pripreme zacasove

5. Предлози методичких припремаза обраду наставних јединицаиз српског језика и књижевности

Мр Наташа Станковић-Шошо, Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Соња Чабрић

ПРЕДЛОЗИ МЕТОДУЧКИХ ПРИПРЕМА ЗА ЧАСОВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У ОСМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Припрема за час

Час број: 1

Област: Језик и књижевност

Наставна јединица: Упознавање ученика са годишњим планом рада, уџбеницима, приручницима и лектиром

Врста часа: уводни, обрада

Облик рада: фронтални

Наставне методе: комбинована метода (дијалошка, монолошка, текст метода)

Наставна средства: табла, креда, План и програм, ученичке свеске

Извори сазнања: Читанка 8, Уметност речи, Граматика 8, Дар речи, Радна свеска

Корелација: језик, књижевност, језичка култура, уметност

Образовни циљеви: упознати ученике са програмом за осми разред и планом рада у току школске године, уџбеницима, лектиром и приручницима, ради лакшег савладавања предвиђеног градива; објаснити основне задатке предмета српски језик и књижевност, као и функцију и значај.

Васпитни циљеви: побудити истраживачке способности, ученичку радозналост и љубав према језику и књижевности; утицати на формирање ученикове личности кроз неговање позитивних људских особина. Кроз свет књижевних дела упознати различите људске судбине, епохе, обичаје, веровања, навике; на тај начин проширити ученичка искуства кроз сагледавање живота из различитих аспеката, што доприноси формирању ученикове личности.

Функционални циљеви: поспешити креативност и критичко мишљење ученика; пробудити жељу за самосталним истраживањима у области језика и књижевности. Примењивати стечена знања у решавању истраживачких и проблемских задатака.

ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ

1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.

2. Павле Ивић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај,Нови Сад, 2003.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ

1. Наташа Станковић-Шошо, Уметност речи, Читанка за осми разред основне школе,Нови Логос, Београд, 2010.

2. Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Дар речи, Граматика за осми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010.

3. Наташа Станковић-Шошо, Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010.

4. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу,Нови Логос, Београд, 2010.

Школа и разред: _________________________________________________________________

Предметни наставник: ___________________________________________________________

Датум и време одржавања часа: ___________________________________________________

Истраживачки задаци: Обратити пажњу на план и програм рада. Забележити све нејасноће и недоумице. Поставити наставнику питања у вези са тим.

Ток часа

Уводни део часа (10 мин)

Наставник, после добродошлице, упознаје ученике са програмом рада у осмом разреду, као и планом рада за добру реализацију. Обавештава ученике да се предмет српски језик и књижевност дели на области: књижевност, језик и језичка култура (култура изражавања), а свака област на мање целине. Укупно је планирано 136 часова и то: књижевност 55 часова, језик 53 часа и култура изражавања 28 часова.

Главни део часа (25 мин)

Наставник објашњава сваку област и предвиђене наставне јединице. Говори да је област књижевности подељена на шест целина које су организоване према мотивској и тематској сродности обухватајући и народну и ауторску књижевност. Наставник наводи целине и књижевна дела:

1. МИСЛИТИ НА НЕКОГ, ТО ЈЕ ВЕЋ ЉУБАВ

Народна песма Српска дјевојка, Љубавне народне лирске песме (избор), Франческо Петрарка: Канцонијер (LXI сонет), Јован Јовановић Змај: Ђулићи (избор), народна песма Стојан и Љиљана, Исидора Секулић: Царско достојанство језика (одломци Српски народни језик, боље рећи говор, Нема краја теми о царском достојанству језика), Милош Црњански: Сеобе (одломци), Рајнер Марија Рилке: Љубавна песма, Десанка Максимовић: Опомена, Васко Попа: Очију твојих да није, Сергеј Јесењин: Писмо мајци, Борисав Станковић: Увела ружа (одломак), Избор из савременог љубавног песништва, избор из савремене српске прозе – Михајло Пантић: Слободне школске активности;

2. ПЕВАЧ ПРИЧА

Народна песма Почетак буне против дахија (одломак), Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак), Вук Стефановић Караџић: О народним певачима (одломак: Тешан Подруговић, Старац Милија, Филип Вишњић), Бошко Сувајџић: Вишњић (одломак), народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије и Црне Горе): Бој на Мишару, Три сужња, Борислав Михајловић Михиз: Бановић Страхиња (одломак), народна приповетка Немушти језик, избор из савремене српске поезије – Љубомир Симовић: Вага Вука Караџића;

3. КО ТО ТАМО ИГРА?

Жан Батист Поклен – Молијер: Грађанин племић (одломци), Бранислав Нушић: Сумњиво лице (одломци), Данило Киш: Ноћ и магла (одломак), Душан Ковачевић: Ко то тамо пева (одломак), Јасминка Петровић: Бонтон (одломак);

4. МОЖДА СПАВА СА ОЧИМА ИЗВАН СВАКОГ ЗЛА

Виљем Шекспир: Ромео и Јулија (одломак), народна балада Женидба Милића барјактара (одломак) и Хасанагиница, Петар Кочић: Кроз мећаву (одломак);

5. СРБИЈА ЈЕ ВЕЛИКА ТАЈНА

Теодосије: Житије светог Саве (одломак), Матија Бећковић: Прича о светом Сави, Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор), Миле Недељковић: Годишњи обичаји у Срба (избор), Ђура Јакшић: Отаџбина, Јован Јовановић Змај: Светли гробови, Добрица Ћосић: Деобе (одломак), Милош Црњански: Ламент над Београдом (одломак), Оскар Давичо: Србија;

6. ТРАГОМ РЕЧИ

Петар Петровић Његош: Горски вијенац (одломак), Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (одломци), Симо Матавуљ: Пилипенда, Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити (одломак), Иво Андрић: Деца (Кула, На обали, Књига), Мост на Жепи (одломак).

Кроз наведена књижевна дела обухваћени су сви књижевни родови (лирски, епски, драмски, лирско-епски), а у оквиру њих књижевне врсте. Књижевна дела биће анализирана и интерпретирана како би ученици стекли знања из историје књижевности, теорије књижевности и тумачења књижевних дела ради оспособљавања за самостална истраживања и решавања истраживачких и проблемских задатака.

Часови који су посвећени језику састоје се од обраде новог градива, али и од систематизације градива обрађеног у претходним разредима. И ови часови подељени су на целине:

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА (Српски језик међу другим словенским језицима, Настанак првог књижевног језика свих Словена, Српски књижевни језик до 19. века, Вукова реформа језика, писма и правописа, Српски језик од Вука до данас);

ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ (Породица речи, Начини грађења речи, Извођење, Гласовне промене приликом извођења, Слагање, Гласовне промене приликом слагања, Комбиновано грађење речи, Грађење речи претварањем);

ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ (Вишезначност, Метафора, Метонимија, Хомонимија, Коришћење речника српског језика);

СИНТАГМЕ (Именичке синтагме (понављање), Придевске, прилошке и глаголске синтагме);

ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ (Зависне предикатске реченице, врсте: изричне, односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, поредбене, последичне, Напоредни односи међу зависним реченицама, Исказивање реченичних чланова зависним реченицама и предлошко-падежним конструкцијама);

ЗНАЧЕЊЕ И УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА;

АКЦЕНАТ; ОРТОЕПИЈА (Правилан изговор, Варирање интензитета, темпа и пауза у говору, Реченична интонација);

САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК (Језик свакодневне комуникације, Главне особине говорног и писаног језика, Главне особине писаних стилова јавне комуникације, Дијалекти српског језика, Дијалекат и стандардни језик, Језици националних мањина, Развој лексике српског језика, Нормирање језика);

ПРАВОПИС (обнављање, Транскрипција, Скраћенице);

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (Расправа, Рекламе, Репортажа, Критички приказ, Бирократски језик, Читање и разумевање табела и графикона, Индекс, појмовник, библиографија).

Часови предвиђени за културу изражавања деле се на часове писменог и усменог изражавања. Часови писменог изражавања подразумевају четири писмена задатка, припреме за њих, исправке, писање побољшаних верзија писмених задатака и читање домаћих задатака као одговор на неку тему у писменој форми. Часови усменог изражавања обухватају говорне вежбе, рецитовање стихова и говорење прозних текстова, расправу, критички приказ итд.

Завршни део часа (10 мин)

Наставник саопштава месечни план за септембар, који ученици записују у своје свеске. Говори о уџбеницима и додатној литератури. Наводи обавезне уџбенике:




4. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу,Нови Логос, Београд, 2010.

Ученицима се сугерише да се припреме за тест из језика и књижевности који ће радити на последњем часу у месецу (час број 12). Потребно је да обнове знања из претходних разреда.

Ученицима се напомиње да ће током године имати неколико контролних вежби и тестова, а да их на крају године очекује систематизација целокупног градива из претходних разреда (квизови и завршни тест).

Последњих пет минута предвиђено је за ученичка питања у вези са планом, програмом, уџбеницима итд.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати народну лирску песму Српска дјевојка у Читанци 8, Уметност речи, страна 11.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

ОБЛАСТИ ПРЕДМЕТА

НАЗИВИ УЏБЕНИКА

Запажања наставника:

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 2

Област: Књижевност

Наставна јединица: Наставна обрада лирске народне песме Српска дјевојка (стр. 11–13)

Врста часа: обрада


Наставне методе: комбинована (дијалошка, монолошка, текст метода)

Наставна средства: табла, креда, свеске, Читанка 8, Уметност речи, Звучна читанка, Радна свеска, стр. 67

Извори сазнања: Читанка 8, Уметност речи (стр. 11–13)

Корелација: језик, историја

Образовни циљеви: упознати ученике са лирском народном љубавном песмом кроз анализу песме Српска дјевојка. Упознати их са појмовима: мотив, песничка слика, стални епитет, љубавна народна песма итд.

Васпитни циљеви: побудити љубав према лепом и гајити позитивна осећања код ученика; неговати свест о традицији српског народа и поштовати прошлост и тако утицати на позитивно формирање ученикове личности.

Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем раду и побудити истраживачки дух ученика; поспешити истраживање љубавне поезије.









Школа и разред: _________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво песму. Записати своје утиске о њој. Анализирати лик Милице. Препознати стилске фигуре.

Ток часа

Уводни део часа (10 минута)

Наставник обавештава ученике о наставној јединици која је предвиђена за час и пише наслов на табли. Чита песму, а затим пушта и звучну читанку, како би ученици употпунили доживљај. На захтев наставника, ученици говоре о свом доживљају песме.

Главни део часа (30 минута)

Кроз низ питања, наставник са ученицима анализира песму.

Како почиње песма? Ко описује Миличину физичку лепоту? Која је слика супротстављена опису Милице? Осим лепоте које су још Миличине особине исказане? Шта сазнајете о Милици на основу њеног понашања и речи? Шта је тема песме? Зашто је Вук песму назвао Српска дјевојка? Уочи мотиве од којих су сачињене песничке слике. Који је главни мотив? А споредни мотиви? У каквом су односу главни и споредни мотиви? Које стилске фигуре препознајете у песми? Која је њихова функција? Обележи стихове у којима запажаш дијалог у монологу. Шта се тиме постиже? Који су глаголски облици употребљени у песми? Подвуци глаголе у аористу. Какву радњу или стање они означавају? Какав се ефекат постиже употребом аориста?

Ова песма је позната и по називу У Милице дуге трепавице. Вук Караџић је записао и објавио под насловом Српска дјевојка јер је у њој препознао најбоље и најлепше особине девојке. Те особине су сматране идеалним у доба када је настала, а таква девојка је била сан сваког човека који је потекао из народа.

Ова песма припада љубавним песмама. Говори о љубави младића и девојке. Младић говори о посебностима девојке у коју је заљубљен. Песма почиње описом Миличине физичке лепоте, тј. описана је спољашња лепота, а онда се говори о њеној унутрашњој лепоти. Сазнајемо из стихова да је она скромна, повучена, чедна, а поред свега и мудра. То је слика патријархалне девојке. У опису физичке лепоте употребљени су стални епитети (црне очи, бело лице, румене јагодице, дуге трепавице). Када се говори о осталим девојкама употребљен је контраст како би се истакла Миличина надмоћ у сваком погледу.

Контраст или антитеза је стилска фигура која се заснива на супротности речи или целих реченица, чиме се постиже сликовитост или осећајност. Као поређење по супротности антитезом се у књижевном тексту наглашавају разлике између два догађаја, лика или појма. Остварује се употребом речи супротног значења (антонима) и супротним односом међу реченицама. Употребом антитезе супротстављене појаве и радње изазивају јаче утиске и постају изразитије.

У опису Милице препознаје се хипербола, која је употребљена из истог разлога. На тај начин створена је слика идеалне женске лепоте (склад између спољашњег и унутрашњег).

Шта је словенска антитеза? Пронађите је! Која је њена улога у песми?

Словенска антитеза је стилска фигура која садржи три дела:

1. упитни или обавештајни део у коме се набрајају чињенице;

2. негира се све што је изречено, али и потенцира сличност;

3. открива се непозната чињеница или поентира.

Овде словенска антитеза има улогу поенте у песми.

Овом песмом ученици почињу да изучавају љубавне народне песме. Потребно је да савладају основна теоријска знања о њима, како би могли да их примењују у даљем изучавању и анализирању песама.

Љубавна народна песма настала је у далекој прошлости и једна је од најстаријих лирских врста. У љубавној народној лирици преовлађују мотиви истицања лепоте вољене особе, љубавне чежње, магијске радње да би се љубав придобила, патње двоје младих који су

раздвојени и љубавни растанак. Разноврсна осећања износе се у опису догађаја или песничком сликом (у дијалогу или монологу). Љубавне народне песме најчешће су испеване у осмерцу (стих од осам слогова) или десетерцу (стих од десет слогова).

Завршни део часа (5 минута)

Ученици самостално изводе закључак о песми и понављају усвојена знања са часа.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити домаћи задатак у Радној свесци на страни 67. Прочитати избор љубавних народних лирских песама у Читанци 8, Уметност речи на стр. 14–17 и урадити самостално анализу.


„Српска дјевојка“ народна лирска песма

ЉУБАВНА ПЕСМА: МЛАДИЋ И ДЕВОЈКА МИЛИЦА

МЛАДИЋ ГОВОРИ О ЊОЈ

МИЛИЦА – ФИЗИЧКА ЛЕПОТА И ДУХОВНА ЛЕПОТА

ЕПИТЕТИ

ХИПЕРБОЛА

КОНТРАСТ

СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 3


Наставна јединица: Љубавне народне лирске песме (избор)



Наставне методе: комбинована (дијалошка, текст метода, метода самосталних ученичких радова)

Наставна средства: табла, креда, свеске, Читанка 8, Уметност речи

Извори сазнања: Читанка 8, Уметност речи (стр 14–17)

Корелација: језик, култура изражавања

Образовни циљеви: упознати ученике са лирском народном љубавном поезијом кроз анализу песама. Упознати их са појмовима: мотив, песничка слика, стални епитет, љубавна народна песма итд.

Васпитни циљеви: побудити љубав према лепом и гајити позитивна осећања код ученика; неговати свест о традицији српског народа и поштовати прошлост и тако утицати на позитивно формирање ученикове личности.






1. Наташа Станковић-Шошо, Уметност речи, Читанка за осми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010.

Школа и разред: ________________________________________________________________

Предметни наставник: __________________________________________________________

Датум и време одржавања часа: _________________________________________________

Истраживачки задаци: Прочитати песме из Читанке. Анализирати их. Препознати мотиве (главне и споредне), расположење, форме казивања. Обратити пажњу на језик, стилске фигуре, дужину стихова.

Ток часа


Наставник обавештава ученике о наставној јединици, коју пише на табли. Наставник чита песме и поставља питање о утиску који су ученици стекли читајући и слушајући песме.


Наставник захтева од ученика да радом у групи или у пару анализирају песме и саопште своја запажања. Скреће пажњу да је у питању народна лирска љубавна поезија. Песме немају наслове, па се у тим ситуацијама најчешће наводи први стих песме. Песме које ученици анализирају су: Ој девојко, душо моја, Трепни крилом, под небом соколе, Штоно ми се Травник замаглио, Ој девојко, селен велен, Буди мајка свог Ивана сина, а налазе се у Читанци. Наставник поставља низ питања на која ученици треба да дају одговор.

Како обично почињу ове песме? Како се именује вољена девојка? Које њене особине се наводе? Која су основна осећања исказана? Како је исказана младићева чежња? Који су централни мотиви, а који споредни? У каквом су односу споредни и централни мотиви? Каква је композиција ових песама? Који су облици казивања (форме приповедања) употребљени у песмама? Које су све стилске фигуре употребљене? Шта се њима постиже? Каква је улога словенске антитезе? Каква је дужина стихова у овим песмама? Какву улогу има дужина стиха?

Ученици самостално анализирају песме. По завршетку, јављају се и читају или усмено анализирају стихове. Наставник пажљиво слуша и помаже у интерпретирању песама. Сугерише ако примети евентуалне грешке.


Ученици са наставником изводе закључак о народним лирским љубавним песмама.

Љубавне песме су најбројније народне песме. По мотивима, песничким сликама, стилским фигурама веома су богате. У њима су исказана најчистија и најискренија осећања. Често љубавни мотиви, а и читаве песме могу да се јаве и у другим врстама народне лирске поезије (нпр. могу се наћи у оквиру свадбених, посленичких, породичних песама). Велику улогу у љубавним песмама има мотив природе, јер се све дешавало у њој, и она је најчешће у складу са емоцијама и расположењем о којима се говори у песми. Љубавне песме славе женску лепоту, говоре о њој, затим говоре о сусрету младића и девојке, њиховим растанцима, великој срећи или тузи, ако су раздвојени. Та љубав је увек смерна, дискретна, искрена, чиста. Понекад је чак и наивно приказана. Саткана је од скривених погледа што је у складу са временом кад је настајала, тј. у складу са патријархалним животом.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Научити стихове по избору.


Љубавна народна поезија

НАВЕСТИ ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ЉУБАВНЕ ЛИРИКЕ

Запажања наставника: ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


Час број: 4

Област: Правопис

Наставна јединица: Обнављање правописних правила обрађених у претходним разредима

Врста часа: обнављање

Облик рада: индивидуализован колективни рад, групни рад

Наставне методе: дијалошка, текстовна

Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, табла, креда

Корелација: географија, књижевност, верска настава, физика

Образовни циљеви: обнављање знања из области правописа (правописна правила) и примењивање тог знања; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: развијање позитивних навика и језичке културе (писмености).

Функционални циљеви: стицање умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика.



2. Митар Пешикан, Мато Пижурица, Јован Јерковић, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад; Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.

3. Милан Шипка, Правописни речник српског језика, Прометеј, Нови Сад, 2010.




3. Милорад Дешић, Правопис српскога језика, приручник за школе, Нијанса, Земун, 2004.

Школа и разред: _________________________________________________________________



Ток часа


Наставник дели ученике на три једнаке групе и одабира вођу сваке групе (водити рачуна о томе да у свакој групи буду подједнако заступљени ученици који имају различите оцене, тако да се не деси да у једној буду све петице, у другој све четворке...). Свака група добија задатак:

1. група – Обновите правила кроз задатке у Граматици 8, Дар речи, 206–210 стр.

2. група – Обновите правила спојеног и растављеног писања, као и основне особине скраћеница, тако што ћете урадити све задатке са 211–214 стр.

3. група – Обновите правила растављања речи на крају реда, тако што ћете урадити задатке на странама 214 и 215.


Ученици раде своје задатке 10 мин. Затим наставник проверава задатке, усмено, тако што сваки вођа групе прочита задатке, остали га пажљиво слушају (све групе учествују у провери тачности). Уколико постоје потешкоће или ученици дају нетачне одговоре, наставник се зауставља на спорним решењима и додатно појашњава. Уколико једна група не зна одговор, питају се преостали ученици. Једна група чита решења, наставник коментарише, или сам, или са осталим ученицима, па онда друга група чита решења и тако редом. Час постаје занимљивији и разбија се монотонија. Може се организовати и нека врста надметања, а наставник на табли да бележи поене, па да се на крају прогласи победничка група и награди се оценом. Затим наставник подсећа ученике на правила интерпункције тако што им поставља низ продуктивних питања: Где се све ставља тачка? Да ли иза тачке увек иде велико слово? Утичу ли интерпункцијски знаци на реченичну интонацију? Јесу ли црта или цртица исти интерпункцијски знаци? Наставник нацрта неки интерпункцијски знак на табли и пита ученике како се он зове, на пример апостроф.


Наставник још једном подсећа ученике на основна интерпункцијска правила, посебно се осврћући на она која су ученици слабије знали. Упућује их да у Граматици 8, Дар речи могу пронаћи сва правила која су до сада учили (206–219 стр.) и даје им домаће задатке.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (НАУЧИЛИ СМО): 206. страна – великим словом; небеских тела, великим словом; великим словом;

великим словом; (књижевно-) уметничких дела, великим словом; великим словом; присвојни придеви на -ов, -ев, -ин, великим словом, малим словом

207. страна – великим словом; малим словом; великим словом; малим, великим 208. страна – држава, великим; великим; села и градова, великим; великим; великим,

малим 209. страна – Месец, Земља, Сунце пишу се великим словима ако су називи планета, а

у осталим случајевима малим словом (месец – јануар, фебруар...; земља – земљиште, тло; сунце – душа, срећа, добро дете...)

210. страна – Институт за мајку и дете; Биоскоп „Рода“; Филолошка гимназија; Прва београдска гимназија; Улица мајке Јевросиме; Булевар краља Александра; Цветни трг; Церска битка; Урош Нејаки

211. страна – 1. а) наиме; б) на име; в) напамет; г) на памет 213. страна – РС – Република Србија; САНУ – Српска академија наука и уметности;

ЕДБ – Електродистрибуција Београда; ТВ – Телевизија; РТС – Радио-телевизија Србије; ПТТ – Пошта, телефон, телеграф

214. страна – 1. правилно растављене речи: сат, пи-сао, ра-дити, ла-ста, председник 215. страна – пат-ка, кру-шка, на-год-ба, а-ви-он, до-шао, сат, ха-џи-ја, ко-њи поље

ДОМАЋИ ЗАДАТАК:

Радна свеска, стр. 122 (провера знања, која има самовредновање на крају теста).

Решења задатака из Радне свеске (Правопис – провера знања):

1. МАЈИЦА, АКВАРИЈУМ, УМИЈ СЕ, ЗМИЈСКА, НАЈЈАСНИЈЕ, ДИЈАЛОГ (1)

2. ХРЂА (1)

3. „Добар дан, молим Вас, да ли имате роман Бранислава Нушића (‚) Хајдуци(‚) ?“ /

„Добар дан! Молим Вас, да ли имате (‚)Хајдуке(‚), роман Бранислава Нушића?“

(1)

4. а) Ја се ни по чему не разликујем од својих вршњака. (0,5)

б) Једанпут ме је преварио један непоштен човек. Трудићу се да то више не дозволим.

(0,5)

в) Ни о коме нећу да причам и не желим никог да повредим. (0,5)

г) („) Хоћете ли, госпођо Бокић, молим Вас, да нам Ви и Ваши гости улепшате

свечаност? Да ли и ви, драга децо, желите да пођете са нама? (“) (0,5)

5. а) „Хеееј!“, узвикну Јоца, „где сте?“. „Пст! Пробудићеш бебу, Јоцо!“, опомену га

мама. Али онда он завапи: „Ударио сам се! Јао!“ (0,5)

б) Патке, гуске, лабудови и већина морских птица имају прсте спојене опнама.

(0,5)

в) Заврших разред са петицама; мама ће ме пустити на море. / Заврших разред с

петицама, мама ће ме пустити на море. (0,5)

г) Иако се веома мало разликују, постоје две врсте животиња познатих као пуду –

јужњачки и северњачки пуду. (0,5)

д) Ми смо пошли на време, али, нажалост, нисмо стигли.(0,5)

6. црта (0,5) а) Партизан – Барселона, б) Београд – Суботица (0,5)

7. а) (0,5)

8. а) тачка запета (;) б) тачка (.) в) запета (,) г) црта (– ) (1)

9. а) Т б) ┴ в) ┴ г) Т (1)

10. тачци – тачки , бонбона – бомбона , прецедник – председник (1,5)

11. (три тачке), (ве-ем-а), (1787–1864), (XVIII век) (2)

12. а) придев, компаратив, екавски, ијекавски, упореди, види (0,5) б) датив (0,5)

в) императора, мушки род, латински, историјски (0,5) г) зовемо, зовете, свршен

(0,5)

13. др ОШ проф. БУ стр. итд. (1,5 – све тачно, 1–5 тачних, 0,5–4 тачна)

14. х ћ (1)

15. Дорћол је стари део Београда и припада општини Стари град. Његове улице одишу

старинском топлином. Моја најдража улица је Риге од Фере. У њој је некада живео

чувени Миле Лешник, који нам свима недостаје, као и бака Ника, моја омиљена

комшиница. Она се одселила у Велику Плану, а својој рођаци Марији оставила

стан. Марија је Словакиња, потомак Лужичких Срба, на шта је она веома поносна.

Она ради на Институту за мајку и дете, а често се шета Земунским кејом. Њен муж

Петја ради у Издавачком предузећу „Нови Логос“. Једно време је био тренер петлића

Фудбалског клуба „Полет“. Они нису православци и не славе славе, али обележавају

славу Светог Николу, јер им се први син родио тада. На тај дан долазе њихови

пријатељи, међу којима и Зорићи, који живе у Таковској улици, иза Цркве светог

Марка, а близу Ташмајданског парка. (10,5)


ПРАВОПИСНА ПРАВИЛА – ОБНАВЉАЊЕ

- Употреба великог слова: Београд, Марс, Божић, Давидов; Стара планина, Јужноафричка Република, Нови Сад, Душан Силни; Млетачка република, Народно позориште, Други светски рат; свети Никола/ Свети Никола, улица Бранко Радичевић, Браничевска улица; Земља/ земља, Сунце/ сунце, Месец/ месец; Ви, Ваш

- Писање скраћеница: бр. (број), стр. (страна), проф. (професор), тј. (то јест); В (волт), W(ват), кг/ kg (килограм); РТС, ПТТ

- Растављање речи на крају реда: зуб, пи-сао, ра-дити, ла-ста, пред-става

- Спојено и растављено писање речи: Нови Сад, Новосађанин; напамет, на памет; добродошлица; да ли; нерадан, не радити, несрећа

- Интерпункција: тачка, упитник, узвичник, запета, црта, две тачке, тачка са запетом, заграда, наводници, полунаводници, апостроф, генитивни знак, цртица


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 5


Наставна јединица: Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)


Облик рада: индивидуални, фронтални

Наставне методе: монолошка, дијалошка, метода показивања и запажања, текстовна


Корелација: књижевност, филм, музика, страни језици

Образовни циљеви: стицање и примена знања из области правописа (транскрипције); развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: развијање позитивних навика и језичке културе (писмености); буђење свести о значају правописања.

Функционални циљеви: стицање умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика.







2. Наташа Станковић-Шошо, Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе,Нови Логос, Београд, 2010.


Школа и разред: _________________________________________________________________



Ток часа


Проверити домаћи задатак. Узети неколико радова и детаљно прегледати. Похвалити оне који су имали максимум бодова, упутити на допунску наставу оне који нису остварили минимум бодова.


Објаснити појам транскрипције. Прво показати функционалне илустрације из Граматике 8, Дар речи (стране 194 и 195). Или дати ученицима да ураде задатке овога типа:

1) Напиши имена јунака цртаних филмова српским језиком, ћирилицом: BANANAMAN, SPIDERMAN, MICKEY MOUSE, WINNIE POOH, SUPERMAN, NODDY, GARFIELD, DISNEY. 2) Напиши име свог омиљеног глумца/ глумице, певача/ певачице, музичке групе, спортисте: Волим да слушам ______________; Обожавам ____________________; Желим да одем на ручак са___________________; Веома поштујем_________________; Уживам гледајући филмове ___________________.

Навести ученике да сами закључе како би се могла дефинисати транскрипција. Наведи неколико примера из свакодневног живота. Одговорити на питања из уводне мотивације ове лекције (стр. 194). Упознати ученике са основним препорукама о транскрипцији. Предавање с времена на време прекидати занимљивостима ( ДА ЛИ ЗНАШ?) или скретањем пажње на важне детаље (ЗАПАМТИ И ОВО). Урадити задатке који се налазе у уџбенику у овој лекцији (стр. 197 и 198). Проверити, саслушати бар десетак ученика. Прокоментарисати са ученицима појаву истог имена у различитим језицима, питати их да ли они имају још неке примере. Урадити задатке из Радне свеске (стр. 123, задаци 6–9). Проверити решења ових задатака. Указати на евентуалне грешке. Писати на табли све нејасне речи.


Издвојити кључне речи, резимирати основне препоруке. Скренути пажњу ученицима на то да је ова област обимна и да не постоје јасна правила при транскрипцији, него препоруке.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Прилагођено писање имена из страних језика):

197. страна – Хаити, Хаитија, Хаитију, Хаити, Хаити, Хаитијем, Хаитију

198. страна – Одет, Опсерватер, Пасквале, Чарлс, Шекспир

Решења задатака из Радне свеске (Прилагођено писање имена из страних језика):

1. Транскрипција је прилагођено писање имена из страних језика.

2. Lewis – Луис, USA – САД, Los Angeles– Лос Анђелес, McDonald – Мекдоналд, New

Jersey – Њу Џерси, Chelsea – Челси, Sean - Шон, Michelangelo – Микеланђело, Chicco

– Кико, Cesare – Цезар

3. Рим, Токио, Париз, Трст, Будимпешта, Рио де Жанеиро, Берлин, Барселона

4. а) Рејмонда б) Михаел Шумахер, Мерцедесом в) Кристофора Колумба

г) Везув д) Брус Ли ђ) таксијем е) Шевролет, евра

5. б), в), д)

6. МАРИО, МАРИЈА, МАРИЈУ, МАРИЈА, МАРИО, МАРИОМ, МАРИЈУ

МАРИЈА, МАРИЈЕ, МАРИЈИ, МАРИЈУ, МАРИЈА, МАРИЈОМ, МАРИЈИ

7. Лиз, Лизо, Хенри, Хајнц, Абдулах, Поле, Кејт

8. Тахити, Тахитија, Тахитију, Тахити, Тахити, Тахитијем, Тахитију

Њујорк, Њујорка, Њујорку, Њујорк, Њујорк, Њујорком, Њујорку

9. а) нокија, моторола, сони ериксон, самсунг... б) Леонардо ди Каприо, Џони Деп,

Мел Гибсон, Рајан о Нил... в) Металика, Аба, Дипеш Мод, Дјуран Дјуран...

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска (стр. 126, 1–5). Рећи ученицима да се припреме за правописну вежбу која ће се радити на следећем часу.


ТРАНСКРИПЦИЈА

- Прилагођено писање из страних језика

- Harry Potter / Хари Потер, Brigitte / Бригита, Jose / Хозе, Düsseldorf/Дизелдорф, Roma/Рим

- Европа, евро

- Токио, Токија, Токију, Токио, Токио, Токиом, Токију

- Обратио се Рафаелу Надалу.

генитив

- Узела је хаљину од Хелен. (номинатив – Хелен)

генитив

- Узела је хаљину од Хелене. (номинатив – Хелена)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 6


Наставна јединица: Наставна обрада LXI сонета Франческа Петрарке из песничке збирке Канцонијер



Наставне методе: комбинована (дијалошка, текст метода)

Наставна средства: табла, креда, свеске, Читанка 8, Уметност речи

Извори сазнања: Читанка 8, Уметност речи, стр. 18–21


Образовни циљеви: упознати ученике са одликама сонета анализирајући LXI сонет из Канцонијера; препознати љубавне мотиве; усвојити појмове: сонет, хуманизам и ренесанса, лирски субјект.

Васпитни циљеви: побудити љубав према лепом и гајити позитивна осећања код ученика и тако утицати на позитивно формирање ученикове личности.




2. Павле Ивић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.



2. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови Логос, Београд, 2010.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво песму. Забележити запажања.

Ток часа


Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Кратко говори о Франческу Петрарки и његовом стваралаштву. Ученици саопштавају своје утиске о прочитаној песми.


Кроз низ питања која поставља наставник тумачи са ученицима песму.

Које је основно расположење у песми? Коме се лирски субјект обраћа? На који начин? О каквој љубави је реч? Због чега лирски субјект пати? Како потискује своју тугу? На шта га подстиче стање у коме се налази?

Франческо Петрарка је италијански песник који припада епохи хуманизма и ренесансе. Заправо, он је претеча ове епохе. Хуманизам и ренесанса су културни и друштвени покрет који траје од 14. до 16. века. Прво се јавио у Италији (хуманизам – човечност, ренесанса – препород). У овом периоду је битно што се први пут после дугог средњег века и владавине цркве говори о обичном човеку и његовом свакодневном животу. Први пут се говори о љубави између мушкарца и жене. Поред тога, у овом периоду песници почињу да пишу на народном (италијанском) језику. Петрарка је један од њих (поред Дантеа Алигијерија и Ђована Бокача).

Инспирација за збирку Канцонијер (у збирци је 317 сонета) био је сусрет са лепом Лауром 1327. године. Угледавши је испред цркве, песник неће престајати да мисли на њу. Тако почиње да ствара песме посвећене њој. Песме говоре о њеној лепоти, а подељене су у две велике целине: песме које говоре о Лаури за живота и песме испеване после смрти лепе Лауре.

Љубав коју осећа Петрарка према Лаури је искрена, дубока, али неузвраћена. Без обзира на то, Петрарка слави трен и дан када је угледао Лауру. Она му је највећа инспирација, она га покреће на стваралаштво.

Сонет је врста лирске песме која се састоји од четрнаест стихова распоређених у две строфе од по четири стиха (два катрена) и две строфе од по три стиха (два терцета). Претпоставља се да је настао у 13. веку у Италији. Сматра се да је Г. Д‘Ареко створио традиционалан облик сонета. Тај облик даље су развили италијански песници Данте Алигијери и Франческо Петрарка. Сонет је с временом постао један од најпопуларнијих песничких форми.


Ученици уз помоћ наставника изводе закључак о LXI сонету и поезији Франческа Петрарке. За напредније ученике наставник предлаже да прочитају неку песму која је настала после Лаурине изненадне смрти.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Обновити правопис, јер се на следећем часу ради правописна вежба са диктатом.


„Канцонијер – LXI сонет“ Франческо Петрарка (1304–1374)

ЉУБАВНА ПОЕЗИЈА – СОНЕТ – ПЕСМА ОД 4 СТРОФЕ: ДВЕ СТРОФЕ ОД ПО ЧЕТИРИ СТИХА И ДВЕ СТРОФЕ ОД ПО ТРИ СТИХА

Запажања наставника: _________________________________________________________________________________


Час број: 7


Наставна јединица: Правописна вежба са диктатом

Врста часа: утврђивање градива

Облик рада: индивидуални

Наставне методе: текстовна, дијалошка

Наставна средства: наставни листићи

Образовни циљеви: утврђивање знања из области правописа и његова примена.

Васпитни циљеви: стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног писања.

Функционални циљеви: развијање моћи запажања, закључивања и доказивања; откривање узрочно-последичних веза, појачавање радозналости, истраживачког духа и критичности; развијање стваралачке способности ученика и самосталног рада ученика.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Проверити домаћи задатак. Питати да ли је остало нешто нејасно у вези са транскрипцијом. Не треба заборавити да је ова област прилично нејасна и широка, тако да ће ученици имати прегршт питања. Задржати се само на оним препорукама одн. примерима из Граматике 8, Дар речи и Радне свеске.


Приступа се изради правописне вежбе, која се састоји из два дела. Први део чини текст који наставник диктира, а ученици пишу на претходно припремљеном папиру. Текст прочитати два пута, први пут спорије, са задршкама, а други пут прочитати уобичајено цео текст. Овај део ради се десет минута. Затим узети диктат од ученика и дати им радне налоге на којима је задата правописна вежба. Било би добро да се припреме две групе да би се избегла могућност преписивања. Ево предлога правописне вежбе са диктатом:

ДИКТАТ (Радна свеска, 133. стр)

ПРАВОПИСНА ВЕЖБА

- Задаци из Радне свеске (126. стр. 2. или 4. задатак; 129. стр. 9. задатак; 134. стр. 10. задатак; 134. стр. скраћенице по избору – од сваке врсте по једна; 135.

стр. 3. задатак; 137. стр. 5. или 9. задатак)

Избор задатака из правописа је разноврстан. За овакву вежбу могу доћи у обзир сви задаци из Радне свеске (стране 128–137) или по сопственом избору.

Ученици раде до краја часа. Уколико неко заврши раније, унапред припремити неку занимљивост из света језика и језичке културе и дати му да прочита (Приче о речима; Зашто се каже, Милан Шипка).


Подсетити ученике да се ближи крај часа и да полако завршавају правописну вежбу. Прегледане и оцењене радове добиће на првом следећем часу када се буде обрађивала нека правописна тема.

Решења задатака из Радне свеске:

Диктат: Прошле године смо ишли у Банатско Велико Село покрај Кикинде, родно место мога оца. Остали смо тамо недељу дана. Неколико пута смо

правили излет до Палићког језера, које се налази на самој српско-мађарској граници. Пре него што смо отишли до бање „Кањижа“, прошетали смо се

Суботицом. Једног дана отишли смо и до Новог Сада. Обишли смо сва позната места, улице и плаже у том прелепом граду. Најјачи утисак је на мене

оставила Петроварадинска тврђава и зграда Српског народног позоришта.

Правописна вежба:

126. страна 2. и 4. задатак (в. наставну јединицу бр. 5)

129. страна 9. задатак – ићи ћете, ћете ићи, трчаћете, ћете трчати

134. страна 10. задатак – а) Сао Паоло; б) Сједињеним Америчким Државама, Род Ајленд

134. страна 1. задатак – бр. перф. ит. тј. нпр. год. мр др проф.

