david morell - letinar

8/13/2019 David Morell - Letinar

1/310


2/310

Dejvid MorelLEINAR

Preveo s engleskog Dragan Stijelja-Jovanovi

Naslov originala:David Morell The Scavenger


3/310

P R V I N I V O

G R O B N I C A C I V I L I ZA C I J E


4/310

1.

VIE JE NIJE ZVAO imenom svoje preminule supruge,

iako je slinost bila toliko velika da je bolelo. S vremena navreme, kad bi se probudio i zatekao je kako sedi porednjegovog bolnikog kreveta, pomislio bi da halucinira.

Kako se ja zovem?, upitala ga je.Amanda, paljivo bi odgovorio.Izvrsno", rekao je doktor. Ovaj paljivi ovek nikad

nije pomenuo ta mu je specijalnost, ali Belinder jepretpostavljao da je psihijatar. Mislim da ste spremni davas otpustimo.

2.

TAKSI JE ZAAO U SLOUP PARK,deo Bruklina. Trudei seda ne zuri u Amandinu dugu plavu kosu i nene plave oi,koje su ga neodoljivo podseale na Dijanu, Belinder jepokuao da gleda kroz prozor. Video je ogroman kameniluk sa statuom na vrhu: enu s krilima u lepravoj odori.

Grand Armi Plaza, objasnila je Amanda. Poto voliistoriju, sigurno e ti biti interesantno da uje da je lukpodignut u znak seanja na kraj Graanskog rata.

ak ga je i njen glas podseao na Amandin.,,A ono drvee tamo - to je Prospekt park", nastavila je

ona.Skrenuvi u jednu usku ulicu, taksi se zaustavio

negde na sredini ispred niza etvorospratnica s fasadomod braon kamena. Dok je Amanda plaala taksisti,Belinder je pokuao da izae. Osetio je kako ga probijahladan oktobarski vetar. Noge su mu podrhtavale, osetio jepulsiranje u grudima kao i ogrebotine na rukama.

Moj stan je na treem spratu. Pokazala je rukom


5/310

Amanda. Onaj s kamenom ogradom na terasi.Mislio sam da radi u knjiari na Menhetnu. Ovo je

deo grada za one bolje situirane. Kako moe sebi dapriuti... Ubrzo se setio odgovora. Otac ti pomae."

Nikad nije prestao da se nada, nikad nije prestao daplaa kiriju, sve ovo vreme od kad sam nestala."I dok se Belinder penjao uz osam stepenika, koji su

se inili kao osamdeset, kolena su poela da mu klecaju.Iako su drvena vrata bila svee ofarbana u braon boju,ostavljala su utisak starosti. Amada je gurnula klju ubravu.

Saekaj", rekao je Belinder.

Ostao si bez daha?"U stvari, jeste, ali to nije bio razlog to ju je zaustavio.

Jesi li sigurna da je ovo dobra ideja?"Ima li gde drugde da ode, nekoga da se brine o

tebi?"U oba sluaja odgovor je bio ne". Prethodnih godinu

dana, dok je Belinder tragao za svojom nestalom

suprugom, odsedao je u jeftinim motelima i mogao je sebida priuti samo jedan obrok dnevno, uglavnom sendvie izrestorana brze hrane. Njegova uteevina bila je potpunopotroena. Bio je bez igde ikoga i iega.

Jedva me poznaje", rekao joj je.Rizikovao si svoj ivot za mene", odgovorila je

Amanda. Bila bih mrtva da nije bilo tebe. ta drugo trebada znam?"

Nijedno od njih dvoje nije dodalo da je u to vreme Be-linder verovao kako je ena koju je spasao njegovasupruga.

Probaemo na nekoliko dana." Amanda je otkljualavrata.


6/310

3.

STAN JE IMAO JEDNU SPAVAU SOBU,dnevni boravak ikuhinju. Plafon je bio visok, s ukrasnim gipsanim radovi-

ma na ivicama. Pod je bio od drveta. Iako je sve izgledalosvetio i u dobrom stanju, Belinder je ponovo imao oseajstarosti.

Dok smo leali u bolnici, moj otac je napunio friideri ostavu, rekla je Amanda. Hoe neto da pojede?

Belinder se zavalio u konu sofu. Umor ga je svladaopre nego to je stigao da odgovori.

Kada se probudio, napolju je bio mrak. Bio jepokriven e- betom. Amanda mu je pomogla da ode dokupatila i da se vrati do sofe.

Podgrejau supu", rekla mu je.Posle ga je previla i presvukla.Dok si spavao, izala sam i kupila ti pidamu.

Pomogla mu je da obue gornji deo, mrtei se na njegoverane.

4.

RUAN SAN GA JE PROBUDIO,pucnji i vrisak. Uplaenimoima, video je Amandu kako urno dolazi iz spavae sobe.

Ovde sam, pokuala je da ga smiri. Pri bledoj svetlostilampe iz ugla jo vie je liila na Dijanu, to ga je nateraloda pomisli nemogue, kako se moda Dijanin duh sjedinos Amandinim. Drala ga je za ruku dok srce nije prestaloda mu lupa. Ovde sam, ponovila je. Ponovo je utonuo unemiran san.

Vrisak iz spavae sobe prenuo ga je iz sna. Trgavi seod bola, nekako je skupio snagu da ustane sa sofe idovue se do vrata gde je video Amandu kako se treseispod pokrivaa dok se i sama borila sa svojim komarima.


7/310

Pomilovao ju je po kosi govorei joj da je sigurna od mrakai nasilja i straha, sigurna od hotela Paragon. Klang.Negdeu dubini njegovog zastraujueg seanja pare metalneploe udarilo je u zid naputene zgrade, klang, tuni,

ritmiki zvuk zla.Zaspao je pored nje, drali su u zagrljaju jedno drugo.Sledee noi bilo je isto. I sledee. Svetio nisu gasili. Vrataod spavae sobe drali su stalno otvorena. U zatvorenimprostorijama odmah bi poeli da se znoje. Dve nedeljekasnije postali su ljubavnici.

5.

POLAZILO MU JE ZA RUKOM da izdri sve due etnje.Jednog sivog decembarskog popodneva, dok se vraao izpravca snegom prekrivene Grand Armi Plaze, dvamukarca su izala iz automobila parkiranog ispred

zgrade. Nosili su crne kapute. Imali su upala lica, dok imse dah od hladnoe pretvarao u beliastu paru.

Frenk Belinder?", upitao je onaj vii.,,Ko pita?Izvukli su legitimacije: MINISTARSTVO FINANSIJA

SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA.Potpiite ovde. Kada su stigli do stana, onaj deblji

agent dao je Belinderu olovku i papir.Bilo bi lepo kada bih prvo mogao da proitam.Pie da se odriete svih navoda u izjavi koju ste dali

policiji u Ejzburi parku.Dvostruki orao, rekao je onaj vii agent.Belinderu je sve bilo jasno. Mrzeo ih je jo vie.Aktom o zlatnim rezervama iz 1933. stavlja se van

zakona korienje zlatnika kao platenog sredstva", rekao

je deblji agent. Graanima je dozvoljeno da ih posedujukao deo kelekcije, ali ne moete biti vlasnik neega ako ste


8/310

ga ukrali.Nisam ukrao." Belinder je osetio kako mu vrelina

udara u lice. Prvi vlasnik je umro 1939. Zlatnici su biliskriveni u hotelu Paragon. Sve te godine, niko nije bio

vlasnik tog zlatnika dok ga ja nisam stavio u svoj dep."Jedini zlatnik koji je preiveo poar. Da li ste ga malobolje pogledali?

Belinder se trudio da snizi ton svog glasa. Bio sammalo zauzet, pokuavajui da preivim.

Potie iz 1933. Pre nego to je vlada proglasilazabranu korienja zlata kao platenog sredstva, kovnicaje proizvela dvostruke orlove za tu godinu. Sve zlatnike je

trebalo unititi. Vii agent je na trenutak zastao. Ali nekisu ukradeni.

Ukljuujui i onaj koji ste vi stavili u svoj dep,dodao je onaj drugi agent. to znai da je to vlasnitvovlade SAD. Toliko su retki da, poslednji put kada smonali jedan, on je dat na aukciju u Sotebiju.

Prvi agent je dodao: I izlicitiran na skoro osam

miliona dolara.Suma je bila tako velika da je Belinder ostao bez rei.Zbog pravnih tehnikalija deo novca smo dali osobi

koja ga je nala, nastavio je agent. Spremni smo da ivama ponudimo slian dogovor. Nazvaemo to nagradomza nalazaa. Neto prilino veliko to e privui dovoljnopubliciteta i navesti druge kolekcionare da predaju noviekoje su stekli na slian, nelegalan, nain, bez postavljanjaikakvih pitanja.

Belinder je pokuao da zvui normalno. O kolikomiznosu mi to priamo?

Ako pretpostavimo da e zlantik biti prodat po cenikao onaj prethodni? Vama ostaju dva miliona dolara.

Belinder je morao da se podsteti da udahne.


9/310

6.

PREDIVNA SUBOTA U MAJU. Oznojani posle dugog

tranja oko Prospekt parka, Belinder i Amanda suotkljuali ulazna vrata zgrade i prelistavali potu koju jepotar ubacio kroz otvor na vratima.

Neto interesantno?", upitala je Amanda dok su sepenjali uz stepenice.

Jo finansijskih savetnika koji bi da mi kau ta daradim s novcem koji smo dobili od zlatnika. Molbe zadobrotvorne priloge. Rauni.

Sad ih bar moemo platiti.udno, rekao je Belinder.ta je bilo?Pogledaj.Belinder joj je dao jednu kovertu ispred njihovog

stana. inila se starom i krhkom pod prstima, to jezbunilo Amandu. Pomirisala ju je.

Osea se na plesan.I treba. Pogledaj marku.Dva centa? Nemogue.,,A sad pogledaj peat.Bio je izbledeo od starosti, ali ipak je bio itljiv.Trideset prvi decembar?Nastavi da ita.44

Hiljadu osamsto devedeset devete?ta... Amanda jeklimala glavom. Je li ovo neka ala?Moda je reklamni trik, rekao je Belinder.Kada su uli u stan, Amanda je otvorila kovertu i

izvadila papir iz nje.ini se da je krhak kao i koverta. Osea se isto na

plesan.Poruka je bila rukom napisana debelim linijama. Isto

kao i peat, mastilo je bilo bledo od starosti.


10/310

G. Frenku BelinderuPotovani gospodine,Oprostite to vas ometamo. Znajui za vau opsed-

nutost istorijom, bio sam slobodan da iskoristim stari

peat kako bih vam privukao panju. Pozivam vas i guEvert da se pridruite meni i grupi gostiju prve subote ujunu u jedan posle podne u Istorijskom klubu Menhetn(adresa u prilogu). Posle osveenja, odrau predavanje oporukama za budunost, koje otvaramo u sadanjosti dabismo razumeii prolost. Ovde pre svega mislim na onebudue-prole artefakte poznatije kao vremenske kapsule.

Va,

Adrijan Merdok

Vremenske kapsule? Amanda je bila zbunjena. Kogavola...?

Prva subota u junu? Belinder je bacio pogled nakalendar u kuhinji. To je sledee nedelje. Istorijski klubMenhetn?

U pravu si. To mora da je neki reklamni trik.Amanda se malo bolje zagledala u papir. ini se da jestvarno star. I trebalo bi, imajui u vidu da je iz istorijskogkluba. Verovatno trae nove lanove. Ali, kako su doli donaih imena i adrese?

Prole jeseni, kada se sve desilo, u novinama jepisalo da ivi u Sloup parku, rekao je Belinder.

U klubu su ekali prilino dugo da bi nam seobratili. Belinder je razmislio o tome. Kada je zlatnik datna aukciju prolog meseca, bilo je jo vie publiciteta.Mediji su iskopali ta se dogodilo u hotelu Paragon.Pomenuli su moju opinjenost istorijom. Moda ovaj tipmisli da e me ubediti da klubu dam donaciju.

Naravno. Isto kao i oni finansijski savetnici koji suraunali na proviziju od tebe, dodala je Amanda.

Vremenske kapsule. Belinderov glas zvuao jesetno.Zvui kao da si stvarno u iskuenju da ode tamo.


11/310

Kada sam bio mali... Zastao je na trenutak aseanja su ga vratila u prolost. Moj otac je predavaoistoriju u jednoj srednjoj koli u Bufalu. U njegovoj koli,ruili su jednu staru zgradu da bi napravili prostor za

novu. Kruile su glasine o vremenskoj kapsuli - da su premnogo godina maturanati stavili jednu u temelje zgradekada je bila jo nova. Kada bi radnici koji su radili naruenju zavrili posao za taj dan, ja i jo nekoliko klinacatragali smo za kapsulom po ruevinama. Naravno, nismoimali pojama kako bi neto tako izgledalo. Trebalo mi jenedelju dana, ali najzad sam ugledao veliki kameni blok ujednom razruenom uglu zgrade. Na njemu je bila ploa na

kojoj je pisalo: GENERACIJA 1942. DA SE NIKAD NEZABORAVI. NA PRAGU NAE BUDUNOSTI. ta se ustvari desilo jeste da je tokom godina praina prekrilaplou. Zarasla je u bunje. Ljudi su zaboravili.

