8/3/2019 DE Novine - Broj 09

1/4

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Decentralizacija podrazumeva postojanje

mree nivoa lokalne vlasti koja u razliitimzemljama poprima razliite forme. Jaanje

lokalne vlasti znai ne samo proirenje kru-

ga njenih nadlenosti, finansijske au-

tonomije i ukupnih potencijala, pre svega u

sferi podsticanja ekonomskog razvoja, ve i

razvijanje mree lokalne vlasti koja sadri

vie raznih nivoa. Obino se pojavljuju tri

nivoa lokalne vlasti i najee su to:

optine, okruzi (distrikti) i regioni. Radi

boljeg razumevanja odnosa izmeu nivoa

lokalne vlasti, potrebno je shvatiti osobine i

nadlenosti svakog od njih. Svaka lokalnasamouprava ima odreene karakteristike i

krug nadlenosti koje obavlja.

Januar, 2012

U V O D N A R E Reforme bez odjeka

Deo prie o decentralizaciji,zapravo je pria o reformama javnogsektora koje bi, kako se navodi ustrunim analizama ovog procesa, tre-balo da predstavljaju prelaz od aparatavlasti i sile nad graanima, ka razvijanjuuprave i administracije kao servisagraana u kome slubenici u kontinui-

tetu unapreuju vetine modernog up-ravljanja i menadmenta. Ovo je utoliko vanije to se u procesu decentralizacijepoveava broj centara u kojima se od-luuje, a podrazumeva i aktivno, part-nersko ukljuivanje graana u donoenjeodluka i efikasnije odgovore na konkret-ne potrebe graana.

Kako se navodi u prirunikuPokrenimo zajednice, koju potpisujudoktorka Sneana orevi, SneanaStojanovi i Aleksandra Vesi Anti, bro-jne studije ukazuju da su graani mnogo

zadovoljniji u drutvu u kojem postojimogunost aktivne participacije i uticajana tokove javnog odluivanja, nego udrutvima u kojima tih mogunosti ne-ma. Graani su zadovoljniji ako moguda utiu na strukturu budeta kao i nakvalitet javnih usluga Otuda u veinidemokratija pored demokratskih proce-dura izbora, garantovane su i institucijeneposredne participacije graana(inicijativa, referendum, skuptina, zbori drugo) koje omoguavaju graanimaneposredno uee u donoenju vanih

odluka. Jedan od interesantnih oblikaovakvog odluivanja je poreski referen-dum- neposredno izjanjavanje graanao visini poreza za razliite usluge na-

vode pomenute autorke.

Primer Srbije, meutim, kojatakoe ima precizirane institucije ne-posrednog uea graana kao to sureferendum, graanska inicijativa,zborovi, pokazuje da su ovakve instituci-je uglavnom mrtvo slovo na papiru akonjihove odluke nemaju nikakvu obave-zujuu snagu i ako nisu praene prome-

nom odnosa dravne, a prvenstveno lo-kalne administracije prema graanima,a danas je evidentno da, i pored formal-no pokrenutih (i vremenski poodmaklih)reformi javnog sektora, i dalje postojimnotvo problema u lokalnim adminis-

tracijama, istih onih na koje su autorkeukazivale pri izradi svoje knjige.

Lokalna administracija jeobino neadekvatna strukturi sistema.Slubenici su nedovoljno visoko obra-zovani, a nedostaje i odgovarajuaprofesionalna struktura. Takoe, post-

oji i problem broja slubenika, to jestproblem prezaposlenosti. Zapoljavanjese esto vri na osnovu partijskog,roakog, ili prijateljskog odnosa. Ad-ministracija funkcionie po odsecima,od kojih svaki predstavlja izolovanucelinu sa nedovoljno jasnim standardi-ma i nepostojanjem merenja efekatarada. Timski rad se nedovoljno pod-stie, a ne postoji ni nagraivanje pre-ma radu, ali ni rizik od gubljenja posla,to dodatno demotivie zaposleneprecizira se u analizi publikacijePokrenimo zajednice, u kojoj se jo

konstatuje da je nain rada uprave jeautomatizovan i nedovoljno mo-tiviui, a da otputanje sa poslaukazuje na politiku podobnost kao veoma znaajan inilac, dok profesion-alni kriterijumi nisu od presudne vanosti za zauzimanje odreene pozi-cije. Nepostojanje partnerskih odnosa

izmeu raznih nivoa vlasti, nepostojan- je subsidijariteta, dominantan odnoshijerarhije, zapoljavanje premapartijskoj pripadnosti i zanemarenigraani kao korisnici javnih usluga,pouzdani su pokazatelji slabosti re-formi zakljuuju autorke.

