dekart o esse objectivum i urođenim idejama (milidrag)

7/23/2019 Dekart o Esse Objectivum i Uroenim Idejama (Milidrag)

1/22

Dekart o esse objectivumi uro!enim idejama 173

Originalni nau!ni radUDK 111:141

PREDRAG MILIDRAG

DEKART OESSE OBJECTIVUMI URO!ENIM IDEJAMA

Dana"njem filozofskom uhu !udno zvu!i Dekartov govor o stvarimau razumu: stvar je preko ideje objektivno u razumu (M III 14: VII 41 1),ona bivstvuje u razumu na na!in na koji objekti obi!no jesu u njemu, u

razumu egzistiraju#e Sunce ... na na

!in na koji objekti obi

!no jesu urazumug (I Odg: VII 102103), [a]ko pod su"tinom podrazumevamo stvar

kakva je ona u razumu, a pod egzistencijom istu stvar ukoliko je izvanrazumach (pismo ***, 1645 ili 1646: IV 350). Po"to su za Dekarta objektigeometrije istinske i nepromenljive prirode, isto va$i i za njih: oni jesu naneki na!in u ljudskom duhu, iako nisu od njega, nije im on uzrok. 2S drugestrane, i nestvari tako%e jesu u duhu: imamo ideje privacija, negacija,relacija, univerzalija ili brojeva, ba"kao i ideje nemogu#ih bi#a.

Po"to je to bilo onovremeno op"te mesto Dekart ne obja"nja "tazna!i biti objektivno u duhu. No, u isto vreme, on pre#utno menja zna!enjetog pojma, prilago%avaju#i ga potrebama svoje metafizike. Zahvaljuju#iradu istori!ara filozofije tokom poslednjih tridesetak godina i ispitivanju

kasne sholastike,3 danas se ta!no mogu locirati pomaci u zna!enju tog,slobodno mo$emo re#i klju!nog izraza od kog zavisi kako #emo razumetiTre#u meditaciju, to jest da li #e nam se Dekart pokazati kao metafizi!ar ilikao jedan, lo", epistemolog. &ta zna!i stvar u duhug kod Dekarta, !ime se

1 Tre#a meditacija, pasus 14. iza dvota!ke navedeni su tom i stranica standardnogizdanja; isto va$i i za Odgovore na primedbe naMeditacije.

2 Up. M V 5: VII 64.

3 Za to, vidi Milidrag 2010b.


2/22

174 Predrag Milidrag

ona kada je u duhu razlikuje od nestvari koje su tako%e u duhu, koji je odnosideja i njima reprezentovanih stvari (i nestvari), mogu li stvari biti u duhu ada on to ne zna, neka su od pitanja na koje #u poku"ati da dam odgovor uovom tekstu.

1. Uvod

1.1.Ideja

Po%imo od jednog poznatog mesta, po"to nam ono daje uvid utemeljnu strukturu odnosa. Odgovaraju#i na primedbu u vezi s idejama u!etvrtom delu Re!i o metodi, u Predgovoru upu#enom !itaocu na po!etku

Meditacija, Dekart pi"e:

U samoj rije!i ideja postoji dvosmislenost: mo$e se uzeti naime tvarno,za djelovanje razuma, u kojem smislu ne mo$e se re#i da je od menesavr"enija, ili objektivno, za stvar koja je predstavljena istim djelovanjem,i koja stvar, iako se ne pretpostavlja da ona egzistira izvan razuma, mo$ebiti od mene savr"enija po svojoj biti.

(M. Predg. 4: VII 8)

Ideakod Dekarta ima dva osnovna smisla. Materijalnim smislom togpojma izra$eno je to da je ideja delovanje razuma. Delovanje razuma jestepercipiranje i ono jeste modus realnog egzistiranja duha kao misle#e sup-stancije: kada percipiram ne"to, moj duh egzistira na na!in tog percipiranja(zami"ljanja, razumevanja, se#anja, opa$anja4) i taj se modus egzistiranjaduha naziva idejom. Kasnije u MeditacijamaDekart #e nas obavestiti da jeovaj smisao ideje njen strogi smisao (M III 5: VII 37): modusi duha jesumisli, ideja je jedna vrsta tih modusa i sa!injena je od percipiranja koje imafunkciju da reprezentuje stvarig u duhu; osim percipiranja, i htenja sumodusi misle#e supstancije, ali nisu relevantni za ovaj tekst. Na citiranommestu Dekart ka$e i da je delovanjem razuma reprezentovana stvarg:reprezentovanje je epistemolo"ka funkcija percipiranja kao modusa misle#esupstancije.5Otud, ideje u strogom smislu jesu reprezentuju#a percipiranja,

4 To su modusi percipiranja; up.PrincipefilozofijeI 32: VIIIA 17.

5 Dakle, u okviru ideje uzete materijalno postoje dva aspekta: ideja kao modus duha(percipiranje) i epistemolo"ka funkcija tog modusa (reprezentovanje). Poduticajem kasne sholastike, epistemolo"ku funkciju ideja Dekart naziva iidejama u formalnom smislu (za to, vidi IV Odg: VII 231, 232), dok podidejama u materijalnom smislu uvek podrazumeva njih kao moduse duha.Dekartova ideja, dakle, ima tri smisla: materijalni, formalni i objektivni. Vi"e o


3/22


to je njihova priroda. Na drugoj strani, ka$e Dekart, nalazi se objektivnismisao ideje kojim je ozna!ena sama stvarg kao objekt reprezentacije i onane mora egzistirati izvan razuma.6To nije strogi smisao pojma ideje: zato "to

jeste element jedne ideje, "to je objekt reprezentovanja, reprezentovanastvarg od duha dobija njoj samoj spoljnu oznaku ideja, u objektivnomsmislu.7

1.2. StvarSlede#i korak mora biti kratko obja"njenje pojma stvari u ovom

kontekstu, jer, kako ka$e, nema ideja koje nisu o nekim stvarima (III 19:VII 44), no, istovremeno, pita se i da li su ideje !ulnih kvaliteta i bi#arazuma ideje stvari ili nestvari (III 19: VII 43).

U kasnoj sholastici i u ranoj modernoj filozofiji pojam stvari (res)imao je dva osnovna smisla, strogi i nestrogi.8 Strogi smisao tog pojmaobuhvatao je samo neprotivre!ne su"tine, dakle one !iji predikati ne stoje ume%usobnoj opreci "to povla!i i da takve su"tine mogu biti aktualne u svetukao realno egzistiraju#e stvari; zato su stvarne su"tine su"tine mogu#ihstvari. Va$no je uo!iti da strogi pojam stvari obuhvata sve neprotivre!nesu"tine, bile one aktualne u svetu ili ne: !ovek jeste jedna stvarna su"tina,

ba"koliko je to i brod za put na Mars ili ptica dodo, jer sve te stvari jesubarem mogu#e; i Bog je jedna stvar po"to nu$no realno egzistira, te je otud imogu#e bi#e.9Ukratko, sve "to ima barem mogu#u egzistenciju jeste stvarnasu"tina (essentia realis). Nestrogi smisao pojma stvari obuhvatao je, osimstvarnih su"tina, i bi#a razuma, to jest i ono "to ne mo$e realno egzistirati, a

tome u Milidrag 2010a, 2010b.

6 Up. iPrincipi filozofijeI 18: VIIIA 12: ne samo da va$i uzro!ni princip, nego da i unama ne mo$e postojati ideja ili slika stvari kojoj ne bi postojao negdje, bilo unamabilo izvan nas neki pralik kojistvarnosadr$i sva njezina savr"enstva (moje

podvla!enje).

7 Dekart eksplicitno koristi pojam spoljne oznake; up. M VI 18: VII 85. Da je ideaspoljna oznaka stvari, dodu"e kod Lajbnica, u druga!ijim kategorijama od na"ihsagledava i R. Mekre u svom i dalje izvanrednom tekstu (McRae 1965: 186187).

8 Re!je o jo"jednom op"tem filozofskom mestu sholastike i rane moderne filozofije,tako da niti Dekart niti prakti!no iko nakon Tome Akvinskog (ThomasAquinas) ima potrebu da obja"njava "ta je stvar u strogom smislu; za Tomu,vidi Suma protiv pagana I, 25 (Akvinski 1993: 129). Up. i vrlo informativnuodrednicu u New Catholic Encyclopedia2002: XIV, 46. Za kasnu sholastiku,Doyle 1997. Kod Dekarta na osnovu kasne sholastike, Clemenson 2007: 15, 105nap. 17 i Milidrag 2010a.