Amanda mu je mahnula da nastavi.Na bloku se nalazila rupa, objasnio je Belinder.

Unutra sam video metalnu kutiju. Kada sam otrao kui i

rekao ocu, prvo je bio ljut na mene to sam se igrao meuruevinama gde sam se mogao povrediti. Ali kad sam murekao ta sam naao, morao sam da ga odvedem tamo.Sutradan ujutru zamolio je radnike da otvore blok. Za imeboga, nemojte otetiti ono to je unutra, seam se da im jerekao. Radnici su bili fascinirani koliko i mi sami. U stvari,mnogi nastavnici i uenici uli su ta se deava, pa su ioni doli. Jedan radnik je uzeo elinu polugu i najzadizvadio metalnu kutiju otprilike veliine telefonskogimenika. Bila je sva zarala da se nije mogla otvoriti. Ue-nici su molili radnike da je otvore, ali moj otac je predloioda od toga napravimo ceremoniju i iskoristimo zaskupljanje dobrovoljnih priloga. Ljudi bi kupili karte davide otvaranje vremenske kapsule. Prikupljeni novac bi seiskoristio za kupovinu knjiga za biblioteku. Izvrsna ideja

svi su se sloili. I tako je direktor kole pozvao novine,radio i TV stanice da najave ovaj dogaaj, a velikootvaranje zakazano je u nedelju poslepodne u kolskom


12/310

amfiteatru. TV kamere su bile prisutne. Hiljadu ljudi jeplatilo po dolar da prisustvuje dogaaju.

ta je bilo unutra?, upitala je Amanda.Niko nikada nija saznao.

ta? Amanda je bila iznenaena.Vremenska kapsula bila je zakljuana u ormaru ukancelariji direktora kole. No uoi velikog otvaranja,neko je provalio u kancelariju, razvalio bravu na ormaru, iukrao kutiju. Moe zamisliti koliko su svi bili razoarani.Uvek se pitam ta su ti uenici iz 1942. smatrali vanimda se sauva za budunost.

7.

ZGRADA SE NALAZILA jedan blok juno od Gramersiparka, u 19. istonoj ulici, u delu koji je bio pod zatitomkao istorijski spomenik. Subotnji saobraaj bio je tih.

Oblano nebo ohladilo je vazduh dovoljno za lagane jakne.Belinder i Amanda stajali su ispred zgrade od fasadnecigle i posmatrali izbledelu bronzanu plou na kojoj jepisalo 1854. Na drugoj ploi iznad ulaza pisalo jeISTORIJSKI KLUB MENHETN.

Popeli su se uz stepenice i uli u senovito predvorjekoje kao da se nije promenilo tokom vek i po postojanja.

Na slikarskom stalku nalazio se plakat s likom otmenog,sedokosog mukarca, s isto tako sedim brkovima. Bio jemrav, s borama u uglovima oiju. Nosio je odelokonzervativnog kroja i u ruci drao metalni cilindar.


13/310

ISTORIJSKI KLUB MENHETNELI DA POZDRAVI

ADRIJANA MERDOKAPOROFESORA ISTORIJE

UNIVERZITETA OGLTORP U ATLANTISVET I VREME:PSIHOLOGIJA VREMENSKIH KAPSULA"

2. JUN, 13.00

Belinder je uo glasove iz predvorja.Iz sobe sa desne strane izala je ena u etrdesetim

godinama, strogog izgleda, odevena u ravnu crnu haljinu.

Kada je spazila Belindera i Amandu, nasmeila se. Dragomi je to ste doli.

Pa, pozivnica je bila tako pamento pripremljena danismo mogli da odolimo, odgovorio je Belinder.

ena se zacrvenela. Sve primetnije rumenilo njenihobraza bilo je jo vie naglaeno usled nedostatka minkena njoj. Njena smea kosa bila je zategnuta u punu.

Plaim se da je to bila moja ideja. Naa predavanja nisuuvek ba najbolje poseena, pa sam pomislila da bi malouzbuenja bilo dobrodolo. Nisam mogla ni dapretpostavim koliko je truda potrebno da se dostavepozivnice. Usput, ja sam Karen Bejli. Pruila je ruku.

Frenk Belinder.Amanda Evert"Pa naravno. Vi ste par koji je imao onaj zlatnik. U

novinskom lanaku o aukciji pomenuto je i vae zanimanjeza istoriju. Mislila sam da bi ovo predavanje bilo idealno zavas.

Niste kojim sluajem organizovali dobrovoljnoprikuplanje priloga?", upitala je Amanda.

Pa..." Karen se ponovo oseala neprijatno. Donacijesu uvek dobrodole, ali ovde nemate nikakvih obaveza."

Belinder je ignorisao Amandin dobro poznat pogled.Ali bie nam drago ako moemo da pomognemo", rekao je.Na pozivnici se pominjalo i osveenje. ime mogu da


14/310

vas ponudim? aj? Kafa? Sok?"Kafa", odgovorio je Belinder.Isto", rekla je Amanda.Poli su za Karen niz hodnik u kome su bile okaene

izbledele fotografije Gramersi parka s natipisima na kojimaje stajalo da su fotografije nainjene tokom 1890. Naslikama su se mogle videti koije s konjskom zapregom,mukarci koji su nosili eire, odela, kravate, prsluke, iene u haljinama koje su se sputale do njihovihzakopanih cipela.

Stari tepisi upijali su zvuk Belinderovih koraka.Vazduh je i dalje imao plesnjiv miris prolosti. Skrenuvi

desno, Karen ih je povela u dugaku prostoriju u kojoj subili poredani redovi stolica na rasklapanje. Izbledelefotografije ukraavale su i ove zidove.

Belinder je bacio pogled na ekran. Na stolu senalazio laptop povezn za projektor. Panju mu je privuklamala grupa ljudi koja je pila pie iz plastinih aa i jelasendvie.

Karen ga je prekinula:Dozvolite mi da vas upoznam s profesoromMerdokom."

Povela ih je ka sedokosom mukarcu, sedih brkova,koji je drao pare sendvia u ruci i priao s mukarcem ienom u tridesetim godinama. Izgledao je mravije nego nafotografiji. Iako je on bio u odelu, par s kojim je razgovaraonosio je farmerke, isto kao i Amanda i Belinder.

... izraz nije korien sve do 1939. Pre toga su ihzvali kutijama, sefovima ili ak kovezima. A tu je naravnoonda i poznati..." Mukarac je zastao i klimnuo glavomAmandi i Belinderu.

Profesore, dozvolite mi da vas upoznam sa... Karense ponovo zacrvenela. Bilo je oigledno da je zaboravilanjihova imena.

Frenk Belinder."Amanda Evert."Rukovali su se.


15/310

Upravo sam priao o Grobnici civilizacija", rekao jeprofesor.

O emu?" Belinder nije bio siguran da li je dobrouo.

Tako se zove verovatno najpoznatija vremenskakapsula. Naravno, malo sam pristrastan jer se nalazi naUniverzitetu Ogltorp gde predajem."

Da li ste rekli Grobnica civilizacija?", upitao jeBelinder.

Zaimljivo ime, zar ne? Grobnica je upravo razlogzato je Meunarodno udruenje vremenskih kapsula uOgltorpu."

Postoji udruenje vremenskih kapsula?" Amanda jebila zbunjena.

Jo ljudi je ulo u salu.Izvinite me", rekao je profesor. Moram se postarati

da sve bude spremno za moje predavanje."I dok je on odlazio ka bini, Karen Bejli donela je

njihovu kafu.

Mleko i eer su na stolu. Sendvii su pripremljenipo porudbini. Morate ih probati." Otila je do prednjegdela sale i navukla zavese na prozore.

Belinder je paljivo gledao u sendvi. Kora je bilaodseena. Uzeo je jedan i zagrizao. Obino ne volim salatuod tunjevine, ali ovo nije loe."

To je zelena salata", rekla je Amanda.Zelena salata?"Hrskava je. Majonez deluje kao da je domai. Hleb je

jo vru. Amanda je zagrizla jo jednom.I Belinder je uradio isto.Nadam se da e priati o toj Grobnici civilizacija."


16/310

8.

PROFESOR JE STAJAO U SENCIza katedrom i pritiskao

po tastaturi laptopa. Na platnu se pojavila slika dugakesjajne metalne cevi koja je Belindera podseala natorpedo. Pored nje je stajala grupa mukaraca ozbiljnihlica, odevena u belo.

Iako ova praksa datira jo iz antikih vremena, ovo jeprvi predmet koji je nazvan vremenskom kapsulom", rekaoje profesor Merdok. Napravljena je za Svetsku izlobu uNjujorku 1939. Sponzor je bio Vestinghaus, kompanijakoja je proizvodila kune aparate poznate po kvalitetu.Poto je bilo predvieno da se vremenska kapsula otvori zapet hiljada godina, poruka je trebalo da bude da suVestinghausovi proizvodi predvieni da traju. Zato pethiljada godina? Zato to se smatra da pisana istorija trajepet hiljada godina. Prema tome, Svetska izloba je bila napola puta izmeu prolosti i budunosti. Konstruktori

kapsule su izjavili: elimo da verujemo da e ljudi reitiprobleme u svetu, da e ljudski rod prevazii svojaogranienja, da e budunost biti svetla." Naravno,strahote Drugog svetskog rata ubrzo su ih naterale dapromene miljenje."

Kada je profesor dodirno kompjuter, pojavila se drugaslika. Na njoj je bila zgrada futuristikog izgleda, koja je

verovatno bila deo Svetske izlobe 1939. U pozadini je bionatpis SVET SUTRANJICE. Pred ulazom su stajali ljudiu redu. Belinder je primetio da, iako bi poseta sajmutreblo da bude kao odmor, veina ljudi je nosila odela,kravate i eire.

Kapsula je bila napravljenja od izuzetno jake legurealuminijuma otporne na vlagu", rekao je profesor. Poto jenapunjena, sputena je niz okno za vreme jesenje

ravnodnevice u skoro religioznoj atmosferi, s kineskimgongom. Na otvoru je bio poklopac na kome se nalazio


17/310

periskop koji je omoguavao posetiocima da videvremensku kapsulu zakopanu pedeset metara ispod njih.Kada se sajam zavrio, okno je napunjeno i zapeaeno, apotom pokriveno betonskim markerom. Neka vremenska

kapsula poiva u miru", rekao je predsednik Vestinghausa.Poto je vie kapsula izgubljeno nego to je naeno,Vestinghaus je pripremio Zapisnik o vremenskoj kapsuli.Odtampano je na hiljade primeraka na posebnom papirumastilom koje ne bledi, i razaslato bibliotekama imanastirima irom sveta, ak i na Tibet. Od mnogihinformacija u knjizi se nalazila geografska duina i irinalokacije kapsule, mudar potez jer se betonski marker u

Fleing Medouzu, gde se odrala izloba, smanjio tokomvremena."

Pojavila se jo jedna slika na kojoj se nalazio nizrazliitih predmeta.

A ta se nalazilo u kapsuli?", upitao je profesorMerdok. Koji su to bili tako vredni predmeti za koje suinenjeri verovali da e predstaviti drutvu za pet hiljada

godina u budunosti ta je to bilo vano 1939? Budilnik.Otvara za konzerve. Turpija za nokte. etkica za zube.Miki Maus kaket."

Neko u publici se nasmejao.Bilo je i drugih predmeta, ali ovi primerci ilustruju

koliko je teko odrediti ta je vredno u jednom drutvu. Dali e u budunosti postojati otvarai za konzerve? Budilniciili turpije za nokte? Moda stvari koje uzimamo zdravo zagotovo jesu neto to svet u budunosti nee nikakorazumeti. U stilu s naslovom knjige koja je stavljena ukapsulu, sve kulture na kraju prolete s vihorom. Svetskaizloba 1939. bila je poastvovana to moe priati budu-nosti kakav je svet bio u tom trenutku istorije. Ali, postojiizvesna doza oduevljenja posveenou s kojom jekapsula pripremljena, kao da su se konstruktori plaili da

e biti zaboravljeni."Usledio je novi slajd i neto to je liilo na neobianzamak.