Mrea lokalne vlasti

BROJ 09

Nada Budimovi

INTERVJU: BRANISLAVNEDI, UPRAVNIKKRUEVAKOG POZORITA... 2

PULS SRBIJE: DALIPLA-NIRATEDAU 2012.GODININAPUSTITESVOJRODNIGRAD?.....3

AKTUELNO: SRBIJANA98. MESTUPOEKONOMSKIMSLOBODA-MA...3

DRUGIPIU: BLICONLINE, POLITIKAONLINE.....4

JEZIKBROJKI: STATISTI-

KAZAPOSLENOSTIU

SRBIJI......... 3

8/3/2019 DE Novine - Broj 09

2/4

*Jedan od aspekata decentralizaci-

je u Srbiji, o kojoj se dugo govori,

jeste i decentralizacija u oblasti

kulture. Kakav je va stav o tome,

kao upravnika jedne od pozorinih

kua koja je uspela da odri ko-

rak sa prestonikim pozoritima?

- Decentralizacija e, sasvim sigurno,

doneti mnogo dobra manjim centrima

po Srbiji. U naoj kulturnoj politici ne

smemo se osloniti samo na Beograd i

reenje je upravo u tome da se napravi

vie manjih centara po Srbiji, koji e,

opet okupljati oko sebe one jo manje

koji ni fiziki ni finansijski ne mogu da

izdre da budu centri kulture. Primera

radi, ako je Kruevac jedan od veih gra-

dova u Rasinskom okrugu, normalno jeda on bude nosilac kulture itavog Okru-

ga i kao takav zasluuje i finansijsku, i

moralnu i svaku drugu panju i podrku.

Najzad, ne moemo rei da nam kultura

nije potrebna.

*Kakvo je stanje u ovom trenutku,

iz iskustva Kruevakog pozorita?

- U ovom trenutku je stanje takvo da se

sve radi ad hoc, od sluaja do sluaja.

Ako imamo neki dobar projekat, modase neko seti da to podri, a ako ne,upueni smo na naeg osnivaa, Grad

Kruevac. Kada to kaem, mislim pre

svega na sredstva za programe, jer mi

imamo odreena sredstva koje osniva

daje za plate, odravanje zgrade, grejan-

je, ali sve to nije dovoljno ukoliko nema-

mo sredstava za program, odnosno ako

nemamo ime da napravimo neto to e

biti dobro za na grad, za nae sugra-

ane, za na okrug, region, a onda i zaitavu Srbiju i tako pokaemo da je

mogue praviti kulturu i van centara kao

to su Beograd i Novi Sad.

*Kada je re o rasporeivanju

kulturnog dinara iz republikog

budeta, kako sada stoje stvari, a

kako bi, po vaem miljenju tre-

balo da bude?

- Sada stvari stoje tako da za dobar pro-

jekat dobijemo neki sitni koji pokua-vamo da rasporedimo na neke programe

koje imamo. Konkretno mislim na neke

predstave koje smo imali u godinama

jubileja, kao to je bila Godina Mee

Selimovia kada smo mi, jedini poredNarodnog pozorita, imali predstavu po

tekstu Mee Selimovia, Tvravu, u

Godini Ive Andria, gde smo bili jedino

pozorite u Srbiji koje je imalo predstavupo delu Iva Andria. Mi smo za te nae

programe dobili sredstva koja su otprilike

petnaestina onoga to bi nam trebalo da

bismo na pravi nain predstavili to to

smo radili. To treba neko da prepozna - to

to Kruevac, na primer, jedini u Srbiji

ima Prokletu avliju, a mi smo u godini

Ive Andria dobili 400.000 dinara od

Ministarstva za turneju koju smo organi-

zovali po itavoj bivoj Jugoslaviji, tamo

gde je Andri radio, stvarao, gde je roen.

Neto ne verujem da bi, kada bi bilo u

pitanju beogradsko pozorite, to bila ista

suma.

