dijana seminarski - ii dio

8/18/2019 Dijana Seminarski - II Dio

1/22

Predmet : ŠEDICIJA I TRASNPORT

1. Pojam transport

Pod pojam transport se podrazumjeva prevoz stvari sa jednog mjesta na drugo mjesto. Transport

u širem smislu podrazumjeva aktivnosti neophodne za obavljanje prevoza i drugih radnji, čuvanje i

bezbjednost stvari i dokumentacije tokom trasportnog procesa. Trasnport se moze posmatrati kao :

• Ulazni transport• Unutrašnji transport• Izlazni transport

Pod pojam ulazni transport podrazumjevamo na trasport materijala proizvedenih unutar

kompanije i transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora. Transport materijala proizvedenih

unutar kompanije se obavljaju unutrašnjim transportom, a transport materijala nabavljenih iz spoljšnjih

izvora se obavlja spoljašnjim transportom. Transport poluproizvodima se uvjek obavlja unutrašnjim

transportom, unutrašnjim skladište, pogon, izlazno skladište.

Izlazni transport se ondnosi na transport proizvoda, koji se moe obaviti djelomično unutrašnjim, i

djelomično spoljašnim transportom.

2. Funkcije transporta

Transport se obavlja prevozom, pretovarom, utovarom, istovarom, istovaranjem, čuvanjem

materijala poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. !kladištenje je e"ikasno ukoliko se :

• #bjedine isporuke• $dekvatno koristi prostor u prevoznom srestu• #daberu adekvatne rute.

1


2/22


#bjedinjavanje isporuka smanjuje se potreba količina rada i vremena isporuke za ve%i broj

prizvoda. &ema potrebe za ponavljanjem operacije isporuke. !kladište osloba'a skladišni prostor od

proizvoda koji se čuvaju do momenta potrošnje i podie "renkvenciju zaliha. U koliko se e"ikasno prozvodi prevezu i sačuvaju tokom prevoza, toliko zalihe bivaju blagovremno popunjene.

(akasnjeli transport i pored e"ikasno obavljene "unkcije snadbjevanja, moe dovesti do zastoja

u proizvodnji ili u prodaji . )*P koncept upravljanja proizvodnjom i zalihama predvi'a sigurnosni

novo u zalihama, kojim eliminiše mogu%i negativni utjecaj transporta na proizvodnju i prodaju.

Transport doprinosi zadovoljstvo potrošača, ponudim pravnih proizvoda na pravom mjestu, tj.

)jesto na kojem potrošač očekuje proizvod u traenoj količini i obe%anim per"omansama.

3. Uslovi za obavljanje transporta

(a obavljanje transportne aktivnosti potrebno nam je :

• Transportna srestva• Transportne in"rastrukture• #prema za manipulaciju u trnasportu• #bučeni kadrovi

Transport dobija podršku od skladišne in"rastrukture. $dekvatni skladišni prostor je opremljen

skladišnom opremom i opremom za manipulaciju. !kladišta prate skladišni parking prostor za

unutrašnji i spoljašni transport srestava i prostorom namjenjemo higijensko zdrastveno brizi vozača. &a

njima se obavlja popravka, pregled i opskrba vozila gorivom i prevetivna higijensko zdrastvena zaštita

nosioca izvršioca transportne aktivnosti.

#prema za manipulaciju moze da bude ručna, mehanizovana ili automatska.

• Pod rucnu opremu obično ubrajamo kolica na vuču ili guranje

2


3/22


• )ehanozovanu opremu čine, viljuškar, krakovi, kranovi + kašikari za rasutu robu i slicno• $utomatizovana oprema je specijalizovana u vidu integrisanih dizalica u vidu prikolice sa

teretom na sve tri strane.

#bučeni kadrovi moraju da obajasne upravljanje, rukovo'enje i izvršenje. #d vozača se očekuje da

budu sposobni i spremni za rukovo'enje proizvodima i dokumentacijom u transportu.