18/310

Ovo je Univerzitet Ogltorp u Atlanti gde predajem",rekao je profesor Merdok. Ideja o Vestinghausovoj kapsulipotekla je odavde 1936. Tadanji predsednik Ogltorpa,Tornvel Dekobs, isuio je pokriveni bazen i napunio ga

hiljadama predmeta, ukljuujui mikrofilmovaneenciklopedije pored svakodnevnih predmeta kao to suetka za vece solju, karmin, cediljka za grejpfrut, lopaticaza ubijanje komaraca, drvene igrake, i ampula badvajzerpiva. Projekat je bio tako ambiciozan da ga Dekobs nijezavrio do 1940, godinu dana nakon Svetske izlobe. Nakraju, Vestingahusu je pripisano kreiranje prve vremenskekapsule, iako je ideja pozajmljena. Dekobs je upotrebio

metaforu sahrane i svoj projekat nazvao Grobnicacivilizacija."

Belinder je uo glasove iza sebe. U tami je videomukarca i enu koji su odlazili. Na izlazu su apnulineto Karen Bejli. Mukarac je pokazao na svoj sat. Karenje klimnula glavom u znak razumevanja.

Svetlost nove slike naterala je Belindera da pogleda

napred. Video je nacistike vojnike smrznute u strojevomkoraku. Slika je bila deo niza na kome su bile ruevinebombardovanih zgrada, tenkovi s kukastim krstovima,gomile mrtvih tela u logorima smrti, i peurka odeksplozije atomske bombe.

Kad je Dekobs pokrenuo ideju o Grobnicicivilizacija, mogue je da su ga strahote Velike depresijeuinile skeptinim u pogledu budunosti civilizacije.Moda njegov cilj nije bio da se hvali budunosti, kaokapsula Vestinghausa, ve da sauva neto to se bojao dae izgubiti. Sigurno da je do 1940, kada je Grobnicazapeaena, pesimizam prevladao dok je nemaka armijaharala Evropom. U dokumentu koji je Dekobs ostavio uGrobnici napisno je: Svet se posvetio unitenju naecivilizacije zauvek, a u ovoj grobnici mi je ostavljamo

vama."Belinder je ponovo uo neko komeanje iza sebe.Okrenuvi se jo jednom, primetio je jo jedan par koji


19/310

naputa zatamljenu sobu. Namrtio se.Grobnica je preivela, ali veina nije te sree",

nastavio je profesor Merdok. Nisu otporne na vodu, ili unjihovom sadraju ima organskih materija koje istrunu.

tavie, ljudske greke prevaziu i najbolje namere.U jednom ambicioznom gradu u Kalifomiji ostavljenoje ukupno sedamnaest vremenskih kapsula i sve do jednesu izgubljene. U jednoj srednjoj koli u Virdiniji estmaturanata napravilo je vremensku kapsulu i zakopalo jenegede u dvoritu univerziteta. To je bilo 1965. kola sesada rui, i tih est bivih uenika uopte ne mogu da sesete ta su stavili u kapsulu i gde su je zakopali. Kao da

im se nita od toga nikad nije ni desilo. Cele zajednice sedanas angauju u neemu to bi se moglo opisati kaopotraga za izgubljenim blagom.

Beilinderu je ve bilo neprijatno kad je jo dvoje ljudinapustilo salu. ta se ovde deava?,zapitao se.

Od hiljada izgubljenih vremenskih kapsula, rekao jeprofesor Merdok, njih pet se smatra najtraenijim. Prva je

kapsula iz konvoja dvestote godinjice.Profesorov glas kao da je postao tii. Belinder senagnuo da bi bolje uo.

Na Dan nezavisnosti 1976...Senke kao da su postale tamnije.u Veli Ford, u Pensilvaniji, u konvoju vozila, tako

nazvanom povodom dvestote godinjice SAD, odvezena jekapsula u kojoj se nalazilo dvadeset dva miliona potpisa.Bilo je predvieno da predsednik Derald Ford vodiceremoniju komemoracije povodom rata za nezavisnost.Profesorov glas postao je jo tii.

Ali pre same ceremonije, neko je ukrao kapsulu iznaputenog kombija.

Belinderu su kapci bili teki.Druga najtraenija vremenska kapsula nalazi se u

Tehnolokom institutu u Masausetsu. Inenjeri izTehnolokog instituta u Masausetsu zapeatili su 1939.godine u kapsulu razne predmete i stavili je pod veliki


20/310

ciklotron koji su gradili. Ciklotron je bio...

9.

KLANG.Belinder je polako dolazio svesti.Otar i postojan zvuk kao da je poticao od napuklog

zvona.Klang.Poklapao se sa bolnim pulsiranjem u njegovoj glavi.Klang.Uspeo je da otvori oi, ali mrak je i dalje bio oko

njega. Zadrhtao je na hladnom vetru. uo je talase. Vetarje nosio tragove nagorelog drveta i pepela.

Odjednom se pojavila svetlost. Stenjui, podigao jeruku da bi zaklonio oi. Nadlaktica ga je bolela.

Hej, drugar, ovde ne bi trebalo da bude, rekao jehrapavi glas. ,,Ustaj.

Jedino to je Belinder mogao jeste da stenje.

uje li me. Dii se.,,Gde... Belinderu je grlo bilo suvo. Jedva je mogao

da izusti re.Neu ti ponovo govoriti. Pokret.Gde sam? Belinder je mirkao ka svetlosti. Ubrzo je

shvatio da lei na pesku.Za ime boga, toliko si se upropastio da ne zna ni

gde si?, upitao je drugi hrapavi glas. U Ejzburi parku,drue. Na istom mestu gde si se i onesvestio.Klang.Belinder je pokuao da ustane.Zaslepljujua svetlost osvetlila je ruevine zagrade.

Miris spaljenog drveta bio je sve jai.U Ejzburi parku?Klang.

Belinder je bio dovoljno svestan da bi prepoznaozvuk iz svojih komara: metal koji je udarao u zid


21/310

naputene zrgade. Obuzeo ga je hladan ok od straha kojiga je potpuno blokirao.

Klang.Grad radi na rekonstrukciji ovog dela. Ljudi kao ti

nisu dobrodoli ovde.Ne, rekao je Belinder. Da li je to... Potpunoizbezumljen, uperio je rukom u dugi niz ruevina i uta.Nemojte mi rei da je to...

Klang.Hotel Paragon",objasnio je glas. Ono to je ostalo od

njega. Kada su se desila sva ona ubistva i poar, rekli smo'Dosta je bilo!. Vratiemo ivot ponovo na ovu plau. I zato

vriti pre nego to te zatvorimo!Belinder je drhtao. Hotel Paragon? Panino je

razmiljao. Kako sam dospeo ovamo?Samo trenutak. Edi, ovaj momak mi se ini

poznatim. Hej, pa zar ti nisi...Belinder, rekao je drugi mukarac. Frenk

Belinder. Da, to je on. ovee, ta ti radi ovde? Mislio

sam da je ovo poslednje mesto na svetu koje bi ponovoeleo da vidi.Amanda, proaptao je Belinder.Jedva te ujem.Amanda. Rekao je Belinder promuklim glasom.,,Ko je Amanda? Neko je bio s tobom?Stani, Edi. Mislim da... Amanda... Prole jeseni kad

je hotel izgoreo. Kako se prezivala? Evert. Amanda Evert.Na nju si mislio, Frenk? Na enu koju si spasao?

Klang.Amanda! Viknuo je Belinder. Gde si? Glasne ice

samo to mu nisu popucale. Posrtao je kroz spaljeneruevine traei je.

Frenk, priaj. Za ime boga, ta e ti ovde?


22/310

10.

ISTORIJSKI KLUB MENHETN?Def Kokran se namrtio.

Krupan mukarac, ridokos s pegama, bio je ef policijeEjzburi parka. Dve godine ranije, pre nego to je napustiopoliciju da bi tragao za svojom nestalom enom, Belinderje radio za njega. Vremenske kapsule?

To je poslednje ega se seam. Belinder se ekaopo glavi pokuavajui da ublai glavobolju. Sluajte,morate nastaviti da pretraujete plau. Amanda moe bitijo tamo.

Ve drugi put pretrauju to podruje. Obaevam dau uiniti sve to mogu. Bio si u tom istorijskom klubu,kada?

Danas je subota?, svetliljka na plafonu bila jenesnosno jaka.

Vie nije. Prola je ponoSubota je bila..." Belinder je pokuavao da se

koncentrie, da se seti pravog datuma. Leva nadlaktica gaje i dalje bolela. Drugi jun?

Tako je. ovee, ne znam ta su ti dali, ali sigurno tije poremetilo pamenje. Moda neku vrste droge kojaurnie pojam o vremenu."

U kafi i sendviima." Belinder je klimao glavom, toje pojaavalo glavobolju. Ali svi ostali su pili i jeli... ena...

Kako se zvala? Hajde, hajde. Karen! Tako se predstavila.Karen Bejli. Ona nam je donela kafu. Tada se to i desilo."Rekao si da je navukla zavese i ugasila svetio."Da." Belinder je osetio muninu u stomaku. Kako

bi profesor... Merdok. Tako se zvao. Kako bi profesorMerdok mogao da odri predavanje i pokae slike naplatnu. Posle nekog vremena, ljudi su poeli da odlaze.Soba se inila tamnijom."

Zato stalno masira levu nadlakticu?", upitao jeKokran.


23/310

Boli me." Belinder je skinuo sportski sako i zasukaorukav na koulji. Sredina njegove nadlaktice bila je crvenai otekla. Bio je uboden neim.

Izgleda da ti je neko dao injekciju", rekao je Kokran.

Jo droge da bi te odrali uspavanim dok su te voziliovamo."Drhtavom rukom Belinder je opipao svoje depove.

Novanik mi je tu. Nisu mi uzeli sat. Ovo nije bilapljaka."

Tvoj mobilni telefon?"Nisam ga poneo sa sobom. Amanda je skoro jedina

osoba koju zovem. Poto je bila sa mnom, mislio sam da

mi nee trebati.Kokran je gurnuo kancelarijski telefon preko stola.Da li ona ima mobilni telefon kod sebe?"Belinder je okrenuo broj. Oznojanog dlana, prineo je

slualicu uvetu.Snimljeni glas mu je rekao: Broj koji ste traili

iskljuen je.

Glas mora da je bio dovoljno jak da ga je i Kokranuo. Probaj kuni broj, rekao je ef policije. Moda teeka zabrinuta gde si.

Ali nema smisla da nas neko drogira, ostavi meneuEjzburi parku, a Amadnu odvede kui.

Zasada, nita od ovoga nema smisla. Probaj kodkue, insistirao je Kokran.

Belinder je brzo okrenuo drugi broj. Dlanovi su mubili toliko vlani da je ostavio peat na telefonu.

,,Halo, zauo se Amandin glas.Hvala bogu, pomislio je Belinder. Njegovo

oduevljene momentalno je splasnulo kada je shvatio taje uo.

Posle zvunog signala ostavite poruku. Amandinasnimljena poruka se zavrila.

Belinder je morao da natera sebe da nastavi dapria. Ne znam ta se desilo, rekao je u slualicu,uznemiren drhtavou svog glasa. Ako uje ovu poruku,


24/310

pozovi policijsku stanicu u Ejzburi parku. Izdiktirao je brojpreko telefona. Trai efa stanice, Kokrana

,,U tom sluaju...Kokran je mahnuo Belinderu da mudoda slualicu, hajde da vidimo ta stanica na Menhetnu

moe da sazna

11.

BELINDERU JE GLAVA PULSIRALA dok je Kokranskretao u 19. istonu ulicu. Subotnje jutro, bezuobiajenog smoga radnim danima, bilo je tako isto da suBelindera neispavane oi bolele od sjaja. Sat nainstrument tabli pokazivao je 8.11.

Sledei blok, rekao je Kokranu. Tamo. Kua usredini onog niza.

Belinder je video visokog Latinoamerikanca,tridesetak godina starog, u sportskom sakou sa kravatom,

koji je stajao ispred zgrade. Pored njega je stajala izuzetnomrava ena u odelu saivenom po poslednjoj modi. Kosajoj je bila platinaste boje. Preterano nanesen karmin iminka oko oiju nisu dozvoljavali da se odredi koliko jestvarno stara.

Kokran je uspeo da nae parking mesto na krajubloka. Belinder je pourio ka zgradi.

ef Kokran?, upitao je Latinoamerikanac.Ja sam, rekao je Kokran, sustigavi Belindera.Inspektor Ortega. Rukovali su se. Ovo je Doan

Dandrid.Frenk Belinder. Ova tabla nije bila ovde jue. Dok

je strepnja u njemu bila sve vea, Belinder je pokazao navrh stepenita gde se nalazila tabla NA PRODAJUokaenana vrata. Na tabli je pisalo KIKERBOKER NEKRETNINE i

broj telefona.To je moja firma, rekla je Doan. Bacila je cigaretu


25/310

na trotoar i zgazila je.Belinder je zurio u prazan prostor iznad vrata. Gore

je bila bronzana ploa.,,ta? Glas joj je postao otar.

