. ОРГАНИЗОВАЊЕ ЖИВОТА, РАДА И РЕДА У ВОЈНОЈ АКАДЕМИЈИ Смештај, исхрана, одевање, уџбеници за наставу, уз скромну питомачку месечну

новчану надокнаду, обезбеђивала је Војна академија, односно Министарство одбране. У првој и другој години школовања обезбеђен нам је смештај у касарни Бањица по

наставним групама – водовима, четама и батаљонима. Сваком питомачком воду била је одређена по једна просторија-спаваоница са војничким креветима на спрат. У другој и трећој години школовања услови смештаја су побољшани, тако да су једну просторију за спавање користила четворица, изузетно двојица питомаца.

Целокупан живот, ред и рад организовани су по принципу трупе. Изјутра у исто време, зими сат касније, а лети сат раније будила нас је музика и дежурни питомачке чете. Продужено спавање смо имали у нерадне дане и празником. Након намештања кревета изводили смо обавезну јутарњу фискултуру у трајању од 20 минута, до појаса голи, а уколико је време било хладно у кошуљи, џемперу, ретко у блузи. Умивање прање зуба и бријање, у заједничком умиоваонику, обављали смо обавезно до појаса голи. Обедовање је било организовано у питомачком ресторану у коме су нам била одређена места за столовима, а послуживале су нас сервирке. Исхрана је била сасвим солидна, појачана у односу на војничку, по таблици број четири. Увек је међу нама било појединаца незадовољних количином хране, тако да смо им давали надимке, као Благоју кога смо прозвали Порција. На њихов рачун настале су многе анегдоте које и дан – данас препричавамо на нашим сусретима.

Јутарња смотра је била обавезна, а после смотре одлазили смо на преподневну наставу (шест до седам наставних часова са паузама од десет минута између часова). Сваког дана после наставе чистили смо лично наоружање. После ручка следио је одмор (активни или пасивни) у трајању до два сата, а потом обавезно учење у водним-наставним учионицама, кабинетима, часови пливања за непливаче, или редовни тренизи у спортским секцијама. У слободно време суботом, недељом и празницима бавили смо се спортским и културним делатностима, излазили у шетњу у град, биоскопе, позоришта и омладинске забаве, учили или се одмарали.

За време логоровања живот смо организовали у бивацима на логорској просторији и по узору на трупу. Нису изостајале ни планиране радње и поступци током борбене узбуне, излазак и организовање свих мера борбеног обезбеђења на месту за узбуну.

Најтеже нам је падало редарство у спаваоници, учионици, посебно у санитарним чворовима, ноћно дежурство и пожарство, чишћење круга и уклањање снега.

Правилом о војним униформама оружаних снага СФРЈ било је прописано да питомци војних школа КоВ носе службену и празничну униформу. Службрну униформу носили смо свакодневно у строју, на редовним часовима наставе и поподневним наставним и слободним активностима. Униформа је била прилагођена годишњем добу, летња за топле дане, и зимска за хладни период.

Празничну униформу носили смо у строју за

државне и војне празнике, за све врсте распуста од семестралних и на одсуства током државних и војних празника, за изласке у град, при полагању испита, дежурства у Војној академији у улози помоћника дежурног официра Академије и другим свечаним приликама.

У комплету празничне летње униформе припадала је и летња блуза и шапка голубије боје

31/195

Зимска униформа, Зимско-летња униформа, Зимско-летња униформа, шињелом са мантилом са кабаницом

Зимско-летња униформа, Летња униформа, Зимско-летња униформа,

са блузом са кошуљом са блузом . Питомци Б. Ђукић и В. Николић Питомци М.Челекетић, Б. Ђукић

и Н. Бабић, Београд, 05.06.1968. Правилом је нама питомцима било забрањено држати и носити цивилну одећу у ВА и

при изласцима ван круга касарне. Пред крај школовања у последњем семестру Правило је измењено и дозвољено нам је држање и ношење цивилне одеће при изласцима ван круга школских центара.

32/195

Глава трећа 1. ШКОЛОВАЊЕ ПИТОМАЦА 24. КЛАСЕ У ВА КоВ

. . .Најзачајнији период у развоју Војне академије почиње 1966. године. У тој етапи ВА прераста у високо школску установу ЈНА. На школовање се примају ђаци (свршени матуранти) из гимназија и одговарајућих других средњих и стручних школа. Преласком са трогодишњег на четворогодишње школовање 1966. године, на основу одлуке ДСНО о допуни система школовања у ЈНА, Упутства за организацију и формацију војних школа, утврђених годишњих потреба (броја питомаца) и капацитета ВА КоВ, промена НПП и повећаног броја питомаца, дошло је до формацијских промена . . . Овим променама први пут је повољно решено питање питомачких класа, које су формиране по принципима трупе: вод, чета, батаљон (класа).

Извод из књиге Војна академија копнене војске 1944-1984. 3. 1. ШКОЛОВАЊЕ НА 1. И 2. ГОДИНИ 24. класа ВА је друга класа која је школована по наставном плану и програму у трајању

од четири године. Уз веома солидну инфраструктуру за реализовање наставног плана и програма отпочели смо са школовањем на прве две године ВА.

Наставни план и програм обезбеђивао нам је: (1) високо војно образовање и оспособљеност за основне официрске дужности у трупи; (2) општа знања неопходна за даље школовање и усавршавање.

Евидентно је да је по структури и броју предмета НПП ВА био опширан и да се од нас захтевала потпуна ангажованост.

Предмети које смо изучавали се могу разврстати у следеће групе: ОПШТЕВОЈНИ ПРЕДМЕТИ ПРЕДМЕТИ ОПШТЕГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДМЕТИ ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА ТЕЛЕСНО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У НПП за нашу класу тежишно место су заузимали општевојни предмети: ТАКТИКА ТАКТИЧКА ОБУКА ПЕШАДИЈСКО НАОРУЖАЊЕ СА НАСТАВОМ ГАЂАЊА СТРОЈЕВА ОБУКА ОПШТЕВОЈНИ ПРОПИСИ ВОЈНА ТОПОГРАФИЈА ВОЈНА ИСТОРИЈА

33/195

Изучавањем ових предмета стицали смо општа и појмовна знања из ратне вештине и увођени смо у војну струку и професију. За нас питомце, велику погодност, помоћ и очигледност наставних садржаја обезбеђивали су бројни уређени и опремљени КАБИНЕТИ: тактике, пешадијског наоружања са наставом гађања, фортификације, инжињерије, балистике, артиљерије (наоружање, муниција, инструмени и опрема), АБХО, везе, саобрађајне службе, физике, хемије, војне историје и страних језика.

Сви кабинети били су уређени и опремљени богатом колекцијом макета, модела, експоната, оригинала и пресека, инструмената, уређаја, шема и фотографија.

Примењена и практична обука из ТАКТИЧКЕ ОБУКЕ и НАОРУЖАЊА СА НАСТАВОМ ГАЂАЊА извођене су на Бањици (данашњи Спортски центар „Бањица“), Бањичком вису (месту где је данас ВМА) и Гољином брду. Гађања из пешадијског наоружања извођена су на стрелиштима у Јајинцима и Бубањ-потоку, а у време летњих логоровања на полигону у Набрђу (код Ђакова).

Тактичке вежбе и тактичка увежбавања извођена су у теренским условима, на логоровању, на полигону у Набрђу у трајању од 45 дана.

Основне теме из тактичке обуке биле су: напад, одбрана и друге теме из тактике. Све тактичке вежбе и увежбавања извођени су у условима „што приближније ратним“ (тако се најчешће истицало), уз потпуну методику и примену наставних средстава (маневарске муниције, димних и осветљавајућих средстава, инжињеријских школских средстава), уз израду свих врста фортификацијских објеката за заштиту и дејство. У другој години на логорској просторији у Набрђу, доживели смо и прву примену имитације НУКЛЕАРНЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ. У овом периоду су на тактичким вежбама употребљавани тенкови, оклопни транспортери и друга борбена средства.

Поред ВОЈНИХ ПРОПИСА, интензивно је извођена и настава из СТРОЈЕВЕ ОБУКЕ, која је програмски обухватала јединачну, одељенску и водну обуку, а изводили су је командири водова и командири питомачких чета.

Посебно освежење из општевојних предмета била је ВОЈНА ТОПОГРАФИЈА, коју смо изучавали у учионицама и на терену у рејонима Кумодража, Бубањ-потока, Авале и Ресника. Уз помоћ наставника брзо смо научили топографске знаке и овладали читањем карата, па су и вежбе „кретање по азимуту и карти“ на терену доживљаване као рекреација.

Изучавање ВОЈНЕ ИСТОРИЈЕ у Војној академији била је новост у односу на гимназијску историју. Ратна дејства и хронологија историјских битака, бојева и операција у старовековним и нововековним ратовима са посебним освртом на НОБ 1941-1945, био је за нас, „војнички неизграђене“, озбиљан напор на чијем савлађивању смо се предано ангажовали, посебно у фази припреме за испит. Научили смо да је познавање војне историје важан сегмент структуре војног образовања сваког официра, а посебно општевојног.

Група ОПШТЕОБРАЗОВНИХ ПРЕДМЕТА обухватала је: математику, физику, хемију и страни језик. Добро конципирани садржаји ових предмета и врло квалитетно припремљена и изведена теоријска настава и лабораторијске вежбе обезбеђивали су питомцима довољно знања из ових области, тако да су могли да се определе за специјализацију и успешно прате наставу током даљег школовања. Програм из страних језика био је тежишно оријентисан на стручну – војну област и пружио је питомцима такав степен знања да су могли да прате страну литературу.

Групу ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИХ ПРЕДМЕТА чинили су филозофија и социологија, политичка економија и економика СФРЈ и историја СКЈ. Ова група предмета омогућавала је питомцима да схвате основне законитости филозофије, социологије и политичке економије. Део садржаја је био посвећен обради социјализма као светског система и процеса.

Циљ и значај изучавања ТЕЛЕСНОГ ВАСПИТАЊА у наставном процесу био је да се код питомаца постигне развој психофизичких (снага, брзина, издржљивост) и моралних (храброст, борбеност, истрајност, самопоуздање) особина потребних за ефикасније савладавање борбене обуке у миру и борбених дејстава у рату. Настава је била комплексна – обухватала је све спортске дисциплине, од атлетике до скијања. Извођена је квалитетно у Спортском центру

34/195

Војне академије, који је био нов (отворен 1964. године), савремено уређен и опремљен, с игралиштима, стазама, пешадијским препрекама и атлетским стазама.

Посебно запамћена је обука у смучању, на Јахорини. Прво смо савладавали елементе скијања, а онда то примењивали у брзом и економичном савладавању снежних површина ради извршења борбених задатака. На крају, за најобученије питомце у смучању, организовано је полагање стручног испита, пред комисијом СОФКЕ

Јахорина,1969. година, 2. питомачког батаљона, 5. Чета

У току школовања у I и II години, кроз изузетно методолошки организован процес наставе обезбеђено је јединство теорије и праксе, посебно у групи опште војних предмета. Тако смо се добро упознали са савременим наоружањем и борбеним системима свих родова КОВ, са већим бројем обучили у руковању, употреби и одржавању, од пешадијског, артиљеријског и тенковског, минско експлозивних средстава, средстава за утврђивање, запречавање, рушење, за савлађивање водених препрека, у управљању моторним возилима уз положену категорију „Б“. Импресионирали су нас тенкови у наоружању ЈНА чије смо основне карактеристике изучавали, а у току логоровања кроз показно – методске вежбе и заједничка тактичка увежбавања и тактичке вежбе сагледали и тактичко – техничке карактеристике и основна начела употребе у борби. У сећању нам је остао наставник, Народни херој пуковник Лазар Марковић – Чађо (генерал-мајор у резерви)

Стекли смо фундаментална знања о физичко-хемијским основама дејства оружја за масовно уништавање. Обучили се у употреби средстава за РХБ осматрање, извиђање, детекцију, заштиту и деконтаминацију уз практичне вежбе из ове проблематике у теренским условима.

Оспособили смо се у правилном руковању и коришћењу средстава везе и стекли основна знања у организовању и успостави везе у основним тактичким јединицама, и у различитим временским условима. У неопходном обиму изучили смо радио-уређаје мале снаге, телефонско-телеграфска средства везе и опште појмове из телефонског саобраћаја.

Изучавајући опште војне предмете стекли смо основна теоријска сазнања о видовима оружаних снага и видовским савременим борбеним системима, видовима и облицима оружане борбе на копну, начелима употребе основних и здружених тактичких јединица КоВ.

У току школовања у 1 . и 2 . години стекли смо осно вна знања о родовима КоВ, месту, улози и значају официра у систему РиК, што је и пресудно утицало да се у највећем броју определимо за род, и наставимо школовање у специјалистичко- стручним центрима.

35/195

3.2. СПОРТСКИ ЦЕНТАР ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ И СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ

Спортски центар Војне академије обухвата капацитете затвореног типа и отворене терене. Капацитети затвореног типа обухватају: базен, борилачку салу, гимнастичку салу, салу за општефизичку припрему, универзалну велику салу, теретану, куглану и сауну. Ови капацитети обезбеђују једновремену реализацију наставних садржаја телесног васпитања са осам наставних група.

Отворени терени обухватају фудбалско игралиште са атлетском стазом, три кошаркашка

терена, два одбојкашка терена, два рукометна терена и две стазе пешадијских препрека.

Спортски центар Војне академије обезбеђује: -реализацију наставног плана и програма са питомцима (студентима) војних академија,

слушаоцима и осталим саставом, -рад спортских секција (стрељаштво, борилачки спортови, атлетика, војни вишебој,

пливање и спортске активности),

36/195

-организовање и спровођење спортских такмичења на нивоу Војне академије и са Универзитетским спортским савезом Београда.

Телесно васпитање по броју часова и садржају било је видно заступљено. Поред садржаја

телесног васпитања на редовним часовима ниво физичке спремности подизали смо и низом спортских активности у слободном времену по личном нахођењу што нам је причињавало посебно задовољство. Највише смо се радовали часовима пливања, спортским играма, такмичењима у разним вештинама, слету омладине на стадиону ЈНА на „Дана младости“ (25. мај), где смо, са омладином из средњих школа Београда, репрезентовали ЈНА и добили снажан и незабораван аплауз.

У сећању нам је остао наш професор физичког васпитања потпуковник Крсто Кићо Јефтић, организатор, не само свих спортских такмичења, него и „Слета омладине“. Његова љубав према физичком васпитању, методичност у извођењу наставе, стручност у организовању свих спортских и других активности, маштовитост и креативност и до данас су недостижни.

Све спортске активности у ВА КоВ спроводиле су се кр оз р ад спор тских секција под

руководством наставника са Катедре физичког васпитања. Активне су биле секције за атлетику, војни вишебој, гимнастику, џудо, пливање, рвање, кошарку, рукомет, одбојку, фудбал и друге секцијаме (од којих су формирани клубови и спортска друштва, најчешће под називом „Академац“).

Посебно запажене резултате у лиги Београдског универзитета имао је фудбалски клуб ВА КоВ „Академац“ у коме су играли и питомци 24. класе (Милан Шупут, Раде Марић, Новица Симић, Бранислав Пашалић, Јусуф Бањица, Петар Умићевић). Прво место у дизању тегова освојио је питомац Борис Ожеговић, у скоку у даљ питомац Његослав Кртолица, у трчању на 100 метара питомац Милан Шупут, у пливању на 100 и 200 метара питомци: Миша Марковић, Горан Тановић, Ивица Лончар. У одбојкашком клубу „Академац“ играли су: Илија Пргомет, ...; у кошаркашком: Миливоје Спасојевић, Срећко Лакић, . . . . , у рукометном: Горан Тановић.

Поносни смо на наше колеге и спортске екипе ВА КоВ које су, по правилу, на бројним спортским такмичењима низали победе и гордо стајали на трону који је припадао носиоцима трофеја првих места.

37/195

И данас када се сетимо тог незаборавног младалачког доба, доба неповратне среће, надахнућа, снаге, дружења са омладином града Београда, навијања и бодрења екипа из ВА КоВ, навиру снажне емоције које свакако човека чине радосним и пресрећним.

3.3. ПОЛАГАЊЕ КОЛОКВИЈУМА И ИСПИТА Војна академија КоВ, као високообразовна школа, функционисала је по Правилнику о

војном школству који је био усклађен са Правилницима факултета београдског Универзите. Специфичности Правилника о војном школству су следеће:

-присуство питомаца настави било је обавезно; -колоквијуми и испити полагани су за сваку наставну групу (вод) по плану и програму планираног датума; -поправни испит је полаган пред трочланом комисијом; -у случају да питомац не положи поправни испит пред комисијом губи право на даље школовање, а време проведено на ВА КоВ рачунало му се у војни рок ЈНА. Преседан је учињен на крају друге године Војне академије, када је на молбу деветорици

питомаца 24. класе који нису положили пред комисијом по један испит, дозвољено да понове другу годину.

38/195

3

39/195

40/195

3.4. РАСПУСТИ – ОДСУСТВА Правилником о школовању имали смо право на семестрални зимски и летњи распуст.

Зимски распуст у трајању од 15 дана смо користили у време када и студенти виших школа и факултета почетком календарске године, а летњи у трајању од 30 дана у месецу септембру. Настава је почињала првог радног дана у месецу октобру.

Највише смо се, осим семестралних распуста, радовали одсуствима за 29. новембар - Дан

Републике, Нову годину и 1. мај. Питоци су могли користити и ванредно одсуство у случајевима тешке болести или смрти члана уже породице и другим приликама о чему је одлучивао надлежни старешина.

Омиљено слободно време које смо могли користити за изласке ван круга Војне академије

у Београду били су: субота, недеља и среда по подне, и у дане државних и војних празника. Због ангажованости на савлађивању наставног плана и програма средом смо ређе излазили у град. На трећој и четвртој години као стимуланс питомци са просечном оценом већом од 9,00 могли су излазити у град по подне сваког радног дана. За изласке ван круга Војне академије носили смо, као идентификациони докуменат, привремену легитимацију.

И данас са сетом памтимо изласке у град, бројна познанства, питомачке љубави, разне

згоде, а неке су написане у овој Монографији.

3.5. ШКОЛОВАЊЕ НА 3. И 4. ГОДИНИ У ШКОЛСКИМ ЦЕНТРИМА ЗА РОДОВЕ

По завр шетку друге године ВА школовање смо наставили 1 . октобр а 1 9 6 9. године, на основу Наредбе о распореду на специјализацију у школским центрима: Сарајево; пешадија у ПШЦ - Сарајево (ВП 9010 Сарајево), земаљска артиљерија у АШЦ – Сарајево (ВП 2060 Сарајево), оклопне јединице у ШЦОМЈ НХ „Младен Стојановић“ Бања Лука (ВП 2908 Бања Лука), инжињерија у ИШЦ – Карловац (ВП 5102 Карловац), веза у ШЦВ – Београд (ВП 2143 Београд), АБХО у ШЦАБХО – Крушевац (ВП 2270 Крушевац), саобраћајна служба у СШЦ – Титоград (ВП 5286 Титоград). Сви ови центри су школовали специјалности за официре и подофицире, имали течајеве за активне и резервне официре ЈНА и ТО, а већина и ШРО за резервне официре.

41/195

3.5.1. ПЕШАДИЈСКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР САРАЈЕВО У школском центру „Маршал Тито“ у Сарајеву, под командом генерал-потпуковника

Бошка Шкрбовића, били су смештени, поред ПШЦ и АШЦ, интендантска ВА, и ШРО интендантске, финансијске и ветеринарске службе и течајеви за активне и резервне официре ЈНА и ТО. АШЦ је из Сарајева 1970. године измештен у Задар (ВП 5835 Задар).

Школски центар „Маршал Тито“ Сарајево

У ПШЦ Сарајево биле су нам следеће старешине: начелник Војне академије: пуковник Анђелко Трифуновић и пуковник Милош Маринковић 1970/71. помоћник начелника за МПВ: пуковник Зејнил Брковић, командант батаљона: потпуковник Стево Цигановић, командир 1. чете: мајор Владимир Јанковић, четни старешина . . . . . . . . . . . командир 1. вода: поручник Миладин Милосављевић, командир 2. вода: поручник Симо Стакић, командир 3. вода: поручник Дмитар Арула, командир 2. чете: капетан I kласе Бошко Радијевац, четни старешина: - . . . . . . Величковић, командир 1. вода: капетан Лазар Гогов, командир 2. вода: поручник Душан Лончар, командир 3. вода: поручник Обрад Вичић,

НАСТАВНИЧКИ КАДАР У ПШЦ САРАЈЕВО Наоружање са наставом гађања:

-мајор Милош Родић, -капетан Милисав Гаговић, -капетан Божидар Бабић,

Балистика: потпуковник РадославЋирић, Морал армије: мајор Милан Дорословац, Андрагогија: проф. Рашид Мирашџија, Веза: мајор Милорад Котлица, Инжињерија: мајор Љубо Кадијевић, Математика: . . . . . Певић.

42/195

Телесно васпитање: -поручник Јовица Ерцеговић, -поручник Михајло Ђорђевић.

Опште војни прописи: командири чета -мајор Владимир Јанковић и -капетан I класе Бошко Радијевац.

Стројева обука: командири водова и чета Тактика:

-командант батаљона -командири чета -командири водова

Изучавали смо следећи предмете. III година

Познавање тенка Основи војне педагогије Морал армије Тактика Пешадијско наоружање са наставом гађања Стројева обука Општевојни прописи Физика Математика Телесно васпитање

IV година Тактика Пешадијско наоружање са наставом гађања Стројева обука Општевојни прописи Графички премер земљишта Балистика са основама конструкције пројектила и наоружања Електроника Телесно васпитање Основна теоријска настава из свих предмета извођена је у учионицама и кабинетима. У

кругу ПШЦ и на спортским теренима извођена је стројева обука, и телесно васпитање. Тежиште стројеве обуке било је на јединачној, оделенској, водној, четној обуци, и на методском оспособљавању питомаца у улогама командира одељења, вода, чете. У 3. и 4. години тежиште наставе било је на предметима: тактичка обука и наоружање са наставом гађања, и то на практичним увежбавањима и показно-методским и методским вежбама, гађањима, одређивањем питомаца у разне улоге, од војника, командира одељења, вода, чете, до команданта батаљона. Настава је извођена у теренским условима на брду Трубачева коса (изнад железничке станице), у Бијелом Пољу, на Мојмиловом брду и у Шврачковом селу (рејон Лукавице), а примењена настава на полигону Пазарић на коме је био обезбеђен смештај и организован живот по принципу касарни у ЈНА. Гађања из пешадијског и заједничког наоружања извођена су на стрелиштима у с. Дољани, на Брезовој и Гробљанској коси, у Пазарићу и на Калиновику. Оспособили смо се за управљање тенком, а извели смо и гађања са тенковским наоружањем.

Све теме и тактичка увежбавања из предмета ТАКТИКА извођени су у теренским

условима у рејонима Пазарића и Тарчина до Иван Седла и кроз покретна логоровања на правцима: Сарајево - Пазарић, Трново - Калиновик и Сарајево – Соколац – Рогатица –

43/195

Вишеград. На увежбавањима и вежбама дочарана је што потпунија слика и амбијент „ратних услова“.

У сећању су остале вежбе: чета у одбрани, чета у нападу, чета у пробоју из окужења,

чета у заседи, батаљон у нападу са насилним преласком р. Дрине. У четвртој години школовања, изузетно користан је био обилазак ИШЦ - Карловац, ШЦ ОМЈ у Бањалуци, полигона на Мањачи, АШЦ у Задру, те попришта битки на Сутјесци и Неретви, обилазак Јајца, Бихаћа, Плитвица, Дрвара, Билеће и других места.

Такође, у сећању су остали часови хоспитовања (извођење наставе у улози старешине) из

појединих садржаја стројеве, тактичке обуке, наоружања са наставом гађања, морала армије, коју смо реализовали са војничким саставом у касарни Лукавица и полигону Пазарић. Главно стажирање у трајању од месец дана (април 1971) реализовано је са свим питомцима пешадије у 1. армији. Привремено смо попунили упражњена формацијска места командира водова, а нас неколицина питомаца и командира чете. Циљ овог стажирања је био да се упознамо са трупом и непосредно припремимо за почетничке официрске дужности. Становали смо у касарнама и практично били укључени у живот и рад трупе од устајања до повечерја. Сећања на то време су импресивна јер је то било наше прво озбиљније каљење и привикавање на трупу и прве командирске дужности.

Општи је закључак да смо ми, питомци у ПШЦ, више волели и имали склоности за

практичну наставу. Веће проблеме имали смо са математиком и техничким предметима. Наши наставници су нас кроз јединство теоријске и практичне наставе, и ефикасном методиком у наставном процесу са тежиштем на примени у пракси, и врхунском организацијом наставног процеса, солидно оспособили за прве командирске дужности и професију. Схватили смо основе ратне вештине, значај професије, развили снажна уверења да смо стекли почетне основе неопходне за официрски позив, а и да је пред нама дуги период надоградње и сталног усавршавања.

3.5.2. АРТИЉЕРИЈСКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР – САРАЈЕВО – ЗАДАР

ФОТО АШЦ – ЗАДАР Трећа година стручно-специјалистичког школовања (1969/70) је реализована у АШЦ –

Сарајево, а четврта година у АШЦ – Задар. У АШЦ су нам биле следеће старешине: начелник ---------------------- начелник течаја ------------- помоћник начелника течаја за МПВ ----------------- начелник класе ---------------------- командир 1. вода -------------------- командир 2. вода -------------------- командир 3. вода -------------------- командир 4. вода --------------------

Изучавали смо следеће предмете: III година

Виша математика Механика Основи нацртне геометрије Тактика артиљерије

44/195

Извиђање у артиљерији Техничко цртање и елементи машина Топографија и топографски радови у артиљерији Артиљеријска настава гађања Балистика са основама конструкције пројектила и наоружања Артиљеријско наоружање и опрема у артиљерији Основи војне педагогије Телесно васпитање

IV година Морал армије Ракетно наоружање и опрема у артиљерији Тактика артиљерије Извиђање у артиљерији Веза у артиљерији Основи електротехнике и електронике Топографија и топографски радови у артиљерији Артиљеријска настава гађања Артиљеријско наоружање и опрема у артиљерији Телесно васпитање Двогодишње стручно-специјалистичко школовање реализовано је кроз изучавање две

групе предмета. Прву групу представљали су предмети (математика, нацртна геометрија, механика, морал) чијом су реализацијом обезбеђени висок ниво општих знања и услови за овлађивање садржајима стручних предмета.

Реализацијом садржаја стручних предмета (правило гађања у земаљској артиљерији,

тактика земаљске артиљерије, основи конструкције артиљеријског наоружања и муниције, артиљеријско наоружање и опрема, теорија гађања, балистика, војна топографија) оспособљени смо за основне дужности командира вода и батерије.

Доминантан облик стручно-специјалистичке наставе одвијао се кроз вежбе на терену.

Питомци су пролазили кроз улоге официра рачунара, командира ватреног вода – батерије и извршилаца гађања, и успешно се оспособљавали за почетничке дужности.

Услови у којима су реализовани практични облици наставних садржаја, кроз логоровања

на артиљеријским полигонима у Калиновику, Дебелом брду, Црвеној Земљи – Бадњу, приближавани су „ратним ситуацијама“, а ми питомци смо стављани у улоге командира артиљеријског одељења до командира батерије, извршиоца гађања и изводили тактичке вежбе са бојним гађањем, под будним очима наших наставника и командира питомачких водова.

45/195

3.5.3. ШКОЛСКИ ЦЕНТАР ОМЈ НХ „МЛАДЕН СТОЈАНОВИЋ“ БАЊА ЛУКА

ФОТО

начелник: народни херој пуковник Петар Грачанин начекник ОМЈ --------------------------- начелник 24. класе ----------------------- четни старешина --------------------------

Изучавали смо следеће предмете: III ГОДИНА

Тенковско наоружање Морал армије Математика Техничко цртање и елементи машина Технологија Телесно васпитање

IV ГОДИНА Основи војне андрагогије Веза у оклопним јединицама Математика Правила гађања тенковским наоружањем Тактика оклопних јединица Телесно васпитање

НАСТАВНИЧКИ КАДАР У ШЦ ОМЈ НХ“МЛАДЕН СТОЈАНОВИЋ“ – БАЊА ЛУКА Тактика:

мајор Живорад Лазић мајор Градимир Маринковић мајор Јаков Спасојевић и др.

Тенковско наоружање са наставом гађања: мајор Витомир Грујић мајор Ђорђе Перовић мајор Иван Шебеник и др.

Математика: потпуковник Стојан Стевановић потпуковник Благоје Живковић потпуковник Лука Ђорђевић

Веза: пуковник Решад Зубић потпуковник Војислав Николић потпуковник Момчило Радовић

46/195

Специјалистичко стручно оспособљавање питомаца – тенкиста на трећој и четвртој години реализовано је поступно од изучавања тенкова и оклопних транспортера, тј. најједноставнијих техничких и технолошких система и поступака до руковања најсложенијим техничким системима оклопних борбених возила (Т-34, Т-55, „Шерман“, „Патон“, БТР-50, БРДМ-2, ОТ М-60 и др).

Изучавајући техничку групу предмета уз руковање и одржавање борбеним возилима

ОМЈ, методском поступношћу омогућила су нам да сазнамо термодинамичке, технолошке и хидрауличне процесе, конструкциона и електротехничка решења и научна достигнућа у развоју савремених оклопних борбених средстава.

Успешно оспособљавање, до аутоматизма, у руковању и гађању наоружањем из тенкова

и оклопних транспортера били су само једна степеница за изучавање теорије тактике и тактичке употребе ОМЈ ранга вода и чете на полигону Мањача. Тај део практичне обуке и припрема за прве официрске дужности никада неће пасти у заборав као ни објекти на Мањачи, Бујадница, Луњевац, Сливно, Дивјанци, Матарузи, Кочићи, Бунавери, Стражбеница и други, нити оно „пешке као у тенку“.

У току школовања највише проблема представљали су нам предмети из мототехнике:

нацртна геометрија и машински елементи, технологија.

47/195

3.5.4. ИНЖИЊЕРИЈСКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР У КАРЛОВЦУ (ВП 5102 Карловац)

Инжињеријски школски центар „ НХ Богдан Орешчанин“ у Карловцу – улазна капија

Дан рода Инжињерије у ЈНА обележавао се сваке године 7. марта. Тог дана одржавале су се свечаности где су се евоцирале сећања и успомене на претходне године и дане, делила су се одликовања, награде, наградна одсуства, унапређења,.... Већ следећег дана, обично, цела инжињерија излази на терен, где остаје до краја јесени, када се завршава грађевинска сезона.

48/195

Питомци - студенти 24. класе ВА КоВ – инжињериј

Питомци - студенти 23. и 24. класе ВА КоВ – инжињерија

49/195

3.5.4.1. СТАРЕШИНЕ У ЦЕНТРУ - начелник центра генерал мајор Јовица Пејковић, - начелник ВА, смер инжињерије, пуковник Душан Гвоздић, - старешина класе – к-дир вода капетан Петар Симић.

Начелник ВА пук. Душан Гвоздић, к-дир класе кап. Петар Симић и проф. др. Василије Андрејев, проф Механике 3.5.4.2. НАСТАВНИЦИ -сарадници У ИШЦ – СА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЗАГРЕБУ

- проф. др. Иван Станке, - проф. др. Томислав Филић , - проф. др. Василије Андрејев, - доц. Др. Корошец ?, асистент на Механици, - проф. др. Палман ?, ПМФ. Загреб, - проф. др. Веселин Симовић, - проф. др. Рудолф Мишић, - проф. др. Бранимир Милер, - проф. др. Иво Клајнер, - доцент. др. Хорват ?, асистент на Геомеханици, - проф. др. Бранко Широла, - проф. др. Јурај Молчанов, - проф. др. Бранко Борчић, - проф. др. Славко Мацарол, - доц. др. Славко Козијан, асистент на Нацртној геометрији, - доцент. др. Хазнадар ?, ЕТФ Загреб, - проф. др Калођера ?, ВТА Загреб.

3.5.4.3. НАСТАВНИЧКИ КАДАР У ИШЦ – КАРЛОВАЦ

- пуковник Ихсeн Џафербеговић, дипл. инж. грађ., - пуковник Богојев Радован, - потпуковник Срећко Милићевић, - потпуковник Борис Бралић, - потпуковник Никола Шпановић, - мајор Божо Милошевић, дипл. инж. грађ. - мајор Велибор Јовановић, дипл. инж. шумарства, - мајор Тончи Пеновић, дипл. инж. грађ., - мајор др Славчо Христов, дипл. инж. геологије, - мајор Иван Штимац, - капетан I класе Саво Богуновић, дипл. инж. грађ. - капетан I кл. Иван Петрић, - капетан Александар Илић, дипл. инж. геологије.

50/195

Изучавали смо следеће предмете: III година:

Математика I, проф. др. Станке Иван и Филић Томислав, грађ. фак. Загреб; Математика II, проф. др. Станке Иван и Филић Томислав, грађ. фак. Загреб; Мехника (статика, кинематика,динамика), проф. др. Василије Андрејев,грађ.фак. Загреб; Отпорност материјала – Чврстоћа, проф. др. Рудолф Мишић, доц. др Корошец ?, грађ. фак. Загреб; Нацртна геометрија, проф. др. Палман ?, ПМФ. Загреб; асс. Козијан Славко, грађ. фак. Загреб; Статика конструкција-Грађевна статика, проф. др. Веселин Симовић, грађ. фак. Загреб; Механика тла и фундирање, проф. др. Иво Клајнер, Бранимир Милер и асс. др. Хорват ?, грађ. фак. Загреб; Бетон и бетонске конструкције, проф. др. Б. Широла и проф.др. Јурај Молчанов, грађ. фак. Загреб; Геодезија, проф. др. Бранко Борчић, проф. др. Славко Мацарол, грађ. фак. Загреб; Машински елементи, проф др. Калођера ? , ВТА Загреб; Основи електротехнике, доцент. др Хазнадар ?, ЕТФ Загреб; Геологија, капетан Александар Илић, дипл. инж. геологије, ВА ИШЦ Карловац; Грађевински материјали, мајор Божидар Милошевић, дипл. инж. грађ Телесно васпитање, капетан I кл. Иван Петрић, ВА ИШЦ Карловац;

IV годиna:

Запречавање и савлађивање вештачких препрека, пуковник Богојев Радован, Организација грађења, пук. Ихсeн Џафербеговић, дипл. инж. грађ., мајор Иван Штимац, Тактика инжињерије, пуковник Богојев Радован, Утврђивање, потпуковник Борис Бралић, Путеви, мајор Тончи Пеновић, дипл. инж. грађ., Мостови, мајор Божо Милошевић, дипл. инж. грађ. и пук. Ихсeн Џафербеговић, дипл. инж. грађ., Прелаз преко река, потпуковник Никола Шпановић, Инжињеријске машине, пуковник Срећко Милићевић, Хидротехника, мајор др Славчо Христов, Маскирање, мајор Велибор Јовановић, дипл. инж. шумарства, Телесно васпитање, капетан I кл. Иван Петрић, ИШЦ Карловац;

51/195

Стручно специјалистичка обука у основи се састојала од изучавања групе општих предмета од математике I и II, механике – статика, кинематика и динамика, грађевне статике – статике конструкција, отпорности материјала, геодезије, геологије и др, које су предавали професори са цивилних факултета и групе тзв. друштвених предмета (војне андрагогије и морала армије) које су предавали старешине - официри и практичног оспособљавања питомаца за официрске дужности кроз изучавање тактике и тактичких вежби јединица инжињерије као и обучавање у руковању и организовању употребе савремених инжињерских система. Укључивање питомаца у изградњу мостова, израду путева и др. инжињеријске радове био је, сем оспособљавања, и допринос у изградњи земље. Садржај предмета, запречавање, прелаз преко река, војни путеви,

извођени су практично на терену, а ми питомци стављани у основне улоге од израде пројеката, планова, руковалаца машина, командира одељења, вода чете. Стажирање у трајању од месец дана за нас је представљало изазов и још једну припрему за будуће дужности у јединицама ЈНА.