4. Faktori koji utiječu na odluke o međunarodnom trasportu

#dluke o me'unarodnom trasnportu kompanije je pod utijecajem :

• ravne regulative ciljnog trišta• *aspoloivosti posrednika- trasportnih kompanija• *azvijenost saobra%ajne in"rastrukture ciljnog trišta• valiteta saobracajne povezanosti ciljnog trišta kompanije i trišta sa koga se obavlja

isporuka• Iskustva u radu sa transportnim aktivnostima najbliih konkurenata na ciljnom trištu

• Uslovi i rokovi isporuke• !opstvena mogučnost kompanije• /rste proizvoda

ravna regulativa moze da remeti isporuku i prodaju proizvoda kompanije, jer je riječ o ino

proizvodima. !pecijalizovane kompanije omogučuju ili onemogu%uju upotrebu odogovarajuče vrste i

načina transporta, jer je mogu%e da ne posjeduju adekvatna transpotna srestva. Poslovanje na

globalnom trištu zahtijeva uvaavanje uticaja ino propisa na :

• Izbor prevoza• Izbor prevoznog puta• ozvoljena tonaa• &ačin obezbe'enja proizvoda u prevozu• Tehnicka ispravnost vozila i sposobnost vozača

3


4/22


• (aštita prirode

U ujednačavanju standarda u prevozu i tranzitu ima veliku ulogu 0U.

5. rumski prevoz

rumski prevoz prestavlja prevoz koji je prisutan i u najmanje razvijenoj zemlji svjeta i najviša

dostupnost, ma koliko god odredište bilo nepristupačno. /eoma je dostupan kao kao posljedica

razvijene mree puteva. #ptimalan je za isporuku 1 od vrata do vrata 1 za razliku od drugih vrsta

prevoza koja se moraju dopunjavati drumskim prevozom u slučaju isporuke od vrata do vrata. rumski

prevoznici su naj"leksibilni prema zahtijevima korisnika. )oemo reči da je riječ o brzoj vrsti prevoza.

#va vrsta prevoza je izloena najrizičnim spoljašnim utijecajem kra'e. apacitet drumskog prevoza

ogranicava kapacitet vozila, vrsta proizvoda, zakonska regulativa. 2ijene drumskog prevoza su prilično

visoke. U rumskom prevozu moemo prevoziti pošiljke teške 34,5kg i komadnim pošiljkama do 6

tone.Ukoliko se prevozi tovar onda se koristi pun kapacitet vozila za tovar. $ u koliko se prevoze

komadi proizvoda, onda se manja količina kombinuje radi e"ikasne popune prostora vozila.

Pove%avanjem e"ikasnosti trasportne aktivnosti koja se obavlja drumskim prevozom omogučava

kompjuterska tehnologija i in"ormaciona tehnologija. 0lektronska razmjena podataka i elektronsko

komuniciranje su osnova veza koja se uspostavljaju izme'u drumskih prevoznika, kompanije- klijenata

i drugih kompanija- partnera. od internih komunikacija najzančajni baze sa vazilom, preko

kompjutera koji je ugra'en u vozilo. &alozi koji vozač treba da obavi šalje na kompjuter vozila, pri

čemu vozač moze preko kompjutera slati sve podatke iz vozila ka bazi. &a taj način moze se upravljati

vozilom 7 raspored ruta, mjesto, vrijeme isporuke i sl. 8 u me'unarodnom poslovanju upotrebadrumskog prevoza je ograničen raznim dravnim regulativima i procedurama, što moe produiti

vrijeme isporuke i ugroziti kvalitet proizvoda. #dravanje dogovorenog vremena isporuke u

me'unarodnom saobračaju je omogucila upotreba carinske konvencije TI* koja je uprostila carinski