Iznad vrata. Pisalo je ISTORIJSKI KLUB MENHETNDoan se popela uz stepenice, izvadila naoare iztane, i pogledala cigle iznad vrata. ,,Oh, boe, vidim rupegde je ploa bila prvrena. Obeao je da nee otetitizgradu."

,,On?, upitao je Kokran.Vlasnik je kupio ovu zgradu da bi zaradio, i mnogo

trai za nju, poalila se ona. Stalno mu ponavljam da je

navala prola i da je cena suvie visoka. Zato, kad su mepozvali nudei da iznajme zgradu na dan, ubedila samvlasnika da prihvati. Ugovorila sam i dobru cenu.

Da iznajme zgradu?" Belinderu sa zavrtelo u glavi.Amandapomislio je, nestrpljiv da ue u zgradu.

Za prijem. Mukarac je ispriao kako je iveo ovdedok je roditelji nisu prodali kad je on bio tinejder negde

tokom 80- ih. Sluajno je prolazio i primetio da je naprodaju, i odluio da iznenadi oca za roendan, jer je uvekalio to je prodao zgradu. Naalila sam se sa njim Pustiteiznajmljivanje na jedan dan. Ubedite oca da je ponovokupi. Nasmejao se i rekao mi Nostalgija ne vredi etirimiliona dolara.

Belinder je nestrpljivo upitao. Kako je izgledao?"Nikad ga nisam upoznala."Nikad...?",,0 svemu smo se dogovarali preko telefona. Ugovor je

poslat potom. ek nije odbijen u banci. Dobila samdepozit i proviziju. To mi je jedino bilo vano. Ipak, saznalasam ko je bio vlasnik 80-ih. Viktor Evans. Mukarac koji jepotpisao ugovor o najmu bio je Filip Evans. Isto prezime.to se mene tie, sve je bilo ispravno." Izvadila je klju iz

tane i ponovo bacila pogled na rupe iznad vrata. Ovo jeistorijski deo grada. Depozit moda nee biti dovoljan dapokrije trokove opravke


26/310

Otkljuala je vrata.Saekajte ovde", rekao je Ortega.Ali moram da vidim da li je jo neto oteeno."Tek kad utvrdimo da nikog nema unutra."

Ortega, Belinder i Kokran su uli. U holu se osealona bu.Ovde je bio stalak", rekao im je Belinder. Na njemu

je bio plakat sa fotografijom profesora."Krenuli su niz hodnik. Nijedna stara fotografija

Gramersi parka vie nije bila tu.Belinder je pokazao nadesno. Predavanje je bilo

ovde."

Uli su u dugaku prostoriju. Stolica na rasklapanjevie nije bilo. Kao ni fotografija, zavesa, bine, platna, istolova za kafu, aj i sendvie.

Ortega je oprezno otvorio vrata u dnu i pogledaounutra.

Prazno"Belinder je osetio tiinu zgrade. Amanda!", povikao

je. Odjek se izgubio. Niko nije odgovorio.Masirajui svoju nadlakticu, vratio se u hodnik i

uperio pogled u stepenice. Tamna staza na njima gubila semeu senkama.

Amanda!"I opet bez odgovora.Stepenice su zakripale dok se Belinder urno penjao

uz njih.Idem s tobom", rekao je Kokran.Bolje da mene pustite prvog." Ortega ih je sustigao.Znam kako se ovo radi", rekao je Belinder. ,,I ja sam

bio policajac."Ali, da li si naoruan?"Nisam."

Kokrane?"Ja sam van podruja moje nadlenosti. Nisam poneosvoj pitolj."


27/310

Onda, ja idem prvi", rekao je Ortega. Proverio jejednu mranu sobu na vrhu stepenita, i onda nastavioniz hodnik.

Belinder je uao u sobu. Na tepihu su bili peati gde

su nekad bili krevet, ormar i stolica. Vrata plakara bila suotvorena a nekoliko vealica bilo je u njemu.U drugoj sobi bile su dve prazne kutije.Jedino to su nali na sledeem spratu bilo je jo

nekoliko vealica i papir od vakae gume.Ortega je otvorio i poslednja vrata. Tavan."Svi su zastali na trenutak. Odmah su se povratili i

krenuli da se penju uz usko stepenite, gde je kripanje

bilo glasnije nego na glavnom stepenitu. Belinder jepratio Ortegu, uz prainu koja mu je iritirala nos. uo jeKokrana iza sebe.

Sunevi zraci probijali su se kroz zaprljani prozor.Plafon je bio toliko nizak da je Belinder morao da sesagne. Paljivo je gledao neravni drveni pod i strunjau ijije jedan oak bio pocepan. Nekada davno, ovo je

verovatno bila prostorija za poslugu."Kao neka peina", rekao je Ortega. Kladim se dadeca ne bi uivala u igri ovde."

Kokran je pokazao na neto. ta je ono tamo uoku?"

Lii mi na nekoliko kutija od CD-a", rekao jeBelinder.

Ortega je izvukao rukavice od lateksa iz depa nasakou, sagnuo se u oku i uzeo kutije. Nisu kutije odCD-a. Ve od video-igrica. Nikad nisam uo za ovu prvu,ali ova druga je Grand Theft Auto. Moja deca je igraju.Zabranio sam im da je igraju - deca policajca igraju igricuu kojoj se kradu automobili i tuku prostitutke - ali siguransam da oni to rade kad mene nema kod kue." Ortega jeotvorio kutije. Nije ni udo to su ostavljene ovde. Prazne

su. Belindera je nadlaktica i dalje bolela. Ovaneobavezna konverzacija nije mu olakala patnju. Nismo


28/310

zavrili s pretraivanjem."Znam", rekao je Ortega. Tu je uvek i podrum."Silazei, Belinder je osetio bol u grudima da je jedva

mogao da die. Tama je bila svuda oko njega. Podrum je

bio jedna dugaka prostorija, loe osvetljena, sa zidovimaod cigle i mnotvom ispretpletanih cevi. Na betonskompodu bilo je pukotina. Pe je bila prekrivena peskom. Raje leala ispod grejaa za vodu.

etiri miliona dolara za ovo?", promrmljao je Kokran.Ovo mora biti proglaeno opasnim po ivot."

Pokuaj da se pria o nekim lakim temama nijepomagao Belinderu da se smiri. Bez obzira na to koliko je

bio temeljit u pretraivanju, nije bilo nikakvog traga odAmande.

Kad ste poslednji put proverili u vaem stanu?",upitao je Ortega.

Kokran me je odvezao prvo tamo. Poneo samfotografiju." Belinder ju je izvadio iz depa na jakni. Uzeoju je iz kutije za cipele koju je Amanda drala na polici u

plakaru. Na njoj je bila ona dok se igrala sa irskim seteromu dvoritu kue svojih roditelja u Konektikatu.Ortega je paljivo pogledao. Koliko je visoka?"Sto sedamdeset. Pedeset pet kilograma." Belinderu

se grlo steglo. Kada ju je spasao iz hotela Paragon,bila jekost i koa. Bilo je potrebno mnogo ubeivanja da ponovopone da jede kako bi se vratila na normalnu teinu.

Boja oiju? Teko je odrediti sa fotografije."Plave. Nene. Kao da su providne."Kosa. Da li biste je opisali kao smeu?"Belinder je klimnuo glavom prepun emocija. enjivo

je gledao u veseli osmeh na fotografiji. Kosa do ramena.Prelepa brada i elgantne jagodice na obrazima. Imao jemuno seanje na slian razgovor s inspektorom kada jenestala njegova ena.

Moram vam rei neto, rekao je Belinder.,,Oh?Ovo mi se ve jednom dogodilo."


29/310


30/310

DRUGI N I V O

D O B R O D O L I .O V O J E L E I N A R


31/310

1.

ALI PRE SAME CEREMONIJE, neko je ukrao kapsulu iz

naputenog kombija, glas koji je govorio zvuao jemonotono.

Amanda se oseala kao da izranja iz dubokog bazena.Druga najtraenija vremenska kapsula nalazi se u

Tehnolokom institutu u Masausetsu.Amanda je isplivala na povrinu.Inenjeri iz Tehnolokog instituta u Masausetsu

zapeatili su 1939. godine u kapsulu razne predmete istavili je pod veliki ciklotron koji su gradili. Ciklotron je nakraju deaktiviran, a vremenska kapsula je bilazaboravljena vie od pedeset godina.

Otvorila je oi.Moda je i zaboravljena. Otpad pri ruenju zgrade,

niko ne zna...Amanda je shvatila da lei na krevetu.

... kako da izvadi kapsulu ispod gomile od osamnaesttona

Osetila je slabost i muninu. U glavi joj je bubnjalo. Ato bubnjanje se nije podudaralo s iznenadnim,zastraujuim lupanjem srca.

Trea kapsula je MASH kapsula.Amanda se uspravila. Gde je Frenk?, pomislila je.

Posmatrala je prostoriju, potiskujui bol. Plafon od drvenihgreda, kameni kamin, drveni zidovi i podovi. Sunevasvetlost koja je dopirala kroz prozor terala ju je dazamuri. U daljini je ugledala planinske vrhove, pokrivenesnegom. Obuzeo ju je strah da je poela da ludi.

Godine 1983. glumaka ekipa popularnog televi-zijskog programa MASH u kapsulu je stavila kostime, nekeod linih stvari i ostale predmete iz serije; kapsula je

zakopana na mestu gde se vri filmska produkcijakompanije Tventiet seneri foks. Glas je pripadao


32/310

predavau i inilo joj se da dopire iz svih pravaca.Ali, studio se tokom narednih godina toliko izmenio

da vie niko nije mogao da odredi gde se kapsula nalazi.Verovatno se nalazi ispod hotela, sagraenog na zemljitu

koje je studio nekada posedovao.Amanda se skotrljala s kreveta. Shvatila je da glasdopire iz zvunika skrivenih u plafonu i zidovima.

etvrta kapsula je kod kamena temeljca koji jepostavio Dord Vaington. Dord Vaington je, umasonskom obredu, tokom 1793, nadzirao postavljanjevremenske kapsule u kamen temeljac zgrade Kapitola.

Amanda je pogledala svoju odeu. Nosila je iste

farmerice, belu bluzu i sivi blejzer; setila se da je ba njih iobukla. Trudei se da usredsredi svoje smuene misli,imala je oseaj da je neko vreme bila u besvesnom stanju.Ali beika je nije bolela zbog potrebe da se olaka, to jeznailo da je droga koju su joj dali, a koja je bila nalik nadrogu za silovanje, omoguavala da se potinikomandama. Neko ju je morao doneti do kupatila, skinuti

joj pantalone i nagovoriti je da mokri.Kapitol je znaajno izgraen od polaganja kamenatemeljca, a nepoznanice u njemu nikada nisu bileotkrivene.

Ruke i noge su joj podrhtavale. Oseala je teinu ustomaku. Imala je oseaj savladanosti koji je osetila godinudana ranije, kada se vratila iz nesvesti i nala se u hoteluParagon. Ponovo",pomislila je. Boe, ponovo se deava

Peta je kapsula Gramofonske kompanije. Godine1907. u Midleseksu, u Engleskoj, Gramofonska kompanijaje stavila zvune zapise u vremensku kapsulu, koja jepoloena u kamen temeljac nove fabrike.

Glas je odzavanjao. Uprkos omamljenosti,pretpostavljala je da i dalje uje govor profesora Merdokakoji je ovaj drao u Istorijskom klubu Menhetn. Ali glas

nije bio profesorov.Meu ovim zvunim zapisima nalazila se muzikatadanjih operskih zvezda. Kapsula je pronaena ezdeset


33/310

godina kasnije, tokom ruenja. Ali pre nego to su zapisibili puteni publici, neko ih je ukrao i nezamenljive glasovesa tih diskova niko nikada nije naao.

Amanda se borila da kontrolie disanje. Frenk? Gde

si?pomislila je. Krenula je ka vratima, ali je jauknula kadaje poeo da se ponavlja prvi deo predavanja.Od hiljada izgubljenih vremenskih kapsula..."Amanda umalo nije vrisnula.... njih pet se smatra najtraenijim.Stezalo ju je u grudima; shvatila je da je glas

snimljen. Verovatno se ponavljao u nedogled dok je bila unesvesti. Zato joj se inilo da su joj rei poznate, iako se

nije seala da ih je ula. Prva je kapsula iz konvojadvestote godinjice."

U paklu sam, pomislila je Amanda. Potrala je kavratima i zgrabila kvaku, plaei se da je nee otvoriti.

Na Dan nezavisnosti 1976...Kvaka se pomerila kada ju je pritisla. Povukla je vrata

ka sebi, dok joj je srce sve bre lupalo.

... u Veli Ford, u Pensilvaniji, odvezena je kapsula ukojoj se nalazilo dvadeset i dva miliona potpisa."Kada je otvorila vrata, nala se u hodniku iji su

zidovi bili obloeni drvetom. Pogledala je levo i desno;ugledala je vrata i nacrtane kauboje.