Највише проблема појединци су имали са предметима: математика, нацртна геометрија, механика, статика, и основи електротехнике, што је имало за последицу да је шест питомаца каснило са завршетком школовања непуна два месеца.

52/195

4.5.4.4. СПИСАК 24. класе ВА КоВ, род Инжињерија

Стање на дан 10.10.2011. и октобар 2014.

Р. бр. Чин Презиме и име Адреса становања Телефон Моб. тел.

1. к I кл Бабић Никола Марибор, покојни, 1983.

2. ппук Борић Серђо Херцег Нови, покојни, 2011.

3. Вуконић Матија Карловац, Загреб

4. Гашпарац Жељко Карловац, Загреб

5. Гашпарић Жељко Загреб

6. пук ДамљановићБожидар Обреновац, краља Милутина 13.А 011/875-40-19 064/281-72-31

7. ппук Дејановић Никола Шабац, Церска 21 015/348-659

8. Дуцкиновски Фонче Битољ, покојни, 2013.

9. пук Ђорђевић Новица Љубомира Николића17/32, Ниш 018/271-657 060/027-12-48

10. генер Зец Момир Бања Лука 0038751/35-00-67 0038751/21-57-27

11. Жупанић Иво Карловац, с. Новаки

12. пук Калановић Владан Цара Душана 44/40, Шабац 015/569-836 син - 348-950

13. пук Марковић Милан Београд /покојни/, 2009.

14. Микулчић Иван Бјеловар

15. пук Миолски Драгољуб Смед. Паланка, Главашева 26/1, покојни, 2014.

026/314-141

16. ппук Мирчетић Милутин Рума, Пролетерска 2 А 022/474-256 063/80-36-188

17. ппук Мофардин Едуард Јурија Гагарина - 66, Н. Београд 011/216-01-03 063/864-29-48

18. ппук Наранџић Миленко Земун, Бачка 43 011/219-81-06 064/662-07-04

19. Нертебашић Милутин нема никаквих података

20. пук Перуновић Алекса Београд ,покојни, 2011.

21. ппук Петровић Десимир Краљево, 2. март 35/В 036/321-057

22. ппук Радојевић Петар Београд ,покојни, 2009.

23. ппук Радмановић Јанко Београд, Бул. М. Пупина - 177 011/267-18-29 064/229-79-90

24. пук Радосављевић Никола Београд/Пожешка 124/25 011/2542-437 063/887-31-77

25. пук Салма Геза Шпанских бораца 44, Суботица 024/533-718 064/201-56-56

26. пук Симоновић Мирослав Прокупље, Tрг Топличких јунака 2/3, покојни,2014. 027/324-819

27. Спировски Ђорђе Битољ, Скопље

28. мајор Стаменковић Драгољуб с. Суботинци, Ниш 018/877-612

29. ппук мр Станковић Мирко Београд, бул. М. Пупина 177 011/630-50-68 063/281-371

30. Станковић Мирољуб Нови Сад /покојни/, ?

31. Симић Петар, к-дир вода Шабац, ?

НАПОМЕНА: састанак - прослава је 14.10.2011. године у Војној Академији на Бањици са почетком окупљања у 09-10 часова. После прозивке и сликања иде се на ручак у дом Војске Србије на Тргу Републике /улаз из Француске/.

53/195

3.5.5. ШКОЛСКИ ЦЕНТАР АБХО У КРУШЕВЦУ

СТАРЕШИНЕ У ЦЕНТРУ: начелник школског центра: генерал–мајор Јоже Јакић

начелник течаја ВА: потпуковник Душан Бабић начелник 24. класе: ------------------------------

четни старешина: -------------------------------- Изучавани су следећи предмети:

III година Виша математика

Морал армије Нуклеарна борбена средства

Атомска и нуклеарна физика Општа и неорганска хемија

Аналитичка хемија Органска хемија

Физика Основи електротехнике и електронике

Техничко цртање и елементи машина Технологија

Телесно васпитање IV година

Основи војне педагогије Веза у АБХО

Физичка и радио – хемија Биолошка борбена средства

Хемијска борбена средства ПНХБ заштита

54/195

Радиолошка детекција и дозиметрија

Детекција БОТ-а РХБ деконтаминација

Метеорологија Одржавање АБХО техничких средстава

Бојна токсикологија Тактика АБХО

Телесно васпитање НАСТАВНИЦИ У ШЦ АБХО

потпуковник Момчило Брајовић мајор Славољуб Штефић

мајор Милутин Ћирјанић мајор Војислав Глишић

мајор Милош Стапар мајор Божидар Медвед

мајор др Драгољуб Ристић мајор мр Илија Димитријевић

мајор Станко Томић мајор Радул Терзић

капетан I класе Момчило Дејановић капетан I класе Владимир Ајлец

капетан Миодраг Радић проф. Станимир Белобрковић

проф. Милорад Стражместар проф. Христивоје Милошевић

про. Радивоје Мојсиловић проф. Милан Тасић

Лаборанти асистенти: старији водник I класе Радомир Маринчић

старији водник I класе Бранко Ђурђевић старији водник I класе Драги Аврамовски

старији водник I класе Чедомир Миљковић водник I класе Санде Јаковски

заставник Светозар Миленковић руковалац ХМС

Војне доктрине великих сила у периоду између 60-их и 70-их година 20. века, детаљно су обрађивале извођење борбених дејстава у условима интензивне примене НХБ оружја. Да би се обучиле трупне јединице ЈНА и ТО и становништво у заштити од НХБ оружја, требало је

55/195

оспособити старешински састав, због чега је наставни план 24. класе имао знатан део тема и вежби посвећен тој проблематици.

Почетне теме биле су везане за фудаментална сазнања о физичко-хемијским основама

дејства оружја за масовно уништавање и изучавању и примени средстава за личну заштиту и деконтаминацију. Сва тактичка увежбавања и вежбе извођене су у условима примене НХБ оружја.

На трећој години у ШЦ АБХО стицали смо знања у посебно опремљеним лабораторијама у центру, институту Винча и у фабрикама које су производиле средства за заштиту и отклањање последица дејства НХБ оружја. У четвртој години тежиште је дато на тактику НХБ осматрања и извиђања и РХБ деконтаминацији и методици извођења обуке где смо се припремали у условима приближно ратним за почетне официрске дужности рода АБХО. Сећамо се тактичких увежбавања и вежби на полигону „Равњак“, где су нас наши наставници оспособљавали како да се стручно и методски припремимо за изазове трупе. Одељењске и водне вежбе изводили смо кроз покретно зимско логоровање, на правцу Куршумлија – Барбатовац – Блаце – Белољин, и покретно летње на простору живописног Кучаја, где су за дан

56/195

могућа сва четири годишња доба. Посебан значај је дат на изучавању тактике НХБО и увежбавању и извођењу тактичких поступака РХБ извиђања и РХБ деконтаминације. Дипломски радови су били у функцији јединства теорије и праксе, а односили су се на потпуну разраду и извођење водне или одељенске вежбе, што је давало печат оспособљености за официрске дужности рода АБХО.

3.5.6. ШКОЛСКИ ЦЕНТАР ВЕЗЕ У БЕОГРАДУ

начелник: пуковник Адам Павловић начелник течаја ВА КоВ, смер веза: потпуковник Милан Башић

начелник 24. класе: ------------------------ четни старешина: ---------------------------

командир вода: ----------------------------- 1. вод (радио-релејни) --------------------

2. вод (радио-телеграфски) -------------- 3. вод (телефонско-телеграфски) --------------

Предмети III година

Виша математика Техничко цртање

Познавање електричних материјала Електроника

Електрична мерења Теорија електричних кола

Телефонско-телеграфски уређаји Радио-телепринтерски уређај

Радио-релејни уређаји

57/195

Основи електротехнике

Тактика везе Војна педагогија

Телесно васпитање

IV година Морал армије

Тактика везе Електроакустика

Електрична мерења Теорија телекомуникација

Усмерене радио-везе Радио-телепринтерски уређаји

Радио-релејни уређаји Телефонско-телеграфски уређаји

Телесно васпитање НАСТАВНИЧКИ КАДАР У ШЦВ БЕОГРАД

Тактика везе: потпуковник Миле Тешановић,

мајор Живорад Радошевић, мајор Петар Кос,

капетан Светислав Нишовић. Технички предмети:

ел. инж. Зора Цветковић, ел. инж. Момчило Пријић,

ел. инж. Слободан Аћимовић, ел. инж. Ратибор Милосављевић,

потпуковник Јерко Скокандић, мајор Славољуб Слеменшек,

мајор Никола Харизанов, капетан I класе Никола Цветковић,

капетан I класе Ристо Жерајић, капетан Мирко Радуловић,

капетан Видак Марић. професори са Електротехничког факултета у Београду

ССВ и ЕД: потпуковник Душан Медић,

58/195

мајор Милан Гогић,

капетан I класе Гојко Косановић, поручник Миланко Зорић.

Криптозаштита: потпуковник Миодраг Станковић,

мајор Борислав Гогић. Општевојни предмети:

мајор Миломир Прљевић, капетан I класе Анте Војковић,

поручник Никола Славнић. Специјалистичко школовање у ШЦВ у трећој и четрвтој години имало је за циљ да се ми

питомци оспособимо за руковођење и командовање водом и четом везе и за дужности начелника везе у командама здружених тактичких јединица ранга пука-бригаде. Настава је реализована по специјалностима (радио-релејна, радио-телепринтерска и радио-телеграфска) кроз предавања, вежбе и посебне облике наставе, а извођена је у савремено опремљеним кабинетима и касарнском полигону. Круна наставе је реализована кроз тактичко-техничко увежбавање и тактичке вежбе које су извођене у теренским условима и на стварним растојањима на којима су полагани и испити за звање у роду везе у оквиру специјалности. Кроз двогодишњи стручно-специјалистичко школовање у потпуности су задовољени постављени строги критеријуми и обезбеђен захтевни профил официра у роду везе, што су потврдили резултати остварени у току службе, од почетних дужности до начелника управе веза у ГШВЈ.

Највећи проблем појединцима представљали су предмети електроника и електротехника, техничко цртање, што је имало за последицу да је 8 питомаца завршило школвање са закашњењем непуна два месеца.

3.5.7. САОБРАЋАЈНИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР У ТИТОГРАДУ ФОТО Начелник: -------------------------

Предмети: III година

Виша математика Основи војне педагогије

Морал армије Основи нацртне геометрије

Техничко цртање и елементи машина Основи електротехнике и електронике

Технологија техничких материјала Саобраћајна географија

Техничка механика и механика флуида Телесно васпитање

59/195

IV година

Моторна возила са технологијом одржавања Путни саобраћај

Железнички саобраћај Пловидбени и ваздушни саобраћај

Материјално-финансијско пословање Безбедност саобраћаја и парковна служба

Саобраћајна психологија Саобраћајно обезбеђење (стручна тактика)

Вожење моторних возила Саобраћајно право

Телесно васпитање НАСТАВНИЧКИ КАДАР У СШЦ – ТИТОГРАД

потпуковник Антон Жегељ мајор Ђуро Блин

капетан I класе Живорад Тинић капетан I класе Миливоје Стаменковић

капетан I класе Микаило Пуношевац капетан I класе Александар Милосављевић

проф. -------- Космајац проф. Батрић Вулићевић

проф. Ново Вукошић проф. ----------- Марковић

проф. ----------- Перовић проф. ----------- Вешовић

Циљ специјалистичко-стручног школовања у СШЦ – Титоград (Подгорица) је био да се питомци војно стручно оспособе за обављање официрских дужности – командира вода и чете, начелника СбСл у пуку – бригади, овладају непходним знањима из путног, саобраћаја и транспорта, железничког, водног и ваздушног саобраћаја са тежиштем на организовању путног.

60/195

Да би се постигао овај циљ школовање у 3. и 4. години, НПП усклађен са програмом за студенте Саобраћајног факултета у Београду, а наставу са нама питомцима су изводили професори из Подгорице, Саобраћајног факултета у Београду и из Саобраћајне управе ССНО.

У четвртој години школовања тежиште је било на практичним садржајима који су увежбавани на теренима на целом простору Црне Горе, а у току стажирања у аутомобилским центрима.

Највећи проблеми појединцима представљали су предмети: математика, механика, електротехника и машински елементи са нацртном геометријом.

Питомци су, поред возачког испита за категорију „Б“, положили и испит за „А“ категорију. У току извођења обуке из управљања моторним возилима, опитовано је и кретање војних моторизованих колона по новој концепцији ОНО, која је накнадно уведена у сва војна правила, а посебно у „Саобраћајно обезбеђење ОС“.

Оспособљени смо како да организујемо и формирамо моторизовани маршевски поредак тактичких јединица, маршевање, повећавамо њихову брзину кретања и како да организујемо све облике транспорта МТС и контролу саобраћаја и других мера саобраћајног обезбеђења.

61/195

3.6. ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ ПИТОМАЧКИХ ДАНА 1967-1971.

( ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ)

3. вод 5.чете 2. питомачког батаљона

62/195

63/195

64/195

4.вод 1.чете 2.питомачког батањона

65/195

3.вод 5.чете 2.питомачког батаљона, командир п.поручник Бранко Заклан

66/195

3.вод 1.чете 1. питомачког батаљона, командир вода поручник Видак Вујовић

2.вод 1.чете 1. питомачког батаљона,командир пор. Бранко Басара, Набрђе код Ђакова, лето 1968.год.

Питомци Струњаш, Марковић и Ковачевић, 1970. год.

67/195

68/195

69/195

70/195

Глава четврта

П Р О М О Ц И Ј А 4.1. УНАПРЕЂЕЊЕ У ЧИН ПОТПОРУЧНИКА

УКАЗ бр. 33 ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА ОРУЖАНИХ СНАГА

ОД 31. ЈУЛА 1971. ГОДИНЕ На основу члана 273. став 1. Закона о Југословенској народној армији

П р о и з в о д е се ПИТОМЦИ XXIV КЛАСЕ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ

У чин пешадијског потпоручника: 1 АЛЕКСОВСКИ Стефана АЛЕКСАНДАР 1. АДАМОВИЋ Андреја МИЛАН 2. АНДРИЋ Рајка МИЛИЈАН 3. БАБИЋ Бранислава ЉУБИША 4. БАРЛОВ Жарка ЖИВОТА 5. БИЛАФЕР Петра ПЕТАР 6. БОГОЈЕВИЋ Милоша СТЕВО 7. БОЈАНИЋ Јована РАЈКО 8. БОСАНАЦ Ђуре РАЈКО 9. БУЋАН Владимира ВЛАДИМИР 10. ЦЕКИЋ Николе СЛОБОДАН 11. ЦРЕВАР Симе МАРКО 12. ЦВЕТКОВ Симеона ВЈЕКОСЛАВ 13. ЧАБРИЛО Анђелка МИЛАН 14. ЧИРКОВ Киров СТОЈАН 15. ЧУБРИЛО Живка ЈОВАН 16. ДЕРВИШЕВИЋ Мехе ЗАХИР 17. ДИМОВСКИ Блаже МЕНДО 18. ДУГАЛИЋ Маријана КРУНО 19. ЂАКОВИЋ Николе МИЛАН 20. ЂАКОВСКИ Тодора БЛАГОЈ 21. ЂИПАЛО Николе ЈОКО 22. ЂОКИЋ Витомира РАТКО 23. ЂОРЂЕВИЋ Крстомира МИОДРАГ 24. ЂУКИЋ Радомира ДРАГОЉУБ 25. ЂУКИЋ Јагоша РАДОСАВ 26. ЂУКИЋ Петра БОРИСЛАВ 27. ЂУРОВИЋ Милисава СПАСОЈЕ 28. ЕРЦЕГОВАЦ Јована БОРО 29. ФИЛИПОВИЋ Слободана МИЛУТИН 30. ФИЛОВСКИ Ангела СЛОБОДАН 31. ГАБРИЧЕВИЋ Мирка ВЕСЕЛКО 32. ГЛИГОРОВ Трајчета БРАНКО 33. ГОЈКОВИЋ Станимира СЛОБОДАН 34. ГРУБИЋ Војина ЈОВАН 35. ХАЏИЋ Мехмеда ЋАЗИМ 36. ХАСАНАГИЋ Џеме СУЛЕЈМАН 37. ИСАК Милована ИЛИЈА 38. ИВАНОВИЋ Владимира СЛАВИМИР

71/195

39. ИВАНОВ Бојана РАНКО 40. ИВАНОВСКИ Тасе БОШКО 41. ИВЕТИЋ Јована ГОЈКО 42. ЈАЊИЋ Манојла РАЈКО 43. ЈАУК Јосипа ЈОСИП 44. ЈАЗИЋ Драгана ЈОВО 45. ЈЕЛИЋ Обрада МАРКО 46. ЈЕЛИЋ Антуна ТОМИСЛАВ 47. ЈОВАНОВИЋ Станимира ДРАГАН 48. ЈОВАНОВИЋ Живојина МИОДРАГ 49. ЈОВАНОВИЋ Петра МИЛОРАД 50. ЈОВИЧИН Тодора АНДРИЈА 51. КАТИЋ Здравка ИЛИЈА 52. КНЕЗ Ивана ЖЕЉКО 53. КНЕЖЕВИЋ Јове ВАСИЛИЈЕ 54. КОСТАДИНОВ Вангела ВАСИЛ 55. КОВАЧЕВИЋ Јакова ПЕЈО 56. КРАЊЦ Антона ЗДЕНКО 57. КРИЧАК Миљојка СИМО 58. КРСТИЋ Чедомира ПРЕДРАГ 59. КРТОЛИЦА Радослава ЊЕГОСЛАВ 60. ЛАКИЋ Славка СРЕТКО 61. ЛИЗДЕК Реље ВЛАДО 62. ЛОВРИНОВИЋ Анте ЗДРАВКО 63. ЛУКИЋ Божура БОРИВОЈЕ 64. МАЉКОВИЋ Стојана РАДЕ 65. МАНЦЕ Јосипа БОРИСЛАВ 66. МАНДИЋ Јове ГОЈКО 67. МАРЧЕТА Пере МИЛЕ 68. МАРИЧИЋ Ђуре ИЛИЈА 69. МАРИЋ Владе РАДЕ 70. МАРИНОВИЋ Јосе НОЈКО 71. МАРКОВИЋ Добросава СТОЈАН 72. МАРКОВИЋ Велибора МИША 73. МИХАЈЛОВИЋ Ђуре СИМО 74. МИЈАТОВИЋ Душана МИЛАН 75. МИЈИЋ Анте ЖИВКО 76. МИЛЕТИЋ Славка ДЕСИМИР 77. МИРОВИЋ Радомира СЛОБОДАН 78. МИТИЋ Бранка ЂОКА 79. МИТОВ Методија ТАЧКО 80. МЛАДЕНОВИЋ Станимира РАДЕ 81. НАЈДОВСКИ Алексов ЖИВКО 82. НИЧИЋ Митора БЛАГОЈ 83. НИКОЛАШ Пере МИРКО 84. НИКОЛИЋ Радована МИРОСЛАВ 85. НИКОЛИЋ Милорада ВИТОМИР 86. НИКОЛОВСКИ Дмитра ИЛИЈА 87. НОГИЋ Јозе АНТО 88. НОВАКОВИЋ Бранка РАЈКО 89. НОВИЋ Наталије ЗВОНКО 90. ОЖЕГОВИЋ Мила БОРИС 91. ПАШАЛИЋ Анте БРАНИМИР

72/195

92. ПАВКОВИЋ Љубомира ДАРИО 93. ПЕЈЧИЋ Јована ЈУГОСЛАВ 94. ПЕЈЧИЋ Милутина СВЕТИСЛАВ 95. ПЕНЕВ Спасе БОРИС 96. ПЕТРОНИЈЕВИЋ Станка МИЛУТИН 97. ПЕТРОВИЋ Петра ИЛИЈА 98. ПЕТРОВИЋ Славољуба МИЛИЋ 99. ПЕТРОВСКИ Стојана ТРАЈАН

100. ПРГОМЕТ Петра ИЛИЈА 101. ПРТИНА Миће МИЛАН 102. РАЧКИ Фрање АНТУН 103. РАДАКОВИЋ Илије БРАНКО 104. РАДЕНКОВИЋ Андрије ДРАГОЉУБ 105. РАДОЈЧИЋ Милана ВЛАДИМИР 106. РАЈАК Станка ТИХОМИР 107. РИСТЕВСКИ Милана ТРАЈАН 108. САДИКОВИЋ Мушана ВЕЈСИЛ 109. САЛАПУРА Милана ПЕТАР 110. САМАРЏИЋ Светозара МИЛИВОЈЕ 111. САМАРЏИЈА Ђурђа ДРАГО 112. СИМОВИЋ Александра ПЕТАР 113. СИМОНОВИЋ Бошка ДОБРИВОЈЕ 114. СИМОНОВИЋ Бошка ДОБРОСАВ 115. СЛЕПЧЕВИЋ Паје СЛОБОДАН 116. СПАСОЈЕВИЋ Милоша МИЛИВОЈЕ 117. СТАНКОВИЋ Трајка МИЛОРАД 118. СТАНКОВИЋ Александра ЧЕДОМИР 119. СТОЈАНОВИЋ Војислава БРАНИСЛАВ 120. СТОЈАНОВСКИ Станојка СТОЈМЕН 121. СТОЈЧИЋ Владимира МИРОСЛАВ 122. СТРУЊАШ Саве ЂОРЂИЈЕ 123. ШАБАН Блаже ГОЈКО 124. ШПАНОВИЋ Милана СТОЈАН 125. ШПРОХ Томаша МИРОСЛАВ 126. ШТРБАЦ Томе БРАНКО 127. ШУПУТ Милоша МИЛАН 128. ТАНОВИЋ Исмета ГОРАН 129. ТИМОТИЈЕВИЋ Будимира РАСТКО 130. ТИМОВ Милије СТОЈАН 131. ТИНТОР Николе МИРКО 132. ТОЛИМИР Станка ЗДРАВКО 133. ТРАЈКОВИЋ Јефте БОРА 134. ТРАЈАНОВ Кире СТОИЛКО 135. УМИЋЕВИЋ Лазе ПЕТАР 136. УЗЕЛАЦ Ђуре МИЛАН 137. ВАРАТ Петра БАРТОЛ 138. ВУКМИРОВИЋ Ђуре ВАСО 139. ЗДРАВКОВИЋ Светолика ДРАГОЉУБ 140. ЖИВКОВИЋ Божидара МИЛАН 141. ЖИВАНОВИЋ Милутина СЛОБОДАН 142. ЖИВКОВИЋ Јована ВЕРОЉУБ 143. ЖИВКОВИЋ Станоја ЧАСЛАВ

73/195

у чин артиљеријског потпоручника:

1. АНГЕЛОВСКИ Јордана АЛЕКСАНДАР 2. БАБИЋ Нике ЛАЗО 3. БАЊИЦА Суље ЈУСУФ 4. БЈЕЛОВУК Михајла РАДОСЛАВ 5. БОРКО Виљема ВИЉЕМ 6. БОШЕВСКИ Ристе ЈОСИФ 7. БОЖОВИЋ Горчина ГАВРИЛО 8. БУЉАН Марка МАРКО 9. ЦВЕТКОВИЋ Блаже СЛОБОДАН 10. ЧЕНГИЋ Мурадифа ОСМАН 11. ЋИРИЋ Ђорђа МИЛАН 12. ДАВИДОВИЋ Јове ВЛАДИМИР 13. ДЕЛИЋ Рашида РАСИМ 14. ДИМЕСКИ Методија КОСТА 15. ДИМИТРИЈЕВИЋ Драгослава РАДИСАВ 16. ДИВАЦ Љубомира МИЛОШ 17. ДРАКАЛСКИ Јована СТОЈАН 18. ЏАНАНОВИЋ Хајре ОСМАН 19. ЂУКЛЕВСКИ Петра РИСТО 20. ЕКЕРТ Фрање ФРАЊО 21. ГЕНГО Милана РАДЕНКО 22. ХАЈДУКОВИЋ Ђуре МИХАЈЛО 23. ЈАНКОВИЋ Јакова МИЛОРАД 24. ЈАЊИЋ Душана РАДЕ 25. ЈЕХАРТ Станислава АЛОЈЗ 26. ЈОВАНЧИЋ Борислава ДРАГОМИР 27. ЈОВАШЕВИЋ Миодрага ПРВОСЛАВ 28. ЈОВИЋ Хранислава ТОМИСЛАВ 29. ЈОВИЋ Ивка МИЛАДИН 30. ЈУСИЋ Емина КАДИР 31. КИТАНОВСКИ Ристе БРАНКО 32. КОМШИЋ Пере ЈУРО 33. КОСТАДИНОВ Тодора БОРИС 34. КИРЕВ Гаве СРЕТКО 35. КОВАЧЕВИЋ Момира СИНИША 36. ЛАЛОВИЋ Алексе ЈОВО 37. ЛАНГУС Антона ИВАН 38. ЛУКИЋ Милана СЛОБОДАН 39. ЛЕШИЋ Стјепана МИХАЈЛО 40. МАКСИМОВИЋ Душана РАДОМИР 41. МАНОЈЛОВИЋ Драгољуба ЗОРАН 42. МЕЗБУР Шаћира СУЛЕЈМАН 43. МИХИЋ Светозара МИЛАН 44. МИЛИКШИЋ Стеве ЂОРЂЕ 45. МИРИЋ Манише РАДЕ 46. МЛАДЕНОВИЋ Стевана СИНИША 47. МУСЛИМОВИЋ Осме ФИКРЕТ 48. НИКОЛИЋ Миладина РАДИВОЈЕ 49. НИКОЛИЋ Светозара ЈУГОСЛАВ 50. ОБЛАКОВИЋ Стевана СТАНКО 51. ПОЈЕ Алојза ЈОЖЕФ 52. ПРЕБЕГ Павла МАРИЈАН

74/195

53. РАДОЊИЋ Александра ЖИВОРАД 54. СИМИЋ Рада СТАНКО 55. СИМОВИЋ Милоша ПЕТАР 56. СТАНКОВИЋ Новака МИЛОШ 57. СТАНКОВ Стојана СТАНОЈКО 58. СТАНОЈЕВСКИ Сандев МИЛЕ 59. СТЕФАНОВИЋ Радомира ТИХОМИР 60. СТАЈКОВСКИ Салтира ТОМИСЛАВ 61. СУБОТА Мате ИВАН 62. ШАЈАТОВИЋ Јанка ЈАНКО 63. ШПИЦА Стевана ДРАГОСЛАВ 64. ШТРБАЦ Богдана СТЕВАН 65. ТАСЕВСКИ Ила ДРАГУТИН 66. ТОМИЋ Бранка АЦО 67. ТРАЈКОВИЋ Стојадина НОВИЦА 68. ТРБОЈЕВИЋ Николе ДРАГАН 69. ТРИВИЋ Остоје МИРКО 70. ВАДЊАЛ Ловре ВЛАДИСЛАВ 71. ВАСИЋ Момира БРАНКО 72. ВАСКОВИЋ Стојана МИЛОРАД 73. ВЕЛИЧКОВИЋ Сокола МИОДРАГ 74. ВИДОШЕВИЋ Марка АНЂЕЛКО 75. ВЛАЈКОВИЋ Војмира МИЛОВАН 76. ВУЧКОВИЋ Радомира МИРОСЛАВ 77. ВУЧКОВИЋ Мирка НОВАК 78. ЗРНИЋ Душана ВАСИЛИЈЕ 79. ЖИКИЋ Миодрага РАНИСЛАВ

у чин потпоручника оклопних јединица

1. АНДРИЋ Миломира ЖИВОЈИН 2. АНТИЋ Радисава ДРАГОМИР 3. БОРОШ Стјепана ЈОСИП 4. БРАНКОВИЋ Мане МИЛОШ 5. ЧЕЛЕКЕТИЋ Пере МИЛАН 6. ЋОРАЛИЋ Шефика МУХИДИН 7. ДАБИЋ Милана РАНКО 8. ДАФИНЧЕВ Боре МИТКО 9. ДЕЛОВ Трајана НИКОЛА 10. ДРАШКОВИЋ Драгутина МИЛОРАД 11. ФИЈЕМБЕР Рудолфа МЛАДЕН 12. ГОЛИЋ Ивана ДРАГАН 13. КОНЕВ Коцев МИТРЕ 14. КОС Пере РАДЕ Променио презиме у 15. КОШТИЋ Хасиба МЕХМЕД 16. КРЕСО Мухамеда СИДИК 17. КРСТИЋ Томе ТРАЈКО 18. ЉУБОВИЋ Илије РАДОСЛАВ 19. МАНИЋ Душана НИКОЛА 20. МАРКОВИЋ Блаше БОРИСЛАВ 21. МАРКОВИЋ Васе СТЕВО 22. МАТИЈЕВИЋ Николе МИРКО 23. МИХИЋ Момчила МИЛАН 24. МИЛЕТИЋ Јосипа ЈАКОВ

75/195

25. МИЛОСАВЉЕВИЋ Боривоја АЛЕКСАНДАР 26. МИЛОСАВЉЕВИЋ Радојка ЧЕДОМИР 27. МИТИЋ Гаврила СИНИША 28. МЛАДЕНОВИЋ Војислава ТИХОМИР 29. НИКОЛИЋ Стојана ЧЕДОМИР 30. ПЕТКОВИЋ Богољуба ДРАГУТИН 31. ПЛАВШИЋ Марка МИЛЕ 32. СИМИЋ Милорада НОВИЦА 33. СОТИРОВИЋ Божидара ДРАГОСЛАВ 34. СТАНКОВИЋ Ђорђа МИЛАДИН 35. СТОИЛКОВ Ванђела СПАСЕ 36. СТОЈЧИЋ Јована СЛАВОЉУБ 37. СТРАЈНИЋ Бранка МИЛЕ 38. ШАРЕНАЦ Илије РАЈКО 39. ТОДОСИЈЕВИЋ Витомира ДРАГОЉУБ 40. ТОДОРОВИЋ Велимира ГРАДИМИР 41. ТОЉАГА Јове ЗДРАВКО 42. ТОМИЋ Добрина МОМЧИЛО 43. ТОМШИЋ Јосипа ЈОСИП 44. ТРИПКОВ Драга СЛАВЕ, променио презиме у СТОЈАНОВ 45. ТРКУЉА Саве ВЛАДИМИР 46. ВАЛЕНЧИК Густава ГУСТАВ 47. ВЕЗЕНКОВСКИ Јована ДИМИТАР 48. ЗРИЛИЋ Томе МИЛЕНКО

у чин инжињеријског потпоручника:

1. БАБИЋ Душана НИКОЛА 2. ДАМЉАНОВИЋ Петка БОЖИДАР 3. ДЕЈАНОВИЋ Милоша НИКОЛА 4. ДУЦКИНОСКИ Атанаса ФОНЧЕ 5. ЂОРЂЕВИЋ Војислава НОВИЦА 6. ГАШПАРАЦ Павла ЖЕЉКО 7. ГАШПАРИЋ Стјепана ЖЕЉКО 8. КАЛАНОВИЋ Јована ВЛАДАН 9. МАРКОВИЋ Радована МИЛАН 10. МИОЛСКИ Петра ДРАГОЉУБ 11. МИРЧЕТИЋ Станка МИЛУТИН 12. НАРАНЧИЋ Душана МИЛЕНКО 13. НЕТРЕБАШИЋ Јове МИЛУТИН 14. ПЕРУНОВИЋ Гојка АЛЕКСА 15. ПЕТРОВИЋ Аврама ДЕСИМИР 16. РАДОЈЕВИЋ Стеве ПЕТАР 17. РАДОСАВЉЕВИЋ Јована НИКОЛА 18. САЛМА Михајла ГЕЗА 19. СИМОНОВИЋ Младена МИРОСЛАВ 20. СПИРОСКИ Васила ЂОРЂЕ 21. СТАНКОВИЋ Обрада МИРКО 22. ВУКОНИЋ Миливоја МАТИЈА 23. ЗЕЦ Гојка МОМИР 24. ЖУПАНИЋ Шимуна ИВАН

76/195

УКАЗОМ БР. 47 ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА ОРУЖАНИХ СНАГА ОД 10.09.1971. ПРОИЗВЕДЕНИ СУ У ЧИН ПОТПОРУЧНИКА СЛЕДЕЋИ ПИТОМЦИ:

у чин инжињеријског потпоручника: 1. БОРИЋ Стипе СЕРЂО 2. МИКУЛЧИЋ Фрање ИВАН 3. МОФАРДИН Јосипа ЕДУАРД 4. РАДМАНОВИЋ Јована ЈАНКО 5. СТАМЕНКОВИЋ Лазара ДРАГОЉУБ 6. СТАНКОВИЋ Живојина МИРОЉУБ

у чин потпоручника везе:

1. АНГЕЛОВСКИ Владимира СТОЈАН 2. БРАЈОВИЋ Раде ГОЈКО 3. ДЕЈАНОВИЋ Велимира МИЛОШ 4. ЂИНЂИЋ Вукоја СЛОБОДАН 5. ЂОРЂЕВИЋ Живојина СЛАВОЉУБ 6. ЂУКИЋ Радише ДРАГАН 7. ФИЛИПОВИЋ Живана МИРОСЛАВ 8. ГАВРИЛИВИЋ Здравка ЛАЗАР 9. ГУЛИЋ Душана МАРКО 10. ХАЛУЛИЋ Енвера ВАЊА 11. ЈОРДАНОВИЋ Здравка ВЛАДА 12. ЈОВАНОВСКИ Бранка БОРКО 13. ЈУРИЋ Фране БОРИС 14. КОСЕСКИ Ангела ВЛАДИМИР 15. МАГОВЧЕВИЋ Јована БЛАГОЈЕ 16. МАКАР Вјекослава АНЂЕЛКО 17. МАРЈАНОВИЋ Милана МАРКО 18. МАРЈАНОВИЋ Златоја ВЕСЕЛИН 19. МАНАСКОВ Георгија ЈОСИФ 20. МАТУЛОВИЋ Анте ВЛАДИМИР 21. МИЛОШЕВИЋ Радована НОВАК 22. МИРКОВИЋ Јеврема ДИМИТРИЈЕ 23. МИШЧЕВИЋ Милоша СЛАВКО 24. НЕНАДИЋ Петра ШПИРО 25. НИКОЛИЋ Богољуба ДРАГИША 26. НИКОЛИЋ Арсенија ГРАДИМИР 27. НИНИЋ Гојка СИМО 28. ПЕТРОВИЋ Илије ВИТОМИР 29. ПИРИВАТРИЋ Живадина МИЛАН 30. РАДОБУЉАЦ Мате ФРАНЕ 31. РАДОЈЕВИЋ Стевана ЂОРЂЕ 32. РАДОЊИЋ Камена ЉУБОМИР 33. РАДОТОВИЋ Стеве ЈОВО 34. СИМЕОНОВ Крунов ЗДРАВЧО 35. СТЕПАНОВИЋ Миодрага БОГОЉУБ 36. СУДАР Радомира БОЖИДАР 37. ТАДИЋ Бошка НОВО 38. ТАСЕВСКИ Војислава ТРАЈКО 39. ТРПЕСКИ Микајлев ВУКАШИН 40. ВЕЛИЧКОВИЋ Војислава ТОМИСЛАВ 41. ВЕМИЋ Илије ВУКСАН 42. ВУКОВИЋ Петра МИЛАН