4


5/22


pregled 7 dokumenatacija karnet TI*8. rumski prevoz %e i dalje ostati primarna vrsta prevoza, koja %e

koliko samostalno omogu%avati i dalje e"ikasno obavljanje prevoza, toliko %e sluiti drugim vrstama

prevoza kao pomo%ni prevoz u drugom lancu isporuke kad su polazišta i odredišta slobo dostupnaalternativnim vrstama prevoza. ompanija moe samostalno organizovati transport, koriste%i sopstvena

transportna srestva. !trategija sopstvenog trasnporta je privilegija trišno snaniji i "inansijiski mo%nijih

kompanija. #bim njihovi trasnportnih aktivnosti opravdavaju invsticije u vozni park. ompanija

investira u :

• /ozila, rezervne dijelove, opremu i materijale za odrzavanje• #bjek za garaziranje i pravku vozila• #buku vozaca i osoblja za upravljanje transportom.

!. "pedicija

)e'unarodna špedicija je usluna spoljnotrgovinska dijelatnost koja se bavi organizacijom

transporta i svih aktivnosti vezanih za njega, sa ciljem da roba od proizvo'ača do potrošača stigne na

ekonomičan, brz i siguran način. )e'unarodna špedicija je spoljnotrgovinska djelatnost zbog toga štoradi po nalogu i za račun jednog od aktera me'unarodne kupoprodaje 7 prodavca ili kupca 8 i zastupa

njegove interese prema ostalim učesnicima u trasportu. )e'unarodna špedicija nije saobračajna

dijelatnost jer se ne bavi prevozom robe, ve% njegovom oragnizacijom. $ko špediter u okviru

organizacije trasporta obavlja i prevoz ili dio prevoza spostvenim prevoznim srestvima, on se tada bavi

prevozom kao sporenom djelatnoš%u u tom djelu preuzima odgovornosti prevoznika. )e'utim "unkcija

organizacije trasporta, kao glavna spediterska djelatnost prestavlja spoljnotrgovinksku, a prevoz robe

saobracajnu dijelatnost.

Poslovi koje obavlja spediteri su sljedeci :

• Prijem dispozicije od komitenta• #tvaranje predmeta

5


6/22


• (aključenje ugovara o prevozu• #rganizacija carnjenja robe• Polaganje racuna komitentu• &aplata troškova u zaključenje predmeta

#. "pediterske aktivnosti $%

9pedicija je specijalizovana aktivnost koja podrazumeva organizovanje distribucije i

koordiniranje prevoza.

U savremenim uslovima poslovanja špediterske aktivnosti:

• obavlja T24 kao posrednička organizacija registrovana za špediterske poslove, ili ih

• organizuje i ugovara za kompaniju-komitenta sa specijalizovanom organizacijom za

špediciju.

9pediter organizuje logistički proces na naje"ikasniji način, obuhvataju%i:

• organizaciju transportnih tura,• izbor nosioca transporta,• izbor prevoza i• izbor načina transporta.

1 Skraćenica za transportni distributivni centar

6


7/22


a bi se premostila prostorna razlika izme'u kompanije-komitenta i kompanije-primaoca,

špediter sam organizuje prevoz, jer ima prevozna sredstva i registraciju ili angauje prevoznika sa kime

sklapa ugovor o prevozu.

$ngaovanjem posrednika u prevozu, špediter moe da se angauje pri sklapanju ugovornih

odredbi, u carinjenju proizvoda, poslovima kontrole proizvoda i zaliha. 9pediter moe da posreduje pri

sklapanju kupoprodajnih ugovora izme'u kompanije-komitenta i kompanija-potencijalnih kupaca.

a bi se premostila vremenska razlika izme'u kompanije-komitenta i kompanije-primaoca

špediter organizuje skladištenje i čuvanje proizvoda.

9pediter bira najpovoljniju transportnu turu, relaciju, prevoznika, način pripreme proizvoda i

isporuku.