Bilo je predvieno da dogaaj vodi predsednikDerald Ford. Polako je izala u hodnik i zatvorila vrata;jedini zvuk koji se uo bio je prigueni zvuk snimljenogglasa.

Sredinom hodnika prostirao se dugaak tepih. Sadesne strane, Amanda je primetila zavretak hodnika. Tihoje krenula nalevo kada je zaula slabani glas iza vratapored kojih je prolazila.

Ali pre same ccremonije, neko je ukrao kapsulu iznaputenog kombija.


34/310

2.

PRILA JE STEPENITU. Sve miris drveta i laka

ukazivao je da je zgrada nova. U prizemlju, veliki otvorenihol vodio je do vrata, sa ije strane se nalazio po jedanprozor.

Pourila je niz stepenice, dola do vrata i zgrabilakvaku.

Protresla ju je struja i odbacila. Na trenutak jeizgubila svest. Narednog trenutka je pala na lea, udariviglavom o pod. Bol je prostrujao kroz nju. Jauknula je iuspela da usredsredi pogled.

Isuse!, rekao je neko.Okrenuvi se u pravcu iz kojeg je doao glas, ugledala

je mukarca koji je trao niz stepenice. Bio je dvadesetihgodina, kratke tamne kose, mrave i ilave figure,ekinjave brade.

Podigla je ruke da se odbrani, a onda je shvatila da je

on ne napada.Jesi li povreena?, pomogao joj je da ustane.Sve me boli. Teturala se, oamuena, zahvalna to

nije sama.Gde se nalazimo?", upitao je.Nemam pojma. Amanda je posmatrala svoju ruku,

koja je bridela. Ali ti ne preporuujem da se hvata za onu

kvaku...Glas u mojoj sobi... Poslednje ega se seam...Mukareve preplaene oi posmatrale su prostor oko njih.Borio se da ostane usredsreen. Bio sam u baru u SentLuisu."

Ja sam bila na predavanju na Menhetnu.,odgovorila mu je zbunjeno Amanda. 0 vremenskimkapsulama."

Vremenskim kapsulama? O tome govori i snimljeniglas u mojoj sobi. ta se to, do avola, deava?"


35/310

Plaim se i da pomislim."Mora da postoji neki izlaz."Panju im je privukao zasvoeni prolaz. Proli su kroz

njega i doli do dugakog stola za ruavanje, oko kojeg su

bile poreane stolice. I sto i stolice su bili izraeni ustarinskom stilu. Kroz prozor su se mogle videti planine.Proavi kroz naredni zasvoeni prolaz, Amanda jeprimetila starinsku pe na drva, friider, jo prozora ivrata.

Njen poznanik je pourio da se uhvati za kvaku.Ne diraj je, rekla mu je Amanda. Treba da

pretpostavimo da je kroz sva vrata putena struja."

Onda emo razbiti prozor."Na ulazu u trpezariju pojavila se senka. Amanda se

osvrnula.

3.

IZ ZASVOENOG PROLAZAih je posmatrala ena. Nosilaje pantalone od kamilje koe i svetlosmeu bluzu koju sunaglaavali skupa oglica, sat, narukvica i nekolikoprstenova. Bila je tridesetih godina, via od Amande imrava, to je ukazivalo da je prisiljavala sebe da dridijete. Ria kosa joj je bila iza oba uha. Njena preplanula

koa bila je vie dopadljiva nego lepa. Bila je ukruenogdranja.Kakvo je ovo mesto?"Amanda je iznervirano reagovala. Ne znamo."Kako sam dospela ovamo? Recite mi ko ste vas

dvoje."Rej Morgan."Amanda Evert

Ko nas je drogirao? Bila sam na koktelu, na brodu uNjuport Biu. Iznenada sam se nala u onoj sobi na


36/310

spratu. ena je odmahnula glavom. ula sam tajsnimak. Vremenske kapsule? Nije... Ko bi mogao da uraditako neto?"

Ja odoh odavde pre nego to to otkrijem." rekao je

Rej. Zgrabio je stolicu i bacio je na prozor.Amanda je podigla ruke kako bi zatitila lice od

razbijenog stakla, ali sve to je mogla da uje bilo jelomljenje drveta. Drugi put. Trei put. Sve glasnije. Rej jestenjao od napora. Kada je lomljenje prestalo, Amanda jespustila ruke i primetila da je na stolici slomljena noga, alida se prozoru nije nita dogodilo.

Ovo je neprobojno staklo", posmatrao ga je Rej.Debelo je skoro kao staklo na prozorima aviona."

Staklo na prozorima aviona? inilo se da jeporeenje udno.

Bio sam pomorski avijatiar u Iraku."Delovalo je kao da eli da ostavi utisak na nju, ali

samo pominjanje Iraka izazvalo je u njoj novi nalet straha.

Strah za Frenka. Podsetilo ju je na uase koje je on tamopreiveo. Frenk. Bila je sigurna da su i njega drogirali. Jer,da je bio svestan, ne bi dopustio da joj se bilo ta dogodi.Gde je on?

Nisi nam rekla kako se zove", Rej se obratio eni.Betani Lejn." Namrgoeno je pogledala u svoju

narukvicu i sat. ta god da je u pitanju, nije pljaka."To mi nimalo ne deluje ohrabrujue", odgovorila je

Amanda.Iza ene su se, uzasvoenom prolazu, pojavile jo dve

figure.Rej je, da bi se odbranio, podigao slomljenu nogu

stolice.,,U redu je", obratio mu se mukarac. Podigao je ruke

kako bi pokazao da u njima nema nita. uo sam ta ste

rekli. Nije mi poznato nita vie nego vama."S njim je bila ena. I mi smo preplaeni."Mukarac je bio crnac. Bio je dvadesetih godina; imao


37/310

je gustu crnu kosu i bio je mrav. ena je bila belkinja,istih godina, kratke smee kose. I ona je bila mrava.Nosili su pantalone smee boje sa mnogo depova nanogavicama. Odea za kampere.

Derik Montgomeri", predstavio se mukarac.Viv Montgomeri", rekla je ena. Nosila je burmu.Poslednje ega se seam bilo je da smo pili aj kraj atorai spremali se za spavanje."

,,U Oregonu", dodao je Derik. Ali ovo ovde nijeOregon. Ovo lii na Kolorado ili Vajoming."

Pomerite se." Rej je zgrabio jo jednu stolicu, proaopored njih i iao ka ulazu gde je stolicu bacio na prozor s

leve strane vrata. Neprekidno je udarao po njemu. Prozorse samo malo zatresao od udara, ali se nita znaajnijenije dogodilo.

Prokletnik", rekao je Rej.Derik je posegnuo rukom za kvakom.Ne", upozorila ga je Amanda. Povezana je sa

strujom."

Derik je povukao ruku.Naite razvodnu tablu", dodala je Betani. Prekinitedovod struje."

Svia mi se kako razmilja", rekao je Rej dok jeprolazio kroz dnevnu sobu ka kuhinji.

Ne bi trebalo da se razdvajamo", rekla je Amanda.Pourili su za Rejom; bio je u kuhinji i posmatrao

ruicu za otvaranje vrata od podnima.Moda je i ona povezana sa strujom", rekao je.Imam ideju." Amanda je iupala dlaku s glave,

nakvasila ju je pljuvakom i prinela je ruici. Kada jedodirnuh metal, osetila je kako joj ruka bridi i povukla juje. Jeste, povezana je."

Da isprobamo ruicu na vratima ispod sudopere",rekla je Viv Amandi.

Amanda je posluala, pitajui se zato je sudoperabitna. Ne oseam struju."Viv je otvorila vrata ispod sudopere i poela da pipka


38/310

ispod nje. Odgurnula je u stranu etku sa dugom drkom,bocu deterdenta za pranje posua i kutiju sa sunerimaza pranje sudova. To!" Ustala je, drei u rukama pardugih, utih rukavica koje se koriste za pranje posua.

Rukavice od gume,pomislila je Amanda.Viv je stavila rukavice na ruke i krenula pravo kakuhinjskim vratima. Oklevala je, a onda je blago udarilarukom po kvaki. Nita se nije dogodilo. Izlazimo odavde."Ali kada je gurnula kvaku, vrata se nisu ni pomcrila.

Nema kljuaonice", rekla je Betani. Mora da imaelektronsku kljuaonicu."

to nas ponovo vraa na vrata podruma i pokuaj da

naemo razvodnu tablu", rekao je Rej.Viv je otvorila vrata podruma. Zurili su u tamu ispod

njih.Ne vidim prekida za svetio." Amanda se okrenula ka

radnoj povrini s fiokama pored sudopere i pramenomkose koji joj je bio u rukama dodimula brave na njoj. Potonije osetila struju, otvorila je fioke.

U jednoj su se nalazili eki, rafciger, rafovi ibaterijska lampa.Derik je uperio svetlost baterijske lampe kroz

otvorena podrumska vrata; pred njima su se ukazale maledrvene merdevine i prljavi pod. Nije dovoljno duboko da bibio pravi podrum.

Da bi se neko mogao dole okrenuti, potrebno je da nazemlju bude oslonjen kolenima i rukama, dodala jeBetani.

Ima li dobrovoljaca?Niko se nije javljao.Do avola, ja u. Rej je unuo. Uiniu sve samo

da izaem odavde. Dajte mi baterijsku lampu.ekaj, rekla je Amanda.U emu je problem?

Amanda je prouavala merdevine. Uperi lamputamo.Svetlost je otkrila elektrinu icu koja je bila


39/310

prikaena za preagu na merdevinama.Menjamo plan, rekla je Viv. Vraamo se na ulazna

vrata. Dok imam na rukama gumene rukavice, mogupomou ekia i rafcigera da izvuem rafove iz brave.

Odlino.Ali to nije izgovorio niko od njih.Ko... Derik je podigao pogled.Glas s plafona je nastavio. Zaista sam zadivljen.

4.

AMANDI JE SRCE POELO SNANO DA LUPA.Isuse!, rekao je Rej.Svi su se naglo uputili ka kuhinji i tamo otvorenih

usta gledali iznad sebe.Nisam oekivao da ete tako brzo iskazati svoje

talente za reavanje problema. Glas je pripadao

mukarcu. Bio je dubok, zvuan, kao kod TV prezentera.Amanda je prepoznala glas, bio je to isti glas koji ju jeprobudio.

Zvunik je sakriven u plafonu, rekla je Betani.Ali kako zna ta mi... Rej je prouavao uglove

plafona. Zakiljio je. Kamere. Male su, ali kada shvatite uta gledate..."

Amanda se usredsredila i ugledala male ureaje usvakom uglu, blizu plafona. Prola je u dnevnu sobu krozluni prolaz i namrteno pogledala gore. Kamere su iovde." inilo joj se da joj se neto okree u stomaku. Kuamora da ih je puna.

Dobro doli u Leinara,objavio je glas.U Leinara?, upitao je Derik. ta bi to trebalo da

znai?"

Molim vas da preete u trpezariju i ugodno sesmestite. Objasniu vam.


40/310

Do avola s time." Viv je zgrabila eki i rafciger izfioke. Dok su joj rukavice i dalje bile na rukama, zabila jerafciger ispod arke i udarila ekiem po njemu. Dok jemetal odzvanjao, odbila je jednu arku.

Molim vas, idite u trpezariju", ponovio je glas.Viv je odvalila jo jednu arku. Poela je da udara potreoj.

Ovo nikud ne vodi. Imate samo etrdeset sati", rekaoje glas. Ne troi svoje vreme, Vivijan."

Ja sam Viv! Niko me ne zove Vivijan! Mrzim to ime!"Odmakni se od vrata!"Amanda je osetila nalet hladnoe. Mislim da je bolje

da uradimo onako kako kae."Posluaj je, Vivijan", govorio je glas.Prestani da me zove Vivijan!"Ostavi vrata", rekla joj je Amanda. Imam lo

predoseaj. Ako izbije i treu arku i pokua da otvori

vrata...", govorio je glas.

Da? Ako uinim to, ta e se dogoditi?", pitala je Viv.Zgrada e eksplodirati."Ne verujem ti."Glas se vie nije uo.Lae!", vikala je Viv.Tiina s druge strane zvunika bila je jo dublja.Da, to ne bismo otili u trpezariju?", predloio je

Rej.Viv je i dalje gledala u plafon.Derik joj je priao i dodirnuo je po ramenu. Pogled joj

je samo na trenutak postao blai.Nee nam biti nita ako nam kae o emu se ovde

radi", rekao je. Ako pomislimo da nemamo rezervnoreenje, uvek moemo pokuati da otvorimo viata" Glas seponovo zauo. O, garantujem vam da ete imati rezervno

reenje."


41/310

5.