2. задатак – РТНС „ер-те-ен-ес“ ; В „волт“; децилитар „децилитар“; килограм кг; стр. „страна“; гђа „госпођа“; господин „господин“

3. задатак – ијекавски, екавски, види, енглески, множина, датив, дијалекатски, скраћено, деминутив

4. задатак – Југословенски аеро-транспорт, Београдски универзитет, Основна школа, Самостална занатска радња

5. задатак – а) км б) кг, гр в)W г) л

135. страна 3. задатак – са-њи-ва-ти; из-љу-би-ти; од-су-ство; кр-вав


ПРАВОПИСНА ВЕЖБА СА ДИКТАТОМ


__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________


Час број: 8


Наставна јединица: Читање, доживљавање и тумачење лирских песама из збирке Ђулићи Јована Јовановића Змаја (избор)


Облик рада: фронтални, индивидуални

Наставне методе: комбинована метода (дијалошка, текст метода)

Наставна средства: табла, креда, ученичке свеске, Читанка 8, Уметност речи (22–25 стр.), Звучна читанка 8

Корелација: историја, музичка култура

Образовни циљеви: упознавање ученика са радом Јована Јовановића Змаја с посебним освртом на збирку Ђулићи. Тумачећи поезију из збирке, извести закључак о љубавној поезији Ј. Јовановића Змаја.

Васпитни циљеви: развијати љубав према књижевности, посебно љубавној поезији и на тај начин утицати на формирање ученикове личности.

Функционални циљеви: припремати ученике да у свом каснијем изучавању поезије самостално истражују и доносе самосталне закључке, што доприноси образовању ученика.




3. Јован Деретић, Историја српске књижевности, Просвета, Београд, 1983.

4. Миодраг Поповић, Историја српске књижевности, Романтизам, друга књига, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985.

5. Љиљана Бајић, Одабране наставне интерпретације, Београд, 2004.



Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Ученици добијају задатак да прочитају избор песама из збирке Ђулићи Ј. Јовановића Змаја. Треба да запишу своја запажања, покушају да препознају тему и основне мотиве.

Ток часа


Наставник обавештава ученике о наставној јединици која се обрађује. Подсећа ученике да су раније читали песме Ј. Ј. Змаја.

Којих се песама сећате? Какав су утисак те песме оставиле на вас? Наставник скреће пажњу на живот и рад Ј. Ј. Змаја у кратким цртама. Чита избор песама из збирке Ђулићи, па пушта звучну читанку, како би ученици што боље доживели поезију. Објашњава значење имена збирке (ђул – ружа; збирку посветио својој жени Ружи и њиховој деци), као и непознате речи.


Кроз низ питања која наставник поставља ученицима или прати питања која се налазе после песама у Читанци, ученици, уз помоћ наставника, тумаче песме. Какав утисак стичете слушајући и читајући ове песме? О чему говоре? Каквог су расположења? Које мотиве препознајете? Који мотиви дочаравају лепоту породичног живота? У песми Месечина, ал‘ месеца нема подвуци речи које се римују. Где се налази рима у тој песми? Коме се лирски субјект обраћа у песми Кажи ми, кажи? Како песник описује своју жену? Каква је слика песниковог света? Препознај метафоре у песми. Објасните на који начин то стилско изражајно средство доприноси богатству песничке слике. Подвуци глаголе у песми. Који су глаголски облици употребљени у песми? Зашто песник користи императив када се обраћа вољеној жени? Какву функцију има потенцијал у наведеној песми? Шта је осликано у песми Ала је леп овај свет? С чим у складу је пејзаж који је осликан? Подвуци прилоге у песми. На шта они упућују? Какав је ритам песме? На коју врсту песама вас подсећају ове песме?

Водећи ученике кроз питања, изводе се закључци о песмама из збирке. Један од њих је: У основи збирке су интимна песникова осећања. Збирка је инспирисана љубављу према породици, а посебно љубављу према жени. У њу је бескрајно заљубљен, јер му је створила породицу, родила децу. Такво расположење се преноси на цео свет. Присутно је осећање јединства песника и његове породице, које прераста у јединство са српским народом, па и читавим човечанством. Мотиви природе су у складу са песниковим осећањима. Такво расположење даје песми дитирамбски карактер (дитирамб – врста лирске песме у којој се описује лепота природе и опевају радост, срећа и опчињеност животом). Песме су језички веома богате; присутне су честе метафоре (ученици препознају стилске фигуре у песмама). Изражена је и мелодичност, тако да су песме лаке за певање. Песме из Ђулића због тога подсећају на народну лирику.

Ученицима се даје захтев да препознају риму и објашњава им се леонинска рима и леонински стих (леонинска рима је врста римовања речи у једном стиху. Реч пре цезуре се римује с последњом речју у стиху. За стих у којем се јавља леонинска рима каже се да је леонински).


Ученици самостално доносе закључке о поезији Јована Јовановића Змаја и понављају усвојена знања на том часу. Ученици су обавештени да постоји и збирка песама Ђулићи увеоци, која је другачијег расположења, јер је настала после смрти његове жене и њихове деце. За напредније ученике се поставља захтев да пронађу неку песму из те збирке и упореде је са песмама обрађеним на овом часу.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Научити једну песму из збирке Ђулићи по избору.


„Ђулићи“ Јован Јовановић Змај (1833–1904)

МОТИВИ-ЖЕНА, ЉУБАВ, СРЕЋА, РАДОСТ, ПРИРОДА...

РАСПОЛОЖЕЊЕ

ДИТИРАМБ

ЛЕОНИНСКИ СТИХ

ЛЕОНИНСКА РИМА


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 9


Наставна јединица: Народна епско-лирска песма Стојан и Љиљана


Облик рада: фронтални и индивидуални

Наставне методе: текстовна, дијалошка и монолошка

Наставна средства: текст из Читанке 8, Уметност речи, стр. 26–28

Корелација: усмена и писана књижевност, дијалекатски говор

Образовни циљеви: даљи рад на тумачењу народне епско-лирске песме; издвајање и функционално повезивање лирских и епских мотива у песми. Композиција песме; тумачење непознатих речи (дијалектизама); одлике народне романсе.

Васпитни циљеви: упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика; развијати љубав према народној књижевности.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика за тумачење лирско-епске песме.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Издвој најзначајније мотиве у песми. Објасни наслов песме. Подсети се основних одлика љубавне поезије. Пронађи лирске мотиве у песми. Истакни епске мотиве у песми и објасни на који начин су повезани.

Ток часа


Разговор о доживљају народне песме. Ученици износе своје утиске.

– Шта је у песми оставило најјачи утисак на тебе?

– На каква размишљања те наводи песма?


– Интерпретативно читање песме

– Читање песме у себи и тумачење непознатих речи у контексту књижевног дела.

– Анализа песме:

– Шта је тема песме? На основу којих стихова то закључујеш? – На који начин је песма компонована?

– Пронађи лирске мотиве у песми. Истакни епске мотиве у песми и објасни на који начин су повезани.


– Издвајају се основне одлике романсе.

Романса је епско-лирска песма новелистичке садржине, певана на народном језику. Негована је у Шпанији. Опевала је јуначке подвиге, витешке авантуре и љубавне згоде. Испевана је у осмерцу и имала је риму. Романси је својствен ведар тон и љубавна тематика (нпр. Биљана платно белеше). Истиче физичку страну својих јунака. Има духовиту поенту и неочекиван расплет.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Припреми се да тумачиш одломак из мита о Аргонаутима, који се налази у Радној свесци на стр. 9–13. Донеси по свом избору неке одломке из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 10

Област: Језичка култура

Наставна јединица: Вежбе на аргументативном или књижевноуметничком тексту: Златно руно, Роберт Гревс и Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину

Врста часа: увежбавање



Наставна средства: Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину, Радна свеска (стр. 9–13)

Корелација: однос између научно-популарних текстова по избору ученика и књижевног текста

Образовни циљеви: вежбе на аргументативном тексту: сажимање текста, писање резимеа, проналажење кључних речи у тексту; разликовање става аутора од других ставова изнесених у тексту; издвајање из текста аргумената у прилог некој тези (ставу) и аргумената против ње; извођење закључака заснованих на тексту; давање наслова тексту и поднаслова деловима текста.

Васпитни циљеви: вежбање у „летимичном“ читању познатог текста ради налажења одређених информација и увођења ученика у „летимично“ читање непознатог текста да би утврдили да ли их текст интересује и да ли ће га читати у целини (новински чланак, непозната књига и сл.).

Функционални циљеви: оспособљавање ученика за сажимање текста, писање резимеа, проналажење кључних речи у тексту.






2. Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину

Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Интерпретативно читање одломка Златно руно Р. Гревса. Проналажење кључних речи у тексту. Давање наслова тексту и поднаслова деловима текста.

Решавање задатака у Радној свесци, стр. 9–13.


Интерпретативно читање одломка из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину.

Разликовање става аутора од других ставова изнесених у тексту. Издвајање из текста аргумената у прилог некој тези (ставу) и аргумената против ње; извођење закључака заснованих на тексту.

Читање часописа, енциклопедије и књиге по избору ученика.


Сажимање текста, писање резимеа.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 11

Област: Језик

Наставна јединица: Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Дијалекат и стандардни језик


Облик рада: фронтални, групни и индивидуални

Наставне методе: монолошка, дијалошка, текстовна, поредбена, индуктивна, дедуктивна, аналитичко-синтетичка


Извори сазнања: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска

Корелација: језик и књижевност

Образовни циљеви: стицање знања о дијалектима српског језика и о односу између дијалеката и стандардног језика помоћу разних облика наставниковог подстицања и самосталног ученичког рада; упознавање и разумевање основних карактеристика народних говора и ширење сазнајних видика ученика.

Васпитни циљеви: стицање навика да се у говорном језику траже и уочавају језичке појаве; буђење ученикове радозналости, истраживачког духа и критичности; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика да на сличан начин усвајају знања из других области граматике и да успешно обављају мисаоне радње неопходне за стицање знања; подстицање ученика да запажају и упоређују, закључују и доказују, апстрахују и конкретизују, анализирају и синтетизују; побуђивање смисла за увиђање битних детаља и односа.


1. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.


3. Др Асим Пецо, Преглед српскохрватских дијалеката, Научна књига, Београд, 1991.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема за обраду ове наставне јединице: ученици се упућују да се до следећег часа присете неког филма у ком глумци говоре на дијалекту или назива неког књижевног дела написаног на дијалекту. Очекује се да ће ученици изабрати филмове Зона Замфирова, Поп Ћира и поп Спира, Петријин венац и слично.

Ток часа


Наставник је већ истраживачким задацима, које је поделио на претходном часу, мотивисао ученике за разговор о основним особинама дијалеката. У овом делу часа проверава којих су се филмова и дела присетили ученици. Исписује наслов на табли.

Као добар модел за вођење часа наставнику може послужити начин на који су дијалекти обрађени у Граматици 8, Дар речи. Зато, током целога часа, наставник упућује ученике на Граматику 8, Дар речи.


Наставник на почетку овог дела часа говори ученицима о старословенском вокалу „јат“ и његовим рефлексима (Е, ЈЕ/ИЈЕ, И) и то, са примерима, бележи на табли. Потом исписује исту реченицу на четири начина: једном као да ју је изговорио представник косовско-ресавског дијалекта (Та девојка неје на кућу видела ништа), други пут као да ју је изговорио представник шумадијско-војвођанског дијалекта (Та девојка није на кући видела ништа), трећи пут као да ју је изговорио представник зетско-јужносанџачког дијалекта (Та ђевојка није пред кућу виђела ништа) и четврти пут као да ју је изговорио представник источнохерцеговачког дијалекта (Та дјевојка није пред кућом видјела ништа). Тражи од ученика да их упореде: којим је гласовима замењен стари вокал „јат“ у облику радног глаголског придева глагола видети; да ли је именица кућа употребљена у стандардном облику у свим реченицама; да ли су речи правилно акцентоване (изговорене) у свим примерима. После анализе, наставник синтетизује грађу у виду закључака које исписује на табли: у првим двема реченицама стари вокал „јат“ замењен је самогласником Е, па су то дијалекти екавског изговора, а у трећем и четвртом примеру гласовном групом ЈЕ, па су то дијалекти (и)јекавског изговора; именица кућа је употребљена у стандардном облику у 2. и 4. примеру; у тим примерима су и речи акцентоване у складу са књижевнојезичком нормом, па су ови дијалекти млађи (новији). Именица кућа је у 1. и 3. примеру употребљена у нестандардном облику, а и речи у тим примерима нису акцентоване у складу са књижевнојезичком нормом, па су ови дијалекти старији.

Наставник затим саопштава ученицима да су и старији и млађи дијалекти екавског и (и)-јекавског изговора дијалекти штокавског наречја. Објашњава термине наречје и дијалекат. Млађи дијалекти имају седам падежа и четири акцента, а старији најчешће два падежа (номинатив и акузатив) и два силазна акцента. Поделу и основне карактеристике дијалеката исписује на табли.

У следећој фази часа (20 минута) наставник дели ученике у пет група. Свака група, коју чини отприлике пет ученика, анализира један од пет дијалеката одговарајући на питања и задатке који се налазе у Граматици 8, Дар речи (стр.176, 177, 178, 179, 180, 181 и 182).


Представник сваке групе саопштава резултате рада своје групе.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици се упућују да у Граматици 8, Дар речи ураде 1, 2. и 3. задатак на стр. 182 и 183 и задатке 10–17 у Радној свесци на странама 120 и 121.


ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

дете, деца

Стари глас Q („јат“) дијете, дјеца

дите, дица

1) Та девôјка неје на ку�ћу виде�ла ништа.

(старији) дијалекти екавског

2) Та дèвојка није на ку�ћи ви�дела ништа. изговора

(млађи)

3) Та ђевôјка није пред ку�ћу виђе�ла ништа.

(старији) дијалекти (и)јекавског

4) Та дјèвојка није пред ку�ћом ви�дјела ништа. изговора

(млађи)

ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ

дијалекти екавског изговора дијалекти (и)јекавског изговора

старији: призренско-тимочки старији: зетско-јужносанџачки само силазни

акценти и

косовско-ресавски најчешћедва падежа

четири

млађи: шумадијско- млађи: источнохерцеговачки акцента и

-војвођански седам

падежа

основа српског књижевног језика


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 12


Наставна јединица: Тест из језика и књижевности. Понављање и утврђивање градива из претходних разреда. Питања за сваку групу налазе се у Приручнику на стр. 430–435.

Врста часа: систематизација знања

Облик рада: групни

Наставне методе: монолошка, дијалошка и текстовна

Наставна средства: наставни листићи (стр. 430–435), табла, креда

Образовни циљеви: систематизовање знања из градива претходних разреда самосталном ученичком активношћу; обнављање оних програмских садржаја који захтевају изучавање, разумевање и памћење; провера степена разумевања одређених појмова и чињеница.

Васпитни циљеви: стицање свести о важности и вредности знања.

Функционални циљеви: примена стечених знања у другачијим видовима наставе; оспособљавање ученика да језички уобличе своја знања и да их саопште другима и да успешно обављају мисаоне радње док решавају задатке; развијање моћи за запажање и упоређивање, за закључивање и доказивање, за апстракцију и конкретизацију, за анализу и синтезу, за увиђање битних детаља и узрочно-последичних веза; јачање ученичке радозналости, истраживачког духа и воље.




3. Свет речи, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2000–2010.

4. Душка Кликовац, Граматика српског језика за основне школе, Српска школска књига, Београд, 2008.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Ученицима је на првом часу у септембру речено да се припреме за тест из језика и књижевности који ће радити на последњем часу у месецу. Тада им је сугерисано да понове градиво петог, шестог и седмог разреда (именске речи, падежи, глаголи, глаголски облици, непроменљиве речи, грађење речи (извођење и слагање), гласови и гласовне промене, главни и зависни реченични чланови, комуникативне и предикатске реченице, именичке синтагме, акценат, правопис).

Ученици обнављају стилске фигуре, форме приповедања, одлике књижевних родова и врста. Подсећају се врста рима (парна, укрштена, обгрљена) и стиха.

Ток часа


Наставник дели ученике у три групе. Препоручује се да у свакој групи буду ученици различитих нивоа знања. Представник групе извлачи коверту са питањима. У свакој коверти је по десет питања из језика и књижевности.


Свака група одговара на питања из своје коверте. Питања за сваку групу налазе се у Приручнику на стр. 430–435. Решења тестова за све групе налазе се на стр. 436.


Свака група саопштава своје резултате. Један од чланова групе бележи резултате на табли. Тачност резултата процењује наставник. Побеђује група која има највише тачних одговора.


ТЕСТ ИЗ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

I ГРУПА II ГРУПА III ГРУПА

1. 1. 1.

2 2. 2.

3. 3. 3.

4. 4. 4.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 13


Наставна јединица: Одређивање места акцента, дужине акцента и интонације – квалитета акцента. Главна правила стандардне акценатске норме.

Врста часа: утврђивање


Наставне методе: монолошка, дијалошка, текстовна, поредбена, индуктивна, дедуктивна, метода запажања, метода самосталних ученичких радова, аналитичко-синтетичка

Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, наставни листићи, табла, креда, Звучна читанка 8

Образовни циљеви: обнављање стеченог знања о акценту помоћу разних облика наставниковог подстицања и самосталног ученичког рада.

Васпитни циљеви: буђење ученикове радозналости и истраживачког духа; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика да успешно обављају мисаоне радње неопходне за стицање знања; развијање код ученика моћи за запажање и упоређивање, за закључивање и доказивање, за апстракцију и конкретизацију, за анализу и синтезу; побуђивање смисла за увиђање битних детаља и односа.




3. Асим Пецо, Основи акцентологије српскохрватског језика, Научна књига, Београд, 1991.

4. Милорад Дешић, Српски акценат с лакоћом, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема за обраду ове наставне јединице: ученици се упућују да обнове оно што већ знају о акценту (где може стајати у речи, какав може бити по дужини, тј. квантитету, и по интонацији, тј. квалитету).

Ток часа


Наставник је већ истраживачким задацима, које је поделио на претходном часу, мотивисао ученике за обнављање акцента. У овом делу часа проверава да ли су ученици обновили познато градиво.

Као добар модел за вођење часа наставнику може послужити начин на који је резимирано градиво о акценту (Граматика 8, Дар речи). Зато, током целога часа, наставник упућује ученике на тај уџбеник.


Наставник исписује наслов на табли. Усмерава ученичку пажњу на 1, 4. и 5. задатак, у којима треба одредити место акцентованог слога (Граматика 8, Дар речи, стр. 138 и 139). Ученици самостално раде задатке, а онда одговоре проверавају са наставником. Потом наставник усмерава ученичку пажњу на 1, 2. и 5. задатак, у којима треба одредити дужину (квантитет) акцентованог слога (Граматика 8, Дар речи, стр. 140 и 141). Ученици самостално раде задатке, а онда одговоре проверавају са наставником. На крају, наставник подстиче ученике да ураде 1, 2, 3. и 4. задатак, у којима треба одредити интонацију (квалитет) акцентованог слога (Граматика 8, Дар речи, стр. 141 и 142). Ученици самостално раде задатке, а онда одговоре проверавају са наставником. Из сваког задатка наставник преписује по један (два или три) пар примера на табли. На основу урађених задатака (аналитичка метода) изводе се правила акцентуације српског стандардног језика. Ученици запажају да једносложне речи имају само силазне акценте; да двосложне речи могу имати на првом слогу сва четири акцента, а да тросложне и вишесложне речи могу имати на првом слогу сва четири акцента, а на унутрашњим слоговима само узлазне акценте. Наставник правила записује на табли.


Наставник исписује на табли четири различито акцентоване речи (једносложну, двосложну и тросложну) и захтева од ученика да испод сваког примера допишу по једну реч са истим акцентом.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици се упућују да у Граматици 8, Дар речи ураде преостале задатке у вези са одређивањем места, квантитета и квалитета акцента.


АКЦЕНАТ

место акцента дужина (квантитет) акцента интонација (квалитет) акцента

(примери) (примери) (примери)

Једносложне речи (само силазни акценти); двосложне речи (сва четири акцента на првом слогу), тросложне и вишесложне речи (сва четири акцента на првом слогу, а на унутрашњим слоговима само узлазни акценти)

СНÊГ СРE�ЋА СНÁГА СТРÀНИЦА


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 14


Наставна јединица: Неакцентоване дужине. Неакцентоване речи (проклитике и енклитике). Преношење акцента на проклитику не. Правилан изговор ијекавског рефлекса дугог јата (ије). Реченични акценат




Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, наставни листићи, табла, креда


Образовни циљеви: стицање знања о неакцентованој дужини, неакцентованим речима и о реченичном акценту помоћу разних облика наставниковог подстицања и самосталног ученичког рада; уочавање разлика између акцентованих и неакцентованих речи, као и између дугих и кратких ненаглашених слогова; подстицање критичког мишљења ученика.

Васпитни циљеви: буђење ученикове радозналости и истраживачког духа; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика да успешно обављају мисаоне радње неопходне за стицање знања; развијање код ученика моћи за запажање и упоређивање, за закључивање и доказивање, за апстракцију и конкретизацију, за анализу и синтезу; развијање смисла за увиђање битних детаља и односа.




3. Асим Пецо, Основи акцентологије српскохрватског језика, Научна књига, Београд, 1991.

4. Милорад Дешић, Српски акценат с лакоћом, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема за обраду ове наставне јединице: ученици се упућују да текст (који им наставник дели на листићима) обраде према следећим захтевима:

а) Заокружи предлоге, везнике, ненаглашени облик помоћног глагола, ненаглашени облик личне заменице у другој реченици;

б) Препиши глаголе у презенту из прве и треће реченице;

в) Препиши из текста именицу у генитиву множине;

г) Препиши из последње реченице глаголе у презенту.

Мислим да је застрашујуће што ми отац пише о свемирском телескопу. Одувек ме интересује истраживање тих ствари и овде ћу о томе писати. Можда је способност да се поглед подигне с онога што се дешава на површини ове планете мање или више наследна. Исто сам тако могао да изаберем да пишем семинарски рад о првим људима на Месецу.

Акценат Узлазни Силазни

Дуги

� �

Кратки

� ``

Ток часа


Наставник проверава како су ученици урадили истраживачке задатке које им је задао на претходном часу.


Наставник исписује наслов на табли. Овај део часа дели у неколико целина. Најпре усмерава ученичку пажњу на неакцентоване речи (проклитике и енклитике) и на преношење акцента на проклитику не; затим на неакцентоване дужине и, на крају, на правилан изговор ијекавског рефлекса дугог јата (ије) и на реченични акценат.

Наставник користи примере из текста који су ученици, помоћу истраживачких задатака, обрадили. Исписује на табли најпре примере из захтева а) и уз предлог и везник дописује речи које стоје иза њих, а уз ненаглашене облике заменице и помоћног глагола речи које стоје испред њих. Скреће пажњу ученицима на то да нису све речи у српском језику акцентоване. Изговара полако сваки пар примера и позива ученике да пажљиво слушају и закључују која од две речи у сваком пару није наглашена. Ученици закључују да су то предлог, везник, ненаглашени облик помоћног глагола и ненаглашени облик личне заменице. Потом уз наставникову помоћ акцентују речи које су наглашене. Наставник им тада саопштава да су предлози и везници проклитике (дефинише термин, а ученици дефиницију бележе у свеске), а ненаглашени облик помоћног глагола и ненаглашени облик личне заменице енклитике (дефинише термин, а ученици дефиницију бележе у свеске). Затим исписује на табли примере из захтева б) и уз њих дописује одричне облике глагола. Говори ученицима да је речца не, иако проклитика, понекад акцентована. Прозива једног од ученика да изговори примере под а), а другог да изговори примере под б). Остали ученици пажљиво слушају и закључују да је у примерима под б) не наглашено. Наставник акцентује примере и саопштава ученицима да је не наглашено само када је на глаголу силазни акценат.

Наставник затим бележи на табли примере из захтева в). Уз именицу у ген. мн. дописује њен облик нпр. у лок. мн., а уз глагол у презенту његов облик инфинитива и скреће пажњу ученицима на то да и неакцентовани слогови могу бити дуги и кратки. Саопштава им да се дуги неакцентовани слогови обележавају постакценатском дужином (-) и бележи је на наставку за облик у генитиву множине и на самогласнику Е испред личног наставка у облику презента.

За обраду изговора ијекавског рефлекса дугог „јата” и за обраду реченичног акцента наставник користи примере из Граматике 8, Дар речи и записује их на табли. Закључке анализе ученици исписују у свеске.


После извршене анализе, петоро ученика уз наставникову помоћ (сваки по једну целину) обнавља обрађено градиво помоћу бележака на табли.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици се упућују да у Граматици 8, Дар речи ураде 1, 2. и 3. задатак на стр. 147, задатак на страни 148 и све задатке у Радној свесци на стр. 112, 113 и 114.


АКЦЕНАТ

А) Неакцентоване речи (проклитике и енклитике)

а) и óвде о тòме б) òдувек ме óвде ћу

˘ ˘ ˘ ˘проклитика + наглашена реч наглашена реч + енклитика

Б) Преношење акцента на проклитику не.

а) пòдигнē – не пòдигнē, дèшавā – не дèшавā б) ми�слим – нè мислим, пи�шē – нè пишē

В) Неакцентоване дужине

а) ствáри (ген. мн.) – ствáрима (лок. мн.) б) изабèрēм – изàбрати, пи�шēм – пи�сати

Г) Изговор ијекавског рефлекса дугог јата

а) сêно – си�јено б) рéка – ријèка

Д) Реченични акценат

Ко је отпутовао? Отпутовала је Ана.

Када је Ана отпутовала? Ана је отпутовала јуче. нове информације

Како је Ана отпутовала? Ана је отпутовала аутобусом.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 15


Наставна јединица: Љубавна песма, Рајнер Марија Рилке




Наставна средства: текст из Читанке 8, Уметност речи, Звучна читанка 8

Извори сазнања: Читанка 8, Уметност речи, стр. 40–41

Корелација: музичка култура

Образовни циљеви: даљи рад на тумачењу лирске љубавне песме откривањем мотива љубави; композиција, песничке слике; одлике лирских љубавних песама.

Васпитни циљеви: развијати најплеменитија осећања, богатство песничког израза и стила.

Функционални циљеви: оспособљавати ученике за тумачење лирске песме.


1. Рајнер Марија Рилке, зборник радова, Београд, 1970.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду песника Р. М. Рилкеа. Одреди композициону структуру песме. Издвој најзначајније мотиве у песми. Запази коме се лирски субјект обраћа и која дилема га мучи. Објасни наслов песме. Подсети се основних одлика љубавне поезије. Који су све песници опевали мотив љубави?

Ток часа


– Психолошка припрема ученика: Подсећање на основне одлике љубавне поезије на примерима обрађених песама (нпр. Стрепња Десанке Максимовић и Бисерне очи Симе Пандуровића).

– Записивање теме.

– Један ученик износи основне податке о животу и раду Рајнера Марије Рилкеа, а остали га допуњују.



– Читање песме у себи



– На каква размишљања те наводи песма?

– Шта је тема песме? На основу којих стихова то закључујеш?

– На који начин је песма компонована?

– Коме се лирски субјект обраћа? Које дилеме га муче? Зашто прижељкује да се склони „на које заборављено место усред тмине“? Да ли је његова жеља искрена? Образложи свој став.

– У каквом су односу лирски субјект и његова драга, односно, песник и његова песма? На основу којих стихова то закључујеш?

– Шта је то што заиста мучи лирског субјекта? Који стих то открива?

– О ком то „свирачу“ песник говори? Ко то тка људске душе? А песме?

– У чему је сличност између песника и Бога?

– Какву улогу стваралаштво има у песниковом животу? Како песник подноси свој дар? На основу чега то закључујеш?


Издвојити основне мотиве у песми и објаснити на који начин су повезани.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Припрема за тумачење песме Опомена Десанке Максимовић.


„Љубавна песма“ Рајнер Марија Рилке (1875–1926)

– Тема песме: Однос песника према љубави и песми

– Композиција песме:

I Обраћање лирског субјекта драгој

II Дилема лирског субјекта ко је његов творац и творац његове песме (да ли је песма плод песниковог ума или божји дар)

– Основни мотиви: – мотив љубави

– мотив скривања

– мотив стварања


_________________________________________________________________________________


Час број: 16


Наставна јединица: Опомена, Десанка Максимовић



Наставне методе: текстовна, дијалошка, монолошка

Наставна средства: текст из Читанке 8, Уметност речи стр. 42–43, Звучна читанка 8

Образовни циљеви: оспособљавати ученике за тумачење лирске песме; уочавање мотива, песничких слика, стилских изражајних средстава, композиције, песничког језика.

Васпитни циљеви: развијати најплеменитија осећања, богатство песничког израза и стила.

Функционални циљеви: подстицати интересовања за поезију Десанке Максимовић.

ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ:

1. М. Богдановић, „Десанка Максимовић“ у: Стари и нови, књ.3, 1961.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ:


2. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина, Нови Логос, Београд, 2010.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Десанке Максимовић. Прочитај неколико пута песму Опомена и издвој мотиве. Одреди композицију песме на основу доминантних песничких слика.

Ток часа


– Психолошка припрема ученика: Подсећање на песму Стрепња Десанке Максимовић са којом су се ученици упознали у 7. разреду.


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Десанке Максимовић, а остали га допуњују.


– Слушање интерпретације песме у Звучној читанци



– Шта је у песми оставило најјачи утисак на тебе? – Који је основни мотив у песми? На који начин се он развија кроз песму? Који су све мотиви у песми

повезани са мотивом љубави? – Коме се обраћа лирска јунакиња? Која је њена тајна? Са ким жели да је подели? Од чега стрепи? Каква расположења

музика буди у њој? – Протумачи наслов песме? На шта све лирска јунакиња опомиње вољену особу? – О каквој љубави песникиња пева? Образложи. –

У каквом су односу мотиви суза, црног лептира, таме, горког цвета, непреболне ране и основни мотив (мотив љубави)? Шта се овим мотивима

наговештава о природи љубави лирског субјекта?

– Од чега све лирски субјект стрепи? У којој је још својој песми Десанка Максимовић обрадила овај мотив? На који начин је мотив стрепње обрађен у

истоименој Десанкиној песми? Како се он продубљује у песми Опомена? Имајући у виду на који начин је обрађен мотив стрепње у овим песмама, која

би песма хронолошки претходила? Објасни своје мишљење. – Издвој што више епитета. Која је њихова функција у песми? Шта је помоћу њих

песникиња успела да дочара? – Објасни паралелизам између осећања лирског субјекта и природе у другом делу песме. У каквој вези су природа и

лирски субјект? На који начин се испољавају осећања лирске јунакиње? Ко посредује између ње и вољене особе? Објасни зашто. – Који стихови се

понављају у песми?

Гласовно понављање које се појављује у правилним размацима у песми назива се рефрен. Најчешће се понавља једна или више речи, један или

више стихова, обично на крају сваке строфе или веће целине. Може имати поетско-уметничку, композициону или музичко-извођачку функцију. – Која

је функција рефрена у песми?

– Чиме је све песникиња постигла ритмичност песме?


– Напиши кратки приказ духовног стања лирске јунакиње.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Увежбај изражајно читање песме.ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

„Опомена“ Десанка Максимовић (1898–1993)

– Основни мотиви: – мотив љубави– мотив усамљености– мотив тајне– мотив туге– мотив песме


_________________________________________________________________________________


Час број: 17

Област: Ортоепија

Наставна јединица: Проверавање правилног изговора самогласника и сугласника. Интонација просте и сложене реченице. Варирање интензитета, темпа и пауза у говору. Говорне вежбе (Граматика 8, Дар речи, стр. 151–163; говорне вежбе у Звучној читанци 8; Радна свеска, стр. 115)

Врста часа: обрада, увежбавање

Облик рада: индивидуални, фронтални, групни рад

Наставне методе: монолошка, дијалошка, текст метода, метода демонстрације


Корелација: акцентологија, књижевност, позориште, филм, беседништво, музика

Образовни циљеви: стицање и примена знања из ортоепије; изучавање, разумевање и памћење одговарајућих појмова (ортоепија, технике гласа: јачина, висина, темпо, употреба паузе, реченична интонација) и појава (функција говорних вежби у језику и развијање навика за неговање културе говора) у језику; развијање критичког мишљења о експресивној функцији језика; усвајање научног погледа на свет; развијати способности језичке комуникације.

Васпитни циљеви: стварање, развијање и подстицање неопходних навика у култури говора ученика; подизање свести о значају правилно изговорене и пажљиво одабране речи; доживљајно читање књижевноуметничких текстова омогућава боље разумевање уметничких чинилаца (књижевна мотивација, поступци јунака).

Функционални циљеви: стицање умења, развијање способности, радних навика и искустава која се могу применити непосредно у животу; развијена говорна култура оспособљава ученике за мисаоне процесе неопходне за стицање знања и самообразовања, појачава радозналост, подстиче машту и креативност, вољне и стваралачке активности.



2. Виолета Јелачић-Србуљ, Реторика (припремне вежбе за беседника), Филолошка гимназија, Београд, 2004.

3. Асим Пецо, Акценатска читанка, Научна књига, Београд, 1989.

4. Кети Мијата, Како постати добар говорник, Креативни центар, Београд, 2004.

5. Милан Шипка, Култура говора, Прометеј, Нови Сад, 2005.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци:

Поделити ученике у две групе.

Првој дати да припреми одговоре (које наставник користи у уводном делу часа) на питања о ПРАВИЛНОМ ИЗГОВОРУ: 1. Подстаћи ученике да се присете речи које су погрешно изговарали кад су учили да говоре, али и оних речи које су им необично звучале, па су их зато упамтили. 2. Зашто је значајно правилно и јасно изговарати гласове? 3. Од чега зависи како ће се нешто рећи? 4. Нагласити да је за поруку коју преносимо изузетно значајан избор речи, али и начин на који смо их изговорили (добра артикулација, правилан акценат, мелодија говора).

Друга група припрема одговоре (које наставник користи у другој фази главног дела часа) на питања о ТЕХНИЦИ ГОВОРА: 1. Од чега зависи јачина гласа? 2. Када говоримо гласно, а када тихо? 3. Како расположење утиче на јачину гласа? 4. Ко у вашем одељењу има дубок глас? 5. Шта утиче на темпо говорења? 6. Када правимо паузе у говору?

Ток часа


Уводна мотивација за час: саслушати примере којих су се ученици присетили (речи које су погрешно изговарали, речи које им необично звуче, в. истраживачки задаци). Издвојити занимљиве или необичне примере.

Објаснити појам ортоепије. Овај термин је настао од грчких речи orth: тачно и epos: реч, говор. Питати ученике зашто је значајно правилно и лепо говорити?

Написати наслов на табли. Извести заједно са ученицима закључке о значају говорних вежби (Граматика 8, Дар речи, стр. 151).


ПРАВИЛАН ИЗГОВОР

(самогласника и сугласника)

Звучна читанка 8: говорне вежбе

Саслушати брзалице, па их једну за другом поновити.

Избор брзалица зависи од наставника и атмосфере на часу. Говорне вежбе се могу понављати оним редом који наставник одреди. Отворите прозор да уђе свеж ваздух у учионицу. Дишите правилно и скрените пажњу ученицима да и они то раде. (Напомена: Ова вежба се може изводити и напољу, ако има услова да се чује ЦД и ако није хладно.)

У овом делу часа важно је да су ученици опуштени. Треба да устану и да се слободно распореде по учионици. Наставник са њима понавља вежбе. Најпре обратите пажњу на азбуку (Звучна читанка 8) која је изговорена на два начина (прво равно, други пут са променом висине гласа).

Скрените пажњу ученицима на положај усана приликом изговора самогласника. При изговору вокала и усне су више развучене у страну него приликом изговора вокала е (в. Граматика 8, Дар речи, стр. 152).

Положај усана приликом изговора свих пет самогласника можете видети у Додатном материјалу на крају ове припреме за час.

Вежбе за правилан изговор африката ћ и ч и сонаната л и р (в. Граматика 8, Дар речи, стр. 153 и 154).

Можете ученике поделити у четири групе, па да свака изговори по једну вежбу (за ћ, ч, л или р). Уколико у одељењу има ученика који су чланови неког драмског студија, они могу помоћи наставнику приликом изговарања говорних вежби. Вршњачка едукација је веома подстицајна за ученике.

ВАРИРАЊЕ ИНТЕНЗИТЕТА, ТЕМПА И ПАУЗА У ГОВОРУ

У тој фази часа саслушати групу ученика која је припремила одговоре на питања (в. истраживачки задаци) и дијалошком методом доћи до закључка Шта можемо гласом? Говорити о основним техникама гласа (јачина, висина, темпо) и практично, кроз вежбе (Граматика 8, Дар речи, стр 155 и 156), уочити могућности сваке. Указати на значај и употребу паузе (Граматика 8, Дар речи, стр. 157). Подстицати повучене и тише ученике. Наставник прави избор од понуђених вежби.

РЕЧЕНИЧНА ИНТОНАЦИЈА

У последњој фази главног дела часа указати ученицима на значај правилног изговарања гласова и на могућности гласа, као и на реченичну интонацију (Граматика 8, Дар речи, стр. 159), која је важна за поруку коју желимо да пренесемо.

Објаснити разлику између реченичне мелодије у обавештајној, упитној и узвичној реченици (Граматика 8, Дар речи, стр. 160).

Наставник је на часу број 14 предавао о реченичном акценту. Наставник пита ученике шта је реченични акценат. Када добије очекивани одговор од ученика, проширује оно што знају: наглашавањем појединих речи мења се смисао реченице, тако да се не истиче само реч која носи нову информацију. Може се нагласити и реч (мисаоно и емотивно важна) којом нешто желимо да истакнемо. Тако се у реченици истичу различите речи (једна или више), мења тон, употребљавају паузе на одређеном месту.

Урадити прво вежбање (Граматика 8, Дар речи, стр. 160), а остала дати за домаћи задатак.

Питати ученике које невербалне знакове користе док говоре.


Наставник кроз кључне речи систематизује знања о ортоепији (види таблу). У Радној свесци на страни 115 налазе се разноврсни задаци, који проширују знања из ортоепије. Подстаћи ученике за самосталан рад и припрему у драмској секцији. На крају области Ортоепија, у Радној свесци, налазе се теме за говорну вежбу, које наставник може искористити и за писмени задатак.

Напомена: Овај и још један час српског језика (додатна настава, драмска секција) могу бити подстицајни за припрему Светосавске академије (један пример се налази у додатном материјалу на ЦД-у уз овај Приручник).


1. Урадити преостала вежбања (Граматика 8, Дар речи, стр. 161, задаци 2–5): реченични (логички) акценат, пауза, како интерпункција утиче на значење.

2. Увежбај и изражајно прочитај песму Очију твојих да није Васка Попе (за час број 19).

3. Научи једну песму из српског љубавног песништва и припреми се да је казујеш (за час број 20).

Напомена: У тумачењу песме ученику могу помоћи вежбања из Радне свеске (стр. 115–117, задатак 6).


ОРТОЕПИЈА

правилан изговор

гласова и речи

- Говорне вежбе I (брзалице):

Павте и под павтама потпафтак и под потпафтком потпавтак.