Druga stvar je scensko-tehnika oprema,

bilo da su u pitanju svetlo, ton, scena, svi

tehniki detalji neophodni za

funkcionisanje jednog pozorita. Moemo

mi da imamo super glumce, reditelje,

pisce, ali ako nemamo ta da upalimo na

sceni, ti se glumci i reditelji nee ni videti.

A mi radimo sa opremom koja je stara 20i vie godina. S druge strane, imamo be-

ogradska pozorita koja sve to obnavljaju

na nekoliko godina, svako od njih ima po

jedna novi kombi, po jedan kamion, ima-

ju sufinansiranje Grada za razna gos-

tovanja koja organizuju. O tome mi

moemo samo da sanjamo.

*Da li se ralika izmeu pozorita iz

Beograda i provincije, osim u

novcu, osea i u vrednovanju pred-

stava?

- To je druga strana medalje, i ona je malo

svetlija, bar kada je re o Kruevakom

pozoritu, jer smo mi dugogodinjim ra-

dom, jo od devedesetih godina uspeli da

se postavimo na pozorinoj mapi, da to

to radimo zavreuje panju i da to to

dolazimo iz Kruevca ne bude hendikep,

ve, naprotiv, da su i ljudi u Beogradu,

poto smo stalno na scenama u Beogradu,

navikli da je, kada Kruevako pozoritedolazi, to neto dobro. Naravno, to je

stvar i repertoarske politike, odabira

naslova, reditelja, naroito glumaca. To

nam, meutim, ne daje luksuz da se

opustimo, jer sa budetom koji imamo,

mi moemo najvie jednom godinje da

napravimo jednu zvunu predstavu, pred-

stavu koja skree panju javnosti u startu.

Ako tu promaimo, mi smo u velikom

problemu, jer moramo da ekamo bar jo

godinu ili godinu i po da napravimo netosledee. U velikim centrima, pak, sve je

mnogo lake. Oni imaju sredstava da

naprave est-sedam, pa i osam takvih

predstava godinje, pa neka od njih

jedna bude uspena, to je ve dovoljnoda se kae da to pozorite izvanredno

radi. Za ostale nema veze, to je kolater-

alna teta. Mi ovde, svaku predstavu

koju radimo, naroito ako uloimo malo vie sredstava, to mora da bude hit i to

mora da bude dobra predstava i mora da

uestvuje na festivalima i mora da bude

gledana i traena. I u stalnom smo stresu

i strepnji da li e sve ispasti onako kako

se od nas oekuje. Naroito ako

pozorite, kao Kruevako, ima dugi niz

uspenih predstava. A u pozoritu nita

ne garantuje dobru predstavu. Neka je

najbolji reditelj, neka je najvei budet,

neka su najbolji glumci, opet to ne znai

da e predstava biti vrhunska. I tako ste

stalno na klackalici.

*Kruevako pozorite spada u jed-

no od najuspenijih u Srbiji. Samo

u proloj godini osvojilo je desetak

festivalskih nagrada, otvorilo

godinu Andria, obeleilo sto-

godinjicu praizvedbe Nuievog

Puta oko sveta, i sve to na sce-

nama u Beogradu. Moete li

uporediti godinji budet kojimraspolaete sa budetom nekog

beogradskog pozorita?

- To je nemerljivo. Na godinji budet

za predstave je oko 4,5 miliona dinara. A

u Beogradu jedna vrhunska predstava

kota izmeu est i deset miliona.

*Kada biste bili u prilici da formu-

liete kilturnu politiku zemlje sa

fokusom na decentralizaciju, ta bi

bile polazne osnove?

- Naravno da Beograd mora da bude

nosilac kulturnih aktivnosti, naravno da

tamo najvie para treba dati, jer najvie

ljudi tamo ivi i to je centar ne samo

Srbije, ve itavog regiona. Ali, treba

razmiljati i o drugim gradovima, dru-

gim okruzima. Ne mora da bude etrde-

set kulturnih centara u Srbiji, ali mora

da ih je bar sedam-osam. Neka su to

mesta gde postoji ve neka kulturna poli-

tika i neka kulturna deavanja. Treba i u

njih uloiti, treba da deo tog kolaa bude

podeljen i gradovima juno od Beograda.

Mislim da drava mora da pomogne te

regionalne centre, kao regionalne lidere

u svom okruenju. Sada nije tako.