9 Jednom takvom bi#u pripada barem mogu#a egzistencija "to pripada svim drugimstvarima o kojima imamo razgovetnu ideju, Odg: VII 119; up. i II Odg: VII150, 152, 163,Mersenu, 4. 3. 1641: III 329330.


4/22


!ija je su"tina takva da njena aktualizacija kao jedne realno egzistiraju#estvari proizvodi protivre!nost. Slepilo, senka, pomra!enje mladog Meseca iliokrugli trougao jesu primeri bi#a razuma. Taj smisao je u kasnoj sholastici

bio nazivan supertranscendentalnim smislom pojma stvari, po"to je obuh-vatao sve "to je mislivo ukoliko je mislivo, bilo ono mogu#e ili ne.10

Utoliko, kada ka$e da nema ideja koje nisu o nekim stvarima, podstvarju Dekart podrazumeva njen supertranscendentalni smisao, tj. i stvarnesu"tine i bi#a razuma, po"to i jedno i drugo jeste mislivo. Za"to nam se bi#arazuma pokazuju kao stvari? Bi#e razuma !oveku se mora pojavljivati kao

pozitivna stvarnost zato "to ljudski razum ne mo$e misliti ni o !emu osim u

kategorijama bivstvovanja (esse).11

Po"to bi#a razuma nisu stvari u strogomsmislu, ona se samo imenuju kao stvari, njima je stvarg tek spoljna oznaka,koju dobijaju od samog razuma, za razliku od su"tina stvari koje su stvar naosnovu svoje prirode.

1.3. U razumuKako stvari i nestvari bivstvuju u razumu? Pod re!ju mi"ljenje

(cogitationis), podrazumevam sve ono "to je u nama na takav na!in da smoga neposredno svesni. Tako, sve operacije volje, razuma, imaginacije i !ula

jesu misli (cogitationes) (II Odg: VII 160).Za Dekarta, svaka misao iziskuje prisustvo samosvesti kao uslova

svoga postojanja: nema nijedne misli ukoliko nije egzistiraju#a, a onaegzistira ukoliko je prisutna sada-svest o njoj kao o mojoj misli.12 Kadaimam ideju ne!ega, bilo !ega, reprezentovani objekt te ideje nalazi se umojoj svesti, ja sam ga svestan kao onog "to je reprezentovano njegovom

10 Realno bi#e jeste transcendentno, ali na neki na!in, vi"i od transcendiraju#eg,realna bi#a i bi#a razuma jesu isto utoliko "to oba mogu biti objektispoznaje (Doyle 1998: 299). Za supertranscendentalni smisao, vidi i Doyle1997: 811, Doyle 2003: 646, Doyle 1995, Pereira 2007: 276282, Wells 1993:525; 1994b: 142143; vidi i Milidrag 2010a: 58, nap. 82 i 113, nap. 177. Nanema!kom, J.P. Doyle, odrednica Supertranszendent u Joachim Ritter,Karlfried Grnder(ur.)Historische Wrterbuch der Philosophie, Basel, SchwabeAG. Verlag 1999, tom 10, str. 643649.

11 Up. ...po"to ni"ta ne mo$emo pojmiti osim kao egzistiraju#e, II Odg: VII 166. Iovo je sholasti!ko nasle%e: Jer, po"to je bi#e njegov adekvatni objekat, na"razum mo$e ni"tapojmiti jedino na na!in bi#a, i prema tome, kada poku"ava da

pojmi privacije ili negacije, on ih poima kao bi#a i tako obrazuje bi#a razuma. ,Disputationes54.1.8: 26, 1017.

12 Up.Mersenu, jul l641: III 394. Op"irnije o tome u Milidrag 2010a: 8489 u kontek-stu misli, no po"to su ideje jedna vrsta misli sve re!eno va$i i za njih.


5/22


idejom.13Na osnovu toga "to je i objekat svesti, za objekat reprezentacijeka$e se da objektivno bivstvuje u razumu; u razumug14zato "to je reprezen-tovan idejom, jer ideje su percepcije i epistemolo"ka im je funkcija dareprezentuju. Dakle, najgrublje, esse objectivumjeste bivstvovanje-objekta-reprezentacije-kao-objekta-svesti, ma "ta da je taj objekt, stvar ili nestvar.Ovaj smisao pojma esse objectivumDekart ba"tini od sholastike, i s njim su,uop"teno govore#i, tesno povezani sholasti!ki pojmovi esse diminutum, esseintentionale, esse cognitumi esse repraesentatum.15O!ito je, dakle, da je za

pojam objektivnog bivstvovanja konstitutivni momenat prisustvo svesti.16Koje su pretpostavke na strani razuma toga da neka stvar ili nestvar

mo$e bivstvovati u ljudskom razumu? Osnova za to se nalazi u osobinipercipiranja kao duhovnog akta. Generalno govore#i, re!je o aristotelovsko-sholasti!kom okviru razumevanja ljudskog poimanja.17Kada duh percipiraneku stvar ili nestvar, njena su"tina mo$e se posmatrati kao forma. Imamo,dakle, formu u razumu. Imati ideju neke stvari ili nestvari zna!i da je njenaforma aktualizovana kao forma na"eg percipiranja nje: kada percipiramsunce, forma sunca istovremeno je i forma mog percipiranja sunca; idejasunca jeste neko percipiranje koje je uformljeno formom sunca18, !ime

postaje reprezentuju#e percipiranje, a forma se tu javlja kao formalni iegzemplarni uzrok percipiranja. Biti forma percipiranjag jeste epistemolo"-

13 Ne smeju se izjedna!avati svest i mi"ljenje kod Dekarta: ono "to je u svesti mo#e

biti i predmet mi"ljenja, ali sve "to je predmet mi"ljenja morabiti i u svesti. Za turazliku, vidi Milidrag 2010a: 187189.

14 A ne u mi"ljenju, jer i htenje jeste mi"ljenje, ali nije reprezentuju#e mi"ljenje.Kada se pla"im lava ja strahom mislim lava, ali ga ne reprezentujem njime (ve#idejom strah od lava). Za odnos ideja i htenja, vidi Milidrag 2010a: 153154.

15 Umanjeno bivstvovanje, intencionalno bivstvovanje, bivstvovati-kao-biti-znan,bivstvovati-kao-biti-reprezentovan; za ovaj tekst nisu relevantne razlikeizme%u ovih odre%enja, niti njihova istorijskofilozofska analiza. Za njih, kodrazli!itih srednjovekovnih filozofa, vidi Spruit 1994: 277, Read 1977, McCordAdams 1977: 147151, 164, Normore 1986: 232, 233, Koplston 1989: 497498, Perler 1994, 1996, 2001. Kod Suareza, Doyle 1987: 53.

16 Usput, treba jasno sagledati razliku izme%u ideje u objektivnom smislu i objek-tivnog bivstvovanja. Ne"to se naziva ideja u objektivnom smislu zato "to jeobjekat reprezentacije/ideje, a objektivno bivstvuje zato "to je objekat svesti.

17 Sledi krajnje pojednostavljeno obja"njenje u odnosu na sholastiku, no nema prekepotrebe ulaziti u detalje. Ni Dekart to ne radi, ve# ovu temeljnu shemu po-drazumeva, koristi i prilago%ava je svojoj novoj prirodnoj nauci i svomrazumevanju ljudskog duha. Za upotrebu sholasti!kog pojma forme u ovomkontekstu kod Dekarta, up. II Odg: VII 160, III Odg: VII 181, 188; Primedbena jedan program: VIIIB 358

18 Izraz uformljavanje apsolutno najbolje (i sasvim jasno) ozna!ava delovanjeforme kao formalnog uzroka. Za detaljno obrazlo$enje razloga za upotrebu ovogizraza, i u sekundarnoj literaturi, vidi Milidrag 2010a: 7071, nap. 97.