Туре буре ваља, ваља туре буре.

Калемчићем ћу те, калемчићем ћеш ме.

- Правилно дисање

- За правилан говор важни су: јачина, висина, темпо, паузе (говорне вежбе II)

- Реченична интонација (јединствено обележје сваког појединца):

- истицање речи (реченични, логички акценат)

- промена тона

- употреба пауза

- Мелодија обавештајне, упитне и узвичне реченице

Раван подигнут скоковит

тон


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

Уз изговор самогласника (прва фаза главног дела часа): положај усана приликом изговора свих пет самогласника.


Час број: 18


Наставна јединица: Слободне школске активности, Михајло Пантић, стр. 59–61

Врста часа: обрада новог градива




Образовни циљеви: ученици се упознају са одликама кратке приче на примеру Слободних школских активности и са животом и делом Михајла Пантића, с намером да се заинтересују за друга дела овог писца, али и за дела сличног карактера. Предочавају се уметнички аспекти дела. Истиче се свекњижевна вредност мотива љубави и начин његове обраде у делу. Уочавају се одлике доживљајног приповедања.

Васпитни циљеви: развијају се и негују племенита осећања ученика; развија се љубав према књижевности.

Функционални циљеви: подстицање читалачке радозналости код ученика



2. Речник књижевних термина, НОЛИТ, Београд, 1985.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Михајла Пантића. Информиши се у Малом речнику књижевних термина Наташе Станковић-Шошо о основним одликама кратке приче. Прочитај причу Слободне школске активности и запази које одлике кратке приче су се испољиле у њој. Одреди основни мотив приче. Скицирај Горданин лик, као и лик приповедача. Запази како простор у коме је смештена радња приче утиче на јунаке и на исход саме приче. Запази начин на који је прича исприповедана.

Ток часа


– Психолошка припрема ученика: Разговор о школским симпатијама и осећањима ученика. Како се понашају када су у друштву своје симпатије. Шта тада осећају.


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Михајла Пантића, а остали га допуњују.


– Слушање пишчеве интерпретације приче (Звучна читанка 8)

– Анализа текста:

– Шта је у причи оставило најјачи утисак на тебе? Образложи.

– Који је главни мотив у причи?

– Где се одвија радња приче? Ко су њени јунаци? Колики временски период је обухваћен причом? Каква је радња приче, развијена или редукована на један догађај? Објасни зашто је ово кратка прича.

– Какав је приповедачев однос према Гордани Рафаиловић? Зашто он потискује своја осећања према њој? На који начин покушава да придобије њену пажњу? Зашто јој никад није показао да је воли? Чега се плашио? Са чим све упоређује њене очи? Објасни зашто не може да издржи њен поглед. О каквој љубави је реч?

– У каквом су односу приповедач и главни лик приче? Када се дешава време приче у односу на време приповедања? Како се зове такво приповедање? Чега се приповедач

сећа? На који начин он анализира своје искуство и осећања? Из чијег угла наратор представља догађај о којем приповеда? У ком лицу приповеда? Како доживљава свет који га окружује? Објасни зашто је писац изабрао доживљајног приповедача да нам изнесе причу.

– Објасни на који начин простор у коме се јунаци крећу утиче на карактеризацију ликова. Зашто је за причу битно да се радња дешава у пустом школском ходнику? О чему размишља младић док са Горданом пролази ходником? Шта он жели у том тренутку? На који је начин Гордана открила своја осећања? Када се у јунаку родила нада? Зашто је то уједно и завршетак кратке приче?

– Зашто приповедач бира само један моменат из целокупног школског живота? Колику важност је тај догађај имао за њега? На основу чега то закључујеш?


Издвој што више порука приче.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Напиши кратку причу о својој симпатији.


„Слободне школске активности“ Михајло Пантић (1957)

– Кратка прича (сажета, један догађај, кратки временски период, обрт, поента)

– Мотив ђачке љубави

– Ретроспективно приповедање у првом лицу

– Доживљајни приповедач (учествује у радњи и догађаје представља из свог угла)

Запажања наставника: _________________________________________________________________________________


Час број: 19


Наставна јединица: Наставна обрада лирске песме Очију твојих да није Васка Попе



Наставне методе: комбинована метода

Наставна средства: табла, креда, свеске, Читанка стр. 44–45, Звучна читанка 8

Корелација: музичка култура

Образовни циљеви: упознавање ученика са радом и стваралаштвом Васка Попе с посебним тумачењем песме Очију твојих да није из збирке Кора. У песми уочити основне мотиве, расположење, тј. одлике љубавне лирике, као и језичко-стилске карактеристике.

Васпитни циљеви: развијати љубав према књижевности, посебно љубавној поезији и на тај начин утицати на формирање ученикове личности.

Функционални циљеви: припремати ученике да у свом каснијем изучавању поезије самостално истражују и доносе самосталне закључке, што доприноси образовању ученика.





4. Борислав Михајловић, Портрети, Нолит, Београд, 1988.



Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати песму и препустити се емоцијама и игри асоцијација. Подвуците речи које су, према вашем критеријуму, необичне. Размислите о њиховом значењу. Препознајте стилске фигуре које учествују у грађењу необичних слика.

Ток часа


Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Кратко говори о животу и стваралаштву Васка Попе, чита песму Очију твојих да није, која припада збирци песама Кора. Након тога захтева од ученика да говоре о свом доживљају песме.


Кроз низ питања која наставник поставља, или прати захтеве после песме у Читанци, ученици тумаче песму. Какав је утисак песма оставила на вас? Којој врсти лирских песама припада? Из колико се песничких слика састоји песма? Како се осећа лирски субјект у присуству жене? Како је исказано песниково осећање? Како се обраћа жени? Шта је за песника срећа? У чему је моћ љубави? Којом стилском фигуром је исказана песникова љубав према жени? Препознајеш ли још неку стилску фигуру?

Песму Очију твојих да није сврставамо у љубавну поезију. Песник се директно обраћа жени, којој говори шта она представља у његовом животу. То исказује кроз четири песничке слике (четири строфе), градацијски ређане. У првој строфи пева се о очима, које су огледало душе. Асоцирају на небо, јер су вероватно плаве. Та веза очи – небо симболише бесконачност љубави, ведрину у песниковој души, полетност. У другој песничкој слици (у другој строфи) говори се о смеху жене, који је толико моћан да уништава све скучености. Тиме је дочарана песникова срећа, чиме се потврђује љубав као свемоћна. Славуји у трећој строфи симболишу женине изговорене речи, које су благотворне, па оживљавају свет око себе (врбе не би никад нежно преко прага прешле – персонификација). Врхунац љубави између песника и његове драге исказан је у четвртој песничкој целини. Женине руке, дакле њен додир, уносе сунце у њихов дом (сунце – нежност, топлина, срећа, извор живота).

Врши се језичко-стилска анализа. Препознају се стилске фигуре, рима и истичу се модерне одлике поезије.

На захтев наставника, ученици упоређују песму Очију твојих да није Васка Попе са песмом Кажи ми, кажи Јована Јовановића Змаја, коју су обрађивали на неком од претходних часова. Песме су настале у различитим периодима (епохама). Очију твојих да није у 20. веку, а Кажи ми, кажи у 19. веку. Шта их повезује? Препознајте и сличности и разлике. Која је песма лакша за тумачење и разумевање?

Мотиви који повезују ове две песме су: присност, нежност, љубавни занос, радост. Дакле, централни мотив љубав према вољеној жени присутан је у обе песме, као и посебно песниково расположење због тог осећања. Начини на које се оно испољава потпуно су различити, тј. разликује се стих (дужина), ритам, употреба стилских фигура итд.


Ученици самостално изводе закључке и понављају стечена знања са часа. Слушају казивање песме Очију твојих да није у Звучној читанци како би употпунили утисак.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Научити песму Очију твојих да није напамет и упоредити је са песмом Стрепња Десанке Максимовић (препознати сличности и разлике).


„Очију твојих да није“ Васко Попа (1922–1991)

ЉУБАВНА ПЕСМА

ЧЕТИРИ ПЕСНИЧКЕ СЛИКЕ ---------- ГРАДАЦИЈА

ОСЕЋАЊА: ЉУБАВ, РАДОСТ, УСХИЋЕЊЕ, НЕЖНОСТ,

ТОПЛИНА, ЗАДОВОЉСТВО, ХАРМОНИЈА

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ: МЕТАФОРЕ, СИМБОЛИ, ПЕРСОНИФИКАЦИЈЕ

МОДЕРАН СТИХ: СЛОБОДАН СТИХ, ИЗОСТАВЉЕНА ИНТЕРПУНКЦИЈА


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 20

Област: Kњижевност, Oртоепија

Наставна јединица: Изражајно рецитовање песама

Врста часа: утврђивање обрађеног градива

Облик рада: индивидуални и фронтални

Наставне методе: монолошка, текстовна и дијалошка

Наставна средства: текстови из Читанке 8, Уметност речи, Звучна читанка 8; диктафон

Образовни циљеви: самостална анализа књижевноуметничког дела; изражајно читање и казивање напамет научених стихова по избору ученика.

Васпитни циљеви: развијати и неговати код ученика најплеменитија осећања и љубав према поезији.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика за правилан изговор речи; оспособљавање ученика за самосталну анализу књижевноуметничког дела.


1. Перко Гузина, Увођење ученика у појам јединства ритма и мелодије у говору –реченици, у: Школски час српскохрватског језика и књижевности, 1, Београд, 1987;

2. Богољуб Миловановић, Изражајно (интерпретативно, експресивно) читање текста, у: Школски час српскохрватског језика и књижевности, 4, Београд, 1991;

3. Мирјана Смиљанић, Изражајно читање и рецитовање, у: Оријентациони распоред наставног градива српскохрватског језика за VII разред основне школе (са методичко-дидактичким прилозима), Завод за унапређивање васпитања и образовања града Београда, Београд, 1987.


1. Звучна читанка 8 уз Читанку 8, Уметност речи, Нови Логос, Београд, 2010.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Одабери једну љубавну песму (из српске књижености) и припреми се да је самостално анализираш. Препиши текст песме континуирано (у прозном облику), а затим оловком одреди паузе у говору. Увежбај интерпретативно читање песме, а најлепше стихове научи напамет. Припреми се да образложиш зашто си баш те стихове одабрао/-ла. У увежбавању изражајног читања може ти помоћи Звучна читанка 8.

Ток часа


– Психолошко-материјална припрема ученика: Разговор о љубавним осећањима и о томе на које све начине их људи могу изразити. Како ти изражаваш своја осећања?



– Ученици изражајно читају и рецитују стихове по свом избору. Образлажу зашто су одабрали одређену песму и самостално је анализирају.

– Снимање ученичког казивања стихова и анализа снимка.


– Слушање песама из Звучне читанке (народна песма Српска дјевојка, избор из Ђулића Јована Јовановића Змаја, Опомена Десанка Максимовић, Очију твојих да није Васко Попа).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Састави песму у којој ћеш изразити своја осећања.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 21


Наставна јединица: Читање и разумевање табела и графикона. Попуњавање различитих образаца и израда графикона. Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: дијаграми, графикони (Граматика 8, Дар речи, стр. 238–239; Радна свеска, стр. 143–145)





Корелација: књижевност, филм, музика, дијалектологија, информатика, математика

Образовни циљеви: стицање и примена знања из језичке културе; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: развијање позитивних навика и језичке културе (читање и разумевање табела и графикона, скица, легенди).




2. Мирјана Медаревић, Табеле и графикони, Центар за развој и примену науке, технологије и информатике, Нови Сад, 2007.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Ученици треба да погледају филмове: Лајање на звезде и Зона Замфирова (режирао Здравко Шотра), Бал на води (режирао Јован Аћин). Уместо једног од филмова могу погледати и нови филм Јанка Баљка Плави воз.

Дати упутство за израду табела и графикона.

Упутство за израду табеле: Подсетити ученике да табеле морају бити прегледне и разумљиве. Свака табела има редни број и одговарајући наслов. Садржина по насловима мора бити дата са леве стране табеле, а по ступцима (колонама) на врху табеле. Сва поља морају бити испуњена. Ако неки подаци недостају, треба јасно назначити да их нема. Ако је неопходно дати неко објашњење, оно је у напомени или у легенди испод табеле.

Упутство за израду графикона: Најпре треба одредити елементе графикона, као и сам графикон. Онда се израђује графикон на основу добијених података.

Поделити одељење у четири групе и дати им следеће задатке: 1. најбољи филм, 2. најбоље одигране улоге, 3. најзанимљивије реплике из филма, 4. најљубавнији пар (свака група прави мањи графикон или табелу према прикупљеним подацима добијеним после одгледаног филма, Граматика 8, Дар речи, стр. 238).

Наставник може користити и другу грађу за израду табела и графикона и повезати наставу српског са другим предметима (историјом, биологијом, географијом, музиком).

Број поена на кошаркашкој утакмици:Слободна бацања 21%

Бацања за два поена 60% Бацања за три поена 19%

Црна чоколада не садржи млеко, него само какао (паста, прах или путер), најмање 35%. Што је проценат какаоа већи, чоколада је јача и горча.

Ток часа


Наставник почиње час питањима: Где обично налазите графиконе и табеле? Који подаци се могу приказати у дијаграму? Шта лакше памтите: податке који су нанизани један за другим или оне који су груписани по одређеном критеријуму? Зашто?

Наставник записује наслов на табли: Читање и разумевање графикона и табела.

Пошто је наставник дао, на једном од претходних часова, истраживачке задатке ученицима и упутио их је како треба да израде тебеле и графиконе, прозива представника сваке групе.


Ученици излазе једни за другима да прикажу на хамеру (ако постоје техничке могућности као Power Point презентација) резултате истраживања.

Ученици износе редом (по групама) податке и приказују примере својих табела и графикона (дијаграма, легенди).

Наставник коментарише кратко са ученицима из других група сваки графикон и табелу. Резимирају заједно резултате до којих су сви дошли.

Наставник даје примере графикона из Граматике 8, Дар речи, стр. 238. Указује на разлику између правоугаоних, вертикалних и кружних графикона. Одређује пет ученика који ће направити табелу (Граматика 8, Дар речи, стр. 239). Група ученика црта табелу на табли и попуњава је најважнијим подацима.

Наставник осталим ученицима подели два различита обрасца (Радна свеска, стр. 143 и 144, 1. и 2. задатак). Неки попуњавају један, а неки други образац (сваки пар на клупи има оба обрасца). Током попуњавања наставник прилази ученицима и проверава да ли исправно попуњавају празна поља у обрасцима.


Наставник са ученицима резимира све што су урадили. Кратко објашњава попуњавање образаца свима (онима који нису попуњавали обрасце, него су радили табелу).

Наставник истиче важне податке који се морају наћи у одређеној колони или реду у табели (за табелу на табли).

Напомена: Може се прво прокоментарисати табела на табли, а онда резимирати попуњавање образаца.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Уради домаћи задатак у Радној свесци на стр. 145.


Читање и разумевање графикона и табела

- графикони (дијаграми), табеле графички прикази података у стручним књигама, уџбеницима и часописима

- правоугаони, вертикални, кружни дијаграми

- табеларан (изложен, дат у виду табела)

- попуњавање образаца (општа уплатница, потврда, потврда о допуни кредита у пошти)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 22


Наставна јединица: Ловац у житу, Џером Дејвид Селинџер (текст из Радне свеске, стр. 48–54)




Наставна средства: текст из Радне свеске (стр. 48–54), дневник прочитаних књига

Образовни циљеви: ученици се упознају са романом Ловац у житу Џерома Дејвида Селинџера, с намером да се заинтересују и за друга дела овог писца. Предочава се композиција, ликови и уметнички аспекти дела. Тумачи се симболика наслова романа.

Васпитни циљеви: код ученика се развија љубав према књижевности и уметности уопште.

Функционални циљеви: ученици се подстичу да открију особеност уметничког поступка Џерома Дејвида Селинџера. Инсистира се на самосталном, креативном истраживању текста. Ученици се оспособљавају да своја запажања и доживљаје илуструју текстом.







Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Џерома Дејвида Селинџера. Прочитај роман Ловац у житу. Одреди тему романа. Запази колики временски период је обухваћен радњом романа. Који догађај из јунаковог живота писац бира? Зашто баш то? Како тече приповедање у роману. Ко је приповедач? Којим формама приповедања се најчешће писац служи? Подвуци некњижевне речи и објасни њихову уметничку функцију у делу. Пратећи поступке и размишљања Холдена скицирај његов лик. Скицирај Фебин лик. Обрати пажњу на који начин је представљен свет одраслих. Шта све Холден критикује у том свету? Чиме он жели да се бави? Протумачи наслов романа.

Ток часа

Уводни део часа

– Психолошко-материјална припрема ученика: Како доживљаваш свет одраслих? Шта не разумеш у њему? Шта би све волео/-ла да промениш?


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Џерома Дејвида Селинџера, а остали га допуњују.

– Један од ученика сажето препричава радњу романа.

Главни део часа

– Анализа романа:

– Шта ти је у роману било најзанимљивије? Образложи.

– Која је тема романа?

– Где се дешава радња романа? Ко су јунаци?

– Колики временски период је обухваћен у роману? Који догађај из јунаковог живота

писац бира? Објасни зашто је тај догађај важан?

– Како тече приповедање у роману? Ко је приповедач? Колико Холден има година?

Шта писац постиже бирајући за приповедача адолесцента? Какво понашање је

типично за адолесценте? Шта се на тај начин проблематизује у роману?

– У ком моменту започиње радња романа? Какав је Холденов однос према школи?

Зашто је избачен из школе? Који је разлог његових лоших оцена? Зашто он не може

да се уклопи у школски систем? Какав је његов однос према вршњацима? Зашто се

не осећа пријатно међу њима? Шта критикује у њиховом понашању?

– Какав је однос између Холдена и његове сестре Фебе? На основу чега то закључујеш?

Шта га све одушевљава код ње?

– Анализирај Фебин лик. Шта она представља за Холдена?

– Коју реченицу Феба стално понавља? Шта ти то говори о њиховим породичним

односима?

– Какав је Холденов однос према браћи? А према родитељима? Због чега он не жели

да буде исто што и његов отац?

– Како је описан свет одраслих? Из чије перспективе је дат? Зашто Холден не може

да се уклопи у свет одраслих? Шта све критикује у њему? Какав свет он жели? За

чим чезне? Чиме жели да се бави у животу? Како разумеш ту његову жељу?

– Протумачи наслов дела.

– Објасни стилску функцију некњижевних речи (жаргона) у роману.

Завршни део часа

– Издвој што више порука романа.

– У неколико реченица представи Холденов лик.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Одговори на питања на 52, 53. и 54. страни Радне свеске.


„Ловац у житу“ Џером Дејвид Селинџер (1919–2010)

– Тема романа: Након што су га избацили из школе, Холден се враћа у родни град и планира бекство од куће.

– Приповедање у првом лицу; приповедач уједно и главни јунак романа (Холден); ретроспективно приповедање

– Критика света одраслих

– Ловац у житу = онај ко помаже и брине о другима


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 23


Наставна јединица: Генитивни знак


Облик рада: индивидуализован колективни рад

Наставне методе: монолошка, дијалошка, текстовна


Корелација: књижевност

Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из области правописа; усвајање појма генитивног знака и применљивост усвојеног знања; развијање критичког мишљења.

Васпитни циљеви: подизање нивоа свести о значају правилног писања.

Функционални циљеви: стицање искустава која се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање стваралачке способности ученика.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник дели ученицима правописну вежбу, коју је прегледао и оценио, а која је рађена на претходном часу правописа. Сваки рад прокоментарише јавно и образложи оцену. Ученицима указује на грешке које су правили. Уколико има ученика са довољном и недовољном оценом, упућује их на допунски час, али и све оне друге ученике, ако имају некакве нејасноће у вези са правописом. Оцене уноси у Дневник.


Низом продуктивних питања наставник уводи ученике у лекцију: Које правописне знаке си до сада научио? Промени именицу ученик по падежима. Обрати пажњу на генитив једнине и генитив множине. Шта запажаш? Постоји ли разлика у изговору последњег гласа? И лекција у Граматици 8, Дар речи почиње сличним питањима, она могу бити од велике користи и представљају неки вид уводне мотивације. Наравно, уколико имате неке друге идеје, оне су добродошле. Скренути пажњу ученицима и на функционалне илустрације; у овој лекцији илустрација указује на то да је и генитивни знак интерпункцијски знак, као и тачка, запета, наводници... Издиктирати ученицима дефиницију генитивног знака пропраћену примерима. Дати ученицима да ураде задатак на страни 200 Граматике 8, Дар речи. Затим скренути пажњу на најчешће грешке ученика (Запамти и ово, Граматика 8, Дар речи). Упознати ученике са још једним термином који се употребљава за генитивни знак (угласти знак дужине). Образложити тврдњу примерима. У Радној свесци на страни 127 налазе се задаци у вези са овом лекцијом. Ученици могу да ураде два задатка на часу, по вашем избору. Остатак нека ураде код куће. Уколико су ученици имали потешкоћа да схвате употребу генитивног знака, још једном им објаснити основна правила. Ако не стигну да ураде изабрана два задатка, могу и њих да заврше код куће.


Провера задатака из Радне свеске. Наставник прозива неколико ученика. Избегавати испитавање само једне групе ученика, јер наставник онда нема добар преглед колико је знање усвојено. Ученици могу добровољно да се јављају, али и наставник може да прозива. Похвалити активне ученике.

Решења задатака из Радне свеске (Генитивни знак):

1. тачка, упитник, узвичник, три тачке, запета, цртица, црта, наводници, две тачке, тачка запета, угласти знак дужине (генитивни знак), апостроф

2. бананâ, родитељâ, кишâ, кишâ

3. љубитељ, кућâ, пољâ

4. а) – генитив једнине средњег рода, – генитив множине (једнинe) мушког рода,– номинатив једнине женског рода; генитив множине (једнине)

мушког рода,– номинатив једнине женског рода, – генитив множине мушког рода, – генитив множине средњег рода

б) лансирање (лансирања), пријатељ (пријатеља), ученик (ученика), ђак (ђака)

в) пријатељâ, ученикâ, ђакâ

5. а)

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, стр. 127 и 128, задаци 1–5.


ГЕНИТИВНИ ЗНАК (^)

- Генитивни знак - генитив множине, последњи слог

Једнина Множина

Н. ученик Н. ученици

Г. ученика Г. ученикâ

- селâ, кишâ, стварû, ногŷ

- На гранчицу је слетела птица. Слетело је још птицâ.

- Ја сам сâм код куће.

- Генитивни знак (ā, ū, у)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 24


Наставна јединица: Писмо мајци, Сергеј Јесењин





Корелација: руски језик

Образовни циљеви: представити ученицима песника Сергеја Јесењина, износећи податке карактеристичне за његово уметничко стваралаштво, а релевантне за предстојећу анализу песме; учврстити код ученика естетски доживљај песме; упућивати их да уочавају поетске слике показујући их на примерима у тексту; проблематизовати особитост песничког израза; уочавати генезу и принцип песничког представљања појава; трагати за емоционалним слојем песме, наговештавајући могућни значењски слој примерено могућностима ученика; уочити композициону организованост песме и динамику смењивања имагинативних и реалистичких слика; преиспитати формална својства песме, ритмичке особености и утврдити њихов значај у изражајном поступку представљања песничког света.

Васпитни циљеви: афирмисање породичне љубави и поштовања између родитеља и деце.

Функционални циљеви: пробудити интересовање за шире песничко стваралаштво Сергеја Јесењина; препоручити им да прочитају још неке песме овог аутора; подстицати ученике на самостални, аналитичко-синтетички приступ песми, као и на самостално доношење закључака; развијати смисао за уочавање значајних појединости и стваралачког поступка; подстицати ученичку способност имагинације, развијати моћ запажања, уочавања појединости и усмерити их на разумевање њихове улоге на формирању целовитих представа и грађењу песничких слика.


1. Сања Голијанин-Елез, Методички приступ лирској песми у основној школи, у: Школски час српског језика и књижевности 2, Београд, 2006.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Сергеја Јесењина. Прочитај песму Писмо мајци и издвој основне мотиве. Одреди композицију песме имајући у виду реалистичке и имагинативне слике.

Ток часа


– Психолошка припрема ученика: Подсећање на песму Међу својима В. П. Диса, коју су ученици обрадили у 7. разреду.


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Сергеја Јесењина, а остали га допуњују.

Главни део часа (25 минута)– Интерпретативно читање песме– Анализа песме:

– Какав је утисак на тебе оставила песма? Образложи.– Зашто песма Писмо мајци зрачи нежношћу и топлином? – Како лирски субјект доживљава своју мајку? Шта према њој осећа? Шта га је подстакло

да јој „пише“?– Објасни шта мајка за њега представља.– Зашто мајка „често излази до пута“? Коме се она нада? Због чега брине? Објасни помоћу

мајчиних поступака њена осећања према сину.– Који је главни мотив песме?– Чега се лирски субјект сећа? За које га успомене везује пролеће? – Која су доминантна осећања и расположења лирског субјекта? – Који мотиви преовлађују у песми? Објасни зашто.– Зашто песма носи наслов Писмо мајци? Шта је песник постигао користећи технику

писма?– Која строфа се варира у песми? Објасни зашто.– Којом строфом је песма испевана? Одреди врсту риме и објасни које се речи помоћу

риме доводе у везу и зашто.Завршни део часа (10 минута)

– Водећи рачуна о реалистичким и имагинативним сликама, одреди композицију песме.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Уколико ученици уче руски језик, упутити их да прочитају песму у оригиналу и да запазе разлике између оригинала и слободног песничког превода. Нека уоче речи које се исто изговарају и у српском и у руском језику.ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

„Писмо мајци“ Сергеј Јесењин (1895–1925)

– Мотиви: љубав, стрепња, брига, чежња за повратком у родни дом, замор


– писмо мајци

– мајчина брига и ишчекивање да се син врати

– синовљева чежња за повратком и обећање да ће на пролеће доћи кући

– сећање на време када је био поред мајке

– молба упућена мајци да не брине.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 25


Наставна јединица: Наставна обрада приповетке Увела ружа Борисава Станковића




Наставна средства: табла, креда, ученичке свеске, Читанка 8, Уметност речи, стр. 50–55

Корелација: историја

Образовни циљеви: упознавање ученика са животом и стваралаштвом Боре Станковића; препознати елементе психолошке приповетке кроз анализу одломка приповетке Увела ружа; правилно уочавање композиције, мотивских целина, типа приповедања.

Васпитни циљеви: развијати способност ученика за самосталан рад на истраживању књижевних дела; развијати љубав према лепом и утицати на формирање ученикове личности; утицати на то да ученици буду искрени, непосредни, показују своја осећања, што доприноси квалитетном животу.

Функционални циљеви: оспособити ученике за самосталан истраживачки рад и решавање проблемских задатака.




3. Сабрана дела Боре Станковића, књига прва, ИП „Београд“, Београд, 1991.


5. Љиљана Бајић, Књижевно дело Борисава Станковића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати одломак приповетке Увела ружа. Записати утиске и примећене специфичности.

Ток часа


Наставник саопштава наставну јединицу и записује је на табли. Упознаје ученике са подацима из живота и рада Боре Станковића. Пошто су ученици обавештени раније да ће се на овом часу обрађивати приповетка Увела ружа, па су они прочитали одломак, наставник слуша ученичке коментаре. Наставник објашњава непознате речи.


Кроз низ питања која наставник поставља, или прати захтеве после одломка у Читанци 8, Уметност речи, ученици тумаче приповетку. У коју врсту приповетке бисте сврстали ову приповетку? Како је прича исприповедана? Ко је казује? Коме се обраћа наратор? Шта све сазнајете о Који и Стани? Какву функцију имају описи природе? Зашто се осећа стрепња у Станином гласу? На основу којих описа сазнајемо да је Којина породица сиромашна? Зашто Стана и Која не могу да остваре везу крунисану браком?

Љубав између припадника различитих сталежа је честа тема приповедака Боре Станковића. То је тема и приповетке Увела ружа. Наставник може да прочита почетак приповетке који није у читанци како би заинтригирао ученике да прочитају приповетку у целини, али и да боље схвате Којину патњу због неостварене љубави.

„Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде и ти са њим! Како бих волео да то не беше сан, сан и ништа више. Али хвала и сну. Слађе је сневати него ли збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна, самотна живота...“ (Сабрана дела Боре Станковића, књига прва, ИП „Београд“, Београд, 1991)

Приповетка је писана у првом и другом лицу. Наратор се директно обраћа вољеној жени. Кроз исповедни тон, у приповеци се говори о љубави младића Које из осиромашене хаџијске куће и Стане, ћерке надничара. Били су комшијска деца, заљубљени једно у друго. Свету снова супротставља се сурова реалност. Сукобљавају се старо (патријархални свет) и ново (нова схватања, љубав младих без обзира на различиту сталешку припадност), што доводи до несреће и младића и девојке. Младост пролази, као и лепота живљења, а остају празнина, бол, несрећа и недосањани снови. Описи природе су у складу са расположењем наратора, што доприноси општој атмосфери.


Уз помоћ наставника, ученици изводе закључке о приповеци. Иако је ово психолошка приповетка (у центру је судбина појединца, психички потреси и ломови), у позадини су снажни социолошки елементи (слика друштва у другој половини 19. века).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Написати домаћи задатак: Интерпретативно препричавање приповетке Увела ружа.ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

„Увела ружа“ Борисав Станковић (1875–1927)

ПСИХОЛОШКА ПРИПОВЕТКА

ТЕМА: НЕОСТВАРЕНА ЉУБАВ

ГЛАВНИ ЛИКОВИ: КОЈА И СТАНА

УЛОГА МАЈКЕ

СУКОБ СТАРОГ И НОВОГ (СЛИКА ДРУШТВА)

Запажања наставника:_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 26

Област: Језичка култура (писмено изражавање)

Наставна јединица: Анализа домаћег задатка: Интерпретативно препричавање приповетке Увела ружа Б. Станковића или књиге по избору ученика



Наставне методе: дијалошка, метод самосталних ученичких радова

Наставна средства: ученичке свеске, табла, креда

Корелација: језик, књижевност

Образовни циљеви: неговати ученичку креативност кроз писмено изражавање; савладати технику интерпретативног препричавања на основу приповетке Увела ружа или књиге по избору ученика.

Васпитни циљеви: побудити љубав према лепом писању и култури писменог изражавања, самим тим поспешити љубав према језику.

Функционални циљеви: оспособити ученике да у даљем школовању примене стечена знања и на тај начин показују своје стваралачке способности.




3. Светозар Петровић, Интерпретација у критици и настави, у зборнику Како предавати књижевност, уредник А. Јовановић, Београд, 1984.


5. Сабрана дела Боре Станковића, књига прва, ИП „Београд“, Београд, 1991.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Интерпретативно препричавање подразумева препричавање са тумачењем књижевног дела. Да би задатак био ваљано урађен, ученицима се дају инструкције:

1. образложите своје уметничко доживљавање приповетке и на основу тога саопштите тему дела;

2. обратите пажњу на улогу наратора;

3. посматрајте лик наратора са психичког, друштвеног, моралног и језичко-стилског становишта;

4. посматрајте лик Стане са психичког, друштвеног, моралног и језичко-стилског становишта;

5. обратите пажњу на лик мајке и њену улогу;

6. описи природе су чести; обратите пажњу на функцију мотива природе;

7. припремите закључак о уметничким вредностима и порукама приповетке Увела ружа.

Ток часа


Наставник прозива ученике који се добровољно јављају да читају свој домаћи задатак.


Ученик који се добровољно јавио чита домаћи задатак. Наставник бележи запажања, што саветује и свим осталим ученицима. Након једног интерпретативног препричавања, наставник даје прилику ученику који је читао домаћи задатак да процени свој рад. После тога остали ученици коментаришу рад свог друга и износе оно с чим се слажу а с чим не у интерпретацији књижевног дела. Наставник коментарише евентуалне грешке у интерпретацији, а и сугерише исправљање језичких, правописних и стилских недостатака.

Могу се прочитати два домаћа задатка, па онда извршити компаративна анализа.


Наставник предлаже писање побољшане верзије домаћег задатка ради усавршавања писменог изражавања.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 27


Наставна јединица: Припрема за први писмени задатак



Наставне методе: комбинована метода и метода самосталних ученичких радова

Наставна средства: табла, креда, ученичке свеске


Образовни циљеви: развијати писмено изражавање ученика и подићи ниво културе писменог изражавања.

Васпитни циљеви: пробудити љубав према лепом писању и култури писменог изражавања, самим тим поспешити љубав према језику.

Функционални циљеви: примењивати стечена знања из језика и књижевности ради побољшања писменог изражавања и подстицати ученичку креативност.




3. Милија Николић, Настава писмености, Научна књига, Београд, 1993.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Размислити о задатој теми. Саставити тезе по којима треба развити одговор. Подсетити се форме писма. Обратити пажњу на технику израде писменог састава.

Ток часа


Наставник обавештава ученике да ће час посветити припреми за први школски писмени задатак. На табли пише тему: Писмо драгој особи. Наставник подсећа ученике каква је форма писма, скреће пажњу на честе грешке и недоумице у вези са формирањем реченице, пасуса, задатка у целини.


Ученици самостално пишу задатак 20 минута. Након тога се чита један задатак у целини, а ученици коментаришу и доносе закључке о датом одговору на тему. После саслушаних коментара, наставник скреће пажњу на добра запажања и анализира задатак, реченицу по реченицу, исправљајући евентуалне грешке. Упућује на сликовито изражавање, стилско и језичко дотеривање реченица, као и на писмену коректност. Било би пожељно да се задатак пише на табли да би ученици увидели извршене интервенције.


На крају часа задатак се чита у целини како би ученици чули побољшану верзију задатка, што доприноси усавршавању писмености.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: За домаћи задатак наставник саопштава теме: Искрено о себи или Нешто сасвим лично. Ученици треба да изаберу једну од понуђених тема и одговоре на њу у писаној форми. Сугерише им се да обрате пажњу на композицију задатка.


Писмо драгој особи

ДЕЛОВИ УЧЕНИЧКОГ ЗАДАТКА СА ИЗВРШЕНИМ КОРЕКЦИЈАМА

(ДЕЛОВИ КОЈИ СУ ДОБРИ И ДЕЛОВИ КОЈИ СУ ЛОШИ)

ПРАВИЛНО НЕПРАВИЛНО

_____________ _____________

_____________ _____________

_____________ _____________


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 28


Наставна јединица: Анализа домаћег задатка: Искрено о себи или Нешто сасвим лично






Образовни циљеви: неговати ученичку креативност кроз писмено изражавање; савладати технику израде писменог састава са освртом на композицију.

Васпитни циљеви: побудити добре људске особине код ученика као што су: искреност, поштење, самокритичност итд.

Функционални циљеви: утицати на културу изражавања, као и на формирање ученикове личности.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Размислити о задатој теми. Саставити тезе по којима треба развити одговор. Обратити пажњу на технику израде писменог састава.

Ток часа


Наставник прозива ученике који се добровољно јављају да читају свој домаћи задатак на тему: Искрено о себи или Нешто сасвим лично.


Ученик који је читао задатак коментарише свој рад, а онда се јављају и остали ученици са коментарима о прочитаном задатку и сугестијама у вези са њим. Наставник коментарише запажања. Скреће пажњу на композицију задатка. Сваки задатак треба да има увод, разраду и закључак. Задатак не мора да има увод, већ може да се пише директно о задатој теми. Задатак не сме да буде без закључка. Он се изводи на основу написаног одговора на тему. Ова објашњења се дају уз анализу прочитаног задатка. У прочитаном задатку се исправљају евентуалне грешке у вези са: композицијом, стилом писања, граматичким и правописним решењима.


Наставник предлаже писање побољшане верзије задатка ради усавршавања писмености и подсећа да на следећем часу ученици пишу први писмени задатак.


КОМПОЗИЦИЈА ЗАДАТКА: УВОД, РАЗРАДА, ЗАКЉУЧАК

ТЕХНИКА ИЗРАДЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА

ПРАВОПИСНА РЕШЕЊА НА ОСНОВУ УЧЕНИЧКИХ ПИТАЊА


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 29


Наставна јединица: Први школски писмени задатак



Наставне методе: метода самосталних ученичких радова

Наставна средства: табла, креда, вежбанке

Корелација: књижевност, историја

Образовни циљеви: усавршавање писмености; показати знања из језичке културе, тј. знања у вези са писменим изражавањем (одговор на задату тему, познавање језика и правописа, техника израде писменог задатка, стил писања).

Васпитни циљеви: гајити љубав према лепом писању и култури писменог изражавања.

Функционални циљеви: примењивање стечених знања из језика, књижевности, правописа и опште културе.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Размислити о задатој теми. Саставити тезе по којима треба развити одговор. Обратити пажњу на технику израде писменог састава.

Ток часа


Наставник дели свеске за писмени задатак и подсећа ученике на технику израде писменог задатка. На табли пише теме, које објашњава:

1. Хтедох нешто да вам кажем...

2. Мотив љубави у прочитаним књижевним делима

3. Ко не уме да воли, тај не уме ни да живи


Ученици самостално пишу писмени задатак.


Наставник скупља вежбанке и подсећа ученике да размисле о писању побољшане верзије писменог задатка.


Први школски писмени задатак

1. Хтедох нешто да вам кажем...

2. Мотив љубави у прочитаним књижевним делима

3. Ко не уме да воли, тај не уме ни да живи


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 30

Област: Историја српског језика

Наставна јединица: Српски језик међу другим словенским језицима. Настанак књижевног језика свих Словена. Рад Ћирила и Методија. Старословенски језик. Глагољица и ћирилица (Граматика 8, Дар речи, стр. 9–15)



Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна

Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, радни налози, табла, креда


Образовни циљеви: примена знања из историје српског књижевног језика; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика.

Функционални циљеви: стицање умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза, појачавање радозналости, истраживачког духа и критичности.



2. Александар Милановић, Кратка историја српског језика, Завод за издавање уџбеника, Београд, 2004.

3. Павле Ивић, Књижевни језик као инструмент културе и продукт историје народа (www.rastko.org.rs)

4. Александар Милановић, Српскословенски језик – суштаствено (васпостављање и општи савети), www.guskova.ru

5. Ђорђе Трифуновић, Ка почецима српске писмености, Откровење, Београд, 2001.




Школа и разред: ________________________________________________________________




1. Ученици треба да обнове градиво о почецима словенске писмености (учили у 7.

разреду). Наставник им каже да прочитају граматику (Граматику 8, Дар речи, стр.

9–15) и да се припреме за квиз знања.