77/195

43. ЗАГИЋ Халила ШЕРИФ 44. ЗАКЛАН Милана ДУШАН 45. ЗИВЛАК Душана БРАНИСЛАВ 46. ЖАГАР Фрање ФРАЊО

УКАЗОМ БР. 47 ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА ОРУЖАНИХ СНАГА ОД 10.09.1971. ПРОИЗВЕДЕНИ СУ У ЧИН ПОТПОРУЧНИКА СЛЕДЕЋИ ПИТОМЦИ:

У чин потпоручника везе:

1. ИЛИЋ Божидара МИРОСЛАВ 2. КЛАРИЋ Силвестра ДАРИО 3. МИЛАНОВ Ивана РАТКО 4. МИЛИЋ Станка ДОБРОСАВ 5. ПЕЋАНАЦ Ивана СЛАВКО 6. РАНИСАВЉЕВИЋ Живана БОШКО 7. ШАРИЋ Иве ФРАНЕ 8. ТАСЕТОВИЋ Николе МИОДРАГ

у чин потпоручника АБХ-одбране:

1. БИЛИЋ Ивана ЧЕДОМИР 2. ЦВЕТКОВИЋ Љубомира МИРОСЛАВ 3. ЧЕЛЕКЕТИЋ Васе МИРОСЛАВ 4. ЂОРОВИЋ Драгољуба МИХАЈЛО 5. ГОГИЋ Матије РАЈКО 6. ХОТИ Џеладина ШАЋИР 7. КРСТИЋ Богосава ЈОВАН 8. ЛАБАН Мирослава ТОМИСЛАВ 9. ЛУКИЋ Мехмеда ЖАРКО 10. ПЕКИЋ Јакова ЈАКОВ 11. ПЕТКОВИЋ Петра СЛОБОДАН 12. ПОВРЖАН Симе ЂОРЂЕ 13. ПРТЕЊАЧА Јозе ИВИЦА 14. СИМОНОВСКИ Ефтима АЛЕКСАНДАР 15. СТОЈАНОВИЋ Владислава ИВАН 16. СТОЈАНОВСКИ Стојана СПАСЕ 17. ШВАЉЕК Људевита ЈОСИП 18. ТИЈАНИЋ Добривоја ВЛАДИМИР 19. ЗОРЛАК Хусе РАШИД

у чин потпоручника саобраћајне службе:

1. АНАСТАСОВ Љубомира ИВАНЧО 2. БЛАШКОВИЋ Ивана ИВАН 3. БОГОСАВЉЕВИЋ Владислава РОДОЉУБ 4. ЧУБРИЛО Адама ГОЈКО 5. ДРАГИЧЕВИЋ Иве ФРАЊО 6. ГАЈИЋ Божидара СВЕТИСЛАВ 7. ГЕОРГИЈЕВ Илије АНГЕЛ 8. ГЕОРГИЈЕВСКИ Цене МИТРЕ 9. ХИТНЕР Драгутина МИРОСЛАВ 10. ХОРВАТ Антуна ЗВОНКО 11. ХУСЊАК Славка ВАЛЕНТ 12. ЈАНКОВИЋ Милорада ПЕРИША 13. ЈОВАНОВИЋ Мате ГОЈКО 14. ЈОВАНОВИЋ Драгољуба СТАНИСЛАВ 15. КРСТИЋ Милана ВОЈИСЛАВ

78/195

16. ЛЕПОЈЕВИЋ Цветка МОМЧИЛО 17. МАЛОБАБИЋ Ђуре МИЛАН 18. МЕДИЋ Раде ИЛИЈА 19. МИЦЕВ Драгог РАЧЕ 20. МИХАЈЛОВИЋ Добромира ВЛАДИМИР 21. МИЛАНОВИЋ Слободана ВЕЛИЗАР 22. МИЛЕНКОВИЋ Миладина ПЕТАР 23. МИЛИЋ Милана МИОДРАГ 24. МИЛИНКОВИЋ Раде ЗДРАВКО 25. МИЛОЈКОВИЋ Николе СВЕТА 26. ОБРАДОВИЋ Николе ПЕТАР 27. ПАШИЦА Ивана ШТЕФО 28. ПАВИЋ Светислава МИРОЉУБ 29. ПЕЈОВИЋ Баје ВЕЛИБОР 30. ПЕРКО Јанеза ЈАНЕЗ 31. ПОПОВИЋ Павића ДРАГОСЛАВ 32. СЕКИЗ Саве МИЛОРАД 33. СИМЕУНОВИЋ Јована МИЛАН 34. СОВИЉ Раде СЛАВКО 35. СТАНКОВИЋ Александра ВУЈИЦА 36. ТОДОРОВ Цветка РАДИВОЈЕ 37. УЗЕЛАЦ Ђуре МИЛАН 38. ВИЋЕНТИЋ Милована ЗДРАВКО 39. ВУЧКОВИЋ Љубомира ПРЕДРАГ

Врховни командант оружаних снага

Маршал Југославије Јосип Броз Тито, с. р.

79/195

4.2- АНАЛИЗА ЗАВРШЕТКА ШКОЛОВАЊА Од примљених на школовање у ВА КоВ 688 питомаца школовање је завршило 413 или 60% и произведено у чин потпоручника у присуству генерал-пуковника Милоша Шумоње, начелника Генералштаба Југословенске народне армије у својству изасланика врховног команданта Оружаних снага СФРЈ. ПРЕГЛЕД

Успеха питомаца 24. Класе ВА КоВ на завршетку школовања 1967/71. године СМЕР (РОД)

ВОЈСКЕ Завршило

школов Одлич-

ни Одл. %

В. добри Број

В. добри %

Добри број

Добри %

Сред. оцена

ПЕШАДИЈА 144 7 4,86 71 49,31 6 45,83 7,67 АРТИЉЕРИJА 79 7 8,86 63 79,75 9 11,39 8,15

ОКЛОПНЕ ЈЕД. 48 2 4,17 31 64,58 15 31,25 7,83 ВЕЗА 54 2 3,70 33 61,11 19 35,19 7,75

ИНЖИЊЕРИЈА 30 15 50,00 15 50,00 7,56 АБХО 19 2 10,52 17 89,48 8,35

САОБРАЋАЈ. СЛ. 39 19 48,72 20 51,28 7,54 СВЕГА 413 20 4,84 251 60,77 142 34,39 7,81

НАЦИОНАЛНИ САСТАВ ПРОИЗВЕДЕНИХ ПОТПОРУЧНИКА НАЦИОНАЛНОСТ БРОЈ % Срби 241 58,35 Хрвати 53 12,83 Словенци 6 0,41 Македонци 18* 4,36 Црногорци 45 10,90 Југословени 33 8,00 Неопредељени 4 0,96 Албанци 1 0,24 Бугари 7 1,69 Мађари 1 0,24 Словаци 2 0,48 Турци 1 0,24 Немци 1 0,24 СВЕГА 413

СОЦИЈАЛНИ САСТАВ ПРОИЗВЕДЕНИХ ПОТПОРУЧНИКА СОЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО БРОЈ % из радничких породица 117 28,33 из сељачких породица 153 37,05 из службеничких породица 135 32,69

Осталих 8 1,94 СВЕГА 413

РАНГ ЛИСТА ЈЕДАНАЕСТ НАЈБОЉИХ ПИТОМАЦА РАНГ РОД ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СРЕДЊА ОЦЕНА 1. Артиљерија ЈЕХАРТ АЛОЈЗ 9,56 2. Пешадија ШПАНОВИЋ СТОЈАН 9,50 3. Веза МАКАР АНЂЕЛКО 9,42 4. ОМЈ ДЕЛОВ НИКОЛА 9,41 5. Артиљерија ДЕЛИЋ РАСИМ 9,41 6. Пешадија СЛЕПЧЕВИЋ СЛОБОДАН 9,30 7. Пешадија ПАВКОВИЋ ДАРИО 9,27 8. Веза ЈУРИЋ БОРИС 9,26 9. Пешадија МИЈИЋ ЖИВКО 9,20 10. АБХО СТОЈАНОВСКИ СПАСЕ 9,17 11. Пешадија ДУГАЛИЋ КРУНО 9,13

80/195

Глава пета ГОДИНЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ

П Е Ш А Д И Ј А БАРЛОВ Жарка ЖИВОТА, генерал мајор

Рођен: 04.09.1947. с. Бинићи, Рашка, Република Србија, ожењен, троје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША, ШНО. Значајне дужности: командир пратећег вода, командир пешадијске чете, заменик команданта пешадијског батаљона, помоћник начелника штаба пука за организацијско-мобилизацијске и персоналне послове, командир питомачког вода у ВА КоВ,

наставник на курсевима активних и резервних старешина пешадије, к-дир чете питомаца ВА КоВ, к-дант питомачког батаљона у СВШ КОВ, наставник на катедри Територијалне одбране СВШ КОВ, начелник школе и курсева пешадије, референт у Управи пешадије ГШ ЈНА, начелник штаба у к-ди моторизоване бригаде, командант моторизоване бригаде, начелник ОНО у к-ди корпуса, начелник Одељења за командовање у Инспекцији б/г ВЈ, начелник Катедре тактике у ВА КОВ, начелник оперативног органа у комадни армије. Гарнизони службовања: Београд, Сарајево, Рашка, Нови Пазар, Ужице. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОВЗЗМ, Орден витешког мача 1. степена, Орден витешког мача 2. степена, Медаља за дугогодишњу и ревносну службу у областима одбране и безбедности. Објављене важније библиографске јединице: Аутор је више стручних чланака у часописима. Учествовао у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06. 1999. године. Пензионисан је 28.06.2002. године. Живи у Београду.

ВУКМИРОВИЋ Ђуре ВАСО, пуковник Рођен: 20.09.1946. Живаја, Костајница, Р. Хрватска, ожењен, једно дете. Војне школе: ВА, КШШТ, курс командира чете, курс команданата батаљона АБХО, курс команданата батаљона пешадије.

Значајне дужности: командир вода, командир чете, заменик команданта батаљона, командант батаљона, начелник одсека ОНП у дивизији, помоћник начелника штаба ОНП у бригади, командант бригаде, начелник одсека за информисање и морал у бригади. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОВЗЗМ, ОРСВ, ОЗОБ I степена. Учесник у рату од 1992. до 1995.год. и од 24.03. до 26. 06. 1999. године. Пензионисан 2000. године, живи у Рашкој.

81/195

ГОЈКОВИЋ Станимира СЛОБОДАН, пуковник Рођен: 09.03.1947. с. Пољице, Нови Пазар, Србија, ожењен, троје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, курс команданта батаљона за активне официре. Значајне дужности: командир пратећег вода, командир питомачког вода, наставник на Катедри наставе гађања, помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове, начелник штаба Оперативне зоне Територијалне одбране 1. варијанте, командант Оперативне зоне Територијалне одбране 1. варијанте, командант Војног одсека. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ,ОЗОБ II степена, Значка за посебне заслуге у обуци омладине за стицање војних знања и

вештина, Значка ТО Србије, две новчане награде, наградно одсуство у трајању од 7 дана, више похвала са свих нивоа командовања, више захвалница. Друштвена признања: више захвалница од друштвених органа и организација (из области: сарадње, стрељаштва, обуке јединица РО итд). Објављене важније библиографске јединице: Наставни маатеријали, лекције, скрипте, наставни филмови. Учесник у рату од 24. 03. – 26.06.1999. Пензионисан 31.12.2002. године. Живи у Краљеву. ЂАКОВИЋ Николе МИЛАН, генерал п.пуковник

Рођен: 23.10.1948. с. Могорић, Госпић, Република Хрватска, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША КОВ, ШНО; курсеви: течај официра безбедности. Значајне дужности: командир вода, командир чете, начелник безбедности бригаде, начелник штаба лаке бригаде, командант лаке бригаде, командант партизанске бригаде ТО Покрајинског штаба ТО одбране АП КиМ, помоћник начелника штаба за ОНО и ПШТО АП КиМ, начелник штаба корпуса, начелник ОНО у

команди корпуса, начелник Одељења за ОНО у команди армије, заменик начелника Управе безбедности ГШ ВЈ, начелник Управе безбедности ГШ ВЈ, заменик команданта армије. Гарнизони службовања: Сремска Митровица, Светозарево, Гњилане, Приштина, Ниш, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ,ОНАСЗв, ОВЗЗМ,ОЗНСЗв, ОХ, ОЈЗ 2. степена. Друштвена признања: Повеља Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године. Учествовао у рату на територији Републике Српске Крајине од 05.08.1992. до 14.12.1995. године и у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06.1999. Пензионисан 31. марта 2002. године. Живи у Београду.

82/195

ЂУКИЋ Петра БОРИСЛАВ, генерал- мајор Рођен: 21.09.1948. Горње Водичево, Нови Град (Бос.Нoви), Република Српска (БиХ), oжењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, КШШО, кур севи: течај официр а безбедности, курс комантаната пб за активне официре, курс комантаната пука – бригаде. Значајне дужности: командир вода аутоматичара, к-дир чете курса десетара, начелник органа безбедности у пуку, командант батаљона курса десетара, референт у органу безбедности ВПС, начелник органа безбедности у кд-и ВПС, командант моторизоване бригаде, командант Посебних јединица милиције РСК, начелник штаба уједно заменик команданта СВК. Гарнизони службовања: Охрид, Кумбор – Бока, Книн, Београд. Признања у ЈНА, ВЈ и СВК: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОВЗЗМ, ОХ. Три пута ванредно и једанпут превремено унапређен, ЗЛАТНИ

ОКВИР у „Фронту“, више пута похваљиван и награђиван књигом, Сребрена плакета Ратне морнарице, Плакета за освојено 1. место за најбољи интендантски сервис у ЈНА. Друштвена признања: Плакета безбедности од Председника СИВ, , Плакета града Котора, Плакета савеза резервних војних старешина, Плакета СУБНОР-а. Објављене књиге: „Водичево вијековима на граници империја“, „Песник са Козаре – живот и дело Драгана Колунџије“, Разбијање Југославије –место и улога Хрватске“, „Др Миливој Родић – портрет племенитог Козарчанина“ и „Руковети срећног живота“. Објављене важније библиографске јединице: „Војно организовање у НОР-у“, „Наоружавање Хрватске и крајишких Срба“, „Стране обавештајне службе у подршци сепаратизму у Хрватској“, „Хрватска политичка емиграција носилац хрватског сепаратизма“, „ Руковођење и комадовање СВК“. Остали успеси: учесник је припрема, организовања и спровођења Свеармијског спортског првенства у Охриду; Са јединицом учествовао: у изградњи локалног водовода у општини Струга, изградњи војног камп-одмаралишта на Св. Науму код Охрида, локалних путева на територији општине Книн, подизању спомен бисте НХ Славку Родићу и погинулим борцима Друге далматинске бригаде НОВЈ, Спомен собе Пете далматинске бригаде НОВЈ. Учесник у рату од 17.08.1990. – 30.12.1994.године. Пензионисан 30.12.1994. године по потреби службе. Живи у Београду. ЖИВКОВИЋ Јована ВЕРОЉУБ, генерал мајор

Рођен: 20.08.1947. године, с. Тамљаница, Бела Паланка, Република Србија, ожењен, једно дете. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, ШНО; кур севи: кур с команданата батаљона за активне официре, курс атомско-хемијско-биолошке одбране за команданте батаљона, дивизиона родова и официра за ОНП пука – бригаде. Значајне дужности: командир вода, командир чете, заменик команданата батаљона, заступник и командант батаљона, руководилац на курсу команданата пешадијских батаљона за активне официре, руководилац курсева (уједно председник Комисије за чин старијег

водника I класе – потпоручника) у школи и курсева пешадије Центра војних школа КоВ, командант моторизоване бригаде, командант бригаде обалске одбране РМ, начелник Одељења за оперативно наставне послове и обуку у команди корпуса, начелник штаба корпуса, начелник (уједно заменик начелника штаба) Одељења за оперативне послове и обуку у команди армије.

83/195

Гарнизони службовања: Љубљана, Постојна, Сарајево, Пула, Бар, Ниш, Приштина, Лесковац. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ,ОВЗЗМ,ОНАСЗ, ОХ. Учествовао је у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06.1999. године. Пензионисан је 31.10.2003. године. Живи у Нишу. ИВЕТИЋ Јове ГОЈКО, пуковник

Рођен: 08.09.1946. с. Г. Казанци, Босанско Грахово, БиХ, ожењен, једно дете. Војне школе: ВА КоВ, курсеви: команданта пб за активне официре, курс за политички рад, школе у цивилству: политичка школа у Кумровцу. Значајне дужности: командир пратећег вода курса десетара, командир пешадијске чете, начелник ОНО у команди пешадијског пука, помоћник за ПРиПП у команди пеш. бригаде, команди мпоап и команди позадинске базе, командант батаљона КЗР у ВПУ, начелник штаба

бригаде, помоћник начелника за ОНП у команди корпуса; у ВРС: командант лпбр, референт у органу за морал и верска питања у команди корпуса, помоћник начелника за ОНП у команди корпуса и командант ТГ. Гарнизони службовања: Бенковац, Задар, Молат, Грахово, Дрвар, Београд. Признања у ЈНА: ОЗНСЗв, ОНАСЗв, ОВЗЗМ, МХ. Учествовао у рату од 17.08.1990 – 14.12.1995. Пензионисан 31.12.1996. по основу инвалидитета. Живи у Београду.

ИСАК Милована ИЛИЈА, генерал-мајор

Рођен: 09.12.1947. године, с. Босанска Бојна, Велика Кладуша, Република БиХ, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, ШНО. Значајне дужности: командир пратећег и пешадијског вода, ВД командира чете и командир чете, референт за ОНО у команди пука, командант моторизованог батаљона, командант граничног одсека, начелник штаба пролетерске пешадијске бригаде, ВД команданта моторизоване бригаде, начелник (уједно заменик начелника штаба) у

Органу за оперативно-штабне послове команде корпуса, начелник Одсека за мобилизацију и попуну у команди одбране града Београда, заменик команданта војног округа, начелник штаба одбране града Београда, начелник штаба корпуса, командант корпуса у СВК. Гарнизони службовања: Осијек, Добој, Брчко, Призрен, Приштина, Београд, Ниш и Нови Сад. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ,ОНАСЗв, ОНЗЗМ, ОНАЗЗв, ОВЈ 3. степена, ОВЈ 1. степена. Учествовао је у рату 1994. године и одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06. 1999. године. Пензионисан је 30.06.2002. године. Живи у Новом Саду.

84/195

ЈАЗИЋ Драгана ЈОВО, пуковник Рођен: 24.12.1946. Доњи Агићи, Нови Град (Бос. Нови), Република Српска (БиХ), ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША. Значајне дужности: командир вода, к-дир чете, припадник официрског гардијског батаљона, заменик команданта батаљона, референт за оперативно наставне послове у команди дивизије, начелник штаба пука, начелник штаба бригаде, пом. начелника одељења за наставне послове у Управи за ОНП ГШ ВРС, референт за план употребе (уједно заменик начелника) у Одељењу за Оперативне послове ГШ ВРС.

Гарнизони службовања: Илирска Бистрица, Клана, Ријека, Београд, Рашка, Хан Пјесак, Бјељина, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: ОЗНСЗв, ОВЗСМ, три медаље. Учествовао у рату од 30.11.1993. – 14.12.1995. Пензионисан 31.03.2002. године. Живи у Београду.

JEЛИЋ Обрада МАРКО, потпуковник Рођен: 28.05.1947. Павино Поље, Бјело Поље, Црна Гора,ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, Висока школа за војносоциолошке и психолошке студије и истраживања у ЈНА, Политичка школа СКЈ „Јосип Броз Тито“. Значајне дужности: командир пратећег вода, помоћник за политички рад и морално васпитње у батаљону, референт за политички рад у команди пука, помоћник за политички рад у пуку и бригади, помоћник начелника штаба за попуну, васпитање, морал и правне послове у оперативној групи, помоћник команданта у органу за персоналне и стамбене послове у

дивизији. Гарнизон службовања: Ваљево. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ,ОНАСЗв, ОЗНСЗв. Објављене важније библиографске јединице: више чланака из политичког и историјског садржаја у „Фронту“, „Народној армији“, „Војнополитичком информатору“, „Војска“ и дневним листовима „Политика“, „Борба“, „Вечерње новости“, „Политика експрес“, „Дан“и ваљевски „Напред“. Остали успеси: Судија поротник Војног суда у Београду од 1982-1986. год. Учесник у рату од 03.07.до 20.06. 1992. и 19. 01. до 24. 04.1993. године. Пензионисан на лични захтев 30.12.1994. године. Живи у Ваљеву.

ЈОВАНОВИЋ Петра МИЛОРАД, пуковник Рођен: 13.08.1947. Дебелица, Књажевац, Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, течај официра безбедности. Значајне дужности: командир вода.командир чете, референт безбедности у комани дивизије, начелник безбедности у команди бригаде. Гарнизони службовања: Куршумлија, Прокупље, Лесковац, Сурдулица, Ниш. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОЗНСЗв, ОНАСЗв, ОЗОБ II степена. Учествовао је у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06. 1999. године.

Пензионисан 31.12.2002.године. Живи у Нишу.

85/195

ЈОВАНОВИЋ Живојина МИОДРАГ, пуковник Рођен: 27.08.1948. Добријанце, Врање, Србија, ожењен двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ. Значајне дужности: командир питомачког вода у ШРОП, командир чете, помоћник команданта за морал, командант питомачког батаљона, начелник наставног одсека у ШРОП, помоћник команданта за штабне послове, начелник штаба бригаде, инспектор и начелник одељења за оспособљеност у Инспекцији б/г Инспектората одбране. Гарнизони службовања: Билећа, Никшић, Београд. Призна ња у Ј НА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОВЗЗМ, Орден витешког мача првог реда, плакета ШРОП, похвале начелника ШРОП,

начелника УП, ЗНГШ за КОВ и начелника ГШ, новчане награде и награде књигом и двогледом. Остали успеси: организатор спортских и шаховских такмичења, дописник војних часописа „Фронт“, „Народни борац“ и „Народна армија“, сарадник у снимању наставних филмова. Пензионисан 31.03.2005. Живи у Сурчину.

МАРИЋ Влада РАДЕ, потпуковник Рођен: 11. 03. 1948. село Сијерци, Соколац, Република Српска (БиХ). Ожењен, једно дете. Војне школе: ВАКoВ, ВВПШ, Курсеви: курс команданта батаљона, курс скијања и службе спасавања, виши обавештајни курс, курс режије и сценографије ГШВЈ. Значајне дужности : командир пратећег вода, командант предњег одреда, командир чете, командир чете курса десетара, командир студентског центра за обуку студената, командир питомачког вода, наставник предавач за КоВ у катедри тактике и катедри за

обавештајне и безбедносне послове ВЈ, наставник предавач у Управи ГШШВЈ – сектор ШОНИД, начелник за обавештајно обезбеђење у бригади и дивизији резервног састава, начелник за обуку и попуну у дивизији, командант бригаде. Гарнизони службе: Подград, Илирска Бистрица, Мучићи, Клана, Ловран, Ријека, Београд, Тузла, Бијељина, Приштина,Београд. Признања У ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОВСЗ. Више пута похваљиван, три пута новчано награђен. Друштвена признања: Плакета града Ријеке, Плакета града Опатије, Плакета за освојено прво место у малом фудбалу и одбојци. Објављени радови: „Евидентичар – домаћин чете“, Нови лист, Ријека; „Националне снаге и деловање у ЈНА“, Војно дело; „Облици успостављања власти“, Војни лист; „Организацијско формацијска структура и начела употребе ОТЈ КоВ НАТО“, скрипта; „Организацијско формацијска структура и начела употребе ОТЈ КоВ ВУ“, скрипта. Остали успеси: Са јединицом учесник у снимању филма – серије „Капелски кресови“. Учесник у рату од 24. 03.-26. 06 1999. године. Пензионисан на лични захтев 1995. године. Живи у Београду.

86/195

МАРКОВИЋ Добросава СТОЈАН, генерал-мајор Рођен: 29.06.1947. године, с. Доња Топоница, Прокупље, Република Србија, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, ШНО; курсеви: курс команданата батаљона за активне официре, курс атомско-хемијско-биолошке одбране, курс команданата батаљона-дивизиона, курс начелника штаба пука-бригаде, курс команданата пука-бригаде.

Значајне дужности: командир вода, командир чете, заменик команданта моторизованог батаљона, командант моторизованог батаљона, начелник штаба у пуку, помоћник начелника штаба у моторизованој бригади, командант пешадијског пука, командант бригаде, начелник штаба дивизије, помоћник начелника штаба армије и инспектор за б/г, начелник штаба корпуса, командант корпуса. Гарнизони службовања: Приштина, Ниш, Параћин, Ниш, Зајечар, Ниш. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОВЗЗМ, ОНАСЗв, ОВЈ, Орден витешког мача. Учествовао је у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06.1999. године. Пензионисан је 2005. године. Живи у Нишу.

НИКОЛОВСКИ Димитра ИЛИЈА, генерал-мајор Рођен: 06.06.1948. године, с. Панчарево, Пехчево (Берово), Република Македонија, ожењен, двоје деце. Bојне школе: ВА КоВ, КША, дипломирао на НАТО Одбрамбеном колеџу у Риму 1997. године, школа страних језика ЈНА; курсеви: обавештајно- иверзантски курс, курс смучања и службе спасавања, курс тренера у стрељаштву, курс грчког језика, курс АБХО за начелнике штабове, курс бугарског језика, курс енглеског језика у Одбранбеној школи у Bekensvildu Енглеска; курс за цивилно-војне односе, стратегијски ниво у Obermengau, Немачка, курс за генерале-адмирале у НАТО колеџу у Риму; семинари: европске одбрамбене и безбедносне политике при националној одбранбеној Академији Француске, семинар „сребрни пут“ (Silk road) у

Анкари Турска, семинар „Развој НАТО-а“ у Norfolku, САД. Значајне дужности: командир извиђачког рода, командир извиђачке чете, референт у другој Управи ГŠ ЈНА, секретар војног изасланства ОС СФРЈ при амбасади у Атини, Грчка, командант моторизованог батаљона, помоћник НШ за ОНП у команди пбр, начелник штаба команде пбр, референт у другој Управи ГШ ЈНА, војни изасланик ОС СФРЈ при амбасади у Софији, Бугарска; у АРМ: командант пеш. бригаде, начелник одељења за међународну сарадњу при МО РМ, директор дирекције за међународну сарадњу при МО РМ, начелник штаба корпуса, командант корпуса, војни представник РМ при Војном комитету НАТО-а у Бриселу и истовремено аташе одбране у Белгији, Холандији и Луксенбургу, саветник МО за одбранбену и безбедносну политику, председник Удружења ветерана и резервиста одбране и безбедности РМ, председник Удружења дипломираних студената из РМ на НАТО колеџу у Риму, представник ветеранских организација РМ у коалицији РЕКОМ. Гарнизони службовања: Битољ, Београд, Атина (Грчка), Куманово, Софија (Бугарска), Тетово, Скопље, Брисел (Белгија). Војна признања: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСМ, више пута писмено похваљиван и награђиван. Објављене важније библиографске јединице: учесник је у изради фундаменталних докумената за приступање Републике Македоније у програм „Партнерство за мир“, објавио

87/195

више стручних радова у земљи и иностранству и носилац на изради пројеката: „Концепт одбранбене дипломатије“, „Концепт безбедносне дипломатије“, „Организовани криминал и корупција озбиљно угрожавају безбедност Македоније“, „Безбедност у региону и њен утицај на безбедност Македоније изван НАТО и ЕУ“, „15 година од атентата на председника Глигорова – мистерија или догађај ад акта“, „Македонија 2001-2011. – научене лекције и прећутане истине“, „АРМ 1992-2012. формирање, развој и предвиђања“, “Улога резерве и активног састава у подршци ОС у њиховој мисији и задацима на регионалном и глобалном нивоу у 21. веку“ и др. Остали успеси: Као представник одбране Македоније учествовао је на више конференција и састанака о проширењу НАТО, а више пута је предводио македонску делегацију у преговорима ПАРП-а, у току 1997/98. године био је шеф македонске делегације у преговорима за формирање Мултинационалне мировне бригаде ЈУЕ, учесник је научно-стручних скупова националног и међународног карактера, а неке од њих је и организовао. Пензионисан је о1. 09. 2005. године. Живи у Скопљу. САМАРЏИЈА Ђурђа ДРАГО, пуковник

Рођен: 14.01.1946. Хумићи, Кључ, БиХ, ожењен, двоје децe Војне школе: ВА КоВ, КШШТ КоВ, курс команданта пешадијског батаљона за активне официре Значајне дужности: командир стрељачког вода, командир пратећег вода, командир пешадијске чете, заменик команданта батаљона и уједно командант резервног батаљона, командант батаљона, помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове у штабу ТО I варијанте, командант бригаде ТО I варијанте, командант лаке пешадијске бригаде, начелник штаба пешадијске дивизије, помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове у команди пешадијске дивизије, командант лаке и моторизоване бригаде, наставник у групи наставника

тактике родова, начелник рода пешадије у команди дивизије. Гарнизони службовања: Штип, Зеница, Бања Лука, Кључ, Купрес, Шипово, Бања Лука. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ. У ВРС 17. бригада којом је командовао одликована је Орденом Немањића. Учесник рата од 12.05.1992. – 14.12.1995. Пензионисан 01.02.1997. Живи у Београду.

САМАРЏИЋ Светозара МИЛИВОЈЕ, генерл- потпуковник Рођен: 17.06.1949. године, с. Слато, Невесиње, Република Српска, БиХ, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, ШНО; курсеви: извиђачко-диверзантски курс, обавештајна школа у СССР-у и обавештајни курс. Значајне дужности: командир вода аутоматичара, командир извиђачког вода, командир курса десетара извиђачких јединица, командир извиђачке чете, помоћник начелника штаба за обавештајне послове у бригади и оперативној групи, референт за обавештајне послове у команди корпуса, начелник одељења за обавештајне послове у корпусу,

начелник обавештајне Управе ГШ ВРС. Гарнизони слушбовања: Копривница, Загреб, Чаковец, Ријека, Илирска Бистрица, Билећа, Требиње, Бијељина и Бања Лука. Признања у ЈНА, ВЈ, ВРС: ОВЗСМ, ОНАСЗв, Орден Карађорђева звезда 3. реда. Учествовао је у одбрамбеном рату од 30.04.1991. до 14.12.1995. године. Пензионисан је 07.03.2002. године.

88/195

ТИМОВ Миља СТОЈАН, пуковник Рођен: 25.03.1946. године, с. Белотино, Струмица, Републикa Mакедонија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, КШШО. Значајне дужности: командир стрељачког вода, командир пешадијске чете, заменик команданта батаљона, командант пеш. батаљона, начелник ОНО у команди пеш. бригаде, начелник штаба пеш. бригаде, командант пеш. бригаде; у АРМ: заменик команданта корпуса, начелник пешадије у ГШ АРМ, начекник Управе Г-7 у ГШ АРМ, начелник КША АРМ и наставник-предавач предмета оперативна вештина на КША АРМ.

Гарнизони службовања: Велес, Штип, Куманово, Скопље. Војна признања: МВЗ, ОВЗ СМ и ОНА АЗ(? ), више пута похваљиван и новчано награђиван. Пензионисан 11.12.2003. године. Живи у Штипу. ТОЛИМИР Станка ЗДРАВКО, генерал- мајор

Рођен: 27.11.1948. с. Поповићи, Гламоч, БиХ, ожењен. Војне школе: ВА КоВ, Висока војнополитичка школа ЈНА, курсеви: течај официра безбедности. Значајне дужности: командир вода, командир пешадијске чете, начелник органа безбедности у команди пука, референт и начелник КОГ ВПО, начелник органа безбедности у команди корпуса, помоћник НГШ ВРС за обавештајно-безбедоносне послове. Гарнизони службовања: Титов Велес, Сплит, Книн, Сарајево, Хан Пијесак, Београд. Признања у ЈНА и ВРС: одликован са више ордена и медаља, више пута похваљиван и награђиван.

Учесник рата од 17.08.1990. до 14.12.1995. и од 24. 03. до 16. 06. 1999. године. Пензионисан 01. 03. 2000. године. ФИЛИПОВИЋ Слободана МИЛУТИН, пуковник

Рођен: 25.11.1948. године, Приштина, АП Косово и Метохија, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, Висока војно-политичка школа ЈНА Значајне дужности: командир стрељачког вода и вода војне полиције, командир чете војне полиције, помоћник команданта батаљона војне полиције, оперативац у лакој бригади, оперативац у Зонском штабу ТО, начелник одсека за персоналне и мобилизацијске послове у гардијској бригади, командант територијалне одбране општине Приштина, начелник штаба територијалне одбране зоне Приштина, помоћник команданта за персоналне послове и попуну Приштинског корпуса. Гарнизони службовања: Београд, Смедеревска Паланка, Чачак,

Приштина, Лесковац. Учествовао у одбрани од НАТО агресије на СР Југославију од 24.03. до 26.06.1999. године и обављао је дужност команданта гарнизона Приштина, и, дужност команданта групе Приштинског корпуса. Пензионисан је 31.12. 2003. године. Живи у Београду.

89/195

УМИЋЕВИЋ Лазара ПЕТАР, потпуковник Рођен: 11.07.1948. Чађавица, Нови Град (Бос. Нови), Република Српска, Р БиХ, разведен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, КШШТ КоВ Значајне дужности: командир вода, командир чете, командир наставне групе у СВТШ, наставник, командант позадинског батаљона, начелник штаба лаке пешадијске бригаде. Гарнизони службовања: Ајдовшчина, Випава, Загреб, Крушевац, Нови Град, Бања Лука. Признања у ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАЗМ, више пута награђиван и

похваљиван. Учествовао у Отаџбинском рату 1990-1995. год. Пензионисан је 1997. године (инвалидска пензија). Живи у Крушевцу.