Interes špeditera i kompanije-komitenta su ve%e tovarne jedinice. /e%e tovarne jedinice se

dobijaju zbiranjem pošiljki radi skra%enja vremena isporuke i troškova transporta.

a bi T2, u ulozi špeditera, e"ikasno obavio špediterske aktivnosti, neophodno je da poznaje

"unkciju transporta, da ima razvijene odnose sa transportnim prevoznicima, carinskim slubama,

osiguravaju%ima zavodima itd.

&. 'ktivnosti kontrole

$ktivnosti kontrole obavljaju specijalizovane institucije za kontrolu robe. $ktivnosti kontrole

robe mogu obavljati i T2, ukoliko su registrovani za obavljanje akrivnosti kontrole.

$ktivnosti kontrole se obavljaju na osnovu ugovora o kontroli robe, po kojem se kontrolor

obavezuje da %e stručno i nepristrasno obaviti ugovorenu kontrolu i na osnovu toga izdati potvrdu, a

kompanija-komitent se obavezuje da %e isplatiti ugovorenu naknadu za obavljen posao. (a izvršene

7


8/22


poslove organizacija za kontrolu T2 dobija proviziju i nadokanadu svih troškova koje je imala tokom

kontrole, a koji su načinjeni u svrhu njene e"ikasnosti.

Postoje dve osnovne vrste ugovora o kontroli:

ugovor o kontroli kvaliteta i kvantiteta proizvoda 7robe8 i

ugovor o preuzimanju proizvoda.

valitativna i kvantitativna kontrola je osnovni zadatak specijalizovanih organizacija za

kontrolu, odnosno T2. Pored kontrole kvaliteta i kvantiteta, T2 vrši kontrolu pakovanja,

manipulacije, uskladištenja, transporta i rada transportnih sredstava.

Ukoliko T2, pored kontrole kvaliteta i kvantiteta, obavi i poslove preuzimanja proizvoda od

tre%eg lica, utoliko T2 obavlja kompletnu kontrolu.

edna od najve%ih kontrolnih organizacija u svetu je Societe enerale de Sur!eillance S"A"# čija

je prva delatnost bila kontrola itarica i drugih proizvoda.

9. Prevozna dokumentacija

(.1. U)ovor o prevozu

$%o!orom o pre!o&u prevozilac se obavezuje da preveze na odre'eno mesto ugovorene

proizvode, kompanija-pošiljalac se obavezuje da za to isplati odre'enu naknadu. Ugovor o prevozu ima

svoje speci"ičnosti u zavisnosti od vrste prevoza, pa se moe govoriti o ugovoru u pomorskom, avio-

prevozu, kopnenom prevozu i multimodalnom prevozu. Prevozilac je obavezan da proizvode koje je

8


9/22


primio u prevoz preda na odre'enom mestu pošiljaocu ili naznačenom primaocu. ada proizvodi stignu

na odredište, obavezan je da o tome obavesti primaoca. Primalac ima pravo da zahteva predaju

pošiljke. Preuzimanjem pošiljke i tovarnog lista u obavezi je da isplati naknadu prevozniku ukoliko je uugovoru o prevozu navedeno da troškove prevoza snosi primalac. Ukoliko prevoznik ne naplati

ugovorenu naknadu za ugovoreni prevoz, ima pravo zaloge nad proizvodom. Prevoznik odgovara za

ošte%enja i gubitke na proizvodu ili kašnjenje pošiljke.

(.2. Po*iljalac je u obavezi da+

• upakuje proizvode adekvatno prevozu,• obavesti prevoznika o eventualnim karakteristikama proizvoda na koje mora obratiti panju,• isplati naknadu za prevoz i• nadoknadi troškove.

9.3. Pošiljalac ima pravo:

• raspolaganja proizvodom,• neispla%ivanja dela naknade ukoliko prevoznik nije obavio prevoz po ugovorenim odredbama,• odre'ivanja pravca puta i• nadoknadu štete od prevoznika u slučaju da prevoznik kao vozar nije osigurao odgovornost za

pričinjenu štetu.

U savremenim uslovima poslovanja na značaju dobijaju ugovori o multimodal-nom prevozu.