OPREZNO SU ULI U TRPEZARIJU i seli za sto, nervozno

gledajui, prvo jedni u druge, a onda u plafon.Rej je iz depa izvadio zipo upalja. Uznemireno je

podizao i sputao hromirani poklopac upaljaa. Ima lineko cigaretu?"

Amanda i ostali odmahnue glavama.Izgleda da sam se previe nadao."Dozvolite mi da vam ispriam neto o Rejmondu

Morganu", rekao je glas.Rej je prestao da podie i sputa poklopac upaljaa.Bivi porunik. Avijatiar u mornarici Sjedinjenih

Drava. Rejmond je junak."Ne", rekao je Rej.Mediji su nairoko propratili njegovu priu", nastavio

je glas. Bio je u izvianju u sklopu letakog zadatka, kadaje njegov avion pogodio projektil iz runog bacaa. Ovo se

dogodilo u planinskoj oblasti Iraka, gde su pobunjeniciimali jako uporite."

Amandu je ponovno pominjanje Iraka nateralo dapomisli na Frenka. Gde se onnalazi? ta mu se dogodilo?Molila se da je iv.

Napad projektilom se dogodio u sumrak. Pri slabojdnevnoj svetlosti, Rejmond se domogao tla padobranskim

skokom. Ovo je bilo i dobro i loe. Sumrak je spreiopobunjenike da pogode jasnu metu. Ali, slaba svetlost jeonemoguila Rejmonda da vidi gde se prizemljio. Spustiose na kamenitu padinu odakle je padao kotrljajui se,ozbiljno se povredivi i uganuvi zglob leve noge. Neobazirui se na bol, hramao je cele noi kako bi umakaopobunjenicima. Pred samu zoru prekrio se kamenjem.Tokom dana se nije kretao pod teretom, iako ga je prila

vrelina sunca. Prosuujui na osnovu zvukova, procenio jeda se pobunjenici nalaze na oko petnaest metara od njega.


42/310

Dok god su ga traili, Rejmond se nije usuivao da aktiviralokator koji bi do njega doveo spasilaki helikopter. Ipak bisignal naveo spasioce pravo na pobunjenike. Tako jezapoela surova igra sakrij se i hvataj u kojoj je Rejmond

svake noi hramao od grebena do grebena i zakopavao seu kamenje svakog dana. Odravao je zalihe za sluajopasnosti to je due mogao. Nakon toga, jeo je bube.Kada je pojeo sve insekte, pio je ustajalu vodu. Od toga jedobio temperaturu, ali nije odustajao. Upornou i dovitlji-vou, disciplinom i oslanjanjanjem na samoga sebe,izdrao je deset dana, dok naposletku nije uspeo daumakne svojim progoniteljima. Izvori tajnih slubi SAD

kasnije su dobili informaciju da su pobunjenici prihvatiliinjenicu da je mrtav, jer niko ne bi mogao da preivi tolikodugo. Tek kada je doao do teritorije koja je bila bezbednaza spasilake helikoptere, aktivirao je lokator. Izgubio jepetnaest kilograma i bio odlikovan Srebrnom zvezdom. Toje bilo pre tri godine. Rejmond je sada pilot regionalneavio-kompanije u Misuriju."

Rej je sputenog pogleda zurio u svoj upalja ipoklopio ga. Nisam junak", izgovorio je ogoreno. Mojeprijatelje su pogodili i oni su poginuli. Onisu junaci."

6.

BETANI LEJN",izgovorio je glas.Betani se uzvrpoljila.I tvoja je pria poznata iroj javnosti. Betani prodaje

luksuzne brodove. ivi u Njuport Biu, gde je meu svojimklijentima stekla i prijatelje. Pre godinu dana, pozvali su jeda se pridrui grupi koja je plovila na Bali. Njen bivi muju je podrao da uiva u duem odmoru. etvrtog dana

puta, oluja je prevmula brod. Betani i dvanaestogodinjadevojica jedine su preivele. Poto su ih na povrini vode


43/310

odravali pojasevi za spasavanje, uspele su da se domognuivica amca za spasavanje sve dok se more nije dovoljnosmirilo da bi mogle da se ukrcaju u njega. U amcu suimale kompas i rezerve hrane. Na sebi su, pored pojaseva

za spasavanje, imale i odeu koja se ve isprljala tokomoluje. Betani je iz vode izvukla tap i napravila primitivnuzatitu od sunca. Nije imala pojma gde se nalaze, ali jeznala da se otvorene vode nalaze uglavnom na zapadu, toje znailo da, ako krene na istok, ne moe promaiti obaluSjedinjenih Drava ili Meksika. Trik je bio kako doi tamo.Zato je upotrebila svoju jaknu, koja je bila oteena tokomnevremena, i napravila je jedro, a od drugih dasaka iz

mora je napravila krmu; kada joj vetar nije iao naruku,veslala je. Reci svojim poznanicima Betani kako sirasporedila rezerve hrane.

Betani su pocrveneli obrazi od stida.Ne budi skromna", govorio je glas. Ovo je pravo

vreme da se meusobno upoznate. Ispriaj im o rezervamahrane."

Pa, ja..."Uini to", isticao je glas. Ispriaj im."Nikada nisam mnogo jela."To je potcenjivanje. Ti, Betani, pati od anoreksije."Proklet da si!"Bez tajni", rekao je glas.U redu", povikala je. Patim od anoreksije. Pa ta?

Kao dete sam bila debela. Ljudi su me zadirkivali, a mojamajka nikada nije prestajala da mi prebacuje zbog mojeteine. Muka mi je od samog pogleda na hranu. U tomprokletom gumenom amcu rekla sam sama sebi Hej,nema problema sa rezervama hrane. Ja ionako ne jedemmnogo. Zato sam podelila hranu u dnevne porcije, adevojici sam dala vei dco. Pre nego to bih sebi dozvolilada jedem, osetila bih strahovitu nesvesticu."

Sada im ispriaj za vodu."Betani je zurila u ruke.Ne budi skromna."


44/310

Betani je utala.Dobro", rekao je glas. Meni e pripasti ta ast. Kada

su nestale oskudne zalihe vode, suoile su se s veomopasnosti nego to su zalihe hrane koje su se polako

topile. ovek moe preiveti tri nedelje bez hrane, ali samotri dana bez vode. Betani i devojica su, naravno, imaleogromne koliine vode oko sebe, ali bi ih slana voda nakraju ubila. Njihova jedina nada bila je kia, meutim,sunce je nemilosrdno sijalo. Betani jc skinula pojas zaspasavanje i stavila ga oko glave, da se zatiti od sunca,dok je devojica leala ispod platna koje je Betani po-stavila. Na kraju, Betani nije imala snage da vesla.

Slabano veslo bilo je njihova jedina nada. Dve nedelje suplovile pre nego to ih je primetio brod koji je prevoziovelike metalne kontejnere u Los Aneles. Ali kako sipreivela tako dugo, Betani? Kako si reila problemsnabdevanja vodom?"

Vidim da si upuen. Zato im tine kae?"Siguran sam da bi to radije uli od tebe

Betani je posmatrala grupu; glas joj je zvuaoumorno, kao da ponovo prolazi kroz nesreu. Upotrebilasam namoenu devojicinu odeu da napravim posudu. Unju sam sipala morsku vodu. Onda sam posudu pokrilanjenim pojasom za spasavanje iz kojeg sam ististnulavazduh. Rukama sam vrsto stezala ivice. Boe, kako je tobolelo. Nakon to bih to drala celog dana, na kraju bi meruke toliko bolele da sam se plaila da voda ne iscuri."

,,A zato je bilo vano da voda ne iscuri?"Ne elim da govorim o tome?"Zato to zbog toga ima none more, Betani? Ali

razgovor bi mogao da ti pomogne. Razmiljaj o ovome kaoo terapiji."

Ko si ti, do avola?"Neko ko ima mo da te pusti da izae iz ove zgrade.

Zato je bilo bitno da voda ne procuri?"Betani je neto promrmljala.Reci tako da ostali mogu da te uju, Betani. Vidi da


45/310

ih zanima."Zbog isparavanja."


46/310

Tako je.Betani je glasno izdahnula vazduh. Sunce je

zagrevalo posudu i pojas za spasavanje, to je dovodilo doisparavanja morske vode. Voda koja je isparavala skupljala

se na pojasu za spasavanje, na mestima gde je pojas zaspasavanje prekrivao posudu. Dugo sam ekala. Onda bihskinula pojas za spasavanje. Obino bi s unutranjestrane bilo oko deset kapi. Morala sam paljivo da okreempojas kako ne bih izgubila kapi. Stvar je u tome da vodakoja je isparavala nije sadrala so. Devojica i ja smo nasmenu lizale kapi. Jo uvek oseam grubu povrinu pojasaza spasavanje na jeziku. Jo uvek oseam tu gorinu."

Ko te je nauio da tako doe do vode?Niko."Sama si dola do toga?"Betani nije odgovarala.Glas je zvuao kao da se udi. A to si radila danima."

7.

DERIK I VIVIJAN MONTGOMERI. Izvinjavam se. Mislim,Viv. I oni su se pojavljivali u vestima u velikoj meri.injenica da su razliitih rasa samo daje prii irudimenziju.

Na Derikovom licu nije bilo emocija. Trudio se daobuzda svoj bes.Njih dvoje su meu najboljim planinarima na svetu.

U stvari, tako su se i upoznali, pre tri godine - uekspediciji na Himalajima. udno je to su morali da odutako daleko da bi se upoznali - jer su oboje odrasli u draviVaington. Od svog detinjstva mnogo puta su se popeli naiste planine. Poznati planinari mogu dobro zaraditi tako

to e staviti svoj potpis na opremu, drati asove obuke ukolama za planinare i organizovati ekspedicije za bogate


47/310

avanturiste. Odista, Derik i Viv su ve bili poznati uplaninarskom svetu pre prologodinjeg incidenta koji ih jeuinio svetski poznatima, sa, bez sumnje, znaajnimefektima na njihove prihode."

,,A to ne bi ti otiao do avola?", rekao mu je Derik.Primer nezavisnosti koji je karakteristian za vaugrupu. Dobro. Razoaraete me ako ne pokaete duh. Da tiodgovorim na pitanje, ne mogu otii do avola. Ja sam vekod njega."

U trpezariji je zavladala tiina.Derik i Viv su bili unajmljeni da predvode ekspediciju

na vrh Mont Everesta", glas je saimao priu. Kompanija

koja je organizovala ekspediciju odredila je cenu od eststotina hiljada dolara za svaku osobu koja je elela da sepridrui. Osam avanturista je bilo spremno da plati cenu.Svaki dolar im se isplatio u ovoj ekspediciji. Potrebno jeskoro dve nedelje da se doe do baznog logora. Nakontoga, penjanje od kampa do kampa postaje sve sporije.Visina, vetar, hladnoa. Everest je vii od osam i po hiljada

metara. Kada je ekspedicija dola na visinu od sedamhiljada i est stotina dvadeset metara, preostala su samodvojica avanturista koji su otpoetka bili sa njima. Ostalisu poklekli od umora i elemenata i vratili su se u baznilogor. Derik i Viv su ostali sa dvojicom preostalihplaninara. Na visini od sedam hiljada i devetsto dvadesetpet metara poela je oluja - a onda je krenula lavina.Planinari amateri su bili zatrpani. Derik i Viv su uspeli daih iskopaju iz snega, ali su planinari bili ozbiljno povreenida bi mogli da se kreu sopstvenim snagama. Radio-stanice koje komuniciraju u dva smera nestale su u lavini.Nije bilo nijednog naina da se poalje po pomo. Po-vreenim planinarima je bila potrebna medicinska nega. Ubici, koja je trajala dvanaest sati, Derik i Viv su sepobrinuli za oba ranjenika, spustivi ih prvo konopcem,

potom su i sami sili, a onda ih vukli du zaleenihgrebena i ponovo ih sputali. U jednom trenutku, naodreenoj visini, Derik je smogao snage da nosi jednog od


48/310

povreenih planinara zapanjujuih est metara, koji morada su bili kao kilometri. Kada su doli do atora u logorukoji su pre uspona napustili, Derik je ostao sa ranjenici-ma, a Viv je sila po pomo. Naila je druga oluja, ali je Viv

uspela da dovede spasioce do atora, dok je Derik uiniosve to je mogao da preivele odri u ivotu. To jezapanjujue delo, a opet, Derik i Vivijan su se osealineprijatno dok sam priao o tome.

Viv je mrgodno pogledala u kamere, napuivi ustakada je ula ime koje je mrzela.

Ni oni, ni Rej, ni Betani nisu ponosni na ono to suuinili. Zar nije zanimljivo da iskustvo koje na druge ostavi

utisak kao zadivljujue ponaanje potcenjuju oni koji su toiskustvo preiveli? Tada nisu bili junaci. Samo su oajnikipokuavali da preive. Strah je uasna emocija. Niko neeli da ga se sea.

8.