2. Наставник дели ученике у три групе. Свака група формира свој тим и припремају

се за квиз.

3. Знања се могу проширити (о словенској митологији). Неопходно је тада да наставник

да и додатну литературу ученицима. Нпр. Словенска митологија, Zepter book, 2006.

4. Ученици се унапред могу договорити са наставником о награди коју добија

победнички тим.

Ток часа


Наставник припрема ученике за квиз. Распоређују се групе. Свака има своје место у учионици. Тимови имају своја три представника. Представници се смењују после трећег питања, тако да сваки ученик треба да буде спреман за учешће у квизу. Наставник бележи на табли резултате.

Правила у квизу

1. Сваки тачан одговор награђује се једним поеном.

2. Одговара се редом. Наставник прозива тим А, поставља питање и један из групе

(напред седе по три представника, а други чекају иза свој ред) одговара. Тачан

одговор се награђује, а нетачан се кажњава тако што се исто питање поставља

следећем тиму (нпр. тиму Б или тиму В).

3. Тек када ученици дају тачан одговор, наставник поставља следеће питање.

4. Уколико нико не зна да одговори, наставник одговара.

5. Не сме се шапутати у оквиру тима. Сваки члан тима је равноправан са осталима и

онај ко је на реду одговара.

6. Дисквалификују се они који не поштују правила.

7. Ученици дају подршку после тачног одговора, али не развијају негативан став према

онима који су евентуално погрешили.

8. Сви можемо да погрешимо. Важан је увек следећи корак.

Формирани и груписани тимови чекају да квиз почне. Наставник пожели срећу свим учесницима.


Наставник може претходно да испише питања на картончићима па да их извлачи из шешира и чита или да ученици извлаче питања или да наставник само чита питања. Мало креације и игре на часу допринеће да се симулира право узбуђење пред наступ.

Ако наставник додаје питања из словенске митологије (в. 3. истраживачки задатак), прошириће листу питања за квиз.

Питања за квиз:

1. Шта је језик? Цитирајте речи Вука Стефановића Караџића из увода у историју српског књижевног језика.

Тачан одговор: види уводну мотивацију, у Граматици 8, Дар речи, стр. 9

3. Који језици чине језичку породицу?

Т: језици који имају исто порекло

4. Којој језичкој породици припада већина европских језика?

Т: индоевропској

5. Покажите на карти света делове континената (или континенте) где већина становника говори један од индоевропских језика.

Т: в. карту, Граматика 8, Дар речи, стр. 9

Напомена: Наставник треба да позајми из географског кабинета карту света (глобус) или да каже ученицима да донесу на час атлас.

6. Где се говорило индоевропским језиком?

Т: у јужној Русији

7. Када се говорило индоевропским језиком?

Т: у 3. миленијуму п. н. е.

8. Наведи називе бар три породице језика које су се развиле из индоевропског језика.

Т: словенска, германска, романска, келтска, индоиранска

9. Који језици из индоевропске породице језика немају сродника?

Т: грчки, албански, јерменски

10. Из којег језика су се развили сви словенски језици?

Т: из прасловенског

11. Како се поделила словенска група језика?

Т: источнословенски, западнословенски, јужнословенски

12. Наведи назив књижевног језика свих Словена.

Т: старословенски језик

13. Наведи примере сличних речи у европским језицима.

Т: Граматика 8, Дар речи, стр. 10, Да ли знаш? или још неки примери

14. Како се звао бог грома код старих Словена?

Т: Перун

15. Које су дрво поштовали стари Словени?

Т: храст

16. Како су се звала учена браћа која су дошла у Моравску да проповедају хришћанство међу Словенима?

Т: Ћирило и Методије

17. У ком веку су учена браћа дошла међу Словене да шире хришћанство?

Т: у 9. веку

18. Како се зове прво словенско писмо?

Т: глагољица

19. На којем језику су проповедала хришћанство учена браћа из Солуна?

Т: на старословенском језику

20. Када су се Јужни Словени доселили на Балкан?

Т: у 6. и 7. веку

21. Под утицајем којих језика су били Словени када су дошли на Балкан?

Т: грчког и латинског

22. Која је најзначајнија тековина хришћанства за Словене?

Т: писменост

23. Како се звао владар који је упутио молбу византијском цару Михаилу да пошаље мисионаре у Моравску?

Т: (кнез) Растислав

24. Зашто је Словенима значајна 863. година?

Т: почетак словенске писмености

25. Како су Ћирило и Методије знали језик Словена када су живели у Грчкој?

Т: као деца су учили језик Словена из околине Солуна

26. Где се налазила Велика Моравска?

Т: део данашње Чешке

27. Ко је саставио прво словенско писмо?

Т: Ћирило

28. Како се зове прва словенска расправа?

Т: Слово о писменима

29. Када је настала прва словенска расправа?

Т: у 10. веку

30. Ко је написао прву словенску расправу која говори о значају глагољице?

Т: Црноризац Храбар

31. Да ли се старословенски језик говорио?

Т: не.

32. Где су отишли ученици Ћирила и Методија када су протерани из Моравске?

Т: ка Јадранском приморју и у Бугарску

33. Ко је створио ћирилицу?

Т: ученици Ћирила и Методија

34. Када је настала ћирилица?

Т: крајем 9. и почетком 10. века

35. Како су се звали ученици Ћирила и Методија?

Т: Климент, Сава, Наум, Ангеларије и Сава

36. Допуни следећу реченицу: Азбука је назив за ...

Т: редослед слова у српској ћирилици

37. Шта је пергамент?

Т: кожа добијена нарочитим поступком, приређена за писање

38. Када почиње да се употребљава папир за писање?

Т: од 13. века

39. Како су настале редакције старословенског језика?

Т: преписивач је уносио особине свог говора у старословенски (прилагођавао гласове, уносио речи)

40. До када се употребљавао старословенски језик?

Т: до 12. века

41. Наброј три редакције старословенског језика.

Т: чешка, руска, македонска, бугарска и српска

42. Допуни реченицу: Црквенословенски језик је...

Т: назив за све редакције старословенског језика


Наставник резимира резултате квиза са ученицима. Проглашава победнички тим.


КВИЗ

1. група 2. група 3. група


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 31


Наставна јединица: Исправка првог школског писменог задатка (колективна исправка)



Наставне методе: дијалошка, монолошка

Наставна средства: табла, креда, ученичке вежбанке


Образовни циљеви: утицати на правилно и лепо писмено изражавање; упутити ученике на недостатке у вези са писменим изражавањем (повезаност одговора са темом, композиција задатка, језичка и правописна решења) и утицати на њихово отклањање.

Васпитни циљеви: поспешити љубав према правилном и лепом писменом изражавању, самим тим и према језику.

Функционални циљеви: припремити ученике да у свом даљем раду примењују стечена знања, што доприноси култури изражавања, а и њиховом општем образовању.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Обратити пажњу на наставникове сугестије и коментаре у писменом задатку.

Ток часа


Наставник саопштава резултате писменог задатка. Образлаже критеријум оцењивања. На висину оцене утицали су: одговор на тему, познавање правописа и језика, стил писања и техника израде задатка. Наставник указује на типичне грешке које су уочене у задацима на нивоу одељења.


Наставник сваки задатак коментарише појединачно, образлажући оцену. Упућује на своје сугестије и коментаре у вежбанкама и упућује ученике на писање побољшане верзије састава. Ученицима се даје могућност коментарисања критеријума, наставникових сугестија и њихових задатака како би ученици поспешили своје критичко, а и самокритичко мишљење, и доносили праве закључке. На тај начин се ученици охрабрују и уважавају, што позитивно утиче на формирање њихове личности.


Ученици се упућују на писање побољшане верзије писменог задатка и саопштава им се да им је наставник на располагању у решавању евентуалних недоумица у вези са писањем. По завршетку израде побољшане верзије задатка, на следећем часу, ученици ће читати и коментарисати неке задатке.


Исправка првог писменог задатка

ТИПИЧНЕ ГРЕШКЕ УОЧЕНЕ НА ПИСМЕНОМ ЗАДАТКУ


_____________ _____________

_____________ _____________

_____________ _____________


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 32Област: Језичка култура

Наставна јединица: Исправка првог школског писменог задатка (писање и читање побољшане верзије састава)



Наставне методе: метода самосталних ученичких радова, дијалошка

Наставна средства: ученичке вежбанке


Образовни циљеви: утицати на правилно и лепо писмено изражавање; упутити ученике на недостатке у вези са писменим изражавањем (повезаност одговора са темом, композиција задатка, језичка и правописна решења) и отклонити их.






Школа и разред: ________________________________________________________________




Ток часа


Ученици размишљају о отклањању грешака у писменом задатку.


Ученици пишу побољшану верзију писменог задатка.


Ученици се добровољно јављају да читају побољшану верзију писменог задатка. Остали ученици коментаришу задатке. Наставник уважава ваљане коментаре и даје своје сугестије.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученицима се саопштава да у Читанци 8, Уметност речи прочитају књижевни текст Царско достојанство језика Исидоре Секулић, јер ће се тај текст обрађивати на следећем часу.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 33


Наставна јединица: Царско достојанство језика, Исидора Секулић




Наставна средства: текст из Читанке, Уметност речи, стр. 29–31


Образовни циљеви: Упознати ученике са значајем рада и дела Исидоре Секулић. Откривање значаја језика и поезије у животу једног народа. Упознавање ученика са одликама есеја.

Васпитни циљеви: Развијање и неговање љубави код ученика према матерњем језику и поезији.

Функционални циљеви: Оспособљавање ученика за тумачење и писање есеја.


1. Јован Деретић, Кратка историја српске књижевности, Београд, 1983.

2. Душка Кликовац, О врстама текстова у настави српског језика, у: Књижевност и језик, 1–2, Београд, 2006.



Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Исидоре Секулић. Подсети се основних одлика есеја. Прочитај у Читанци одломак Царско достојанство језика и припреми се да га тумачиш. Подвуци делове текста у којима Исидора Секулић доводи у везу језик и отаџбину. Запази њене ставове о поезији. Истакни које су три велике теме књижевног стваралаштва.

Ток часа


– Материјално-психолошка припрема ученика:

– Истицање основних одлика есеја. Разговор о значају матерњег језика.


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Исидоре Секулић, а остали га

допуњују.


– Читање одломка

– Анализа одломка:

– Шта Исидора Секулић проблематизује у првом одломку? На који начин објашњава сеобе Срба? Објасни однос између завичаја и језика.

– Какав је Исидорин став о матерњем језику? Који пример наводи у прилог својој тези?

– Објасни однос између песника и језика. Како то „језик свира, језик слика, језик куће гради“?

– Какви су Исидорини ставови о поезији? Зашто је поезија велика тајна, попут живота и смрти?

– Које су, према Исидорином мишљењу, три значајне теме књижевног стваралаштва? Докажи на примерима обрађених дела да су живот, смрт и љубав кључне књижевне теме.

– Где се све, по Исидорином мишљењу, налази поезија? Објасни како се то поезија налази у трави, у облаку, у птичијем лету, у камену, у боји, у свирци, у певању и пре свега у језику. Докажи то на примеру обрађених песама.

– У којим се деловима есеја о песничким преводима показује ауторкино познавање античке трагедије? Какав закључак она изводи?

– Зашто у преводима великих песника и писаца једва да има или уопште нема поезије? Шта ти то говори о суштини поезије? Да ли је она само у значењима речи? Шта још поред значења чини поезију? – Зашто је поезија циљ сваког језика?


– Издвајање основних облика есеја:

Есеј је краћа прозна врста у којој се расправља о различитим темама из живота и науке. У есеју се на занимљив и оригиналан начин преиспитује неко значајно животно, научно, уметничко или књижевно питање. Оглед је прожет критичким размишљањем и

закључивањем, али се у начину писања испољава субјективност аутора. Састоји се из увода (изражава се став аутора), средишњег дела у ком се наводе примери у прилог том ставу и завршног дела у којем се изводи закључак и потврђује основна теза.

– Напиши кратак есеј о матерњем језику.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Попуни креативну слагалицу у Радној свесци на страни 24.


„Царско достојанство језика“ Исидора Секулић (1877–1958)

– Завичај је тамо где се људи разумеју.

– Језик као највиша духовна вредност народа.

– Живот, смрт и љубав – три најзначајније књижевне теме.

– Поезија: - значење => циљ сваког језика

- звучање

- језик


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 34

Област: Историја српског књижевног језика

Наставна јединица: Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски (Граматика 8, Дар речи, стр. 16–21)





Корелација: књижевност, историја, историја језика

Образовни циљеви: стицање и примена знања из историје српског књижевног језика; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.


Функционални циљеви: стицање умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности. Развијање стваралачке способности ученика.




3. Павле Ивић, Књижевни језик као инструмент културе и продукт историје народа (www. rastko.org.rs)

4. Александар Милановић, Српскословенски језик – суштаствено (васпостављање и општи савети), www.guskova.ru





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: 1. Наставник даје задатак ученицима да прочитају одломак из Мирослављевог јеванђеља (Граматика 8, Дар речи, стр. 17). Треба да пронађу непознате речи у Речнику српскога језика Матице српске и донесу објашњења на час. 2. Наставник бира два ученика/-це који ће за час увежбати изражајно читање одломка из Житија светог Симеона (Граматика 8, Дар речи, стр. 18). Кратак одломак се и драмски може припремити за час ако има ученика који глуме. 3. Два ученика/-це треба да припреме за час Како је свети Сава писао бројеве (Граматика 8, Дар речи, стр. 19). Исти ученици могу да напишу значајне године и векове у историји језика Савиним цифрама (нпр. годину почетка словенске писмености – 863, почетак српскословенског језика – 12. век, Душанов законик – 1349) или датум свог рођења.

Ток часа


Наставник питањима подстиче ученике да обнове знање о настанку старословенског језика, раду Ћирила и Методија и словенским писмима (са часа број 30): Како се зове први књижевни језик свих Словена? Од када су Словени употребљавали старословенски језик? До када се старословенски језик употребљавао? Како су настајале редакције старословенског језика?

Наставник истиче да је старословенски језик био први књижевни језик који су Срби користили и да је био само писани језик.

Наставник записује наслов на табли: Развој српског књижевног језика.


У првој фази часа наставник говори о српскословенском језику (Граматика 8, Дар речи, стр. 16). Говорећи о Мирослављевом јеванђељу, најзначајнијем споменику српске културе, наставник истиче занимљивости (Да ли знаш, стр. 17). Тражи од ученика да прочитају кратак одломак из Мирослављевог јеванђеља (Граматика 8, Дар речи, стр. 17) и да протумаче непознате речи (в. истраживачки задатак).

Наставник прозива једног ученика да прочита Да ли знаш? (Граматика 8, Дар речи, стр. 18). Резимира кроз питања оно што је значајно да ученици знају о Мирослављевом јеванђељу: Зашто је значајно Мирослављево јеванђеље? Којим језиком је писано? Којим писмом је писано? Коме је било намењено јеванђеље? Где се данас чува Мирослављево јеванђеље? До ког века је чувано на Хиландару?

Наставник говори о житију (биографији), најважнијој књижевној врсти у средњем веку (Граматика 8, Дар речи, стр. 18). Прозива ученике који су припремили да прочитају одломак из Житија светог Симеона (в. 2. истраживачки задатак). Ученици читају (изводе) одломак. Тражи од ученика да пронађу у тексту речи или облике речи које они не употребљавају. Пита их: Колико стил којим је написано житије утиче на то да текст звучи необично? Ко је заблудело јагње које је свети Симеон пронашао у Ватопеду?

Наставник показује печат светог Саве са Карејског типика (Граматика 8, Дар речи, стр. 18). Прочита ученицима Савину мисао: Живот је овај сен и сан. Пита их: На основу онога што знамо да је свети Сава учинио и створио, зашто је записао да је живот само сен и сан?

У време светог Саве бројеви су означавани словима. Наставник прозива ученике који су припремили из Граматике 8, Дар речи, стр. 19, Како је свети Сава писао бројеве. Ученици излазе и са осталима, који имају испред себе отворене уџбенике, гледају и објашњавају како су бележени бројеви у његово време (в. 3. истраживачки задатак). Задужени ученици пишу на табли године из задатка и своје значајне датуме.

Када ученици заврше са занимљивостима о писању бројева, наставник говори о језику дела правне садржине и Душановом законику (Граматика 8, Дар речи, стр. 19).

У другој фази главног дела часа наставник говори о рускословенском језику (Граматика 8, Дар речи, стр. 20), указујући на историјске околности које су значајно утицале на избор новог књижевног језика у првој половини 18. века.

У трећој фази наставник говори о славеносрпском језику (Граматика 8, Дар речи, стр. 21).


Наставник са ученицима систематизује градиво које су прешли о српском књижевном језику (табела на крају стране, Граматика 8, Дар речи, стр. 21) до 19. века (старословенски, српскословенски, рускословенски, славеносрпски).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник задаје ученицима домаћи (задаци 8–16) у Радној свесци, стр. 89– 90.


Развој српског књижевног језика

српскословенски рускословенски славеносрпски

(од 12. до 18. века) (прва половина 18. века) (друга половина 18. века)

- Мирослављево јеванђеље - 1690. Велика сеоба Срба - мешавина народног и

- житија (Арсеније Чарнојевић) рускословенског језика

- Душанов законик - Славјанска школа, 1726. - Славеносрпски магазин

(народним језиком са (М. Суворов) (З. Орфелин)

елементима - Латинска школа, 1733. - потреба за стварањем

српскословенског (Е. Козачински) на народном језику

језика, 1349) (Д. Обрадовић)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 35


Наставна јединица: Наставна обрада одломка из романа Сеобе Милоша Црњанског




Наставна средства: табла, креда, ученичке свеске, Читанка 8, Уметност речи, стр. 32–39, Звучна читанка 8

Корелација: историја, музичка култура

Образовни циљеви: упознати ученике са стваралаштвом Милоша Црњанског; оспособити ученике за читање, доживљавање, разумевање и тумачење одломка романа Сеобе; уочити одлике лирског романа.

Васпитни циљеви: поступно и систематично оспособљавање ученика за логично схватање и процењивање прочитаног текста; развијање љубави према историји српског народа, као и схватање бесмисла ратовања.

Функционални циљеви: развијање поштовања према прошлости, културном идентитету српског народа; оспособљавање ученика за решавање проблемских задатака.




3. Мирослав Егерић, Осећање живота у Сеобама Милоша Црњанског, Зборник Друштва за српски језик и књижевност, Београд, 2009.

4. Новица Петковић, Два српска романа, Београд, Народна књига, 1983.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати одломке из романа Сеобе. Забележити уочене специфичности: идеје, ликове, стил писања итд.

Ток часа


Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Упознаје ученике са основним подацима из живота и стваралаштва Милоша Црњанског. Одломак који се обрађује припада роману Сеобе. Основа романа је узета из историје угарских Срба у 18. веку. Срби су, плашећи се одмазде Турака, јер су ратовали на страни аустроугарске војске, пребегли преко Саве и Дунава на територију Аустроугарске царевине. У историји је то познато као Велика сеоба Срба 1690. године под вођством Арсенија Чарнојевића. Друга сеоба била је 1739. године под вођством Арсенија Јовановића Шакабенте. Време које обухвата радња романа јесте после Друге сеобе, тј. 1744. и 1745. година. Роман се састоји од десет глава, а свака од њих има наслов.

Наставник објашњава непознате речи из књижевног текста.


Пошто су ученици имали задатак да прочитају одломак, саопштавају своје утиске. Кроз низ питања тумачи се књижевно дело. Ко је Вук Исакович? Чиме се бави? Ко је Дафина? Каква је судбина Славенско-подунавског пука? За кога ратују? Чему се нада Вук? Примећују се промене у његовом понашању. Зашто? Који је његов сан? За чим чезне? Како се понаша према Дафини, а како према деци? Како се понаша Дафина? Куда она одлази док Вук ратује? За чим она чезне? Каква је њена судбина? До ког сазнања долази Вук? На основу анализе ликова, како бисте протумачили наслов прве и десете главе? Коју улогу имају описи природе?

На позив Марије Терезије Славонско-подунавски пук предвођен Вуком Исаковичем креће у рат 1744. године против Француске. Ратујући за туђе интересе, Вук Исакович схвата бесмисао рата и потпуно скрхан враћа се у своја сремска и славонска села почетком 1745. године. Ово је један ток радње романа, који прати Вука и Славенско-подунавски пук на ратишту.

Други ток радње прати Вукову жену Дафину и његовог брата Аранђела. Дафина, разочарана што је још једном остављена и то трудна (Вуку је ово био четврти рат), не очекујући да ће се Вук вратити, налази утеху у његовом брату Аранђелу. Проводи ноћ са њим у нади да ће надокнадити све оно што није добила од Вука (пажњу, новац, сигурност). Међутим, није могла да се избори са тим. Због немирне савести, често халуцинира (привиђа јој се Вук). У једном од таквих тренутака, доживела је незгоду и после извесног времена умире.

„Бескрајни плави круг и у њему звезда“ представља тежњу ка сновима, недосањани сан, вечну наду која постоји у сваком човеку. За Вука то је била Русија, за којом је чезнуо и маштао да ће тамо отићи са својом породицом и најбољим војницима (и њиховим породицама). За Дафину то је био Вук, а за Аранђела Дафина. Нико од њих није дохватио своју звезду.


Ученици изводе закључке уз помоћ наставника. Ово је психолошки (лирски) роман, али можемо га анализирати кроз три слоја: историјски, социолошки (судбина народа) и психолошки (индивидуалне психологије Вука, Дафине и Аранђела, као и колективна психологија кроз Славенско-подунавски пук). Језички је веома богат (велики број стилских фигура, разноврсност глаголских облика, специфична лексика која дочарава време о коме се говори, специфична употреба интерпункције, посебно употреба запете, што даје мелодичност и ритам).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: У Радној свесци на стр. 32–36 прочитати одломак из романа Сеобе и одговорити на питања после одломка.


„Сеобе“ Милош Црњански (1893–1977)

ЛИРСКИ РОМАН: ИСТОРИЈСКИ, СОЦИОЛОШКИ, ПСИХОЛОШКИ СЛОЈ

ДВА ТОКА РАДЊЕ:

1. ВУК ИСАКОВИЧ И СЛАВОНСКО-ПОДУНАВСКИ ПУК (БЕСМИСАО РАТА)

2. ДАФИНА И АРАНЂЕЛ

ВУК-------------- ДАФИНА----------------- АРАНЂЕЛ

* * *

„ПЛАВА ЗВЕЗДА“ РУСИЈА ВУК ДАФИНА


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 36


Наставна јединица: Наставна обрада одломка из романа Сеобе М. Црњанског (усавршавање изражајног читања)




Наставна средства: Читанка 8, Уметност речи, Звучна читанка 8, Радна свеска, стр. 32–36

Корелација: историја, језик, култура изражавања

Образовни циљеви: усавршавање изражајног читања; развијање личног тона при читању и казивању напамет научених прозних и поетских целина.

Васпитни циљеви: побудити љубав према изражајном читању, према култури изражавања, а самим тим и према језику.

Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем образовању и неговати леп говор.




3. Новица Петковић, Два српска романа, Београд, Народна књига, 1983.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: У датом одломку препознати поетска места, препознати функцију инерпункције и вежбати изражајно читање.

Ток часа


Ученици уз помоћ наставника понављају стечена знања са претходног часа у вези са романом Сеобе М. Црњанског. Наставник проверава домаћи задатак из Радне свеске (стр. 32–36).


Наставник пушта одломак из романа Сеобе, који се налази у Звучној читанци 8. Ученици се препуштају доживљају. По завршетку коментаришу изражајно читање. Ученици се добровољно јављају да читају одломак или да га казују напамет. Наставник скреће пажњу на развијање личног тона, дикцију, правилно праћење интерпункцијских знакова. Петоро ученика се јавља који ће се надметати у изражајном читању. Остали ученици пажљиво прате, јер ће они процењивати и оцењивати своје другове у надметању. На овај начин се буди такмичарски дух, као и критичко мишљење.


Наставник коментарише читање ученика и извлаче се закључци о ономе шта је добро а шта није и који су битни фактори који утичу на изражајно читање.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Вежбати изражајно читање.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 37Област: Историја српског књижевног језика

Наставна јединица: Вукова реформа језика, писма и правописа (Граматика 8, Дар речи, стр. 22–25)

Врста часа: oбрада




Корелација: књижевност, историја, историја језика (развој ћирилице)

Образовни циљеви: стицање и применљивост знања из историје српског књижевног језика; значај рада реформатора Саве Мркаља и Вука Стефановића Караџића; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.




1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике

и наставна средства, Београд, 1999.





2. Наташа Станковић-Шошо, Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе,Нови Логос, Београд, 2010.

Школа и разред: ________________________________________________________________




1. Наставник даје задатак ученицима да се информишу (www.cirilica.org) у којим се језицима употребљава ћирилица.

2. Треба да пронађу неколико типова слова (фонтове) у српској ћирилици и да одаберу најлепши. (Препорука је да донесу на час одштампану ћирилицу, ако има могућности, па да је упореде.)

3. Наставник даје задатак једној групи ученика да припреми за час занимљиве податке о Вуку Караџићу (порекло, како је добио име, ко га је научио да чита и пише, са ким се упознао у Бечу 1813. и зашто је то било значајно за српску културу). Упућује их на литературу коју треба да потраже у школској библиотеци.

4. Један ученик (по избору) треба да припреми за час Да ли знаш? о Сави Мркаљу (Граматика 8, Дар речи, стр. 23).

Ток часа


Наставник почиње час питајући ученике: У којим се језицима употребљава ћирилица? Ко је пронашао најлепши тип слова (фонт) у српској ћирилици? Опишите зашто су вам та слова најлепша? (в. 1. и 2. истраживачки задатак).

Наставник пише наслов на табли: Вукова реформа језика, писма и правописа.

Наставник прозива групу ученика да кажу неколико значајних података о Вуку Стефановићу Караџићу. Ученици излажу одређеним редом (в. 3. истраживачки задатак).


Наставник говори о стваралаштву Вука Стефановића Караџића хронолошки: дела објављена 1814. (Граматика 8, Дар речи, стр. 22); прикупљање грађе за речник (Граматика 8, Дар речи, стр. 23).

Наставник прозива ученика који је добио задатак да припреми Да ли знаш? о Сави Мркаљу (в. 4. истраживачки задатак). Ученик износи неколико значајних података о Мркаљу као реформатору. Када ученик заврши, наставник записује на табли: Сава Мркаљ (најзначајнији реформатор српског писма пре Вука Караџића).

Наставник даље говори о: Вуковом правопису, новим словима (љ, њ, ћ, ђ, ј, џ) и дебелом јер (Граматика 8, Дар речи, стр. 23), значају Рјечника, сакупљању народних умотворина, гласу х, одустајању од јекавског јотовања, Вуковим противницима, значају 1847. године, Књижевном договору у Бечу и уредби кнеза Михаила (Граматика 8, Дар речи, стр. 24, 25).


Наставник систематизује стваралаштво Вука Караџића и говори о значају његове реформе писма и правописа за српски језик.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник задаје ученицима домаћи (задаци 17–30) у Радној свесци на стр. 90 –92.


Вукова реформа језика, писма и правописа

Сава Мркаљ, најзначајнији реформатор

српског језика пре Вука

- 1813. одлази у Беч, познанство са Копитарем

- 1814. Мала простонародна славеносербска пјеснарица

Писменица сербскога језика (граматика)

- 1818. Српски рјечник (реформисаном ћирилицом)

љ, њ, ћ, ђ, ј, џ

Српска граматика

- 1823. Српске народне пјесме

- 1836. уводи х

- 1839. укида јекавско јотовање

- 1847. Песме, Б. Радичевић ЗНАЧАЈ – простим

Горски вијенац, П. П. Његош (старим правописом) српским језиком Рат за српски језик и правопис, Ђ. Даничић могу се исказати

превод Новог завјета, В.С. Караџић мисли, осећања и критички суд

- 1852. Српски рјечник, друго издање


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 38


Наставна јединица: Вук Стефановић Караџић: О народним певачима, стр. 75–79






Образовни циљеви: упознати ученике са радом Вука Стефановића Караџића на сакупљању народних умотворина, реформи језика, писма и правописа; истаћи значај Вуковог рада. Упознавање Вуковог рада са народним певачима (Филип Вишњић, Тешан Подруговић, Старац Илија).

Васпитни циљеви: побудити и гајити љубав према језику, утицати на поштовање прошлости нашег народа; јачати чулни и језички сензибилитет ученика.

Функционални циљеви: развијање поштовања према прошлости, културном идентитету српског народа и потребе да се она упозна и негује.




3. Павле Ивић, Српски народ и његов језик, СКЗ, Београд, 1986.

4. Митар Пешикан, Наша азбука и њене норме, Вукова задужбина, Политика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1993.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Подсетити се знања о животу и раду Вука Стефановића Ка-раџића.

Ток часа


Наставник са ученицима понавља стечена знања о Вуку Стефановићу Караџићу.

Главни ток часа (30 минута)

Читање одломка о народним певачима: Филипу Вишњићу, Тешану Подруговићу и Старцу Милији. Разговор о народном стваралаштву и преношењу усмене књижевности. Значај Вуковог рада на очувању српске народне књижевности.


Ученици самостално доносе закључке о значају рада Вука Караџића и уз помоћ наставника систематизују се усвојена знања. Наставник саопштава да је Вук извршио реформу језика, писма и правописа и да је то наставна јединица данашњег часа. Пише наставну јединицу на табли. Говори да је Сава Мркаљ, најзначајнији реформатор пре Вука, у Будиму 1810. године објавио књигу Сало дебелога јера либо азбукопротрес, писану азбуком од 26 слова уместо старих 40. На крају расправе стоји начело: Пиши као што говориш. Тим начелом се водио и Вук, а завршио је реформу азбуке коју је започео Сава Мркаљ. Вук Стефановић Караџић је рођен у Тршићу близу Лознице 1787. године, у породици пореклом из старе Херцеговине, из племена Дробњаци. Пошто су у његовој породици деца умирала, добио је име Вук, како му вештице и духови, по народном обичају, не би наудили. Писање и читање научио је од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен човек у крају. Школовао се на различитим местима, али с прекидима и без икаквог реда. Без обзира на то, прочуо се као веома писмен човек, па на почетку Првог српског устанка постаје писар код церског хајдучког харамбаше Ђорђа Ћурчије. После слома Првог српског устанка, кренуо је, као и велики број Срба, преко Дунава у Аустрију. Одлази у Беч 1813. године и упознаје Јернеја Копитара, словеначког научника, који је радио у Дворској библиотеци. То познанство биће од пресудног значаја за Вуково опредељење. Копитар је био упознат са хаотичним приликама у српској књижевности, па је у Вуку препознао човека који може да уведе ред.

Пошто је од Копитара стекао основна филолошка знања, Вук је брзо схватио шта треба чинити. Већ 1814. године објавио је Малу простонародну славено-сербску пјеснарицу, прву штампану збирку српских народних песама и Писменицу сербскога језика по говору простога народа писану, прву граматику српског језика, штампану Мркаљевом азбуком. На овај начин обележио је два главна правца свог рада: прикупљање и објављивање народних умотворина и реформу језика и правописа.

По савету Копитара, Вук је почео да прикупља грађу за речник српског језика. У исто време, у Срему, сакупља народне песме од избеглих гуслара и певача (Филип Вишњић, Тешан Подруговић и др.) и објављује другу збирку Народна српска пјеснарица. Речник је штампао 1818. године под насловом Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима. Речник је садржао 26 270 речи, махом из народног говора. На немачки и латински језик речи је превео Јернеј Копитар. У исто време ово је и прва штампана књига реформисаном ћирилицом и новим правописом. Mркаљеву реформу привео је крају. Увео је слова љ, њ, ћ, ђ уместо Мркаљевих л, н, т, д са полузнаком, ј из латинице уместо ï (јоте), а џ из неких старих рукописа. На тај начин, Вук је дефинисао модеран српски књижевни језик, заснован на народном говору, поштујући начело: Пиши као што говориш. У склопу Рјечника Вук је написао Српску граматику. Њом почиње нормирање српског књижевног језика.

Иако је Европа Рјечник дочекала са одушевљењем, српска јавност је била огорчена. Као разлог за то наводили су: ијекавски изговор, употребу народног језика (Вуков језик био је превише „прост“), слово ј, које су схватили као покушај покатоличења јер је из латинице, непристојне речи које је Вук унео у Рјечник.

Значај Рјечника није само у скупљању речи језика одређеног краја, већ је то продирање у дух самог српског народа. Многе речи у њему имају објашњења која говоре о животу, историји, култури српског народа. Из њега се види да је лексика у највећој мери ратарско-сточарска и занатско-војничка, али није лишена апстрактних израза, психолошких појава, правне и културне терминологије. Прво издање Рјечника биће језгро на коме ће се развијати српски књижевни језик.

Друго издање Српског рјечника (1852) много се разликује од првог. Садржи око 47 500 речи, нема граматику и изостављене су непристојне речи. Вуков сарадник на изради овог издања био је Ђура Даничић.

Тих година Вук започиње рат за српски језик и азбуку. Та борба ће трајати више деценија. Године 1817. објављује критику романа Милована Видаковића Љубомир у Јелисијуму, где напада првенствено језик и правопис. Та година се сматра за почетак српског књижевног језика.

Без обзира на неразумевање у Србији, Вук сакупља народне умотворине, па ће 1823. године објавити три књиге Српских народних пјесама. Тиме је показао да на српском језику могу да се стварају и уметничка дела.

Реформу азбуке заокружиће 1836. године, после путовања по Црној Гори и Далмацији, где ће чути глас х, који није постојао у говору његовог краја и увести га у азбуку. Писаће: хљеб, орах, хаљина, одох уместо љеб, ора, аљина, одо. Од 1839. године одустаће од јекавског јотовања, па ће писати: дјевојка, дјеца уместо ђевојка, ђеца.

Иако су митрополит Стратимировић, велики противник Вуковог рада, и кнез Михаило у Србији спречавали свим средствима прихватање реформисане азбуке и новог правописа, постепено Вуков језик улази у књижевност. Прекретница у прихватању Вукових идеја била је 1847. година, када су објављена следећа дела: Бранко Радичевић Песме, Ђура Даничић Рат за српски језик и правопис, Вуков превод Новог завета и Петар Петровић Његош Горски вијенац. Овим делима је показано да „простим српским језиком“ могу бити исказани сви мисаони садржаји: најтананија осећања, научно образложење, религиозна и филозофска дела.

Године 1850. постигнут је Књижевни договор у Бечу између представника илираца, који су предводили реформу језика у Хрватској, и Вука и Даничића, као представника српске стране. Закључили су да и Хрвати и Срби говоре истим језиком, па су за основу књижевног језика узели штокавско наречје, екавског и ијекавског изговора. Позвали су српске и хрватске писце да пишу новим књижевним језиком.

Читав Вуков живот био је испуњен тешком борбом на свим пољима. То га није спречавало да ствара до последњег дана, јер је веровао у суд историје. Умро је 1864. године, а четири године касније, уредбом кнеза Михаила, његов књижевни језик и правопис озваничени су у Србији.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати одломак из Српског рјечника који се налази у Читанци 8, Уметност речи на стр. 177–178.


Вукова реформа језика, писма и правописа

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ (1787–1864)

НАПИСАТИ СЛОВА КОЈА ЈЕ УВЕО

ИЗВРШИТИ ИЗБОР ПОДАТАКА ЗА ТАБЛУ ИЗ СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

1787. године – рођен Вук Стефановић Караџић

1810. године – објављена Мркаљева реформа

1813. године – Вук одлази у Беч и упознаје Јернеја Копитара

1814. године – Вук објављује Пјеснарицу и Писменицу

1815. године – друга збирка Народна српска пјеснарица

1818. године – објављен Српски рјечник реформисаном азбуком на народном језику

1823. године – објављене три књиге Српских народних пјесама

1836. године – уводи глас х и штампа Народне пословице

1839. године – одустаје од јекавског јотовања

1847. године – победа Вукових начела; објављена четири дела на народном језику

1850. године – Бечки књижевни договор

1852. године – друго издање Српског рјечника

1864. године – Вук умире

1868. године – уредбом прихваћена Вукова реформа


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 39


Наставна јединица: Народна епска песма Почетак буне против дахија






Образовни циљеви: упознавање са јунацима тематског круга песама о ослобођењу Србије; уочавање мотива и порука народног песништва, духовних вредности које су нашем народу помогле да опстане и у историјским неприликама; повезивање историје и народног песништва. Уочавање особености лика Илије Бирчанина.

Васпитни циљеви: неговање слободарског духа, чување народног блага, развијање љубави и интересовања ученика за националну историју и културну баштину.

Функционални циљеви: развијање говорне и писане културе ученика на једноставном, течном и сликовитом народном изразу.


1. Снежана Самарџија, Увод у усмену књижевност, Београд, 1997.

2. Нада Милошевић-Ђорђевић, Казивати редом, Београд, 2002.

3. Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Народна књижевност, Београд, 1984.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Подсети се разлога за избијање Првог српског устанка. Прочитај народну песму Почетак буне против дахија. Запази колики временски период је обухваћен у песми и на који начин је организован. Одреди улогу предсказања у песми. Протумачи Муратове поруке. Одреди лик Илије Бирчанина.

Ток часа


– Психолошка припрема ученика: Разговор о узроцима избијања Првог српског устанка.




– Објашњење мање познатих речи и израза:

– „јер је крвца из земље проврела“ – народно веровање да крв провире кад невине

жртве траже освету

– „небом свеци сташе војевати“ – свеци позивају на борбу

– „сваку ноћцу месец се хваташе“ – помрачење Месеца

– „све барјаци крвави идоше“ – појава комете

– „увати се сунце у пролеће“ – над Србијом 11. 2. 1804. г. било је потпуно помрачење

Сунца


– Шта је био повод за избијање буне против дахија? На који начин то сазнајемо у

песми?

– Који друштвени слој је покренуо буну? Како разумеш стихове:

„ту кнезови нису ради кавзи,

нит су ради Турци изјелице“ и

„не бој те се краља ниједнога,

краљ на цара ударити неће“?

– Зашто песма почиње стиховима „Боже мили, чуда великога“? Шта такав почетак

најављује? О каквим све чудима песма пева? Које су све небеске прилике претходиле

избијању буне? Како су Срби тумачили те појаве, а како Турци? Која је функција

градације у уводном делу песме?