• #rganizator multimodalnog prevoza prevozi proizvode od polazišta do odredišta putem

me'unarodnih prevozilaca iz najmanje dve grane prevoza sa najmanje dva prevozna

sredstva, jedinstvenom ispravom i odgovornoš%u.

9


10/22


(.4. $ovarni list i konosman

U Transportnom poslovanju najvanija transportna dokumenta, koja se razlikuju prema vrsti prevoza,

jesu:

• tovarni list i

• konosman (teretnica).

Tovarni list i konosman su prevozne isprave koje izdaju vozari, a kojim se potvr'uje da je

proizvod primljen u prevoz. Tovarni list se koristi u kontinentalnim vrstama prevoza i avio-prevozu, a

konosman u pomorskom prevozu.

U me'unarodnom drumskom prevozu tovarni list se naziva 2)*, što je skra%enica od

!porazuma o me'unarodnom drumskom prevozu.

U me'unarodnom elezničkom prevozu tovarni list se naziva 2I), što je skra%enica od

!porazuma o me'unarodnom prevozu eleznicom. U me'unarodnom avio-prevozu tovarni list se

naziva $;


11/22


reč o prenosivom tovarnom listu. onosman, takode, ne mora da sadri podatke o primaocu, što znači

da je on prenosiv dokument.

U tovarnom listu su sadrani svi troškovi koji treba da budu pla%eni u prevozu, sa naznakomtoga ko snosi troškove prevoza. &a osnovu tovarnog lista pla%aju se usluge posredniku. Prate%i

dokument tovarnog lista je spisak proizvoda po nazivu, vrsti, teini, odnosno spisak paketa ili drugih

vrsta pakovanja. Uz pomo% liste mogu%e je obaviti kontrolu utovara, istovara i ubeleiti eventualne ne-

dostatke. Takve in"ormacije su veoma vane. Prosle'uju se obema stranama, pošiljaocu i primaocu.

Time se utvr'uje ko je nosilac odgovornosti za ošte%enja ili. nedostatke.

11


12/22


12


13/22


#tpremni list je dodatni dokument koji prati tovarni list kada je reč o operacijama

nepopunjenog kapaciteta. Tada otpremni list predstavlja mapu po kojoj se vozač zaustavlja na odre'ena

odredišta i isporučuje odre'ene količine proizvoda.

onosman je u slubi ugovora o prevozu proizvoda pomorskim transportom, odnosno potvrde

da je proizvod primljen u prevoz i prevezen. onosman obuhvata, kao svaki ugovor, uslove prevoza o

kojima se dogovaraju ugovorne strane. #snova je za rešavanje sporova koji mogu nastati u prevozu kao

posledica ošte%enja ili gubitka proizvoda i si. onosman je hartija od vrednosti, koja je prenosiva.

okument koji se koristi u rečnom prevozu je rečni konosman. Ukoliko je prenosiv, ima

karakteristike pomorskog konosmana. Ukoliko je neprenosiv, ima karakteristike elezničkog tovarnog

lista.

U me'unarodnom prevozu, ukoliko učestvuje više prevoznika, svaki odgovara za proizvod do

odredišta do kog vrši prevoz.

(.5.U)ovor o *pediciji

U poslovima špedicije sklapaju se dva ugovora. edan ugovor je izme'u kompanije-komitenta i

T2 kao špediterskog posrednika, a drugi ugovor je izme'u T2 i prevoznika 7ukoliko T2 nema

sopstveni prevozni park8.

Ugovorom o špediciji se obavezuje špediter da radi otpreme i dopreme odre'enih proizvoda

7robe8 zaključi u svoje ime i za račun kompanije-komitenta ugovor o prevozu i druge ugovore koji su

potrebni za izvršenje prevoza, kao i da obavi ostale uobičajene poslove i radnje, a kompanija-komitent

se obavezuje da mu isplati odre'enu naknadu

9pediter se obavezuje, prema ugovoru o špediciji, da:

• primi i čuva proizvode,• preduzme pravne radnje u vezi otpreme i dopreme,

13


14/22


• odredi pravac prevoznog puta,• izvrši komitentove naloge,• zaštiti komitentove interese,• obavesti komitenta i poloi račune,• zaključuje posebne ugovore,• preda proizvode primaocu, o čemu obaveštava komitenta.