6/22


ka funkcija su"tina stvari. Dakle, time "to je uformila percipiranje, samaforma stvari postala je na neki na!in aktualna u duhu.19

Me%utim, iako jeste forma mog percipiranja, to i daljeprevashodnojeste forma same te stvari ili nestvari, pa je zato njena aktualnost kao formepercipiranja istom i njena aktualnost u razumu kao forme doti!ne stvari kojaje reprezentovana. Kada se na taj na!in sagledava, apstrahovanood toga daje i forma percipiranja, kada se, zna!i, sagledava kao objekat reprezentovan-ja, ta je forma i objekat svesti i duh ju je svestan kao same te stvari koju munjena ideja iznosi (exibere, M III 13, 17, 25: VII 40, 42, 46) ili reprezentuje(repraesentare, M III 13, 20: VII 40, 44). Razlika je aspekatska: forma

stvari jednom se posmatra kao forma percipiranja stvari, a drugi put kaoreprezentovana su"tina iste te stvari.20Da bude jasno, ne reprezentuje forma percipiranja formu stvari (ili

nestvari),21 jer niti je to mogu#e niti su u pitanju dve forme, ve#samo dvaaspekta aktualnosti jedne forme u duhu: forma stvari kaoforma percipiranjaomogu#ila je reprezentaciju (uformila je percipiranje), do!im forma stvarikaotakva jeste stvar reprezentovana tom reprezentacijom. Ne percipiramona"e reprezentacije stvari ve$percipiramo stvari!22

1.4. Su"tine stvari i bi#a razuma u razumuS obzirom na dva zna!enja pojma stvari, pitanje kako stvari bivstvu-

ju u razumu, nu$nim se na!inom grana na dva potpitanja: kako su"tine stvaribivstvuju u razumu23i kako u razumu bivstvuju bi#a razuma?24

19 Zbog toga se u sholastici govorilo da je takva aktualnost, takvo bivstvovanjestvari u duhu umanjeno bivstvovanje (esse diminutum), za razliku od njene

pune aktualnosti kao su"tine neke realno egzistiraju#e stvari.

20 Forma stvari i su"tina stvari jesu ekvivalentni izrazi. Za to, vidi Milidrag 2010a:3537.

21 Sama forma ba" ni"ta ne reprezentuje; reprezentativna funkcija kod Dekartapripada isklju!ivo percipiranju. Upravo to me"anje dve perspektive sagleda-vanja forme stvari dovodi do katastrofalne gre"ke u interpretacijama Dekartoveteorije ideja, naime do me"anja ideja u formalnom smislu i ideja u objektivnom

smislu; posledica toga jeste razumevanje ideja uzetih objektivno kaoreprezentacija. Up. npr. Greene 1985: 177; Jolley 1993: 1415; Secada 2000:80.

22 Drugim re!ima, Dekart nije Malbran"(Malebranche), ideje u objektivnom smislunisu reprezentacije ve#su objekti reprezentacije.

23 Ideja, naime, reprezentuje su"tinu stvari, V Odg: VII 371. Up. i M V 5: VII 64;I Odg: VII 115116.

24 Ideje utvare (M III 5: VII 37), himere (M III 6: VII 37) ili hladno #e (M III 19: VII43, IV Odg: VII 232233). Da budemo precizni, za kasnu sholastiku, ono "to

je pojmljeno ili reprezentovano jeste neka privacija, negacija, relacija itd., a


7/22


Mogu#nost bivstvovanja su"tina stvari u razumu posledica je njihovegenuine inteligibilnosti; na osnovu toga one su i spoznatljive.25To zna!i dastvarne su"tine mogu bivstvovati u dva modusa bivstvovanja. Jedan je usvetug, kao su"tine realno egzistiraju#ih stvari i to je njihov formalni modus

bivstvovanja (modus essendi formalis, M III 15: VII 42); one tada bivstvujuaktualno ili formalno (esse formali sive actuali, M III 27: VII 47). Drugimodus bivstvovanja su"tina jeste objektivni modus (modus essendi objec-tivus, M III 14: VII 41, I Odg: VII 103), dakle intramentalno bivstvovanjestvarne su"tine u razumu. Ta dva modusa bivstvovanja stvarnih su"tina

proisti!u iz njihove genuine inteligibilnosti, to jest, malo slobodnije re!eno,

njeni su predikatig.Prvo "to se o idejama su"tina stvari uzetih objektivno mo$e re#i jesteda se te su"tine (sunce, Bog, Ja) ontolo"ki razlikuju od svojih ideja u materi-

jalnom smislu. Ideja u materijalnom smislu jeste reprezentuju#e percipiranjekoje je modus misle#e supstancije; zato "to je modus, ona jeste jedna realnoegzistiraju#a stvar, modalno razli!ita od samog duha.26Kada ideja reprezen-tuje neku stvar, tada ideja u objektivnom smislug jeste oznaka intramen-talne su"tine te stvari a) koja daje formu percipiranju, b) koja je njimereprezentovana, c) koja bivstvuje objektivno u mi"ljenju i d) koja jeste jednaod duha nezavisnares. Ma koliko bila intramentalna, reprezentovana su"tinastvari ne zavisi od duha jer nije reprezentuju#e percipiranje: nije reprezento-vana su"tina stvari modus duha, ve$je modus duha ono !ime je ta su"tinareprezentovana. Jednu ideju su"tine neke stvari !ine, dakle, dve res:reprezentuju#e percipiranje i reprezentovana stvarna su"tina. Uzrok idejeuzete materijalno jeste sam duh !ija je to ideja, ali duh nije i uzrok same

na!in na koji je to pojmljeno jeste bi#e razuma, to jest reprezentovano je kaopozitivna realnost; za to, vidi Wells 1998a, 1998b.

25 No, sama ta priroda ... ima dvostruko bivstvovanje (duplex esse), materijalno, uskladu s kojim je u prirodnoj materiji, i nematerijalno, u skladu s kojim je uljudskom duhu, T. Akvinski, Sententia libri De AnimaII 12:Leonina45/1, 116;cit. prema Perler 2000: 113. Inteligibilna su"tina nema aktualnu egzistencijuodvojenu od !ulnog utelovljenja. Me%utim, ona je inteligibilna odvojeno od

svakog!ulnog utelovljenja, ona jeste uistinu inteligibilna jedino kada je pojmljenau kompletnoj razlici od njega, a akt kojim je znana kao tako razli!ita, iako

pretpostavlja prethodno iskustvo, sam ne sadr$i nikakav !ulni element. ... Inteligi-bilno je ono "to je sposobno da bude tako razlu!eno od !ulnog da mo$e postatiobjekat saznanja sam po sebi. Kriterijum inteligibilnosti predmeta u tom smislu

jeste kapacitet da bude definisan, Foster 1935: 460. Za inteligibilnost kaounutra"nju oznaku su"tine kod Dekarta, up. M V 6: VII 65; Klerslijeu23. april1649: V 356;Razgovor s Burmanom: V 160.

26 Up.Regiusu, jul 1642: III 566,Klerslijeu, 12. 1. 1646: IX 210,Mersenu, 16 6. 1641:III 383,Mersenu, jul 1641: 392393, III Odg: VII 185, 188, Strasti du"eI 17: XI342.


8/22


forme kojom je njegovo percipiranje uformljeno;27drugim re!ima, duh nijeuzrok reprezentovanih su"tina stvari kao takvih, nije uzrok su"tine trougla,28kamena ili Boga.

Za razliku od njih, bi#a razuma imaju samo spolja"nju inteligibilnostkoju dobijaju od samog duha i zato ona mogu da egzistiraju samo u razumukao objekti svesti; ona, dakle, nemaju dva ve#samo jedan modus bivstvo-vanja, objektivni.

Kod ideja bi#a razuma postoji tek razumska razlika izme%u njihovihideja uzetih materijalno i uzetih objektivno. Kako im i samo ime ka$e, bi#arazuma jesu tvorevine samog razuma i bez njega ne postoje.29Duh stvara

bi#a razuma tako "to nekom svom percipiranju daje formu, on se javlja kaoformalni i egzemplarni uzrok percipiranja. Kada tu formu posmatra uapstrakciji od toga da je to i forma percipiranja, dobija ideju bi#a razumauzetu objektivno.30Otud, kod bi#a razuma re!je samo o aspekatskoj razliciizme%u dva smisla ideje u strogom smislu, dok u stvarnosti realno egzistirasamo jedna res, ideja kao modus duha.31Zato "to je element ideje, reprezen-tovana privacija, negacija ili relacija dobija spoljnu oznaku ideja u objek-tivnom smislug, ba"kao biva i s reprezentovanom su"tinom stvari. Dakle,ideja u objektivnom smislug uvek jeste spoljna oznaka objektareprezentacije. No, da ne zaboravimo, bi#e razuma dobija i jo"jednu spoljnuoznaku,stvaru supertranscendentalnom smislu.

2. Problem

'itaocu te"ko da je promakla jedna nejasno#a u prethodnom izlagan-ju. Naime, re!eno je da esse objectivum jeste bivstvovanje-objekta-

27 On jeste uzrok toga "to reprezentovana su"tina dobija oznaku ideja u objek-tivnom smislu, ali nije uzrok same reprezentovane su"tine.

28 [U] sebi otkrivam nebrojene ideje o stanovitim stvarima pa iako njima nekakosvojevoljno mislim, ipak ih ja nisam izmislio, nego one imaju svoje istinske inepromjenljive naravi, M V 5: VII 64.