AMANDA EVERT.Dok je otkrivao prie o drugima, Amandi je srce ubr-

zano lupalo. Svaki put kada se njeno ime nije pomenulo,osetila bi olakanje, a onda bi strah u njoj porastao kadagod bi glas zavrio priu o jednom lanu i pravio pauzu pre

nego to bi zapoeo drugu.,,Ne, rekla je Amanda.Ali tvoja pria je jedina koju nisam ispriao."Molim te, ne priaj o tome."Kako onda da objasnim svoj cilj?"Ne priaj o hotelu Paragon.Ali, glas je nastavljao. Oko deset uvee, Amanda je

izala iz voza u Bruklinu, dok se vraala kui, nakon to je

do kasno radila u knjiari na Menhetnu."Ne." Amanda je prekrila ui. Ali, ak i tada je slabo


49/310

ula glas.Amandin otmiar se krio u jednoj uliici i upotrebio

je tkaninu natopljenu opijatom da je onesposobi. Osvestilase na krevetu u hotelu Paragon

Seanje na strah koji je preivela nateralo je Amandisuze na oi. Tekle su joj niz obraze.Ta graevina u Ejzberi parku sagraena je 1901.

godine, ali je, nakon to je nekoliko gostiju nestalo,zatvorena 1971. Amanda je bila zatvorena pet meseci, svedok grupa urbanih avanturista nije provalila u hotel kakobi istraila istorijske prolaze. Ubrzo su otkrili da su nekezgrade s razlogom bile naputene. Samo nekolicina je

preivela odmazdu Amandinog otmiara."Amanda je oseala slanou svojih suza dok je glas

govorio o Frenku Belinderu, njenom spasitelju, i agonijikoju je pretrpeo da bi je spasao.

Frenk, pomislila je. Gde si?U njoj je rastao gnev.Belinderovo junatvo je bilo zapanjujue",

oduevljeno je saoptavao glas. Teko je zamisliti kakoovek moe sebe naterati da trpi tako dugo i tako mnogoda prevazide tolike prepreke i da uspe da preivi - ne samoda preivi, nego i da spase Amandu i jo jednog uesnika.Shvatate li temu? Odvanost i dovitljivost, disciplina ioslanjanje na sopstvene snage. To su vrline koje su vamzajednike. Zato sam vas doveo ovamo."

Frenk", proaptala je Amanda. Oi su joj bilenateene od plaa. Frenk", ponovila je glasnije. Ustala jesilovito da je oborila stolicu na kojoj je sedela. Stisnutihpesnica, povikala je ka plafonu. ta si uradio s njim,prokletnie? Frenk je bio junak! Ja nisam uinila nita,samo sam bila izbavljena!"

Skromnost je precenjena vrlina. Te noi si uinilamnogo vie nego to i sama tome daje znaaja."

Prokletstvo, gde je Frenk? Zato on nije ovde?"Hoe da se menja s njim?", pitao se glas. Da li bielela da onbude ovde, umesto tebe?


50/310

On mi je spasao ivot! Ponosna sam to sam nanjegovom mestu! Ali Frenk je junak! Postoji samo jedanrazlog zato mislim da ga nisi doveo ovamo! Ubio si ga,kukin sine!"

ulo se jedino disanje.Priznaj!", povikala je Amanda.Ovaj razgovor nisam ukljuio u vaih etrdeset sati.

Ali vreme e uskoro krenuti. Predlaem vam da sekontroliete ili neete biti od koristi grupi."

Rej je spustio poklopac na upalja. etrdeset sati? Toje ve pomenuo.

Molim vas da svi posegnete ispod stola."

Zato?", pitala je Betani.Oprezno su gledali jedni u druge. Zatim su polako

posluali.Amanda je to uinila poslednja. Emocije su je toliko

iscrple da joj je sve ostalo izgledalo daleko. Osetila jepredmet sa icama, zakaen spajalicama. Izvukla ga je.

Slualice?, upitala je Viv.

Svi setovi su bili identini. Tanka, zakrivljena metalnavrpca je na svakom kraju imala po slualicu. Iznad leveslualice je izvirivao mali komad metala.

Mikrofon", objasnio je glas. Moram da ostanem ukontaktu s vama kada izaete odavde."

Pustie nas da odemo?", upitala je Viv.Glas nije odgovorio na ovo pitanje. Baterije u ovim

ureajima dugo traju. Potrajae potrebnih etrdeset sati."etrdeset sati? Zato stalno pria o..."Pod stolom se nalazi jo neto."Zbunjen, Derik se spustio na kolena i zavirio pod sto.

Dok je neto vukao, zauo se zvuk paranja metala.Pokazao je grupi mali predmet.

Amanda je pomislila da je re o mobilnom telefonu.Poto je bila emotivno iscrpljena, nije ni primetila da je to

izgovorila glasno, sve dok je Derik nije pogledao.Nije." Namrtio se. Re je o satelitskom prijemnikuza globalno pozicioniranje - GPS. Koristimo ih kada


51/310

organizujemo planinarske ekspedicije.",,I za jedrenje", dodala je Betani.I za letenje", rekao je Rej. Ali GPS ureaji u

avionima su mnogo prefmjeniji."

I neki novi automobili ih imaju", rekla je Viv. Alizato nam treba..."Po jedan ureaj je namenjen svakome od vas",

obratio im se glas.Amanda je posmatrala kako svi za stolom poseu

ispod stola. Puna zebnje, uinila je isto. Predmet koji jedrala u rukama bio je srebrnosive boje. Imao je ekranslian mobilnom telefonu, ali nije bilo ni traga od dugmia.

Umesto toga, na svakoj strani ureaja nalazilo se nekolikotastera. Na vrhu je bila slika globusa, a onda re ETREX.Naziv odreenog modela?, pitala se Amanda. U dnuureaja, nalazila se jo jedna re koja je, po njenom mi-ljenju, otkrivala proizvoaa: GARMIN.

Viv je primetila njenu zbunjenost. Nikada nisikoristila GPS prijemnik?"

Nisam."Sadri mape, visinomer i kompas. Kada ga ukljui,orijentie se prema signalima koje dobija od satelita zaglobalno pozicioniranje. Zatim unese koordinate mapekako bi odredila put ili nala odreeno mesto. Hej!" Viv jeviknula ka plafonu. ta treba da radimo s ovim?"

Glas se nije obazirao na ovo pitanje. Idite u svojesobe. U svakom ormanu ete pronai novu odeu. Vratitese do ulaznih vrata za deset minuta."

,,A ta onda?Poinje etrdeset sati."


52/310


53/310

Belinder.Verovatno. Ako su koristili drogu za silovanje, niko

nije morao da vas odnese. Bili biste jedva svesni i moglibiste da hodate. Mada, teturali biste se. Ali kamion bi

zaklonio vidik s druge strane ulice, a prenoenje stolica istolova skrenulo bi panju svakome ko bi gledao iz zgradasa suprotne strane ulice. Ti i tvoja prijateljica biste samoizgledali kao dve osobe kojima pomau da uu u kola.

Vie je nalikovalo na kombi. Bilo je bez prozora."Belinder je osetio hladnou u rukama. Ukljueno jemnogo ljudi. ena po imenu Karen Bejli.

Ortega je proitao opis iz beleki. Krupna ena,

etrdesetih godina. Nenaminkana, smee kose, skupljeneu punu. Obina haljina, marinskoplave boje.

Belinder je klimnuo glavom. Plus ljudi koji su sepojavili na predavanju."

Rekao si da je njih nekolicina otila tokomprezentacije?

Jeste. Belinder se usredsredio i priseao. Mnogo

ljudi, istakao je, previe da bi se sauvala tajna. Modapublika nije shvatala ta se stvarno deava. Moda su implatili da ostanu odredeno vreme. Raznosai. Sve to jetrebalo bilo je da im kau kako je mukarcu i eni pozlilo ida im pomognu da ih unesu u kombi. Mogue je da susamo profesor i Karen Bejli znali ta se deava.

Dostavljai. Ortega je pokazivao na svojoj listi. Mojpartner i ja smo u kontaktu sa svim kompanijama u gradukoje iznajmljuju stolove i stolice za okupljanja. Naposletkuemo pronai kompaniju koja je dostavila stolove i stolicena ovu adresu. Moda e nam moi dati opis osobe koja ihje unajmila.

Da se kladimo da su angaovani putem telefonskogpoziva a da im je plaeno ekom koji je poslat potom?,upitao je Belinder.

Ortega ga je posmatrao sa zabrinutim izrazom lica.,,A da se kladimo i da je bankovni raun otvorensamo za potrebe plaanja trgovaca nekretninama i


54/310

kompanija za iznajmljivanje i moda nekolicine koja sepojavila na predavanju?, dodao je Belinder. Tajbankovni raun vie nee biti u upotrebi, a ko god da ga jeotvorio, dao je lano ime, lanu adresu i lani broj

socijalnog osiguranja.Zna, ovo je neto sasvim novo za mene, rekao jeOrtega.

ta si time hteo da kae?Nikada nisam imao sluaj u kojem je neko ko je imao

radnog iskustva u policijskoj slubi prijavio nestanakvoljene osobe. Oseam se kao arobnjak koji pokuava daradi sa drugim arobnjakom. Upoznat si s procedurama.

Shvata ta se deava iza zavesa. Dok sam se ja raspitivaona Univerzitetu Ogltorp, u gradskoj kancelariji i meuiteljima 19. ulice, uo sam da im je jo neko postavljaoslina pitanja. Da to nisi, kojim sluajem, bio ti?

Nisam mogao samo da sedim i da ekam.Nadam se da tim ljudima nisi nagovestio da si jo

uvek u policijskoj slubi?

Nisam uradio nita nezakonito."Najbolje to sada moe da uradi jeste da sedne ijo malo saeka. Previe si emotivno ukljuen da bi iaonaokolo i ispitivao ljude. Ne pokuavaj da obavlja mojposao."

Stvar je u tome", rekao je Belinder, da sam shvatiokoliko ti je ovo teko. Ti i tvoj partner imate mnogosluajeva, a dan je kratak. Kada govorimo o arobnjacima,zna i sam da magija ne postoji."

,,U redu, pokai mi kako da radim svoj posao. Da sina mom mestu, gde bi se raspitivao da bi pronaao ljudekoji su prisustvovali predavanju?"

Taman sam hteo da kaem da su svoj deo odigralitoliko uverljivo da moda tako zarauju. Moda su glumci",rekao je Belinder.


55/310

10.

EVO KUKINOG SINA."Belinder je pokazao na zasta-kljenu fotografiju. Samo bez brkova i s tamnijom kosom."

On i Ortega su stajali ispred igraonice u ulici Bliker uGrini Vilidu. Prethodnih sat vremena su provelitelefonirajui agencijama za talente i udruenjimaglumaca, raspitujui se da li su angaovali nekoga zasubotnju popodnevnu predstavu u Istonoj 19. ulici.

Ostavivi za sobom saobraajnu buku, uli su u maliprljavi hodnik gde su zastali kako bi bolje sagledali mestona koje su doli. Iza njih se nalazila blagajna. Belinder jena levoj strani uoio garderobu, a na desnoj ank. Flekavitepih je bio otrcan, iako se i nije mnogo primeivalo zbogsavijenog platna, nagomilanih skela, kofa sa bojom,praznih kofa i etki. U vazduhu se oseao miris terpentina.

Ovde je definitivno potrebno veliko spremanje",promrmljao je Ortega, gledajui u fleku od vode naplafonu.

Mrzim stare zgrade, rekao je Belinder.Pravo ispred, pored dvokrilnih vrata, uli su se glasovi

koji su izgovarali nerazumljive rei.Ortega je otvorio jedna vrata i uao. Trenutak kasnije

se vratio i pokazao Belinderu da ga sledi. Vrata su sezatvorila za njima. Stajali su u prolazu koji se pruaopored redova sedita, ka dnu sale, koja su osvetljavala

svetla s plafona. Zavese na pozornici bile su razdvojene.Dva para, jedan sredoveni, a drugi mladi, drala su tekst irecitovala stihove. Visoki, mravi mukarac stajao jeispred pozornice, pokazujui im pokazivaem kada dazastanu.

Iako je izgledala mala na sceni, mlada ena jepogledala ka zadnjim redovima. Ovde su, izgovorila jedok joj je glas odzvanjao.

Visoki, mravi mukarac okrenuo se ka Belinderu iOrtegi. Molim vas, siite i pridruite nam se.


56/310

Prikrivajui svoju uznemirenost, Belinder je biosvestan zvuka svojih koraka u praznom prolazu. Pozoriteje izgledalo sumorno, stara sedita bila su neprirodnoprazna, oajniki udei da budu ispunjena aplauzima.

Ortega se predstavio i pokazao svoju policijskuznaku. ,,Verujem da vam je gospodin Belinder vepoznat.