90/195

А Р Т И Љ Е Р И Ј А ВАСИЋ Момира БРАНКО, потпуковник

Рођен: 15.03.1948. године, Вишеград, Република Српска, (БиХ Војне школе: ВА КоВ Значајне дужност: к-дир вода, к-дир батерије, командант почасног дивизиона, начелник класе у ОСВШ – Франц Розман Стане у Љубљани, начелник Перс. органа у Војној болници Љубљана, начелник Перс. органа у РШТО Србије, референт у Перс. одељењу 1. aрмије, начелник Перс. органа КВО Београд. Гарнизони службовања: Љубљана, Рибница на Доленњском, Врхника, Љубљана, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: Једанпут ванредно унапређен, ОВЗСМ, ОНА

СЗ, Златна значка ТО Србије, Медаља за дугогодишњу ревносну службу у области одбране и безбедности, Плакета за најбољу јединицу у 9. А 2 пута, новчана награда 3 пута, више пута похваљиван и истицан, Захвалница К-данта Војно-поморске области Сплит. Пензионисан је 31.07.2001. године. Живи у Београду.

ВЛАЈКОВИЋ Војимира МИЛОВАН, пуковник, магистар војних наука- војно политички смер Рођен: 21.02.1948. с. Омољица, Панчево, Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, ВВПШ ЈНА, Магистарске студије на ВВПШ ЈНА, курсеви: руковаоца и помоћника руковаоца тренажера, помоћника команданта за политички рад у батаљону-дивизиону. Значајне дужности: командир командног вода минобацачке батерије 120 мм, командир противоклопног ракетног вода, командир мешовите противоклопне артиљеријске батерије, помоћник команданта дивизиона за МПВ, командир питомачке батерије уједно начелник класе СВШ – смер артиљерија, командир питомачке батерије и уједно начелник класе

ВА КоВ – смер артиљерија, помоћник начелника Школе и курсева активних артиљеријских официра за политички рад, истраживач уједно наставник – виши предавач у ВВПШ ЈНА на предмету политички рад у ОС СФРЈ – морална снага одбране, референт за ИПО старешина Политичке Управе политичко-правног сектора ССНО, референт у аналитичком одсеку одељења за ППД и начелник одељења за ППД Управе за информисање и морал ГШ ВЈ, начелник одељења за планирање, информисање и протокол, уједно заменик начелника Кабинета НГШ ВЈ и начелник Кабинета НГШ ВЈ, начелник Одељења за информисање, уједно заменик начелника Управе за информисање и морал ГШ ВЈ, изасланик ВЈ при Амбасади СРЈ у Аустрији – Беч. Гарнизона службовања: Задар, Београд, Беч (Аустрија). Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОВЈ III степена, два пута ванредно унапређен (поручника и капетана I класе), више пута похваљиван и награђиван. Страна одликовања: (добијена на дужности изасланика ВЈ у Аустрији): „Почасни орден за заслуге 1. Класе“, „Канцеларије ордена Савеза мајстора немачког реда у Бечу“ и „Витешки орден са мачевима“, „Управе и канцеларије Ордена 'Cordon bleu du Saint Espirit' за Аустрију. 0бјављене важније библиографске јединице: „Плурализам самоуправних интереса“, „Дан рода-службе“ садржајно-методичка разрада Т-14 Програма моралног васпитања војника-морнара у ЈНА, „Однос војника према обуци, наређењу, јединици и испољавање иницијативе“, „Критичка анализа Упутства о праћењу и процењивању МПС у ЈНА“, „Функција органа за борбени морал“, Коаутор лекције ВВПШ ЈНА „Изграђивање борбеног морала јединица-установа ЈНА“.

91/195

Остали успеси: члан Актива предавача Политичке школе СК Хрватске у Задру и члан Актива предавача за реализацију Програма идеолошко-политичког и стручног оспособљавања резервних старешина Лике. Пензионисан 01. 06. 2005. године. Живи у Београду.

ДИВАЦ Љубомира МИЛОШ, пуковник Рођен: 16.08.1948. године, Ивање, Пријепоље, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ. Значајне дужности: командир батерије за подршку, референт у оперативном одељења у мпоабр, командант дивизиона за подршку, ПНШОНП у арт. бригади, НШ арт. бригаде за подршку, референт артиљерије у одељењу родова Корпуса, начелник артиљерије корпуса. Гарнизони службовања: Крагујевац, Бачка Топола, Ћуприја, Крагујевац. Признања у ЈНА, ВЈ, ВЦ и ЦГ: Једанпут ванредно унапређен, ОВЗСМ,

ОНАСЗв, ОЗНСЗв, ОЗООБ другог реда. Пензионисан је 01.10.2002. године. Живи у Крагујевцу. ДРАКАЛСКИ Јована СТОЈАН, пуковник

Рођен: 20.04.1948. године, с. Смојмирово, Берово, Република Македонија, ожењен двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, курсеви: течај официра безбедности и више наменских и стручних курсева. Значајне дужности: командир вода, командир батерије, начелник безбедности у команди пука, командант артиљеријског дивизиона, начелник ОНО у команди пука, начелник штаба у артиљеријској бригади, заменик начелника артиљерије у војишту, у АРМ: заменик команданта Војног округа, заменик начелника артиљерије у АРМ, инспектор у АРМ за обученост и увежбаност, инспектор у АРМ за

руковођење и командовање, начелник инспекције за б/г у АРМ, ванредни професор на КША у АРМ из предмета стратегија, начелник Управе за планирање и вежбе у Г-3 ГШ АРМ и начелник Управе за планирање б/г и обуку у Г-3 ГШ АРМ. Гарнизони службовања: Врање, Скопље. Војна признања: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, ОВЗЗМ, више пута похваљиван и новчано награђиван. Пензионисан 2004. године. Живи у Скопљу.

ЈАНКОВИЋ Јакова МИЛОРАД, пуковник Рођен: 26.09.1947. године, с. Миљановац, Дарувар, Република Хрватска, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ КоВ, курс команданата дивизиона. Значајне дужности: к-дир вода МБ 120 мм, к-дир батерије СО 90 мм, к-дир батерије МБ 122мм М-38, к-дир батерије СО 122 мм 2 ЦД, командант мпад, референт у ОНП мап, начелник штаба у мап, к-дант мпоап “Р”, начелник штаба бригаде ПЈМ РСК, начелник артиљерије у корпусу, командант мтбр и начелник артиљерије у дивизији.

Гарнизони службовања: Загреб, Петриња, Јастребарско, Глина, еоград, Ваљево. Признања у ЈНА и ВЈ: Једанпут ванредно унапређен, ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОХ, ОЗООБ другог степена, више похвала, новчаних и др.награда Пензионисан је 31.01.2002. године. Живи у Земуну.

92/195

ЈОВИЋ Хранислава ТОМИСЛАВ, пуковник

Рођен: 30.08.1947. с. Градиште, Власотинце, Србија, ожењен. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, курсеви: курс оператора и руковаоца тренажера ПОВР, курс команданата арт. дивизиона, курс преобуке на cистему „Гвоздика“, курс за начелнике и референте артиљерије пука бригаде, курс безбедности за команданте бригада. Значајне дужности: командир артиљеријског вода, командир хаубичке батерије 122мм М-38, командир ракетне батерије ПОЛК 9К11, к-дир хаубичке батерије 105мм, заменик команданта арт. дивизиона, командант арт. дивизиона, помоћник начелника штаба за ОНП у команди арт. пука, начелник штаба арт. пука, командант арт. пука, командант мпоабр, командант лмбр, референт у одсеку за оперативне

послове у команди корпуса, референт у инспекцији б/г у команди армије, начелник одсека за б/г штаба команде армије. Гарнизони службовања: Неготин, Зајечар, Ниш, Алексинац, Врање, Лесковац. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСЗв. Пензионисан 31.05.2000. године. Живи у Нишу.

МИРИЋ Манише РАДЕ, капетан I класе, доктор политичких наука

Рођен: 17.10.1948. године, с. Кешинци, Ђаково, Република Хрватска, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, последипломске студије на ФПН у Београду 1982, одбранио докторску дисертацију на Факултету политичких наука у Београду 1990. године. Завршио је новинарску школу у Институту за новинарство у Беогрду 1978. године.

Значајне дужности: командир командног вода, командир артиљеријске батерије, помоћник команданта за МПВ у артиљеријском пуку, начелник Гарнизонске библиотеке Београд.

Гарнизони службовања: Београд Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОВЗСЗв. Библиографске јединице: 1. књиге – студије – истраживања: Процес самоуправне интеграције – студија случаја, Центар, Бачка Топола, 1983; Пословне асоцијације и самоуправно предузеће, Центар ПК СКВ за политичке студије, Нови Сад, 1989; Процеси одлучивања и структура управљања у пословним асоцијацијама друштвеног сектора привреде (докторска дисертација), ФПН, Београд, 1990. 2. Чланци у часописима: Идејно-политичко деловање и оспособљавање у општинској организацији СКВ, Савременост, 9/86; Програмирање и деловање у СК, Савременост 5-6/88; Мисао утемељења и стратегија прелаза, Савременост 3-4/89; Сегментирање тржишта и структура управљања у асоцијацијама ОУР, Самоуправљање )/89; Аспекти прелаза самоуправног предузеће ка аутономном пословном систему, Самоуправљање, 9/89; Промене у систему друштвене регулације и прилагођавање интерне структуре ДП РТНС, Пословна политика, март 1991; Прелазно крпљење пукотина, Борба-Гледишта, 12. март 1991; 3. Саопштења: Идејни и теоријски рад и деловање СК, Зборник радова Марксистички центар ЦК СКМ, Скопље, 1987; Идејно-политичко деловање и статутарне норме, Центар за политичке студије, Нови Сад, 1989; Противречно постављање сврхе у процесима одлучивања, Зборник радова последипломског семинара, Правни факултет, Нови Сад, 1990. Пензионисан је 1981. године. Живи у Бачкој Тополи.

93/195

СИМОВИЋ Милоша ПЕТАР, пуковник Рођен: 23.10.1948. године, с. Прањани, Горњи Милановац, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, школа страних језика (француски). Значајне дужности: обављао више оперативних и руководећих дужности у служби војне безбедности, руководилац Контраобавештајне групе армије и одсека безбедности корпуса, дужности у Управи безбедности у ГШВЈ и у обавештајном пункту на Грбавици на ратишту БиХ (руководилац службе безбедности), директор сектора и помоћник генералног директора у Југоимпорт – СДПР,

директор Представништва Југоимпорт – СДПР у Босни и Херцеговини (тежишно ангажован на поновном успостављању пословних веза са предузећима наменских индустрија Републике Српске, Федерације БиХ и Републике Хрватске.

Гарнизони службовања: Сарајево, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ:

Пензионисан је марта 2003. године са дужности Вишег саветника директора Југоимпорт – СДПР-а. Живи у Београду. ТОМИЋ Бранка АЦО, генерал-мајор

Рођен: 06.10.1948. с. Ручићи, Горњи Милановац, Република Србија, ожењен. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, КоВ; курсеви: курс усавршавања командира водова, курс за оспособљавање официра безбедности. Значајне дужности: командир командног вода (уједно референт за извиђачке послове) мешовитог противоклопног дивизиона, ВД и командир противоклопне ракетне батерије 9П11, официр у гардијском официрском батаљону, референт безбедности у лап ПВО, референт безбедности у Одељењу безбедности армије, ВД

референта безбедности и референт безбедности у Одељењу безбедности војне области, начелник Одсека безбедности Органа за обавештајно-безбедоносне послове у команди одбране града Београда, начелник 2. одсека 1. одељења у Управи безбедности ГШ ВЈ, начелник КОГ, начелник 1. Одељења Управе безбедности ГШ ВЈ, помоћник начелника за контраобавештајне податке Управе безбедности ГШ, заменик начелника Управе безбедности ГШ, начелник Управе безбедности ГШ, директор Дирекције војнобезбедоносне агенције Министарства одбране. Гарнизони службовања: Нашице, Београд, Приштина.

Признања у ЈНА, ВЈ, и ВЈЦГ: ОВЗСМ,ОРСВ, Орден витешког мача 2. степена. Учествовао у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06.1999. године. Пензионисан 30.06.2004. године. Живи у Београду.

94/195

ШАЈАТОВИЋ Јанка ЈАНКО, пуковник Рођен: 01.01.1949. године, с. Кљајићево, Сомбор, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, Специјалистички курс на гусеничнимартиљеријским оруђима, Специјалистички курс команданата артиљеријских дивизиона. Значајне дужности: командир артиљеријског вода, командир артиљеријске батерије, заменик команданта артиљеријског дивизиона, командант артиљеријског дивизиона, начелник штаба мешовите артиљеријске бригаде, вршилац дужности команданта артиљеријске бригаде, командант курсева на ВА КоВ смер артиљерије, начелник

наставног одељења ВА КоВ смер артиљерије. Гарнизони службовања: Словенска Бистрица, Ајдовшчина, Марибор, Словенска Бистрица, Чачак, Крагујевац. Признања у ЈНА и ВЈ: Једанпут ванредно унапређен, ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, ОЗООБ I степена. Пензионисан је 31.052002. године. Живи у Крагујевцу. ШПИЦА Стевана ДРАГОСЛАВ, пуковник

Рођен: 12.04.1948. године, с. Дренова, Пријепоље, Република Србија, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, КШШТ КоВ, курс команданата дивизона.

Значајне дужности: командир вода у арт. батерији, командир арт. батерије, референт у одсеку за ОНП дивизије, командант самоходног хаубичног дивизиона, командант мешовитог противоклопног пука, командант мешовите арт. бригаде, начелник артиљерије у команди корпуса, начелник органа за персоналне и стамбене послове у команди корпуса.

Гарнизони службовања: Краљево, Ужице. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, ОЗООБ II степена. Пензионисан је 30.09.2001. године на лични захтев. Живи у Краљеву. ШТРБАЦ Богдана СТЕВАН, пуковник

Рођен: 10.09.1947. године, с. Станић Поље, Двор на Уни, Република Хрватска, удовац, једно дете. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ КоВ, курс команданата дивизиона за подршку. Значајне дужности: командир вода, командир батерије, к-дант дивизиона, ПНШ за ОНП у мабр, НШ арт. пука за подршку НА мтбр, ПНШ за ОНП мтбр, к-дант пеш. бригаде, ПКПо Војног округа, НА корпуса. Гарнизони службовања: Словенска Бистрица, Рибница на Долењском, Крањ, Врхника, Словенска Бистрица, Марибор, Коцељева, Нови Сад, Двор на Уни, Врховине, Подгорица, Нови Сад.

Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, ОЗООБ II степена. Пензионисан је 15.07.2000. године на лични захтев. Живи у Новом Саду.

95/195

В Е З А БРАЈОВИЋ Рада ГОЈКО, генерал- потпуковник

Рођен: 01.01.1949. с. Витомирица, Пећ, АП Косово и Метохија, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША, ШНО; курсеви: курс команданата мирнодопских батаљона везе. Значајне дужности: командир вода везе, командир чете везе, командир телефонско-телеграфске чете, командант гардијског батаљона чете, референт у Одсеку за дејствујуће везе и ратни план Одељења за развој, оперативне послове и борбену готовост у

Управи веза, начелник (уједно заменик начелника Управе) Одељења за развој, оперативне послове и б/г у Управи веза, начелник одељења за развој и оперативне послове и б/г (уједно заменик начелника Управе) у Управи веза Сектора за везу и електронска дејства, начелник Управе (уједно заменик помоћника начелника ГШ за везу и електронска дејства, помоћник начелника ГШ ВЈ. Гарнизони службовања: Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ,ОРСВ, ОВЈ 2. степена, Орден витешког мача 2. степена. Учествовао у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06.1999. године. Пензионисан 31. марта 2005. године. Живи у Београду.

КАЛЧИЋ Боже МИЛАН, пуковник Рођен: 28.07.1948.године, Пореч, Република Хрватска, ожењен, двоједеце. Војне школе: ВА КоВ, ВВПШ ЈНА; кур севи: р адио извиђачки курс, школа страних језика ЈНА – немачки језик. Значајне дужности: командир РП вода (1972 -76.), начелник РП секције (1976 -80.), секретар војног изасланика СФРЈ у Аустрији (1980-84.), референт у Одељењу за везу са иностраним војним представницима (1984 -1994.), самостални референт у Одељењу за везу са иностраним војним представницима (1994 -2003.), начелник 2. Одсека у одељењу за везу са иностраним војним представницима (2003 -04.), заступник начелника Центра за односе са страним војним представницима (2004 -05.), начелник

Центра за односе са страним војним представницима (2005.). Од 01. јануара до 01. јула 2006. године био је саветник у Министарству одбране Србије и Црне Горе. Гарнизон службовања: Београд. Признања у ЈНА, ВЈ и ВСЦГ: ОВЗСМ, II степена, ОР, МБЗ, Медаља за дугогодишњу ревносну службу у области одбране и безбедности, Више пута је похваљиван и нагрђиван. Друштвена признања: Плакета Удружења војних пензионера. Пензионисан је 31.12. 2005. године. Живи у Београду.

96/195

МАРЈАНОВИЋ Златоја ВЕСЕЛИН, пуковник Рођен: 11.04.1948. године, Сремска Митровица, АП Војводина, Република Србија, удовац, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир вода везе, командир чете везе, командир батаљона везе, помоћник нш за ОНП у пуку везе, начелник штаба пука везе, начелник оперативног центра корпуса, референт у одељењу за оперативно штабне послове корпуса, начелник везе корпуса, командант пука везе, начелник везе корпуса. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, ОЗООБ, два пута

ванредно унапређен (у капетана и капетана I класе). Друштвена признања: више друштвених признања за радио аматерски рад. Остали успеси: дугогодишњи (25 година) председник војног радио аматерског клуба Раде Кончар у Нишу. Пензионисан је 31.07.2004. године. Живи у Нишу. МИЛИЋ Станка ДОБРОСАВ, пуковник

Рођен: 20.11.1947. године, с. Извор, Приштина, АП Косово и Метохија, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, ГША. Значајне дужности: командир вода везе (уједно начелнк везе у пешадијском пуку), командир чете везе, начелник везе у оклопној бригади, референт у оперативно-наставном органу у команди партизанске бригаде, командант партизанске бригаде, начелник штаба моторизоване бригаде, референт везе у органу везе команде армије, начелник АЦСВ, ГШ. Признања у ЈНА и ВЈ: МВВ, ОВЗСМ, ОВЗЗМ, ОЗООБ првог степена и разне плакете. Остали успеси: председник месне организације Палилула и члан Градског одбора у Нишу и Главног одбора Удружења војних пензионера у Београду.

Пензионисан је 08.12.1999. године по сопственом захтеву превремено. Живи у Нишу.

РАДОЊИЋ Каменка ЉУБОМИР, потпуковник Рођен: 19.11.1947. године, с. Присјан, Пирот, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ.

Значајне дужности: командир вода везе, командир чете везе, начелник везе у пгпп, начелник везе у пгмбр, начелник везе 1. бр. ПВО, заменик команданта војног одсека. Гарнизони службовања: Пожаревац, Београд, Пожаревац.

Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, ОЗООБ, медаља за дугогодишњу ревносну службу у области одбране и безбедности, више спомен медаља.

Учествовао је у рату на Источно славонском ратишту годину дана и у одбрани од НАТО агресије на СРЈ од 24.03. до 26.06. 1999. године. Пензионисан је 2003. године на лични захтев. Живи у Пожаревцу.

97/195

СУДАР Радомира БОЖИДАР, п.пуковник Рођен: 05.08.1947. године, Биогорци, Мостар, Република Босна и Херцеговина, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, курсеви: курс помоћника команданта за политички рад у батаљону-дивизиону, курс енглеског језика. Значајне дужности: командир вода, командир чете, помоћник команданта за политички рад, односно морал и информисање. Гарнизони службовања: Загреб, Љубљана, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОРСВ, ОНАСЗв, ОЗООБ другог степена, шест пута похваљен од претпостављених.

Друштвена признања: Захвалница од Дома ЈНА Београд, Плакета безбедности од председника СИВ-а. Пензионисан је 1999. године. Живи у Београду.

ЂУКИЋ Радише ДРАГАН, пуковник Рођен: 02.05.1947. године, село Растиште, Бајина Башта,Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, курсеви: курс команданата батаљона везе. Једногодишњу специјализацију из области телекомуникација завршио је у Москви. Течно говори енглески и руски језик, које је учио у Центру за стране језике ЈНА (а енглески још и на тромесечном курсу у Лондону 1984). Служи се и француским и италијанским језиком. Значајне дужности: командир РП вода, начелник РП секције, референт у одсеку за обраду података електронског извиђања, референт у Одељењу за везу са иностраним војним представницима и начелник

Одсека за анализу обавештајних података Обавештајне управе Генералштаба. Поред овог обављао је и следеће дужности:

-командант Југословенског контингента у мировним снагама на иранско-ирачкој граници (УНИИМОГ) и истоврмено командант Сектора УН - Дезфул на југозападу Ирана (1990-1991.);

-помоћник војног изасланика ОС СФРЈ/СРЈ у Лондону (1991–1995.) и -изасланик одбране ОС СРЈ/СЦГ у Лондону (2001–2005.).

У периоду 1995-2000. поред редовних дужности, извршавао је и задатке инспектора контроле наоружања у подрегиону (Федерација БиХ, Хрватска и Република Српска). Гарнизони службовања: Београд и Љубљана. Краће откоманде: Загреб, Сплит, Улцињ, Ћафа Морина, Охрид, Бајина Башта и Бујановац. Признања у ЈНА и ВЈ: Орден витешког мача II степен, ОВЗСМ, МВЗ, Медаља Организације УН, , Плакета Војнообавештајне агенције, новчана награда од начелника II Управе ГШ ЈНА, и више писаних похвалa од команданата, начелника Обавештајне управе, НГШ ЈНА и министра одбране СФРЈ. Друштвена признања: Плакета безбедности Савезног извршног већа СФРЈ. Објављене књиге: Др Милан Опачић, Драган Ђукић и Слободан Савић, „Глобализам – пресуданчинилац безбедности СР Југославије“, ГШ ВСЦГ, Управа за школство и обуку, 2003. и више интерних публикација и превода са енглеског и руског језика на теме о страним оружаним снагама. Пензионисан 31. марта 2005. године. Живи у Београду. Ангажован је као предавач на Дипломатској академији МСП РС и у ЦУКОС-у, из предмета Војна дипломатија и протокол.

98/195

ОКЛОПНО МЕХАНИЗОВАНЕ ЈЕДИНИЦЕ

ДАБИЋ Милана РАНКО, пуковник Рођен: 05.12.1948. с. Комоговина, Сисак, Република Хрватска, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ КоВ. Значајније дужности: командир вода, командир чете, командант батаљона, начелник ОНО у команди бригаде, наставник у ШЦОМЈ, начелник штаба бригаде и командант лаке пешадијске бригаде. Гарнизони службовања: Бања Лука, Пивка, Бања Лука, Нови Град, Бања Лука. Признања у ЈНА и ВЈ: Пензионисан је године. Живи у Новом Граду.

КАТИЋ (КОС) Пере РАДЕ, пуковник

Рођен: 28.01.1949. године, Међувође, Козарска Дубица, Република Српска, БиХ, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША – Хамбург, Немачка, Обавештајни курс и више курсева у ОМЈ. Говори течно немачки језик, а служи се и енглеским језиком. Значајне дужности: к-дир вода, к-дир питомаца СВШ и ВА КоВ смер ОМЈ, наставник тактике у ШЦ ОМЈ, к-дант механизованог батаљона, начелник обавештајног органа у дивизији, референт у Другој управи ГШ ВЈ водећи земље немачког говорног подручја, референт у Обавештајном одељењу ГШ ВРС, референт и начелник одељења у

Другој управи ГШ ВЈ водећи земље немачког говорног подручја и истовремено водећи референт за БиХ, војни изасланик ВЈ при Амбасади СРЈ у Берлину. Гарнизони службовања: Бања Лука, Београд, Берлин, Хан Пјесак, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: Одликован је бројним војничким и старешинским одликовањима, међу којима и са ОВМ другог степена. Пензионисан је јуна 2005. године. Живи у Београду.

МИЛОСАВЉЕВИЋ Боривоја АЛЕКСАНДАР, потпуковник Рођен: 05.09.1947. Голубац, Република Србија, ожењен,двоје деце. Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир чете, заменик команданта батаљона, командант батаљона, референт у ОНО бригаде, начелник ОНО бригаде. Гарнизони службовања: Смедерево и Пожаревац. Признања у ЈНА и ВЈ: Похвале, награде и 2 ордена. Пензионисан је 1995. године (инвалидска пензија). Живи у Смедереву.

99/195

МИЛОСАВЉЕВИЋ Радојка ЧЕДОМИР, потпуковник Рођен: 09.01.1948. с. Мешево, Крушевац, Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ. Значајније дужности: командир вода, официр у пратећем батаљону Гардијске бригаде, заменик начелника класе у Војној гимназији, командир чете, заменик команданта батаљона, командант батаљона, начелник обавештајног одсека у бригади. Гарнизони службовања: Суботица, Панчево, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: похвале, награде и три ордeна. Пензионисан је 1992. године. Живи у Земуну.

ТОЉАГА Јове ЗДРАВКО, пуковник Рођен: 29.07.1948. Бели Манастир, Р. Хрватска, ожењен, троје деце.

Војне школе: ВА КоВ, КШШТ, курсеви: политички курс, курс команданта батаљона.

Значајне дужности: командир тенковског вода, командир тенковске чете, заменик команданта оклопног батаљона, уједно ПКПР, командант оклопног батаљона, помоћник НШ за ОНП у мтбр, начелник штаба мтбр, ПКПо мбр, ПНШ за ОНП дивизије, командант пешадијске бригаде, наставник у ШЦОМЈ у Катедри ватрене обуке, ПКПо у ШЦОМЈ, ПКПо у окбр, референт за оперативно позадинске послове у команди корпуса. Гарнизони службовања: Марибор, Ваљево, Сремска Митровица, Бели Манастир, Панчево, Сремска Митровица, Нови Сад. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОЗООБ II реда. Учесник у рату од 1993 – 1996. Пензионисан 31.08.2002. године. Живи у Сремској Митровици.

ТРКУЉА Саве, ВЛАДИМИР, пуковник Рођен: 11.03.1948. Ваљево, Србија, ожењен, двоје деце Војне школе: ВА КоВ, КШШТКов, школа страних језика ЈНА. Значајне дужности: командир вода, командир чете, командант оклопног батаљона, помоћник команданта за позадину у гарнизону, начелник штаба (уједно заменик команданта) бригаде, начелник ОМЈ дивизије, начелник одсека за б/г одељења за оперативне послове, органа за оперативно-штабне послове армије, начелник ОМЈ у команди армије, командант окбр. Гарнизони службовања: Ниш, Пирот, Приштина, Зајечар.

Признања у ЈНА и ВЈ: ОНАСЗв, ОВЗСМ, ОВЗЗМ, ОЗООБ I степена, ОЗООБ II степена. Пензионисан 31.12.2003. Живи у Нишу.

ЧЕЛЕКЕТИЋ Петра МИЛАН, генерал-мајор Рођен: 12.08.1946. године, с. Мокрин, Кикинда, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир механизоване чете, официр у гардијској бригади, референт за ОНО у команди моторизоване бригаде, командант оклопног батаљона, начелник штаба моторизоване бригаде, начелник штаба механизоване бригаде, командант моторизоване бригаде, референт у Органу оклопно-механизованих јединица у команди армије, командант корпуса и командант СВК.

Признања у ЈНА: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, ОВЗЗМ. Учествовао је у рату од 01.03.1991. до 30.09.1992. и до 29.01.1993. до 31.05.1995. Пензионисан по потреби службе, ретроактивно 30.12.1994. Живи у Суботици.

100/195

ИНЖИЊЕРИЈА БАБИЋ Душана НИКОЛА инжињеријски кап I кл.

Рођен ...1948. год. у ......, Војнић, Хрватска.

Ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете

Гарнизони службовања: Марибор Признања у ЈНА: Умро 1983. У Марибору, породица живи у Марибору

Питомци М.Челекетић, Б. Ђукић и Никола Бабић, касније инжињерац, Београд, 05.06.1968. Био је учесник маневра „Слобода-71“ у Марибору – „плава“ страна.

БОРИЋ Стипе СЕРЂО инжињеријски п.пуковник

Рођен је у Пули, отац морнарички официр. Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, ....? Гарнизони службовања: Х. Нови,...? Признања у ЈНА: Пензионисан је 30.12.2001. године.

Живо у Херцег Новом.

Умро 2011.

ВУКОНИЋ Миливоја МАТИЈА

Рођен је у Делницама, Огулин. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, .....? Гарнизони службовања: Карловац, Загреб Признања у ЈНА

101/195

ГАШПАРАЦ Павла ЖЕЉКО Рођен је у Делницама, Огулин. Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, ......? Гарнизони службовања: Карловац, Госпић. Признања у ЈНА:

Живи у Загребу.

ГАШПАРИЋ Стјепана ЖЕЉКО Рођен је у Копривници. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ. Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, к-дант инж. бат., к-дант инж. пук., ....? Гарнизони службовања: Карловац, Загреб Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован највишим одликовањима.

Живи у Загребу.

ДАМЉАНОВИЋ Петка БОЖИДАР, пуковник Рођен: 07.01.1948. с. Поткомље, Лепосавић, Косово и Метохија Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ КоВ, Курс команданта батаљона инжињерије. Значајне дужности: командир инжињеријског вода, командир пионирске чете, командир понтонирске чете ПМ-М71, командант инжињеријског батаљона, командант путно-мостног батаљона, начелник штаба (уједно заменик команданта) инжињеријске бригаде, начелник инжињерије Корпуса специјалних снага ВЈ, самостални референт за 1. А у Одсеку ратишта за борбену готовост Сектора за оперативно-штабне послове у I управи ГШ ВЈ, начелник катедре

тактике у ИШЦ Управе инжињерије, Сектор КоВ, ГШ ВЈ, начелник катедре стручних предмета (уједно наставник) у ИШЦ Управе инжињерије, Сектор КоВ, ГШ ВЈ, начелник наставног одсека (заменик команданта) у ИШЦ Управе инжињерије, Сектор КоВ, ГШ ВЈ, заступник команданта ИШЦ Управе инжињерије, Сектор КоВ, ГШ ВЈ. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСм, ОНАСЗв, ОЗООБ трећи степен, Плакета за унапређење рада СРВС ЈНА, титула “Најбољи наставник” у ИШЦ Управе инжињерије, Сектор КоВ, ГШ ВЈ, заслужни грађанин општина: Брус, Осоница и Чајетина. Више пута похваљиван.

102/195

Библиографске јединице: У Иншињеријском информатору у којем је и обављао дужност главног и одговорног уредника објавио је преко десет радова из садржаја инжињеријског обезбеђења и наставничке делатности. У војно-стручном часопису Нови гласник аутор је Пројекта правила ПТ и ПТМ у опреми Војске Југославије, 1990, скрипте Ефикасност и запречна вредност МЕП израђених од ПТМ, 2000. године, аутор елабората Инжињеријски пук на задацима инжињеријског обезбеђења борбрних дејстава, 1990. године. Био је трећ у рангу на смеру инжињерија – просек 7,67 Пензионисан је 01.05.2002. године, на лични захтев. Живи у Обреновцу.

ДЕЈАНОВИЋ Милоша НИКОЛА, потпуковник Рођен: 12.04.1947. године, с. Цетинград – Рушевица, Слуњ, Република Хрватска, ожењен, једно дете.

Војне школе: ВА КоВ, Висока Војно-политичка школа ЈНА, диверзантски курс, курс помоћника команданта батаљона за политички рад и курс методике за наставнике почетнике за рад у средњим војним школама. Значајне дужности: командир питомачког и инжињеријског вода, командир инжињеријске чете за руковаоце инжињеријских машина, помоћник команданта за политички рад (за информисање и морал) у

батаљону, инжињеријском пуку, инжињеријској бригади, и Кордунашком корпусу, референт у органу за политички рад – уједно наставник у инжињеријском школском центру, командант војног одсека у Кордунашком корпусу и помоћник команданта за политички рад и морал у инж. бригади.

Гарнизони службовања: Карловац, Шабац, Војнић, Шабац. Признања у ЈНА и ВЈ: Четири пута је одликован, а више пута награђиван и похваљиван од Председника државе и највиших и нижих војних команди. Пензионисан је 30.12.1999. године. Живи у Шапцу.

ДУЦКИНОВСКИ Атанаса ФОНЧЕ

Рођен 1948. у Вевчанима, Стуга, Македонија

Војне школе: ВА КоВ, ....?

Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, нач. инж. бригаде.

Гарнизони службовања: Битољ, Скопље, Охрид

Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован.

Био је други у рангу на смеру инжињерија – просек 7,82

Пензионисан је 30.12.2004. године. Живио у Битољу. Умро 2013. У Битољу.

103/195

ЂОРЂЕВИЋ Војислава НОВИЦА, пуковник Рођен: 27.12.1948. год. с. Бољевце, Косовска Каменица, Косово и Метохија, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, Висока ВПШ ЈНА.

Значајне дужности: командир инжињеријског вода, командир чете, ПК за МПВ у батаљону, НИ у бригади, р ефер ент у ор г. инж, НИ у кор пусу, НИ у к-ди 3.А, референт у УИ ГШ ВЈ.

Гарнизони службовања: Ниш, Београд

Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСМ и седам писмених похвала. Пензионисан је 31.03.2002. године. Живи у Нишу. ЖУПАНИЋ Шимуна ИВАН инжињеријски капетан

Рођен у с. Новаки, Карловац.

Како није био „рођен“ за старешину, напустио је ЈНА као поручник и отиснуо се у привредне воде, ге је, у почетку, био аутопревозник. Као свршени питомац, врло млад, оженио се и има двоје деце. Живи у Карловцу.

ЗЕЦ Гојка МОМИР, генерал п.пуковник

Рођен: 29.06.1948. године, с. Бачвани, Босанска Дубица, Република Српска, БиХ, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, ШНО.

Значајне дужности: командант инжињеријског пука, начелник инжињерије у команди корпуса, командант пешадијске бригаде, командант тактичке групе, командант пешадијске дивизије, начелник штаба (уједно заменик начелника ГШ ВРС), ВД начелника ГШ и начелник ГШ ВРС.

Гарнизони службовања: Бања Лука, Вуковар, Славонски Брод и Тузла.

Признања у ЈНА и ВРС: ОВЗСМ, ОНАСЗв, Карађорђева звезда 2. реда. Учествовао у рату од 15.05.1992. до 14.12.1995. године.

Пензионисан је 07.03.2002. године. Живи у Бања Луци.

104/195

КАЛАНОВИЋ Јована ВЛАДАН инжињеријски пуковник

Рођен је у Страгарима, Крагујевац Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, кдант. инж. пука, командант гарнизона Шабац. Гарнизони службовања: Шабац, Обреновац, Шабац. Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован.

Пензионисан је 30.12. 2003. године. Живи у Шапцу.

МАРКОВИЋ Радована МИЛАН инжињеријски пуковник

Рођен је у Подујеву, Космет Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, референт у орг. управи инж. Гарнизони службовања: Београд, Обреновац, Београд.

Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован.

Пензионисан је 30.12.2003. године. Живио у Београду.

Умро 2009.

МИОЛСКИ Петра ДРАГОЉУБ, пуковник

Рођен: 28.09.1948. године, с. Башаид, Кикинда, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ КоВ.

Значајне дужности: командир пионирског вода, командир пионирске чете, начелник инжињерије, командант пука, начелник инжињерије у КрК, начелник инжињерије армије, начелник инжињерије корпуса. Гарнизони службовања: Смедеревска Паланка, Рашка, Смедеревска Паланка, Крагујевац, Београд.

Признања у ЈНА и ВЈ: Више пута одликован, награђиван и похваљиван за лични рад.