29 Dekart nigde nije obja"njavao "ta podrazumeva pod bi#ima razuma, no te"ko da semo$e pogre"iti ukoliko se pretpostavi da se i tu oslanjao na kasnu sholastiku.Za Suarezovo razumevanje bi#a razuma, vidi Disputationes metaphysicae LIV;od sekundarne literature Cantens 2003. i Doyle, Predgovor za Suarez 1995.

30 Op"te mesto u kasnosholasti!koj tradiciji ... bilo je da na predrasu%ivala!komnivou prostog obuhvatanja, za jedan te isti saznajni proces u jedno te istovreme mo$e biti re!eno da egzistira u razumu i subjektivno (kao formalnikoncept [Dekart bi rekao: kao ideja uzeta materijalno]) i objektivno (kao bi#erazuma), Wells 1998a: 599.

31 Po"to nas interesuje generalna postavka, ostavljamo po strani ideje ljudskihkonstrukata.


9/22


reprezentacije-kao-objekta-svesti, te da to va$i kako za reprezentovane stvaritako i za reprezentovane nestvari. S druge strane, kada smo govorili ostvarnim su"tinama rekli smo da je objektivno bivstvovanje jedan od njenadva predikatska, genuina modusa bivstvovanja, te da reprezentovanu stvarmo$emo posmatrati i nezavisno od !injenice da je njena forma i forma

percipiranja (ne percipiramo reprezentacije, ve#reprezentovane stvari). Akoje tako, kako onda i bi#a razuma mogu imati objektivno bivstvovanje, kadanemaju su"tinu? Ako je pak, kao "to je re!eno, za pojam objektivnog

bivstvovanja konstitutivni momenat prisustvo svesti zna!i li to da je uslovda su"tine objektivno bivstvuju u svom predikatskom modusu bivstvovan-

ja to da budu u ljudskoj svesti? Naravno da ne zna!i. Barem ne kada jeljudska svest u pitanju. Postoje li dva smisla objektivnog bivstvovanja kodDekarta? Da, postoje i upravo zahvaljuju#i tome uro%ene ideje i jesumogu#e kod njega.

3. Epistemolo"ki aspekt: Objektivno znano bivstvovanje

Posmotrimo sada detaljnije bivstvovanje-objekta-reprezentacije-kao-objekta-svesti. Zato "to nekom percipiranju daje formu, su"tina jedne stvarireprezentovana je u duhu svojom idejom i kao objekat reprezentacije ona jeelement ideje; otud je su"tina stvari preko ideje objektivno u razumu (MIII 14: VII 41). Samim tim "to je reprezentovana, su"tina neke stvari jeste iobjekat svesti. Ukoliko duh nije svestan te su"tine, ve#ne!eg drugog, onanije reprezentovana, ne bivstvuje u razumu kao reprezentovana, ne bivstvujeobjektivno, niti tada bivstvuje njena ideja.32

Dve su va$ne posledice re!enog za odre%enje objektivnog bivstvo-vanja stvarne su"tine kao reprezentovane. Prvo, kao "to je re!eno, su"tinastvari kao reprezentovanabivstvuje u razumu isklju!ivo kao objekat svesti.Dakle, biti u razumu kao reprezentovan i biti objekat svesti jesu ekviva-lentna odre%enja.

Drugo, po"to je samosvest element svih misli, a ideje su misli,re!eno va$i zasveideje ma !ega one bile ideje. U razumu bivstvovati-kao-

biti-reprezentovan nije ekskluzivna osobina bivstvovanja stvarnih su"tina.Tako bivstvuju i sva bi#a razuma jer i ona su tako%e reprezentovana svojimidejama, te su tako%e objekti svesti. Tako%e, sve "to je reprezentovano

32 Za"to? bi reprezentovalo, percipiranje mora biti uformljeno formom neke stvari inikako ga ne mo$e uformljavati nekava slika ili kopija stvari! Ako nemaaktualne forme u duhu kao forme percipiranja nema ni njenog reprezento-vanja. Zato Dekart nije reprezentacionalista malbran"ovskog tipa i zato jeste idirektni realista. Kod Dekarta, da bismo imali direktnu spoznaju, objekt spoznajemora biti reprezentovan.


10/22


posmatrano s obzirom na to da ga duh kao takvog zna (zna da ima idejudatog reprezentovanog objekta) dobija oznaku znana stvar (res cognita).33

Kada se pak duh, koji sam sebe poznaje, a o svemu drugom jo"sumnja, obazire posvuda naokolo, da pro"iri svoju spoznaju, najpre nalazi usebi ideje mnogih stvari. Dok ih samo promatra (contemplatur), a ne tvrdi ine pori!e da izvan njega postoji i"ta njima sli!no, ne mo$e se

prevariti (Principi filozofije I 13: VIIIA 9). Utoliko ukoliko je duh naprostosvestan ideja stvari, dakle stvari u strogom ili supertranscendentalnomsmislu, on ne mo$e gre"iti u svom znanju da ih poseduje, jer objekte idejanaprosto percipira kao objekte svoje svesti. Izvesno mu je da ideja slepila

reprezentuje slepilo i da ono objektivno bivstvuje u razumu, ba"kao "to muje izvesno da ideja sunca reprezentuje sunce, egzistiralo ono i u svetu ili ne.34

Kada je ideja uzeta objektivno reprezentovana stvarna su"tina, rescognita je njena realnaspoljna oznaka. Kod pojma realne spoljne oznakeznana stvar nije re!ni o kakvom proizvoljnom imenovanju ili nametanjuoznake samoj stvarnoj su"tini, po"to osnova za tu oznaku nije u onom kojispoznaje, ve#u samoj su"tini, naime osnova je su"tinina genuina inteligibil-nost koja ni na koji na!in nije zavisna od spoznaju#eg duha, niti od samereprezentacije. Oznaka je, dakle, realna ilistvar-na zato "to je stvarna su"tinakao takva spoznatljiva. Oznaka je spoljna jer je prido"la od ne!eg samojsu"tini spoljnog, od spoznaju#eg duha,35za razliku od, na primer, inteligibil-nosti koja je njena realna unutra"nja oznaka.

Me%utim, kada ono reprezentovano nije res, kada nije stvarnasu"tina, a duh ga je svestan kao jedne res cognita, re!je o nekom reprezen-tovanom bi#u razuma. Res cognita je tada jedna od duha potpuno zavisna

33 Up. I Odg: VII 102103. Bivstvovati-kao-biti-znan jeste tek spoljna oznaka kojaje preneta s njenog intramentalnog temelja, realne pozitivne saznajne aktivnos-ti i spolja pripisana intramentalnom objektu te saznajne aktivnosti, Wells1998a: 584.

34 &to se pak ti!e ideja, promatraju li se same u sebi, bez odnosa prema ne!emdrugom, one zapravo ne mogu biti la$ne, jer zami"ljao ja kozu ili kimeru, ni"tanije manje istinito da zami"ljam jednu kao i drugu, M III 6: VII 37; za analizutog mesta, vidi Milidrag 2010a: 152159. Re!je o najosnovnijem, predrasu%i-

vala!kom nivou saznajnih operacija (nakon njega dolazi su

%enje i zaklju

!ivan-je) koji Suarez naziva prosto poimanje ili obuhvatanje (simplex conceptio seu

apprehensio). I Dekart prihvata razlikovanje tri nivoa aktivnosti, up. Drugeodgovore, VII 139.

35 [O]znake kao "to su znano ili vi%eno, iako su spoljne ozna!enim stvarima,pretpostavljaju sposobnosti (tj. spoznatljivost ili vidljivost) u stvarima kojesu tako ozna!ene. Te sposobnosti u krajnjoj liniji nisu razli!ite od bivstvovanja(aktualnog ili potencijalnog [tj. u razumu] tih stvari, Doyle 1984: 129, nap.48. Bivstvovati-kao-biti-znan jeste tek spoljna oznaka koja je preneta s njenogintramentalnog temelja, realne pozitivne saznajne aktivnosti i spolja pripisanaintramentalnom objektu te saznajne aktivnosti, Wells 1998a: 584.