Belinder ga je prepoznao. Visoki, mravi mukaracbio je profesor Merdok. etvoro ljudi na sceni bilo je nasubotnjem predavanju.

Vas se sigurno seam, rekao je mukarac sapokazivaem, kao i mlade ene s kojom ste bili. Njeno ime

je... Pogledao je nagore, priseajui se. Amanda Evert.,,A tvoje ime je Adrijan Merdok, iako sam sada

siguran da se ne zove tako.Roland Peri. Profesorovo ime su mi dodelili.Je l neto nije u redu?*, upitao je mladi koji je

stajao na sceni.Ortega se obratio Periju. U telefonskom razgovoru ste

mi rekli da je vaa grupa unajmljena da bude u kui uIstonoj 19. Ulici.Tako je. Opisali su nam dogaaj kao umetniko izvo-

enje. Perijev glas je imao blagi britanski akcent. Dali sumi govor koji je trebalo da predstavim. Nai glumci sudobili uputstva kako da se ponaaju i opis gospodinaBelindera i njegove prijateljice. Rekli su mi da e ovo bitipraktino ala. Publika je trebalo da, tokom mogpredavanja, postepeno naputa salu. Onda bih ja prestaoda govorim. Dok se vizuelna prezentacija nastavljala,nestao bih u senkama, a onda napustio zgradu. Nakontoga, slike bi prestale da se emituju, a gospodin Belinder injegova prijateljica bi se zatekli sami u prostoriji."

Ne zvui mi ba kao ala", rekao je Ortega.Trebalo je da predstavlja iznenaenje za roendan.

Dok bi se gospodin Belinder i njegova prijateljica pitali tase deava, njihovi prijatelji, koji su bili sakriveni naspratu, povikali bi Srean roendan!. Spustili bi


57/310

posluenje i poela bi proslava."Ortega je pogledao Belindera, a onda upitao Perija.

Koliko su vam platili za to?"Cela grupa je za jednoasovni rad dobila dve hiljade

dolara. To je bila neophodna suma za nae pretvaranje."Kako su kontaktirali s vama?", upitao je Belinder.Telefonirala nam je ena i dogovorili smo se da se

naemo ovde, u pozoritu."Da li se predstavila?"Karen Bejli. ena koju ste sreli na predavanju."Imao sam utisak da je deo tvoje grupe", rekao je

Belinder.

Ni najmanje."Imate li ugovor?", upitao je Ortega. Adresu ili potpis

koji bih mogao da pogledam?"Nemam. inilo mi se da nema potrebe za time.

Dogovor je bio neobian, priznajem, a te dve hiljade dolaranisu mogle doi u boljem trenutku. Bili smo zahvalni zbogtog neoekivanog dobitka."

A zato ste ovde?", upitala je starija ena. U emu jeproblem?"Nita zbog ega bi trebalo da brinete.". Ortega je

pruio Periju svoju posetnicu. Ako ponovo budekontaktirala s vama, pozovite me.

Karen Bejli je ostavila fotokopiju neega", rekao jePeri. Rekla mi je da to dam gospodinu Belinderu akodoe u pozorite

Fotokopiju?" Belinder se namrtio. ,,ega?Ostavio sam je u torbi sa svojim tekstovima." Peri je

potapao pokaziva ispod ruke, priao iznoenoj platnenojtorbi pored sedita i pretraivao je. Evo je." Pruio jeBelinderu smotani papir.

Saekaj", rekao je Ortega pre nego to ga je Belinderi uzeo. Uzeo je rukavice od lateksa iz svog sportskog sakoa.

Kada ih je stavio na ruke, otvorio je papir.Belinder je stajao pored njega i gledao u papir. Napapiru su bile pruge od maine za fotokopiranje. Na njemu


58/310

je bila stranica knjige na kojoj je sve bilo prebrisano osimjednog pasusa i otiska peata: NJJB, BIBLIOTEKA NAUKEO OVEKU I DRUTVENIH NAUKA. Peat je bio izbledeo.

Ortega je naglas proitao pasus.

Movara je divno mesto", govorio je, gledajui polelujavoj niziji, dugakim, zelenim valovima, s vrhovimakao od nazubljenog granita, ija se pena predivnomrekala. Movara ti nikada ne dosadi. Ne moe ni dazamisli predivne tajne koje ona taji. Tako je ogromna,tako pusta i tako tajanstvena."

Tekst je bio tako zbunjuju da se Belinderu zavrtelou glavi. Karen Bejli ti je rekla da mi to da ako doem u

pozorite?", upitao je Perija.Tako je."Je li rekla zato?"Nije. Mislio sam da je to eo ale." Peri je lako udario

svojim pokazivaem po podu. U emu je problem? Zatonam ne kaete zato..."

Oseam dim", rekao je Belinder.

11.

BELINDER JE UGLEDAO TRAGOVE DIMA koji su selagano sputali ka zadnjem delu pozorita, kroz otvor koji

je razdvajao dvokrilna vrata.,,Ne, jauknuo je Peri.Belinder je uo kako etvoro glumaca tri sa scene

niz stepenice, ali je pogled usmerio ka mestu gde se svevie kovitlao dim. On i Ortega su potrali kroz prolazizmeu sedita, a onda zastali, kada su ugledali odsjajvatre u procepu izmeu dvokrilnih vrata. Na drugoj stranisale je neto puklo.

Peri i ostali glumci su potrali ka njima.Zalihe farbe. Nakon to je izdahnuo, Peri je udahnuo


59/310

dim i poeo da se gui od kalja. Nekako ih je zahvatilavatra. Krpe u kantama. Neka vrsta spontanog..."

A moda im je neko i pomogao da se zapale", rekao jeBelinder.

Pomogao? ta pobogu..."Svetla koja su osvetljavala pozornicu iza njih su seugasila. Dok ih je obavijala tama, jedna od glumica jevrisnula. Odjednom, u uglovima su se upalila svetla zasluaj opasnosti koja je pokretao generator.

Daj mi svoj pokaziva." Ortega je uzeo pokaziva odPerija i debljim krajem otvorio vrata.

Kroz otvor je poeo da kulja dim. Iza vrata, meu

sivim oblacima dima, videli su se narandasti vatrenijezici, dok je vatra napredovala ka pokazivau.

Ortega je povukao pokaziva, pustivi vrata da sezatvore. Dok je Peri uzmicao, naleteo je na jednu odglumica koja se presavijala od kalja.

Gde je izlaz za sluaj poara?", upitao je Belinder.Jedan je tamo." Peri je pokazao ka vratima koja su se

nalazila na sredini prolaza s desne strane. Pored vrata senalazila mala crvena kutija za sluaj poara.Belinder je, u dimu koji je postajao sve gui,

pomogao eni koja je kaljala da se ispravi i poveo je duprolaza meu seditima. Ispred njih, glumci su udarali onaslone za ruke na seditima i doli do prolaza izmeuredova na desnoj strani sale, gde je Ortega gurao poluguza otvaranje na izlazu za sluaj poara.

Vrata se nisu pomerala. Ortega je udarao ramenom ovrata, ali ona nisu poputala. Ko ih je, do avola,zakljuao?"

Niko! Uvek se mogu otvoriti!", uveravao ga je Peri.Vrata su sigurno zaglavljena s druge strane!" Direktor jeotvorio poklopac na upozorenju za sluaj poara i povukaopolugu; uzdahnuo je kada se alarm nije oglasio. Alarm bi

trebalo da bude povezan sa vatrogasnom slubom, ali akoga mi ne ujemo, onda se signal ne moe preneti dovatrogasaca!"


60/310

U zadnjem delu pozorita dim je bio toliko gust da seod njega vrata vie nisu ni videla. Vatra, od koje su dotada uli samo pucketanje, sada je besnela. Farba iterpentin su je samo pojaavali, zakljuio je Belinder.

Rasprivai za vodu? Da li pozorite ima..."Ima! Ne shvatam zato ne rade!"Jedan od glumaca je pokazivao ka zadnjem delu

pozorita. Vatra je probila vrata!"Belinder se okrenuo; najeio se kada je video kako se

dim i vatra uspinju ka balkonu. U jednom trenutku uasa,setio se da je ovo ve doiveo kada je bio zarobljen u pakluhotela Paragon. Ponovo se deava, pomislio je. Gde je

drugi izlaz za sluaj opasnosti?"Iza scene!", povikao je Peri.Belinder je poeo da kalje od dima koji je bio opor i

mastan. inilo se da je dvoje glumaca oduzeto od straha. IBelinder je na trenutak osetio da ga je strah savladao, jersu ga obuhvatili ve proivljeni uasi. Pokret!", naao jesnage da vikne.

Glumci su potrali, urei ka stepenicama koje suvodile na scenu. Iza zavese, koja se nalazila u uglu, iznaddrugih vrata za izlaz svetlela je lampica. Ortega je gurnuopolugu za otvaranje i iz sve snage gurnuo vrata, ali ona senisu otvorila. Belinder mu se pridruio, udarajuiramenom o njih.

Neko je uperio prstom ka zadnjem delu pozorita.Vatra je zahvatila plafon!

Dok se dim irio ka njemu, Ortega je primetiospiralne, metalne stepenice. ta je na gornjem spratu?

Izlaz za sluaj opasnosti za garderobu!" Peri jepotrao ka spiralnim stepenicama. Dok je urio uz njih,one su vibrirale. Ali, iznenada je stao, vrsto se uhvativiza gelender koji je podrhtavao. Kada je Belinder doao dostepenica, video je zbog ega je Peri zastao. Vrh stepenita

se nije video od dima.Gore ne bismo mogli da diemo", rekao je neko. Nebismo videli kuda idemo."


61/310

Stepenite se sputalo u prolaz u podu.,,A podrum?", upitao je Belinder.Ima tri prozora!"Idemo!"

Dok su im koraci odzvanjali po metalu, Belinder jezurio u tamu i oklevao. Podrum, pomislio Je. Uvek je tunekakav podrum.elo su mu orosile kapi znoja, deliminoi zbog sve vee toplote. Ugledao je baterijsku lampuzakaenu za policu na zidu. Zgrabio ju je i naterao se dakrene niz stepenice.

Vazduh je postao hladniji. Kada je doao do kamenogpoda, oseao je laku vrtoglavicu jer se, dok je silazio niz

stepenice, vrteo ukrug. Svetlost se jedva probijala kroz triuska prozora, poredana du desnog zida. U blizini plafonau podrumu, kroz pranjava okna se mogao nazreti zid odcigala u uskoj uliici.

Zaula se kripa nogu od stola, kada ga je Ortegazgrabio i dovukao do prozora. Belinder je ukljuiobaterijsku lampu i uperio je u podrum; njena svetlost je

otkrila oslikana platna koja su sluila kao pozadina upozoritu; na njima je bilo naslikano brdo, drvee i nebo.Platna su bila naslonjena na zid.

Nee da se otvori!" Ortega je udarao po prozoru.Skroz je zatvoren!"

Razbij staklo!", povikao je Peri.Otvor je isuvie mali!", jadikovao je stariji, puniji

glumac. Ja neu moi da proem kroz njega!"Belinder je nastavio da osvetljava podrum

baterijskom lampom, traei jo jedan izlaz. Video jestolove, stolice i ostali nametaj koji se koristio na sceni.Na ivilucima su visili kostimi. Perike su bile nehajnoostavljene na glavama plastinih lutaka. Sve je bilozatieno istim, plastinim zastorima. Ali ne zadugo,pomislio je Belinder.

uo je kako se lomi staklo i ugledao Ortegu kakorazbija prozor tapom koji mu je dodao Peri.Kaem ti da neu moi da se provuem kroz toliko


62/310

uzan prolaz!", bio je uporan punaki glumac.Neu moi ni ja!, rekao je drugi.Svetlost baterijske lampe je osvetlila zid koji se

nalazio ispod scene. Naslagane kutije su delimino

zaklonile stara vrata.Belinder je zgrabio Perija. Kuda vode ova vrata? Udrugu zgradu?"

Ne! Vode u nivo ispod podruma!"Nivo ispod podruma?ta e ovoj zgradi..."Ne treba joj! Ne sada!" Peri je drhtao od straha, od

vreline i zvuka poara koji su im se bliili.ta ti to znai ne sada? Ne gledaj u vatru! Priaj o

nivou ispod podruma!"To je od prethodne zgrade! Nekada davno, ovuda je

proticao potok!"ta?"Nekada davno, Grini Vilid je bio bogat potocima."

Peri je nastavio da brzo pria. Odvodni tuneli suspreavali da zgrade potonu. Potok je presuio, ali ranije

ste mogli iz njega da izvlaite vodu."Belinder je potrao ka vratima, razbacao je kutije ustranu i zgrabio zaralu kvaku.

Nemoj!", upozorio ga je Ortega. Poguiemo se ovde!"Iako je kroz razbijeni prozor dopirao vazduh, detektiv sepresa

david morell - letinar

Documents