Srednja skola Dragacevo Guca

SEMINARSKI

RAD

Tema: Demokratija Predmet: Ustav i pravo

Profesor: Prof. Radmila Pajic

Ucenik: Protic Ivan ,IV-3

Guca: Decembar , 2011 god.

Sadrzaj1) Demokratija 2) Osnovni oblici demokratije

3) Oblik posredne demokratije 4) Oblik neposredne demokratije 5) Za i protiv 6) Oblik poluneposredne demokratije 7) Literatura

DEMOKRATIJADemokratija se najee objanjava po etimolokom znaenju rei. To je sloenica od dve grke reci: demos - narod i kratein vladati, pa se demokratija objanjava kao vladavina naroda. Meutim, ako bi se demokratija shvatala u etimolokom smislu, to bi znailo da nema ni drave i njene vlasti, jer dravna vlast znai odreen odnos podinjenosti izmeu nadreenih i podreenih, izmeu onih koji imaju vlast i onih prema kojima se vri vlast. Teko je objasniti demokratiju samo vladavinom veine, pa se govori da je demokratija vrlo sloen sistem odnosa izmeu drave i graana u pravcu ostvarivanja slobode linosti graana i transformacije dravne vlasti. Demokratiju karakteriu odreena obeleja: Uee svih ili veine u odluivanju o optim poslovima zasniva se na ideji o vrednosti svakog graenina, Razvija se potovanje dravno pravnog poretka i ostvarivanje zakonitosti u primeni prava i u vrenju dravne vlasti, Dravna vlast u odnosu sa graanima mora voditi rauna o oveku kao slobodnom biu i u granicama humanosti vriti ovlaenja, Graani uivaju odreene slobode i prava, naroito politika i to bez ogranienja u pogledu pola, nacionalnosti, rase, vere i sl., Drava svojim graanima, kulturnim i obrazovnim sistemima, omoguava sticanje sve veeg obrazovanja i kulture, Ekonomski uslovi ivota su poboljani u smislu slobodnijeg politikog opredeljenja, Politiko organizovanje je pretpostavka ostvarenja demokratije, a mogu biti i razna profesionalna udruenja, kao to su sindikati, Uee naroda u vrenju vlasti pojavljuju se u dva osnovna vida: uee preko predstavnika i neposredno

OSNOVNI OBLICI DEMOKRATIJEKao to nema jedinstvene definicije demokratije, tako ne postoji ni jednistvena, ili priblino jedinstvena, njena klasifikacija. Tako se demokratija razvrstava po oblicima, vrstama, modelima, formama i tipovima. Gledano sa stanovita uea graana u vlasti tj. povezivanjem i ostvarivanjem narodne volje sa dravom demokratiju posmatramo sa aspekta njenih osnovnih oblika: a. Oblik posredne demokratije b. Oblik neposredne demokratije c. Oblik poluneposredne demokratije

Oblik posredne demokratijeOvaj oblik naziva se predstavnika demokratija, poto se volja naroda ostvaruje preko izabranih predstavnika u organima vlasti. Ideja posredne demokratije je da svaki

pojedinac treba da uestvuje u izboru onih, koji e kao najbolji initi Vladu, kao njihovi predstavnici, ako ve nije u stanju da neposredno uestvuje u svemu to se tie ivota u zajednici. Predstavniko telo vri vlast u ime naroda, pa ta vlast ne pripada tom prestavnikom telu, ve pripada narodu. Sistem predstavnike demokratije ne ugroava naelo narodne suverenosti, jer narod ostaje i dalje suveren, a na slobodnim izborima bira svoje predstavnike koji vre vlast. Predstavnika vlast treba da bude ograniena ustavom i zakonom. Da bi demokratija dosla do veeg izraaja moraju biti ispunjeni sledei uslovi: da kandidovanje predstavnika bude slobodno i da graani vre to pravo, da se kandidovanje vri pojedinano, a ne po listama, pravo glasa treba da imaju svi punoletni graani odnos biraa i predstavnika mora biti takav da graani mogu poznavati rad prestavnika, da predstavnici podnose izvetaje o svom radu biraima i budu u vezi sa njima.

Oblik neposredne demokratijeNeposredna demokratija je vrenje odreenih poslova neposredno od graana. Ovo je najneposrednije ostvarivanje narodne volje, narodne suverenosti, poto ovim putem graani u celosti uestvuju u vrenju vlasti. Meutim, otkad postoje takvi oblici demokratskog odluivanja i vrenja vlasti, postavilo se pitanje u kojim sluajevima se moe primenjivati taj oblik, a kada to nije mogue. Izdiferencirali su se neki oblici koji se mogu primenjivati, a to su: masovne skuptine, plebiscit, referendum, narodna inicijativa i dr. Ako ustavi utvruju da vlast pripada narodu, to ne znai da vlast vri svaki pojedinac, ve narod u celini. Prema tome je, integralna, potpuna neposredna demokratija, gde bi svaki pojedinac uestvovao u vlasti neostvariva. Ona je u sferi teorijskih pretpostavki. Kada se pojedinci nau u vlasti, oni su samo organ naroda i ne ostvaruju svoju vlast. U savremenoj, mnogoljudnoj i sloenoj dravi teko je ostvariti neposrednu demokratiju, iako ona uvek ima prednost, u svim delatnostima dravne organizacije, pa dolazi do kombinacije posredne i neposredne demokratije. Oblici neposredne demokratije