У току бор бених дејстава у СфРЈ и СРЈ од 1 9 9 1 . и 1 9 9 9 . године, учествовао је у Вуковару 11.11.1991. - 07.03.1992. године као к-дант инж. пука на разминирању града и асанацији бојишта. У току НАТО агресије на СРЈ 1999. године био је начелник инжињерије 1.А. Пензионисан је 30.05.2003. године. Живио у Смедеревској Паланци. Умро 2014.

105/195

МИРЧЕТИЋ Станка МИЛУТИН, потпуковник Рођен: 27.03.1947. у с. Доњи Класнић, општина Глина, Република Хрватска, ожењен, отац двојице синова.

Војне школе: ВА КоВ.

Значајне дужности: командир инж. вода и пионирске чете, командант инж. батаљона, начелник инжињерије у оклопној бригади, начелник ВГО Карловац, референт за оперативно штабне послове и др. Гарнизони службовања: Бјеловар, Карловац, Прокупље, Крушевац, Младеновац, Рума. Признања у војсци: ОВЗСМ, ОЗООБ, више пута похваљиван. Учесник рата од 1991-1995. године.

Пензионисан је 2001. године. Живи у Руми.

МИКУЛЧИЋ Фрање ИВАН инжињеријски мајор

Рођен 1948. у Вировитици, Хрватска. Радио у Карловцу

МОФАРДИН Јосипа ЕДУАРДО, потпуковник

Рођен: 01.07.1948. Томичина, Пазин, Република Хрватска, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, Курс команданта батаљона инжињерије и помоћника команданата за политички рад у батаљону-дивизиону.

Значајне дужности: командир инжињеријског вода, командир инжињеријске чете, помоћник команданта инжињеријског батаљона за политички рад, начелник инжињерије у бригади, заменик команданта 15. РЗО-да, командант 15. РЗО-да.

Гарнизони службовања: Постојна, Випава, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСз, више пута похваљиван. Пензионисан је 01.08.2002. године на лични захтев. Живи у Београду.

106/195

НАРАНЏИЋ Душана МИЛЕНКО, потпуковник Рођен: 12.10.1947. године, Винча, Гроцка, Београд, Р. Србија, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, Курс команданта инжињеријских батаљона и штабних официра ранга команданата батаљона, као и више курсева за послужиоца инжињеријских машина. Значајне дужности: командир инжињеријског вода/окбр, командир инжињеријске чете и НИ/окбр, командир инжињеријске чете/пмб/инжп, референт у оно/инжп, начелник штаба (НШ) инжп, референт у оно/див,

наставник инж. у катедри тактике ШЦОМЈ, наставник инж. у катедри тактике органа за наставу ШЦОМЈ, наставник маскирања и утврђивања у катедри наоружања и војне опреме ИШЦ Обреновац, наставник у групи наставника-смер инж. на катедри наоружања и војне опреме, ВА КоВ. Гарнизони службовања: Бања Лука, Вршац, Крушевац, Панчево, Обреновац, Београд. У току ратних дејстава током 1991-1992. године обављао дужност НИ/инжп на западно-славонском ратишту. У току агресије НАТО пакта на нашу земљу, 1999. године, део времена обављао дужност НИ/мтбр у Призрену. Признанања у ЈНА и ВЈ: Једанпут ванредно унапређен, више пута одликован, награђиван и похваљиван за лични рад и допринос у служби. Пензионисан је 2003. године на лични захтев. Живи у Земуну. НЕТРЕБАШИЋ Јове МИЛУТИН инжињеријски ?

Рођен у околини Бјеловара. Других података нема!

107/195

ПЕРУНОВИЋ АЛЕКСА инжињеријски пуковник

Рођен 09.10.1948. године у селу Сивац, општина Црвенка, Република Србија. Отац Гојко, пуковник ЈНА, мајка ........ Супруга ............., син Данило -1972., син...?, ћерка Јелена -1975.

Основну школу завр шио у Сивцу 1 9 6 3 . године. Ср едњу школу - гимназију, завршио у Вараждину 1967. године. Војне школе: ВА КоВ, Командно-штабну академију (КША), завршио 1983 - 84. у Београду. Гарнизони службовања: Херцег Нови, Сињ, Сплит, Шибеник, Београд.

Пензионисан 30.05. 2002. године. Умро 2010. год.

Живио у Београду.

ПЕТРОВИЋ Аврама ДЕСИМИР, потпуковник Рођен: 09.07.1948. године, с. Поткомље, Лепосавић, Косово и Метохија, Република Србија, ожењен, троје деце. Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир пионирског вода, командир пионирске чете, управник градилишта у ВГУ, начелник оперативе у инж. пуку, ВБ к-ди пука, командант инж. батаљона, начелник инжињерије, начелник штаба у инж. пуку. Гарнизони службовања: Београд, Ниш, Призрен, Краљево, Обреновац, Шабац, Краљево, Чачак.

Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСз, писмене похвале седам пута. Пензионисан је 01.06.2000. године. Живи у Краљеву. РАДМАНОВИЋ ЈАНКО инжињеријски потпуковник

Рођен 25.08.1948. године у селу Мећенчани општина Костајница, Република Хрватска. Отац Јован, мајка ........ Супруга ............., ћерка Јелена -1975. Основну школу завршио у Мећенчанима 1963. године. Средњу школу - гимназију, завршио у Костајници 1967. године. Војну академију КоВ, 24. класа, род инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. Командно-штабну академију (КША), завршио 1983-84. у Београду.

Гарнизони службовања: Славонски Брод, ....?,Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, писмене похвале и награде. Пензионисан је 01.06.2000. године. Живи у Београду.

108/195

РАДОЈЕВИЋ Стеве ПЕТАР инжињеријски потпуковник

Рођен ....1948. год., општина Костајница, Република Хрватска. Отац Стева, мајка ........ Супруга .............,

Средњу школу - гимназију, завршио у Костајници 1967. године.

Војне школе: ВА КоВ, 24. класа, род инжињерија, завршио 1971. године у Београду и Карловцу. По завршетку ВА КоВ - инжињерија наставља са полагањем "разлике" испита на Вишој грађевинској школи у Бања Луци - нискоградња, и завршава 1975. године.

Значајне дужности: командир пионирског вода, командир пионирске чете, наставник у ПШЦ „М.Тито“ у Сарајеву –геологија и хидротехника, наставник инжињерије у ВА КоВ Београд. Гарнизони службовања: Бања Лука, Сарајево, Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, писмене похвале и награде. Пензионисан је 01.06.2000. године. Живо у Београду. Умро насилном смрћу 2009. РАДОСАВЉЕВИЋ Јована НИКОЛА, пуковник

Рођен: 20.12.1947. године, Ниш, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КШШТ КоВ, кур с помоћника р ефер ента за политички рад у јединицама ранга самостални батаљон, пук и бригада. Значајне дужности: командир вода наставне чете, командир наставне чете, помоћник команданта за МПС инжб, начелник ОНО у инж. пуку, заменик команданта инжб, командант 379. инжб, начелник инж. у 5. КО ПВО, помоћник команданта за позадину у 200. ВБ, референт инжињерије у Одељењу Оперативно-логистичке послове у Органу логистике КРВ и ПВО, самостални референт за правила и школство у одсеку за обуку и школство УИ, Сектор КоВ ГШВЈ, самостални референт за Обуку и НМС у Одсеку за обуку и школство и

правила УИ, Сектор КоВ ГШВЈ, начелник инжињерије у Органу за оперативне послове и обуку у КРВ и ПВО. Гарнизони службовања: Бихаћ, Обреновац, Бихаћ, Загреб, Земун, Београд. Признања у ЈНА иВЈ: ОВЗСМ, ОНАСз, ОВЗЗМ, ОВМ трећег степена, Сребрна плакета РВ и ПВО од к-та РВ и ПВО, медаље ЈНА поводом годишњица, Медаља борац од СУБНОРЈ. Ангажован је у Застава филму као стручни сарадник при снимању наставних филмова: Рушење ПСС косо зацевљеним бушотинама и Отклањања последица авио-удара по ПСС. Пензионисан је 01.06.2004. године. Живи у Београду.

САЛМА Михајла ГЕЗА, пуковник Рођен: 22.02.1949. године, Суботица, Република Србија, ожењен, једно дете.

Војне школе: ВА КоВ, Командно-штабна школа тактике КоВ, Школа безбедности.

Значајне дужности: командир пионирског вода, командир пионирске чете, помоћник команданта граничног одсека за обавештајно-безбедоносне послове,

референт у Контраобавештајној групи (КОГ), референт уједно и руководилац Деташмана КОГ-а, начелник КОГ-а, референт у Управи безбедности. Гарнизони службовања: Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗООБ II степена. Више пута похваљиван. Пензионисан је 31.12.2001. године. Живи у Суботици.

109/195

СИМОНОВИЋ Младена МИРОСЛАВ инжињеријски пуковник

Рођен у Нишу, Службовао у Прокупљу где се и пензионисао. Био је први у рангу на смеру инжињерија – просек 8,05. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, кдант. инж. пука, командант гарнизона Прокупље. Гарнизони службовања: Прокупље, Признања у ЈНА: Више пута похваљивљн, награђиван и одликован. Пензионисан је 31.12.2001. год.

Био је први у рангу на смеру инжињерија – просек 8,05 Живио у Прокупљу.

Умро 2014.

СПИРОСКИ Васила ЂОРЂИ, инжињеријски пуковник

Рођен је у с.Свети Наум, Охрид. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ,

Значајне дужности: командир инжињеријског вода, командир,......?

Гарнизони службовања: Охрид, Битољ, Скопље. Признања у ЈНА и ВЈ: ......? Живи у Скопљу.

СТАМЕНКОВИЋ Лазара ДРАГОЉУБ, мајор

Рођен: 18.09.1947. године, с. Суботинац, Алексинац, Република Србија, са покојном супругом има једно дете.

Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир инжињеријског вода, командир чете, референт за ОППо у обједињеном позадинском органу, начелник ВГС, референт инжињерије у дивизији, референт ОНО бригаде, начелник дома ЈНА у Постојини, командант инж. батаљона. Гарнизони службовања: Постојна, Ниш.

Признања у ЈНА и ВЈ: Пензионисан је 1998. године као инвалидски пензионер. Живи у Нишу.

110/195

СТАНКОВИЋ Обрада МИРКО, потпуковник, магистар техничких наука-грађевине Рођен: 20.10.1948. године, с. Вича, Штрпце, Косово и Метохија, Република Србија, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ. Остале школе: Рударско-геолошки факултет, Тузла, Разлика предмета на грађ. Фак. Загреб и После дипломске студије –грађ. фак.- путеви и аеродроми, Београд

Значајне дужности: командир путно-мосног вода, командир путно-мосне чете, професор стручних предмета (инжињерија, хидротехника и геологија са механиком тла), управник градилишта Ластово, Бихаћ, Дуги Оток и Шавник у Војно-грађевинској Установи Сплит, Дирекција за инвестиционе

радове Београд, управник градилишта и надзорни орган – саобраћајница Шавник-Семољ-Манастир Морача, ВГУ Сплит, надзорни орган на саобраћајници Вис-Комижа, ВГУ Сплит, управник градилишта Бихаћ, ВГУ Сплит, управник градилишта Дуги оток, ВГУ Сплит, начелник оперативно-техничких послова (ОТП) и секторски надзорни орган за Јужни Јадран, ВГУ Сплит, референт грађења у Дирекцији за инвестиционе радове Београд, секторски надзорни орган на војним објектима и станоградње у Дирекцији за инвестиционе радове Београд. Гарнизони службовања: Марибор - испомоћ за маневар „Слобода 71“,Тузла, Сарајево, Сплит, Београд, Признања у ЈНА и ВЈ: похвале и награде. Библиографске јединице: Аутор је уџбеника: Хидротехнички радови, наставно-образовна литература у инжињеријским јединицама и школама, ССНО, УИ-192, 1979. год, ВИЗ, Београд; Скрипта: Основе војне геологије са механиком тла за питомце средње војне школе и академије – смер инжињерија, 1993. год, ВА КоВ, Београд; , Тунели и подземни објекти, техничка књига за студенте и инжењере грађевине нискоградња 1991. године, Грађевинска књига, Београд. Објавио је више од 180 стручних радова (пројеката и других радова из области грађевинарства). Сарађивао је са више стручних часописа Наше грађевинарство, Београд, Војно-технички гласник, Београд, Пут и саобраћај, Београд, Грађевинар Загр еб и другим у којима је аутор неколико десетина радова. Пензионисан је 31.12.2003. године. Живи у Београду. СТАНКОВИЋ Живојина МИРОЉУБ. инжињеријски мајор

Рођен у с. ......., општина Лесковац. Војне школе: ВА КоВ, ..... ? Значајне дужности: командир вода, командир инжињеријске чете, ......? Гарнизони службовања: Нови Сад, .....?.

Признања у ЈНА: .................?

Радио у Новом Саду Умро??. у Новом Саду, Осталих података нема.

111/195

А Б Х О

ПЕТКОВИЋ Петра СЛОБОДАН, генерал-мајор Рођен: 03.12.1947. године, с. Хум, Ниш, Република Србија, ожењен, једно дете. Војне школе: ВА КоВ, Школа за усавршавање официра атомско-биолошко-хемијске одбране, командно-штабно усавршавање и ШНО.

Значајне дужности: командир вода и чете атомско-биолошко-хемијске одбране, помоћник команданта батаљона атомско-биолошко-хемијске одбране за позадину, заменик команданта батаљона и командант батаљона атомско-биолошко-хемијске одбране, начелник штаба и командант пука атомско-биолошко-хемијске одбране, начелник АБХО у армији, начелник Управе АБХО ГШ,

начелник Управе за системска питања у СМО и начелник сектора за цивилну одбрану Министарства одбране. Гарнизони службовања: Крушевац, Кисељак, Зеница, Чачак, Београд.

Признања у ЈНА, ВЈ И ВЈЦГ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, Орден витешког мача 1. степена. Објављене књиге: коаутор је књиге „Осиромашени уранијум, методе детекције, санирање непосредних ефеката и превенција касних последица“ – Београд, 2011. године. Библиографске јединице: Употреба муниције са осиромашеним уранијумом у агресији НАТО на СР Југославију; Употреба забрањеног оружја и хемијска катастрофа приликом агресије НАТО на СР Југославију; Муниција са пројектилима од осиромашеног урана; Употреба оружја супротно принципима међународног хуманитарног права у агресији НАТО снага на СР Југославију; и Нуклеарна агресија као компонента војне агресије НАТО на СР Југославију – највећи ратни злочин против човечанства. Учествовао је у одбр ани од агр есије НАТО снага пр отив СР Југославије од 2 4 .0 3 . до 2 6 .06 . 1999. године. Пензионисан је 31.03.2002. године. Живи у Београду.

112/195

САОБРАЋАЈНА СЛУЖБА Од 39 питомаца Саобраћајне службе 24. класе ВА КоВ, разбијењем Југославије од 1991. године у Србији је остало 1 8, Цр ној Гор и 2, Македонији 3 , Словенији 1 , Хр ватској 6 , Босни и Херцеговини 3, а у периоду 1991-2011. умрло их је 6 , док је Лончар Никола погинуо у 3. години ВА КоВ.

Др ВИЋЕНТИЋ Милована ЗДРАВКО, пуковник Рођен: 02.05.1948. године, с. Дрљаче, Љубовија, Република Србија, ожењен, једно дете.

Војне школе: ВА КоВ, Техничка академија смер саобраћаја и транспорт, КША КоВ, последипломске магистарске студије војних наука, смер ратна вештина Београд, Школа за стране језике ЈНА (енглески језик) Београд, докторске студије војних наука Београд, Андрагошко-педагошки курс за наставнике у високим војним школама Београд.

Значајне дужности: командир вода, командир чете у АНЦ, наставник за предмет Експлоатација и одржавање техничких

средстава у Војној Академији КоВ, наставник за предмет Основи методологије ратне вештине у КША уједно референт за научно-истраживачки рад у ЦВВШ КоВ ЈНА, истраживач у Институту за ратну вештину, референт за последипломско усавршавање официра ВЈ у Управи за школство, референт за научну делатност у Одељењу за научну делатност ВЈ, заступник начелника Центра за војно-научну документацију и информације, главни и одговорни уредник часописа Војно дело, начелник одсека за војно стручну литературу у ВЈ, начелник за научну делатност у ВЈ. Гарнизини службовања: Краљево, Београд.

Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОВЗСЗв, ОНАСЗв, ОВМ другог степена. Библиографске јединице: Више лекција, студија, истраживачких радова, научно истраживачких пројеката, Докторска дисертација: Управљање системом научне делатности у Војсци, Београд, 2004.

Пензионисан је 2005. године. Живи у Београду.

ДРАГИЧЕВИЋ Иве ФРАНО, потпуковник Рођен: 13.08.1947. године, с. Понијево, Маглај, Република Босна и Херцеговина, ожењен. Војне школе: ВА КоВ, Новинарска школа, КШШТ КоВ.

Значајне дужности: командир вода и командир чете АНЦ, новинар приправник у Народној армији, командант батаљона АНЦ, начелник штаба уједно заменик команданта АНЦ, на располагању у АНЦ, начелник СбСл у ПоБ, начелник СбСл у ПоБ, референт за транспортно комерцијалне послове Војна делегације при ЈЖ.

Гарнизони службовања: Славонска Пожега, Београд, Кичево, Приштина, Дољевац (Ниш), Београд. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОРСВ.

Пензионисан 2003. године. Живи у Београду.

113/195

МАЛОБАБИЋ Шура МИЛАН, потпуковник Рођен: 10.09.1948. године, с. Катиновац, Вргин Мост, Република Хрватска, ожењен, троје деце.

Војне школе: ВА КоВ. Значајне дужности: командир наставног вода у ННЦ, начелник Саобраћајне службе мпоабр, командир атв и НсбСл, бригаде ЈПМ, начелник Дома ЈНА начелник СбСл МПБ, начелник СбСл у корпусу (СВК), помоћник команданта котпуса за морал, правне послове и

верска питања (СВК), референт СбСл у Команди РМ ВЈ.

Гарнизони службовања: Славонска Пожега, Нова Градишка, Превлака, Нерцег Нови, Војнић, Херцег Нови. Признања у ЈНА и ВЈ: ОРСМ, ОВЗСМ, ОНАСМ. Пензионисан је 2001. године. Живи у Херцег Новом.

МИЛЕНКОВИЋ Миладина ПЕТАР, пуковник Рођен: 02.10.1948. године, с. Белољин, Прокупље, Република Србија, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, специјалистичке студије из области саобраћајног обезбеђења на ВТА.

Значајне дужности: референт и начелник Саобраћајне службе у јединици ранга пук-бригаде (ВИГУ Сплит ДУТ УВГ ССНО), начелник СбСл у органу за позадину ПоБ, начелник СбСл у органу за позадину ПоБ у армији, референт-диспечер СбСл

сектора за позадину Команде армије, начелник одсека за штабне послове у Команди Позадинског школског центра, Сектора за позадину ГШ ВЈ – 4, референт и начелник Одсека за организацију саобраћајног обезбеђења у Одељењу за саобраћајно-оперативне послове Саобраћајна управа Сектора за позадину ГШ ВЈ. Гарнизони службовања: Сплит, Книн, Београд и страна земља (НР Ирак од 17.01.-22.08.1985.) Признања у ЈНА и ВЈ: Једанпут ванредно унапређен, ОНАСЗв, ОЗООБ трећег степена. Пензионисан је 31.12.2003. године. Живи у Београду.

ПЕЈОВИЋ Баја ВЕЛИБОР, пуковник Рођен: 08.01.1949. године, Кичево, Република Македонија, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, Генералштабна школа Војске Југославије. Значајне дужности: командир вода за опслуживање авијације у Ваздухопловној бази аеродрома, командир чете у Ваздухопловној бази аеродрома, командир аутомобилске-наставне чете НЦ РВ и ПВО, заменик команданта АНЦ ПВ и ПВО, заменик команданта батаљона за обезбеђење авијације Ваздухопловне базе, референт у

Органу за персоналне послове Команде РВ и ПВО, вршилац дужности самосталног референта за РВ и ПВО у Персоналној управи ГШ ВЈ, начелник одељења за персоналне послове у Команди РВ и ПВО, начелник одсека за мобилизацију и кадрове Сектора за РВ и ПВО ГШ ВСЦГ. Од 1989. год. Преведен у род авијације. Гарнизони службовања: Бихаћ, Ковин, Батајница, Београд. Признања у ЈНА, В и БСЦГ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОРСВ, ОЗООБ првог степена. Одлуком заменика НГШ ВСЦГ 2003. године додељен му је Позлаћени летачки знак. Пензионисан је 2003. године на лични захтев. Живи у Београду.

114/195

СИМЕУНОВИЋ Јована МИЛАН, пуковник Рођен: 21.06.1947. године, с. Олјаси, Славонска Пожега, Република Хрватска, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, ВШВСПСИ, Школа безбедности у ОБШЦ Панчево. Значајне дужности: командир вода и чете у АНЦ, Начелник ОБ у АНЦ, начелник ОБ гарнизона, помоћник за КОП, начелник ОБ мтд, заменик начелника оперативне групе ОБ КВО, начелник ОБ КВО, начелник ОБ ПоБ, помоћник начелника ОБ за КОП ОБ ПрК, помоћник начелника за КОП КОГ, начелник СбСл у Корпусу, начелник СбСл ВаК РВ и ПВО. Гранизони службовања: Чапљина, Винковци, Осијек, Приштина, Београд.

Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОРСВ, ОНАСЗв, ОЗООБ. Пензионисан је 2001. године. Живи у Београду.

ТОДОРОВ Цветка РАДИВОЈ, пуковник Рођен: 30.05.1948. године, с. Томашевац, Зрењанин, Република Србија, ожењен, троје деце.

Војне школе: ВА КоВ, Генералштабна школа Војске Југославије.

Значајне дужности: командир вода, референт ОБ, начелник ОБ у РВ и ПВО, референт у управи безбедности ГШВЈ, начелник одсека у Управи безбедности ГШ ВЈ. Гарнизони службовања: Београд

Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, ОЗООБ другог степена. Пензионисан је 2002. године. Живи у Београду.

УЗЕЛАЦ Ђуре МИЛАН, генерал-мајор Рођен: 29.02.1948. године, с. Пригревица, Апатин, АП Војводина, Република Србија, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, ШНО. Значајне дужности: командир саобраћајног вода у саобраћајној чети и чети војне полиције, ВД командира чете саобраћајне војне полиције, командир вода за пратњу у Гардијској бригади, командант ауто батаљона, референт у саобраћајној служби у команди армије, референт 1. одељења 1. Управе ГШ, самостални

референт ратишта у одсеку ратишта 1. Управе сектора за оперативно-штабне послове, начелник одељења за саобраћајно оперативне послове Саобраћајне управе у Сектору позадине ГШ, начелник Саобраћајне управе ГШ у сектору позадине и начелник Саобраћајне управе ГШ. Гарнизони службовања: Загреб и Београд.

Признања у ЈНА, ВЈ и ВЈЦГ: МВЗ, ОВЗСМ,ОЗНСМ, ОВЗЗМ, ОРЗВ, ОВЈ 2. степена. Учествовао у одбрани од агресије НАТО снага против СР Југославије од 24.03. до 26.06. 1999. године. Пензионисан је 30.09.2003. године. Живи у Београду.

115/195

ЧУБРИЛО Адама ГОЈКО, пуковник Рођен: 25.10.1947. године, с. Церање Доње, Бенковац, Република Хрватска, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, ТВА саобраћајни смер, КША. Значајне дужности: командир аутомобилског вода и чете, начелник саобраћајне службе дивизије, референт у саобраћајној служби армије, начелник за организацију транспорта у представништву Владе РСК, помоћник начелника дирекције за инвестиционе радове ГШ ВЈ.

Гарнизони службовања: Карловац, Београд

Признања у ЈНА и ВЈ: Пензионисан је 2004. године. Живи у Земуну.

116/195

Глава шеста

НАЈУСПЕШНИЈИ ПРИПАДНИЦИ 24. КЛАСЕ Према непотпуно потврђеним информацијама 24. класа је дала 26 генерала и то: Војска

Србије 17; Армија Федерације БиХ 5; Армија РМ 2; Хрватска Војска 1 и ОС Словеније 1.

6.1. ГЕНЕРАЛИ 24. КЛАСЕ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ Генерал пуковник:

СИМИЋ НОВИЦА - ОМЈ Генерал потпуковници:

ЂАКОВИЋ МИЛАН – пешадија ЂУРОВИЋ СПАСОЈЕ – пешадија

ЛИЗДЕК ВЛАДО – пешадија САМАРЏИЋ МИЛИВОЈЕ – пешадија

ЗЕЦ МОМИР – инжињерија БРАЈОВИЋ ГОЈКО – веза

Генерал-мајори: БАРЛОВ ЖИВОТА – пешадија

ЂУКИЋ БОРИСЛАВ – пешадија ИСАК ИЛИЈА – пешадија

ТОЛИМИР ЗДРАВКО – пешадија ЖИВКОВИЋ ВЕРОЉУБ – пешадија

ТОМИЋ АЦА – артиљерија МАРКОВИЋ СТОЈАН - пешадија

ЧЕЛЕКЕТИЋ МИЛАН – ОМЈ ПЕТКОВИЋ СЛОБОДАН – АБХО

УЗЕЛАЦ МИЛАН – СбСл

ГЕНЕРАЛИ 24. КЛАСЕ ИЗ АРМИЈЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ ДЕЛИЋ РАСИМ – армијски генерал, артиљерија

МУСЛИМОВИЋ ФИКРЕТ – артиљерија ЈУСИЋ КАДИР – артиљерија

КНЕЗ ЖЕЉКО – генерал бојник, пешадија ЗОРЛАК РАШИД – АБХО

ГЕНЕРАЛИ 24. КЛАСЕ ИЗ АРМИЈЕ РМ НИКОЛОВСКИ ИЛИЈА - генерал-мајор, пешадија БОШЕВСКИ ЈОСИФ – бригадни генерал, артиљерија

117/195

ГЕНЕРАЛИ 24. КЛАСЕ ИЗ ХВ МАРИНОВИЋ НОЈКО – генерал-бојник, пешадија

ГЕНЕРАЛИ 24. КЛАСЕ ИЗ ОС СЛОВЕНИЈЕ ЈЕХАРТ АЛОЈЗ – генерал-потпуковник, артиљерија

6.2. ДУЖНОСТИ У ГЕНЕРАЛШТАБОВИМА ОРГАНИЗАЦИЈСКЕ ЈЕДИНИЦЕ ГЕНЕРАЛШТАБА

Начелник Генералштаба Војске Републике Српске (ВРС) СИМИЋ НОВИЦА

ЗЕЦ МОМИР Командант Српске Војске Крајине (СВК)

1.ЧЕЛЕКЕТИЋ МИЛАН Начелник штаба уједно заменик команданта СВК

ЂУКИЋ БОРИСЛАВ Начелник штаба, заменик начелника ГШ ВРС

СИМИЋ НОВИЦА ЗЕЦ МОМИР

НАЧЕЛНИЦИ УПРАВА ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Начелник Управе везе

БРАЈОВИЋ ГОЈКО Начелник Управе АБХО

ПЕТКОВИЋ СЛОБОДАН Начелник Саобраћајне управе

УЗЕЛАЦ МИЛАН Начелник Управе безбедности

ЂАКОВИЋ МИЛАН ТОМИЋ АЦА

Начелник Управе за стамбене послове ЂУРОВИЋ СПАСОЈА

Начелник Управе за контролу наоружања СТРУЊАШ ЂОРЂИЈЕ

Начелник Управе за системска и статусна питања СМО ПЕТКОВИЋ СЛОБОДАН

Начелник сектора за цивилну заштиту ПЕТКОВИЋ СЛОБОДАН

118/195

Директор Дирекције војнобезбедносне агенције СМО

ТОМИЋ АЦО Начелник Инспекције борбене готовости

БАРЛОВ ЖИВОТА (ВЈ) ЛИЗДЕК ВЛАДО (ВРС)

ДРАКАЛСКИ СТОЈАН (АРМ) Начелник Управе за планирање, б/г и обуку у ГШ АРМ

ДРАКАЛСКИ СТОЈАН ТИМОВ СТОЈАН

ЗАМЕНИЦИ НАЧЕЛНИКА УПРАВА Заменик начелника IV Управе ВЈ (за наставу)

ШПАНОВИЋ СТОЈАН НАЧЕЛНИЦИ УПРАВА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Начелник Обавештајно- безбедносне управе ТОЛИМИР ЗДРАВКО

Начелник Обавештајне управе САМАРЏИЋ МИЛИВОЈЕ

Начелник Управе КоВ ЛИЗДЕК ВЛАДО

НАЧЕЛНИЦИ УПРАВА У СРПСКОЈ ВОЈСЦИ КРАЈИНЕ Начелник Управе посебних јединица милиције РСК

ЂУКИЋ БОРИСЛАВ Министри одбране у влади РСК

ШПАНОВИЋ СТОЈАН ШУПУТ МИЛАН

ДУЖНОСТИ У АРМИЈАМА Заменик команданта армије ВЈ

ЂАКОВИЋ МИЛАН Помоћници команданта армије ВЈ

ЂАКОВИЋ МИЛАН БАРЛОВ ЖИВОТА

АНДРИЋ МИЛИЈАН Команданти корпуса

ЂУРОВИЋ СПАСОЈЕ (ВЈ) СИМИЋ НОВИЦА (ВРС)

ИСАК ИЛИЈА (СВК) ШУПУТ МИЛАН (СВК)

119/195

ЧЕЛЕКЕТИЋ МИЛАН (СВК)

МАРКОВИЋ СТОЈАН (ВЈ) НИКОЛОВСКИ ИЛИЈА (АРМ)

БАБИЋ ЛАЗО (СВК) Начелници штаба корпуса

ЂАКОВИЋ МИЛАН (СВК) ИСАК ИЛИЈА (ВЈ)

ЖИВКОВИЋ ВЕРОЉУБ (ВЈ) НИКОЛОВСКИ ИЛИЈА (АРМ)

МАРКОВИЋ СТОЈАН (ВЈ) ТИМОВ СТОЈАН (АРМ)

Командант дивизије ЗЕЦ МОМИР (ВРС) 6.3. ОФИЦИРИ 24. КЛАСЕ КОЈИ СУ ЗАВРШИЛИ ШКОЛУ НАЦИОНАЛНЕ ОДБРАНЕ

1988. 1. ЂУКИЋ БОРИСЛАВ 1989. 1.ДЕЛИЋ РАСИМ 1990. 1.ЂУРОВИЋ СПАСОЈЕ 1992. 1.ТИМОВ СТОЈАН 1994. 1.МАРКОВИЋ СТОЈАН

2. УЗЕЛАЦ МИЛАН 3. ШПАНОВИЋ СТОЈАН

1995. 1.БАРЛОВ ЖИВОТА

2. БРАЈОВИЋ ГОЈКО 3. ЖИВКОВИЋ ВЕРОЉУБ 4. ИСАК ИЛИЈА 5.ПЕТКОВИЋ СЛОБОДАН 1996. 1. СИМИЋ НОВИЦА 2. ЗЕЦ МОМИР 1997. 1. ЛИЗДЕК ВЛАДО 1998. 1. САМАРЏИЋ МИЛИВОЈЕ 2000. 1. ЂАКОВИЋ МИЛАН

120/195

6.4. ГЕНЕРАЛИ ИЗ 24. КЛАСЕ1

СИМИЋ НОВИЦА, генерал-пуковник

Рођен је 18. новембра 1948. године у селу Нова Касаба, општина Милићи, Република Босна и Херцеговина, од оца Милорада и мајке Радојке. Браћа: Слободан, Стојан (преминуо 1997. од последица рањавања снајпером у Сарајеву) и Горан. По националности је Србин.

Ожењен је и у браку са супругом Јоком, лекар специјалиста неуропсихијатар, има ћерку Елвиру, лекар специјалиста, и сина Даниела, професор и ради као новинар. Има унуку Милицу и унука Озрена.

Завршио је основну школу у Сарајеву 1963, гимназију у Сарајеву 1967, Војну академију Копнене

војске – смер оклопно-механизоване јединице 1971, Командно-штабну академију 1983. и Школу националне одбране 1996. године. Завршио је више краћих курсева у ЈНА.

Произведен је у чин потпоручника 1971, а унапређен у чин поручника 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1980, мајора 1984, потпуковника 1989, пуковника 1992. (ванредно), генерал-мајора 1993. (ванредно), генерал-потпуковника 1997. и генерал-пуковника 2001. године.

Обављао је дужности: командир тенковског вода (1971-1973); командир тенковске чете (1973-1977); командир чете војне полиције (1977-1983); референт у оперативно-наставном органу оклопне бригаде (1983); командант оклопне бригаде (1983-1987); помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове оклопне бригаде (1987-1991); начелник штаба оклопне бригаде (1991-1992); командант тактичке групе (1992) у Војсци Републике Српске на пробоју Коридора; командант 16. крајишке моторизоване бригаде (1992) Војске Републике Српске; командант Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске (1992-1998); заменик начелника Генералштаба Војске Републике Српске (1998-2000); начелник Генералштаба Војске Републике Српске (2000-2003).

Пензионисан је 28.02.2003. године.

Умро је 01.03.2012. године у Београду и сахрањен у Бања Луци. Одликован је: Медаљом за војне заслуге (1974), Орденом за војне заслуге са сребрним

мачевима (1986), Орденом народне армије са сребрном звездом (1990), Орденом за храброст (1991), Орденом Карађорђеве звијезде 1. реда (1994) и Орденом Немањића (1998).

Дипломски рад у Школи националне одбране: Нападна операција за пробој из оперативног окружења „Коридор – 92“.

Аутор је књиге Операција КОРИДОР – 92 у издању Борачке организације Републике Српске 2011.

1.Биографије су преузете из Монографије групе аутора Генерали и адмирали Србије 1981-2011, Клуб генерала и адмирала Србије, Београд, 2012. Стр: 330, 37, 99, 119, 140, 206, 325, 21, 111, 128, 146, 223, 294, 377, 393,410.

121/195

БРАЈОВИЋ ГОЈКО, генерал потпуковник Рођен је 01. јануара 1949. године у селу

Витомирица, општина Пећ, АП Косово и Метохија, Република Србија, од оца Рада (1924-1996) и мајке Десе (1928). Има сестре Наду (1951) и Драгицу (1954) које живе у Аранђеловцу.

Оженио се 1976. године са Весном из Београда (медицински техничар, пензионер од 2004. године). У браку рођени синови: Александар (рођен 1973. Године у Београду), дипломирани инжењер телекомуникација, запослен у „Телекому – Србија“ и Владимир (рођен 1977. године у Београду), електротехничар, запослен у Војсци Србије. Синови нису ожењени.

Завршио је основну школу „Светолик Ранковић“ 1963. у Аранђеловцу, Гимназију „Милош Станковић“

1967. у Аранђеловцу, Војну академију Копнене војске – смер везе 1971. у Београду, Курс команданата мирнодопских батаљона 1982. у Београду, Командно-штабну академију Копнене војске 1988. у Београду и школу националне одбране 1994. у Београду.

