СЛАЂАНА МИЛОВАНОВИЋ

П Р И П Р Е М ЕЗА ЧАСОВЕ НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ У ДРУГОМ РАЗРЕДУ

Уз уџбеник "МОЈА КУЋИЦА, МОЈА СЛОБОДИЦА"

1

1.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ПећинеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, посматрањеНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, сликеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање ученика са уџбеником и

садржајима које ћемо ове године обрађи-вати; упознавање са начином живота којим суљуди живели у далекој прошлости – значајживотног станишта и куће за живот људи.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратко упознавање са уџбеником.Пошто ученици разгледају уџбеник повестиразговор: Како се зове ваш уџбеник за Народну традицију? Које сте наслове запазили? Које сликесу вам занимљиве? Закључите о чему ћемо учити ове године.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање басне "Моја кућица, моја слободица".

Разговор о тексту.- Зашто јеж није хтео да остане код лисице наконаку? Каква је била јежева кућа? Како је народ дао одговор на ова питања? (Свуд једобро, ал’ код куће најбоље)

2.Активност: Питање за размиљање: Како је народ живеоу далекој прошлости и какве су њихове кућебиле?

3.Активност: Ова питања али и многа друга постављаћемонашој баки која ће нас и ове године водити крознаш уџбеник.Прочитати текст "Пећине" из уџбеника и водити разговор.

4.Активност: Како су људи живели у далекој прошлости? Како су се звала њихова прва станишта? На чему су спавали? Чиме су се хранили и одевали? Одчега су правили оружје?

5.Активност: Шта је за њих значила ватра?Како ти замишљаш пећину?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати одломак из књиге "Дјечак из пећине"- Д’Ервил

2

2.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ЗемуницеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговор, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, сликеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате земунице као нова

станишта на која су људи наилазилинапуштајући пећине.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити стечена знања о животу људи упећинама. Прочитати одговарајуће деловеиз књиге "Дјечак из пећине" Д’Ервила.Истаћи циљ часа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Земунице представити као нова станишта

на која су људи наилазили напуштајући пећине. То су биле укопане јаме које су покривали грањем, лишћем и травом.

2.Активност: Прочитати текст "Земунице" из уџбеника.

3.Активност: Показати адекватне слике или илустрације.

4.Активност: Разговор: Како су изгледале земунице? Којесу предности земуница а који недостаци у односу на пећине?

5.Активност: Могу ли се данас наћи земунице? Чему суоне служиле људима у новијем времену?Како замишљаш живот у земуници?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Игра по избору учитеља

3

3.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: КолибеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор,текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, одговарајуће слике, сликовницеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате које животне ситуације су

навеле првобитне људе да сами градеи својастаништа; да схвате зачетак земљорадње источарства као и настанак првих насеља.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Који разлог је нагнао првобитне људе да се штовише крећу у природи? (потрага за храном). Коју храну су они налазили у природи? (коре-ње и семенке трава, птичија јаја, мед дивљихпчела, плодове биљака, уловљене животиње...)Тамо где је било довољно хране није увек билосклоништа. Шта су због тога људи морали дараде? (да сами праве своја склоништа).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Истицање циља часа.

2.Активност После читања текста из уџбеника навести ученике на размишљање и разговор: Којимпослом су бавили мушкараци? Шта су најчешћерадиле жене?

3.Активност: Како су настали зачеци земљорадње и сточар-ства?

4.Активност: Како су настала прва насеља? Опиши како суизгледале прве колибе? Зашто је огњиште уњима било централно место?

5.Активност: Како замишљаш живот у таквој колиби?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртај колибу онако како је ти замишљаш.

4

4.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: СојеницеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Вербално-текстуална, демонстративна,

илустративнаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, сликовнице, адекватне сликеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате начин и разлог прављења

кућа на води

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Живот поред воде омогућавао је људима дасе баве риболовом. Почели су да праве куће над водом – сојенице.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање текста уџбеника

2.Активност: Показати ученицима адекватне слике илисликовнице на којима су приказане сојенице.

3.Активност: Објаснити како су људи правили сојенице.(Побијали су дрвене стубове у воду, прекоњих су правили равну површину од балвана,а на њој су од дрвета и прућа правили куће).

4.Активност: Водити разговор са децом: замисли да живишу сојеници; испричај кратку причу по својојмашти.

5.Активност: Која средства су људи правили за пловидбу поводи? (балван, чун...)Од чега су правили мреже и кошеве за хватањерибе? (од прућа). Које су предности живота усојеницама? (Заштићени су од дивљих живо-тиња и од напада других племена).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нека сваки ученик нацрта сојеницу. Навеликом папиру бојама осликајте реку и обалу. Залепите цртеже сојеница. Добићетеслику насеља на води.

5

5.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Палате, дворови и конациТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронтални, групниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, слике, сликовницеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате да су ове грађевине

припадале богатим људима и владајућимпородицама и династијама из наше прошлости.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разгледање сликовница или осликанихбајки у којима су приказане палате и дворци.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Ко је живео у палатама и дворовима? Како суизгледали принчеви и принцезе и дворскагоспода која је у њима живела?

1.Активност: Каква је била њихова одећа, накит, оружје?Прочитати текст из уџбеника.

2.Активност: Који народи су некада давно живели у нашимкрајевима? (Стари Римљани)? Који су познатиназиви њихових градова?

3.Активност: Шта се данас може видети у остацима њиховихцарских палата?Какви су били дворови српских владара? За којенаше владаре сте чули?

4.Активност: Који градови су били познате владарске прес-тонице? Због чега су наши владари градили тврђаве и утврђења? Од ког материјала су по-дизане ове грађевине?

5.Активност: У ком граду се налази највећа тврђава? Којавладарска породица је у њој живела? Ко јеживео изван дворских зидина? Који нашивладари су зидали конаке?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Поделити ученике у две групе. Прва групацрта палате и дворове, а друга принчеве ипринцезе. Окачити на одељенски пано нај-лепше цртеже.