– Зашто дахије гледају у тепсију и читају „књиге инџијеле“? Које особине и осећања

они тим поступцима испољавају? Шта су, такође у виду предсказања, казивале турске

„књиге инџијелe“? Шта је старац Фочо посаветовао дахије? Зашто Фочић-Мехмед

ага неће да послуша свог оца? Ко је од њих двојице био у праву? Образложи.

– Који значајни историјски догађај помињу „књиге инџијелe“? Зашто се у песми помињу

Косовски бој и Муратове речи? Да ли су Турци поштовали Муратове поруке? Објасни

зашто је баш старцу Фочи дато да заступа и брани Муратову поруку, а његовом сину

да заступа принцип насиља? Објасни однос између старости и мудрости с једне

стране, и младости и снаге, с друге.

– Из којих стихова у овом одломку можемо, посредно, да сагледамо какав ће бити

исход буне српске раје?

– Зашто је Фочић највише говорио о Бирчанин Илији? Зашто нам народни песник

даје лик Илије Бирчанина из перспективе Фочић-Мехмед аге? Како Илија Бирчанин

поступа према Мемед-аги? Чиме је мотивисан његов пркос? На који начин Мемед-

ага показује свој страх? Истакни што више особина Бирчанин Илије.


– Које су поруке ове песме?

– Одреди композицију песме.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитај народну песму Почетак буне против дахија у целости.


„Почетак буне против дахија“ народна епска песма

– Филип Вишњић


1. Узроци избијања буне

2. Предсказања

3. Групни портрет дахија и гледање у тепсију

4. Предсказање турских светих књига (Муратова порука како да владају и исход буне)

5. Доношење одлуке о сечи кнежева

6. Лик Илије Бирчанина


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 40


Наставна јединица: Српски рјечник, Вук Стефановић Караџић, стр. 177–180




Наставна средства: текст из Читанке 8, Уметност речи и текст из Радне свеске, стр. 60–61

Образовни циљеви: представити ученицима Вуков Српски рјечник; упутити ученике у начин коришћења речника; откривати значај Српског рјечника; објаснити специфичну природу Српског рјечника; анализирати одломке из Српског рјечника.

Васпитни циљеви: развијати љубав према српској културној баштини.

Функционални циљеви: оспособити и подстицати ученике да користе речнике.


1. Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, Нолит, Београд, 1969.


1. Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, Нолит, Београд, 1969.



4. Погледати сајт о Вуковом Рјечнику (www.reklakaza.la)

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Подсети се Вуковог рада на реформи језика. Прочитај у Читанци 8, Уметност речи одломке из Вуковог Српског рјечника. Одговори на питања иза текста. Погледати сајт о Вуковом Рјечнику (www.reklakaza.la).

Ток часа


– Психолошко-материјална припрема ученика: Подсећање на Вукову реформу језика:

– Када је изашло прво издање Српског рјечника? Колико речи је садржало? А друго?

– Ко је сарађивао на изради Српског рјечника? Како су Јернеј Копитар и Ђуро Даничић помогли Вуку?

– Шта су Вукови противници замерали Вуку у вези са Српским рјечником?

– Због чега је све Српски рјечник био значајан? Објасни.



– Читање одломака из Српског рјечника

– Анализа одломака:

– Које од наведених тумачења речи те је највише заинтересовало? Објасни због чега. Шта ти је у садржају и облику одредница било занимљиво и неочекивано?

– Шта сте ново из Рјечника сазнали у одредницама о Божићу и положајнику? Обрати пажњу на подвучене речи у тексту (бадњак, вареник, софра, кужан, кољиво, положајник и чесница). Покушај да на основу контекста објасниш њихово значење.

Провери у Рјечнику да ли је твоје објашњење тачно.

– Како народни колектив доживљава и слави божићне празнике? Чему народ током Божића придаје посебан значај? Којим се обредним радњама током празничних дана изражава заједништво, благодарност и жеља за бољим животом и радост? Како их тумачиш? Шта се жели постићи описаним радњама? Објасни зашто Вук приказује божићни празник у различитим крајевима. Колико се обреди којима се некада прослављао Божић разликују од данашњих? Шта им је све заједничко?

– На који начин млада, тек венчана жена разговара са укућанима? Којим речима их ословљава? Објасни симболику тих речи и њихова могућа значења. Којим се стилским средством посебно снажно истичу племенита осећања? Којим се све речима данас означавају родбинске везе? Објасни их.

– Какву поруку садржи легенда о постанку корњаче? Како је домаћин поступио према

куму приликом доласка у његову кућу? Шта осуђујеш у његовом понашању? Образложи.

– Шта си из Рјечника важно сазнао/-ла, схватио/-ла, открио/-ла?


– У Радној свесци на стр. 60 прочитај одредницу из Вуковог Рјечника о презименима и направи своје породично стабло.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Позајми из библиотеке примерак Вуковог Рјечника. Прелистај га и информиши се о његовом садржају. Упознај скраћенице које су објављене на почетку књиге. Установи који и какви подаци о речима се помоћу скраћеница саопштавају. Прочитај неколико објашњења речи. Запажај на које начине Вук тумачи значења речи. Сазнај због чега су неке речи обележене звездицама. Установи какав значај за историју школе има одредница школа.


„Српски рјечник“ Вук Стефановић Караџић

– Прво издање 1818. године – 26 270 речи (сарадња са Копитаром)

– Друго издање 1852. године – 47 427 речи (сарадња са Даничићем)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 41


Наставна јединица: Час у библиотеци: Коришћење речника српскога језика. Служење индексом, појмовником и библиографијом. Истраживачки рад на Српском рјечнику. Упућивање ученика у коришћење одабране и приступачне литературе о делима и писцима



Наставне методе: монолошка, дијалошка, текстовна, метода запажања, поредбена, метода самосталних ученичких радова, аналитичко-синтетичка

Наставна средства: једнотомни/шестотомни речник српскога језика, табла, креда

Образовни циљеви: упознавање са речницима српскога језика и са начинима на који је грађа организована у овој врсти нормативних приручника; појмовно богаћење ученика и ширење њихових сазнајних видика; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: стицање навике служења речником.

Функционални циљеви: стицање знања која се могу применити у различитим животним околностима; оспособљавање ученика да језички уобличе своја запажања, мисли и осећања и да их саопште другима; јачање радозналости и истраживачког духа; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.




3. Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2007.

4. Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2007.

5. Речник српскохрватског књижевног језика, Матица српска, 1967–1976.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Ученици самостално праве свој индекс или појмовник на основу обрађених наставних јединица из књижевности и језика. Бирају једно поглавље из Читанке 8, Уметност речи и једну област из Граматике 8, Дар речи, одакле издвајају појмове, пишу објашњења и формирају појмовник. Наставник дели ученике у четири групе. Прва група је

добила задатак да састави листу од десет речи чије је значење непознато сваком члану групе. Друга група је добила задатак да напише десет именица женског рода које почињу слогом ма. Трећа група је добила задатак да напише десет именица женског рода које се завршавају слогом ма. Четврта група је добила задатак да напише пет речи које имају само по једно слово и пет речи које имају по десет слова. Ученици доносе Радне свеске на час.

Ток часа


Наставник је већ истраживачким задацима, које је поделио на претходном часу, мотивисао ученике за рад на овом часу. У овом делу часа проверава како су ученици урадили задатке. Саопштава им да су одговоре на постављене захтеве могли пронаћи у речницима српскога језика. Зато треба да науче да се њима служе.

Као добар модел за вођење часа наставнику може послужити начин на који је ова тема обрађена у Граматици 8, Дар речи.


Ученици су са наставником у библиотеци. Наставник им показује најзначајније речнике српскога језика: Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Речник српскохрватског књижевног језика МС (шестотомник), Речник српскога језика МС (једнотомник), Српски рјечник, 1818. Каже да осим ових постоје и бројни други специјализовани речници нашег језика: речници страних речи, речници нових речи, речник синонима, речник фразеологизама и др. Говори им које критеријуме мора задовољити једна књига да би се назвала речником. Наставник дели ученике у шест група и свакој групи даје по један том Речника српскохрватског књижевног језика МС. Свака група бира по једну реч у својој књизи. Наставник потом објашњава структуру једног речничког чланка. Много му може помоћи начин на који је о томе писано у Граматици 8, Дар речи – Коришћење речника српскога језика, стр. 53 и 54. Управо тим поступком уводи ученике у истраживачки рад на речнику. Дели ученицима фотокопирану једну страну Речника српскога језика МС (једнотомник) и једну страну Српског рјечника 1818. Говори им да уочавају сличности и разлике у опису речи (одредница) у тим речницима. Ученици пореде речи у речницима и, подстакнути наставниковим питањима, износе своја запажања.

Наставник потом узима једну од књига која је писана научним стилом, јер су такве књиге најзахвалније за објашњење термина индекс и библиографија, будући да те делове морају имати. Показује ученицима где се у књизи налазе ти делови и објашњава им значења термина. Говори да библиографија садржи попис књига или радова које је аутор користио приликом писања свог дела. У библиографији су имена аутора наведена по азбучном/абецедном реду; уз свако ауторско име налази се назив дела из ког је аутор користио делове, име издавача, место и година издања. Индекс је попис по азбучном/абецедном реду имена, појмова који се појављују у књизи коју читамо. Свака група ученика добија по једну књигу која садржи индекс, појмовник и библиографију и преписује у свеске три податка из тих поглавља.


Ученици враћају књиге на место. Наставник им говори да убудуће своје недоумице (граматичке, правописне или акценатске) могу решавати тако што ће долазити у библиотеку и користити речнике.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици се упућују да у Радној свесци ураде Лексичку вежбу 3 настр. 141 и 142.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 42

Област: Језичка култураНаставна јединица: Анализа домаћег задатка на једну од задатих тема по избору: Занимљиве речи у Српском рјечнику, Заборављене речи у Српском рјечнику, Вук Стефановић Караџић као сакупљач народног усменог стваралаштва, Вук Стефановић Караџић као писац, Значај Вуковог рада на реформи језика и правописаВрста часа: писмено изражавањеОблик рада: фронтални и индивидуалниНаставне методе: монолошка, текстовна, метода самосталних ученичких радоваНаставна средства: табла, креда Корелација: језик и књижевностОбразовни циљеви: стицање знања самосталном активношћу и истраживачким радом; упознавање и разумевање чињеница; појмовно богаћење ученика и ширење њихових сазнајних видика; усвајање научног погледа на свет. Васпитни циљеви: јачање воље; усмереност према друштвено корисним делатностима; стицање радних навика.Функционални циљеви: оспособљавање ученика да језички уобличе своја запажања, мисли и осећања и да их саопште другима; смисао за уочавање битних детаља и узрочно--последичних веза; јачање радозналости, истраживачког духа и маште; подстицање стваралачке способности ученика. ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ:


2. Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 1818.


4. Миодраг Поповић, Вук Стефановић Караџић, Београд, 1995.

5. Александар Милановић, Кратка историја српског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ:1. Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Дар речи,

Граматика за осми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010.


3. Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, Нолит, 1969.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема ученика за рад: наставник бележи на табли пет тема: Занимљиве речи у Српском рјечнику, Заборављене речи у Српском рјечнику, Вук Стефановић Караџић као сакупљач народног усменог стваралаштва, Вук Стефановић Караџић као писац, Значај Вуковог рада на реформи језика и правописа. Сваки ученик треба да одабере једну тему и напише реферат.

Ток часа


Наставник проверава да ли су сви ученици урадили домаћи задатак.

Наставник прозива ученике који се добровољно јављају да читају свој домаћи задатак на једну од тема:

- Занимљиве речи у Српском рјечнику

- Заборављене речи у Српском рјечнику

- Вук Стефановић Караџић као сакупљач народног усменог стваралаштва

- Вук Стефановић Караџић као писац

- Значај Вуковог рада на реформи језика и правописа


Да би што више ученика прочитало своје радове, наставник на почетку овог дела часа сугерише ученицима да обележе обичном оловком најзначајније или најзанимљивије делове својих задатака и да те делове читају. Ученици који су писали о занимљивим речима у Српском рјечнику требало би нпр. да образложе зашто су им баш те речи биле занимљиве; они који су писали о заборављеним речима у Српском рјечнику требало би нпр. да наведу да ли те речи имају синониме у савременом српском језику и како они гласе; они који су писали о Вуку као сакупљачу народног усменог стваралаштва требало би нпр. да наведу које је народне умотворине Вук сакупљао и по пример за сваку; они који су писали о Вуку као писцу требало би нпр. да наведу сва значајнија Вукова дела; они који су писали о Вуковом раду на реформи језика и правописа требало би нпр. да се осврну на то по чему је његов рад био најзначајнији. Наставник у своју свеску бележи утиске о сваком задатку.


Ученици коментаришу задатке. Наставник коментарише прочитане радове и сугерише шта би требало поправити или додати.

Ученицима се предлаже писање побољшане верзије домаћег задатка ради усавршавања културе писменог изражавања. Наставник указује на материјалне, композиционе, језичке, правописне и стилске грешке. Требало би прочитати више задатака на различите теме како би се извршила и систематизација градива.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати избор из савремене српске поезије у Читанци 8, Уметност речи стр. 102 и 103.


Анализа домаћег задатка


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 43


Наставна јединица: Вага Вука Караџића, Љубомир Симовић



Наставне методе: текстуална, дијалошка и монолошка


Образовни циљеви: оспособљавање ученика за тумачење поезије Љубомира Симовића; уочавање мотива и песничких слика као и начина њиховог компоновања.

Васпитни циљеви: неговање љубави према културној традицији.

Функционални циљеви: мотивисати ученике за читање поезије Љубомира Симовића.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Љубомира Симовића. Подсети се податка о животу и раду Вука Караџића. Прочитај песму Вага Вука Караџића и на основу песничких слика одреди њену композицију.

Ток часа


– Психолошко-материјална припрема ученика: – Подсећање на живот и рад Вука Караџића.


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Љубомира Симовића, а остали га допуњују.





– На каква те је размишљања подстакла песма? – Шта је тема песме? – О каквом тасу песма говори?– Шта све песник смешта на тај тас? Како да се на тас стављају законици, устави, пресуде? – О каквим коњаницима песма говори? Зашто на тас слеће и гавран? Шта гавран симболише?– Објасни зашто су се на тасу нашле оранице, гробља, планине, вулкани, облаци, пустиње. Тежину чега мере Вук и песник?– Зашто на тај тас капље и крв? Чија крв?– Објасни како то мастионица постаје тег.– Протумачи значење последње строфе песме. Зашто је вага главни мотив у песми? Ко успоставља равнотежу између прошлости и садашњости? Објасни симболику Вукове мастионице. – У чему се огледа лепота и универзална вредност стваралаштва?– Шта све у животу може бити предмет вагања?


– Издвој поруке песме.

(Уметничко стваралаштво представља највећу вредност људског духа. Њиме се вагају сви поступци индивидуе и друштва. Моћ писане речи је огромна. Помоћу ње уметник креира читаве нове универзуме. Да није писане речи историја би била само магловито предање.)

– Издвој тематске целине и одреди композицију песме.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Увежбај интерпретативно читање песме.


„Вага Вука Караџића“ Љубомир Симовић (1935)

– Тема песме: Уметничко стварање света

– Композиција песме: I Слагање света на тасу уметности

II Вук као онај ко успоставља равнотежу између прошлости и садашњости


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 44


Наставна јединица: Књижевни језик Срба од Вука до данас




Наставна средства: табла, креда, Граматика 8, Дар речи, стр. 26–27


Образовни циљеви: упознати ученике са особеностима књижевног језика Срба од Вука до данас; усвојити термине: позајмљеница, београдски стил, службено писмо итд.

Васпитни циљеви: побудити и гајити љубав према српском језику, као и поштовање прошлости српског народа.

Функционални циљеви: препознавати усвојено градиво у даљем школовању и пробудити жељу код ученика да истражују српски језик и долазе до нових сазнања.




3. Павле Ивић, Српски народ и његов језик, СКЗ, Београд, 1986.







Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Размислити о развоју језика и о стању у ком се налази српски језик данас.

Ток часа


Кратко понављање значаја Вукове реформе.

Наставник обавештава ученике да ће наставити изучавање историје језика кроз наставну јединицу Српски језик од Вука до данас, коју записује на табли.


Књижевни језик заснован на народном језику, реформа азбуке и увођење фонетског правописа, за које се Вук залагао, победиће после пола века рада Вука Караџића и његових сарадника. Посебан значај међу сарадницима имао је Ђура Даничић, који је поред тога што је помагао Вуку, писао многе критике и полемике, обрачунавајући се тако са Вуковим противницима. Међу тим делима најзначајнија су: Рат за српски језик и правопис, Рјечник из књижевних старина српских, Историја облика и превод Старог завјета.

Славеносрпски језик, до тада језик књижевних дела, постепено се повлачио, а затим и сасвим нестао. У другој половини 19. и почетком 20. века, српски књижевни језик се убрзано развија. У његовој основи биће источнохерцеговачки дијалекат, као и шумадијско-војвођански. Лексика се богати творбом нових речи, које у основи имају словенски корен, али се прихватају и позајмљенице, речи из других језика. У другој половини 19. века велики број речи долази из руског језика, јер наши писци стварају под утицајем руске књижевности, а пред крај 19. и у првим деценијама 20. века из француског и немачког, због великог броја младих из Србије, који се школују у Француској и Немачкој. У то доба, јављају се писци богате културе, познаваоци многих језика и светске књижевности. Уносе урбани дух у књижевни језик, који се прво јавио у есејистичкој форми, а касније и у књижевној критици, новинарству, науци. Овај облик језика познат је као београдски стил.

Зачетници београдског стила су књижевни критичари: Богдан Поповић, Љубомир Недић и Јован Скерлић. Одлике овог стила су: прецизност, концизност, отмена упрошћеност, убедљивост, природност. У његовој основи налази се лексичко-семантичко богатство народног језика западне Србије.

Стварањем заједничке државе 1818. године, Срби и Хрвати развијају заједнички књижевни језик назван српскохрватски. Током 20. века српскохрватски језик је једини словенски језик са два писма (ћирилица и латиница) и два изговора (екавски и ијекавски). Од 1960. до 1996. године у употреби је био заједнички Правопис српскохрватског (хрватскосрпског) књижевног језика, који прописује употребу оба писма, као и изговоре.

Без обзира на заједничку основу, постоје разлике у развоју језика у Србији и Хрватској. Срби су задржали велики број речи из турског језика (турцизми), а Хрвати из словенских језика.

Иако је дошло до расцепа заједничке државе, па и одвајања језика, са гледишта науке, ово је исти језик без обзира на име: српски, хрватски, босански (језик Бошњака).

Данас је у Србији српски стандардни језик заснован на штокавским наречју, екавског и ијекавског изговора, а службено писмо је ћирилица, али је у употреби и латиница.


Ученици говоре своја запажања о језику који је у употреби данас, а наставник указује на проблеме у језику и сугерише колико је битно чувати га кроз правилну употребу, изучавање итд.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Обновити градиво из историје језика, јер се на следећем часу ради контролна вежба из те области.


Српски језик од Вука до данас

- ЂУРА ДАНИЧИЋ:

РАТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПРАВОПИС

ПРЕВОД СТАРОГ ЗАВЈЕТА

- ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ (РУСИЗМИ, ГАЛИЦИЗМИ, ГЕРМАНИЗМИ)

- БЕОГРАДСКИ СТИЛ

- СЛУЖБЕНО ПИСМО ЋИРИЛИЦА (ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ,

ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 45

Област: Историја српског језика

Наставна јединица: Контролна вежба


Облик рада: индивидуални рад

Наставне методе: монолошка, текстовна


Корелација: књижевност, историја, историја језика

Образовни циљеви: утврђивање знања из историје српског књижевног језика; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.







4. Александар Милановић, Српскословенски језик-суштаствено (васпостављање и општи савети), www.guskova.ru





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припремити ученике за израду теста.

Ток часа

Уводни део часа (1 минут)

Наставник размешта ученике, ако је неопходно, даје им упутства за израду контролног задатка и дели задатак одштампан на папиру.


Израда теста којим се систематизује наставно градиво наставних јединица из историје српског књижевног језика.

– Старословенски језик

– Српскословенски језик

– Славеносрпски језик

– Рускословенски језик

– Рад Вука Стефановића Караџића на реформи језика и правописа и сакупљању усменог стваралаштва

– Народни језик као књижевни језик

– Значајне године

Наставнику остаје да по избору конципира тест. Из сваке наставне јединице наставник бира садржај и саставља задатке. Наставник формулише и сложенија питања на тесту.

Као водич наставнику могу послужити питања из Граматике 8, Дар речи и Радне свеске (Историја српског књижевног језика). Ученицима се могу понудити слични задаци, што зависи од успеха овладавања градивом у датом одељењу.

Завршни део часа (1 минут)

Наставник скупља контролне задатке које му ученици предају на крају часа. Ако има времена, наставник са ученицима коментарише тест (захтеве у задацима, теже задатке, врсту задатака).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник упућује ученике који нису добро урадили тест да обнове градиво.


Контролна вежба

- израда теста


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 46


Наставна јединица: Наставно проучавање одломка из Мемоара Проте Матеје Нена-довића




Наставна средства: Читанка 8, Уметност речи, стр. 70-74, табла, креда, ученичке свеске

Корелација: историја, језик

Образовни циљеви: поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање, разумевање и тумачење прочитаног текста; препознати одлике мемоара, приповедни слој, лик негативног јунака, изградити слику о приповедачу.

Васпитни циљеви: развијати љубав према историјској прошлости нашег народа и јачати чулни, језички и литерарни сензибилитет ученика; процењивати поступке кроз ликове са моралног аспекта.

Функционални циљеви: развијати поштовање према прошлости, културном идентитету српског народа и потребу да се она упозна и негује.




3. Јован Деретић, Историја српске књижевности, Просвета, 1983.

4. Миодраг Поповић, Историја српске књижевности, Романтизам 1, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво одломак из Мемоара. Обратити пажњу на начин приповедања. Издвојити ликове и догађаје о којима се говори. Обратити пажњу на наратора и на његову повезаност са оним о чему говори.

Ток часа


Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Упознаје ученике са основним подацима из живота и стваралаштва Проте Матеје Ненадовића. Одломак припада Мемоарима Проте Матеје Ненадовића, а говори о Првом српском устанку. Објавио их је Љубомир Ненадовић, Протин син, после његове смрти. Ученици покушавају да објасне шта су мемоари. Уз помоћ наставника дефинишу појам.

Мемоари су приповедно дело у којем аутор бележи своје успомене на неке значајне друштвене, културне и историјске догађаје у којима је сам учествовао или је био њихов очевидац, као и о људима које је познавао. Аутор у мемоарима даје своје оцене, објашњава догађаје и поступке својих савременика. Аутор често своје хроничарско излагање поткрепљује документима, архивским материјалом (писма, записи, извештаји) како би што истинитије представио историјски и друштвени тренутак о којем пише и дао поуздану истину о времену и људима који су предмет његових сећања.

Напомена: Наведена дефиниција мемоара је доступна ученицима и разумљива овом узрасту, па је из тих разлога наведена.


Пошто су ученици имали задатак да прочитају одломак, саопштавају своје утиске. Кроз низ питања тумачи се књижевно дело. Пре тога, наставник објашњава непознате речи. Како почиње одломак? О чему говори наратор? Ко је наратор? Како га доживљавате? О ком догађају говори Прота Матеја Ненадовић? Шта је био повод за избијање Првог српског устанка? Шта је тема одломка? Ко су личности о којима говори наратор? Ко је био Алекса Ненадовић? Какав сте утисак стекли о њему? Кога бисте окарактерисали као негативног јунака? Какав је лик Фочић Мемед-аге? Ово је слика Србије 1804. године. Шта вам она говори? Какав је приповедач Прота Матеја Ненадовић? Какав је језик којим пише?

Прота Матеја Ненадовић је био устанички војвода у Првом српском устанку. На подстицај Вука Караџића написао је Мемоаре у којима је описао збивања током Првог српског устанка. Послушао је Вуков савет да пише као да говори причу. Прича као непосредни учесник, што је и био. Добро се сећа појединости, тако да му је приповедање занимљиво, живо, пластично, па држи пажњу читаоцима. Његово казивање је динамично и емотивно, тако да подсећа на народну књижевност. Током читања Мемоара осећа се смиреност, срећа, ведрина приповедача. Примећује се да с уживањем говори о прошлим догађајима и личностима о којима говори.

Његов стил казивања је једноставан, али су присутне метафоре. На почетку Мемоара Прота пореди себе са старим храстом који полако губи гране и приближава се смрти, али без страха. Због тога навиру сећања и размишљања о животу као игри добра и зла, рата и мира, успона и падова. Кроз метафору говори и о колу среће, а метафора се односи на Први српски устанак и Протино учешће у њему.


Изводе се закључци о друштвеним збивањима у Србији на почетку 19. века и о значају Првог српског устанка, као и о значају Мемоара Проте Матеје Ненадовића, који доприносе употпуњавању те слике.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати народне епске песме Бој на Мишару и Три сужња, које припадају тематском кругу песама о ослобођењу Србије и Црне Горе.


„Мемоари“ Прота Матеја Ненадовић (1777–1854)

МЕМОАРИ – СЕЋАЊА

СЛИКА СРБИЈЕ – ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК 1804. (СЕЧА КНЕЗОВА)

- АЛЕКСА НЕНАДОВИЋ

- ЈАКОВ НЕНАДОВИЋ

- ИЛИЈА БИРЧАНИН

- ПРОТА МАТЕЈА

- МЕМЕД-АГА ФОЧИЋ (НЕГАТИВНИ ЈУНАК)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 47


Наставна јединица: Компаративна анализа песама Три сужња и Бој на Мишару, стр. 84–89


Облик рада: групни, фронтални


Наставна средства: текстови из Читанке 8, Уметност речи, дневник прочитаних књига


Образовни циљеви: проширивање и продубљивање знања о јунацима круга песама о ослобођењу Србије и Црне Горе; уочавање мотива и порука народног песништва, духовних вредности које су нашем народу помогле да опстане и у историјским неприликама.

Васпитни циљеви: неговање слободарског духа и чување народног блага.

Функционални циљеви: развијање говорне и писане културе ученика на једноставном, течном и сликовитом народном изразу.








Школа и разред: ________________________________________________________________




I група: информиши се о историјским подацима о Боју на Мишару; одреди тему и композицију народне песме Бој на Мишару. Окарактериши лик Кулинове каде. Објасни улогу гавранова као извештача исхода боја, као и то зашто је бој приказан из перспективе гавранова и Кулинове каде.

II група: одреди тему и композицију песме Три сужња. Окарактериши ликове три сужња. Упореди песму Бој на Мишару са песмом Три сужња и истакни сличности и разлике између ове две песме (притом имај у виду начин организовања фабуле, ликове, тему, стилске одлике песама).

III група: упореди по чему се све песме новијих времена разликују од песама старијих и средњих времена.

Ток часа


– Психолошка припрема ученика: Подсећање на опште карактеристике епских народних песама.



– I група: – износи историјске податке о Боју на Мишару (Када се одиграо Бој на Мишару? Ко су били учесници боја? Који велики јунаци су у овом боју учествовали?);

– помоћу композиције ученици објашњавају на који је начин историјски догађајобрађен у народној песми (Од којих мотива су изграђене песничке слике у песми Бој на Мишару? Ко је добио улогу извештача о боју? Зашто баш гавранови доносе вести Кулиновој кади? Чега су они гласници? Објасни улогу дијалога у песми? Зашто је бој приказан кроз дијалог Кулинове каде и гаврана? Шта се на стилском плану на тај начин постиже?);

– анализира лик Кулинове каде (Окарактериши лик Кулинове каде. Шта о њеном карактеру можеш да закључиш на основу питања која поставља? Чему се она надала? Шта је прижељкивала? Због чега она куне српске устанике?);

– анализа стилских фигура у песми (Објасни улогу градације и контраста у песми. Шта се помоћу ових стилских фигура постиже на уметничком плану песме?);

– упоређивање песме Бој на Мишару са песмама о Косовском боју (Упореди како је исход битке приказан у народним песмама Цар Лазар и царица Милица и Смрт мајке Југовића, а како у песми Бој на Мишару? Зашто се у песми Бој на Мишару имена јунака само набрајају? Упореди лик мајке Југовића, Косовке девојке и Кулинове каде. На који начин оне доживљавају смрт својих најмилијих?);

– протумачи завршетак песме.

– II група: – одређује тему и композицију песме Три сужња (Која је тема песме? Из којих песничких слика се песма састоји?);

– анализира ликове Вуксана од Роваца, Лијеша од Пипера и Селака Васојевића (Објасни на основу њиховог међусобног разговора у тамници и њихових поступака

ликове јунака? Који јунак се посебно издваја? На који начин? У којим све ситуацијама се испољила мудрост Вуксана од Роваца? А његово јунаштво? Окарактериши његов лик.);

– истицање сличности и разлике између песама Три сужња и Бој на Мишару имајући у виду начин организовања фабуле, ликове, тему, стилске одлике песама.

– III група: – упоређује по чему се све песме новијих времена разликују од песама старијих и средњих времена (Која је основна тема епских народних песама новијих времена? На које две веће групе се могу поделити? Које догађаје опевају песме о борбама за ослобођење Србије? Када су забележене у односу на догађај који опевају? На који начин сведоче о месту боја, наоружању, подвизима јунака и току боја? Колико су сликовито изграђени ликови у њима? Има ли фантастичних мотива у овим песмама? Како објашњаваш одсуство фантастике? Које догађаје

опевају песме о ослобођењу Црне Горе? Који су најчешћи јунаци у овим песмама?).


– Истицање основних одлика песама новијих времена:

Епске народне песме новијих времена певају о борбама за ослобођење Србије и Црне Горе од Турака. Опевају догађаје који су се догодили у 18. веку и првој половини 19. века. Чине их:

• Песме о борбама за ослобођење Србије (Почетак буне против дахија, Бој на Мишару, Бој на Чокешини, Бој на Салашу, Бој на Лозници). Многе од ових песама забележене су непосредно после догађаја и веродостојно сведоче о месту боја, распореду битака, наоружању, подвизима јунака, распореду војске и опису боја. Најбројније су хроничарске песме, које као сведочанство остављају сами учесници или савременици догађаја. Филип Вишњић је испевао највећи број песама о борбама за ослобођење Србије. Записао их је Вук Стефановић Караџић.

• Песме о ослобођењу Црне Горе (Три сужња, Пипер и Тахир паша и друге) опевају племенске сукобе у Црној Гори и пераштанске бојеве с Турцима. Јунаци су: Вук

Мићуновић, владика Данило, Вук Мандушић, браћа Мартиновићи итд.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Увежбај реченичну интонацију на примеру одломка из драме Вишњић Бошка Сувајџића.


„Три сужња“ и „Бој на Мишару“ народне епске песме

– Песме о ослобођењу Србије и Црне Горе

– Одлике песама новијих времена:

– тема: опис бојева и победа српске војске над турском

– ликови: недовољно изграђени, историјски, реалистични

– стилске одлике: стилски недорађене, хипербола сведена на најмању могућу меру, нарација као доминантна форма приповедања.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 48

Област: Ортоепија

Наставна јединица: Реченични акценат. Реченична интонација. Варирање интензитета, темпа и пауза у говору и у текстовима различитог садржаја. Говорне вежбе (Интерпретативно читање драме Вишњић Бошка Сувајџића, брзалица)





Корелација: акцентологија, књижевност, позориште, филм, беседништво

Образовни циљеви: применити знања из ортоепије; разумети одговарајуће појмове (ортоепија, технике гласа: јачина, висина, темпо, употреба паузе, реченична интонација) и појаве (функција говорних вежби у језику и развијање навика за неговање културе говора) у језику; развијати критичко мишљење о експресивној функцији језика; усвојити научни поглед на свет; развијати способности језичке комуникације.

Васпитни циљеви: стварање, развијање и подстицање неопходних навика у култури говора ученика; буђење свести о значају правилно изговорене и пажљиво одабране речи; доживљајно читање књижевноуметничких текстова омогућава боље разумевање уметничких чинилаца (књижевна мотивација, поступци јунака).




2. Виолета Јелачић-Србуљ, Реторика и Progumnasmata (припремне вежбе за беседника), Филолошка гимназија, Београд, 2004.

3. Асим Пецо, Акценатска читанка, Научна књига, Београд, 1989.

4. Кети Мијата, Како постати добар говорник, Креативни центар, Београд, 2004.

5. Милан Шипка, Култура говора, Прометеј, Нови Сад, 2005.





Школа и разред: ________________________________________________________________




1. Ученици треба да обнове реченични акценат (Граматика 8, Дар речи, стр. 149), о којем су учили на часу број 14, варирање темпа, интензитета и пауза у говору (Граматика 8, Дар речи, стр. 154), реченичну интонацију (Граматика 8, Дар речи, стр. 159), о којима су учили на часу број 17.

2. У Радној свесци (задаци 1–5), на стр. 115, има неколико реченица и краћих текстова које ученици треба да увежбају да би их на часу правилно изговарали према захтевима из вежбања.

3. Поделити улоге ученицима који ће на часу изражајно прочитати драму Вишњић Бошка Сувајџића. Изабрати 5 ученика наратора за мото и наративне делове (први чин, слика прва, као и део када улазе Вишњић и Бијела), гуслара Филипа Вишњића, Филипову жену Бијелу, Карађорђевог посинка Милоша Поцерца и Стојана Ћупића.

4. Наставник даје задатак свим ученицима да прочитају драму Вишњић и да свако, осим пет ученика који треба да се припреме за претходни задатак (в. 3. истраживачки задатак), изабере један одломак који би прочитао на часу.

Ток часа


Наставник кроз питања обнавља са ученицима оно што су учили раније (на часовима број 14 и 17): Шта је реченични акценат?

Наставник подсећа ученике када добије очекивани одговор: наглашавањем појединих речи мења се смисао реченице, тако да се не истиче само реч која носи нову информацију. Наглашава се и она нама важна реч (мисаоно и емотивно) којом нешто желимо да истакнемо. Тако се у реченици истичу различите речи (једна или више), мења тон, употребљавају паузе на одређеном месту.

Наставник даље кроз питања обнавља са ученицима: Шта утиче на јачину гласа? Од чега зависи висина гласа? Када говоримо тише? Шта утиче на темпо (ритам) казивања? Од чега зависи реченична интонација? Какву мелодију има обавештајна реченица? Шта је карактеристично за упитну реченицу? Како се изговара узвична реченица?

Наставник проверава са ученицима да ли су тачно урадили задатке из Граматике 8, Дар речи (стр. 161, задаци 2–5): реченични (логички) акценат, пауза, како интерпункција утиче на значење.

Наставник пише наслов на табли: Интерпретативно читање драме Вишњић.

Главни део часа (37 минута):

Наставник каже ученицима да устану и да се слободно распореде по учионици. Сви заједно изговарају азбуку.

Наставник дели одељење на пет група и свака добија по један задатак из Радне свеске (стр. 115). Ученици раде у групама пет минута и увежбавају да изговоре заједно текст (в. 2. истраживачки задатак) према одређеном захтеву (из задатка: 1, или 2, или 3, или 4, или 5).

Када ученици заврше, после пет минута, свака група изводи своју вежбу.

У другој фази главног дела часа ученици изражајно читају драму Вишњић Бошка Сувајџића.

Наставник прозива пет ученика који ће својим гласом и интерпретацијом дочарати атмосферу драме Вишњић.

Ученици почињу да читају драму. Најпре се чује глас наратора који изговара мото:

„Који човек зна педесет различни’ пјесама (ако је за тај посао), њему је ласно нову пјесму спјевати.

(Вук Стефановић Караџић)

Гласови ученика се смењују. Остали пажљиво слушају изражајно читање драме. Драму читају до 8 минута.

Када прочитају драму, наставник их пита: Колико им је интерпретативно читање помогло да обрате пажњу на: детаље, Милошеве и Стојанове реакције, атмосферу?

Када ученици искажу своје утиске, наставник пита ко ће на другачији начин (од оног што су чули) прочитати следећи одломак:

„Са супротне стране улазе Вишњић и Бијела. Бијела је брзорека и ситна, забрађена у црно. Вишњић је до половине темена ћелав. Густа седа коса му је тешко отпозади полегла на плећа. Веђе, накострешене и чупаве, наткриле су му, као стрехе, празне очне дупље. Лице изровашено богињама. На лобањи неколико пресноцрвених ожиљака од канџије или јатагана. Огрнут је војничком кабаницом, висок, плећат и усправан. Њих двоје, очигледно, настављају неку од раније започету препирку.“

Наставник каже осталим ученицима да обрате пажњу на логички (реченични) акценат у новој интерпретацији.

Наставник подстиче ученике и бира, међу онима који су се јавили, ученика који треба да прочита одломак. Ако ученици избегавају да се јаве, наставник може сам да прочита одломак. Важно је да постоји поверење у одељењу. Ученике треба подржати и дати им шансу да се чује и њихов глас. Оног тренутка када се ослободе, подижу самопоуздање једни другима и наставник их само усмерава.

Пошто чују ученика који се сам јавио, наставник пита: Шта сте уочили приликом овог читања? Које Бјелине и Вишњићеве особине су вам најупечатљивије у оваквој интерпретацији?

Наставник тражи од ученика да изговоре не као да читају, него као да мисле главом Милоша Поцерца један од његових хуманистичких ставова.

Сви слушају једног (или два) ученика.

На крају главног дела часа наставник пита ко ће изговорити још неку мисао на свој начин (в. 4. истраживачки задатак).


Уколико су неки ученици, који су се јављали и читали текст, заслужили, наставник их са осталим ученицима похвали и награди аплаузом.


Интерпретативно читање драме „Вишњић“

- реченични (логички) акценат

информативно нова реч и реч која износи важну емоцију

најважнија за разумевање одређене мисли

- мелодија говора (јачина, висина, паузе)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 49


Наставна јединица: Српски митолошки речник, Кулишић, Петровић, Пантелић (избор)




Наставна средства: текст из Радне свеске, стр. 14–17

Образовни циљеви: представити ученицима Српски митолошки речник; упутити ученике у начин коришћења речника; анализирати одломке из Српског митолошког речника дате у Радној свесци; упутити ученике да приликом анализе дела из српске књижевности користе и Српски митолошки речник (нпр. потражити одредницу усуд за анализу народне баладе Женидба Милића барјактара).


Функционални циљеви: оспособити и подстицати ученике да користе речнике.


1. Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Етнографски институт САНУ, 1998.


1. Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Етнографски институт САНУ, 1998.


Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитај одломке из Српског митолошког речника у Радној свесци и изабери наслов који највише одговара садржају наведених текстова. Припреми се да коментаришеш одреднице из речника.