su dosta razliiti, tako imamo zborove graana, graansku inicijativu za donoenje odrenih akata i preduzimanje odreenih mera od strane dravnih organa. Najznaajniji oblik neposredne demokratije je referendum koji se sastoji u izjanjavanju graana o postavljenom pitanju. Odluka na referendumu je konana i nju organ mora primeniti. Naravno, da je vrlo vano pripremiti referendum, objasniti graanima postavljeno pitanje i njegov znaaj, kao i obezbediti sve druge uslove koji su bitni da se graani slobodno opredele i glasaju. Kombinacija posredne i neposredne demokratije, sa to veom primenom neposredne demokratije, ini ostvarenje i razvoj demokratije. Razvoj svih ovih elemenata moe omoguiti vee uee graana u vrenju vlasti, odnosno ostvarenju demokratije. U demokratiji, bilo da je ona neposredna, posredna, ili kombinacija ova dva, je pre svega bitan glas. Glas svakog pojedinca ini sutinu biranja svojih predstavnika, koji e kasnije voditi dravu u njihovo ime. Tokom istorije postojale su razliite malverzacije, a neke od tih krajnje udnih radnji su promenili tokove istorije. Bilo kako bilo, glasanje je osnovni izraz demokratije, jer se kroz parcijalno prisrupanje dobija jasnija slika o tome ko je ZA a ko PROTIV (veita dilema i veiti problem).

Za i protivTradicionalno, svrha demokratije je da zaustavi preveliko gomilanje moi u rukama jednog pojedinca ili nekoliko njih. Ona treba da stvori ravnoteu koja bi dala dovoljno moi za ono to Alexandar Hamilton naziva snanom i energetinom vladom i da izbjegne davanje previe moi tako da se ona zloupotrijebi. Neki, kao Winston Churchill, smatraju demokratiju najmanje loim od svih oblika vladavine (demokratija je najgori oblik vladavine osim svih ostalih koji su bili isprobani sa vremena na vrijeme V. eril). Stvarajui sistem gdje graani mogu smjenjivati vladajuu grupu, bez promijene legalnog temelja vladavine, demokratija smanjuje politiku nesigurnost i nestabilnost, i uvjerava graane da koliko se god oni ne slagali sa postojeim mjerama, imat e ansu da

promijene one na vlasti, ili mjere sa kojima se ne slau. Demokratija je, takoe, vezana za ideju ustavne vladavine, stavljajui granicu koju vladajua veina u vladi ne moe prijei. Ipak, neki vjeruju da ne postoji sistem koji moe idealno upravljati drutvom i da demokratija nije moralno idealna. Zastupnici ove tvrdnje govore da je u srcu demokratije vjerovanje da ,ako se veina slae, da je legitimno povrijediti manjinu. Oni koji se ne slau sa ovom tvrdnjom vjeruju da u liberalnim demokratijama gdje su manjinske grupe zatiene, manjine i veine se ,ustvari, stvaraju gotovo sa svakim razliitim pitanjem. Mo veinskog glasa je jo uvijek najvei problem. Istorijski primer je Hitler u eri koja je predhodila nacistikoj Njemakoj, koji je bio izabran 1933. od strane manjine njemakog naroda sa najveim glasom. Iz tog razloga, neke su drave stvorile ustave-zakone koji brane neka pitanja od veinskog odluivanja (u nemakom ustavu je doneena stavka koja govori da se demokratski sistem u toj dravi ne moe vie mijenjati). Generalno, da bi se ustav promijenio potrebna je jako velika veina izabranih zastupnika, ili zahtjeva da sudija i porota odlue da su proceduralni standardi ispunjeni od strane drave, ili, jako retko, referendum odreuje promijenu. Pored zatita koje garantuje ustav za ljudska prava, neki izborni sistemi uvode proporcionalno zastupnitvo da bi svi bili fer zastupljeni.

Oblik poluneposredne demokratijeNa prvi pogled se vidi da je ovaj oblik demokratije sinteza posredne i neposredne demokratije. Sutina poluneposredne demokratije je u ueu i naroda i narodnih predstavnika u vlasti i odluivanju. Naime, izborni predstavnici u parlamentu, vladi i drugim organima, donose sve odluke izuzev nekih koje se smatraju bitnim, a donosi ih sam narod (referendumom, plebiscitom, ili na neki drugi neposredan nain). Taj meoviti sistem ostvarivanja demokratije vrlo je est i javlja se u ogromnoj veini drava, jer istih oblika uea samo graana ili samo izabranih predstavnika graana nema. Ustav SRJ utvruje: U Saveznoj Republici Jugoslaviji vlast pripada graanima.

Graani vre vlast neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika (lan. 8. Ustava). Sasvim je jasno ustavno utemeljenje poluneposredne demokratije u vrenju vlasti, jer je explicite utvreno: Da graani vre vlast neposredno i tako ostvaruju svoju suverenost, Da graani vre vlast i preko slobodno izabranih predstavnika.

Literatura1) USTAVNO PRAVO, prof. dr Rajko Kuzmanovi, Beograd., str. 243-244. 2) UVOD U PRAVO, Opta teorija o dravi i pravu, prof. dr Momilo Dimitrijevi, prof. dr Predrag Dimitrijevi, mr Jelena Dimitrijevi, Ni, 2008, str. 70 3) UVOD U PRAVO, Opta teorija o dravi i pravu, prof. dr Momilo Dimitrijevi, prof. dr Predrag Dimitrijevi, mr Jelena Dimitrijevi, Ni, 2008, str. 68