Произведен је у чин потпоручника 31.07.1971. а унапређен у чин поручника 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1980, мајора 1985, потпуковника 1989, пуковника 1993, генерал-мајора 1998, и генерал-потпуковника 31.12.2002.

Обављао је дужности: командир вода везе у 25. оклопном пуку 25. пешадијске дивизије 1. армије (1971-1974); командир 1. вода (радио) чете везе за Центар везе на командном месту у 1. батаљону везе 1. пролетерске гардијске пешадијске дивизије 1. армије (1974-1978.); командир чете везе за Центар везе на командном месту 1. гардијске бригаде (1978-1984.); командир телефонско-телеграфске чете Батаљона везе у 335. пуку везе 1. армије (1984-1987.); командант 1. гардијског батаљона (1987-1992.); референт у Одсеку за дејствујуће везе и ратни план Одељења за развој, оперативне послове и борбену готовост у Управи веза, (1992-1993.); начелник (уједно заменик начелника Управе) Одељења за развој, оперативне послове и борбену готовост у Управи веза (1993.); начелник Одељења за развој и оперативне послове и борбену готовост (уједно заменик начелника Управе) у Управи веза Сектора за везу и електронска дејства (1993-1997.); начелник Управе (уједно заменик помоћника начелника Генералштаба за везу и електронска дејства) (1997-2991.); помоћник начелника Генералштаба Војске Југославије (2001-2005.).

Пензионисан је 31. марта 2005. године.

Одликован је: Медаљом за војне заслуге (1976.), Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1981.), Орденом рада са сребрним венцем (1986.), Орденом Војске Југославије другог степена (1999.) и Орденом витешког мача другог степена (2004.).

122/195

ЂАКОВИЋ МИЛАН, генерал-потпуковник Рођен је 23. октобра 1948. године у селу

Могрић, општина Госпић, Република Хрватска, од оца Николе и мајке Марије. По националности је Србин.

Ожењен је и у браку са супругом Златом има кћерке Ану и Биљану. Унуци: Михајло и Илија.

Завршио је основну школу 1963, гимназију

1967, Војну академију Копнене војске – смер пешадија 1971, Командну-штабну академију Копнене војске 1983. и Школу националне одбране 2000. године.

Произведен је у чин пешадијског потпоручника 31.07.1971, а унапређен у чин

поручника 1973. (ванредно), капетана 1976, капетана прве класе 1979, мајора 1983, потпуковника 28.01.1990., пуковника 1993, генерал-мајора 1998.(ванредно) и генерал-потпуковника 16.06.2000.(ванредно).

Пензионисан је 31.03.2002. године.

Обављао је дужности: командир вода (1971-1972.), Сремска Митровица; командир чете (1972-1976.), Сремска Митровица; начелник безбедности бригаде (1976-1983.), Сремска Митровица; начелник штаба лаке бригаде (1983-1985.), Светозарево; командант лаке бригаде (1985-1988.), Светозарево; командант партизанске бригаде Територијалне одбране Покрајинског штаба Територијалне одбране Социјалистичке аутономне покрајине Косово и Метохија (1988-1989.), Гњилане; помоћник начелника Одељења за оперативно-наставне послове у Покрајинском штабу Територијалне одбране Социјалистичке аутономне покрајине Косово и Метохија (1989-1994.), Приштина; привремено упућен у 40. кадровски центар (1994-1996.), Београд; начелник одсека у Команди Приштинског корпуса (1996-1997.), Приштина; начелник Одељења за оперативно-наставне послове у Приштинском корпусу (1997-1999.), Приштина; начелник Одељења за оперативно-наставне послове у Команди 3. армије (1999-2000.), Ниш; заменик начелника Управе безбедности Генералштаба Војске Југославије (2000.), Београд; начелник Управе безбедности Генералштаба Војске Југославије (2000-2001), Београд; заменик команданта 1. армије (2001-2002.), Београд.

Учествовао је у рату: на територији Републике Српске Крајине (05.08.1992-14.12.1995.) и у одбрани од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију (24.03.-26.06.1999.).

Службовао је у гарнизонима: Сремска Митровица, Светозарево, Гњилане, Приштина, Ниш и Београд.

Са породицом живи у Београду. Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1975.), Орденом народне

армије са сребрном звездом (1978.), Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1984.), Орденом заслуга за народ са сребрном звездом (1990.), Орденом за храброст (1999.) и Орденом Југословенске заставе другог степена (2001.).

Добитник је Повеље Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године (2001.).

123/195

ЂУРОВИЋ СПАСОЈЕ, генерал-потпуковник Рођен је 12. маја 1946. године у Куршумлији,

Република Србија, од оца Милисава и мајке Госпаве. По националности је Црногорац. У браку са супругом Јеленом има кћерке Душанку (1972) и Маријану (1978). Унуци Лука и Уна. Умро је 2004. године.

Завршио је основну школу 1961., средњу

економску школу 1966., Војну академију Копнене војске – смер пешадија 1971., Командну-штабну академију Копнене војске 1983. и Командну-штабну школу оператике 1990. године.

Произведен је у чин пешадијског потпоручника 31.07.1971., а унапређен у чин поручника 1974., капетана 1977., капетана прве класе 1979.

(превремено), мајора 1983., потпуковника 1987., пуковника 1992. (ванредно), генерал-мајора 1998. и генерал-потпуковника 2000.(ванредно).

Пензионисан је 31.03.2001. године.

Обављао је дужности: командир вода (1971-1972), Пећ; командир чете (1972-1975), Пећ; заменик команданта батаљона (1975-1978), Пећ; командант батаљона (1978-1980), Призрен; помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове у пуку (1980-1981), Призрен; командант граничног одсека (1981-1984), Призрен; референт у Управи пешадије Генералштаба (1984-1986), Београд; начелник штаба пешадијског пука (1986-1988), Београд; командант пешадијског пука (1988-1992), Београд; командант команде за развој бригаде (1992-1993), Београд; начелник штаба Команде одбране града Београда (1993-1996.), Београд; начелник штаба Новосадског корпуса (1996-1998), Нови Сад; начелник Управе за стамбене послове (1998-1999), Београд; командант Подгоричког корпуса (1999-2001), Подгорица. Учествовао је у одбрани од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију (24.03-26.06.199).

Службовао је у гарнизонима: Пећ, Призрен, Нови Сад, Београд и Подгорица. Породица му живи у Београду.

Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1977), Орденом народне армије са сребрном звездом (1983), Орденом заслуга за народ са сребрном звездом (1988) и Орденом витешког мача 1. степена (1999).

124/195

ЗЕЦ МОМИР, генерал-потпуковник Рођен је 29. Јула 1948. године у селу Бачвани,

Босанска Дубица, Босна и Херцеговина, од оца Гојка. По националности је Србин. Ожењен је и има сина и кћерку.

Завршио је основну школу, гимназију, Војну академију Копнене војске – смер инжињерија (1971.), Командну-штабну школу тактике Копнене војске (1982.). и Школу националне одбране (1996.).

Унапређен је у чин генерал мајора 1995. и генерал-потпуковника 20. марта 2001. године.

Пензионисан је 07. марта 2002. године

Обавњао је дужности: командант инжињеријског пука у Тузли; начелник инжињерије у органу за родове команде 1. крајишког корпуса;

командант тактичке групе и командант пешадијске бригаде; командант 30. пешадијске дивизије; начелник штаба и уједно заменик начелника Генералштаба Војске Републике Српске; вршилац дужности начелника Генералштаба Војске Републике Српске; начелник Генералштаба Војске Републике Српске (1988-1999.).

Службовао је у гарнизонима: Бања Лука, Вуковар, Славонски Брод и Тузла.

Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом рада са сребрним венцем, Орденом народне армије са сребрном звездом, Орденом Карађорђеве звијезде 2. Реда.

Учествовао је у рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године на дужностима: начелник инжињерије у органу за родове команде 1. крајишког корпуса, командант тактичке групе, командант лаке пешадијске бригаде и командант 30. пешадијске дивизије.

125/195

ЛИЗДЕК ВЛАДО, генерал-потпуковник Рођен је 10. августа 1947. године у

месту Равна Романија, општина Соколац, Република Босна и Херцеговина, од оца Реље и мајке Милеве. Има браћу: Момчила, Томислава и Слободана. По националности је Србин. Ожењен је и са супругом Весном има сина Слободана и кћерку Ивану.

Завршио је основну школу у селу Равна Романија (1962), Гимназију „Слободан Принцип-Сељо“ у Соколцу 1967, Војну академију Копнене војске – смер пешадија у Београду и Сарајеву 1971, Командно-штабну академију Копнене војске 1983. у Београду и Школу националне одбране 1997. у Београду. Завршио је и курс официра војне полиције 1972. У Панчеву, Курс команданата батаљона 1980. у Сарајеву и Курс команданата пук-бригада 1985. у Београду.

Произведен је у чин пешадијског потпоручника 1971, а унапређен у чин поручника 1973, капетана 1976, капетана прве класе 1978 (ванредно), мајора 1983, потпуковника 1987, пуковника 1992, генерал-мајора 1997. и генерал-потпуковника 2001.

Обављао је дужности: командир вода војне полиције (1971-1973); командир чете војне полиције (1973-1978); заменик команданта батаљона војне полиције (1978-1981); командант пешадијског пука (1983-1989); командант бригаде (1989-1995); начелник Инспекције борбене го товости у Главном штабу Војске Републике Ср пске (1995-1996); начелник Управе Копнене војске у Генералштабу Војске Републике Српске (1997-1998); начелник Оперативно-штабног сектора у Генералштабу Војске Републике Српске (1998-1999); начелник Инспекције борбене готовости, уједно помоћник начелника Генералштаба Војске Републике (1999-2002).

Пензионисан је 31.08.2002. године.

Умро је 14.11.2008. године. Службовао је у гарнизонима: Нови Сад, Београд, Шабац, Пале, Хан Пијесак, Бијељина,

Београд, Бјељина и Бања Лука. Одликован је: Медаљом за војне заслуге, Орденом за војне заслуге са сребрним

мачевима, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом народне армије са сребрном звездом, Орденом Карађорђеве звијезде 3. реда и Орденом Карађорђеве звијезде 2. реда.

Дипломски рад у Школи националне одбране: Мобилизација у Републици Српској током рата (1992-1995.).

126/195

САМАРЏИЋ МИЛИВОЈЕ, генерал-потпуковник Рођен је 17. јуна 1949. године у селу Слато,

општина Невесиње, Босна и Херцеговина, од оца Светозара и мајке Стоје.

По националности је Србин.

Ожењен је и са супругом Митром има сина Горана и кћерку Сању.

Завршио је Завршио је основну школу (1963), средњу економску школу (1967), Војну академију Копнене војске – смер пешадија (1971), Командну-штабну школу тактике Копнене војске (1988), Школу националне одбране (1998), Извиђачко-диверзантски курс (1973), Обавештајну школу у СССР-у (1975) и Обавештајни курс у Панчеву (1978).

Произведен је у чин пешадијског потпоручника (1972), а унапређен у чин поручника

(1974), капетана (1977), капетана прве класе (1980), мајора (1985), потпуковника (1989), пуковника (1993), генерал-мајора (1999). и генерал-потпуковника 08. јануара 2002. године.

Пензионисан је 07. марта 2002. године. Обављао је дужности: командир вода аутоматичара 73. пешадијског пука (1971-1972);

командир извиђачког вода 73. пешадијског пука (1972-1974); командир курса десетара извиђачких јединица за 5. 9. и 1. армију (1974-1975); командир извиђачке чете 13. пролетерске пешадијске бригаде (1976-1978); помоћник начелника штаба за обавештајне послове 13. пролетерске пешадијске бригаде (1978-1986); помоћник начелника штаба за обавештајне послове 13. оперативне групе (1986-1987); референт за обавештајне послове 13. Корпуса(1987-1988); начелник одељења за обавештајне послове 13. Корпуса (1988-1992); начелник одељења за обавештајне послове у команди Херцеговачког корпуса (1992-1998); начелник Обавештајне управе Генералштаба Војске Републике Српске (1998-2002).

Службовао је у гарнизонима: Копривница, Загреб, Чаковец, Ријека, Илирска Бистрица, Билећа, Требиње, Бјељина и Бања Лука.

Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом народне армије са сребрном звездом и Орденом Карађорђеве звијезде 3. Реда.

Учествовао је у одбрамбеном рату од 30. априла 1991. до 14. децембра 1995. године на дужности: начелник одељења за обавештајне послове у команди 13. Корпуса, а у Војсци Републике Српске начелник одељења за обавештајно-безбедоносне послове у команди Херцеговачког корпуса.

Дипломски радови: Пешадијска дивизија у нападу, у Командно-штабној школи тактике; Рад команде корпуса у припреми и извођењу операције, у Школи националне одбране.

127/195

БАРЛОВ ЖИВОТА, генерал-мајор Рођен је 04.09.1947. године у селу Бинићи,

општина Рашка, Република Србија, од оца Жарка и мајке Љубице. По националности је Србин.

Супруга Зорица (девојачко Јовановић) преминула је 1992. године. Има сина Александра, ожењен је са Иваном (рођена Ивковић) и са њом има сина Жарка и кћер Наталију.

У другом бр аку са супругом Радмило м (рођена Будисављевић) нема деце.

Породица живи у Београду.

Завршио је основну школу у родном селу и Рашки 1962, средњу економску школу у Рашки 1966, Војну академију копнене војске – смер пешадија 1971, Командно-штабну академију

Копнене војске 1983 и Школу националне одбране 1995. године у Београду. Произведен је у чин пешадијског потпоручника 1971, а унапређен у чин поручника 1974,

капетана 1977, капетана прве класе 1980, мајора 1984, потпуковника 1989, пуковника 1995 и генерал-мајора 2001. године.

Обављао је дужности: командир пратећег вода у пешадијској чети (1 година); командир пешадијске чете (3 године); заменик команданта пешадијског батаљона (1 година); помоћник начелника штаба пука за организацијско-мобилизацијске и персоналне послове (1 година); командир питомачког вода у Војној академији Копнене војске (3 године); наставник на курсевима активних и резервних старешина пешадије (1 година); командир чете питомаца завршне године Војне академије Копнене војске (2 године); командант питомачког батаљона у Средњој војној школи Копнене војске (3 године); наставник на Катедри Територијалне одбране Центра војних школа копнене војске (2 године); начелник Школе и курсева пешадије (1 година); референт у Управи пешадије Генералштаба ЈНА (1,5 година); начелник штаба моторизоване бригаде (3 месеца); командант моторизоване бригаде (1,5 година); начелник оперативног органа у команди корпуса (3 године); начелник Одељења за командовање у Инспекцији борбене готовости Војске Југославије (2 године); вршилац дужности начелника Инспекције Војске Југославије (6 месеци); начелник Катедре тактике у Војној академији Копнене војске (1 година); начелник оперативног органа у Команди 1. армије (1,5 година).

Пензионисан је 28.06.2002. године. Службовао је у гарнизонима: Београд, Сарајево, Рашка, Нови Пазар и Ужице.

Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом за војне заслуге са сребрном звездом, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом витешког мача 1. степена, Орденом витешког мача 2. Степена и Медаљом за дугогодишњу и ревносну службу у областима одбране и безбедности.

Дипломски радови: у Школи националне одбране: Могућности маневра у нападним дејствима; у Командно-штабној академији Копнене војске: Пешадијска дивизија у одбрани.

Аутор је више стручних чланака у часописима.

128/195

ЂУКИЋ БОРИСЛАВ , генерал-мајор Рођен је 21. септембар 1948.године у Горњем

Водичеву, општина Нови Град (Бос. Нови), Република Српска (Босна и Херцеговина), од оца Петра и мајке Данице. Браћа: Мирослав (1950), Драгомир (1956) и Љубомир (1956-1991). По националности је Србин.

Ожењен је, супруга Радмила, дипломирани економиста. Из првог брака има две ћерке: Дијану, менанџер и Дарију, дипломирани андрагог.

Осмогодишњу школу је похађао у с. Г. Водичеву, Добрљину, а завршио је у Новом Граду 1963. године. Гимназију је завршио 1967. године у Новом Граду (Босанском Новом), Војну академију Копнене војске – смер пешадија у Сарајеву и Београду 1971, Командно-штабну школу тактике Копнене војске 1984. у Београду, Командно-штабну школу оператике 1988. у Београду, течај официра безбедности у Панчеву 1976, курс команданата батаљона у Сарајеву 1982. и курс команданата пука-бригаде у Београду 1988. године.

Произведен је у чин пешадијског потпоручника 31.01.1971, а унапређен у чин поручника 22.12.1973 (ванредно), капетана 1977, капетана прве класе 1980, мајора 1983, потпуковника 1986 (превремено), пуковника 1991. (ванредно), генерал- мајора Војске Републике Српске Крајине 18.07.1992, а генерал-мајора ВЈ 10.11.1993. године (ванредно).

Обављао је трупне и командне дужности: командир вода аутоматичара 1971 – 1972; командир чете курса десетара 1972 – 1975; командант батаљона курса десетара 1980 – 1982; командант моторизоване бригаде „ А“ 1988 – 1992; командант ПЈМ РСК – 28.04 – 30.11.1992; оперативно-штабне: начелник органа безбедности у пуку 1975 – 1980; референт у органу безбедности у команди ВПС 1982 – 1984; начелник органа безбедности ВПС 1984 – 1988; начелник штаба – уједно заменик команданта СВК 1993 – 1994; у другим установама: начелник управе ПЈМ уједно командант ПЈМ Републике Српске Крајине од 28.04.1992 – 30.11.1992; заменик министра унутрашњих послова РСК од 28.04.1992– 30.11.1992.

Службовао је у гарнизонима: Охрид, Кумбор-Бока, Книн, Београд. Пензионисан је 30.12.1994. године по потреби службе. Живи у Београду. Одликован је: Медаљом за војне заслуге (1976), Орденом за војне заслуге са сребрним

мачевима (1979), Орденом народне армије са сребрном звездом (1983), Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1986) и Орденом за храброст (1991).

Добитник је похвала и награда у војсци и друштву: Златни оквир Фронта, Плакета безбедности председника СИВ, Сребрена плакета команданта ВПС, Плакета града Котора, Плакета Савеза резервних војних старешина, Плакета СУБНОР-а, Плакета Народног позоришта – Бања Лука, Повеља за учешће у операцији „Коридор 92“. Више пута награђиван књигом и похваљиван.

Дипломски рад у Командно-штабној школи оператике Копнене војске: Нападна операција ВПС на ПЗТ.

Дипломски рад у Командно-штабној школи тактике Копнене војске: Пешадијска дивизија у одбрани.

Аутор је пет књига (2 публистичка и 3 књижевна дела): Водичево вијековима награници империја; Песник са Козаре – живот и дело Драгана Колунџије; Разбијање Југославије – место и улога Хрватске; Др Миливој Родић – портрет племенитог Козарчанина; Руковети срећног животаидесетак научних саопштења објављених у зборницима од којих су значајни: Војно организовање у НОР-у, Наоружавање Хрватске и крајишких Срба, Стране обавештајне службе у подршци сепаратизму у Хрватској, Хрватска политичка емиграција носилац хрватског сепаратизма, Руковођење и командовање Српском војском Крајине и др.

129/195

ЖИВКОВИЋ ВЕРОЉУБ, генерал-мајор Рођен је 2 0 . августа 1 9 4 7 . године у селу

Тамњаница, општина Бела Паланка, Република Србија, од оца Јована и мајке Петре. По националности је Србин.

Ожењен је и са супругом Горданом има сина Уроша (1974), дипломирани правник, ожењен је и са супругом Јеленом има сина Саву (2007).

Завршио је основну школу у Тамњаници и у Црвеној Реци, гимназију у Белој Паланци, Војну академију копнене војске – смер пешадија у Београду и Сарајеву 1971, Командно-штабну академију у Београду 1983 и Школу националне одбране у Београду 1995. године.

Завршио је курс команданата пешадијских батаљона у Пешадијском школском центру у Сарајеву

1983/84. и Курс атомско-хемијско-биолошке одбране за команданте батаљона-дивизиона родова и официра за оперативно-наставне послове пука-бригаде 1979. године.

Произведен је у чин пешадијског потпоручника 1971, а унапређен у чин поручника 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1979, мајора 1983, потпуковника 1987, пуковника 1992. (ванредно) и генерал-мајора 2000. године (ванредно).

Обављао је дужности: командир вода (1971-1972), гарнизон Љубљана; командир чете у саставу 2/14. пролетерског пешадијског пука (1972-1975), гарнизон Љубљана; заменик команданта 2. батаљона 228. пука (1975-1976), гарнизон Постојна; заступао на дужности команданта 2/228. пука (1976-1979), гарнизон Постојна; командант 2/228. пука (1979-1981), гарнизон Постојна; руководилац на курсу команданата пешадијских батаљона за активне официре (1983-1988), гарнизон Сарајево; руководилац курсева (уједно председник Комисије за чин старијег водника I класе-потпоручника) у школи и курсева пешадије Центра војних школа Копнене војске (1988-1991), гарнизон Сарајево; командант 139. моторизоване бригаде (1991-1992), гарнизони Пула и Бар; командант 83. бригаде обалске одбране Ратне морнарице (1992-1993), гарнизон Бар; командант 83. моторизоване бригаде (1992-1995), гарнизон Бар; начелник Одељења за оперативне послове и обуку Штаба команде Нишког корпуса (1995-1997), гарнизон Ниш; начелник Штаба команде Нишко г ко р пуса (1 9 9 8 ), гар низон Ниш; начелник Штаба команде Приштинског корпуса (1999), гарнизони Приштина и Лесковац; начелник (уједно заменик начелника штаба) Одељења за оперативне послове и обуку Команде 3. армије (2000-2002), гарнизон Ниш; начелник Штаба Нишког корпуса (2002-2003), гарнизон Ниш.

Пензионисан је 31.10.2003. године. Одликован је: Медаљом за војне заслуге, Орденом за војне заслуге са сребрним

мачевима, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом народне армије са сребрном звездом и Орденом за храброст.

Дипломски рад у Школи националне одбране: Одбрамбена операција Армије у спречавању агресије на Савезну Републику Југославију.

Дипломски рад у Командноштабној академији: Дејство лаке дивизије на привремено запоседнутој територији.

130/195

ИСАК ИЛИЈА, генерал-мајор Рођен је 09. децембра 1947. године у селу

Босанска Бојна, општина Велика Кладуша, Република Босна и Херцеговина, од оца Милована и мајке Ђује. По националности је Србин.

Ожењен је и бр аку са супругом Смиљом, просветни радник, има синове Танасија (1972) и Радомира (1979).

Завршио је основну школу 1961, гимназију 1966, Војну академију Копнене војске – смер пешадија 1971, Командно-штабну школу тактике 1985. године и Школу националне одбране 1995. године.

Произведен је у чин пешадијског потпоручника 31. 07. 1971, а унапређен у чин поручника 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1980, мајора 1984, потпуковника 1988, пуковника 1992. и генерал-мајора 16.06. 1999. године.

Пензионисан је 30.06.2002. године.

Обављао је дужности: командир пратећег вода 3. пешадијска чета, 3. пешадијски батаљон, 12. пролетерска пешадијска бригада, 7. армија (1971-1972); вршилац дужности командира 1. пешадијска чета, 2. пешадијски батаљон, 12. пролетерска пешадијска бригада, 7. армија (1972-1974); командир 1. вода 3. пешадијска чета, 6. пешадијски пук, 17. пешадијска дивизија, 7. армија (1974); командир пратећег вода, 6. пешадијског пука, 17. пешадијске дивизије, 7. армија (1974-1975); командир 3. пешадијске чете, 395. пешадијски батаљон, 17. пешадијска дивизија, 7. армија (1975-1980); референт за оперативно-наставне послове 395. пешадијском батаљону, 17. пешадијска дивизија, 7. армија (1980-1982); командант моторизованог батаљона А 395. моторизована бригада Б, 17. пешадијска дивизија, 7. армија (1982-1985); командант 28. граничног одсека 2. армије (1985); начелник штаба (уједно заменик команданта) 549. пролетерске пешадијске бригаде, 52. корпус, 2. армија (1985-1987); начелник штаба (уједно заменик команданта) 549. пролетерске пешадијске бригаде, 52. корпус, 3. војна област (1987-1990); вршилац дужности команданта 549. моторизоване бригаде, 52. корпус, 3. војна област (1990-1991); командант 549. моторизоване бригаде, 52. корпус, 3. војна област (1991-1992); начелник (уједно заменик начелника штаба) у Органу за оперативно-штабне послове Команде Приштинског корпуса (1992-1994), Приштина; командант 39. корпуса (1994); начелник штаба (уједно заменик команданта) Команде Нишког корпуса, 3. армија (1994-1996), Ниш; начелник Одсека за мобилизацију и попуну , Команда одбране града Београда, 1. армија (1996-1998), Београд; заменик команданта, Команда војног округа Нови Сад (1998-1999), Нови Сад; начелник штаба Одбране града Београда (1999); начелник штаба Београдског корпуса (1999-2000); начелник штаба, Команда Новосадског корпуса (2000-2002), Нови Сад.

Учествовао у рату у Војсци Републике Српске крајине и у одбрани од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију (24.03-26.06.1999).

Службовао је у гарнизонима: Осијек, Добој,Брчко, Призрен, Приштина, Београд, Ниш и Нови Сад.

Са породицом живи у Новом Саду. Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1976), Орденом народне армије са сребрном звездом (1982), Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1986), Орденом народне армије са златном звездом (1990), Орденом Војске Југославије трећег степена (1999) и Орденом Војске Југославије првог степена (2002).

Дипломски рад у Школи националне одбране: Савремени методи мобилизације у Војски Југославије, 1996. године.

131/195

МАРКОВИЋ СТОЈАН, генерал-мајор Рођен је 29. јула 1947. године у селу

Доња Топоница, општина Прокупље, Република Србија, од оца Добросава и мајке Вукосаве. Има браћу Милана и Драгића и сестре Радмилу и Емилију. По националности је Србин.

Ожењен је и у браку са супругом Радмилом има сина Дејана и кћерку Драгану.

Завр шио је основну школу (од I до IV у селу Губетин, од V до VIII разреда у селу Мала Плана Топличка) 1963, гимназију у Београду 1967, Војну академију Копнене војске – смер пешадија 1971 (две године у Беогр аду и две године у Сарајеву), Командно-штабну академију Копнене војске 1983. године у

Београду и Школу националне одбране 1994. године у Београду.

Завршио је курс команданата батаљона 1979. у Сарајеву, Курс атомско- биолошко-

хемијске одбране, Курс команданата батаљона-дивизиона 1980. у Крушевцу, Курс начелника штаба пука-бригаде 1986. у Београду и Курс команданата пука-бригаде 1987. године у Београду.

Произведен је у чин пешадијског потпоручника 31.07.1971, а унапређен у чин поручника 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1981, мајора 1984, потпуковника 1987, пуковника 1992. и генерал-мајора 2000. године (ванредно).

Обављао је дужности: командир вода (1971-1972); командир чете (1972-1976); заменик команданта моторизованог батаљона (1976-1979); командант моторизованог батаљона (1979-1981); школовање у Командно-штабној академији (1981-1983); командант батаљона (1983-1986); начелник штаба у пуку (1986-1987); помоћник начелника штаба за оперативно-наставне послове у моторизованој бригади (1987-1988); командант пешадијског пука (1988-1990); командант бригаде (1990-1994): начелник штаба дивизије (1994-1997); помоћник начелника штаба 3. армије и инспектор за борбену готовост (1998-1999); начелник штаба Нишког корпуса и заменик команданта корпуса (1999-2000); и командант Нишког корпуса (2000-2005).

Пензионисан је 2005. године. Живи у Нишу. Одликован је: Орденом витешког мача, Орденом Војске Југославије, Орденом за војне

заслуге са златним мачевима, Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима и Ор деном народне армије са сребрном звездом.

Дипломски рад у Командно-штабној академији: Проблеми мобилизације у здружено тактичким јединицама.

Дипломски рад у Школи националне одбране: Проблеми изградње и одржавања борбене готовости у Копненој војсци.

132/195

ПЕТКОВИЋ СЛОБОДАН, генерал-мајор Рођен је 03. Децембра 1947. Године у Хуму,

општина Ниш, Република Србија, од оца Петра и мајке Вере. Брат Зоран. По националности је Србин.

Ожењен је и у браку са супругом Драгијом има сина Ивана. Снаха Татјана и унук Никола.

Завршио је основну школу 1963, гимназију

1967, Војну академију – смер атомско-биолошко-хемијске одбране 1971, Школу за усавршавање официра атомско-биолошко-хемијске одбране 1978, Командно-штабно усавршавање 1983. и Школу националне одбране 1995. године.

Произведен је у чин потпоручника атомско-биолошко-хемијске одбране 31.07.1971, а унапређен у чин поручника 1974, капетана 1977, капетана прве

класе 1980, мајора 1984, потпуковника 1988, пуковника 1992. и генерал-мајора 31.12.1998. године.

Пензионисан је 31.03.2002. године. Обављао је дужности: командир вода атомско-биолошко-хемијске одбране, командир

чете атомско-биолошко-хемијске одбране, помоћник команданта батаљона атомско-биолошко-хемијске одбране за позадину, заменик команданта батаљона атомско-биолошко-хемијске одбране, командант батаљона атомско-биолошко-хемијске одбране, начелник штаба пука атомско-биолошко-хемијске одбране, командант пука атомско-биолошко-хемијске одбране, начелник атомско-биолошко-хемијске одбране у Армији, начелник Управе атомско-биолошко-хемијске одбране Генералштаба, начелник Управе за системска и статусна питања у Савезном министарству одбране и начелник Сектора за цивилну одбрану Министарства одбране.

Службовао је у гарнизонима: Крушевац, Кисељак, Зеница, Чачак и Београд. Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1975), Орденом народне

армије са сребрном звездом (1981),Орденом заслуга за народ са сребрном звездом (1986) и Орденом витешког мача првог степена (1999).

Аутор је дела: Употреба муниције са осиромашеним уранијумом у агресији НАТО снага на СР Југославију; Употреба забрањеног оружја и хемијска катастрофа приликом агресије НАТО снага на СР Југославију; Муниција са пројектилима од осиромашеног урана; Употреба оружја супротно принципима међународног хуманитарног права НАТО снага на СР Југославију и Нуклеарна агресија као компонента војне агресије НАТО на СР Југославију – највећи ратни злочон против човечности.

Коаутор је књиге: Осиромашени уранијум, методе детекције, санирање непосредних ефеката и превенција касних последица, 2011. године.

133/195

ТОЛИМИР Станка ЗДРАВКО, генерал- мајор Рођен: 27.11.1948. с. Поповићи, Гламоч, БиХ, ожењен, супруга Нада, дипл. педагог.

Војне школе: ВА КоВ, Висока војнополитичка школа ЈНА, курсеви: течеј официра безбедности. Значајне дужности: командир вода, командир пешадијске чете, начелник органа безбедности у команди пука, референт и начелник КОГ ВПО, начелник органа безбедности у команди корпуса, помоћник НГШ ВРС за обавештајно-безбедоносне послове. Гарнизони службовања: Титов Велес, Сплит, Книн, Сарајево, Хан Пјесак, Београд. Признања у ЈНА и ВРС: одликован са више ордена и медаља, више пута похваљиван и награђиван. Учесник рата од 17.08.1990. до 14.12.1995. и од 24. 03. до 16. 06. 1999. године.

Пензионисан 01. 03. 2000. године. ТОМИЋ АЦО, генерал-мајор

Рођен је 06. октобра 1948. године у селу Ручићи, општина Горњи Милановац, Република Србија, од оца Бранка и мајке Марије. По националности је Србин. Ожењен је, супруга Гордана, професор руског језика.

Завршио је основну школу (осам разреда) 1963, гимназију (четири разреда) 1967, Војну академију Копнене војске – смер земаљска артиљерија 1971, Курс усавршавања командира водова 1972, Курс за оспособљавање официра безбедности 1982. године и Командно-штабну школу тактике Копнене војске 1989. године. Произведен је у чин артиљеријског потпоручника 31.07.1971, а унапређен у чин поручника 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1980, мајора 1986, потпуковника 1990, пуковника 1994. и генерал-мајора 16.06.2000. године (ванредно).

Пензионисан је 30.06.2004. године. Обављао је дужности: командир командног вода (уједно референт за извиђачке послове) мешовитог противтенковског дивизиона, 12. пролетерска пешадијска бригада (1971-1972), Нашице; вршилац дужности командира 1. ракетне противтенковске артиљеријске батерије 9П122 Мешовитог противтенковског артиљеријског дивизиона, 12. пролетерска пешадијска бригада (1972-1974), Нашице; командир 1. противтенковске ракетне батерије 9П11 Мешовитог противтенковског артиљеријског дивизиона, 12. пролетерска механизована бригада 7. армије (1974-1975), Нашице; официр у 1. воду официрске чете официрског батаљона, гардијска бригада (1975-1979), Београд; референт безбедности у органу безбедности – 401. лаки артиљеријски пук противваздушне одбране Команде одбране града Београда, 1. армије (1979-1985), Београд; вршилац дужности референта безбедности у Одељењу безбедности, Команда 1. армије (1985-1986), Београд; референт у Одељењу безбедности, Команда 1. армије (1986-1988), Београд; слушалац Командно-штабне школе тактике Копнене војске – смер безбедности (1988-1989), Београд; вршилац дужности референта у Одељењу безбедности, Команде 1. војне области (1989-1990), Београд; референт у Одељењу безбедности, Команде 1. војне области (1990-1993), Београд; начелник Одсека безбедности у Органа за безбедносно-обавештајне послове Команде одбране града Београда, 1. армија (1993), Београд; начелник 2. одсека 1.

134/195

одељења у Управи безбедности (1993-1998), Београд; начелник 14. контраобавештајне групе (1998-1999), начелник 1. одељења Управе безбедности Генералштаба (1999-2000), Београд; помоћник начелника за контраобавештајне послове Управе безбедности Генералштаба (2000), Београд; заменик начелника Управе безбедности Генералштаба (2000-2001), Београд; начелник Управе безбедности Генералштаба (2001-2002), Београд; директор Дирекције војнобезбедоносне агенције, Министарство одбране (2002-2004), Београд. Учествовао у одбрани од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију (24.03-26.06.1999).

Службовао је у гарнизонима: Нашице, Београд и Приштина. Живи у Београду.

Одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1976), Орденом рада са сребрним венцем (1987) и Орденом витешког мача другог степена (1999).

УЗЕЛАЦ МИЛАН, генерал-мајор Рођен је 2 9 . фебруара 1948. године у Пригревици, општина Апатин, Република Србија, од оца Ђуре и мајке Марије. Има сестру Мирјану. По националности је Србин.

Ожењен је и у браку са супругом Стојанком, дипломирани економиста, има синове Владимира и Драгана. Завршио је основну школу 1963, гимназију 1967, Војну академију - смер саобраћајна служба 1971, Командно-штабну академију Копнене војске 1981. и Школу националне одбране 1994. године. Произведен је у чин потпоручника саобраћајне службе 31.07.1971, а унапређен у чин поручника 12.05.1974, капетана 1976, капетана прве класе 1979, мајора 1983, потпуковника 1987, пуковника 1992. и

генерал-мајора 16.06.1998. године.