11/22


res, ali sada u supertranscendentalnom smislu. Po"to bi#a razuma nisugenuino inteligibilna, res cognitaje njihova razumskaspoljna oznaka kojuona dobijaju zato "to su objekti svesti; uostalom, sva bi#a razuma i postojesamo zato "to su objekti svesti i dok su objekti svesti. Bi#a razuma, dakle,

jesu resu supertranscendentalnom smislu zato "to su cognitae.Po"to sve ono "to kao reprezentovanobivstvuje objektivno u razumu

jeste odre%eno kao znana stvar, tako shva#eno objektivno bivstvovanjemo$e se bli$e odrediti kao znano bivstvovanje (esse cognitum). Objektivno

bivstvovanje kao znano bivstvovanje imaju i bi#a razuma i stvarne su"tine, injegov uzrok jeste sam razum, jer to je bivstvovanje-kao-biti-znan, bivstvo-

vanje-kao-biti-reprezentovan ili bivstvovanje-kao-biti-objekt-svesti;36

zato#emo od sada o njemu govoriti kao o objektivnom znanom bivstvovanju.Dakle, s obzirom na objektivno znano bivstvovanje ne postoji ba"nikakvarazlika izme%u stvarnih su"tina i bi#a razuma.37

Objektivno znano bivstvovanje nije jedan od dva genuina,predikatska modusa bivstvovanja stvarnih su"tina. Ako objektivno znano

bivstvovanje stvarna su"tina deli sa bi#ima razuma koja zasigurno ne moguformalno bivstvovati, onda objektivno bivstvovanje shva#eno kao znano nemo$e biti njen predikatski modus bivstvovanja. Otud sledi da sve osobinestvarne su"tine koje ona ima na osnovu toga "to je reprezentovana i "to jeobjekat svesti (res cognita,res repraesentata,esse cognitum) za nju samu

jesu akcidentalne (za razliku od bi#a razuma), po"to nijedna su"tina nikad nemora biti predmet moje svesti.

4. Metafizi!ki aspekt: objektivno potencijalno bivstvovanje

Menjamo aspekt i stvarnu su"tinu vi"e ne posmatramo kao elementideje, tj. s obzirom na epistemolo"ku funkciju i odlike koje dobija kaoreprezentovana. Apstrahujemo to da je znana i posmatramo je kao su"tinu

jedne stvari koja bivstvuje u ljudskom razumu, u svom vlastitompredikatskom objektivnom modusu bivstvovanja. Bi#a razuma ostavljamo

po strani jer ona bivstvuju u razumu isklju!ivo kao znana; ipak, onim "tosledi bi#e upotpunjen i uvid u prirodu objektivnog znanog bivstvovanja.

Zahvaljuju#i kasnosholasti!kom nasle%u, i bivstvovanje su"tine urazumu u njenom predikatskom modusu Dekart naziva objektivnim (M III

36 U tuma!enju ovih pojmova sledim N. Velsa; up. Wells 1990, 1984, 1993, 1994a,1994b.

37 Jer zamislio ja kozu [stvarna su"tina] ili kimeru [bi#e razuma] ni"ta manje nijeistinito da zami"ljam [imam ideju koja reprezentuje] jednu kao i drugu, M III6: VII 37.


12/22


14: VII 42; up. I Odg: VII 102). Na drugom mestu (M III 27: VII 47),stavljaju#i ga nasuprot esse formali sive actuali, on ga imenuje kao esse

potentiali, dakle kao potencijalno bivstvovanje u smislu da intramentalnasu"tina ima potenciju. tj. nu$nu mogu#nost za bivstvovanje i u formalnommodusu ili, naprosto, jeste su"tina jedne mogu#e stvari.38 U nedostatku

boljeg imena, i mi #emo predikatskog bivstvovanje su"tine u razumunazvati objektivno potencijalno bivstvovanje. Pri tom, ne treba smetnuti suma da nije objektivno bivstvovanje ono koje je potencijalno, ve#da je re!o

potenciji objektivno bivstvuju#e su"tine za formalno bivstvovanje, tj. opotenciji za realno egzistiranje stvari !ija je ona su"tina.

Izuzetno je va$no ne izgubiti iz vida da iako bivstvuje u razumu,su"tina stvari nije od razuma, odnosno da je njeno bivstvovanje kao takvonezavisno od saznajnog procesa kojim je spoznata (tj. od toga da jereprezentovana). Zato "to objektivno potencijalno bivstvovanje nije bivstvo-vanje onog koji spoznaje, niti je egzistiranje samog saznajnog procesa, ve#

je bivstvovanje jedne res u razumu koja nije od razuma (nije ens rationis),Dekart ka$e da to bivstvovanje nije ni"ta (M III 14: VII 41),39ve#da jesteistinsko intramentalno bivstvovanje su"tine.40Zna!i li to da neko bivstvovan-

je jeste ni"tag? Zna!i, to je objektivno znano bivstvovanje. Naime, ontolo"-ki posmatrano, objektivno znano bivstvovanje uop"te i nije bivstvovanje ve#

jesamo spolja"nja oznakakojusvakiobjekt svesti dobija zato "to je objektsvesti.41

5. Uro%ene ideje

No, ukoliko objektivno znano bivstvovanje mo$e postojati bezobjektivnog potencijalnog bivstvovanja (a mo$e, bi#a razuma), va$i li iobrnuto, mogu li kod Dekarta su"tine stvari biti u ljudskom duhu a uop"te ne

biti reprezentovane, ne biti objekat svesti? Mogu, uro%ene ideje! Ni jedne

38 Da podsetimo, to da li je ta stvar i realno egzistiraju#a, nu$no ili nenu$no, naovom mestu uop"te nije va$no.

39 Up. i M V 5, 6: VII 64, 65. Non nihilekvivalentno je odre%enjima reale aliquid(IOdg: VII 103) i res.

40 Ponovo Suarez: Ali ono "to je na ovaj na!in objektivno u duhu, ponekad u sebisamom ima ili mo$e imati istinsko stvarno bivstvovanje (verum esse reale) uzono kojim je objekat za razum. Apsolutno i bez kvalifikacije, to nije pravo bi#erazuma, ve#je pre jedno stvarno bi#e (ens reale), jer je za njega bivstvovanje ono"to mu naprosto i su"tastveno pripada, dok to da je objekt za razum za njega jespoljno i akcidentalno,Disputationes54.1.6: 26, 1016.

41 Ili, kako bi rekao Suarez, biti objektivno u razumu nije biti, ve#biti mi"ljen ilizami"ljan (esse objective tantum in ratione non est esse, sed est cogitari aut

fingi),Disputationes54.1.10: 26, 1018.


13/22


jedine stvarne su"tine koja bivstvuje u njemu duh ne mora postati svestan:Jer, iako nije nu#no da se ikad upustim u bilo kojumisao o Bogu, ipak kadgod mi se svidi misliti o prvom i najvi"em bi#u ... [mogu] njegovu idejuizvaditi iz riznice svojega duha (M V 11: VII 67, moje podvl.).

Sasvim je ta!no i ostaje ta!no da za Dekarta nema percipiranja bezreprezentovanja i nema reprezentovanja bez percipiranja, niti svega toga bezsamosvesti, ali to je samo spoznajna aktivnost duha i jedan njegovmodus(ideja uzeta materijalno). Duh ne mo$e znati nijednu stvarnu su"tinu ukolikonije reprezentovana percipiranjem (izva%ena iz riznice duha), ali to nezapre!ava da su"tina u njemu bude kao nereprezentovana. Uostalom, su"tine

stvari tako bivstvuju u razumu (objektivno potencijalno bivstvovanje bezznanog bivstvovanja) sve vreme kada nisu objekti svesti: bebe imaju te idejena isti na!in na koji ih imaju odrasla ljudska bi#a kada ne obra#aju pa$njuna njih (Hiperaspistesu, avg. 1641: III 424).

U objektivnom potencijalnom modusu bivstvovanja, stvarne su"tinebivstvuju pre ikakve eksplicitne svesne saznajne aktivnosti, "to je za Dekartapercipiranje, i pre ikakve svesti o njima i taj prerefleksivni ili predspoznajninivo jeste nivo uro%enih ideja. Za stvarne su"tine, biti u razumu samo posebi ne zna!i i biti reprezentovan ili biti objekt svesti, ve# zna!i mo$i bitireprezentovan i mo$i biti objekt svesti: [S]vako unutar sebe samog imaimplicitnu ideju Boga (ideam Dei, salte implicita), "to #e re#i sposobnost da

je ekspl ic i tno percipi ra (aptitudinem ad ipsam explicitepercipiendam) (isto: III 430). Otud, kada se govori o objektivnom potenci-jalnom bivstvovanju, govori se o unutra"njoj oznaci su"tine, o bivstvovanju-kao-biti-inteligibilan, bivstvovanju-kao-biti-spoznatljiv, bivstvovanju-kao-

biti-reprezentabilan ili bivstvovanju-kao-biti-u-razumu.Postojanje uro%enih ideja kod Dekarta, istinskih i nepromenljivih

priroda ili su"tina ili formi,42dakle od spoznaju#eg duha sasvim nezavisnihintramentalnih inteligibilnosti, neoporeciva je potvrda da objektivno

bivstvovanje kod njega, osim znanog, ima jo" jedan smisao.43Ovde se nemo$emo baviti pitanjem kako to stvarne su"tine objektivno potencijalno

bivstvuju u duhu kada ih on nije svestan, ali na osnovu re!enog trebalo bi daje na!elno jasan Dekartov govor o uro%enim idejama kao dispozicijama.44

42 I Odg: VII 116; up. i M V 5: VII 64, Mersenu, 16. 6. 1641: III 383.

43 Za razlikovanje dva smisla objektivnog bivstvovanja, vidi Menn 1998: 277, 280;McRae 1965: 181. Razliku, naravno na osnovu kasne sholastike, jasno prave

N. Vels i T. Kronin (Cronnin 1966).

44 Up. Primedbe: VIIIB 358361; Hiperaspistesu, avgust 1641: III 430. Postojanjeuro%enih ideja u duhu u najte"njoj je vezi s intelektualnom memorijom; drugo je

pitanje kako ona uop"te mo$e kod Dekarta postojati i "ta joj je osnova. Zaintelektualnu memoriju up. M V 11: VII 67, Mersenu, 11. 6. 1641: III 383,

Hajgensu, 10. 10. 1642: III 598599, Meslanu, 2. 5. 1644: IV 114. Taj pojam


14/22


Umesto analize tog problema, izlo$i#emo jednu posledicu bivstvovanjasu"tina u razumu, a potom odgovoriti i na jedno va$no pitanje.