INTERVJU: Branislav Nedi, upravnik Kruevakog pozorita

8/3/2019 DE Novine - Broj 09

3/4

Srbija je na 98. mestu u svetu po ekonomskim

slobodama, istom na kom je bila i prolegodine i svrstana je meu uglavnom neslobod-ne na listi od 184 zemlje. Istovremeno je

prosean indeks ekonomske slobode u svetupao zbog globalne krize na nivo koji je samo

jednom u proteklih deset godina bio nii,pokazuje izvetaj Fondacije Heritid i Volstritdornala.

Srbija je za ekonomske slobode u Indeksu za

2012. dobila 58 poena i zadrala poziciju izprethodne godine poto su umerenapoboljanja na sektoru trgovine i slobode umonetarnoj sferi kompenzovali pad slobode

poslovanja i slabu upravu vladinom po-

tronjom. Meu 43 zemlje Evrope, Srbija je37. i njena pozicija je ispod proseka na

evropskoj, ali i na svetskoj listi. U delu izveta-ja o Srbiji navodi se da na ukupne ekonomske

slobode u zemlji negativno deluje manjak

politike volje za sprovoenje potrebnih re-formi. Ukazuje se i da je vladina potronjaneefikasna i visoka, kao i da se njome loe

upravlja i istie da su potrebne dublje institu-cionalne reforme radi borbe sa birokratijom,

smanjenja korupcije i jaanja sudstva koje jepodlono politikim meanjima.

Aktuelno: Srbija na 98. mestu po ekonomskim slobodama

Puls Srbije: Da li planirate da u 2012. godini napustite svoj rodni grad?

ta prema vaem miljenju predstavlja most na Adi?

Simbol Beograda i/ili simbol Srbije 0 glasova

Lepo je kad se spoje dve obale, mostovi su uvek potrebni 2 glasa

Trebalo je da asfaltiraju puteve da ljudi ne hodaju po blatu. 14 glasova

Od tih para mogli su da adaptiraju ili naprave nekoliko kola 17glasova

Vie od 2 milijarde dinara ponovo uloeno samo u prestonicu 29glasova

U izvetaju se naglaava da je Srbija uposlednjih deset godina sprovela vanestrukturne reforme u nekim delovima

ekonomije i navodi da je reformama,

ukljuujui privatizaciju i konsolidaciju,Srbija oivela nekada neefikasan bankarskisektor.

U svetu je i dalje najslobodnija ekonomija

Hongkonga a slede Singapur, Australija i

Novi Zeland. Na zaelju je Severna Koreja,na 179. mestu, a nakon nje pet zemalja koje

nisu rangirane. Od zemalja regiona najbolje

je plasirana Makedonija, na 43. mestu, Al-

banija je 57, Crna Gora 72, Hrvatska 83, a

Bosna i Hercegovina je 104. u svetu po

ekonomskim slobodama.

Premaposlednjim podacima Republikog zavoda za statistiku, u Srbiji je zaposleno ukupno 1.817.000 graana,od ega 1.362.000 kod pravnih lica, a 455.000 u preduzetnikim radnjama, ukljuujui i 199.000 preduzetnika poslodavaca.

Jezik brojki - Statistika zaposlenosti u Srbiji

Svoj odgovor je putem internet ankete dalo 288 graana

Na osnovu inicijative za mapiranje lokalnih

stratekih dokumenata koju je pre vie godi-na pokrenio Tim potpredsednika Vlade za

implementaciju Strategije za smanjenje si-

romatva, u saradnji sa Stalnom konfereci- jom gradova i optina i uz konsultacije sapartnerima i institucijama koje rade na lo-

kalnom nivou, uspostavljena je jedinstvena

baza podatatka o tome koje sve optine igradovi imaju strateke dokumente, kojivremenski period i oblasti strategije pokriva-

ju, koja tela se bave izradom ili sprovoen- jem stratekih planova na lokalu, kao i kojisu kapaciteti i obuke potrebni optinama igradovima kako bi efikasnije sprovele svoje

strateke planove. Cilj je da se kroz procesregistrovanja razliitih tipova stratekih pla-

Sainjena baza lokalnih strategijanova u optinama i gradovima u Srbiji, part-nerima i institucijama koje rade na lokalnom

nivou omogui da bolje prioritizuju, planirajui efikasnije koordiniraju svoje aktivnosti na

lokalnom nivou, kao i da unapredi i olaka

proces donoenja i sprovoenja lokalnihstratekih planova.