6

6.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Изградња кућа у нашим крајевимаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрација, самостални

рад ученикаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, фотографијеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Представити ученицима како су се некада

градиле куће и од ког материјала и да онисхвате узроке такве градње.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разгледање припремљеног сликовног материјала: фотографије старих кућа, сли-ковнице, слика из илустрованих календараи часописа. Уочавање типичних и препознат-љивих детаља.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Прочитти текст из уџбеника, а онда водити

разговор: Од ког материјала су људи правили најједнос-тавније куће? Како су се те куће звале? (брвнаре);Од чега су грађене куће талпаре?Испричај, како је бака описала куће чатмаре?За сваки тип куће, показати ученицима слику илифотографију.Зашто је народ за време Турака правио куће пле-таре? Зашто су оне било скромне и без икаквих

` вредности?2.Активност: Одговорити на питања у уџбенику3.Активност: Певање песме: "На крај села жута кућа"4.Активност:5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртај неку од кућа о којима смо говорили.Истраживачки задатак:Распитати се код старијих како се некада бираломесто за градњу куће.

7

7. ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Становање у далекој прошлостиТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИЦИ РАДА: ИндивидуалниМЕТОДЕ РАДА: РазговорНАСТАВНА СРЕДСТВА:------------------------ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Поновити научено градиво

П И Т А Њ А

1. Како су се звала прва склоништа првобитних људи?

2. Чиме су се хранили о одевали?

3. Како су изгледале земунице?

4. Када су људи почели да праве прве колибе?

5. Како су настали зачеци земљорадње и сточарства?

6. Како су настала прва насеља?

7. Шта су сојенице?

8. Која средства су људи правили за пловидбу по води?

9. Од чега су правили кошеве и мреже за риболов?

10. Који народи су некада давно живели у нашим крајевима?

11. Који градови су били познате владарске престонице?

12. Од чега су прављене брвнаре, талпаре и чатмаре?

13. Зашто је народ за време Турака правио куће плетаре?

14. Зашто су оне биле скромне и без икаквих вредности?

15. Како ти замишљаш живот у далекој прошлости?

8

8. ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Место за градњу кућеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, групни, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговор демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Пригодни текстовиЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици упознају обичаје и веровања

везана за овај догађај

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ученици ће испричати до каквих су података дошли у свом истраживању: какосе бира место за градњу куће?Коментарисати занимљиве податке.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Прочитати текст из уџбеника.

Због чега су људи начешће градили куће порескакве воде, извора, потока, реке? Због чегасе куће окрећу сунцу и граде на сувом(оцедном) месту? Које обичаје и веровања суљуди поштовали кад су бирали место за градњукуће).

2.Активност: Драматизаација: двоје ученика су домаћин и дома-ћица, желе да праве кућу, али не знају како да иза-беру место за градњу. Они траже помоћ од групеученика који представљају њихове рођаке, прија-теље, комшије.Од једне групе ће добити предлоге,савете и објашњења где ваља, а од друге где не ваља кућу градити.

3.Активност Разговор: Зашто су људи поштовали све овеобичаје? Шта су тиме хтели да постигну? Каквесу биле њихове жеље?

4.Активност:5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Певање песме "Има једна кућица драга срцумом".

9

9.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Зидање кућеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговорНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, поетски текстЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате од каквог се материјала

данас праве куће, да упореде са кућама упрошлости; да схвате да је тај догађај великарадост за домаћина и укућане

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разледање слика из уџбеника и кратаккоментар истицања циља часа

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање поетског текста "Грађење куће"аутора Бранислава Петровића (текст је уприручнику.Анализа песме.Текст песме је у Приручнику

1.Активност:

2.Активност

3.Активност:

4.Активност:

5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

10

10.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТемељТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, групни, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, драматизацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Пригодне фотографије

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Сазнати да је копање темеља почетакзидања куће (до тог тренутка, све су билеприпреме); упознавање народних обичајавезаних за овај догађај; подстицање пози-тивног расположења код ученика.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разговор са ученицима који су доживели,у својој породици или ближем окружењу,копање темеља за кућу. Разгледање фото-графија везаних за овај догађај.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Разговор: Како се почиње копање темеља)

(Окупљени мајстори најпре обележе просторза копање. Са домаћином наздраве, попијучашу вина или ракије, прекрсте се и почињупосао. Неко од укућана очита "Оче наш" јерсе у нашем народу сваки велики и важан посаозапочињао молитвом).Које алатке користе мајстори? (ашов, будак,лопату).Шта домаћица ради док радници копају? (Онаспрема свечани ручак, а домаћин пече прасеили јагње)

2.Активност: Читање текста из уџбеника

3.Активност: Драматизација догађаја:Група ученика: мајстори, рођаци, пријатељитреба да осмисле текст за здравице домаћинуи домаћици и да камен темељац дарују:гранчицом дрена да укућани буду здрави,потковицом која доноси срећу, пшеницом дау кући свега буде у изобиљу... Учениципредстављају и остале обичаје који се поштују уњиховом крају.

11

4.Активности:

5.Активности:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Заједничко славље уз пригоднопослужење које су припремили уче-ници "домаћин и домаћица" (бомбоне,колачи...)Певање и играње научених песама и игара.

Истраживачки задатак: Упутити ученике даза следећи час припреме извештај о обиласкуподрума своје куће, зграде или куће комшија,рођака...

12

11.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ПодрумТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, извештавањеНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици ближе упознају просторкоји се зове подрум, његову сврху и намену;подстицати осећај за одржавање хигијенеи реда у овом простору

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ученици извештавају о својим утисцимаи искуствима приликом одлазака у подрум.Да ли у својој кући или згради имате подрум?Када и због чега тамо одлазите? Да ли себојите да одете сами јер је подрум мрачан?Имате ли неки занимљив доживљај везан заову систуацију? ("Има једна пећина строга...")