Ako su ideje kao Bog, duh, telo, trougao (Mersenu, 16. 6. 1641: III383), stvar, istina, mi"ljenje (M III 8: VII 37), ideja sebe samog(Hiperaspistesu, avg. 1641: III 424), ve!ne istine kao su"tine stvari(Mersenu, 17. 5. 1630: I 151152),45dakle ako su sve te ideje uro%ene, za"tone bi bile uro%ene i ideje svih stvarnih su"tina, ako je ne"to uop"te i preosta-lo kao neobuhva#eno? Dekart i ka$e da jesu (Mersenu, 27. 7. 1641: III 418;

Primedbe na jedan program: VIII B 358),46 dosledno grabe#i u pravcuokazionalnog uzrokovanja (ne: okazionalizma47).

Objektivno potencijalno bivstvovanje i uro%ene ideje pokre#uslede#a pitanja: ako stvarne su"tine dobijaju oznaku idea, u objektivnomsmislu naravno, zato "to su reprezentovane percipiranjem, na osnovu !ega seonda one stvarne su"tine koje nisu reprezentovane nazivaju idejama, uro%en-im, i na osnovu !ega se objektivno potencijalno bivstvovanje u ljudskomrazumu uop"te naziva objektivnim !ak i kada te su"tine nisu objekti svesti?U najkra#em, odgovor glasi: na osnovu toga "to naziv ne poti!e od ljudskihideja, niti je re!o ljudskom razumu i ljudskoj svesti. Druga!ije re!eno: po"tostvarna su"tina ne bivstvuje u ljudskom razumu zahvaljuju#i samom ljud-skom duhu, ni odre%enje tog bivstvovanja kao objektivnogne mo$e poticatiod tog duha:

Upotrebio sam tu re! [ideja] zato "to su je filozofi obi!no ve#koristili za ozna!avanje forme percepcije bo$anskog duha ... i nijednu

prikladniju nisam na"ao (III Odg: VII 181).Vrlo je va$na ova Dekartova izjava jer nesumnjivo ukazuje na to da

se njegov pojam ideje ne mo$e razumeti ne samo bez kasne sholastike ve#iposebno bez toga kako su u njoj bile razumevane bo$anske ideje i, samimtim, bez razumevanja odnosa Boga prema onom stvorenom.48Naime, krajnje

pojednostavljeno, po"to je Bog njihov tvorac, sve su"tine stvari nu$nim

detaljno analizira D. Klark u Clarke 2003: 99105.

45 Zato "to jesu istine o istinskim i nepromenljivim prirodama ili su"tinama, ve!neistine jesu ekvivalentne sa stvarnim su"tinama, kako za Dekarta tako i za kasnu

sholastiku ([O]ve su"tine nisu ni"ta drugo do ve!ne istine, Mersenu, 27. 5.1630: I 150).

46 Za to, vidi Gorham 2003.

47 Za to, vidi Nadler 1994, Schmaltz 1992; Garber 1993, Clatterbaugh 1999: 3242.Za okazionalno uzrokovanje, vidiMersenu11. 6. 1641: III 383; definicija ideje uDrugim odgovorima: VII 160; Primedbe na jedan program: VIIIB 359. Sve

pretpostavke ovog uzrokovanja, a time i uro%enosti ideja, i to ba" u domenusaznanja, ve# postoje ne samo kod Suareza ve# i u celoj kasnoj sholastici. Zaokazionalizam, vidi vrlo informativan tekst Dejzi Radner (Radner 2007).

48 Za to, vidi Milidrag 2010a: 252269, 294305.


15/22


na!inom ve!no bivstvuju u bo$anskom duhu, te svaka stvarna su"tina kaosvoj predikat poseduje odre%enje nu$no bivstvovati u Bo$jem duhuh,izme%u ostalog i kao objekat njegove svesti. Zato "to su su"tine stvarinu$nim na!inom objekti bo$anske svesti, njihovo bivstvovanje u bo$anskomrazumu odre%eno je kao objektivno bivstvovanje. Dva su, dakle, momentakoja ulaze u odre%enje predikatskogg objektivnog modusa bivstvovanjasu"tine stvari kao takvog: bivstvovati u razumu i bivstvovati kao objektbo#anskesvesti. Kod Boga su ta dva momenta ekvivalentna.

Po"to su inteligibilne, stvarne su"tine mogu objektivno bivstvovati iu ljudskom razumu. Ako su, pri tome, i reprezentovane percipiranjem, one

su, istovremeno, u razumu i kao objekti svesti (dakle, imaju objektivnopotencijalno i objektivno znano bivstvovanje). Me%utim, ljudski duh nijebo$anski, tj. nije tvorac tih su"tina, i ne mo$e u svakom trenutku dr$ati usvesti su"tine svih stvari koje bivstvuju u njegovom razumu; osim toga,

postoje i uro%ene ideje kojih uop"te ne mora postati svestan.Ta dva ograni!enja ljudskog duha vode slede#em preciziranju pojma

objektivno potencijalno bivstvovanje stvarne su"tine u ljudskom razumu:po"to stvarne su"tine bivstvuju u ljudskom razumu i po"to nisu sve vremeobjekti ljudske svesti ili to uop"te i ne moraju biti, sledi da je za odre%enjeobjektivnog potencijalnog modusa bivstvovanja stvarnih su"tina u ljudskomrazumu su"tastveni momenat bivstvovati-kao-biti-u-razumu, a ne

bivstvovati-kao-biti-objekt-svesti.49Zato, kada govori o objektivnom poten-cijalnom bivstvovanju, Dekart govori o bivstvovanju su"tine u razumu,50ane o bivstvovanju preko ideje ... u razumuh (M III 14: VII 41).

Iz re!enog sledi da se objektivno potencijalno bivstvovanje su"tinastvari u ljudskom razumu naziva objektivnimsamo po analogijis njihovim

bivstvovanjem u bo$anskom duhu, odnosno na osnovu izvorne ekvivalenci-je dva momenta odre%enja objektivnog bivstvovanja u Bogu. Objektivnopotencijalno bivstvovanje stvarnih su"tina u ljudskom razumu metafizi!ki jerazvezano od izvora svog imena (bivstvovati-kao-biti-objekt-bo$anske-svesti); ime !uva tek prisustvo traga izvorne ekvivalencije.

49 Drugim re!ima, biti-objekt-svesti jeste sekundarno za stvarne su

"tine u ljudskomrazumu. Imati jednu ideju ponekad jeste samo epizoda u na"oj mentalnoj

istoriji, kao kada nam se ideja pojavi i mi je percipiramo... Ponekad, imatiideju zna!i posedovati sposobnost ili dispoziciju za polu!ivanje ideje, tako da

beba ima ideju Boga na ta!no isti na!in na koji giht mo$e biti uro%en u nekojporodici; i ovo je klju!no: Na kraju, imati ideju ponekada zna!i biti posednikjednog specifi!nog mentalnog sadr$aja o kojem ne moramo ni"ta znati ili ga nemoramo u nekom trenutku biti svesni, ali koji mo$e biti prizvan, Ashworth1975: 331332.