Informacije iz baze koja e se i ubudueredovno aurirati, mogue je povezati sa os-novnim statistikim podacima svake lokalnesamouprave i kreirati razliite izvetaje, azainteresovani imaju mogunost da preuzmuprikupljene strateke planove optina i grado-va, navodi se u informaciji koja stie iz SKGO.

Prema ovoj informaciji, na osnovu istraivanjasprovedenih u 2010. godini, u gradovima i

optinama u Srbiji trenutno je usvojeno ili u

izradi ukupno 618 planova (2009. taj broj

je bio 537, 2008. - 483 i 2007. - 396). U

proseku, gradovi su usvojili 3,6 planova,

dok optine imaju usvojeno 2,8 planova.Kada je re o oblasti koje usvojeni

strateki i akcioni planovi pokrivaju,najee su pravljene sveobuhvatne lo-kalne strategije (27 odsto od svih usvo-

jenih planova), zatim strateki planovi kojipokrivaju oblast socijalne zatite (20 od-sto), a onda slede strategije ekonomskog

razvoja, lokalni ekoloki akcioni planovi,akcioni planovi za unapreenje poloajaizbeglih i raseljenih lica, lokalni akcioni

planovi za decu i lokalni planovi za mlade.

Vremenski period na koji se planovi od-

nose je najee 2008 2012.

TreinazaposlenihradiuBeogradu

Beograd (17optina) 601.000graanaVojvodina (50optina) 479.000graana

umadijaiZapadnaSrbija 421.000graana

JunaiIstonaSrbija 316.000graana

Beograd 20,8%

umadijaiZapadnaSrbija

23,2%

Vojvodina 24,2%

JunaiIstonaSrbija 26,6 %

Brojzaposlenihgraanaporegionima: Stopanezaposlenostiporegionima:

8/3/2019 DE Novine - Broj 09

4/4

Ovo su samo neki od primera koliko se

cene istih proizvoda ili usluga razlikuju u

razliitim gradovima Srbije.

Ivica Edenci, direktor Nacionalne agenci- je za regionalni razvoj, objanjava darazlog za ovakvo stanje lei u kupovnojmoi graana.

- Plata od 20.000 dinara u Beogradu ne

znai nita, dok je tolika zarada u Zajearuili u Babunici velika stvar. Tamo s tolikom

platom moete da ivite ceo mesec - kaeEdenci.

Kako onda objasniti injenicu da su po- jedini proizvodi skuplji u unutranjostinego u Beogradu?

- Veliki problem je zatvorenost trita, patako, na primer, u nekim optinama esto

posluje samo jedna mala klanica, koja je sasvojim mesarama jedini snabdeva mesomtog podruja. Ona odreuje cene kako joj

volja, a potroai su prinueni da tu kupu-ju jer nemaju alternativu, to je ist lokalnimonopol. Nije retkost ni dogovaranje cena

na lokalu, gde imate dve-tri razliitemesare - kae Goran Papovi, predsednikNacionalne organizacije potroaa.

On smatra da je nedopustivo da se proiz

vodi istog proizvoaa u razliitim delo-

vima zemlje prodaju po razliitim cenama,jer je i to diskriminacija potroaa.

- Ta razlika moe da bude do 10 odsto zbogmanipulativnih trokova. Sve preko toga jepria za nadlene organe - kae Papovi.Druga je pria s razliitim dobavljaima

jer, kae, tu trgovci mogu da rade ta hoe.

O cenama na pijacama, istie on, odluuju

preprodavci koji plaaju ljude da njihovurobu prodaju na etiri-pet tezgi, ime sestvara prividna konkurencija. A koliko ekotati voe i povre, pre svega, zavisi od

visine prosene plate u mestu gde se robaprodaje.

Nacionalna koalicija za decentralizacijuObrenovieva 59/4/44, 18 000 Ni, Srbija

E-mail: info@decentralizacija.org.rs, Telefon: +381 18 244894 ,www.decentralizacija.org.rs

Za iste pare duplo vie evapa uKraljevu nego u Beogradu

Drugi piu

Pasulj je u Beogradu duplo skuplji nego u Loznici, oljica espresa unikim kafiima moe se poruiti po ceni i do tri puta nioj nego u be-ogradskim lokalima, dok u Kraljevu i aku za kartu gradskog prevoza

treba izdvojiti upola manje novca nego u Beogradu ili Subotici. ak sei visina rauna za grejanje drastino razlikuje u zavisnosti od grada.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/298087/