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Прочитати текст из уџбеника

2.Активност: Разговор: Како су људи некада градили подруме?Како се силази у подрум? (степеништем). Каквису прозори на подруму? (мали) Зашто? Како сусе некада затварала врата на подруму? Зашто је уподруму лети хладно а зими топло? Шта су људинекада чували у подруму? Шта ваши родитељичувају у подруму? Како се у подруму одржавачистоћа и ред?

3.Активност:4.Активност:5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Тражити од ученика да нацртају распоредствари и предмета у свом подруму

13

12.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Кућни прагТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговорНАСТАВНА СРЕДСТВА: ----------------ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сазнају који су обичаји и

веровања у нашем народу везани за кућни праг

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Тражити од ученика да опишу свој кућнипраг (да ли је он од дрвета, цигле, бетона...)По веровању нашег народа кућни праг пред-ставља свето место. За то веровање везани су бројни народни обичаји

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Тражити од ученика да сами прочитају

текст из уџбеника.2.Активност: На који начин је, поштовање према кућном

прагу, исказивала невеста доласком у новукућу? (опишите овај догађај ако сте га видели);Шта је у тој ситуацији чинио младожења? Штасу маме и баке стављале испод кућног прага даби кућу заштитиле од болести и несреће?Зашто се на кућни праг укивала потковица?Шта значи кад на прагу пева петао? (долазегости).Шта значи кад се каже: "Напустио је кућнипраг" или "Добродошао на кућни праг"?

3.Активност:4.Активност:5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: На табли је исписана изрека: Кућни праг је највећа планина.Објаснити ову изреку

14

13. ЧАСПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ВратаТИП ЧАСА: ОбрадОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговорНАСТАВНА СРЕДСТВА: Занимљиви облици кључева и браваЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате чему служе врата на

кући, скренути пажњу на значај кључа иважност закључавања куће; упознати обичајкићења кућних врата.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Мотивација за почетак часа је загонетка: Пунашкола ђака ниоткуда врата – шта је то? Каддеца дођу до одгонетке (лубеница) повестиразговор:Чему служе врата на кући? Како тражимодопуштење за улазак у кућу?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Ученици ће прочитати текст из уџбеника

2.Активност: Разговор: Опишите како изгледају врата навашој кући? Од чега се могу направити?Чиме се могу украсити? Како изгледају бравена вратима? (показати неке).Некада се на вратима богатих кућа могао видети звекир. То је украсна алкица (алка) којом се уда-рало о врата. Тако се позивао домаћин да вратаотвори. На неким вратима се могло видети украс-но звоно.Чиме се врата закључавају? Зашто их закључа-вамо?Да ли ви носите кључ са собом или га остављатена скровитом месту?Каквог облика може бити кључ? Нацртајте га.(Показати неке кључеве занимљивих облика).Када су врата најлепша? (када се оките венцима ицвећем о свадбеном весељу). Ако сте присуство-вали том догађају опишите га).

15

Када се још ките врата? (За Врбицу се врата китегранчицама врбе, а о Ђурђевдану венцима од пољског цвећа. За Ивањдан, на врата се качиивањдански венац. Рано ујутру, на тај празник,деца су се кроз тај венац провлачила, јер се веровало да ће тако брже да порасту. Народ јеверовао да кићење врата доноси срећу.

3.Активност: Објасните изреку:Незваном госту место иза врата.Шта је то: Брава на кућу, лопов у кућу? (миш)Црна мачка кућу чува? – (брава)

4.Активност:

5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртајте цветни венац на кућним вратима

16

14.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ПрозориТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текстНАСТАВНА СРЕДСТВА: -------------------ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Пружити ученицима знања о томе да су

људи у далекој прошлости градили кућебез прозора, упознати их са легендом оСветом Сави који је учио народ да на кућигради прозоре; упознати народне обичајевезане за прозоре

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Као мотивација за час послужиће прича"Светлост у кући".Како су људи у далекој прошлости градиликуће? (без прозора).Ко је учио народ да на кућама гради прозоре?Чему је још Свети Сава учио свој народ?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

1.Активност: Прочитај текст "Прозори из вашег уџбеника

2.Активност: Шта су људи некада уместо стакла стављалина прозоре?Зашто су споља стављали дрвене капке?Неки људи су на прозоре својих кућа стављалиметалне решетке. Зашто? (да би спречили улазакнезваних гостију - лопова).Када су мајке и баке китиле прозоре врбовимгранчицама? (на Врбицу да би у кући билонапретка).Зашто су деци опасивале врбу око струка? (да би расла брзо као врба).Шта су сеоске девојке износиле на своје прозоре?(Девојачки мираз), народ каже:Девојку мираз удаје). Објасни ову изреку.Какве песме су момци у варошима, испод прозора,певали својим драганама? (љубавне)Како се зову те песме? (серенаде)

17

3.Активност: Шта је то: - Ни у соби ни напољу?Прозор!Бела кула без прозора? (јаје)Живи у кући, а кући ни врата ни прозора)(пиле у јајету).Нит’шушну, нит’ бушну, а у кућу уђе? (мрак)

4.Активност:

5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртај оно што видиш са свог прозора.Истраживачки задатак:Уз помоћ родитеља истражити таван својекуће. Направити списак ствари које тамопронађете. Неки ситнији, занимљив предметможете донети у школу.

18

15.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ТаванТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, групни, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, извештавање,

демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Предмети које су ученици пронашли и

донели на часЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање тавана као знимљивог простора

у кући, прикупљање предмета који се тамоналазе, обогаћивање етно-кутка у учионициили школи

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратак разговор:Где се налази таван? Који је то део куће:Питалица: Шта на тавану не може бити?(Бунар)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Обраћамо се баки из уџбеника. Прочитаћемо

шта је све она налазила на тавану своје куће.2.Активност: Ученици дају извештај о свом истраживању.

Ко им је помогао да обаве задатак? Како изгледатаван њихове куће? Шта су се тамо пронашли?Који предмет је најзанимљивији? Шта су од тогадонели у школу?