Ток часа


– Материјално-психолошка припрема ученика: ученици се упознају са Српским митолошким речником и упућују се у начин коришћења речника; разговор о митолошким бићима као јунацима у обрађеним књижевним делима (нпр. Вила зида град).



– Читање одломака из Српског митолошког речника


– Објасни шта је то судбина. Ко људима по веровању одређује судбину? Зашто се и светом Сави приписује моћ одређивања људске судбине? Која је лоша страна веровања у постојање судбине? Образложи.

– Како бисте одредили наслов другог одломка? Како су Срби замишљали суђаје? Како их ти замишљаш? Објасни зашто се веровало да најмилостивија суђаја последња суди. Сети се бајке Трнова Ружица и објасни на који начин се веровање у суђаје испољило у њој.

– Како бисте одредили наслов трећег одломка? Како разумеш веровање у повезаност судбине људи и њихових звезда? Да ли се ово веровање одржало до данас? Објасни. Да ли и ти верујеш у астрологију? На који начин се ово веровање трансформисало у хришћанству? Објасни сличности и разлике између срећне звезде и анђела чувара. Присети се бајке Гроздане Олујић Звезда у чијим је грудима нешто куцало и објасни на који начин се ово веровање о повезаности човека и звезда испољило у њој.

– Како бисте одредили наслов четвртог одломка? Како су стари Срби замишљали добру срећу, а како лошу? Зашто се добра срећа представљала у облику лепе девојке, а лоша у облику седе и сањиве старице?

– У којим си се све народним бајкама и причама до сада сусрео/-ла са мотивом судбине, ликовима усуда и суђаја?


– Ученици одговарају на питања из Радне свеске.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Користећи Српски митолошки речник припреми се за тумачење народне бајке Усуд.


„Српски митолошки речник“

– Судбина

– Суђенице

– Срећна звезда

– Срећа


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 50

Област: Граматика (лексикологија)

Наставна јединица: Развој лексике српског језика


Облик рада: индивидуализовани колективни, групни



Корелација: књижевност, страни језици, историја

Образовни циљеви: проширивање и стицање знања о лексици српског језика; његова примена; развијање логичког и критичког мишљења.

Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; подизање нивоа свести о правилној и прикладној употреби речи у нашем језику.

Функционални циљеви: богаћење лексике српског језика; ширење сазнајних видика; оспособљавање ученика да језички уобличе своја запажања, мисли и осећања и да их убедљиво саопште другима; оспособљавање ученика да се успешно користе свим комуникационим улогама (говорници, слушаоци, сабеседници, писци и читаоци); развијање моћи запажања и упоређивања, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика; практичност и применљивост знања и његово прелажење у умење и навике.







Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: _________________________________________________________

Ток часа


Продуктивним питањима наставник уводи у причу о лексици нашег језика: Шта значи лексика? Да ли су чули за овај термин? Пишу ли лексикон? Наведите по неколико речи из страних језика које учите, а које постоје у таквом или сличном облику у нашем језику, на пример спорт, филм, музика... Да ли задржавају исто или слично значење?


Главни део часа поделити на два дела. У првом делу ученике упознати са терминима: лексика, лексикон, речник, позајмљенице. Навести ученике да сами закључе из ког језика највише има речи у српском језику. Зашто је то тако? Који фактори утичу на то којих ће речи више бити у једном језику: историјски, географски, језички или сви по мало? Написати појединачно називе позајмљеница. Могу и ученици сами да дођу до закључка гледајући функционалну илустрацију на 189. страни Граматике 8, Дар речи. Урадити два задатка из Граматике 8, Дар речи који се налазе у овој лекцији (стране 188 и 190). Проверити.

Други део часа је посвећен изради лексичке вежбе из Радне свеске на 138. страни (Прикладна употреба речи). Поделити ученике на три групе: 1. група – 1. задатак, 2. група – 2. задатак (припремити Речник САНУ) и 3. група – 3, 4 и 5. задатак. Прочитати решења.


После урађених и проверених задатака наставник излаже закључак: кад год може да се употреби српска реч, не треба користити страну реч. Посебно скреће пажњу на то да позајмљеница није исто што и страна реч. Она је позајмљена, али је прилагођена нашем језику: добија наше наставке и користи се у српском језику. А када се страна реч прими у неизмењеном облику (осим што се евентуално пише ћирилицом, нпр. кул), а притом за одређени појам постоји наша реч, она не подлеже нашим правилима. Такве речи треба избегавати.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Развој лексике српског језика):

• 188. страна – земљорадњом, сточарством, воћарством

• 190. страна – менаџер (организатор); по дифолту (по правилу, механички); фенси

(модерно); кешом (готовински).

Решења задатака из Радне свеске (Језичка култура, лексичка вежба 1):

• 1. а) лепо, отмено, добро, згодно, привлачно... б) онога што се дешава иза позорнице

/ иза сцене в) свакодневној, уобичајеној г) добар, интересантан / занимљив, леп,

одличан... д) пуно, попуњено

• 2. УЖАС – душевно стање великог страха, страве, грозе; УЖАСНО – на ужасан начин,

страшно, грозно, језиво

СТРАВА – велики страх који доводи до физичке укочености, до запрепашћености,

ужас, гроза; СТРАВИЧНО – на стравичан начин, у страви, обузет стравом, јако,

силно, језиво

• 3. (5. задатак) б) хорора в) невероватно, веома... г) лоше, ружно д) невероватно,

веома...

• 4. б) и г)

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Поновити основне начине творбе речи које си до сада научио/-ла и поделу речи према настанку.


ЛЕКСИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Лексика је скуп свих речи једног језика.

Позајмљенице су речи позајмљене из страних језика:

- англицизми (из енглеског језика): спорт, филм, викенд

- германизми (из немачког језика): шоља, фарба, цигла

- хунгаризми (из мађарског језика): лопов, ципеле, соба

- русизми (из руског језика): искрен, опасан, пуковник

- бохемизми (из чешког језика): часопис, спис, улога

- турцизми (из турског језика): јогурт, јастук, комшија

- грцизми (из грчког језика): анђео, манастир, икона

- романизми (из италијанског, француског и шпанског језика): портрет, бомба


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 51

Област: Граматика (творба речи)

Наставна јединица: Основни начини творбе речи

Врста часа: обнављање




Образовни циљеви: обнављање и проширивање знања из области творбе речи; применљивост усвојеног знања; развијање логичког мишљења; појмовно богаћење ученика и ширење њихових сазнајних видика; способност повезивања различитих области језика.

Васпитни циљеви: стварање радних навика и подстицање свесне ученичке активности.

Функционални циљеви: развијање способности, радних навика и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика; развијање писане и говорне културе.




3. Душка Кликовац, Граматика српског језика (за основне школе), Српска школска књига, Београд, 2008.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник на табли исписује кључне речи творбе речи које су ученици упознали у претходним разредима. Ове речи се налазе на 29. и 36. страни Граматике 8, Дар речи. Дати ученицима да ураде задатке са страна 28–32 и на 35. страни у Граматици 8, Дар речи. Тако ће се подсетити кроз примере свих тих појмова.


Провера решења. Неких појмова ученици се релативно брзо сете (префикс, суфикс, извођење, слагање, породица речи, изведена, сложена реч), а неких мало теже (разлика између творбене основе и корена речи). Застати онда кад приметите да ученици имају потешкоћа и навести још неколико примера, којима ће се потврдити претходно изнето правило или дефиниција. Укључити што више ученика у дијалог.

Обнављање творбе речи је идеална прилика да се ученици подсете и гласовних промена. Наставник им издиктира десетак речи и даје задатак да кажу којим начином творбе су настале дате речи, којој врсти речи према настанку припадају и које гласовне промене су извршене у њима. Нпр.: ишчистити – слагање; сложена реч; једначење сугласника према звучности и једначење сугласника по месту творбе. У Граматици 8, Дар речи на 33, 34. и 36. страни налазе се бројни задаци у вези са гласовним променама.


Скренути пажњу на честе грешке (Запамти и ово, Правилно је у Граматици 8, Дар речи). Похвалити активне ученике. Дати домаћи задатак.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Грађење речи):

• 28. страна – 1. а) просте б) кућа, два, жут, на, зуб... 2. простих речи 3. а) црнац,

црнчити, поцрнети, оцрнити, црнкиња, црнка, црнило... б) листати, олистати, листић,

листак, прелистати, листопадни...

• 29. страна – 4. корен 5. а) цвет б) киш 6. кореном 7. породица 1: Снежана, оснежити,

Снешко; породица 2: озеленити, зелениш, зеленко, зеленкасто; породица 3: оглувети,

глувонем, глуваћ

• 30. страна – 1. изведене, суфикси, злат-, златар-, злат-, злат, злато, именицама

• 31. страна – 2. -ак, -ар, -ач, -оћа, -урда, -ен, -каст, -ов, -ски 3. Мариј-, брад-, лав-,

стан-, станар-, другар- 4. а) врт б) вртлар в) именица 5. глас, -а, -ти; лакирати; судити;

куц, -ти; шушкати; црвен, -и, -ти

• 32. страна – 6. а) писац, просац б) мислилац, читалац в) играч, скакач г) старатељ,

родитељ д) лекарка, зубарка ђ) слоница, тигрица

• 35. страна – 1. а) префикса, радити, читати, причати б) лепши, строжи, тешњи 2. а)

путеви, сан б) столић, дечица в) бубамара, описати, скупити, тамнозелен

Решења задатака из Радне свеске (Грађење речи):

• 93. страна – 1. црнкиња, црнка, именица; црнчити, црнац, именица; црнити, црн,

придев 2. сабљ, звезд, мор, рак, лопат 3. пчелар, цар, црн, кљун 4. помало, смешног,

живела, северне, полулопте, истребљена, педесет 5. страшно

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, 1, 2, 3, 4. и 5. задатак на 93. страни


ТВОРБА РЕЧИ – ОБНАВЉАЊЕ

- Проста реч, творенице, изведена реч, сложена реч, корен речи, породица речи

- Извођење, слагање, суфикс, префикс, творбена основа, гласовне промене при грађењу речи

Пример Начин творбе Врста речи према настанку

ЛИСТ ПРОСТА

ЛИСТИЋ ИЗВОЂЕЊЕ ИЗВЕДЕНА РЕЧ

ОЛИСТАТИ

БЕОГРАД СЛАГАЊЕ СЛОЖЕНА РЕЧ


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 52

Област: Граматика (творба речи)

Наставна јединица: Комбиновано грађење речи. Творба речи претварањем


Облик рада: индивидулизовани колективни рад, фронтални



Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из области језика (творбе речи); усвајање нових термина (комбинована творба, творба речи претварањем) и повезивање стеченог знања са претходним знањем; развијање логичког мишљења.

Васпитни циљеви: стицање радних навика и развијање свести о познавању граматичких правила као основа за правилну језичку културу.

Функционални циљеви: развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Провера домаћег задатка. Кратким питањима уверити се да су ученици добро обновили досадашње знање из творбе речи: Који су основни начини творбе? Како се деле речи према настанку? Наведи неколико суфикса и неколико префикса. Којим начином творбе су настале следеће речи: бубамара, светлоплав, кућерак? Објасни.


Поступно упознати ученике са новим начинима грађења речи (Поред извођења и слагања, које сте учили у претходним разредима, постоје још неки начини грађења речи). Наставник на табли пише пример и онда објашњава начин настанка нове речи: комбиновано грађење речи, а онда и творбу претварањем. Пре упознавања ученика са творбом претварањем, подсетити ученике на неке глаголске облике: глаголски прилог садашњи и прошли, радни глаголски придев и трпни (погледати уводну мотивацију на почетку лекције у Граматици 8, Дар речи, 39. страна). Ученици могу и да ураде задатке на 37. и 40. страни у Уџбенику уз наставникову помоћ. Наставник указује и на важне детаље (Запамти и ово, Да ли знаш у Граматици 8, Дар речи). Редослед излагања нека буде као у лекцијама у Граматици 8, Дар речи. Прокоментарисати са ученицима и илустрације у лекцији.

Када испредаје градиво, наставник кратким питањима проверава да ли су ученици савладали ново градиво: Којим начином творбе су настале следеће речи: градоначелник, бубамара, коњокрадица, глувонем, бистроуман, младожења, троножац, налепница? Даје налог да се у Радној свесци ураде следећи задаци: на 93. стр. 6. задатак, на 94. стр. 7, 8, 10. и 12. Провера задатака.


У Граматици 8, Дар речи на 41. страни је дата систематизација творбе речи, са примерима и кључним речима. Прокоментарисати је са ученицима. Овако лакше имају увид у целину.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Грађење речи):

• 37. страна – 1. комбинована творба речи: рукотворина, подлактица, дрводеља,

правопис; слагање: југозапад, глувонем, двобој, написати, двадесет 2. пушкомет,

оштроумље, руководилац, небојша, једнобојан, црногорски

• 38. страна – 3. а) осмак, руменка, грожђе б) висибаба, чудотворац, дорадити

в) беспосленост, нарамак, истомишљеник, главобоља 4. а) без- б) безбој- в) ан

• 40. страна – 1. а) наступајући в) бивши д) залутали е) идуће ж) укинута

Решења задатака из Радне свеске (Грађење речи):

• 93. и 94. страна – 6. МРАВОЈЕД – комбинована, СРЕМСКОМИТРОВАЧКИ – комбинована,

ДВОБРОЈ – слагање, СЕНЧИТИ – извођење, ЗЕЧИЋ – извођење, МАЂАРСКА – творба

претварањем, СУНЦОКРЕТ – комбинована, ШАРЕНГРАД – слагање, РУЧЕРДА –

извођење, КУПУСАРА – извођење, ФИНСКА – творба претварањем, БЕЛОПАЛАНЧАНИН

– комбинована 7. буеносајрески, биљојед, Небојша 8. а) задатак б) није деминутив,

одн. није грађена суфиксом -ак 9. новогодишњи, средњоевропски, Цариград 10. а)

плетисанко, плетиво, плетеш б) самохрано, дозва, неуморна 11. а) дорадити, побелити

б) пиленце, магаренце в) тамноплав, јаркоцрвен 12. а) позната, Добра, Немачкој б)

Лепа в) добро, зло 13. збринути, смислити 14. а) увела б) будућу г) млевени

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, 94. и 95. страна, 9, 11, 13. и 14. задатак.


КОМБИНОВАНО ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ

- обухвата и слагање и извођење (безбојан, младожења, коњокрадица)

- сложене речи (сложенице)

пр. ВАТРОГАСАЦ= ВАТР + (О) + ГАС + АЦ суфикс

творбена основа 1; спојни вокал; творбена основа 2

Разликуј: телохранитељ (слагање) и главобоља (комбинована творба)

ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ ПРЕТВАРАЊЕМ

- Поименичавање: Добро се добрим враћа.

- Попридевљавање: Отпадале су сазреле крушке. Поцепала је написано писмо. Угледали су летећи тањир. Он је бивши такмичар.

зло, процветала ружа, увенуо цвет, испрекидана линија, путујуће позориште


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 53


Наставна јединица: Писање полусложеница




Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, табла, креда, радни налози

Корелација: географија, књижевност, математика, хемија

Образовни циљеви: проширивање знања из области правописа (упознавање појма полусложеничког писања); усвајање и примена нових појмова; развијање моћи повезивања и упоређивања.

Васпитни циљеви: подизање нивоа свести о значају писмености као саставном делу језичке културе сваког појединца; стицање радних навика.

Функционални циљеви: практичност и примена знања и његово прелажење у умење и навике.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Анализа и провера домаћег задатка. Уколико су неке грешке чешће, то јест више ученика не зна тачан одговор, још једном појаснити спорне појмове.

Наставник подсећа ученике на два начина писања речи у нашем језику: спојено и растављено. Било би добро да наставник низом продуктивних питања наведе ученике да сами дођу до одговора: Како се пише 1. л. јд. футура I глагола доћи? Како се пише речца ли? Напиши одрични облик заменица ко и шта у дативу. Како се пишу бројeви 600, 400, 99, 20?


Наставник објашњава шта су полусложенице и како се оне пишу, наводи неколико примера. Укључити ученике у излагање лекције: Да ли су вам познате овакве речи? Где их све налазите? Наведите још неколико примера. Затим се даје подела полусложеница на именичке, придевске и прилошке са примерима за сваку групу. Излажу се најопштија правила. Треба имати на уму да је ова област из правописа прилично обимна. Наша препорука је да се држимо правила која су изнета у Граматици 8, Дар речи и да дајемо примере које она покривају, а да ученике упутимо на Правопис српског језика или Правописни речник уколико желе да сазнају нешто више. Постоји и час додатне наставе, који је добра прилика да наставници припреме додатне примере. Након изложених правила ученици раде 1. и 2. задатак на 205. страни. Провера задатака, наставник тражи од ученика и објашњења како је ученик дошао до одређеног решења, чиме се избегава насумице решен задатак.

Решавањем задатака на 211. страни Граматике 8, Дар речи обједињује се прича о спојеном, растављеном писању и писању са цртицом. Наставник скреће пажњу на важне ствари (Запамти и ово у Граматици 8, Дар речи) и на илустрације у Граматици 8, Дар речи (202. страна).


Наставник даје резиме полусложеничког писања. Кратким питањима проверава како су ученици савладали ново градиво: Како се пише Новосађанин, горе-доле, глувонем, Херцег--Нови?

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Писање полусложеница):

• 205. страна – 1. лево-десно, руско-аустријски односи, призренско-тимочки дијалекат,

црно-бела одећа, Аустро-Угарска, сумпор-диоксид, ски-лифт

Решења задатака из Радне свеске (Писање полусложеница):

• 129. страна – 3. а) цртица б) Мира Адања-Полак 4. а) глувонем б) српско-руски

речник в) српско-бугарски рат г) француско-шпанска граница 5. а), б) 6. ЈОВАН

ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ 7. цртица; брже-боље, лево-десно, минут-два 8. „Да ли бисмо

могли да Вам помогнемо око принцес крофни?“, упита Сања. „Заиста ми не треба

помоћ ни око чега, само се ви одмарајте!“, рече бака.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, 129. страна, 3, 4, 5, 6, 7. и 8. задатак.


ПИСАЊЕ ПОЛУСЛОЖЕНИЦА

Полусложенице су спојеви две речи или више речи које су повезане цртицом.

а) Именичке полусложенице: генерал-мајор, Милена Павловић-Барили, натријум-хлорид, топ-листа, и-мејл

б) Придевске полусложенице: црвено-бели (дресови), немачко-српски (речник), плаво-бела (кутија)

в) Прилошке полусложенице: кад-тад, горе-доле, данас-сутра

- Спојено: тамнозелени, глувонем, Херцегновљанин, шарпланинац


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 54

Област: Језичка култура (усмено изражавање)

Наставна јединица: Припрема за други школски писмени задатак



Наставне методе: комбинована метода (монолошка, дијалошка)

Наставна средства: ученичке свеске са тезама









Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Истражити неку причу која ће имати ефектан почетак, као и завршетак.

Ток часа


Наставник обавештава ученике да ће час посветити припреми за други писмени задатак. Тема је: Причање о доживљају са ефектним почетком и завршетком. Ученици ће имати десетак минута да размисле о доживљају о којем ће говорити. Скреће им се пажња на избор речи, сликовитост казивања, приповедни слој, употребу стилских фигура, формирање реченица. Такође им се скреће пажња да је дикција веома важан фактор.


Ученици који су припремили излагање јављају се. Наставник пажљиво слуша и бележи сугестије, што се саветује читавом разреду. Ученика не прекидати док прича. Након тога, ученици коментаришу какав су утисак стекли о излагању свога друга. Наставник поставља питања. Какав је почетак причања? Како је развијена фабула? Какав је завршетак? Има ли прича ефектан почетак и крај, што јесте циљ причања? Која је поента таквог приповедања?

После саслушаних ученичких коментара и одговора на постављена питања, наставник коментарише евентуалне грешке и даје одређене сугестије.

Оваква врста часа може се реализовати и на други начин. Наставник може да исприча причу са ефектним почетком и завршетком и тако да пример ученицима.


Изводе се закључци о ефектном приповедању. Ученицима се предлаже да размисле о некој новој причи, коју ће записати и анализирати. На тај начин ће се припремити за писмени задатак.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Припремити се за други писмени задатак.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 55


Наставна јединица: Други школски писмени задатак












Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Размислити о теми, па онда приступити изради писменог задатка.

Ток часа



1. Своје тајне поверавам ветру и птицама

2. Свестраност Вука Караџића

3. Сећања често боле






Други школски писмени задатак

1. Своје тајне поверавам ветру и птицама

2. Свестраност Вука Караџића

3. Сећања често боле


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 56


Наставна јединица: Вишезначност: метафора и метонимија као начини да реч стекне нова значења





Образовни циљеви: стицање знања о метафори и метонимији као начинима да реч стекне нова значења; уочавање и разумевање односа између основног и секундарног значења речи; развијање критичког мишљења и усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: стицање навика да се у свакодневном говору траже и уочавају језичке појаве; стицање свести о томе да метафора и метонимија (као језички процеси) олакшавају споразумевање у свакодневном животу; буђење ученикове радозналости, истраживачког духа и критичности; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика да на сличан начин усвајају знања из других области језика и да успешно обављају мисаоне радње неопходне за стицање знања; развијање моћи за запажање и упоређивање, закључивање и доказивање, апстракцију и конкретизацију, анализу и синтезу; побуђивање смисла за увиђање битних детаља и односа.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник упућује ученике да погледају илустрацију у Граматици 8, Дар речи (стр. 42) и да прочитају краћи текст који стоји уз њу, а онда их пита како они разумеју значење глагола прецртати.

Као добар модел за вођење часа наставнику може послужити начин на који је вишезначност обрађена у Граматици 8, Дар речи. Зато, током целога часа, наставник упућује ученике на овај уџбеник.


Наставник у првој фази овог дела часа усмерава ученичку пажњу на илустрације које се налазе у Граматици 8, Дар речи, стр. 43 и 44 или на оне које је сам припремио. Подстиче ученике потпитањима да именују поједине делове илустрованих предмета. Ученици уз наставникову помоћ долазе до сазнања да се поједини предмети могу називати нпр. именима делова тела. Наставник тада уводи појам вишезначност и бележи га у виду наслова на табли. Исписује и примере вишезначних речи говорећи да је метафора један од начина да реч стекне више значења. Саопштава ученицима да метафорична значења увек настају на основу некакве сличности између два предмета: по облику, по боји, по месту итд.

У другој фази овог дела часа наставник упућује ученике да ураде задатак који се налази у Граматици 8, Дар речи, стр. 46. Тумачи са ученицима примере и упоређује их. Ученици запажају да међу подвученим примерима у захтевима а) и б) постоји некаква значењска веза. Запажају да су значења речи у примерима под б) изведена из значења истих речи у примерима под а). Наставник саопштава ученицима да су значења речи под б) настала метонимијом, која је, уз метафору, још један начин да реч постане вишезначна. Анализиране примере бележи на табли.


После извршене анализе, два ученика уз наставникову помоћ синтетизују пређено градиво помоћу бележака на табли.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици се упућују да у Граматици 8, Дар речи ураде 4, 5. и 6. задатак на стр. 45 и 5, 6. и 7. задатак на страни 47.


ВИШЕЗНАЧНОСТ (ПОЛИСЕМИЈА)

остварује се

метафором метонимијом

нога (човека) – нога (стола) школа (установа) – школа (ученици и наставници)

глава (животиње) – глава (ексера) чаша (посуда) – чаша (пиће)

језик (у устима човека) – језик (на патици) Андрић (писац) – Андрић (дела)

црна (торба) – црна (кожа) град (насељено место) – град (становници)

лице (човека) – лице (јакне)

основно значење речи метафорично значење речи основно значење речи метонимијско значење речи

(сличност по облику, боји, месту) (логичка веза међу појмовима)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 57


Наставна јединица: Једнозначне и вишезначне речи; хомонимија. Приказивање полисемије и хомонимије у великим једнојезичним речницима





Образовни циљеви: стицање знања о хомонимији помоћу разних облика наставниковог подстицања и самосталног ученичког рада; разумевање значења речи које се исто пишу, изговарају и припадају истој врсти речи; развијање критичког мишљења и усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: стицање навика да се у свакодневном говору и у књижевном тексту траже и уочавају језичке појаве; буђење ученикове радозналости, истраживачког духа и критичности; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика да на сличан начин усвајају знања из других области језика и да успешно обављају мисаоне радње неопходне за стицање знања; развијање код ученика моћи за запажање и упоређивање, закључивање и доказивање, за апстракцију и конкретизацију, за анализу и синтезу; побуђивање смисла за увиђање битних детаља и односа.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема за обраду ове наставне јединице: ученици се упућују да до следећег часа пронађу и забележе неколико парова речи које се исто пишу, изговарају, а имају различита значења.

Ток часа


Наставник је већ истраживачким задацима, које је поделио на претходном часу, мотивисао ученике за обраду лекције о хомонимији. У овом делу часа проверава како су ученици урадили задатке. Саопштава ученицима да се речи које су забележили налазе у односу хомонимије и исписује наслов на табли.

Као добар модел за вођење часа наставнику може послужити начин на који је хомонимија обрађена у Граматици 8, Дар речи. Зато, током целога часа, наставник упућује ученике на овај уџбеник.


Наставник у овом делу часа усмерава ученичку пажњу на примере који се налазе у Граматици 8, Дар речи стр. 49. Реч је о пару хомонима Венера (богиња) и Венера (планета). Исписује примере на табли. Наставник подстиче ученике да уочавају сличности и разлике између речи у датом пару питањима како су наведене речи написане, како се изговарају, да ли су из исте граматичке врсте и шта означавају. Закључке потом записује поред примера на табли. Саопштава ученицима да се речи које се исто пишу, исто изговарају, припадају истој врсти речи, а имају различита значења називају хомоними, а да се однос у коме се такве речи налазе назива хомонимија.

Наставник у следећој фази овог дела часа скреће пажњу ученицима на разлике између вишезначности (полисемије) и хомонимије помоћу примера које записује на табли: Боли ме зуб / Поломио се зуб на чешљу и Његов тата ради у суду / У том суду је супа. Подстиче ученике да пореде примере у паровима. Ученици постепено закључују, усмеравани наставниковим потпитањима, да се у обема реченицама једног пара подвучене речи исто пишу, исто изговарају и припадају истој врсти речи. Ученици тумаче значења подвучених речи и запажају да се у првом пару примера налазе речи повезаног (сличног) значења, а да се у другом пару примера налазе речи различитог значења.

Наставник затим показује ученицима како су речи зуб и суд представљене у Речнику српскога језика Матице српске (једнотомнику). Дели ученицима фотокопиране стране Речника на којима се налазе ове именице. Ученици најпре траже значење именице зуб у првој реченици, па значење исте именице у другој реченици. Једно значење проналазе забележено као прво, а друго као друго. Наставник саопштава ученицима да је значење именице зуб исказано у првој реченици основно, а да је значење исте именице, које је исказано у другој реченици, настало од првог на основу сличности по облику. Дакле, у овом случају реч је о полисемији.

На сличан начин ученици траже значења именице суд у речнику. Запажају да је значење установа наведено под речју суд¹, а да је значење посуда дато под речи суд². Уочавају, уз наставникову помоћ, да се различита значења, иако обележена речима истог гласовног састава, обележавају посебним одредницама са малим бројевима у горњем десном углу. Наставник говори ученицима да се хомоними у речницима увек обележавају степеновањем.


Ученици раде 4, 5. и 6. задатак у Граматици 8, Дар речи, стр. 50 и 51.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици се упућују да у Радној свесци ураде задатке 1–13 на стр. 96, 97 и 98.


ХОМОНИМИЈА

Вéнера (богиња) / Вéнера (планета) хомоними (речи које се истопишу, исто изговарају, припадају истој врсти речи, а имају различита значења)

– Вишезначност и хомонимија

1. Боли ме зуб. / Поломио се зуб на чешљу.

повезана (слична) значења вишезначност (полисемија)

2. Његов тата ради у суду. / У том суду је супа.

различита значења хомонимија

– Начин обележавања хомонима у речнику: су�д¹ / су�д²


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 58


Наставна јединица: Наставна обрада одломка из Горског вијенца Петра Петровића Његоша



Наставне методе: комбинована

Наставна средства: Читанка 8, Уметност речи, стр. 207–211, Звучна читанка 8, табла, креда, ученичке свеске


Образовни циљеви: упознати ученике са сложеношћу структуре Горског вијенца, историјском основом дела, ликовима владике Данила и Селим-везира, богатством народног језика, као и стваралаштвом П. Петровића Његоша.

Васпитни циљеви: утицати на развијање позитивних људских начела, поштовање историје и борбе за слободу.

Функционални циљеви: применити стечена знања за самосталан рад на истраживачким и проблемским задацима.




3. Миодраг Поповић, Историја српске књижевности, Романтизам 1, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985.

4. Јован Деретић, Историја српске књижевности, Просвета, 1983.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво одломак у Читанци 8, Уметност речи. Размишљати о ликовима владике Данила и Селим-везира. Препознати стилске фигуре; покушати препознати и протумачити метафоре.

Ток часа

Уводни део часа (5 минута)Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Поставља питање ученицима да кажу шта знају о П. П. Његошу. Упознаје ученике са основним подацима из живота и стваралаштва Петра Петровића Његоша. Чита одломак из Горског вијенца, па пушта одломак из Звучне читанке 8. Каже да је ово део спева (објаснити појам и указати на дефиницију у Читанци 8, Уметност речи), који има епске, лирске и драмске елементе (у току анализе препознаваће особине поменутих родова).Главни део часа (33 минута)Наставник објашњава непознате речи из прочитаног одломка. Ученици говоре о свом доживљају прочитаног одломка, а онда их наставник води кроз дело низом питања. Који је историјски догађај у основи овог дела? Ко је био владика Данило? А Селим-везир? Зашто Селим-везир шаље писмо? Шта из писма сазнајете о Селим-везиру? Како владика Данило одговара Селим-везиру? Шта вам то говори о њему? Препознајте особине владике Данила и Селим-везира, па их упоредите. Имају ли сличности? Покушај на основу онога што казују у писму да закључиш шта осећају и каквог су расположења владика Данило и Селим-везир. Пронађи најзначајније мисли које казују јунаци и покушај да их протумачиш. Којим стилским фигурама су исказане те мисли? На шта те подсећа језик овог одломка?Одломак који сте читали припада делу Горски вијенац Петра Петровића Његоша. Објављено је 1847. године, која се сматра годином победе Вукових начела. Дело је писано народним језиком и њиме је показано да народним језиком могу бити написана књижевна дела, као и филозофске мисли, које се препознају у делу. Основу овог дела чини историјски догађај („историческо собитије“) с почетка 18. века, а то је истрага (истребљење) потурица (Црногорци који су примили исламску веру) у Црној Гори. Пошто је Његош водио Црну Гору, и као владар имао велики број непријатеља, пронашао је везу између владике Данила и себе. Владика Данило, млад и неискусан, а правичан и достојанствен, подсетио је Његоша на њега самог кад је ступио на чело Црне Горе.Једно од најснажнијих епизода у спеву је Везирово писмо и отпоздрав на њега. Исказана је у облику алегорије.„Алегорија је стилска фигура којом се мисли и појмови исказују речима које имају пренесено (скривено) значење. За алегорију се каже да је проширена метафора. Настаје када се метафора развије на већи број стихова или строфа у песничкој слици или у целовитом књижевном тексту (нпр. у баснама се говори о манама животиња, а мисли се на људске мане). Смисао алегорије открива се тек пошто се протумачи значење сваке метафоре понаособ“ (Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови Логос, Београд, 2010, стр. 10-11).Уочи војног похода на Црну Гору, Селим-везир, освајачки настројен, шаље писмо владици Данилу и црногорским поглаварима. После дужег увода, где говори ко је, одакле је, ко га шаље и зашто, тражи од владике и поглавара да му дођу на поклоњење, како би живели у миру. (Прочитати део и објаснити сваку слику и сваку мисао понаособ.) У следећим стиховима говори колико је јака Турска (нпр. јаки зуби, добра сабља) наспрам Црне Горе (тврд орах, који може бити сломљен, глава од купуса). Исказује силу и бес, омаловажавање црногорског народа и једини спас за Црногорце види у покорности и мирном прихватању свих намета који му следе од Турака. Писмо Селим-везира је претеће, иронично и цинично, увредљиво и понижавајуће за Црногорце. Врхунац омаловажавања, надмоћи и понижења Селим-везира исказано је на крају писма, где народ назива стоком:

„Пучина је стока једна грдна –

Добре душе кад јој ребра пучу.

Тешко земљи куда прође војска.“

На ово писмо Селим-везира одговара владика Данило. Он не прави велики увод, већ директно одговара везиру. Истиче вредност свега онога што Селим-везир омаловажава и понижава. Подсећа везира да је црногорски народ, иако мали, срчан и јуначки и опомиње да се Турци не размећу силом јер њихова држава није више што је била некад. Огрезли су у крви и тиранству, па им је све пошло наопако. Владика Данило је човекољубац и згрожен је варварством и нечовечношћу. Владика показује велико достојанство, мудрост и одлучност. Тиме показује да се црногорски народ неће предати без борбе.

Напомена: Тумачити сваку метафору посебно како би ученици што боље разумели стихове. Тумачећи метафорику, показати богатство језика и гномске особине стихова.


Ученици са наставником изводе закључак о прочитаном делу. Кроз писмо владике Данила не исказује се индивидуална памет, мудрост и достојанство, већ се њиме показује понос читавог народа и достојанство човека уопште. У речима владике Данила нема страха, али има одлучности да се бране слобода, вера, порекло, а самим тим и достојанство. Овај одломак говори да би сваки живот био бесмислен ако бисмо се препуштали злу и понижењу без икакве борбе.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Научити двадесетак стихова из одломка по слободном избору и урадити задатке у Радној свесци на стр. 76-77.


„Горски вијенац“ Петар Петровић Његош (1813–1851)

СПЕВ (ЕПСКИ, ДРАМСКИ, ЛИРСКИ ЕЛЕМЕНТИ)

ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ – ИСТРАГА (ИСТРЕБЉЕЊЕ) ПОТУРИЦА

ЖИВОТ И БОРБА ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА

ЛИКОВИ: ВЛАДИКА ДАНИЛО И СЕЛИМ-ВЕЗИР

БОГАТСТВО ЈЕЗИКА – НАРОДНИ ЈЕЗИК

АЛУЗИЈА

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ: АЛЕГОРИЈА, МЕТАФОРЕ...


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 59


Наставна јединица: Анализа и исправка другог писменог задатка



Наставне методе: дијалошка, метода самосталних ученичких радова

Наставна средства: ученичке вежбанке, табла, креда





Школа и разред: ________________________________________________________________




Ток часа


Наставник саопштава резултате писменог задатка. Образлаже критеријум оцењивања. На висину оцене утицали су: одговор на тему, познавање правописа и језика, стил писања и техника израде задатка. Наставник указује на типичне грешке које су уочене у задацима на нивоу одељења.


Наставник сваки задатак коментарише појединачно, образлажући оцену. Указује на своје сугестије и коментаре у вежбанкама и упућује ученике на писање побољшане верзије састава. Ученицима се даје могућност коментарисања критеријума, наставникових сугестија и њихових задатака како би ученици поспешили своје критичко, а и самокритичко мишљење и доносили праве закључке. На тај начин се ученици охрабрују и уважавају, што позитивно утиче на формирање њихове личности.




Исправка другог писменог задатка



_____________ _____________

_____________ _____________

_____________ _____________


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 60


Наставна јединица: Писање побољшане верзије другог школског писменог задатка









Школа и разред: ________________________________________________________________




Ток часа








_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 61

Област: Језик (творба речи, значење речи, позајмљенице)

Наставна јединица: Контролна вежба (предлог за контролну вежбу налази се у Приручнику на стр. 437)



Наставне методе: монолошка, компаративна, текстовна

Наставна средства: радни налози, табла, креда

Образовни циљеви: утврђивање градива из области творбе речи, значења речи и лексике српског језика; развијање логичког мишљења и способности за систематизовање наученог градива и његову примену.

Васпитни циљеви: стварање позитивних радних навика.

Функционални циљеви: способност примене стечених знања у другачијим видовима наставе; оспособљавање ученика да језички уобличе своја знања и да их саопште другима и да успешно обављају мисаоне радње док решавају задатке; развијање моћи за запажање и упоређивање, за закључивање и доказивање, за апстракцију и конкретизацију, за анализу и синтезу, за увиђање битних детаља и узрочно-последичних веза; јачање ученичке радозналости, истраживачког духа и воље.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Обновити градиво из творбе речи и лексикологије (начини грађења речи – извођење, слагање, комбинована творба, претварање; позајмљенице; вишезначност и механизми остваривања вишезначности – метафора и метонимија; антонимија, синонимија и хомонимија).

Ток часа


Наставник дели радне налоге (контролне вежбе). Објашњава сваки задатак понаособ. Ако су захтеви ученицима јасни, они почињу да раде контролну вежбу. Требало би припремити две групе задатака. Предлог за контролну вежбу и решења налазе се у Приручнику на стр. 437.

Главни део часа (41 минут)

Ученици раде контролну вежбу.


Подсетити ученике да приводе крају израду контролне вежбе. Ако је неки ученик завршио раније, дати му да прочита неку унапред припремљену занимљивост из света језика (нпр. Милан Шипка, Приче о речима).


КОНТРОЛНА ВЕЖБА

– Израда контролне вежбе


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 62


Наставна јединица: Народна приповетка Немушти језик


Облик рада: групни и фронтални



Образовни циљеви: упознати ученике са народном приповетком Немушти језик; током анализе истраживати уметничке чиниоце у тексту и побудити ученике на естетско доживљавање; оспособити ученике да помоћу истраживачких задатака самостално анализирају композицију, ликове и мотиве народне приче Немушти језик; указати на фантастичне мотиве и објаснити њихову уметничку улогу; пронаћи у тексту слике из животне стварности; протумачити симболику немуштог језика; проучити породичне односе на којима почива драматичност реалистичних збивања у причи; пратити поступке јунака, откривајући њихове моралне особине.

Васпитни циљеви: развијати и јачати код ученика хумане побуде и племените особине; осудити насиље као начин решавања проблема.

Функционални циљеви: подстицати код ученика интересовање и љубав за народно стваралаштво; навикавати ученике на активно учешће у интерпретацији књижевног дела и на тај начин у њима развијати моћ запажања и уочавање детаља; учити их да своја запажања и утиске искажу и образложе, да их поткрепљују и доказују примерима из текста; оспособљавање и навикавање ученика да користе речнике.