Za-iste-pare-duplovise-cevapa-u-Kraljevu-nego

-uBeogradu

Regionalne razlike jabukarazdora

Rastui jaz izmeu bogatih i si-

romanih krajeva zemlje uzronik je

dramatinih posledica, a moe da uz-

drma i stabilnost drave

Ni sedmica na lotou ne bi zadrala Meroin-ca u rodnom mestu otiao bi u Beograd, ili

bar u Ni, kau itelji ove optine na juguSrbije, iji je prosek primanja po stanovnikudeset puta manji od beogradskog. Magnetna

privlanost ,,svetlosti velegrada omaijalaje pre neku godinu i stanovnike mnogo puta

bogatijeg Apatina. Novac od prodatih akci-

ja ,,Apatinske pivare itelji ovog lepog voj- voanskog mesta gotovo po pravilu ulagalisu u kupovinu stanova u Novom Sadu.

Posle ekonomista i sociologa, i politiari na vlasti su konano uvideli da Srbija ima og-romne i rastue regionalne razlike. Jaz iz-meu sve bogatijih i sve siromanijih re-giona uzronik je dramatinih posledica

velika prostranstva ostaju bez ljudi, gradski

centri sve skuplje plaaju najezdu pridolica,a skoranja prolost nam je pokazala damoe da ugrozi i opstanak drave.

Vojvoanski klub je nedavno u otvorenompismu predsedniku pokrajinske vlade

Bojanu Pajtiu predoila je da je severna

pokrajina postala nedovoljno razvijen region

i prvi put u svojoj istoriji, prema bruto do-

maem proizvodu, pala ispod proseka Re-publikeSrbije. Vojvodina siromai i gubipozicije unutar Srbije svesnom diskriminaci-

jom, a ne slobodnim dejstvom ekonomije,tvrdnja je iz pomenutog pisma Voj-

voanskog kluba koje je potpisao njegov

predsednik oreSuboti, dodajui daVojvodina ne moe toliko da stvori koliko

Srbija moe da joj otme.

Svoje tvrdnje Suboti zasniva na podacima-Republikog zavoda za statistiku da je BDPpo stanovniku u pokrajini u 2009. godini bio

za 4,8 odsto ispod proseka RepublikeSrbije,

to je prviput posle 1918. godine, i dalje zaoko 80 odsto manji od beogradskog.

Vojvoanski klub ,,kuca na otvorena vrata komentarie za ,,Politiku sadrajnavedenog pisma Verica Kalanovi, pot-predsednica Vlade za privredu i regionalni

razvoj. Nema ublaavanja regionalnihrazlika ni jaanja gradova i optina bezsutinske decentralizacije. Ako uporedimonjihovu razvijenost, doiemo do poraava-

juih podatka ne samo na nivou Srbije, ve iVojvodine. Za mene to nije iznenaenje, jer iu centralizovanoj republici i centralizovanoj

pokrajni se malo vodi rauna o onima kojinisu stanovnici glavnih gradova. I po onoj

narodnoj daleko od oiju, daleko od srcadoemo do toga da nam i u celoj Srbiji i u

Vojvodini ljudi ive sa razliitim stand-ardom, u zavisnosti od mesta gde su roeni.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Regionalne-razlike-jabuka-razdora.lt.html

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/298087/Za-iste-pare-duplovise-cevapa-u-Kraljevu-nego-uBeograduhttp://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/298087/Za-iste-pare-duplovise-cevapa-u-Kraljevu-nego-uBeograduhttp://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/298087/Za-iste-pare-duplovise-cevapa-u-Kraljevu-nego-uBeograduhttp://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/298087/Za-iste-pare-duplovise-cevapa-u-Kraljevu-nego-uBeograduhttp://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Regionalne-razlike-jabuka-razdora.lt.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Regionalne-razlike-jabuka-razdora.lt.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Regionalne-razlike-jabuka-razdora.lt.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Regionalne-razlike-jabuka-razdora.lt.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Regionalne-razlike-jabuka-razdora.lt.htmlhttp://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/298087/Za-iste-pare-duplovise-cevapa-u-Kraljevu-nego-uBeograduhttp://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/298087/Za-iste-pare-duplovise-cevapa-u-Kraljevu-nego-uBeograduhttp://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/298087/Za-iste-pare-duplovise-cevapa-u-Kraljevu-nego-uBeogradu