3.Активност: Разледање прикупљених предмета. Подстаћиученике да испричају неку занимљиву причу везану за одређени предмет коју су чули од роди-теља, баке или деке.[Испричати ученицима причу коју сам "чула одбившег ученика" о дрвеним наћвама и три метал-на звона. Његов прадед је као дечак био пастир паје метална звона качио на вртове својих оваца. Причао му је како је био леп и занимљив животдечака пастира. Његова прабака је у дрвеним наћ-вама месила хлед за десеторо чланова њихове породице].

4.Активност: Прочитати поетски текст "Таван грам по грам"Драгомира Ђорђевића

5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртај занимљив предмет са свог тавана

19

16.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: КровТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текстНАСТАВНА СРЕДСТВА: СликеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате да је кров завршни део

куће у коју се после дугих мањих радова може усељавати

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратко подсећање:Од ког материјала су људи некада правиликуће? Чиме су те куће покривали?Истицање циља часа

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Ученици читају текст из уџбеника2.Активност: Разговор о томе како се прави кров:

Од дрвених греда се прави слеме. То јенајвиши део крова. Затим се за њих укивајумање греде и летве да би кров добио свој облик. Кров је обично стрм да би са његалакше силазила киша и снег. Због тога су истрехе старих кућа биле стрме и велике јерљуди некада нису стављали олуке.

3.Активност: Разговор о обичајима везаним за кров.Шта су некада баке стављале испод тих вели-ких стреха? Какву моћ има бели лук, по народ-ном веровању? Како и када мајке и баке користецрвену паприку и бели лук да би укућане, какосе верује, заштитиле од злих сила и урока.Зашто је важно да на крову расте чувркућа? Какосе уочи Ђурђевдана кити кров? Зашто су на кућестављали гранчице дрена?

4.Активност:5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Објаснити зашто се каже, кад неко направи кућу:Стекао је кров над главом?!За следећи час договорити са ученицима припре-мање драматизације лекције "Дар на кући". Упу-тити их које предмете да донесу у школу. У прип-рему укључити и родитеље који то желе.

20

17.ЧАС ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Дар на кућиТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, групни, фрпнталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, драматизацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Потребан материјал за драматизацију:

шарена изаткана торба, умешена погача,боца "вина и ракије"; пешкир, марамица,гранчица босиљка, цвеће..

.ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици упознају "дизање дара" на кућу,

да се уживе у додељене им улоге и притом осете радост и задовољство.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разговор са родитељима који су овај догађајимали у својој породици. (Они су специјалнигости за овај час).Шта за домаћина и његову породицу значи подизање нове куће?Како овај тренутак доживљавају чланови поро-дице? Зашто је "дизање дара на кући" великасвечаност'? Како се та свечаност припрема?Који обичаји су везани за тај догађај?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

1.Активност: На школску катедру поставити картонску кутијуод које не направљена кућа (врата, прозори, кров...)

2.Активност: Група ученика представља домаћина, домаћицу ичланове њихове породице; друга група су мајсто-ри, а трећа група – рођаци, пријатељи, комшије. Мајстори стоје поред куће и објављују завршетакрадова: "Домаћине, данас завршавамо велики посао; срећна ти била кућа, да у њој дуго и срећноживиш са својом фамилијом...." (ученици осмиш-љавају текст). Домаћин: "Хвала мајстори, живибили и срећни, нека и вама Бог да здравља и срећу...". Припремљени дар – торба са погачом, вином, ракијом, пешкирима, цвећем... домаћин и мајстори приносе и стављају на кров куће. Домаћица служи вино и ракију, сви пију и наздрављају. Пристижу рођаци, пријатељи,

21

комшије и доносе домаћинима дарове (пешкире, кошуље, мараме...) Сви се здраве, љубе и наздрављају: "Домаћине, срећна ти била кућа; Да у њој са својом фамилијом дуго поживиш, да славиш крсну славу, да правиш свадбе и весеља, да ти се у њој деца и унуци рађају и да те прати свака срећа...Домаћин са подигнутом чашом вина одговара: "Хвала, хвала! Нека да Бог и да сте живи и здрави..."(Инсистирати да ученици буду што речитији и маштовитији у изговарању здравица)

3.Активност:

4.Активност:

5.Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Ломи се и служи погача као и слаткиши које судонели родитељи. Служе се сокови ("вино иракија").Заједничко славље – игре и песме које су деца научила

22

18.ЧАСПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ДимњакТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, посматрањеНАСТАВНА СРЕДСТВА: СликеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате зашто је димњак важан

део куће - која је његова улога и која суверовања везана за димњак

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Посматање слика у уџбенику.Какав све може бити димњак на кући? Одчега зависи какав ће бити облик димњака?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Ученици читају текст из уџбеника

2.Активност: Зашто се на кући зида димњак? Која је његоваулога? (да прикупља дим са огњишта или изпећи и изводи га напоље),

.Шта значи кад се на кући пуши димњак? (значида у кући има људи и деце и да се у њој одвијаживот). Какве су куће на којима се димњак никадне пуши? (тужне и усамљене и празне).Навести ученике на закључчак: димњак који сепуши открива нам топлину породичног дома изаједничке радости оних који у њему живе.

3.Активност: Разговор о веровањима везаним за димњак.Ко у градским кућама чисти димњаке? (димни-чар или оџачар). Каква су веровања везана заоџачара? Некада давно су постојала још некаверовања.- Да кроз оџак димњака долазе виле чаробнице.- Да кроз оџак Деда Мраз доноси пок-лоне деци.- Да роде кроз оџак уносе малу бебу укућу.– Знате ли још нека веровања везана за оџак?