4. Нада Милошевић-Ђорђевић, Од бајке до изреке, Друштво за српски језик, Београд, 2000.

5. Наташа Станковић-Шошо, Топос пута у српској народној бајци, Друштво за српски језик, Београд, 2006.

6. Зона Мркаљ, Наставно проучавање народних приповедака и предања, Београд, 2008.





Школа и разред: ________________________________________________________________




1. група: Прочитајте народну приповетку Немушти језик. Одредите тему и композицију

приповетке. Подсетите се основних одлика бајки и објасните који елементи бајке

су заступљени у овој причи. Где је прича могла да се заврши да би имала срећан

крај као у бајци?

2. група: Прочитајте народну приповетку Немушти језик. Скицирајте ликове чобана,

његове жене и његовог газде. Издвојте њихове позитивне и негативне особине.

Објасните зашто јунаци немају посебна имена.

3. група: Прочитајте народну приповетку Немушти језик. Пронађите фантастичне

мотиве у причи и објасните њихову функцију. Издвојте реалистични слој приче.

Објасните на који начин се реалистични мотиви трансформишу у фантастичне

и које тежње народа су се путем фантастичних мотива испољиле.

4. група: Прочитајте народну приповетку Немушти језик. Уочите форме приповедања

којима се користио народни приповедач. Шта даје живост приповедању?

Којим глаголским облицима се приповедач најчешће служи? Шта постиже

употребом тих облика?

5. група: Прочитајте народну приповетку Немушти језик. Пронађите у Српском

митолошком речнику значење мотива немуштог језика и објасните која тежња

народа се преко њега испољила. Откријте што више порука дела.

Ток часа


– Материјално-психолошка припрема ученика: Како човек може да учи од животиња? На који начин животиње могу да помогну човеку када је у невољи? Наведи примере из свакодневног живота. У бајкама животиње често добијају улогу помагача. Докажи то на примерима обрађених бајки.



– Интерпретативно читање бајке

– Анализа бајке:

– Шта је у причи Немушти језик оставило најјачи утисак на тебе? Какве је све

мисли и осећања пробудила код тебе ова народна прича? Који поступак чобанина

не оправдаваш? Образложи свој став.

– Која је тема народне приповетке Немушти језик?

– Шта је све бајковито у овој причи? Пред која се три искушења нашао јунак приче?

Како је поступио у тим ситуацијама? Шта га је нагнало да помогне змији? Како се

змија понаша према човеку? Шта му нуди у знак захвалности што ју је спасао? Где

се налази дворац змијског цара? Шта све змијски цар нуди чобанину? Због чега је

стицање немуштог језика важније и трајније богатство од материјалних добара? На

који начин змијски цар чобанину предаје моћ разумевања немуштог језика? Како

поседовање немуштог језика утиче на даљи живот јунака? Шта је све посредством

њега открио? Где је прича могла да се заврши да би имала срећан крај као у бајци?

– Окарактериши чобанов лик на основу његових поступака. Чије све савете он слуша

и уважава? Које су његове врлине? А мане?

– Протумачи лик жене у приповеци. Које су њене позитивне, а које негативне особине?

Објасни да ли је жена имала право да захтева од чобанина да ризикује живот да би

задовољио њену радозналост.

– Протумачи лик чобаниновог газде? По чему је он сличан чобанину?

– Зашто јунаци немају посебна имена? Шта се тиме постиже у причи?

– Који би био реалистички слој приче? На који начин се реалистични мотиви

трансформишу

у фантастичне? Које је тежње народа приповедач испољио путем фантастичних

мотива?

Шта се у причи постиже мешањем фантастичних и реалистичких елемената?

– Како почиње, а како се завршава народна приповетка Немушти језик? Како је прича

компонована? На чему се гради заплет? Који догађај представља врхунац

(кулминацију)

у развоју радње? Шта доводи до преокрета (перипетије)? На који начин се разрешава

конфликт у приповеци? На који начин епизоде утичу на њен сижејни склоп? Којом

епизодом се одступа од уобичајеног завршетка бајке?

– Којим се формама приповедања користио народни приповедач? Шта даје живост

приповедању? Којим глаголским облицима се приповедач најчешће служи? Шта

постиже употребом тих облика?

– Објасни наслов приповетке. Која тежња народа се преко њега испољила? Које су

све поруке приче?


– Организовање расправе на тему: Како је чобанин поступио претукавши трудну жену?

– Коментарисање одломка из часописа Реч о насиљу над женама, који се налази на 101. страни Читанке 8, Уметност речи.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: У Радној свесци на страни 18 прочитај народну приповетку Усуд и одговори на питања испод текста.


„Немушти језик“ народна приповетка

– Тема приче: Како је чобанин научио немушти језик и како се у животу користио овим знањем.

– Реалистички елементи: – газдински односи

– чување оваца

– женидба

– прослављање Божића

– напад вукова на овце

– Фантастични елементи: – немушти језик

– змијски цар

– пећина са благом

– смрт услед одавања тајне


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 63


Наставна јединица: Полугодишњи тест из српског језика и књижевности





Образовни циљеви: обнављање градива првог полугодишта (акценат, дијалекти, правопис, ортоепија, историја српског књижевног језика, грађење речи, значење речи, позајмљенице); обнављање знања о стилским фигурама, формама приповедања и књижевним родовима и врстама.

Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; подизање нивоа свести о правилној и прикладној употреби речи у нашем језику; стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног писања; развијање поступности и систематичности у анализи градива.

Функционални циљеви: оспособљавање за самосталан рад; стицање умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција; појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема ученика за израду полугодишњег теста: ученици су почетком школске године обавештени да ће имати полугодишњи тест. Наставник их подсећа да треба да обнове следеће целине: акценат, дијалекте, правопис, ортоепију, историју српског књижевног језика, грађење речи, значење речи, позајмљенице.

Обновити стилске фигуре, књижевне родове и врсте, форме приповедања.

Ток часа




Израда теста којим се систематизује градиво првог полугодишта.

– Акценат (место акцента, квантитет акцента, квалитет акцента, правила српске стандардне акцентуације, неакцентоване речи, постакценатска дужина, преношење силазних акцената на проклитику не);

– Основне особине дијалеката српскога језика (призренско-тимочки, косовско-ресавски, шумадијско-војвођански, зетско-јужносанџачки, источнохерцеговачки); дијалекат и стандардни језик;

– Правопис (прилагођено писање имена из страних језика, генитивни знак, писање полусложеница, писање великог слова, спојено и растављено писање речи, скраћенице, интерпункција, растављање речи на крају реда);

– Ортоепија (реченична интонација);

– Историја српског књижевног језика (старословенски језик, српскословенски језик, рускословенски језик, славеносрпски, Вуков језик);

– Грађење речи (грађење речи извођењем, слагањем, комбинованом творбом и пре- тварањем);

– Значење речи (вишезначност: метафора и метонимија; хомонимија, антонимија, синонимија; позајмљенице);

– Стилске фигуре (епитет, поређење, ономатопеја, персонификација, метафора, алегорија, симбол, контраст);

– Форме приповедања (приповедање у првом и трећем лицу, дијалог, монолог, описивање).

Наставнику остаје да по сопственом избору конципира тест. Из сваке наставне јединице наставник бира садржај и саставља задатке. Наставник формулише и сложенија питања на тесту.

Као водич наставнику могу послужити питања из Граматике 8, Дар речи и Радне свеске (Акценат, Дијалекти српског језика, Правопис, Ортоепија, Историја српског књижевног језика, Грађење речи, Значење речи). Ученицима се могу понудити слични задаци, што зависи од успеха овладавања градивом у датом одељењу.





Контролна вежба

– Израда полугодишњег теста

Запажања наставника: __________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


Час број: 64

Област: Књижевност (лектира)

Наставна јединица: Час у медијатеци: Гледање филма Ко то тамо пева Душана Ковачевића.

Наставно проучавање одломка из сценарија Ко то тамо пева Душана Ковачевића (Читанка 8, Уметност речи, стр. 128–132)




Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, табла, креда, инсерти из филма (у медијатеци)

Корелација: књижевност, филм

Образовни циљеви: анализа филма развија критичко мишљење ученика и језичке способности комуникације.

Васпитни циљеви: доживљајно читање књижевноуметничких текстова омогућава боље разумевање уметничких чинилаца (књижевна мотивација, поступци јунака); повезивање уметности (књижевност и филм) шири знања ученика.

Функционални циљеви: стицање умења, развијање способности, радних навика и искустава која се могу применити непосредно у животу, што појачава радозналост, подстиче машту и креативност, вољне и стваралачке активности.



2. Између кадрова, метафизика у српском филму Ко то тамо пева (www.izmedjukadrova.blogspot.com)




Школа и разред: ________________________________________________________________




1. А) Ученици треба да погледају филм Ко то тамо пева. Филм је режирао Слободан

Шијан. Сценарио је написао Душан Ковачевић. Ако постоји могућност, ученици

могу на једном од додатних часова да погледају филм у медијатеци.

Б) Ако не могу да погледају филм, треба да прочитају одломак из Читанке 8,

Уметност речи, стр. 132–135.

2. У Читанци 8, Уметност речи, стр. 135 налази се стваралачки задатак. Наставник упу-

ћује ученике да га пронађу и прочитају пре него што погледају филм.

3. Припремите се да коментаришете на часу своје утиске о филму.

4. Наставник одреди три ученика која ће припремити из Читанке 8, Уметност речи (стр.

136–137): Учимо нешто ново, Из ризнице речи, Занимљивост.

5. Наставник даје задатак једном ученику да увежба да прочита из Читанке 8, Уметност

речи, стр. 137, део писма Душана Ковачевића, Белешку о аутору. Белешка треба да

буде прочитана живо, као да је сам писац говори.

6. Направити избор смешних сцена за час.

Ток часа


Наставник почиње час питањима: Који је твој омиљени домаћи филм? Зашто? Наведи једну занимљиву сцену из свог омиљеног филма? Наведи карактеристичан детаљ којег се увек сетиш из омиљеног филма.

а) Када ученици одговоре на питања и изнесу неколико утисака, наставник пита ученике шта им је било најзанимљивије у филму Ко то тамо пева.

б) Ако ученици нису видели филм, наставник их пита на основу прочитаног одломка за утиске.

Наставник поставља питање: Шта је сценарио (филмска прича)? Наставник повезује наставу књижевности са језиком и пита ученике: Како се мења именица сценарио?


Када добије тачан одговор, наставник прозива ученика који је спремио део о сценарију (в. 4. истраживачки задатак). Ученик исприча оно што је припремио.

Наставник наставља разговор са ученицима према плану из Читанке 8, Уметност речи, Разговор о књижевном делу, стр. 136.

На часу се могу приказивати сцене из филма, по избору ученика, ако за то постоје услови (в. 6. истраживачки задатак).

Наставник прозива ученика (в. 4. истраживачки задатак) који је спремио део о првој филмској представи (Читанка 8, Уметност речи, Занимљивост, стр. 137).

Наставник прозива ученика који је припремио део о режији (в. 4. истраживачки задатак).

Напомена: Наставник може ученика да упути да потражи занимљиву анегдоту и донесе фотографију са снимања (неког) филма.

Наставник даје реч ученику који је увежбао Белешку о аутору (Читанци 8, Уметност речи, стр. 137).

Мали сценски приказ: излази ученик који носи неки карактеристичан предмет за писца, намешта сто испред одељења, седа за сто и чита писмо (в. 5. истраживачки задатак).

Када изабрани ученик заврши са читањем, наставник пита ученике да наведу три детаља из пишчеве биографије.


Наставник цитира Душана Ковачевића, изговарајући мото из Читанке 8, Уметност речи, стр.132: Кад кажеш Балкан, онда је најбоље гледати из авиона како то изгледа.

Наставник пита ученике: Шта за вас значи та Ковачевићева мисао? Које асоцијације имате када кажете Балкан? Ако су оне стереотипне, наставник пита: Како се на то може утицати? Шта је у томе комично?

У интервјуу за Политику (31. децембар 2009), Душан Ковачевић је рекао: Безнађе се побеђује смехом.


Филм Ко то тамо пева

- сценарио (филмска прича)

- режија (уметничко и техничко обликовање филмске приче)

- у 20. веку развија се филмска уметност

- улоге

- најзанимљивије сцене


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 65


Наставна јединица: Критички приказ књиге, филма, радијске и телевизијске емисије и концерта (Граматика 8, Дар речи, стр. 230–232)

Врста часа: усмено изражавање


Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна, компаративна


Корелација: књижевност, филм, музика, режија

Образовни циљеви: оспособљавање ученика за самосталну анализу књижевноуметничког дела (роман, збирка приповедака, драма), филма, радијске и телевизијске емисије, концерта; процењивање идејно-естетских, језичко-стилских и других вредности уметничког дела; подстицање и развијање критичког односа у приступу уметничком делу.

Васпитни циљеви: процењивање идејних и естетских вредности дела; стварање, развијање и подстицање неопходних навика у говорној култури ученика.




2. Илустровани речник филмских термина (www.filmsite.org/filmterms.html)



Школа и разред: ________________________________________________________________




1. Наставник одабере пет ученика који треба да увежбају читање критичког приказа књиге, филма, радијске и телевизијске емисије и концерта (Граматика 8, Дар речи, Критички приказ, стр 230–232).

Ученици се припремају за улогу спикера који ће информисати јавност озанимљивостима из света књижевности, радија, телевизије и музике. Ученици треба да буду пригодно обучени за јавни наступ.

2. Наставник даје групи (три) ученика да осмисле како изгледа мали студио из којег ће одељење информисати претходно одабрана група ученика. Може се направити и стилизовати рам од хамера за екран.

3. Потребна су и три критичара (ученика) која ће проценити како је вест презентована, има ли акценатских и дикцијских (изговор гласова) грешака, као и то да ли је одређени спикер водио рачуна о реченичној мелодији и логичком акценту.

Ток часа


Наставник прозива (в. истраживачки задатак) пет изабраних ученика да прочитају као занимљиву вест критичке приказе књиге, филма, радијске и телевизијске емисије, као и концерта.

Ученици излазе, седају за припремљен сто (в. 2. истраживачки задатак) и читају критичке приказе.

Три ученика (в. 3. истраживачки задатак) седају на њима одређена места и прате „мале вести“.

Сви остали ученици добијају задатак од наставника да их пажљиво саслушају, јер ће касније дискутовати о ономе што су видели и чули.

Наставник каже да ће учити о особинама новинске критике и пише на табли: Критички приказ.


Када ученици заврше са кратком презентацијом критика, наставник даје задатак следећој групи ученика (в. 3. истраживачки задатак).

Док се они договоре (2 минута), наставник пита остале ученике: Која критика вам је била најзанимљивија? Зашто? Мислите ли да су све критике позитивне?

Ученици одговарају на постављена питања, као и презентери.

Наставник прозива мали судијски тим који одговара на питање ко је најбоље прочитао вест и даје своје мишљење о презентацији.

Наводе примере евентуално погрешно изговорених речи (наставник све прати и помаже кад затреба да би час био динамичан).

Наставник објашњава особине критике као новинарског жанра и истиче значај критике (Граматика 8, Дар речи, стр. 232).

Наставник каже ученицима да отворе Граматику 8, Дар речи, стр. 231 и чита 2. задатак (иза критика).

Ученици подвлаче особине добро написане критике.

Наставник каже ученицима да у свакој од критика пронађу реченицу која им указује на то какав став има критичар (умеће анализирања) према одређеном остварењу. Наставник кратко објашњава шта значи синтагма јапанске ципелице (из критичког приказа радијске емисије).

Наставник даје ученицима три минута да погледају приказе и одаберу своје примере (према датом налогу). Ученици читају примере које су издвојили.


Наставник резимира са ученицима све што су рекли о критичком приказу.

Читају задатак из Граматике 8, Дар речи (стр. 232) и читају текстове (Увод у филмску писменост, о емисији Трезор).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник задаје ученицима да напишу за следећи час: Критички приказ филма, књиге, концерта, радио или телевизијске емисије. Ученици треба да одаберу књигу, или филм, или емисију, или концерт и да напишу критички приказ.


КРИТИЧКИ ПРИКАЗ

- критика (новинарски жанр)

- информише

- показује умеће анализирања

- вреднује дело

Улога критике: а) развија културу читања и дијалога

б) развија мишљење


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

ПРИЛОГ 1

Увод у филмску писменост:

Гледање филмова, изузев ако није само у сврху забаве, обично је боље уз познавање функционисања филма и основних знања о елементима филмског заната. Сваки гледалац филма или посетилац биоскопа требало би да се труди да буде ‚критичар‘ (у најбољем и најопштијем смислу те речи) и да буде спреман да прихвати потпун доживљај.

Критичко и пажљиво гледање филмова значи да се филмска уметност посматра са више размишљања и свести и да се унапреди целокупан доживљај. То такође значи да се познаје филмски језик.

Озбиљан филмски заљубљеник треба дубље да испита филм тако што ће читати о различитим аспектима прављења филма укључујући филмске термине које је битно знати да би се у потпуности схватио ‚језик‘ филма. Илустровани Речник филмских термина www.filmsite.org/filmterms.html садржи дефиниције многих израза који се користе.

Тај кратак списак даје се за просечног посетиоца биоскопа да би се подстакло размишљање о филму. Дају се корисне идеје о уметности читања, анализирања, посматрања, критичког гледања и декомпозиције филма (раздвајање компонената филма и тумачења њиховог намерног спајања). Свако може да научи језик, технике и структуру филма у прошлости и садашњости. Сајт Internet Movie Database (www.imdb.com) увек представља користан ресурс за чињеничне информације о филмовима.

Трезор

„Седам година Трезора“ - емисија представља критички приказ седмогодишњег рада на реализацији једночасовног блока под називом „Трезор“. О концепту. О реализацији. О

терминима емитовања. О рецепцији. О ономе што је планирано и урађено и о оном што је најављено а није урађено.

О успесима и неуспесима. О плавим машнама. О врлинама и манама. О члановима сталне екипе која реализује „Трезор“. О сталним гледаоцима, љубитељима, сарадницима и пријатељима. О Редакцији за историографију у којој се „Трезор“ производи. О „Трезору“ као јединственом ТВ програму у Србији, и о очекивању конкуренције. О „Трезору“ као најстраснијем активисти за оснивање Музеја телевизије. Ауторски програм Бојане Андрић „Трезор“ појавио се на Другом програму РТС 4. фебруара 2002, а од 9. априла 2007. у оквиру „Трезора“ емитује се циклус „Осма врата“ аутора Ане Милићевић, уз честа гостовања Бранка Криловићa и Лидије Божић са ауторским емисијама.

„Трезор“ ће од сада ићи под новом генералном шпицом: на стару, уз непромењену музичку шпицу композитора Дарка Обрадовића, промењен је видео изглед. Претходну шпицу реализовали су Душан Коњевић и Ненад Мирић у „City Image“ бироу, а нова шпица имаће три видео издања, названа једноставно: Трезор: јуче, уколико је реч о емисијама из архиве; Трезор: данас, уколико се ради о садашњем животу и раду Телевизије Београд; Трезор: сутра, ако је реч о некој врсти улагања за будућност, као што су стручна вођења кроз студија и друге службе ТВБ, као све друге врсте сарадње са ђацима и студентима који се школују за област електронског медија, а посебно и појединцима из свеукупног аудиторијума програма „Трезора“ и РТС.

* Снимано 23.01.2009, Редакција за историографију

Други о Трезору:

„Рудник сећања који се сваке вечери отвара попут Али-Бабине пећине за радознале гледаоце, жељне сазнања о прошлости, несумњиво је најзначајнији део националне телевизије... Дејство ТРЕЗОРА јесте двојако: на једној страни, меморијски удар изазива (само)сажаљење, а на другој - неку врсту поноса што сте живели у времену које, у поређењу са презентом, изгледа као Периклово доба.“ - Горчин Стојановић, „Блиц“, 22.07.2004

„ТРЕЗОР је права школа за новинаре - почетнике. Показује се како се прилози могу надградити, како се сагледавају догађаји и личности из прошлости...ТРЕЗОР помаже да се не лажемо и заваравамо. Крунски је аргумент за све оне који се питају зашто баш РТС треба да добије статус јавног сервиса.“ - Бранислава Џунов, „Политика“, 19.08.2005

„Постоји једна емисија на програму РТС која се опире убрзаној медијској „производњи потрошње“... ТРЕЗОР се залаже за интелектуално одговорну телевизију, без икаквих историјских, политичких или економских алибија. То је творевина која имплицитно захтева ону врсту цивилизацијског капацитета јавног сервиса који подразумева дужност да себе непрекидно креативно надраста...“ - Зоран Хамовић, „Данас“, 22.12.2006

„На крају године: на првом месту, као пројекат у целини: више сезона живахан, данас живљи него икад, ТРЕЗОР Бојане Андрић и њене редакције са РТС. Не само што (а) ваде из прошлости и спасавају од заборава..., не само (б) што подсећају каква нам је ТВ била, него што (ц) подгревају наду да ће, једног лепшег дана, и ТВ опет да буде то исто, вредност, смисао и културно добро.“ - Ранко Мунитић, „ТВ Новости“, 25.12.2007

„Да се скоро нико не осети заборављеним и прикраћеним, да се не остане дужан готово ником ко се судбински и суштински уградио у ТВ кућу стару пола века најзаслужнија је Редакција за историографију наменским емисијама ТРЕЗОРА и ОСМИХ ВРАТА... Рађено је не само зарад признања прошлом него као и прилог будућем времену. Да они који долазе не помисле како од њих све почиње...“ - Бранка Оташевић, „Политика“, 30.12.2008.


Час број: 66


Наставна јединица: Анализа домаћег задатка: Критички приказ филма, књиге, концерта, радио или телевизијске емисије (Граматика 8, Дар речи, стр. 230–232, 216–219)

Врста часа: писмено изражавање



Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, радни налози, табла, креда

Корелација: књижевност, филм, музика, режија

Образовни циљеви: оспособљавање ученика за самосталну анализу књижевноуметничког дела (роман, збирка приповедака, драма), филма, радијске и телевизијске емисије, концерта; процењивање идејно-естетских, језичко-стилских и других вредности уметничког дела; подстицање и развијање критичког односа у приступу уметничком делу.

Васпитни циљеви: процењивање идејних и естетских вредности дела; стварање, развијање и подстицање неопходних навика у писменом изражавању ученика.

Функционални циљеви: стицање умења, развијање способности, радних навика и искустава која се могу применити непосредно у животу; развијена писменост и критички став оспособљава ученике за мисаоне процесе неопходне за стицање знања и самообразовања, појачава радозналост, подстиче машту и креативност, вољне и стваралачке активности.



2. Митар Пешикан, Мато Пижурица, Јован Јерковић, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад; ЗУНС, Београд, 2002.






Школа и разред: ________________________________________________________________




1. Наставник упућује ученике да обнове своје знање из правописа о интерпункцији

(Граматика 8, Дар речи стр. 216 –219).

2. Наставник каже ученицима да напишу по један приказ, али бира пет ученика који

ће написати и краћи приказ у десет реченица.

Ток часа


Пошто су ученици имали да напишу домаће задатке, наставник проверава да ли су сви урадили и донели написане приказе књиге, филма, емисије или концерта.

Наставник каже ученицима да пажљиво слушају једни друге и уоче оно што је добро у критичком приказу.

Наставник прозива једног ученика да прочита свој задатак.


Ученик чита задатак. Наставник пита: Шта бисте истакли као добро у задатку који сте чули (ако задатак нема недостатака)?

Неколико ученика чита своје задатаке. Коментаришу задатке, приказе, уочавају и ана-лизирају.

Наставник прозива оне ученике (в. 2. истраживачки задатак) који су написали краће приказе да их прочитају. Пита их: Колико је било тешко написати краћу критику? Шта треба да знају да би могли кратко и јасно да изнесу свој суд о делу?

Процењују идејно-естетске и језичко-стилске вредности уметничког дела. Наставник подстиче критички однос према уметничком делу.


Резимирају ставове које су изнели и анализирају стилске и језичке грешке у задацима, на основу прочитаног. Наставник истиче примере добрих закључака.

Напомена: Наставник не може да уочи правописне грешке у задацима ако их не прочита.


АНАЛИЗА ДОМАЋЕГ ЗАДАТАКА:

Критички приказ филма, књиге, концерта, радио или телевизијске емисије

- стилске грешке:

- граматичке грешке (правопис):


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 67


Наставна јединица: Јасминка Петровић: Бонтон (избор), стр. 133–135

Тип часа: обрада

Облик рада: фронтални, рад у групи

Наставне методе: дијалошка, монолошка, метода самосталних ученичких радова

Наставна средства: Читанка 8, Уметност речи, стр. 133–135

Корелација: сви предмети

Образовни циљеви: упознати ученике са бонтоном, тј. правилима лепог понашања; усвојити их ради примене у свакодневном животу.

Васпитни циљеви: неговати лепо понашање ученика; побудити љубав према лепом понашању; раздвојити лепо од ружног, добро од лошег.

Функционални циљеви: примењивати стечена знања у свакодневним ситуацијама, што доприноси квалитетнијем и бољем животу.






2. Јасминка Петровић, Бонтон, Креативни центар, 2009.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати одломак из Бонтона и осмислити ситуације у договору са друговима.

Ток часа


Наставник обавештава ученике да је данашњи час посвећен тумачењу одломка из Бонтона Јасминке Петровић. Објашњава да је бонтон скуп правила лепог понашања.


Ученици се деле у групе. Пошто су добили задужења раније, симулирају ситуације на основу прочитаног одломка из Бонтона.

Прва група приказује понашање младих на журкама.

Друга група представља понашање ученика у школи.

Трећа група симулира разговор телефоном, четврта упознавање, пета група представљање, шеста правилно поставља сто и представља ситуацију за столoм.

Овакав час је веома занимљив и ученици с лакоћом усвајају одређена знања. Поред тога, исказују своју креативност и самосталност у раду.


Ученици са наставником бирају најбоље осмишљену ситуацију, а затим понављају основна правила лепог понашања.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати још неки део Бонтона (по избору ученика).


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 68

Област: Граматика (синтакса)

Наставна јединица: Основне функције и значења глаголских времена


Облик рада: индивидуализовани колективни, фронтални




Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из области језика (синтаксе); упознавање и примена нових појмова (индикативно и релативно значење глаголских времена); развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: стварање позитивних навика; развијање свести о повезаности језика и књижевности.

Функционални циљеви: развијање моћи запажања, анализе, синтезе, индукције, дедукције, систематизације; развијање смисла за откривање битних детаља, узрочно-последичних веза; примена усвојеног знања на конкретним примерима.





1, Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Дар речи, Граматика за осми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010.


Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Подсетити ученике која глаголска времена постоје у српском језику низом питања: Наведи глаголска времена у српском језику! Промени глаголе трчати, писати, купати се по временима. Која глаголска времена означавају радње у прошлости? Означава ли презент само садашње време?Да ли у реченици Сутра путујемо на море презент означава садашње или неко друго време?


Наставник прво објашњава индикативно и релативно значење глаголских облика. Пише на табли схему уз помоћ које ученицима објашњава индикативно значење презента, перфекта, футура и аориста. Прво наводи примере, а затим ученике подстиче да сами изведу неке општије закључке (индуктивна метода), а онда даје целу дефиницију. Питања која постоје у Граматици 8, Дар речи кроз лекције (116–126 страна) могу да буду од помоћи. Наставник може усмено да их поставља, али и ученици могу појединачно да их решавају, уз наставникову помоћ, а може и наизменично (118. стр. 9. задатак; 119. стр. 1. и 2. задатак; 121. стр. 1, 2, 3. и 5. задатак; 123. стр. 1. задатак). Следи провера задатака. После изнете дефиниције тражити од ученика да сами наведу неки пример за индикативну употребу одређеног глаголског облика. Затим следи објашњење релативно употребљених глаголских облика. Наставник на табли пише схему уз помоћ које ученицима објашњава релативну употребу глаголских облика (презент, перфекат, имперфекат, плусквамперфекат, аорист, футур I). Посебно скренути пажњу на презент за будућност, приповедачки презент, квалификативни презент, крњи перфекат). Сада може да се примени дедуктивна метода – даје се прво дефиниција релативне употребе, па се наводе примери. Дати ученицима да ураде задатке: 118. стр. 10. задатак; 119. стр. 3. и 4. задатак; 122. стр. 5, 6. и 8. задатак. Провера задатака. Ученици сами закључују у чему је разлика између индикативне и релативне употребе глаголских времена.

Глаголски облици се употребљавају и у приповедању – приповедачки презент, приповедачки футур, приповедачки перфекат, приповедачки аорист, приповедачки имперфекат и приповедачки плусквамперфекат. Наставник може унапред да припреми неки текст у којем ће бити релативно употребљена нека глаголска времена, а ученицима даје задатак да их пронађу и именују. Текст треба ученицима да је познат (књижевно дело које су обрадили, нпр. одломак из Сеоба Милоша Црњанског, Хајдука Б. Нушића, Малог принца А. де Сент Егзиперија). Или треба да ураде задатке из Граматике 8, Дар речи (120. стр. 5, 6. и 7. задатак; 124. стр. 1, 2, 3. и 4. задатак; 126. стр. 2. задатак). Следи провера задатака. Ученицима издиктирати по један пример за сваку употребу свих глаголских времена. Примере нека запишу испод схеме која је написана на табли.


Наставник излаже резиме испредаваног новог градива, посебно истичући битне појмове; паралелно даје примере за индикативни презент – релативни презент; индикативни перфекат – релативни перфекат... Навести ученике да сами изведу разлике између различитих употреба једног глаголског облика и да закључе која су глаголска времена синонимна.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Значење и употреба глаголских облика):

• 116. страна – 1. а) гледамо б) пада в) шетамо, угледамо г) лежи, не мисли, се смешка,

испуњава д) имамо ђ) идемо е) тренира ж) се налазе з) се окреће 2. прошла, садашња

и будућа

• 117. страна – 3. Слушам наставника. Седимо у учионици. 4. в) ...смо шетали... г)

...је лежао..., ...није мислио..., ...се смешкао..., ...је испуњавало... 5. Када се користи

релативни презент, приповедање је живље, динамичније. 6. Јуче гледамо утакмицу,

а он тражи нешто по интернету.

• 118. страна – 7. За месец дана путујемо на море. Сутра не долазим. 8. Београд лежи на

ушћу двеју река. Александра Радовић одлично пева. 9. а) релативно значење (презент

за будућност) б) квалификативно значење (квалификативни презент) в) релативно

значење (приповедачки / наративни / историјски презент) г) квалификативно значење

(квалификативни презент) 10. б), в)

• 119. страна – 1. а) сам закаснио б) возили смо се в) је вукла, наишли су, је пронашао,

је никао, почупао је, напунио 2. Јуче је падала киша. Нисмо стигли синоћ на концерт.

3. вуче, наиђу, пронађе, ниче, почупа, напуни, релативно (приповедачки презент) 4.

Приповедање је динамичније када се употреби презент.

• 120. страна – 5. била, усахнуле, умирали 6. је гледао, није видело, запамтило, је

кувало 7. у релативном значењу (приповедачки презент)

• 121. страна – 1. а) доћи ћу б) ће бити померен в) рећи ће 2. а), б) 3. према садашњем

4. Сутра нећемо доћи. Пријемни испит неће бити одложен.

• 122. страна – 5. ће, ће, ћете заноћити 6. презент за будућност, релативно 7. Доћи ћу

за пет минута. 8. Долазим за пет минута. 9. Значење остаје исто.

• 123. страна – 1. а) прочитах б) упознах, чух, стигоше, залепеташе, отрчаше 2. су

стигли, су залепетали, су отрчали; Приповедање је спорије када се употреби перфекат.

• 124. страна – 1. беше запао, беше се запалила, сам био понео 2. пре радње означене

глаголом стићи 3. пре радње означене глаголом поделити 4. перфекат: сам стигао;

аорист: помогох, изиђе, викнух, поделих; имперфекат: хоћаше; инфинитив: изгорети

• 125. страна – 5. Када се прича о некој давно прошлој радњи, користи се

плусквамперфекат, и то обично онај са перфектом глагола бити (сам био отишао), а ређе са аористом глагола бити (бејах отишао).

• 126. страна – 1. стајаше, вртијаше, не могадијаше 2. не мишљаше, прискочише,

попрскаше, тури, повратише, дигоше, се одвоји, гледаше; сви су употребљени

релативно, то су приповедачки употребљена глаголска времена.

Решења задатака из Радне свеске (Значења и употреба глаголских облика):

• 108. страна – 2. чујемо, отрче, дођу 4. б) г) 5. гледах, не могох, играше, бјеше 6. а)

паде, изиђе, нисам знао, сам вечерао, запираху, дрхтаху, беху ознојили, дигох, рекох,

дођох б) кријући се – значење начина / начинско

10. а) ће , ће, ћете заноћити б) спроводим, презент за будућност, релативно

11. а) нахраних, дадох, показах, нађох, дадох б) релативно в) беше изгубио

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, 108. стр. 2, 4, 5, 6, 10. и 11. задатак


ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ И ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛСКИХ

ВРЕМЕНА

ИНДИКАТИВНА УПОТРЕБА

(радња се одмерава према садашњем тренутку)

презент перфекат футур I аорист

РЕЛАТИВНА УПОТРЕБА

(радња се одмерава према прошлом или будућем тренутку) 1. презент 2. перфекат 3. футур I

- приповедачки презент - приповедачки перфекат - приповедачки футур I

- презент за будућност - релативни перфекат

- крњи перфекат

4. аорист 5. имперфекат 6. плусквамперфекат

- приповедачки аорист - приповедачки имперфекат - приповедачки плусквамперфекат


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 69


Наставна јединица: Житије светог Саве, Теодосије (тумачење књижевног текста), стр. 169-173




Наставна средства: Читанка 8, Уметност речи, табла, креда, ученичке свеске


Образовни циљеви: упознати ученике са одликама житија; тумачити одломак усмеравајући запажања и истраживања на битније уметничке вредности дела; откривати и упознавати доминантне делове текста; обрадити лик светог Саве.

Васпитни циљеви: подстицати ученике на схватање живота, дубље разумевање вредности и смисла људског трајања; побудити у ученицима љубав према духовности и показати да је материјално пролазно, а духовно вечно.

Функционални циљеви: буђење истраживачке радозналости и оспособљавање ученика да посматрају, уочавају и одабирају значајне и карактеристичне појединости приче; побуђивати аналитичку пажњу и критичко вредновање уметничких чињеница, самим тим гајити ученичку креативност.




3. Љиљана Јухас-Георгиевска, Стара српска књижевност, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво одломак из Житија светог Саве. Забележити запажања. Обратити пажњу на лик светог Саве. Пратити ток и начин приповедања.

Ток часа


Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Подсећа ученике да је у ранијем школовању било речи о светом Сави и пита их да се сете дела која су обрађивана. Објашњава ко је био Теодосије и појам житија.

Житије је средњовековна биографија у којој је описан живот владара или истакнутог црквеног поглавара. Житија су писана да би се њима учврстио светачки култ владара. Посебно су значајна житија владара из династије Немањића. Она садрже историјску грађу и имају књижевне квалитете. Теодосије у првим деценијама 14. века пише житија посвећена светом Сави и светом Петру Коришком.


На основу прочитаног одломка из Житија светог Саве, ученици износе своје утиске и одговарају на наставникова питања. Наставник објашњава непознате речи. О ком догађају се говори у овом одломку? Ко је био Растко Немањић? Како је приказан у овом делу? Шта све Растко чини да би остварио своју намеру? Које особине при томе испољава? Како се понаша потера која је дошла за Растком? Које су особине испољили? Како их Сава прекорева? Како потера доживљава Савине речи? Шта је Сава поручио својим родитељима? Чему се нада? Чега се плаши војвода који предводи потеру?

У Житију светог Саве Теодосије приказује читав Савин живот. У овом одломку је приказан Савин бег у Свету гору и његово замонашење. Растко Немањић је имао седамнаест година када је побегао. Његов отац Стефан Немања шаље потеру за њим. Потера га стиже у манастиру Ватопед, али их Сава надмудри и успе да се замонаши. Теодосијево приповедање о овом догађају је врло занимљиво, динамично, са много појединости. Истакнут је Савин лик. Иако веома млад, показује изузетну мудрост и сналажљивост. Окренут је црквеном животу и показује наклоност према духовности, без обзира на своје порекло и могућност живота у изобиљу (земаљска задовољства). Служи се лукавством како би себи обезбедио духовни мир. Лику Саве, који је смирен, благ, мудар, супротставља се лик војводе и војника. Они показују бес, гнев, насилништво и ускогрудост. Савине речи смирују све, па ће гонитељи осетити страх и стид.

Приповедање у овом делу је, како је већ речено, веома занимљиво. Смењују се статички и динамички мотиви. Писано је једноставним језиком, што даје животност (Савин лик је приказан у људској димензији).


Ученици изводе закључке о прочитаном делу кроз идеје дела и обнављају стечена знања.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати песму Прича о светом Сави Матије Бећковића у Читанци 8, Уметност речи на стр. 174–176.


„Житије светог Саве“ Теодосије (XIII–XIV век)

ЖИТИЈЕ – ЖИВОТОПИС

СВЕТИ САВА--------СВЕТА ГОРА------ЗАМОНАШЕЊЕ

ВОЈВОДА И ВОЈНИЦИ


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 70


Наставна јединица: Прича о светом Сави, Матија Бећковић, стр. 174–176


Тип часа: обрада

Врста часа:





Образовни циљеви: Продубљивати знања о светом Сави. Оспособљавати ученике за тумачење лирске песме; уочавање мотива, песничких слика, композиције, песничког језика.

Васпитни циљеви: Неговати осећање припадности својој нацији и инсистирати на чувању традиције.

Функционални циљеви: Оспособљавање ученика да постојеће знање о светом Сави употребе приликом тумачења песме.



Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи у уџбенику историје и на интернету податке о животу и раду светог Саве. Подсети се предања о светом Сави која си радио у 7. разреду. Пронађи на интернету податке о животу и раду Матије Бећковића. Прочитај песму Прича о светом Сави и одреди њену композицију. Размисли на који начин је компоновано време у песми. Покушај да протумачиш смисао следећих мотива: Савин пут, пси, мач уста. Протумачи наслов песме. Објасни значење клетве коју свети Сава изговара.

Ток часа


– Психолошка припрема ученика: Подсећање на живот и дело светог Саве.

– Подсећање на предања о светом Сави која су ученици обрадили у 7. разреду. Која се све предања везују за име светог Саве?


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Матије Бећковића, а остали га допуњују.






– На која размишљања те је песма навела?

– Која је тема песме?