Prava špeditera, prema ugovoru o špediciji, jesu samostalno istupanje i zalono pravo.

9pediter obavlja sve aktivnosti za kompaniju-komitenta i po završenom poslu ispostavlja

troškove koje je platio u ime kompanije-komitenta, sopstvene troškove i proviziju za obavljenu uslugu.

#baveze kompanije-komitenta, prema ugovoru o špediciji, jesu:

• isplata naknade,• naknada troškova i davanje predujma,• obaveštenje o eventualnim osobinama proizvoda,• pla%anje naknade kada to odbije primalac proizvoda.

Ugovor izme'u T2 7špeditera8 i posrednika u prevozu je poseban ugovor.

(a sve propuste posrednika, koje angauje T2, odgovara T2 kompaniji-komite ntu, kao i za

lične propuste. &jegova odgovornost nije na snazi ukoliko je komitent 1pre%utao? značajne in"ormacije

o proizvodima.

1,. "pediterska potvrda i konosman

#rganizacijom prevoza špediter se obavezuje da izdaje dokumenta pomo%u kojih dokazuje ili

potvr'uje da je svoje ugovorene obaveze izvršio prema odredbama ugovora.

14


15/22


&ajčeš%a špediterska dokumenta su:

• špediterska potvrda,• špediterska transportna potvrda i• špediterski konosman.

9pediterska potvrda @2* '(or)ardin% A%ent Certt*tcate o* Receipt+ je potvrda prijema

proizvoda od strane špeditera. Izdavanjem špediterske potvrde kompanija-pošiljalac gubi kontrolu nad

proizvodom, ali stiče pravo njegove naplate na osnovu pomenutog dokumenta.

9pediterska transportna potvrda @2T ,(or)ardin% A%ent Certi*icate o* Transport+ je dokaz prijema proizvoda i obaveze da se isti isporuče primaocu 7koji treba da ima original dokumenta - kao

svaki list8.

11. %'-/0 P0'/6

2arina je javna dabina koju drava napla%uje od vlasnika robe prilikom njenog prelaska preko

carinske linije.

2arinska linija je granica koja razdvaja doma%e carinsko područje od carinskih područja drugih

zemalja. Prema našem carinskom zakonu, carinska linija istovetna je sa dravnom granicom. 2arinsko

područje jeste teritorija ograničena carinskom linijom na kojoj se primenjuju carinski propisi jedne

zemlje.

11.1. %arinski obveznik

15


16/22


2arinski obveznik je lice koje je duno da obavi sve propisne carinske "ormalnosti i plati

carinske i druge dabine, kao i da odgovara za robu dok je pod carinskim nadzorom. #n mora biti

upisan u registar carinskih obveznika kod !avezne uprave carina.

11.2. Postupak carinjenja robe

Prijavljivanje robe radi carinjenja,

• podnošenje jedinstvene carinske isprave 72I8,• prijem dokumenata za carinjenje,• carinski pregled robe,• svrstavanje robe po carinskoj tari"i,• utvr'ivanje carinske osnovice,• izračunavanje dabina koje se pla%aju prilikom uvoza ili izvoza,• naplata carinskih dabina,• naknadni obračun carinskih dabina i• naknadno proveravanje podataka o uvezenoj ili izvezenoj robi

Potrebna dokumentacija:

• komercijalna 7trgovačka "aktura8,• transportni dokument,

16


17/22


• polisa osiguranja robe,• uverenje o kvalitetu robe,• sanitarni serti"ikat 7uverenje o zdravstvenoj ispravnosti robe8,• "ito ili veterinarsko uverenje,• rešenje nadlenog ministarstva o dozvoli 78 za izvoz ili uvoz i• rešenje o dodeljenoj kvoti 7k ili v8.