Пензионисан је 30.09.2003. године. Обављао је дужности: командир 1. вода 422. саобраћајне чете, 5. армија (1972); командир 1. вода саобраћајне чете 284. батаљона војне полиције, 5. армија (1972-1974); вршилац дужности командира саобраћајне војне полиције 284. батаљона војне полиције, 5. армија (1974); командир 1. вода за пратњу Гардијске бригаде (1974-1981); командант 374. ауто батаљона 5. армија (1981-1988); референт у саобраћајној служби Команди 5. армије (1988-1989); референт у 1. одељењу 1. управе Генералштаба (1989-1993); самостални референт ратишта у одсеку ратишта, 1. Управа Сектора за оперативно-штабне послове (1993-1994); начелник Одељења за саобраћајно-оперативне послове Саобраћајне управе, Сектор позадине Генералштаба (1994-1996), начелник Саобраћајне управе – Генералштаба, Сектор позадине (1996-1997); начелник Саобраћајне управе Генералштаба (1997-2003), Београд. Учествовао у одбрани од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију (24.03-26.06.1999). Службовао је у гарнизонима: Загреб и Београд. Живи у Београду. Одликован је: Медаљом за војне заслуге (1973), Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1978), Орденом заслуга за народ са сребрним мачевима (1978) Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1984), Орденом Републике са златним венцем (1989) и Орденом Војске Југославије другог степена (1999).

135/195

ЧЕЛЕКЕТИЋ МИЛАН, генерал-мајор Рођен је 12. августа 1946. године у Мокрину, општина Кикинда, Република Србија, од оца Петра и мајке Анице. Ожењен је и у бр аку са супругом Ангелино м, службеник, има кћерке Милану и Биљану.

Завршио је основну школу 1963, машинску техничку школу 1967, Војну академију Копнене војске - смер оклопних и механизованих јединица 1971. године и Командно-штабну академију Копнене војске 1982.

Произведен је у чин потпоручника оклопних и механизованих јединица 31.07.1971, а унапређен у чин поручника 1973. (ванредно), капетана 1976, капетана прве класе 1979, мајора 1983, потпуковника 1988,

пуковника 1991.(ванредно) и генерал-мајора 16.06.1994. године (ванредно). Пензионисан је 30.12.1994. године.

Обављао је дужности: командир вода (1971-1972), Суботица; командир механизоване чете (1972-1977), Суботица; официр у Гарди (1977-1982), Београд; референт за оперативно-наставне послове у бригади (1982-1984), Копривница; командант оклопног батаљона (1984-1988), Копривница; начелник штаба 78. моторизоване бригаде (1988-1990), Копривница; начелник штаба 265. механизоване бригаде (1990-1992), Бјеловар; командант 16. пролетерске моторизоване бригаде 5. Корпуса (1992-1993), Бања Лука; референт у Органу оклопно- механизованих јединица 1. армије (1993-1994), Београд. Учествовао је у рату од 01.03.1991. до 30. 09.1992. године и од 29.01.1993. до 31.03.1994. године. Службовао је у гарнизонима: Суботица, Копривница, Бјеловар, Бања Лука и Београд.

Са породицом живи у Суботици. Одликован је: Медаљом за војне заслуге (1975), Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1978), Орденом народне армије са сребрном звездом (1980), Орденом заслуге за народ са сребрном звездом (1985) и Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1989).

136/195

ГЕНЕРАЛИ АРМИЈЕ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ

НИКОЛОВСКИ ИЛИЈА, генерал-мајор Рођен је 06.06.1948. године, у селу Панчарево, општина Пехчево, Република Македонија, од оца Димитра и мајке Петре. Има брата Ђорђа.

Ожењен је и у браку са супругом Снежаном, дипломираним инжењером хемије, има кћерку Тању (1977), дипл. филолог, и сина Димитра (1987), магистар политичких наука и магистар демократије и људских права. Завршио је основну школу у селу Панчареву, гимназију у Делчеву 1967, Војну академију - смер пешадија 1971, Командно-штабну академију Копнене војске 1982 године. Дипломирао на НАТО Одбрамбеном колеџу у Риму 1997. године, школа страних језика ЈНА 1974; курсеви: обавештајно-диверзантски курс 1971, курс смучања и службе спасавања 1972, курс тренера у стрељаштву 1972, курс грчког језика 1977, курс АБХО за начелнике штабове 1987, курс бугарског језика 1989, курс енглеског језика у Одбранбеној школи у Bekensvildu Енглеска 1995; курс за цивилно-војне односе

стратегијски ниво у Obermengau, Немачка 2003, курс за генерале-адмирале у НАТО колеџу у Риму 2004; семинари: европске одбрамбене и безбедносне политике при националној одбранбеној Академији Француске 1999, семинар „сребрни пут“ (Silk road) у Анкари Турска 2000, семинар „Развој НАТО-а“ у Norfolku, САД 2003.

Као представник Министарства одбране Македоније учествовао је на више конференција и састанака о проширењу НАТО, а више пута је предводио македонску делегацију у преговорима ПАРП-а. У току 1997/98 године био је шеф македонске делегације у преговорима за формирање Мултинационалне мировне бригаде ЈУЕ.

Произведен је у чин пешадијског потпоручника 31.07.1971, а унапређен у чин поручника 1974. капетана 1976 (превремено), капетана прве класе 1979, мајора 1983, потпуковника 1987, пуковника 1993, бригадног генерала 1997, и генерал-мајора.1993. године. Обављао је дужности: командир извиђачког вода (1971-1973), командир извиђачке чете (1974-1977), референт у другој Управи ГШ ЈНА (1977), секретар војног изасланства ОС СФРЈ при амбасади у Атини, Грчка (1977-1980), командант моторизованог батаљона (1982-1985), помоћник НШ за ОНП у команди пбр (1988), начелник штаба команде пбр (1988), референт у другој Управи ГШ ЈНА (1989-1990), војни изасланик ОС СФРЈ при амбасади у Софији, Бугарска(1990-1992); у АРМ: командант пеш. бригаде (1992-1993), начелник одељења за међународну сарадњу при МО РМ (1993-1995), директор дирекције за међународну сарадњу при МО РМ (1995-1998), начелник штаба корпуса (1999), командант корпуса (2000-2002), војни представник РМ при Војном комитету НАТО-а у Бриселу и истовремено аташе одбране у Белгији, Холандији и Луксенбургу (2000-2004), саветник МО за одбранбену и безбедносну политику (2006), председник Удружења ветерана и резервиста одбране и безбедности РМ (2006), председник Удружења дипломираних студената из РМ на НАТО колеџу у Риму(2008), представник ветеранских организација РМ у коалицији РЕКОМ (1991-2001).

Службовао је у гарнизонима: Битољ, Београд, Атина (Грчка), Куманово, Софија (Бугарска), Тетово, Скопље, Брисел (Белгија).

Одликован је: Медаљом за војне заслуге, Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом народне армије са сребрним мачевима, више пута писмено похваљиван и награђиван.

137/195

Објављене важније библиографске јединице: учесник је у изради фундаменталних докумената за приступање Републике Македоније у програм „Партнерство за мир“, објавио више стручних радова у земљи и иностранству и носилац на изради пројеката: „Концепт одбранбене дипломатије“, „Концепт безбедносне дипломатије“, „Организовани криминал и корупција озбиљно угрожавају безбедност Македоније“, „Безбедност у региону и њен утицај на безбедност Македоније изван НАТО и ЕУ“, „15 година од атентата на председника Глигорова – мистерија или догађај ад акта“, „Македонија 2001-2011 – научене лекције и прећутане истине“, „АРМ 1992-2012. формирање, развој и предвиђања“, “Улога резерве и активног састава у подршци ОС у њиховој мисији и задацима на регионалном и глобалном нивоу у 21. веку“ и др.

Остали успеси: Као представник одбране Македоније учествовао је на више конференција и састанака о проширењу НАТО, а више пута је предводио македонску делегацију у преговорима ПАРП-а, у току 1997/98. године био је шеф македонске делегације у преговорима за формирање Мултинационалне мировне бригаде ЈУЕ, учесник је научно-стручних скупова националног и међународног карактера, а неке од њих је и организовао. Пензионисан је 01. 09. 2005. године. Живи у Скопљу.

6.5. ДОКТОРИ НАУКА Пуковник ЗДРАВКО ВИЋЕНТИЋ, доктор војних наука

Одбранио је магистарску тезу 1987. године. Одбранио је докторску дисертацију 2004. године на тему Управљање системом научне делатности у Војсци. Аутор је и коаутор више лекција, студија, истраживачких радова и научноистраживачких пројеката.

Капетан I класе РАДЕ МИРИЋ, доктор политичких наука

Одбранио је магистарску тезу на Факултету политичких наука у Београду 1982. године. Одбранио је докторску дисертацију Факултету политичких наука у Београду 1990. године на тему Процеси одлучивања и структура управљања у пословним асоцијацијама друштвеног сектора привреде. До сада је објавио следеће радове:

1. књиге – студије – истраживања: Процес самоуправне интеграције – студија случаја, Центар, Бачка Топола, 1983; Пословне асоцијације и самоуправно предузеће, Центар ПК СКВ за

политичке студије, Нови Сад, 1989; Процеси одлучивања и структура управљања у пословним асоцијацијама друштвеног сектора привреде (докторска дисертација), ФПН, Београд, 1990.

2. Чланци у часописима: Идејно-политичко деловање и оспособљавање у општинској организацији СКВ, Савременост, 9/86; Програмирање и деловање у СК, Савременост 5-6/88; Мисао утемељења и стратегија прелаза, Савременост 3-4/89; Сегментирање тржишта и структура управљања у асоцијацијама ОУР, Самоуправљање )/89; Аспекти прелаза самоуправног предузеће ка аутономном пословном систему, Самоуправљање, 9/89; Промене у

138/195

систему друштвене регулације и прилагођавање интерне структуре ДП РТНС, Пословна политика, март 1991; Прелазно крпљење пукотина, Борба-Гледишта, 12. март 1991; 3. Саопштења: Идејни и теоријски рад и деловање СК, Зборник радова Марксистички центар ЦК СКМ, Скопље, 1987; Идејно-политичко деловање и статутарне норме, Центар за политичке студије, Нови Сад, 1989; Противречно постављање сврхе у процесима одлучивања, Зборник радова последипломског семинара, Правни факултет, Нови Сад, 1990.

6.6. МАГИСТРИ НАУКА

Пуковник МИЛОВАН ВЛАЈКОВИЋ, магистар војно-политичких наука

Теза: Морално политичко обезбеђење нападне операције корпуса (1991).

До сада је објавио следеће радове:Плурализам самоуправних интереса, Дан рода-службе садржајно-методичка разрада Т-14 Програма моралног васпитања војника-морнара у ЈНА, Однос војника према обуци,наређењу, јединици и испољавање иницијативе, Критичка анализа Упутства о праћењу и процењивању МПС у ЈНА, Функција органа за борбени морал, Коаутор лекције ВВПШ ЈНА

Изграђивање борбеног морала јединица-установа ЈНА.

П.пуковник грађевинске службе МИРКО СТАНКОВИЋ, дипл. инж. магистар техничких наука грађевине

Теза: Пројекат изведеног објекта – архивски пројекат као основа ефикасног и рационалног грађења и одржавања саобраћајница (1994).

До сада је објавио: уџбенике: Хидротехнички радови, наставно-образовна литература у инжињеријским јединицама и школама, ССНО, УИ-192, 1979. год, ВИЗ, Београд; Скрипта: Основе војне геологије са механиком тла за питомце средње војне школе и

академије – смер инжињерија, 1993. год, ВА КоВ, Београд; , техничка књига за студенте и инжењере грађевине нискоградња Тунели и подземни објекти, 1991. године, Грађевинска књига, Београд. Објавио је више од 180 стручних радова (пројеката и других радова из области грађевинарства). Сарађивао је са више стручних часописа Наше грађевинарство, Београд, Војно-технички гласник, Београд, Пут и саобраћај, Београд, Грађевинар Загреб и другим у којима је аутор неколико десетина радова.

139/195

6.7. ОФИЦИРИ 24. КЛАСЕ ВА КоВ У ЗЛАТНОМ ОКВИРУ

140/195

Глава седма

ОФИЦИРИ 24. КЛАСЕ КОЈИ СУ ОБАВЉАЛИ ВОЈНОДИПЛОМАТСКЕ ДУЖНОСТИ У ИЗАСЛАНСТВИМА ОДБРАНЕ СФРЈ/СРЈ/СЦГ И У МИРОВНИМ ОПЕРАЦИЈАМА

Антић Драгoмир, Бањица Јусуф, Влајковић Милован, Ђукић Драган, Ђукић Драгољуб, Јовичин Андрија, Калчић Милан, Катић (Кос) Раде, Митић Синиша, Ничић Благоје, Николић Драгиша, 12.Николовски Илија, 13. Филиповић Мирослав

141/195

142/195

Пуковник Раде Катић са страним војним изасланицима

143/195

Глава осма

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ У току студија на Војној академији пито мци су се у ваннаставном времену активно бавили културом и уметношћу сходно урођеним и стеченим духовним склоностима и способностима. Своје афинитете су исказивали ангажовањем у многобројним секцијама: драмска, ликовна, фолклорна, музичка, спортске и друге. Током професионалне службе и њеним престанком стваралачко искуство су наставили да изражавају кроз реч, слику, кип, филм. . .

8.1. ВОЈНИ НОВИНАРИ И ДОПИСНИЦИ Андрић Милијан, дугогодишњи новинар у листу Борац, главни и одговорни уредник војног сектора у листу Војска, главни уредник часописа Нови гласник, аутор књиге афоризама Увиђај, и коаутор књиге Одбрана и заштита. Редиговао је и уређивао више стотина књига, аутор је неколико десетина фељтона у листовима Нови дани, Политика и др. Димовоски Мендо, дугогодишњи новинар у листу Победа.

Дервишевић Захир,дугогодишњи новинар у листу Фронт. Станковић Мирко, сарађивао је са више стручних часописа: Наше грађевинарство, Београд, Војнополитички гласник, Београд, Пут и саобраћај,Београд и Грађевинар, Загреб, у којима је објавио неколико десетина радова. Аутор је стручних књига: Хидротехнички радови и Тунели и подземни објекти, скрипте Основе војне геологије са механиком тла. Јелић Марко, аутор је бројних чланака политичких и спортских садржаја у листовима: Политика, Борба, Вечерње новости, Политика експрес, Дан, Напред и војним листовима и часописима: Фронт, Народна армија, Војска и Војнополитички информатор.

8.2. РЕЖИЈЕ И УЧЕШЋЕ У ФИЛМОВИМА Радосављевић Никола, био је стручни сарадник у наставним филмовима Рушење ПСС косо зацевљеним бушотинама, и Отклањање последица авио-удара по ПСС.

Ђукић Борислав, аутор је сценарија за документарни филм о усташким злочинима у Поткозарју током 2. СР Ране непреболне и опомењујуће.

Марић Раде, са јединицом и као статиста учествовао у снимању серије Капелски кресови.

Јовановић Живојина Миодраг, био је стручни сарадник у снимању наставних филмова. Организатор је бројни спортских и шаховских такмичења и дописник у војним и другим листовима. Аутор је неколико наставних скрипата. Гојковић Слободан, стручни сарадник за неколико наставних филмова.

8.3. ИЗЛОЖБЕ Субота, 11. фебруар 2012.

Хоби – Витомир Николић

ПРЕСС

144/195

ПРИВАТНИ МУЗЕЈ У СЕЛУ ТАКОВО КОД ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА Све пуковникове велике љубави Колекционар – Пуковник у пензији Витомир Николић прави скулптуре од пањева,

скупља часовнике, војне „реликвије“ и пише фељтоне. Нема времена да навија сатове . . . Витомир Николић крај своје богате колекције

Домаћинство пензионисаног пуковниа Витомира Николића (63) изгледа као и свако друго у таковском крају, али разликује се само по томе што се под крововима две сеоске куће скрила права ризница културноуметничког блага.

До ове куће, која се налази у горњомилановачком селу Таково, стиже се када се скрене са асфалта лево, па макадамом кроз шуму. На крају пута је пуковников дом.

Наставља дело природе. Већ 20 година Витомир Николић крстари шумом, пробија се шумским потоцима из чијих

обала штрчи корење, вади из наплавина врбе, које је бујица однекуда донела. Кад својим оком процени да је природа већ обавила пола вајарског посла, онда се хвата алата и наставља тамо где је природа стала. Тако су, у коауторству са природом, настале скулптуре „Рука“, „Фазан“, „Буфало“, „Елеганција“, „Једнорог“ и многе безимене које „на нешто личе“.

Из друге просторије дозива хорско куцање стоних и каминских сатова и будилника са полица и зидова. Сатови су други пуковников хоби. Две деценије купује или добија на поклон

-Овај најстарији, немачки, из друге половине 18. века, украшен је ловачким мотивима. А овај је.... нећу да вам ја причам, прочитајте сами, све је написано на постољу – пружа нам лепо обликовани часовник.

од пријатеља и познаника старе часовнике. Има их око 350, већина је исправна, али сви не откуцавају време – ко би их свакога дана навијао.

Читамо: - Овај сат је извађен из немачког авиона „штука“, који је оборен у Таковској улици, 6. IV 1941. Ко је сат извадио из авиона, ко записао овај податак, код кога се све налазио толике деценије док га Витомир, пре три године, није пронашао и купио на београдском бувљаку – не зна се. Али, дово љно је и ово што се зна.

Барутница војводе Глигора Милићевића

145/195

Витомир нам је испричао и како је дошао до барутнице војводе Глигора Милићевића, учесника Битке на Вучјем долу. -Ово је фишеклија, у ствари, барутница уз пушку кремењачу, која је припадала војводи Глигору Милићевићу, учеснику Битке на Вучјем долу где су Црногорци и Херцеговци, пре тачно 135 година, потукли Муктар-пашину војску. Добио сам је од Саве, војводине унуке, а тетке моје супруге. Море, какви добио! Баба је хтела да ми поклони

Из „собе сатова“ улазимо у овећу подрумску просторију. Приватни пуковников музеј који он обогаћује већ пола свог досадашњег живота. Више је од 600 експоната у њему. Највећим делом је то етно-збирка предмета који одавно никоме у таковском крају не служе: ратарско оруђе, гребени, тарак и остале алатке за мануфактурну обраду вуне и конопље, преслица коју је, 1921. године, деда Милинко направио својој ћерки Наталији, двојнице са дивним звуком које је прадеда Витомир издељао и изрезбарио од шљивовине пред Први светски рат, стари фењери и рударске и железничке лампе, ковачки алат, џезве и ибрици...

барутницу, али јој је дир ектор билећког музеја „напунио главу“ како то мно го вр еди и понудио новац. Сава је одбила, рекавши да је фишеклије обећала свом зету, то јест мени, али је сад тражила 350 немачких марака. Једва је пристала за 250 марака – прича Витомир.

Има и неколико експоната које би пожелео сваки музеј. Рецимо, бојни срп и гривне за надлактице ратника из бронзаног периода, па стрела племена Меровинга које је, књиге кажу, скитало далматинском обалом у 8. веку (пронађено у околини Билеће, 1975.), месингани пехар са круном и иницијалима (Ф. Ј. I.) Фрање Јосипа Првог, ту је и чутурица у кожној пресвлаци из Првог светског рата...

Књиге којих више нема Витомиру Николићу ни писана реч није страна. Написао је неколико фељтона, неке и

објавио. У компјутеру има око 500 страница текста о знамењима и занимљивостима из таковског краја.

О овоме причамо у четвртој просторији у којој је смештена библиотека. Са полице скида девет томова Сабраних дела Момчила Настасијевића која су, у издању песникових пријатеља, објављена 1938. и 1939. године, непосредно по песниковој смрти. Пронашао их је у једној антикварници (које више нема) у Кнез Михаиловој и одмах купио. Није коштало много, али нема тих новаца за које би их сад продао.

Уторак, 24. јануар 2012. Весна Тодоровић

146/195

8.4.АУТОРИ КЊИГА И ПРИКАЗИ Дамљановић Божидар, аутор је Пројекта правила ПТ и ПТМ у опреми Војске Југославије и скрипте Ефикасност и запречна вредност МЕП израђених од ПТМ.

Влајковић Милован, аутор је књига: Плурализам самоуправних интереса, Дан рода-службе, Однос војника према обуци, наређењу, јединици и испољавање иницијативе, Критичка анализа Упутства о праћењу и процењивању МПС у ЈНА, Функција органа за борбени морал и коаутор је лекције ВУП 5 Изграђивање борбеног морала јединица- установа ЈНА.

Штрбац Стево, аутор је скрипте Обука схад на скраћеном растојању. Ђукић Борислав је аутор пет књига (2 публистичка и 3 књижевна дела): Водичево вијековима на граници империја; Песник са Козаре – живот и дело Драгана Колунџије; Разбијање Југославије – место и улога Хрватске; Др Миливој Родић – портрет племенитог Козарчанина; Руковети срећног живота и десетак научних саопштења објављених у зборницима од којих су значајни: Војно организовање у НОР-у, Наоружавање Хрватске и крајишких Срба, Стране обавештајне службе у подршци сепаратизму у Хрватској, Хрватска политичка емиграција носилац хрватског сепаратизма, Руковођење и командовање Српском војском Крајине и др.

Ђукић Драган, објављене књиге са сарадницима Др Милан Опачић, Драган Ђукић и Слободан Савић, „Глобализам – пресудан чинилац безбедности СР Југославије“, ГШ ВСЦГ, Управа за школство и обуку, 2003. и више интерних публикација и превода са енглеског и руског језика на теме о страним оружаним снагама. Ангажован је као предавач на Дипломатској академији МСП РС и у ЦУКОС-у, из предмета Војна дипломатија и протокол.

Станковић Мирко, Аутор је стручних књига: Хидротехнички радови, Тунели и подземни објекти, скрипте Основе војне геологије са механиком тла, књига у рукопису „Побољшање стенских маса“.

147/195

Скрипта "Основе војне геологије са механиком тла" за питомце средње војне школе и академије - смер инжињерија, 1993. год, ВА КоВ, Београд;

148/195

149/195

150/195

Генерал Борислав Ђукић: Књига Разбијање Југославије

(23.10. 2008. год.)

(Радио Телевизија Војводине) БЕОГРАД: Генерал Борислав Ђукић, бивши начелник штаба и заменик команданта Српске Војске Крајине, објавио је књигу о улози Хрватске у разбијању бивше Југославије, која је оцењена као значајан допринос писању историје српског народа.

Писац предговора, др Станко Нишић, истакао је на промоцији у Дому Војске Србије

Ђукић је показао да је Хрватска била кључни унутрашњи чинилац у разбијању Југославије и да је грађански рат припреман уз помоћ спољних фактора и интернационализован пре његовог почетка, тврди Нишић.

да је генерал Ђукић, сведок догађаја који су представљали увод у рат и сам учесник рата, пружио вредну грађу за утврђивање истине о ратном расплету југословенске кризе.

Аргументованим објашњењима догађаја, аутор је показао да су САД распарчавање Југославије подстицале с циљем да се регион „глобализује“ и припреми за прикључење пројекту „вестернизације“ целе Европе, укључујући и Балкан, рекао је он. Аутор је, према речима Нишића, осветлио и улогу Ватикана и католичке цркве и показао како „руку под руку“ с НАТО корачају према Истоку.

Новаковић: Ауторова дистанца Генерал Миле Новаковић је навео да се аутор дистанцира од тезе о грађанском рату у Хрватској јер подразумева постојање хрватске државе од самог почетка сукоба и показује да је теза о агресији Србије и крајишких Срба утилитаристичка. Генерал Ђукић је као основ квалификације рата узео ратне циљеве Хрватске, а они су познати: независна држава, Хрватска без Срба и велика Хрватска, навео је он, док је циљ крајишких Срба био борба за опстанак. Није распад, већ разбијање. Вредност књиге огледа се, како је казао, и у суптилној анализи односа спољних и унутрашњих фактора, која показује да се бивша Југославија није распала, већ је насилно разбијена.

То је пластично илустровао чињеницама о стварању паралелне хрватске обавештајне службе у СФРЈ и њене чврсте споне са страним обавештајним службама, нарочито немачким БНД-ом, као и веза хрватског руководства у земљи са хрватском усташком емиграцијом.

151/195

Значај обавештености и аналитичности Високу обавештеност и аналитичност аутор показује и у делу књиге који говори зашто

су Американци срушили Кутиљеров план за БиХ и ривалству БНД и ЦИА, што је актуелно и данас, казао је генерал Миле Новаковић.

Томановић: Две истине Генерал Радован Томановић је навео да посебну вредност књиге представљају први пут

објављена документа као што је заповест министра одбране Хрватске о оружаној побуни против ЈНА, одлив старешина ЈНА по националној припадности, информације о илегалном наоружавању Хрватске, присуству усташке емиграције у Хрватској деведесетих година.

„У Хрватској су уверени да постоје два мишљења – њихово и нетачно“, рекао је он, а књига генерала Ђукића „показује да истина није само њихова, али и да је нетачна“.

Опасне игре са историјом „Ова књига не може променити догађаје, али може допринети утврђивању истине и тиме

утицати на историју“, рекао је он, истакавши да тако аутор „спречава да се трагови истине избришу из српске историје“. Генерал Ђукић, према његовим речима, „истину призива како се догађаји не би поновили, како се лажи не би више шириле“ и поручује како се не треба поигравати с историјом, поготово оном која се гази вековима“.

Подстрек за писање – сведочење у Хагу „Између Хрватске и Срба из Србије води се историјски спор, а један од начина да се тај

спор реши и да срећно живимо су овакве књиге о истини“, закључио је генерал Томановић. Сам аутор је објаснио да је подстрек за писање књиге добио као сведок одбране у

процесу против бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића и РСК Милана Мартића, а додатни мотив је био да сведочи о догађајима који временом падају у заборав.

Књигу генерала Борислава Ђукића „Разбијање Југославије: место и улога Хрватске“ објавило је културно друштво „Зора“.

среда, 02. новембар 2011.

Приказ књиге ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ

Приказ

књиге

’’ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ, методе детекције, санирање непосредних ефеката и превенција касних последица’’

У ратним и поратним временима најугроженије људско право, је право на истину. Увек ће бити веома болна наша сећања на једнострану одлуку за агресију и бомбардовање некадашње СР Југославије данас простора држава Србије и ЦрнеГоре, убојним средствима различите врсте и намене, од стране здружених снага НАТО пакта. Сазнања о могућим последицама тог чина, нам не дају мира и обавезују нас да се на то стално подсећамо.

У неколико ратних сукоба последњих деценија двадесетог века, по први пут су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (ОУ). Пажњу јавности, примена ових пројектила привукла је због великог броја оболелих војника и цивила у Заливском рату.

У току агресије НАТО снага на СР Југославију 1999. год. птриликом бомбардо-вања, коришћена је муниција са пројекти-лима од осиромашеног уранијума (ОУ) на територији

152/195

Косо ва, југу Ср бије и Цр ној Гор и. Страшна катастрофа нам је тим актом учињена. Тренутне последице ових акција смо имали прилике да видимо, о неким недовољно знамо, али их већ увелико преживљавамо. А колико ће све то трајати, и зар је све то било потребно?

Након бомбардовања јавност је била подељена у просуђивању о могућим негативним последицама на животну средину, а тиме и на будући живот и здравље многих генерација. Постоји и оправдан је страх о еколошкој катастрофи на територији Србије и суседних земаља. Сдруге стране, многи, а нарочито они који су учествовали у бомбардовању, тврде да штете и последица нема, а да су оне, тамо где би их можда и могло бити, минималне.Какве ли ироније?! А где је ту истина? На жалост истину све више спознаје наше становништво. Она је, после протока времена, у све већем броју оболелих од канцерозних и других обољења на овим простор има чији узр ок може да буде ОУ, а то неће нико јавно да призна и коментарише. Она је и у све већем обољевању војника учесника ''Заливског рата'' и оних који су у ратним и поратним временима боравили или бораве на просторима бивше СФРЈ (БиХ, КиМ), а за чију заштиту диже глас јавност и штампа неких западних земаља.

И зато, да се не заборави, одлучили смо да напишемо књигу као сведочанство о тим догађањима. Књига носи наслов: ’’ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ, методе детекције, санирање непосредних ефеката и превенција касних последица’’.

Сви ми аутори овог текста, били смо непосредни учесници у активностима предузетим на решавању проблема ОУ натериторији СР Југославије, током бомбардовања и годинама после њега. Осећај обавезе и одговорности да материјал објавимо у нама је изазивало сећање на све оне који су као припадници оружаних снага или као становници били или су и сада, непосредно изложени дејству ОУ и придружених штетности, током и после периода НАТО напада.

Истине до којих смо дошли, дилеме и сумње које нас муче, а које смо у материјалу изложили, говоре да сви проблеми нису до краја разрешени и да нас стручна одговорност и лични морални ставови обавезују да у јавности подстакнемо активности потребне за њихово решавање. Како, понашем мишљењу, проблем ОУ захтева дугогодишње ангажовање, то овај текст сматрамо и корисним штивом и застуденте и младе стручњаке различитих профила који ће у годинама пред нама бити носиоци тиха активности.

Доносећи одлуку да овај материјал приредимо за јавност, манифестујемо своју опредељеност да се саопшти шта се дешавало, шта је на решавању проблема до сада учињено, да се преостали проблеми актуелизирају и изнађу решења за трајно смањење или елиминисање последица присуства ОУ на овим просторима.

Осим тога, желимо да изношењем података којима располажемо, без обзира на чињеницу да су неки од њих већ објављени, исте систематизујемо на једном месту, омеђимо проблеме временски, просторно, институционално, поставимо и подстакнемо дискусију о дилемама, а наравно, саопштимо наше виђење решења. Надамо се да ћемо систематизујући досадашња сазнања и искуства, боље тумачити појаве које би се могле квалификовати и као последице сукоба, и активирати предузимање адекватних практичних мера и подстаћи научна истраживања у овој области.

Основни проблем који обрађујемо је дефиниција утицаја примене муниције са ОУ на здравље становништва које живи поред рејона по којима је употребљавана муниција са ОУ, војника и полицајаца који су у тим рејонима боравили по разним основама у току и након бомбардовања.

Недостатак финансијских средстава, политичка пристрасност, нити било шта друго, не може да буде оправдање за небригу о људима који су као праве патриоте бранили своју земљу и због тога били изложени дејствима муницијом са ОУ, или живе пор ед пр остор а по којима је иста употребљавана,а не својом кривицом доведени у ситуацију, да можда имају последице по своје здравље.

153/195

Њима се мора дати правилан и сигуран одговор и ако је потребно пружити помоћ, посебно у наредном периоду, када се због већег протока времена може очекивати појава болести изазваних применом муниције са ОУ. Нико нема право да им то ускрати. Ако се то деси, генерације које долазе ће им судити

За овај посао окупљена је значајна екипа. На књизи су радили: Доц. др Бранка Ђуровић лекар у ВМА, предаавач на Медицинском факултету ВМА, изузетно искуство стекла на пројекту праћења здравствених ефеката ОУ код војника; Проф.др. Весна Спасић- Јокић, професор Факултета тетхичких наука, Универзитета у Новом Саду и Научни сарадник Института за нуклеарне науке ''Винча''; Мр Драгутин Фортуна, пуковник АБХО у пензији, радио на пословима деконтаминације ОУ на територији Србије; Проф. др Весна Селаковић-Мићуновић са Института за медицинска истраживања ВМА; Прим. др Недељка Атлагић ради као лекар у ВМА и моја маленкост.

Ево неких извода из рецензије:

…Текст обрађује актуелну тему мултидисциплинарним приступом који сасвим одговара теми и материји која је изнета, јасним, једноставними разумљивим стилом… Поред теоријских разматрања о детекцији и дозиметрији зрачења ОУ базираних на актуелној литератури, аутори износе и сопствена искуства, која су била условљена кадровским и техничким могућностима, са значајним материјалним ограничењима. Управо та ограничења условила су ангажовање на интеркомпарацији расположивих метода и тражењу нових решења, што је оригинални допринос аутора…

…Понуђени текст својом актуелношћу, мултидисциплинарним приступом и изложеним решењима представља јединствено штиво у нашој земљи. Предлог мера и активности које аутори дају на крају, уверавају ме да ће бити корисна основа и полазиште за све оне који ће се укључити у даљи рад на санирању овог проблема, па га топло препоручујем за штампу....Овај опширан, по свему јединствен текст на нашим просторима, представља свеобухватан поглед на проблем ОУ. Његов мултидисциплинаран карактер, допринео је јаснијем представљању овог актуелног проблема у нашој земљи. Изнета актуелна научна сазнања из области изванредно су повезана са конкретном ситуацијом и поткрепљена оригиналним резултатима. Често супротстављајући податке из литературе сопственим резултатима, аутори износе јасан став да је проблем ОУ још увек неистражено поље, те да коначни закључци у овој фази праћења и истраживања свакако не могу бити донети...

... Овај текст, осим несумњиве стручне вредности, носи и јасну поруку аутора, који желећи да оставе писани траг о својој досадашњој активности,желе да омеђе учињено и помогну покретање даљих активности у овој области. Стога овај текст има изузетан значај не само за будуће активности у овој области већ и шире, за националну стратегију очувања животне средине и здравља становништва Србије. Упркос наглашеној тежњи да се избегну елементи политике, текст у целини носи и јасну моралну антиратна поруку и поруку против употребе/злоупотребе ОУ...

А рецензије потписују: Проф. др Борис Ајдиновић, спец. нуклеарне медицине, ВМА, Београд; Др сц. Рајко Спаић, спец. нуклеарне физике, ВОXЕЛ, Београд и Проф. др Иван Жупунски, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду.

154/195

Приказ књиге ЗЛОЧИН у рату – ГЕНОЦИД у миру Аутори: Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова СР Југославије, Слободан Петковић, генерал у пензији, и

Проф. др Слободан Чикарић, академик МН.

У саиздаваштву Службеног Гласника и Друштва Србије за борбу против рака објављена је студија на српском и енглеском: ''ЗЛОЧИН у рату – ГЕНОЦИД у миру'', о последицама НАТО бомбар довања Ср бије од 1 9 9 9 . гиод. која документовано показује стотине локација где су на тлу Србије бачени пројектили са смртоносним радиоактивним супстанцама. У више од 60 одсто случајева то су били цивилни циљеви, а чак 44 одсто свих напада је извршено у последњих 10 дана рата, након постигнутог споразума о окончању агресије.

Студија ''Злочин у рату - геноцид у миру'' нас упознаје са злочиначким карактером и геноцидним последицама ваздушног рата који је НАТО, кршећи Повељу УН и властити Статут, без сагласности Савета безбедности УН, водио против СР Југославије 1999. године. Том неизазваном агресијом извршени су бројни злочини против цивилног становништва и цивилних

циљева, због којих челници НАТО и његови водећи чланови нису до сад одговарали ни пред једним националним или међународним кривичним судом. Дипломата Јовановић открива погубне резултате такве политике. Тако еколошка, економска и свака друга већ учињена катастрофа Србији неминовно добија облик планираног геноцида.