50 Up. M V 5, 11: VII 64, 68; I Odg: VII 103, 105; III Odg: VII 189; Primedbe najedan program: VIIIB 361.


16/22


Isto je na delu i kod imena uro%enih ideja. Bog istovremenoi ve!nopercipira sve stvarne su"tine i to su, kako nam Dekart ka$e u odgovoruHobsu, forme njegove percepcije.51Otud, kada je re!o stvarnim su"tinama,za Boga nisu ekvivalentna samo odre%enja objektivno bivstvovanjeh,bivstvovanje kao objekt svestih i bivstvovanje u razumuh, ve#su s njimaekvivalentna i odre%enja biti stvarna su"tinah i biti percipiranh. Naprosto,u Bo$jem duhu nema nijedne su"tine koja bi bila su"tina a koja istom ne bi

bila i ve!no percipirana i ve!no bila objekat njegove svesti i ve!no objek-tivno bivstvovala i ve!no bila u njegovom razumu. Po"to ljudski duh nije

bo$anski, pa ne mo$e istovremeno i sve vreme percipirati sve stvarne su"tine

koje su u njegovom razumu, na osnovu toga "to je to da su u razumu njihovodominantno odre%enje i na osnovu toga "to jesu reprezentabilne, i su"tinekoje nisu percipirane/reprezentovane dobijaju ime ideja, u objektivnomsmislu naravno, po analogiji s izvornom ekvivalencijom u bo$anskom duhu.Re!je o spoljnoj oznaci idea, onoj istoj koju dobijaju i su"tine stvari (i bi#arazuma) kao reprezentovane.

Nije zgoreg ponovo podsetiti da sve vreme govorimo u apstrakcija-ma, ali koje svoju osnovu imaju u ontologiji ideja, duha i stvarnih su"tina. Onekoj stvarnoj su"tini duh ba"ni"ta ne mo$e znati ukoliko je ne percipira, tj.ako ona nije reprezentovana i nije objekat svesti. Me%utim, zato "to intra-mentalne su"tine nisu proizvod duha u kome bivstvuju, mogu#e je od njihapstrahovati odre%enja koja dobijaju kao reprezentovane, pa ih posmatratikao takve ili pak kao reprezentovane. Kod Dekarta, metafizika odre%ujeepistemologiju; zato se pitanje saznanja obra%uje u Meditacijama o prvoj

filozofiji.

6. Zaklju!ak: najve#a korist za uro%ene ideje

Istorijskofilozofski posmatrano, zna!aj Dekartovog konceptabivstvovanja intramentalnih, od ljudskog duha nezavisnih su"tina nazna!a-jniji je kao temelj njegovog koncepta uro%enih ideja.

Dok je u sholastici pitanje o uro%enim idejama bilo ponajpre vezi-vano za problem uro%enosti znanja o Bogu, kod Dekarta, a zbog dualizma,uro%ene ideje dobijaju jasnu epistemolo"ku funkciju time "to postaju temeljnu$nog znanja. Realna razlika izme%u dveju kona!nih supstancija ne daonemogu#ava saznanje ve#je njegova pretpostavka: duh mo$e ste#i istinskoznanje (scientia) jedino slobodan od uticaja (ne: prisustva) !ulnih utisaka.Dekart vrlo dobro zna "ta radi: Mnogi su ljudi ranije tvrdili kako se, zarad

51 Za detalje kasnosholasti!kog razumevanja kod Suareza, vidi Milidrag 2010a:252262.


17/22


razumevanja metafizi!kih stvari, duh mora odvratiti (abducendo) od !ula;ali, koliko ja znam, niko nije pokazao kako to mo$e biti u!injeno. Ispravna, iza mene jedina metoda za dostizanje toga, sadr$ana je u mojoj Drugojmeditaciji (II Odg: VII 131). Odvra#anje od !ula moralo je kao posledicuimati navra#anje na sadr$aje samog duha, a tra$ilo je i metafizi!ko utemel-

jenje mogu#nosti uro%enih ideja.Uro%ene ideje kod Dekarta moraju biti razumevane i kao sama

sposobnost mi"ljenja (Primedbe: VIIIB 357358), odnosno kao strukture tesposobnosti,52ali i kao u razumu objektivno bivstvuju#e su"tine stvari.

Razumevane kao sama sposobnost mi"ljenja, uro%ene su ideje

delatne pri samom aktu reprezentuju#eg percipiranja. Slobodnije re!eno, zaDekarta !ovek misli uro%enim idejama. Drugim re!ima, ne mo$emo ni o!emu misliti a da ne mislimo o tome kao o jednoj stvari i zato je ideja stvariuro%ena (M III: VII 38); ne mo$emo zato "to nema ideja koje nisu o nekimstvarima (M III 19: VII 44), u obi!nom ili supertranscendentalnom smislu.Isto tako, telo ne mo$emo saznavati izvan kategorija matematike i zato jeideja trougla uro%ena (Mersenu, 21. 6. 1641: III 383) ili o mi"ljenju bezideje duha, te je zato i ona uro%ena (isto). Ideja Boga izdvaja se po tome "to

jedino ona jeste uslov mogu#nosti samog mi"ljenja, dok sve ostale uro%eneideje jesu uslovi mogu#nosti mi"ljenja pojedinih predmeta. To Dekartovorazumevanje uro%enih ideja kao same sposobnosti mi"ljenja ta!no je paralel-no s poimanjem ideja u bo$anskom razumu, dakle kao ne!ega "to ontolo"kinije razli!ito od samog percipiranja. I uistinu, ovako posmatrane uro%eneideje (su"tine stvari!) jesu samo razumski razli!ite od ljudskog razuma.

S druge strane, o uro%enim idejama mora se misliti i kao o u razumubivstvuju#im su"tinama stvari. Za razliku od ideja stvari ili istine, ideje Bogaili trougla imaju sadr$aje, to jesu ideje pojedina!nih bi#a (ens) i taj njihovmomenat nije svodiv na pojam (strukture) mi"ljenja. Samim tim, kao

posledica dualizma javlja se potreba za uvo%enjem novog smisla pojmaobjektivnog bivstvovanja koje nije znano bivstvovanje, ve#koje je objek-tivno bivstvovanje su"tine stvari u razumu koje nije ni"ta, !ime se uro%eneideje metafizi!ki utemeljuju.

52 Zamisao da je sve znanje sa!uvano u nama samima, samo izlo$eno u figuriuro%enih ideja ostaje strategijski va$na i u kasnijim razdobljima. Oslobo%enanaivna govorenja o onome "to je nastalo s nama, u!enje o uro%enim idejamazna!i: 1. Uvid u mogu#nost koji pru$a strukturalno razlikovanje nekolikoneovisnih redova ili poredaka bi#a napose mogu#nosti prou!avanja strukture!iste misli kao autonomnog podru!ja. 2. Primjenu zamisli da se izgradicjelokupno znanje polaze#i od jednostavnijih, mo$da !ak besadr$ajnih eleme-nata i jednostavnih, ali rekurzivnih postupaka na skupu elemenata. 3. Sintezatoga dvoga, po!etak rada na ontologiji relacija i strukture, oslobo%enojneposredno sadr$ajnih natruha, Mi"!evi#1978: 31.


18/22


Prema tome, uro%ene ideje jesu beleg bo$anskog u ljudskom duhu,ali takav beleg koji nije nu$nim na!inom razli!it od obele$enog, jer uro%en-im idejama mislimo. U takvom razumevanju uro%enih ideja treba tra$itismisao slede#e Dekartove pomalo zagonetne re!enice:

I uistinu nije !udo "to je Bog, stvaraju#i mene, stavio u mene tu ideju[sebe samog] da bude poput znaka tvor!eva utisnuta u njegovu tvorevinu; inije potrebno da taj znak bude stvar razli!ita od same tvorevine.

(M III 38: VII 51)

14.09.2011. Institut za filozofiju i dru"tvenu teoriju, Beograd

Literatura

Dekartova dela

Adam Paul, Tannery Charles (publ. par). Oeuvres de Descartes.Paris: Vrin,1996.

Dekart Rene,Re!o metodi, Prakti!na i jasna pravila.Prevod Radmila &ajkovi#i Du"an Nedeljkovi#. Valjevo, Beograd: KUIZ Estetika, 1990.

Descartes Rene, Meditacije o prvoj filozofiji.Prevod Tomislav Ladan. U E.Husserl,Kartezijanske meditacijeI. Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost,1975.

Descartes Rene,Rije!o metodi, Prakti!na i jasna pravila, Osnovi filozofije.Pre-vod Veljko Gortan. Zagreb: Matica hrvatska, 1951.

Dekart Rene, Strasti du"e.Prevod Milan Tasi#. Beograd: Moderna, 1989.

Sekundarna literatura

Akvinski, Toma (1993). Suma protiv pogana. Prevod o. Avgustin Pavlovi#.Zagreb: Kr"#anska sada"njost.