4.Активност: Објаснити народне изреке:- Ни један дим без ватре није- Ко се дима не надими тај се ватре не угреја

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртајте кућу и димњак на њој.Припрема за наредни час: ученици треба да ушколу донесу лего коцке

23

19.ЧАСПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Мајстори зидариТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронтални, рад у паруМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст практични рад ученикаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Лего коцке, неке од алатки (мистрија, висак,

либела...)ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Подсетити ученике од ког материјала су се

некада правиле куће, упознати их ко су билидунђери, а ко неимари и које алатке мајсторикористе у раду; мотивисати ученике да сами,(у пару са другом) по својој машти направекућу од лего коцки

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратко подсећање: Од ког материјала су људинекада правили куће? (од дрвета – брвнаре, тал-паре, чатмаре). Чиме су их покривали? (плевом,сламом, прућем, касније ћерамидом)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Ученици читају текст из уџбеника2.Активност: Кога су људи звали у помоћ када су зидали куће?

Како су се звали самоуки зидари? (дунђери).Како су се звали зидари који су правили велике ипознате грађевине? (неимари).Који се материјали за зидање користе у новијевреме? Знате ли које алате зидари користе у раду?(показати ученицима мистрију, чекић за циглу,либелу, висак...). Како се некада правила цигла и малтер? (ручно).Како се данас прави овај материјал?

3.Активност: Практични рад: Покушајте и ви да будете мајсто-ри зидати. Са својим паром из клупе направитекућу по својој машти. (Ученицима помагати и подстицати их у раду)

20.ЧАС Да проверимо шта смо научили. Ученици одговарају на питања у уџбенику

24

21.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Усељење у нову кућуТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронтални, групниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, драматизацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Предмети потребни за драматизацију

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА Да ученици схвате значај овог тренутка у животу сваке породице; припремање слављаи стварање заједничке радости у одељењу; уизвођењу овог часа укључени су и родитељи

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разговор са родитељима који су доживели усе-љење у нову кућу (или разговор са баком –читање текста из уџбеника).Зашто је усељење у нову кућу најсвечанијитренутак за сваку породицу?[Усељавало се кадаје пун месец како кућа била пуна радости, среће,укућана...]Ко први улази у кућу?Шта уноси домаћин? Шта уноси домаћица? (какавје значај сваког од ових предмета?)Кога домаћин и домаћица позивају на свечани ручак? Шта гости доносе домаћину и домаћици?При уласку у кућу шта се најпре у њу баца, да бибила кућа богата?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

1.Активност: Драматизација.Прва група ученика представља домаћина и његову породицу. Друга група су њихови рођаци,пријатељи, комшије.1.слика: домаћин и домаћица шаљу своју децу(брата или сестру) да јабуком позивају рођаке ипријатеље на усељење (деца треба да осмислетекст): Свако ко је позван прима јабуку и обећада ће доћи. Свако већ има припремљен поклон.

2.слика:испред врата учионице су домаћин идомаћица са припремљеним предметима које ћеунети у кућу. Иза њих су гости са поклонима. Уучионици је постављен сто, а у позадини публика - присутни родитељи, учитељи... Домаћин и дома-

25

ћица отварају врата, прекрсте се и уносе припрем-љене предмете (икону, кандило, босиљак, погачу,суд напуњен водом, метлу...)Домаћин: "Нека је благословен овај дом, да уњему дуго и срећно живимо.........::"Домаћица: "Дај Боже да нам се у нашој новој кући све жеље остваре, деца да су нам жива и здрава.."Остављају предмете на сто, љубе се и честитајуједно другом усељење.Један за другим улазе гости, бацају у кућу (учио-ницу) ситан новац, пшеницу, орахе у љусци, чес-титају домаћинима и предају им поклоне. Свакоизговара здравицу најбоље што може и уме. Дома-ћин свима захваљује и позива их на славље. Затимрецитује песму "Моја кућа" Добрице Ерића.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Заједничко славље: служење кексом и соковима,певање песме "Има једна кућица, драга срцу мом"

26

22.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Огњиште, софра, намештај, осветљењеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: ГрупниМЕТОДЕ РАДА: Метода истраживања, записивања,

извештавањаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и предмети из етно-кутка, слике...

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици читањем текста из уџбеника, траже-њем информација на интернету или разговоромса старијим особама прикупе што више података,информација о овим појмовима; да на часу под-несу извештај и одговоре на постављена питања

ТОК ЧАСА:

Ученици су на прошлом часу подељени на четири групе и свака је добила

задатак да истражи и запише што више података за своју област. Столови у

учионици су груписани и свака група заузима своје место. Место групе је

означено сликама или папирним тракама на којима пише: 1.огњиште, 2.софра,

3.намештај и 4.осветљење. Групе добијају листиће са питањима и после

кратке консултације дају одговоре.

1. Група "ОГЊИШТЕ"

- Како су у кући звало место где је горела ватра?

- Како су људи користили ватру са огњишта?

- Шта су увече радили мушкарци, а шта жене око огњишта?

- Шта су о Божићу радили на огњишту?

- Наведи једну пословицу или загонетку о ватри или огњишту

2. Група "СОФРА"

- Чему је људима у прошлости служила софра?

- Којим редом су за софром седели чланови породице?(зашто?)

- Коју храну су људи најчешће користили у прошлости?

- Наведи називе посуђа које су користили

- Наведи правила лепог понашања за столом

27

3. Група "НАМЕШТАЈ"

- Који дрвени предмети су служили као намештај?

- На чему су људи некада спавали и чиме су се покривали?

- Чиме су маме и баке пуниле сламарице?

- Шта се данас користи уместо сламарица?

- Наведи предмете који чине девојачку спрему

4. Група "ОСВЕТЉЕЊЕ"

- Шта је некада давно била једина светлост у кући?

- Шта је све могло да се осветли цепком луча?

- Како су људи правили свећу лојаницу?

- Када су појевиле лампе и фењери?

- Чиме се данас осветљавају наше куће, станови, улице?

Ученици из других група могу да допуне одговоре својих другова. Приликом

одговарања групе показују адекватне предмете или слике из својих области

ако су их пронашли или припремили.

У завршном делу часа ученици ће на одељенски пано окачити плакат на

коме је учитељ исписао адекватне пословице и загонетке..