17


18/22


18


19/22


12. 07U-'/6 $-'/0P-$'

#siguranje je zaštita od štetnih posledica izazvanih vanrednim doga'ajima, koji se mogu

predvideti i kojima su izloeni imovina, ivot i telesno zdravlje ljudi.

#siguranje je ekonomska, jer nadokna'uje štete nastale usled rušilačkog dejstva prirodnih sila

ili nesre%nih slučajeva. !uština osiguranja kao ekonomske kategorije sastoji se u udrivanju svih koji suizloeni opasnostima 7tzv. rizične zajednice8, sa ciljem da zajednički podnesu štetu koja je zadesila

samo neke od njih. &a taj način svaki član rizične zajednice, umesto %ele štete koja bi pogodila samo

njega, snosi samo mali deo

#snovni elementi polise osiguranja su:

• ugovorene strane 7osiguravao i ugovarač osiguranja8,• predmet osiguranja,• rizici obuhva%eni osiguranjem,• trajanje osiguranja, osigurana suma, premija osiguranja,• datum izdavanja i potpisi ugovorenih strana.

12.1 $ransportno osi)uranje

Transportno osiguranje je posebna oblast osiguranja koju čine osiguranje prevoznih sredstava,

osiguranje robe u prevozu, osiguranje odgovornosti vozara i osiguranje drugih interesa koji se

pojavljuju u transportu. #siguranje prevoznih sredstava 7kasko osiguranje8 posebna je oblast

19


20/22


transportnog osiguranja i pokriva rizike kojima je izloeno prevozno sredstvo, ali ne i roba koja se

prevozi.

#siguranje robe u transportu 7kargo osiguranje8 je grana transportnog osiguranja koja se bavi

osiguranjem robe koja se prevozi. !tvari ili ive ivotinje koje se prevoze sa jednog mesta na drugo 7od

mesta proizvodnje do mesta skladišta u mestu prodaje ili potrošnje8 bilo kojim transportnim sredstvom

čine robu, kargo ili teret u prevozu. Prevoz robe unutar pogona, "abrike, skladišta i si. nije predmet

ovog osiguranja. (a robu, odnosno teret, i kod nas je uobičajen naziv kargo 7šp. cargo - brodski tovar,

teret8.

Polisa osiguranja je dokument koji u odre'enoj "ormi sačinjava i izdaje, na zahtev

ugovarača osiguranja, osiguravač u momentu sklapanja osiguranja. Polisa osiguranja mora da sadri

osnovne odredbe kao sto su: ugovorne strane, predmet odiguranja, rizik obuhvajen ugovorom o

osiguranjudatum izdavanja polisepotpise ugovornih stranaU polisi se mogu navesti opsti uslovi

osiguranja: moe glasiti na odre'eno lice, po naredbi i na donosioca.U transportnom osiguranju

postoji veliki broj polisa koje se razlikuju po "ormi, sadrini, karakteristikama i suštini.#ne se

mogu klasi"ikovati na razne načine u zavisnosti od postavljenih kriterij uma:6

• pojedinačne i generalne polise, zavisno od toga da li se odnose na pojedinačne

ili opste ugovore o osiguranju,

• izvozne ili uvozne polise, zavisno od toga da li se osigurava roba u uvozu ili

izvozu,

• pomorska i kopnena polisa, odnosno tzv. ?engleska polisa?,

• devizne ili dinarske, u zavisnosti da li su osiguranja sklopljena u stranoj ili

doma%oj valuti,

• taksirane i netaksirane polise, zavisno od toga da li sadre ugovorenu

vrednostosiguranog predmeta ili je ne sadre.

2 Tomaić !" # Transportno osi$uran%e& Savremena administraci%a&'eo$rad& 1987"

20


21/22


21


22/22


22

dijana seminarski - ii dio

Documents