Други део књиге је студија генерала Слободана Петковића. Она први пут на стручан начин, нашој и светској јавности указује на то да је нехуманом употребом муниције са осиромашеним ураном у количинама 10 до 15 тона, НАТО свесно изазвао еколошку катастрофу у деловима Србије и Црне Горе. Знали су челници НАТО-а колико је таква муниција опасна, канцерогена и генотоксична. На те опасности су уозорили припаднике КФОР-а и других мисија, али не и цивилно становништво Србије. На основу тога и аргумената да се осиромашени уран задржава на и у тлу милијардама година без икакве контроле, да штетно делује на живи свет, да су могућности контаминације велике, генерал Петковић закључује да је НАТО је коришћењем муниције са осиромашеним ураном, намерно, плански проузроковао значајно, дуготрајно и опасно хемијско и радиоактивно загађење животне средине у нашој земљи – праву еколошку катастрофу, која обзиром на анализу података у трећем делу књиге, добија облик геноцида.

Трећи део књиге Професора Чикарића научно утврђује да се, због умишљајне употребе муниције са осиромашеним уранијумом, повећава из године у годину број оболелих од малигних тумора и психофизичких деформитета новорођенчади. На основу деценијског стручног и темељног истраживања показује се да је драматично повећање малигних тумора и геномске мутације у Србији нагло наступило у последњих неколико година. Он истиче: ''... али већ 2006, 2007, 2008. и 2009. сирова стопа инциденције и морталитета од малигних тумора свих локализација и код оба пола расте у односу на предходни четворогодишњи период, и то пораст броја оболелих за 6,6 %, а пораст броја умрлих за 7,8 % у просеку годишње. Код системских неоплазми (леукемија/лимвоми) овај раст је драстичнији и раст броја оболелих износи 74 %, а

155/195

броја умрлих 139 %''. Очекује да ће се њихов број, у годинама које долазе, на жалост, још брже и алармантније повећавати.

У студији се предлажу мере на праћењу стања животне средине и становништва и закључује да: недостатак финансијских средстава, политичка пристрастност, нити било шта друго, не може да буде опр авдање за небр игу о људима који су као пр аве патр иоте бр анили своју земљу, или живе поред територија које су бомбардоване, и не својом кривицом доведене у ситуацију да они и њихово потомство, можда имају последице по своје здравље. Њима се мора дати прави и сигуран одговори пружити помоћ, посебно у наредном периоду када се због све већег протока времена може очекивати појава болести изазваних применом муниције са осиромашеним ураном. Нико нема право да им то ускрати. Ангажованијим приступом на решавању проблема који су створени неконтролисаним разбацивањем радиоактивног одпада, могиће је обезбедити прихватљив ниво заштите животне средине и контролисаног здравственог стања становништва. То је законска али и морална обавеза оних који су на одговарајућим функцијама, према овим и будућим генерацијама, којима су животна средина у неким деловима земље, живот и здравље у њој веома угрожени. Ако се то не реши, нико нас не може оправдати, а генерације које долазе нам неће опростити, стоји у закључцима.

Приказ књиге генерала НОВИЦЕ СИМИЋА ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР 92

0ПЕРАЦИЈА КОРИДОР 92 , ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ Генерал-пуковник Новица Симић, ратни командант бригаде и корпуса, прихватио се

веома одговорног и тешког посла да јавности предочи догађаје из ратне 1992. године, у којој је Војска Српске Републике Босне и Херцеговине (касније Војска Републике Српске) извела своју операцију „Коридор-92“, чији је исход имао животну важност за судбину српског народа. Кажем, „тешког“ због опасности да као директан учесник буде личан, али он је то у потпуности избегао. Због овог значаја, операција је добијала више назива у јавности, нпр. „операција живота“, „операција хуманости“... Данас, иако то није био усвојен војнички термин, свакоме је јасно о чему се ради.

Посебан значај ово дело има због тога што га пише директан учесник ове активности српске војске у одлучујућој фази рата, када је било неопходно да се повежу расечени делови српске територије. Аутор је један од одлучујућих појединаца за успех ове операције, а он

156/195

коректно у делу истиче улогу и осталих учесника у пробијању „коридора“; тим је и битније оно што он напише јер треба да послужи као полазна основа професионалним историчарима који ће је, са неке временске дистанце, обрађивати, смањујући тако могућност да се стварност извитопери и да тежиште буде на нечему другоме, а не на борби, њеним учесницима и условима у којима се то одвијало.

Аутор, као професионални војник, војностручном методом износи услове у којима се изводила ова операција, припреме које су претходиле, ангажовање војних снага и снага непријатеља, ток извођења, уз навођење свих успешних и неуспешних активности ангажованих снага, помињући и многе учеснике...

Као врстан и искусан оперативац и командант, аутор на војнички начин подноси реферат свом народу и као да каже. „ Од мене толико, изволите наставите“. Мало-мало, па наконприказивања чињеница искрсне ауторов коментар, најчешће сећајући се интересантних сцена и појединаца, али наводи и изјаве многих учесника, при томе користећи документе обе стране.

Из целокупног текста јасно се види да је „рат наставак политике другим средствима“ као што је рекао Клаузевиц, али и да је мир наставак рата другим средствима, а то се види из судбине учесника овог великог успеха српске војске у Посавини. Аутор само накратко подсећа да су учесници догађаја, који су одлучили судбину српског народа, заборављени, да неки други људи заузимају челна места у дане обележавања. Да они не би први писали о операцији „Коридор – 92“, аутор се потрудио да да оквире у којима би се морали кретати нови аутори, ако хоће да буду реални.

Посебно ми је задовољство да читам овакве текстове, посебно што сам као начелник Школе националне одбране иницијатор израде дипломских радова прве генерације слушалаца из Војске Републике Српске, међу њима и аутора, на овакве теме, с надом да ће то учинити и остали.

Аутор је остварио себи постављени циљ наведен у уводу, извршио је своју обавезу према својим саборцима, али и према свом народу.

Као рецезент могу да препоручим ово дело за објављивање, како би било приступачно широј јавности, али и подстакло друге да крену овим путем, јер мора се констатовати да доста каснимо за осталим учесницима ратова вођеним на простору СФР Југославије, а поготово је мало дела која су писали директни учесници догађаја.

Београд, 14.4.2010. Контраадмирал у пензији

Бошко Антић

157/195

8.5.ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ Марјановић Веселин, 25 година је председник радиоаматерског клуба Раде Кончар у

Нишу.

8.6.АНЕГДОТЕ И ВИЦЕВИ Облик: Анегдота

Време: 1969/70. година.

Место: Сарајево, посластичарница Актери: Зрнић Василије, Влајковић Милован

Од касарне Маршал Тито до Баш Чаршије, углавном се ишло пешке, преко Маријиног двора. Баш ту негде у излогу посластичарнице шампите. Улазимо Зврца и ја, питомачке очи гладније од стомака. Наручујемо по шест комада. Девојка која нас је услужила гледа Зврцу, па мене, али ипак више мене, смеје се и врти главом. Прва помисао, ко јој се више допао од нас двојице? Међутим, убрзо схватамо да је разлог за њен (под)смех сасвим друге природе. Љубазно нас убеђује:

-Узмите по четири биће вам доста. -Шест – Зврца инсистира.

Попуштамо али попустила је и она и узели смо по пет. Признајем да смо у знак захвалности по једну кремпиту оставили девојци која је знала боље од нас колико можемо.

Милован Влајковић Облик: Виц

Место: Зборно Време: Јутарња смотра

Командир врши јутарњу смотру војника. -Петровићу, до сутра да се потшишаш,

-Хоћу, -Не каже се хоћу, него разумрм.

-Добро, одговори Петровић Милован Влајковић

Облик: Анегдота Време: 1969/70 година

Место: Задар, хотел Загреб Актери: Зрнић Василије и Влајковић Милован

После вечерње шетње задарском ривом, одлучимо мој класић, иначе школски друг из гимназијских дана, и ја да седнемо и мало се одморимо. Пребројимо ситнину из свих џепова – 150 и неки динар, нема много али за два пићенцета биће. Седнемо у башту хотела Загреб, баш на риви. Дивно вече помало „квари“ музика – соло клавир, али добро. Гледамо винску карту: пиво 80 динара, два комада 160 динара – нема довољно, „зачепи,“ вињак 60 динара, биће. Зовемо конобара:

-Изволите! -Два вињака!

158/195

Стиже вињак и још чаша воде гратис. Не волимо вињак баш превише, али уживали смо док се сунце губило иза Угљана и Пашмана.

-Време је да платимо пиће и упутимо се у касарну, рече Зврца.

– Конобар, да платимо молим вас! -Сто четрдесет и четири динара!

-Како, вињак је 60 динара, чудим се ја, и бројим ситнину коју смо сакупили? -Знате, 20% за музички динар!

На то се Зврца победоносно огласи: - Али ми смо пили док је била пауза! Конобар се слатко насмејао, вероватно му је било симпатично, али за клавиристу смо

морали издвојити она 24 динара. Милован Влајковић

Облик: Виц Место: Улица

Време: Сунчано Сретну се на улици , у пролазу, мајор и поручник. Како поручник није поздравио мајора,

овај га заустави и строго замери: -Зашто ви друже поручниче не поздрављате мајора?

-Извините друже мајоре, сунце ми удара у очи па ми се учинило да сте потпоручник. -Ако сте мислили да сам потпоручник зашто Ви нисте зауставили мене да ја Вас

поздравим? -Па, нисам хтео да будем пи..а!

Милован Влајковић Облик: Анегдота

Време: 1967/68 година. Место: 3. вод, 1. чета, 1. батаљон

Актер: Влајковић Милован На часу Опште тактике, наставник, мајор Балтић Момир, како би од нас, питомаца прве

године ВА, начинио активне субјекте наставе, постави питање: -Шта је то Борбено обезбеђење?

Тридесетак питомаца вода гледало је на исто толико страна, само се мој поглед, не знам ни ја како, „укрстио“ са погледом испитивача. Чуо сам оно – „Хајде Ви питомац“, - преко упереног прста схватио сам да се ради о мени. Енергично сам устао, стао мирно и представио се:

-Друже мајоре, питомац Влајковић Милован. Не тако енергично као када сам устајао почео сам да одговарам, али као дете када

испусти кришку хлеба намазану машћу и посуту алевом паприком (ми деца из Баната смо то много волела) почео сам да објашњавам, али не Борбено обезбеђење, већ Обезбеђење борбених дејстава. Нисам то читао, а очито је да сећања са предавања нису била довољна да направим разлику између Обезбеђење борбених дејстава и његових елемената. После пар реченица мајор ме прекиде питањем:

-Болан друже, где Ви то прочиташте?

159/195

-У скрипти друже мајоре, покушавао сам да се некако оправдам.

-Немотеј молим Вас, ја сам скрипту писао – обесхрабри ме мајор и нареди да седнем. Са олакшањем сам извршио наређење, а како је било осталима чекајући да их мајор

Балтић нанишани прстом, можете да претпоставите. Милован Влајковић

Област: Виц Место: Мост, може и онај у Задру (артиљерци га добро знају)

Сретну се на мосту пуковник и војник. Како војник није поздравио пуковника овај га заустави и оштро укори:

-Зашто ти војниче не поздрављаш? -Друже пуковниче, по Правилу службе тачка 48. на мосту се не поздравља.

Како су се Правила службе често мењала, пуковник остаде у недоумици и пожури у канцеларију, узме Правило службе и у тачци 48. прочита: Војно лице у свакој ситуацији мора да испољи иницијативу и да буде сналажљиво.

Милован Влајковић

Горе именовани класић, а због тајности података, рећи ћу да му презиме почиње на В, а

име на М, док смо били у Сарајеву добија писмо од девојке у којем пише: -Драги Мљацко, ми смо једно од другог удаљени 210 кг.

Александар Ангеловски На крају прве године Академије логоровали смо 45 дана у Набрђу. Свака тактичка вежба

почињала је са географском и топографском оријентацијом. Командир вода, поручник Вујовић Видак, позива питомца Бјелановић Живка (касније напустио Академију) да то уради, а он сиромах врти ону бусолу и карту, па онда победоносно рече:

-Налазимо се испред шуме која је иза нас!

Александар Ангеловски Облик: Анегдота

Време: 1970. година Место: Пазарић – Гробљанска коса

Актер: Питомац Драго Самарџија Давне 1970. године на Гробљанској коси код Пазарића командир првог питомачког вода

друге питомачке чете капетан Лазар Гогов изводио је наставу на тему Стрељачки вод у нападу. За свако од наставних питања одређивао је питомце у улоге командира вода и одељења, а остали су увежбавали у улози војника. Одељење којем је припадао питомац водник прве класе Драго Самарџија, наоружан пушкомитраљезом М-52 од прве године школовања, у неколико наврата је добијало „остав“ зато што је нишанџија пушкомитраљеза „неправилно заузимао лежећи став.“ На анализи теме командир Гогов се „осорио“ на питомца Самарџију.

-Ебем ти бога! Ви Самарџија, неправилно залежете са пушкомитраљезом – нашта ће Самарџија.

-Ја би' нешто рек'о. -Не може! Нисте ми се ни обратили по Правилу службе.

-Друже кап'тане, ја би' нешто рек'о.

160/195

-Не може, питомац Самарџија!

-Е, може! Знате ли ви друже кап'тане шта се у мом крају каже за овакву ситуацију? -Питомац Самарџија, есем ти бога, нисам вам дао реч – нашта ће љутито Самарџија.

-Код мене кажу – Лако је с туђим ку...ммлат'ти глогиње. -Есем ти бога Самарџија, нисам вам дао реч.

-Ја тол'ко - одговори Самарџија, а цео вод прасну у смех. Борислав Ђукић

Облик: Анегдота Место: Сарајево

Време: 3. година ВА Актери: Зрнић Василије и Влајковић Милован

На часу ТРЗА (Топографски радови у земаљској артиљерији), к-дир вода кап. прве класе Петар Мунћан, који је био наставник тог предмета, приуштио нам је контролни задатак, Одређивање координата циља пресецањем уназад. Добили смо потребне податке (инпуте) и одговарајући образац приде, после чега смо прионули на рад. Мој школски др уг из гимназијских дана – Зврца и ја смо седели у задњем реду, клупа до клупе. Нисмо преписивали али смо повремено упоређивали резултате. Све се слагало у две децимале.

У једном моменту к-дир стаде поред мене, гледа шта радим и полугласно ми рече: -Неваља!

Помало збуњен и изненађен рекао сам: -Како не ваља кад су код Зврце исти резултати.

-Па не ваља ни код њега! – шеретски одврати наставник. Пр облем је био што смо у стар ту и ја и Звр ца напр авили исту гр ешку. Наиме, на

часовима наставе смо, као импуте, углавном добијали углове алфа и бета, то сабирали, одузимали од 32-00 и добијали угао гама. Наставник нам је наместио цаку: дао нам је углове алфа и гама, Зврца и ја смо насели на провокацију и баш као на вежбама то сабирали, одузели од 32-00 и мислећи да смо добили тражени угао гама, наставили да грешимо у истом стилу.

Излаз смо нашли уз помоћ наставника: Добили смо нове, празне обрасце и почели испочетка. Докле смо стигли не сећам се.

Милован Влајковић Облик: Виц, адаптиран на војничке услове

Место: Канцеларија комаданданта пука Време: Као на дан занимања

Командант пука, једном ногом ближи „вечним ловиштима“ него пензији, позове свог персоналца мајора Милана и започе разговор о старешинском кадру.

-Миле, шта мислиш, овако, ко је најперспективнији старешина у пуку који би могао, евентуално, да ме замени на дужности команданта?

Миле је добро знао посао и одмах је предложио потпуковника Петровића: -Све школе завршио је са одличним успехом, све службене оцене одличан, елокветан,

омиљен и уважаван код старешина, од инспекције оцењен највишим оценама, . . . - наставио би Миле и даље са аргументацијом али команданту је и то било довољно.

161/195

-Аха, ха,Петровић?

-Да, Петар Петровић, оперативац у штабу. -Миле, хајде ти припреми Наредбу и донеси ми је сутра на потпис, да ми то ђубре

најуримо у прекоманду, али види неки гарнизон што даље одавде! Милован Влајковић

Облик: Анегдота Време: почетак школовања у ВА

Место: 3. вод, 1. чета, 1. батаљон Актер: Генго Раденко

Уобичајено питање наставника на првим часовима наставе било је: -Одакле сте?

Не знам зашто, али остали су ми у сећању одговори класића Генге Раденка. Када му је наставник поставио већ традиционално питање, Раденко, војнички оштро и поносно:

-Друже мајоре, из Сарајева! Не знајући да наставник добро познаје Сарајево, изненади га потпитање:

-Из ког дела Сарајева? -Не баш из Сарајева, већ из Хаџића! – поче класић да тражи излаз.

-Па где из Хаџића, која улица? -Уствари, то је село Ушивак, али није далеко од Хаџића, признао је на крају Раденко уз

општи смех другова из вода. Милован Влајковић

Облик: Анегдота Време: Трећа година – смер артиљерија

Место: 1. вод, Сарајево Актер: Ја (Милован Влајковић)

Слична ситуација и исто питање, као и за Генга, - „Одакле сте“ ? – само овога пута у улози „испитивача“, к-дир 1. вода ТВА кап. прве класе Мулћан Петар (касније Мунћан), а у улози онога који треба да се изјасни – Ја. Иако су сви знали одакле сам и звали су ме Бежанинац, ја сам одговорио да сам из Новог Београда. Класићи једва дочекали да се насмеју и ударе на зезанцију:

-Што не признаш да си из Бежаније? – неко добаци.

-Можда капетан не зна где је Бежанија! - покушавао сам да се извадим, очигледно, веома невешто.

На моје задовољство подсмехе је прекинуо сам к-дир Мунћан. -Знам, ја сам из Сурчина!

Било ми је помало неугодно због ситуације у којој сам се нашао, али и драго што ми је к-дир земљак и што, када из Београда аутобусом ГСП-а путује у Сурчин, мора да прође кроз моје село Бежанију.

Милован Влајкови

162/195

Глава девета

ДРУЖЕЊЕ НА 30 – ГОДИШЊИЦИ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 30. ГОДИШЊИЦЕ 24. КЛАСЕ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ

одржано је у Војној академији ВЈ у Београду 2001. године. Припремом и окупљањем класе руководио је

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР У саставу:

Председник Генерал-потпуковник Милан Ђаковић

Заменик пуковник Стефановић Тихомир

Секретар Чланови

пуковник Станковић Милорад У амфитеатру ВА скуп је отворио пуковник Стефановић Тихомир. Поздравио је бившег

начелника Генералштаба ВЈ и министра одбране пензионисаног генерала армије Драгољуба Ојданића, начелника Војне академије генерал-потпуковника Живомира Стојимировића, бивше наставнике и све присутне припаднике 24. класе.

Одата је дужна пошта умрлим и погинулим припадницима 24. класе уз претходно читање њихових имена.

Потом је извршена прозивка присутних припадника 24. класе, који су појединачно изнели о себи следеће податке: чин, стање у служби, брачно стање, број деце, место службовања - пребивалишта.

Скуп је поздравио начелник Војне академије генерал-потпуковник Љубиша Стојимировић и упознао нас о раду и новинама у ВА КоВ ВЈ. Испред бивших наставника и старешина скуп је поздравио генерал- армије у пензији Драгољуб Ојданић. На крају поздравни говор је одржао председник Организационог одбора генерал - потпуковник Милан Ђаковић.

163/195

ФОТОГРАФИЈЕ СА 30. ГОДИШЊИЦЕ

164/195

165/195

166/195

167/195

Глава десета

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 40. ГОДИШЊИЦЕ 24. КЛАСЕ ВА КоВ

Одржано је у Војној академији ВС у Београду 14.октобра 2011. године

Припремама и окупљањем класе руководио је

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

У саставу:

Председник:

генерал-мајор у пензији Борислав Ђукић

Заменик:

пуковник у пензији Милутин-Фића Филиповић

Помоћник за информативну делатност:

пуковник у пензији Милијан Андрић

Благајник:

п.пуковник у пензији Раде Марић

Чланови:

пуковник у пензији Ђорђије Струњаш,

генерал-потпуковник у пензији Момир Зец,

генерал-потпуковник Стојан Марковић,

генерал-мајор у пензији Илија Исак,

п.пуковник у пензији Бранко Штрбац,

пуковник у пензији Миодраг Јовановић,

п.пуковник у пензији Чедо Милосављевић,

п.пуковник у пензији Славе Стојанов,

пуковник у пензији Петар Симовић,

пуковник у пензији Драган Ђукић,

п.пуковник у пензији Мирко Станковић,

генерал-мајор у пензији Слободан Петковић ,

пуковник у пензији Петар Миленковић,

генерал-потпуковник у пензији Милан Ђаковић,

генерал-потпуковник у пензији Гојко Брајовић,

генерал-мајор у пензији Милан Узелац,

пуковник у пензији Драго Самарџија,

пуковник у пензији Гојко Шабан и

генерал-мајор у пензији Илија Николовски.

168/195

У амфитеатру ВА КоВ скуп је отворио пуковник у пензији Милутин Филиповић.

Протокол Свечаног скупа 24. класе ВА КоВ, поводом 40-годишњице завршетка школовања.

Пре него што отпочнемо са данашњим радом, дозволите да се најпре представим. Ја сам Филиповић Милутин, пешадијски пуковник у пензији, припадник 24. класе ВА КоВ ЈНА.

У име Организационог одбора за обележавање 40-годишњице од завршетка школовања 24. класе ВА КоВ ЈНА, поздрављам све присутне на овом скупу.

Ово је наше друго окупљање после завршетка школовања, и надам се да делим ваше задовољство, што смо се окупили поводом ове јубиларне годишњице.

Желим да вас кратко подсетим да је на данашњи дан пре 67 година отпочела одсудна битка за ослобађење Београда од фашистичког окупатора.

Тог дана и ноћи ослобођен је и овај простор на коме се сада ми налазимо: Бањички Вис, Дедиње и Топчидер. Бањица је 15. октобра 1944. године осванула слободна. Неколико дана касније, 20. октобра, ослобођен је и цео Београд, а храбри борци НОВ и ПОЈ у садејству са јединицама славне Црвене Армије, наставили су даље ослобађање Југославије.

Толико, само ради подсећања на данашњи дан и ослобођења од фашизма, посебно из разлога, што опасност од фашизма и потчињавања народа и држава, није само далека прошлост, већ, нажалост, и велика претња и извесност.

По редоследу уписа у Војну академију, ми припадамо 92. класи и једна смо од најбројнијих и веома успешних класа официра у 160 година дугој традицији школовања официра на овим просторима. На почетку школовања 1967. године, уписано нас је 688, а 1971. године, Војну академију копнене војске ЈНА завршило је и унапређено у чин потпоручника 413.

Са 25. класом Војне академије КоВ, завршило је још 9 наших колега.

Према подацима које смо успели да прикупимо, у протеклих 40 година, умрла су или погинула 64 припадника наше генерације.

169/195

IN MEMORIЈAM

БАЊИЦА Суље ЈУСУФ, пуковник Рођен: 26.04.1947. године, Велика Жупа, Пријепоље, Република Србија, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, Командно-штабно академија Bundesvera са дипломом Командно-штабне школе тактике КОВ-а – у иностранству. Значајне дужности: Од првих дана каријере одлази у спољно политичку службу и у њој остаје на разним функцијама до краја каријере. Од 1978. до 1981. је на функцији Помоћника Војног изасланика у Мађарској, а од 1991. до 1995. је био Војни изасланик оружаних снага Југославије у Мађарској.

Признања у ЈНА и ВЈ: Бројна одликовања у нашој земљи, као и низ диплома, захвалница и одликовања Савезне Републике Немачке и Републике Мађарске, где је службовао.

Породица му живи у Београду.

ЂУРОВИЋ Милисава СПАСОЈЕ, генерал-потпуковник Рођен: 12.05.1946. Куршумлија, Република Србија, ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, КШШО, више курсева у ЈНА. Значајне дужности: командир вода, командир чете, заменик команданта батаљона, командант батаљона, помоћник начелника штаба за ОНО у команди пука, командант граничног одсека, референт у управи пешадије ГШ ЈНА, начелник штаба пешадијског пука, командант пешадијског пука, командант команде за развој бригаде, начелник штаба команде одбране града Београда, начелник штаба корпуса, начелник Управе за стамбене

послове, командант корпуса. Гарнизони службовања: Пећ, Призрен, Београд, Нови Сад, Подгорица. Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, Орден витешког мача 1. степена. Учествовао у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06. 1999. године. Пензионисан 31.03.2001. Умро 2004. године. Породица му живи у Београду.

ЛИЗДЕК Реље ВЛАДО, генерал- потпуковник Рођен: 10.08.1947, с. Равна Романија, Соколац, Република Српска (БиХ), ожењен, двоје деце.

Војне школе: ВА КоВ, КША, ШНО, курсеви: курс официра војне полиције, курс команданата батаљона за активне официре, курс команданата пука- бригаде. Значајне дужности: командир вода војне полиције, командир чете војне полиције, заменик команданта батаљона војне полиције, командант пешадијског пука, командант бригаде, начелник Инспекције борбене готовости у ГШ ВРС, начелник Управе КОВ у

ГШ ВРС, начелник оперативно штабног сектора у ГШ ВРС, начелник инспекције б/г, уједно помоћник начелника ГШ ВРС. Гарнизони службовања: Нови Сад, Београд, Шабац, Пале, Хан Пјесак, Бјељина, Београд, Бјељина и Бања Лука.

170/195

Признања у ЈНА и ВРС: МВЗ, ОВЗСМ, ОВЗЗМ,ОНАСЗв, Орден Карађорђеве звезде 3. реда и Орден Карађорђеве звезде 2. реда. Пензионисан 31.08.2002. године.

Умро је 14.11.2008. године. Породица му живи у Београду.

СИМИЋ Милорада НОВИЦА, генерал-пуковник Рођен: 18.11.1948. с. Нова Касаба, Милићи, БиХ, ожењен, двоје деце. Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, ШНО, више краћих курсева у ЈНА. Значајне дужности: командир тенковског вода и чете, командир чете војне полиције, референт у ОНО у к-ди оклопне бригаде, помоћник начелника штаба у ОНО оклопне бригаде, начелник штаба оклопне бригаде; у Војсци Републике Српске: командант тактичке групе, к-дант моторизоване бригаде, командант корпуса, заменик начелника ГШ ВРС, начелник ГШ ВРС.

Гарнизони службовања: Сарајево, Бања Лука, Бјељина, Бања Лука.

Признања у ЈНА и ВРС: МВЗ,ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОХ, Орден Карађорђеве звезде 1. реда, Орден Немањића.

Објављене књиге: Операција Коридор, СОМРЕХ, Бања Лука, 2011. Учествовао у рату од 15. 05. 1992. до 14. 12. 1995.

Пензионисан 20.02.2003. Умро 02. 03. 2012.

Породица живи у Бањалуци.

СПИСАК ПОГИНУЛИХ И УМРЛИХ СТАРЕШИНА 24. КЛАСЕ ВА КоВ (на дан 14. октобра 2011. – 2014.) Пешадија:

Адамовић Милан Бојанић Рајко Ђукић Радослав Ђуровић Спасоје Глигоров Бранко Ивановић Славимир Јањић Рајко Јовановић Драган Костадинов Васил Лиздек Владо Маричић Илија Милетић Десимир Митић Ђока Митов Тачко Николаш Мирко Пашалић Бранимир Петровић Илија Петровски Трајан Ристевски Трајан

171/195

Станковић Милорад Станковић Чедомир Цветков Вјекослав Цревар Марко

Артиљерија: Бањица Јусуф Бошевски Јосиф Ћирић Милан Величковић Миодраг Вучковац Новак Joванчић Драгомир Ковачевић Синиша Костадинов Борис Манојловић Зоран Николић Радивоје Стефановић Тихомир

ОМЈ: Борош Јосип Љубојевић Радослав Крстић Трајко Митић Синиша Младеновић Тихомир Михић Милан Плавшић Миле Тодоровић Градимир Томић Момчило

Инжињерија: Бабић Никола Борић Серђо Дуцкиновски Фонче Марковић Милан Перуновић Алекса Радојевић Петар Станковић Мирољуб Миолски Драгољуб Симоновић Мирослав

Веза: Ђорђевић Славољуб Јовановски Борко Марјановић Марко Милошевић Новак Радојевић Ђорђе Радотовић Јово АБХО: 1. Стојановић Иван

СбСл: Гајић Светислав Милановић Велизар Милић Миодраг Милојковић Света Секиз Милорад Станковић Вујица Лончар Иван (погинуо као питомац 3. год. ВА КоВ)

УКУПНО: 66

172/195

Овај списак није потпун, па према томе није ни званичан и сасвим поуздан из више разлога, а посебно што њиме нису обухваћене наше колеге из војске БиХ, војске Хрватске и војске Словеније, јер нисмо били у могућности да прикупимо проверене и поуздане податке.

Минутом ћутања одата је пошта умрлим и погинулим. Скуп је поздравио начелник ВА Војске Србије бригадни генерал Младен Вуруна и

упознао нас са овом највишом војном научно-наставном установом. На крају се свечаном скупу обратио председник Организационог одбора генерал- мајор

у пензији Борислав Ђукић.

ПОЗДРАВНИ ГОВОР / 14.10.2011/ Поштоване колеге, господо генерали, драги наши начелници класа, командири

питомачких чета и водова, хвала вам што сте се одазвали и увеличали овај јубиларни свечани скуп. Наше данашње свечано окупљање организујемо под мотом „Никада млађи нећемо се окупити“, а додао бих, и у овом броју. Данас су се састали стари пријатељи, а где се пријатељски путеви сливају ту цео свет изгледа као завичај. Евоцирајмо успомене из незаборавних питомачких дана, а сећања на то предивно време је једини рај из којега не можемо бити прогнани. Уверен сам да делим ваше мишљење да се данас осећамо изузетно срећним што прослављамо 40-годишњицу од завршетка Војне академије, што смо дочекали пензију, у минулом радном веку сачували лични интегритет у доста тешком и смутном времену, што је већина нас сачувала здравље, породице и оставила здраво потомство. Зато данашњи тренутак задовољдства не могу заменити сви дарови и све љубазности света. Нека светли давно упаљени пламен пријатељства. Драге колеге, учинимо све да нам овај скуп остане незабораван.

173/195

Много би се тога на овом скупу могло р ећи, међутим, мишљења сам да би било најцелисходније да изнесем личну карту наше 24. класе ВА КоВ.

Није на одмет што ћ у поновити да нас је 1 96 7 . године на школовање примљено 688. Школовање је завршило нас 413 питомаца, а са млађом, 25. класом, још 9 наших колега. У току школовања Академију је напустило 275 питомаца; у првој години 160, другој – 102, трећој – 11 и четвртој – 1.

И наша класа је била Европа у малом. Школовање је завршило: Срба – 241, Хрвата – 53, Словенаца – 6, Македонаца – 18, Црногораца – 45, Југословена – 33, неопредељених – 4, Албанаца – 1, Бугара – 7, Мађара – 1, Словака – 2, Турака – 1 и Немаца – 1.

Класа је Академију завршила са врло добрим успехом, и средњом оценом 7,81: одличних - 20, в. добрих – 251, и добрих – 142.

Преглед успеха по родовима је следећи: -Пешадију су завршила – 144 питомца, средња оцена 7,67; артиљерију – 79, средња

оцена 8,15; оклопно механизоване јединице – 48, средња оцена 7,83; везу – 54, средња оцена 7,75 ;инжињерију – 30, средња оцена 7,56; АБХО – 19, средња оцена 8,35 и саобраћајну службу – 39, средња оцена 7,54. Тројица најбољих по рангу су: 1. арт п. поручник Јехарт Алојз, средња оцена 9,56,

2. пеш. п. поручник Шпановић Стојан, средња оцена 9,50, 3. п.поручник везе Макар Анђелко, средња оцена 9,42. Разбијањем друге Југославије, од њених бивших република настале су државе које су

формирале своје оружане снаге и у чије саставе су ушли и припадници 24. класе. Нажалост, дешавало се да смо били и на супротним зараћеним странама. Преживели смо све страхоте бесомучне агресије 19 чланица НАТО алијансе предвођене са САД на СРЈ, ваздушне ударе по војним и цивилним објектима у Р. Српској и бившој РС Крајини, и исказали висок степен професионалности, храбрости и патриотизма. Наш колега генерал Здравко Толимир пред међународним судом за ратне злочине у Хагу доказује своју невиност. Зажелимо му да је и докаже!

Према расположивим подацима у бившој војсци Југославије, потом Србије и Црне Горе произведено је из 24. класе 17 генерала и то: пешадија – 10, ОМЈ – 2, артиљерија – 1, инжињерија – 1, веза – 1, АБХО – 1, СбСл – 1. У војсци Македоније – 2, пешадија – 1, г/м Николовски Илија, артиљерија – 1, бригадни генерал Бошевски Јосиф, Словеније – 1 артиљерија, г/п.пук Јехарт Алојз. Непознати су нам подаци за војску Хрватске и БиХ. Други вод друге питомачке чете пешадије којим је командовао тада поручник, данас генерал-потпуковник Душан Лончар, дао је 4 генерала.

Из класе имамо двојицу доктора наука. Неколико наших колега завршило је факултете и магистер иј. Колеге који су р адили у војним школама и упр авама ГШ аутор и су научно истраживачких пројеката, научних саопштења, правила, уџбеника и скрипти за војне школе, прилога за зборнике и чланака у јавним медијима. Као аутори дела опробали су се у публицисти: пуковник Андрић Милијан, генерал-пуковник Симић Новица, генерал-мајор Слободан Петковић, пуковник Влајковић Милован,пуковник Ерцеговац Боро ,пуковник Драган Ђукић и моја маленкост.

На крају, још једанпут бих вам се захвалио што сте се одазвали овом јубиларном скупу. Захваљујем се начелнику Војне академије бригадном генералу Младену Вуруни и његовим сарадницима што су нам омогућили да део нашег програма реализујемо у Војној академији и што су нас језгровито упознали са овом образовно – васпитном установом.

Садашњи одбор предлаже да се окупимо у Београду за 5 година. За председника одбора за наредни скуп предлажем генерал-потпуковника Гојка Брајовића, а заменика генерал-мајора Милана Узелца. Молим да акламацијом прихватимо предлог.

Хвала! Хвала вам на пажњи и живели! генерал-мајор

Борислав Ђукић

174/195

ЛИТЕРАТУРА 1.Биографије су преузете из Монографије групе аутора Генерали и адмирали Србије 1981-2011, Клуб генерала и адмирала Србије, Београд, 2012. Стр: 330, 37, 99, 119, 140, 206, 325, 21, 111, 128, 146, 223, 294, 377, 393,410. 2.Биографије су преузете од сваког појединца осим умрлих и погинулих, које су дорађене постојећим документима или фотографијама. 3. Војна академија копнене војске 1944.-1984. Београд,

4. Google earth,

5. KA fotka – Google.rs,

6. WWW. mycity.co.yu,

7. Inert products, LLC,

8. Wikipedia.

175/195

Фотографије за препознавање:

176/195

177/195

178/195

179/195

180/195

181/195

182/195

183/195

184/195

185/195

186/195

187/195

188/195

189/195

190/195

Повратком за Ниш припадници 24. класе са пребивалиштима у гарнизонима бивше

нишке армије донели су одлуку да се сваке године окупе и обележе годишњицу завршетка ВА КоВ. Године 2 0 1 2 . окупили су се у Дому ВС у Нишу и свечано обележили годишњицу што говоре и ове фотографије

Пешадинци

191/195

192/195

193/195

194/195

195/195