- Где је дима ту је и ватре

- Насред села змајево гнездо (огњиште)

- Мање од ораха, а теже од товара (жар)

- Четири ноге има, али сместа се не миче (астал)

- Здравље на уста улази

- Грехота је газити хлеб и јело

28

23.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА. Двориште, ограда и капијаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговорНАСТАВНА СРЕДСТВА: Адекватне слике, фотографијеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА.: Подстицање радозналости, интересовања и

навике да се на ове појмове обраћа пажња;развијање естетских осећања и подизањееколошке свести код ученика; упознавањеобичаја и веровања везаних за биљке које сеу дворишту и око ограде могу наћи.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Показати ученицима адекватне слике сеоских илиградских дворишта, ограда и капија

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: У разговору са ученицима тражити да нам при-

чају о свом дворишту.Како изгледа твоје двориште? Чиме је ограђено?Да ли су у њему обележене стазе, простор за игру?Који део дворишта ти се највише допада и због чега?Шта је плот, а шта је тараба? (објаснити)

2.Активност: Освежити час изговарањем брзалице: Петарплете Петру плот са три прута по три пут; Брзоплети Петре плот са три прута по трипут.

3.Активност: Разговор о биљкама које обично расту уз ограду.Ученици ће читати текст и објашњења из уџбе-ника. Поменути руже, јоргован, перунику као икрушку, јабуку, дрен као и обичаје и веровањавезана за ове биљке.

4.Активност: Чему служи капија? Од чега се може направити.Како изгледа капија на твом дворишту?Које дрво се обично сади поред капије? (липа,јаблан, шимшир – веровања и обичаји).Кићење капије о ЂурђевдануКићење капије за свадбено весеље

5.Активност;ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртај капију окићену за свадбу.

Истраживачки задатак: Поделити ученике у тригрупе. Прва истражује које домаће животиње сегаје у сеоском дворишту, друга – које биљке се тамо могу наћи, а трећа старе зграде у дворишту.

29

24.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Сеоско двориштеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронтални, групниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговор, демонстрација, извештавањеНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, слике, поетски текстови

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА. Да ученици стекну представу о сеоским дво-риштима каква су некада била и каква се данасретко могу наћи; упознати их са животињским ибиљним светом који је испуњавао сеоска дво-ришта и објектима који су се у њима налазили;развијати осећај љубави и топлине заједничкогпородичног живота.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ученици ће разгледати слике сеоског двориштаи набрајати шта све на њима виде; упоређиватисвоје двориште са сликом

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

1.Активност: Ученици тихо у пару наизменично пасус попасус, читају текст из уџбеника. Притом понав-љају оно што су прочитали

2.Активност: Разговор:По чему се твоје двориште разликује од оногкоје је описано у тексту? Које је цвеће заса-ђено у твојој башти? Коју биљку ти најрадијенегујеш? Због чега?Који народни обичаји и веровања су везана забосиљак, нану, здравац, смиље, божур, перунику?

3.Активност: Прочитати ученицима песме

4.Активност: Групе ученика које су на прошлом часу добилезадатак да са слика или у посети сеоским дома-ћинствима истраже биљке, животиње и објектеу сеоским двориштима сада подносе своје из-вештаје.

5.Активност: Прочитати текст "Сеоско двориште" ДесанкеМаксимовић.

30

Које животиње се помињу у песми? (коке ипилићи, гуске, ћурке, куче, коњи, ждребад иостале животиње из обора и из тора).Како је изгледало сеоско двориште испу-њено оволиким бројем животиња? (пунограје, буке и галаме...)Где су оне живеле? (у штали, тору, обору..)

6. Активност: Које зграде и објекти су некада постојали усеоском дворишту? (амбар, кош, млекар,вајати, фуруне за хлеб...).Зашто данас нема млекара и вајата?Напоменути деци да су у многим нашим кра-јевима сеоска дворишта прзна и пуста, зараслау коров и шибље. Њихови становници су сеодселили у градове или у туђе и далеке земље.(Опширније о овој наставној јединици –у Приручнику)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртај сеоско двориште

31

25.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: БунарТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, слике, обрамица, тестијеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате колики је значај некада

имао бунар за сваку домаћинску кућу у времекада није било водовода и чесми у кући; даупознају народне обичаје везане за бунар

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати текст "Вода" из часописа "Народнатрадиција".Где су људи у прошлости правили своје куће инасеља? (најчешће у близини какве воде –извора, потока, реке).На који начин су доносили воду у своје куће?(У кофама, бакрачима или тестијама, са обра-мицом на рамену).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Ученици ће прочитати текст "Бунар" из уџбеника.

2.Активност: Разговор: - Како су се звали људи који су копалибунаре? Зашто је домаћин звао свештеника кадбунар буде завршен?Како су домаћини ограђивали и украшавали својебунаре? (упутити ученике да погледају слике)Чиме су о Ђурђевдану жене и девојке китиле бунар?О Божићу, бунар се "полази" и посипа пшеницомкао и пчелињак, тор, стаја и остали објекти.Које су воћке домаћини најчешће садили поредбунара?Какво значење имају гранчице леске, дрена иглога у веровањима нашег народа?Зашто је поред бунара увек засађено свеће?

3.Активност: Прочитати у целини песму "Бунар"Добрице Ерића.Зашто је бунар био "огледало куће"?Зашто су пре удаје или женидбе по бунаруценили домаћина и бирали пријатеља?

32

4.Активност: За бунар су везана и бројна народна веро-вања. Прочитати песму "Бунар" МилутинаМијаиловића из књиге "Небески јахач".

БУНАР(не ваља се)

Не ваља се захватати Нагазиш ли на то коло,ноћу вода са бунара: увенућеш као биљка.никад онај кога волиш ако пођеш бар понесинеће с тобом крај олтара. у недрима струк босиљка.