Ashworth, E.J. (1975). Descartes Theory of Objective Reality.The

New

Scholasticism45: 331340.Cantens, Bernardo (2003). Suarez on Beings of Reason: What Kind of Beings

(entia) are Beings of Reason, and What Kind of Being (esse) Do TheyHave.American Catholic Philosophical Quarterly 77: 171188.

Clarke, Desmond (2003). Descartess Theory of Mind. Oxford, ClarendonPress.

Clatterbaugh, Kenneth (1999). The Causation Debate in Modern Philosophy16371739. New York, London, Routledge.


19/22


Clemenson, David (2007).Descartes Theory of Ideas. London: Continuum.Cronin, Timothy, S.J. (1966). Objective Being in Descartes and in Surez.

Analecta Gregoriana, vol. 154. Rome, Gregorian University Press.Doyle, John (1984). Prolegomena to a Study of Extrinsic Denomination in the

Work of Francis Surez S.J.. Vivarium22: 121160.(1995). Another God, Goat-stags, and Man-lions: A Seventeenth-Century

Debate about Impossible Objects. TheRewiew of Metaphysics48: 771808.

(1997). Between Transcendental and Transcendental: The MissingLink?. The Review of Metaphysics50: 783815.

(1998). Supertranscendental Being: On the Verge of ModernPhilosophy. U Brown (ed.),Meeting Of the Minds; The Relations Between

Medieval And Classical Modern European Philosophy. Acts of the Interna-tional Colloquium held at Boston college June 1416, 1996, organized bythe Societ International pour lde la Philosophie Mdivale. Brepols,Brepols Publishers: 297316.

(2003). The Borders of Knowability: Thoughts From or Occasioned bySeventeenth-Century Jesuits. U Pickav (hrsg.),Die Logik der Transzen-dentalen. Festschrift fr Jan A. Aersten zum 65. Geburstag. Berlin, NewYork, Walter de Greuyter: 643658.

Foster, M.B. (1935). Christian Theology and Modern Science of Nature, I.Mind44: 439466.

Garber, Daniel (1993). Descartes and Occasionalism. U S. Nadler (ed.),Causation in Early Modern Philosophy: Cartesianism, Occasionalism and

Preestablished Harmony. University Park, Pennsylvannia, The Pennsyl-vannia State University Press: 926.

Gorham, Geoffrey (2003). Descartes on the Innateness of All Ideas. Canadi-an Journal of Philosophy32: 355388.

Grene, Marjorie (1985).Descartes. Brighton, Harvester Press.Jolley, Nicholas (1990). The Light of the Soul: Theories of Ideas in Leibniz,

Malebranche and Descartes. Oxford, Oxford University Press (Clarendon).Koplston, Frederik (1989).Istorija filozofije,tom 2. Beograd, BIGZ.McCord Adams, Marilyn (1977). Ockhams Nominalism and Unreal Entities.

ThePhilosophical Review86: 144176.McRae, Robert (1965). Idea as Philosophical Term in Seventeenth Century.

TheJournal of the History of Ideas26: 175190.Menn, Stephen (1998). Descartes and Augustine. Cambridge, Cambridge

University Press.Milidrag, Predrag (2010a). Poput slika stvari: Temelji Dekartove metafizi!ke

teorije ideja, Beograd: Institut za filozofiju i dru"tvenu teoriju, IP FilipVi"nji#.


20/22


(2010b). Dekart, kasna sholastika i istorija filozofije: Slu!aj teorije ideja,Filozofija i dru"tvo21, 1 (2010b): 187208.

Mi"!evi#, Nenad (1978).Bijeli"um. Rijeka, Izdava!ki centar Rijeka.Nadler, Steven (1994). Descartes on Occasional Causation. The British

Journal for the History of Philosophy2: 3554.New Catholic Encyclopedia(2002).Washington, D.C.: The Catholic University

of America Press.Normore, Calvin (1986). Meaning and Objective Being: Descartes and His

Sources. U A. O. Rorty (ed.), Essays in Descartes Meditations. LosAngeles, Berkeley, University of California Press: 223242.

Owens, Joseph (1963).An Elementary Christian Metaphysics.Torronto,Bruce Publishing (deveto izdanje: Center for Thomistic Studies, Universityof St. Thomas, Houston, 2008).

Pereira, Jos (2007). Suarez Between Scholasticism and Modernity. Milwaukee:Marquette University Press.

Perler, Dominik (1994). What Am I Thinking About? John Duns Scotus andPeter Aureol on Intentional Objects. Vivarium32: 7289.

(1996). Things in the Mind: Fourteenth-Century Controversies overIntelligible Species. Vivarium34: 251263.

(2000). Essentialism and Direct Realism: Some Late Medieval Perspec-tives. Topoi19: 111122.

(2001). What Are Intentional Objects? A Controversy among EarlyScotists. U Perler (ed.), Ancient and medieval theories of intentionality.Leiden, Brill: 203226.

Radner, Dejzi (2007). Okazionalizam. U D$.H.R. Parkinson (prir.), Rene-sansa i racionalizam sedamnaestog veka, Rautlid$ova istorija filozofije,tom IV. Beograd, Plato: 367401.

Read, Stephen (1977). The Objective Being of OckamsFicta.PhilosophicalQuartely27, no. 106: 1431.

Schmaltz, Tad (1992). Sensation, Occasionalism and Natural Change inDescartes Philosophy. U P.D. Cummins, G. Zoeller (eds.),Minds, Ideas,and Objects; Essays on the Theory of Representation in Modern Philoso-

phy. Atascadero, California, Ridgeview Publishing: 107127.Secada, Jorge (2000). Cartesian Metaphysics: The Late Scholastics Origins of

Modern Philosophy. Cambridge, Cambridge University Press.Spruit, Leen (1994). Species Intelligibilis. From Perception to Knowledge,

volume one: Classical Roots and Medieval Discussions. Leiden, E.J. Brill.(1995). Species Intelligibilis. From Perception to Knowledge, volume two:

Renaissance Controversies, Later Scholasticism and the Elimination of theIntelligible Species in Modern Philosophy. Leiden, E.J. Brill.


21/22


Suarez, Franciscus S.J. (18561877). Disputationes metaphysicae. U OperaOmnia, tomovi 25, 26. Paris: Vives.

(1995). On Beings of Reason, Metaphysical Disputation LIV, Translatedfrom the Latin with an Introduction and Notes by John P. Doyle. Milwau-kee: Marquette University Press.

Wells, Norman (1984). Material Falsity in Descartes, Arnauld and Surez.TheJournal of the History of Philosophy22: 2550.

(1990). Objective Reality of Ideas in Descartes, Caterus and Surez. TheJournal of the History of Philosophy28: 3361.

(1993). DescartesIdeaand Its Sources. TheAmerican Catholic Philo-

sophicalQuaretly67: 513535.(1994a). Esse Cognitumand Surez Revisited. The American Catholic

Philosophical Quarterly 67: 339348.(1994b). Objective Reality of Ideas in Arnauld, Descartes and Surez. U

Kremer (ed.), The Great Arnauld and Some of His Philosophical Corre-spondents. Toronto, University of Toronto Press:138183.

(1998a). Descartes and Surez on Secondary Qualities; A Tale of TwoReadings. TheReview of Metaphysics51: 565604.

(1998b). Surez on Material Falsity. U Brown(ed.). Meeting Of theMinds; The Relations Between Medieval And Classical Modern EuropeanPhilosophy. Acts of the International Colloquium held at Boston college

June 1416, 1996, organized by the Societ International pour lde laPhilosophie Mdivale. Brepols, Brepols Publishers, str. 1.

PREDRAG MILIDRAG

DESCARTES ONESSE OBJECTIVUMAND INNATE IDEAS

(Summary)

The article analyses Descartes notion of esse objectivumagainst the background ofhis theory of ideas. The Introduction deals with the notion of idea, thing (res), being(esse) and the difference between ideas of things and ideas of beings of reason. It isargued that there are two meanings of the notion of objective being in Descartes. The


22/22


first meaning comprises essences of things as represented, as well as beings of reason asrepresented, and it could be reduced to extrinsic denomination being-as-being-of-object-of-consciousness. Second meaning refers only to the essences of things and expressestheir genuine intramental being (esse) in the intellect, whether they are represented bythe ideas or not. This second sense is the basis for understanding of Descartes innateideas. Finally, it is shown that, seen on this way, innate ideas are the structures of verythinking (ideas of thing or truth). Nevertheless, in Descartes they have to be understoodas intramental essences of things (ideas of triangle or mind). The idea of God is excep-tional because it functions on both ways.

Key words: res, idea of God, intelligibility, real essence, res cognita,being of reason, late scholastic.

dekart o esse objectivum i urođenim idejama (milidrag)

Documents