Чим мрак падне, окупе се Зато прву кофу проспиоко њега горске виле да вилинска моћ истекне,да би коло одиграле босиљак пред очи ставии с бунара воду пиле. да те вила не урекне.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Ученици цртају "Бунар", а за домаћизадатак да науче песму Добрице Ерићанапамет

33

26.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Пастирске кућеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговор, песма, играНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, текстовиЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА. Да ученици стекну знања и представе како су

људи некада, бавећи се сточарством моралида имају и своје пастирске куће. Пастири иличобани су најчешће били њихови вршњаци или деца нешто старија од њих

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: На почетку часа ученике мотивисати певањемједне чобанске песме ("Чобан тера овчице", например)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Ученици читају по деловима текст "Пастирске

куће" из уџбеника2.Активност: Разговор:

Где су чобани у пролеће одлазили са својимстадима? Колико дуго су тамо остајали? Какосу изгледале њихове куће? Од чега су биленаправљене и чиме покривене?Где су затварали стоку? Ко им је помагао дасачувају своја стада од вукова? Како су чобаниили пастири припремали храну? Како су одпомуженог млека справљали сир и кајмак? Које то чинио? (млекарице).Како су се чобани забављали поред стоке? Којелековите биљке су налазили на ливадама и паш-њацима? Шта знаш о камилици, кукуреку, кан-тариону...? Од чега су пастири или чобани пра-вили своје свирале? (од зове и врбе). Како се ко-ристе зова и врба у нашим обичајима? У којој народној бајци се помиње свирала од зове?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Игра шубаром (капом)Чобани стану у круг и лаганим кораком крећу се у десну страну.Један од њих је у кругу сашубаром у руци и креће се на супротну страну.Испред кога баци шубару, са њим се пољуби, паонда онај из круга узме шубару, а овај одлази нањегово место и игра се наставља

34

27.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Градске кућеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, текстовиЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање старих градских кућа, уоча-

вање њиховог изгледа, облика и лепоте

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: У уводном делу ученици ће чути некупригодну стару градску песму – серенаду.Овакве песме су увече, испод прозора градс-ких кућа, момци певали девојкама. Тако суим исказивали своја осећања или их позивалина састанак

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Скоро у свакој градској средини, у малим, скри-веним улицама, данас се може наићи на стареградске куће. Својим изгледом, обликом и лепо-том оне се разликују од високих градских соли-тера. [Показати ученицима слике оваквих кућа].

1.Активност: Прочитати текст из уџбеника и са ученицимаводити разговор.Какве су биле градске куће у прошлости?Каква су била дворишта, капије и баште?Шта је уместо бунара могло да се види у баштиградске куће?Чиме су власници затварали прозоре прозоре насвојим кућама?Шта је доксат? Чиме су загреван градске куће?Шта је све чинило намештај у градским кућама?Зашто данашње стамбене зграде имају терасе? Шта једну терасу чини лепом?Како се одржава и поштује кућни ред у стамбе-ној згради? Наведи нека правила кућног реда.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У обележен простор у уџбенику нацртај једнулепу терасу пуну цвећа

35

28.ЧАС

Да проверимо шта смо научили.Ученици одговарају на питања постављена у уџбенику

36

29.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Куће у ВојводиниТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текст, сликеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА. Уочити како изгледа тип војвођанским

кућа, изглед улица у војвођанској равниции као и растиње које је за овај крај типично

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Показати ученицима слике војвођанскихкућа, дворишта и улица. Кратак разговори коментари

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Оно што се види на сликама поткрепи текстом

из уџбеника2.Активност: Разговор:

Какве су куће у Војводини? (приземне и дуге)Како су оне окренуте својом дужином? (ка улици)Лицем су окренуте ка двориштуКакви су прозори на овим кућама?Где се налазе капије кроз које се улази удвориште?Зашто се на димњацима тих кућа често могувидети роде?Каквим су бојама куће окречене?Какве су улице у војвођанским насељима?Које дрво се најчешће може видети поред улице?Ко се храни дудовим листом? (свилена буба)Ко се највише радује слатким дудовим плодо-вима? (гуске и остала перад које због бара и ритова у Војводини има доста)Ко је најчешћи гост багремовог цвета? По чемује познат багремов мед? (по лековитости)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртај кућу војвођанског типа

37

30.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Моравске кућеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текст, сликеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА. Уочити одлике и спољашњи изглед

моравске кућеУВОДНИ ДЕО ЧАСА: У тему овога час ученике увести песмом

"Ој Мораво, моје село равно".Истаћи циљ часа

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Поред реке Мораве људи су правили тако-

зване моравске куће.Ученици ће с пажњом посматрати слике овихкућа и у разговору износити своја запажања.

2.Активност: Моравске куће су приземне и простране.Покривене су ћерамидом.На крову је обично широк, китњасти оџакНајчешће су окречене у бело.Моравске куће имају трем.Из дворишта се улази прво у трем па ондау кућу.Трем даје лепоту спољашњости куће.Под тремом људи седе, ручавају и одмарају сеРазговор наставити питањима:Којим дрветом су обрасле обале реке Мораве?Која народна веровања су везана за врбу?Шта се све може направити од врбе?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртај кућу, реку и врбу поред реке

38

31.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Куће у брдским пределимаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговорНАСТАВНА СРЕДСТВА: Гранчице биљака које расту у брдским

пределимаЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА. Упознати брдски тип куће, како и од чега

је у прошлости грађена; упознати неке биљкеиз ових крајева и научити или поновити њихов значај у нашој традицији

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: У брдовитим пределима и шумовитим пла-нинама људи су најчешће градили куће оддрвета. Погледати припремљене слике овихкућа

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Од чега су грађене брвнаре? (Шта су брвна?)

Од чега су грађене куће талпаре? (шта суталпе?). Опиши како су грађене куће чатмаре?Шта је ћерамида? Зашто су кровови брдских ипланинских кућа високи и стрми? Зашто овекуће имају велике стрехе?

2.Активност: Показати ученицима слику унутрашњости овихкућа. Како су људи звали ватру која је горела укући? Шта су људи радили око огњишта?Какве приче су деца слушала од старијих?

3.Активност: Разговор о биљкама које расту у овим крајевима.Које биљке најчешће расту у брдским предлима?Који празник се не може прославити без храстовеили церове гране (Божић). Где наши домаћинипале Бадњак? (на огњишту). Како се дрен користиу Божићним обичајима?Коју је велику тајну, у народној бајци, открила зовина свирала?Које су још биљке присутне у нашим народним обичајима, а расту у брдовитим пределима?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Из збирке Добрице Ерића "Лађе у пољу" прочи-тати поетске текстове "Дрен", "Кукурек" и"Мајчина душица"

39

32.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Куће од каменаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговор, демострацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, текстЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА. Упознати и куће од камена које се граде у

кршевитим пределима

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Показати ученицима слике оваквих кућа.Зашто људи у кршевитим пределима правекуће од камена?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Ученици читају текст из уџбеника.Разговор о прочитаном.Од чега су темељи и зидови ових кућа?Како се зову камене плоче од којих је направ-њен кров?Како се стиже до камених кућа? (уским каме-ним стазама или каменим степеништем)Каква је унутрашњост камених кућа?Какве су биле куће богатијих домаћина?Које биљке се могу наћи у каменим пределима?

ОБЈАСНИ ИЗРЕКУ: Зрно по зрно погача, камен по камен палата

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати и објаснити стихове:

..."Кућо моја од камена Кућо моја усред стењаод темеља до слемена, крај планинске бистре воде:сунце у те вазда гледа: код нас нико кров не мења:у теби је родио се сви умиру где се роде..."мој син и ја и мој деда.

Десанка Максимовић(одломак из приче: Како се некада градила кућа)

ПРИПРЕМА ЗА НАРЕДНИ ЧАС:Обавестити ученике да ће на наредном часусамостално правити кућице од кутијица и картона. За час треба да припреме одговара-јући материјал.

40

33.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Прављење кућа од картонаТИП ЧАСА: Практични радОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, рад у паруМЕТОДЕ РАДА: Разговор, објашњавање, показивањеНАСТАВНА СРЕДСТВА: Картонске кутијице различитих величина и

облика, комадићи картона, украси и колажпапир, боје, фломастери, лепак, маказе...

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сами, по својој машти и могућ-ностима направе моделе кућица; развијањеи подстицање дечије креативности, истрајностиу раду, маште...

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Проверити да ли су ученици донели сав потре-бан материјал. Могуће је позајмити од параиз клупе.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Уз помоћ и инструкције учитеља деца ће резањемкартона, лепљењем кутија одговарајућих облика илепљењем крова, добијати мале куће од картона.Бојењем или лепљењем колаж папир, куће ћедобијати црвене кровове и зидове различитихбоја. Фломастерима ће нацртати прозоре, вратаи друге детаље.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Кад све куће поставе на стиропор, добићемакету села.

41

34.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: СелоТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговорНАСТАВНА СРЕДСТВА: ТекстовиЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Као мотивација могу послужити стиховииз песме "Моје село" Добрице Ерића-"Ово је моје село ко још такав врт има то није село, већ бело стадо по пашњацима"...Како је песник представио своје село? (као нај-лепши врт).Које детаље песник истиче? (куће које личе набело стадо по воћњацима, дом и школа, новипут, шарена кола, јабланови, река и дрвени мостна њој)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Разговор

Какво је село у коме ти живиш? (или у које сиодлазио својим рођацима, баки и деди...)На каквом се терену оно налази? (брдовитом,планинском, у равници)Какво је село које је Добрица Ерић описао,брдовито или равничарско? По чему то закљу-чујеш?

2.Активност: Упутити ученике да погледају слике у уџбе-нику и да уоче разлике између брдовитог исела у равници

3.Активност: Прочитати текст из уџбеника (ученици –индивидуално)

4.Активност: Разговор.Какве су куће у брдовитим и планинскимселима? (разбацане, раштркане)

42

Колико су удаљене једна од друге?Шта се чује са брда на брдо?Шта раде ђаци пешаци пре него што кренушколу?Какве су куће у равници? (збијене једна додруге)Какве су улице у овим селима?Која стока и живина се најчешће гаји у равни-чарским селима? А у брдским?Где се окупљају деца да би се играла?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртајте брдско или равничарско село

43

35.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ГрадТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговор, фотографијеНАСТАВНА СРЕДСТВА: Пригодни текстовиЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Стварање представе како су некада изгледале

српске вароши и живот људи у њима; поређењеса данашњим временом

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: По чему се разликују градови од села? (већиброј становника који се баве другачијим пос-ловима него људи на селу, високе зграде, широке улице, булевари...)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Објаснити ученицима да градови нису

одувек изгледали као данас. Показати имприкупљене слике, разгледнице, фотографије.Разгледањем тога материјала ученици требада уоче како су изгледале старе српске вароши.

2.Активност: Питањима их навести на закључке.Улице су широке и калдрмисане.Са обе стране улице су ниски куће, дућани,занатске радње са изложеним производима иисписаним фирмама изнад врата.Обратити пажњу на одећу људи из тог времена.Прочитати пригодан текст који описује уличнепродавце хране: вруће гибанице, сладоледа, бозе(текстови се налазе у часопису "Народна тради-ција").Уместо трамваја и аутомобила улицама су јурилифијакери у којима се возила варошка господа.

3.Активност: Ученици читају текст из уџбеника

4.Активност: Направити поређење између данашњих градова инекадашњих српских вароши.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Скренути ученицима пажњу на занимљивост какосу многа насеља добијала своје називе: по име-нима знаменитих људи: Лазаревац, Милановац,Михајловац, по биљкама које расту у том крају:Липе, Ораховац, Дреновац

44

36.ЧАС

ГОДИШЊЕ ПОНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

ШТА СМО ОВЕ ГОДИНЕ НАУЧИЛИ ИЗ

НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ?

ПИТАЊА: (ПО ИЗБОРУ УЧИТЕЉА)

-

-

-

-

-

-

-

ПЕВАЊЕ ПЕСМЕ: "Има једна кућица драга срцу мом"

45