– Како је песма компонована?

– На који начин је представљено време у песми? Како разумеш стихове да је „свети

Сава ишао по земљи / Још пре свога рођења“? О каквом рођењу је реч? Када настаје

право, духовно рођење човека? Објасни како то свети Сава и сада иде земљом

„само га не видимо“.

– Објасни симболе Савиних стопа, Савиног извора, Савиног врха, Савине стране,

Савиних трагова, Савиног кука и Савиног лакта? Која предања се крију у њима?

Шта то говори о Савиној улози у народу?

– Објасни смисао Савиног пута? Који је то пут? Објасни зашто „другог пута и

нема“.

– Ко је напао Саву на том путу? На какве псе песник заправо мисли? Како разумеш

смисао стихова да ти пси и данас нападају „свакога ко се упути Савиним траговима“?

– Којим се све „оружјем“ Сава брани од напасника? Објасни како се то он брани

помоћу три прста.

– Објасни смисао камена и зиме.

– На који начин су то пси разнели Савино тело? Присети се шта се десило са Савиним

моштима.

– Које је било Савино најјаче оружје? Објасни шта се крије иза метафоре „мач уста“.

Како је разумеш?

– Протумачи смисао Савине клетве.

– Објасни на који начин песник успоставља паралелу између Савиног времена и

данашњег времена. Да ли се нешто од тада променило? Шта то говори о тежини

Савиног пута? А о јачини „паса“? На који то начин данас и ми ходамо Савиним

путем? Како се закорачује на тај пут?

– Објасни наслов песме.

– Издвој основне идеје песме.


– Продубљивање ученичког знања о предањима:

Предања су посебна врста усмене прозе у којима су сачувана различита веровања наших предака о природи, људима и догађајима у прошлости.

Културно-историјска предања говоре о јунацима, догађајима и настанку имена места или географског појма. На пример: Свети Сава и богати Гаван, Марко Краљевић, У цара Тројана козје уши, Савина мала, Савина пећина.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Увежбај интерпретативно читање песме. У томе ти може помоћи Звучна читанка 8.


„Прича о Cветом Cави“ Матија Бећковић (1939)

– Тема песме: Савин пут


I Сава бира пут којим ће ићи

II Напад паса

III Савина одбрана

IV Савина клетва


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 71


Наставна јединица: Основне функције и значења глаголских начина


Облик рада: индивидуализован колективни, фронтални


Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, табла, креда, радни налог


Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из области језика (синтаксе); упознавање и примена нових појмова (модална употреба глаголских начина); развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: __________________________________________________________

Ток часа


Провера домаћег задатка. Током проверавања домаћег задатка ученике испитати о основним употребама глаголских времена. Ако се у задатку тражи, на пример, да се препозна релативни презент, ученика још питати какав је то индикативни презент.


Подсећањем на то који су глаголски начини у српском језику (ученици набрајају) почиње лекција о основним употребама и значењима глаголских начина. Наставник прво објашњава шта значи модална употреба тиме што даје дефиницију, па онда наводи примере за сваки глаголски начин. Ученици раде задатке (127. стр. 2. задатак; 129. стр. 2 задатак; 130. стр. 1, 2. и 3. задатак). Провера задатака. Наставник говори и о временској употреби неких начина: приповедачки императив, приповедачки потенцијал и временско значење футура II. Наводи примере.

Наставник је унапред припремио радне налоге:

1) Подвуци глаголске начине у следећим стиховима и објасни њихову употребу:

„Кажи ми, кажи како да те зовем, „Мама, хтео бих да сам твој ђердан од злата!

Кажи ми какво име да ти дам!“ Можеш, склопи ми само руке око врата!“

(Ј. Ј. Змај, Кажи ми, кажи) (Ф. Г. Лорка, Луцкаста песма)

2) У Радној свесци на 111. страни уради 13. задатак; на 110. стр. 12. задатак.

Провера задатака, прво провера једног налога, па другог.


Наставник упућује ученике да заједно погледају и прокоментаришу систематизацију личних глаголских облика у Граматици 8, Дар речи, на 136. и 137. страни.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Значења и употреба глаголских облика):

• 127. страна – 1. а) затвори б) реците в) дирни г) отпевај д) уђи, изађи ђ) зови, зови

2. Молим те, додај ми хлеб! Уђи! Не излази напоље!

• 129. страна – жеља, б), в) услов

• 130. страна – 2. зависним 3. временско (релативно)


• 108. страна – 1. императив, релативно 3. приповедачки потенцијал, релативно

значење 9. буде падала 12. а) гледајте – захтев; не журите се, застаните – молба; будите

– заповест; не остављајте, пишите – захтев (молба) б) модално 13. а) би обузимала,

би погледао, прошаптао би, би синула б) је наприједовало, расло, бујало, множило се,

ширило – перфекат – релативно значење; се пресипа, прелијева – презент – релативно

значење – приповедачки (наративни)

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, 108. стр. 3. задатак; 109. стр. 9. задатак


ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ И ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛСКИХ

НАЧИНА

МОДАЛНА УПОТРЕБА

(став говорника према неоствареној радњи)

1. императив 2. потенцијал 3. футур II

- заповест, захтев, молба - услов, намера, жеља - услов, претпоставка, могућа радња

РЕЛАТИВНА УПОТРЕБА

(временско значење, у приповедању)

1. приповедачки императив 2. приповедачки потенцијал 3. футур II


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 72


Наставна јединица: Квиз из културне историје: Србија – земља, живот, народ, обичаји




Наставна средства: текст из Радне свеске (стр. 29–31), табла, креда

Корелација: историја и географија










Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Ученицима је на претходном часу речено да се припреме за квиз о Србији (земља, живот, народ, обичаји) који ће решавати у првом делу часа. Такође, свака група треба да осмисли по пет питања која ће постављати осталим групама.

Ток часа


Наставник дели ученике у пет група. Предлог је да у групама буду ученици сличних способности. Наставник ученицима даје упутства за решавање теста у Радној свесци „Задужбине и њени ктитори“. Сви решавају исте задатке. Мери се брзина решавања задатака и број тачних одговора.


На првом делу часа ученици решавају питања из Радне свеске на страни 33–34. Оставља им се време од десет минута. После тога се проверава број тачних одговора у свакој групи и резултати се записују на табли.

У другом делу квиза ученици постављају противничким групама питања која су сами смислили, свакој групи по пет питања. Ако нека група не зна одговор на питање, одговор на папиру записују остале групе.


Након сабирања поена, проглашава се победничка група.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 73


Наставна јединица: Основне функције и значења неличних глаголских облика




Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, табла, креда, радни налози


Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из области језика (синтаксе); упознавање и примена нових појмова; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: _________________________________________________________________________________

Ток часа


Провера домаћег задатка. Наставник ученицима дели унапред припремљен радни налог:

1) Подвуци неличне глаголске облике и именуј их:

- Помисливши да то није важно, изашла је не осврнувши се.

- Путујући нашом земљом, уживала сам гледајући природне лепоте.

- Завршивши домаћи задатак, Ана журно изађе из собе.

- Уживали смо пливајући ка острвцету.

- Шетати је препоручљиво.

- Сигурно ће нам то ускоро саопштити.


Провера задатка. Наставник затим излаже како се поменути глаголски облици (глаголски прилози и инфинитив) могу употребити тј. која значења могу имати.

Најважнија значења исписује на табли, а затим од ученика тражи да та значења пронађу у реченицама из радног налога. Провера задатка. Наставник задаје ученицима да ураде на 132. стр. 3. задатак. Провера задатка.

Наставник говори о употреби радног глаголског придева и трпног глаголског придева исписујући на табли њихова основна значења. Ученици решавају затим задатак који је унапред припремљен:

2) Подвуци неличне глаголске облике који су попридевљени:

- Писмо се изгубило.

- Деца су васпитачици предала обојене цртеже.

- Изненада су угледали залутало маче.

- Да ли си чуо за висеће вртове?

- Лелулајући на дрвету, гнездо само што се није срушило.

- На приредбу је дошла и наша бивша разредна.

- Изашла је из собе не сачекавши одговор.

Провера задатка. Наставник задаје ученицима да ураде на 134. стр. 5, 6. и 7. задатак; на 135. стр. 2, 3. и 4. задатак.


Наставник упућује ученике да заједно погледају и прокоментаришу систематизацију неличних глаголских облика у Граматици 8, Дар речи на 137. стр.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Значење и употреба глаголских облика):

• 131. страна – 1. а) певајући б) причајући в) тренирајући г) желећи 2. услов, време,

зато што је желела да задржи посао

• 132. страна – 1. а) дошавши б) не погледавши в) пожелевши 2. не погледавши нас,

пожелевши нови мобилни телефон 3. берући, бојећи се, тугујући, избегавајући 4.

значење времена, значење узрока, значење начина, значење начина

• 133. страна – 1. а) појели б) огладнели в) дошли г) ишао 2. перфекта, потенцијала,

футура II 3. поједене, хваљена, упецане 4. Купили су опале јабуке. Прочитана књига

је оставила утисак на њега. 5. дала, пролепшала, била, дошла 6. подбулих, оронула

7. покривеном

• 135. страна – 1. учити, бити, доћи 2. Тренирати је препоручљиво. Учити је корисно.

3. Она ће учествовати у такмичењу. 4. Пушити је забрањено.


• 109. страна – 7. а) значење времена / временско б) значење начина / начинско 8.

прочитана, процветала 14. а) певушећи – значење времена (временско) б) узбунивши,

не нашавши – значење узрока / узрочно значење в) значење времена (временско)

г) значење начина (начинско) 15. доћи – део футура, рећи – субјекат

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, 109. стр. 7. и 8. задатак; 111. страна 14. и 15. задатак.


ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ И ЗНАЧЕЊА НЕЛИЧНИХ

ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

начин

време

1. Глаголски прилог садашњи: придев

део глаголске синтагме

начин

време

2. Глаголски прилог прошли: узрок

придев

део глаголске синтагме

допуна непотпуним глаголима

3. Инфинитив: део глаголске синтагме

део футура I

субјекат

4. Радни глаголски придев: део сложених глаголских облика; придев

5. Трпни глаголски придев: део пасива; придев


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 74


Наставна јединица: Припрема за контролну вежбу

Врста часа: систематизација

Облик рада: индивидуализовани колективни


Наставна средства: табла, креда, радни налози


Образовни циљеви: утврђивање знања из области језика (синтаксе); развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Провера домаћег задатка. Наставник дели ученицима радне налоге (3 групе). Свака група добија папир са истим налозима, само што ће прва група радити први задатак, друга други и трећа група трећи задатак. Представљамо неке предлоге радних налога:

1) Подвуци и именуј све глаголске облике у следећем одломку, разврстај их на две групе и прецизно напиши какво значење имају:

„Ударивши на прагу главом у тршчани кров, затекао је жену обучену, умивену и дивну. Она је дрхћући кидала све са себе, свилене пришивене цветове и чипке, вичући кроз плач, све исте речи, сва иста преклињања. Отимајући се, тако, њеним рукама, вукући је нехотице за косу, својим везовима на клобуку, који се заплитаху и у њено одело, једнако је понављао слатке речи, на које је била навикла у првој години брака.“

(М. Црњански, Сеобе, прилагођено)

I Лични глаголски облици

Назив глаголског облика

Значење

II Нелични глаголски облици

Назив глаголског облика

Значење

2) Подвуци релативно употребљене глаголске облике у народној песми У Милице дуге трепавице (песма се налази у Читанци 8, Уметност речи, а наставник је може и претходно припремити на папиру).

3) а) Пронађи облике императива у следећем одломку (Б. Радичевић, Ђачки растанак) и прецизно одреди његово значење:

„Коло, коло, наша дика, А кад сунце веће седа,

Пушка пуца: цика, цика! Бесна момчад још се не да,

Па све тако, пуцај, бери, Иде кући, подвикује,

Певај, играј о вечери, Пуни пушке, попуцује!“ ___________________

б) Напиши назив подвученог глаголског облика и допуни реченице:

„Заспао би тако, уљуљкан својим сопственим шапатом. А пре свитања би се будио, са плашљивом али дивном надом у себи, одлазио до ковчега и ту налазио своју књигу. И враћао би се затим у постељу.“

(И. Андрић, Књига, прилагођено)

Подвучени глаголски облик назива се ___________________.

Његово значење је ___________________(релативно или индикативно), па се он с обзиром на своју употребу назива још и ______________________________.


Ученици раде задатке 15 минута. Следи провера задатака, тако што наставник прозива ученике прво једне, па друге, а онда и треће групе. Потребно је, поред решења које ученик изнесе, поставити још нека питања у вези са одређеним глаголским обликом, и то ученицима неке друге групе, чиме се укључују сви ученици у разговор, на пример: Која још значења може да има тај глаголски облик? Може ли се заменити неким другим глаголским обликом, а да значење остане непромењено? Потврди примером. Инсистирати да се уради исправак сваког погрешно решеног задатка, и то у свеске. Похвалити ученике који су се највише истицали давањем тачних одговора.


Направити још једном резиме основне употребе и значења глаголских облика. Подсетити ученике да следећи час имају контролну вежбу и да се припреме за њу: употреба и основна значења глаголских облика (личних и неличних). Употреба глаголских облика у приповедању.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Припрема за контролну вежбу (провежбати још једном све задатке из Радне свеске који се односе на ову област).


ПРИПРЕМА ЗА КОНТРОЛНУ ВЕЖБУ


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 75





Наставне методе: текстовна

Наставна средства: радни налог


Образовни циљеви: утврђивање знања из области језика (синтаксе); развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник дели ученицима контролну вежбу (2 групе). Објашњава задатке.


Ученици раде контролну вежбу. Предлог контролне вежбе и решења налазе се у Приручнику на стр. 438.

Задаци типа табеле (обрађени у претходној припреми) такође долазе у обзир за контролну вежбу. Ово је само један предлог контролне вежбе и бодовања тј. оцењивања.


Подсетити ученике да се ближи крај часа и да рад приводе крају. Уколико је неко завршио раније, дати му да прочита унапред припремљен текст о некој језичкој занимљивости (Зашто се каже, Милан Шипка).


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 76


Наставна јединица: Именичке, придевске и прилошке синтагме



Наставне методе: монолошка, дијалошка, текстовна, метода запажања, поредбена, индуктивна, дедуктивна, аналитичко-синтетичка



Образовни циљеви: стицање знања о придевским и прилошким синтагмама помоћу разних облика наставниковог подстицања и самосталног ученичког рада; уочавање и разумевање односа између синтагматских чланова: зависног члана и главне речи придевске и прилошке синтагме.

Васпитни циљеви: стицање навика да се у књижевном тексту траже и уочавају језичке појаве; стицање свести о тесној вези између граматике и књижевности; буђење ученикове радозналости, истраживачког духа и критичности; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика да на сличан начин усвајају знања из других области језика и да успешно обављају мисаоне радње неопходне за стицање знања; развијање код ученика моћи за запажање и упоређивање, за закључивање и доказивање, за апстракцију и конкретизацију, за анализу и синтезу; побуђивање смисла за увиђање битних детаља и односа.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема за обраду ове наставне јединице: ученици се упућују да обнове оно што већ знају о једној врсти синтагме, о именичкој синтагми. У томе ће им помоћи задаци који се налазе у Граматици 8, Дар речи, стр. 55, 56 и 57.

Ток часа


Наставник је већ истраживачким задацима, које је поделио на претходном часу, мотивисао ученике за обраду лекције о придевским и прилошким синтагмама. У овом делу часа проверава како су ученици урадили задатке.

Као добар модел за вођење часа наставнику може послужити начин на који су придевске и прилошке синтагме обрађене у Граматици 8, Дар речи. Зато, током целога часа, наставник упућује ученике на овај уџбеник.


Овај део часа наставник започиње разговором о придевима као врсти речи (о њиховим особинама и службама у реченици). Потом упућује ученике да у граматици ураде задатак у коме се од њих тражи да у познатом тексту подвуку придеве и одреде њихову службу (Граматика 8, Дар речи, стр. 58).

Наставник затим помоћу примера из истог текста (одломак из Малог принца), који се налазе у Граматици 8, Дар речи на стр. 58, уводи ученике у разговор најпре о придевским, па о прилошким синтагмама комбинујући монолошку, дијалошку, поредбену, текстовну и индуктивну методу. Најпре обавештава ученике да и придеви, иако су сами одредбене речи, могу бити одређени другим речима и упућује их да, помоћу примера који се налазе у Граматици 8, Дар речи, стр. 58, утврде које речи одређују придеве. При том, усмерава ученичку пажњу на то по чему такве речи одређују придеве. Саопштава ученицима да се такви скупови речи називају придевске синтагме и тај термин записује на табли. На табли бележи и структуру овог типа придевске синтагме (зависни члан: прилог за количину + главна реч: придев). Потом им скреће пажњу на то да постоји још једна врста придевских синтагми. Подстиче ученике да помоћу примера из Граматике 8, Дар речи, стр. 59, закључе која врста речи или синтагме сада одређује придеве. Упућује их да уоче да ли именице као одредбене речи на исти начин одређују придеве као прилози. Потом записује на табли структуру и овог типа придевске синтагме (главна реч: придев + зависни члан: именица, именичка заменица или именичка синтагма). Истим поступком, служећи се поредбеном методом и пратећи излагање у уџбенику, наставник објашњава структуру и прилошких синтагми. Ученике пажљиво води до сазнања помоћу задатака који се налазе у уџбенику.


После извршене анализе, два ученика уз наставникову помоћ резимирају обрађено градиво помоћу бележака на табли.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици се упућују да у Граматици 8, Дар речи ураде 3, 4. и 5. задатак на стр. 60 и 61 и 4, 5. и 6. задатак на странама 63 и 64.


ПРИДЕВСКЕ И ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ

А) ПРИДЕВСКЕ СИНТАГМЕ Б) ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ

а) превише скромна а) веома тужно

веома дирљива

помало јогунастом прилог

за количину прилог

прилози (зависни члан) (главна реч)

за количину придеви

(зависни чланови) (главне речи)

б) одан свом другу б) другачије од одраслих особа

заинтересована за лепо писање слично својој сестри

богато рибом брзо попут брата

смешан до суза источно од реке

старији од њих десно од њих

придеви именице, именичке синтагме прилози именице, именичке синтагме

и именичке заменице и именичке заменице

(главне речи) (зависни чланови) (главне речи) (зависни чланови)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 77


Наставна јединица: Глаголске синтагме



Наставне методе: монолошка, дијалошка, текстовна, метода запажања, поредбена, индуктивна, дедуктивна, аналитичко-синтетичка



Образовни циљеви: стицање знања о глаголским синтагмама помоћу разних облика наставниковог подстицања и самосталног ученичког рада; уочавање и разумевање односа између синтагматских чланова: зависног члана и главне речи глаголске синтагме.

Васпитни циљеви: стицање навика да се у књижевном тексту траже и уочавају језичке појаве; стицање свести о тесној вези између граматике и књижевности; буђење ученикове радозналости, истраживачког духа и критичности; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема за обраду ове наставне јединице: ученици се упућују да обнове начин грађења личних и неличних глаголских облика.

Ток часа


Наставник је већ истраживачким задацима, које је поделио на претходном часу, мотивисао ученике за обраду лекције о глаголским синтагмама. У овом делу часа проверава како су ученици урадили задатке.

Као добар модел за вођење часа наставнику може послужити начин на који су глаголске синтагме обрађене у Граматици 8, Дар речи. Зато, током целога часа, наставник упућује ученике на овај уџбеник.


Овај део часа наставник започиње разговором о карактеристикама глаголских облика (о сличностима и разликама међу њима: лични глаголски облици се мењају по лицима, а нелични се не мењају; лични глаголски облици су у реченици у служби предиката, а нелични нису; нелични глаголски облици су према начину грађења увек прости, а лични су и прости и сложени). Потом их упућује да у Граматици 8, Дар речи, стр. 64, ураде задатак у коме се од њих тражи да у познатом тексту подвуку неличне глаголске облике.

Наставник затим записује на табли реченице у којима су ученици подвукли неличне глаголске облике и постепено уводи ученике у разговор о глаголским синтагмама комбинујући монолошку, дијалошку, поредбену, текстовну и индуктивну методу. Подстиче ученике да размисле и искажу како би исте реченице гласиле да су уместо неличних глаголских облика употребљени лични. Затим и реченице с личним глаголским облицима исписује на табли. Захтева од ученика да упореде подвучене делове реченица у паровима: најпре примере 1.а) и 2.а), а онда примере 1.б) и 2.б). Усмерава их у одређеном правцу захтевима да обрате пажњу на значење, службу и структуру подвучених јединица с личним и неличним глаголским облицима. Ученици поредећи закључују, а наставник после ученичке анализе саопштава да се јединице с неличним глаголским облицима, с глаголским прилогом садашњим и глаголским прилогом прошлим називају глаголске синтагме, и то исписује као наслов на табли. Саопштава такође да су подвучени делови реченица са личним глаголским облицима зависне предикатске реченице. Потом примерима, које исписује на табли, скреће пажњу ученика на још једну врсту глаголске синтагме, на глаголске синтагме с инфинитивом. У виду табеле коју исцртава на табли и у коју уноси основне карактеристике глаголске синтагме и зависне предикатске реченице, систематизује закључке до којих се током часа дошло поредбеном методом.


После извршене анализе, два ученика уз наставникову помоћ обнављају обрађено градиво помоћу бележака на табли.


Ученици се упућују да у Граматици 8, Дар речи ураде 5, 6. и 7. задатак на стр. 67 и 68.

Ученици се упућују да у Радној свесци ураде задатке 1–14 на стр. 98, 99, 100 и 101.


ГЛАГОЛСКЕ СИНТАГМЕ

1) а) Благо је климао главом гледајући мој авион. б) Затим се, извадивши овцу из џепа, предао посматрању свог блага.

глаголске синтагме

2) а) Благо је климао главом док је гледао мој авион. б) Затим се, кад је извадио овцу из џепа, предао посматрању свог блага.

зависне предикатске реченице

3) Никад није досадно играти компјутерске игрице.

глаголске синтагме

Није лепо причати током часа.

ГЛАГОЛСКА СИНТАГМА ЗАВИСНА ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА

Садржи глагол у неличном глаголском облику: глаголском прилогу садашњем, глаголском прилогу прошлом и инфинитиву.

Садржи глагол у личном глаголском облику.

У служби је прилошке одредбе (може бити и у служби субјекта).

У служби је прилошке одредбе.

Означава време, начин, узрок вршења радње глагола у вишој реченици.

Означава време, начин, узрок вршења радње глагола у вишој реченици.

Зависни чланови су јој објекти и прилошке одредбе.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 78


Наставна јединица: Србија, Оскар Давичо, стр. 199–203






Образовни циљеви: тумачењем песме откривати њен значењски свет, социјалне прилике и слободарску историју Србије; уочавање родољубивих, социјалних и револуционарних мотива, слика и начина компоновања песме; проширивање знања о родољубивим и социјалним песмама и стилским фигурама (персонификација, апострофа, компарација, метафора, епитети); упознати ученике са животом и радом Оскара Давича.

Васпитни циљеви: развијати и неговати љубав према домовини.

Функционални циљеви: оспособити ученике за тумачење лирске песме путем истраживачких задатака.


1. В. Крњавић, „Оскар Давичо: Песме“ у: Српска књижевност у књижевној критици, књ. 8


1. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови Логос, 2010.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Оскара Давича. Песма Србија има три лирска слоја – родољубље, социјалне прилике и револуционарне тежње. Пронађи и подвуци најбитније делове ових лирских слојева песме. Издвој заједнички портрет сељака који је осликан у песми. Запази како песник представља најмлађи нараштај. Издвој најзначајније поруке песме. Пронађи стилске фигуре (персонификацију, апострофу, компарацију, метафору, епитете) и објасни њихову функцију у песми.

Ток часа


– Психолошка припрема ученика:

Подсећање на основне одлике родољубиве и социјалне поезије на примерима обрађених песама (Домовина Душана Васиљева и О, класје моје Алексе Шантића).


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Оскара Давича, а остали га допуњују.

– Локализација песме: Оскар Давичо је песму Србија објавио 1939. године, када су економске и социјалне прилике у Србији биле веома тешке. Тада су на плодној земљи живели сиро- машни ратари, који су тешко издржавали огромне порезе и друге дажбине.




– Каква осећања је песма у теби пробудила? Шта је у песми оставило најјачи утисак на тебе?

– Ко се обраћа Србији? Како је доживљава?

– Објасни на који је начин песник постигао непосредан „контакт“ са својом домовином.

– Којим стиховима је песник „оживео“ домовину? Којим стилским средством је то постигао?

– У којој су строфи најснажније дошла до изражаја осећања љубави и узајамне везе песника и домовине?

– Како се све Србија у песми метафорично назива? Објасни значење тих метафора.

– Који се стихови у песми понављају? У којим стиховима се јављају именице у вокативу? Када се лирски субјект обраћа на овакав начин?

– У којим све стиховима до изражаја долази родољубиви слој песме?

– Наведи песничке слике у којима уочаваш тугу лирског субјекта због напаћености свог народа. Којим је све социјалним мотивима песник то дочарао? Који је друштвени слој песник опевао у овој песми? Како изгледа колективни портрет сељака? На који начин је песник дочарао социјалну неправду у тадашњој Србији? Наведи те контрастне слике између природног богатства и сиромашних људи. Објасни тематску сличност ове песме и песме О, класје моје Алексе Шантића. Која слика употпуњује опис тешког живота људи на селу? Како су представљена деца? На

основу чега закључујеш да глад и сиромаштво није заобишло ни најмлађи нараштај?

– У којим стиховима запажаш наговештај револуционарних превирања у предратној Србији? Покажи да ли се наш сељак мирио са постојећим стањем. Која реч у песми указује на отворено незадовољство?

– Анализирај стилске фигуре у песми и објасни њихову функцију.

– Запази речи које се римују. Објасни на које све начине се постиже музикалност и експресивност песме.

– На основу досадашње анализе одреди три основне композиционе и идејне целине песме.


– Одреди основне идеје песме.

– Којој врсти песме припада песма Србија Оскара Давича?

(Поред тога што је родољубива, Србија је и социјална песма. У њој преовлађују социјални мотиви: тежак живот сељака у Србији непосредно пред Други светски рат, патња сиромашних ратара који живе у крајњој немаштини на плодној и богатој земљи, друштвена неправда и неједнакост.)

– На примеру песме Србија уочавају се основне карактеристике стилских фигура:

Апострофе – стилске фигуре у којој се лирски субјект обраћа неживој природи, стварима, одсутним бићима (драгој, пријатељу) као да су та бића жива и присутна. Обраћање је увек директно и у вокативу. Аутор употребом апострофе наглашава блискост и непосредност у изражавању и дочарава свој однос према ономе о чему пева. Обраћање неживој природи по значењу је блиско персонификацији. Тако, у песми Србија, лирски субјект се обраћа Србији као живом бићу:

„ој, Србијо, међу бунама, међу шљивама,

ој, Србијо, међу људима...“

Асонанце – стилске фигуре која се састоји у понављању истог самогласника унутар стиха, чиме се појачава звучност и изражајност песничког језика.

Често се асонанца и алитерација (понављање истих сугласника) јављају заједно у песми. Њима се постиже еуфонија (звучна изражајност стиха).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Увежбај интерпретативно читање песме Србија Оскара Давича (у томе ти може помоћи Звучна читанка 8).


„Србија“ Оскар Давичо (1909-1989)


I родољубиви слој – протеже се кроз целу песму

II социјални слој – опис тешког живота народа на богатој земљи

III револуционарни слој – слободарска прошлост и позив на буну


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 79

Област: Зависне реченице

Наставна јединица: Реченице (комуникативне, предикатске, независне предикатске реченице) (Граматика 8, Дар речи, стр. 69–73)


Облик рада: индивидуални, фронтални и групни рад

Наставне методе: дијалошка, монолошка и текстовна


Образовни циљеви: обнављање градива о реченици: комуникативна, предикатска и независна предикатска реченица (синтаксичка правила) и примена тог знања; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног писања; развијање поступности и систематичности у обради градива; подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; подизање нивоа свести о правилној и прикладној употреби речи у нашем језику.

Функционални циљеви: оспособљавање за самосталан рад и презентацију градива пред одељењем; стицање умења, способности и искустава који се могу применити непосредно у животу; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Наставник даје задатак ученицима да обнове оно што су учили у седмом разреду о реченици: Шта је комуникативна реченица? Која је главна реч у предикатској реченици? У ком облику се налази глагол у предикатској реченици? Набројте врсте независних реченица.

Ток часа


Наставник започиње час питањима из истраживачког задатка: Шта је комуникативна реченица? Која је реч главна у предикатској реченици? У ком облику се налази глагол у предикатској реченици? Набројте врсте независних реченица.

Када ученици одговоре на питања и наставник одговори на очекивана питања и разјасни оно што је потребно, даје налог ученицима да отворе уџбенике. Каже им да ураде Подсети се (Граматика 8, Дар речи, стр. 69 и 70) за десет минута. Када заврше, размениће књиге са другом / другарицом из клупе и прегледаће тест једни другима. Онда ће узети своје књиге и пребројати бодове.


Ученици раде тест. Када истекне време, наставник провери да ли су сви завршили. Ученици размене књиге, наставник чита тачне одговоре.

Решење теста за самопроцењивање (Граматика 8, Дар речи, стр. 69): 1. 2 синтагме, 5 предикатских, 1 комуникативна; 2. в); 3. обавештајна, упитна, узвична; 4. а) жеља, б) молба, в) заповест, г) дозвола, д) забрана; 5. а) 1 предикатска, упорно дувајући, глаголском синтагмом, дувајући; б) две предикатске, упорно, прилогом; 6. проста, сложена; 7. треће лице, једнина, женски род.

Ученици прате наставника док чита тачне одговоре. Наставник каже кључ теста, ученици узму своје књиге и саберу бодове.

На крају Подсети се (Граматика 8, Дар речи, стр. 70) постоји табела за самопроцењивање. Наставник пита ученике колико су бодова освојили појединачно. Ученике који имају мање од 4 бода упућује на допунску наставу.

Напомена: Ученици могу и сами да прегледају своје одговоре пратећи наставниково читање тачних.

Наставник пише на табли наслов: Реченице.

Наставник резимира оно што ученици треба да знају из седмог разреда и после краћег понављања (в. истраживачки задатак) о комуникативној и предикатској реченици. У поглављу Научили смо (Граматика 8, Дар речи, стр.71 – 73) систематизовано је градиво које су учили.

Наставник објашњава да се предикатске реченице деле на независне и зависне реченице. Прави разлику између њих наглашавајући да независне могу да стоје самостално, а да су зависне само део комуникативне реченице (Граматика 8, Дар речи, стр. 71).

Наставник обнавља са ученицима све оно што треба да знају о независним реченицама (Граматика 8, Дар речи, стр. 73) кроз питања:

Када се употребљава обавештајна реченица? По чему је препознајете?

Шта је карактеристично за упитне реченице?

Када се употребљава заповедна реченица (значења)? Који знак интерпункције има на крају заповедна реченица? У којим се облицима налази глагол у заповедним реченицама?

Када се употребљава жељна реченица? По чему се препознају жељне реченице?

Наведите шта је карактеристично за узвичне реченице?

Које све независне реченице имају узвичник на крају? (или Када независне реченице имају узвичник на крају?)


После систематизације знања о независним реченицама, наставник дели ученицима одштампана вежбања за домаћи (в. Прилози настави српског језика и књижевности, стр. 440–441 у Приручнику).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник каже ученицима да реше задатке које су добили и да их донесу следећег часа. Види стр. 440–441 у Приручнику. ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

РЕЧЕНИЦЕ

КОМУНИКАТИВНА реченица ПРЕДИКАТСКЕ реченице

- почиње великим словом - глагол је у личном глаголском облику

- има најмање једну независну - НЕЗАВИСНЕ (обавештајна, упитна, предикатску реченицу заповедна, жељна, узвична)

Нпр.: Послала сам им поруку

пре сат времена. стоје самостално, преносе поруку

Нпр.: Ана ми је купила патике.

- ЗАВИСНЕ

део су реченице

Нпр.: Ана ми је купила патике о којима

сам јој причала прошле недеље.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 80


Наставна јединица: Зависне предикатске реченице: обележја (зависни везници, везнички спојеви); конституентска функција у оквиру више реченице (независне или зависне) или синтагме (Граматика 8, Дар речи, стр. 74–79)





Образовни циљеви: усвајање градива о зависним реченицама и примена тог знања; развијање логичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; подизање нивоа свести о правилној и прикладној употреби речи у нашем језику; стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног писања.

Функционални циљеви: оспособљавање за самосталан рад и презентацију градива пред одељењем; стицање умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: ___________________________________________________________

Ток часа


На почетку часа наставник проверава вежбања (в. Припрему за час број 79) која су ученици решили код куће. Чита тачне одговоре са стране 441 у Приручнику.

Када ученици провере да ли су тачно решили задатке, сабирају бодове и наставник их подсећа на самопроцењивање са претходног часа: 10–11 Одлично!; 7–9 Добро је, али се подсети још мало; 4–6 Можеш ти то боље!; 1–3 Уз наставникову помоћ савладај оно што ти је било тешко.

Ученике који имају испод 4 бода наставник упућује на допунску наставу.

Ученици су обновили оно што су раније учили кроз дата вежбања.

Наставник каже да ће данас учити о зависним реченицама. Пише наслов на табли: Зависне предикатске реченице.


Наставник прозива једног ученика и задаје му да прочита задатак у Граматици 8, Дар речи, стр. 74. Наставник стрпљиво кроз задатке води ученике, поставља им дата питања и чека да увек они одговоре. Ако је одговор тачан, настављају даље. Наставник даје решења тек ако нико не зна да одговори на постављено питање. О зависним предикатским реченицама, врстама зависних реченица, зависним везницима, везничким спојевима; конституентској функцији у оквиру више реченице (независне или зависне) или синтагме, употреби запете наставник говори на основу грађе из Граматике 8, Дар речи, стр. 74–78.

Наставник резимира истичући кључне речи: комуникативна реченица, независна и зависна реченица, зависносложена реченица, зависни везник.

Наставник проверава да ли је некоме од ученика нешто остало нејасно.

Током часа наставник пита ученике који се сами јављају, али подстиче и оне ћутљивије.


У поглављу Научили смо (Граматика 8, Дар речи, стр. 79) систематизовано је градиво о независној и зависној реченици. Наставник одређује два ученика да наглас прочитају о основним разликама између независних и зависних реченица.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник каже ученицима да понове код куће уводни део о зависним реченицама из Граматике 8, Дар речи (стр. 74 –79).


ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

- предикатске реченице које не могу да стоје самостално

(део је комуникативне)

- врсте зависних реченица: изричне

односне

месне, временске, узрочне, условне, допусне,

намерне, поредбене и последичне

- зависносложена реченица

КОМУНИКАТИВНА реченица = ЗАВИСНОСЛОЖЕНА (1 независна и 1 зависна)

Нпр. Предраг је рекао да и Милена долази.

- почињу зависним везником

- употреба запете: Одваја се запетом зависна реченица која је а) на почетку

Нпр.: Ако стигнеш пре мене, сачекај ме код Јелене.

б) или је уметнута

Нпр.: Све ми кажи, јер ја то не знам, па ћу јој пренети твоје

коментаре.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 81


Наставна јединица: Наставна обрада приповетке Кроз мећаву Петра Кочића, стр. 158–165





Корелација: језик

Образовни циљеви: упознати ученике са елементима приповетке с освртом на ретроспективно приповедање; препознати тему и мотиве приповетке, сагледати лик Реље Кнежевића, пропадање његове породице, однос са синовцем Вујом.

Васпитни циљеви: гајити љубав према књижевности и побудити саосећања са људима тешких судбина; сагледати пролазност материјалних ствари и истаћи однос међу људима.

Функционални циљеви: изазвати поштовање свих људских судбина кроз тумачење приповетке; пробудити жељу за даља истраживања у свету књижевности и оспособити ученике за самостално истраживање и решавање проблемских задатака.






5. Петар Кочић, Приповетке, Јазавац пред судом, ИП „Рад“, Београд, 1997.

6. Петар Кочић, Јауци са Змијања, Матица српска, СКЗ, 1972.



Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво одломак из приповетке Кроз мећаву Петра Кочића. Записати запажања. Обратити пажњу на ток приповедања, лик Реље Кнежевића и његовог синовца Вује. Препознати мотиве природе и њихову функцију.

Ток часа


Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Говори кратко о животу и стваралаштву Петра Кочића. Пита ученике за утиске о прочитаном делу и објашњава непознате речи.


Кроз низ питања наставник са ученицима тумачи књижевно дело.

Како почиње одломак приповетке Кроз мећаву? Како се развија радња? Ко су главни јунаци? Шта је натерало Рељу Кнежевића да се са Вујом упути у град? Што се враћају разочарани? Шта се десило на повратку кући? Како Реља иде кроз мећаву? Шта вам то говори? А како Вуја? Какав однос имају Реља и Вуја? Како се завршава приповетка?

Читаво Кочићево дело прожима тајанствена повезаност човека са природом завичаја. Кочић је посебно био импресиониран природом Босне, одакле је и сам поникао, тако да то можемо да приметимо и у овој приповеци. Одломак почиње мирно, али се радња полако заплиће, тј. статичне мотиве замениће динамични. Радња се развија градацијски. Кулминација радње је на крају исказана мотивом смрти. Приказ Рељине борбе са природом јесте само кулминација приче о пропадању једне породице. Реља и Вујо су последњи потомци. Поред тога што је Кочићев човек везан за природу, природа утиче на формирање карактера човека. Пркос, упорност и снага Реље Кнежевића да се супротстави природи (мећави) израз су темперамента и карактера које је формирала сама природа.

У приповеци је препознатљиво ретроспективно приповедање.

Ретроспективно приповедање је представљање догађаја или доживљаја у обрнутом временском следу. О догађајима који су се десили у прошлости приповеда се у садашњости. Јунак се присећа своје прошлости поредећи је са тренутком радње у којем приповеда.


Ученици изводе закључке о анализираном делу. Наставник даје инструкције за језичко-стилску анализу.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити задатке у Радној свесци на стр. 68; 71–73.


„Кроз мећаву“ Петар Кочић (1877–1916)

ПРИПОВЕТКА

РЕЉА КНЕЖЕВИЋ И СИНОВАЦ ВУЈО

УСЛОВЉЕНОСТ ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ

ГРАДАЦИЈА У ТОКУ РАДЊЕ – КУЛМИНАЦИЈА НА КРАЈУ

РЕТРОСПЕКТИВНО ПРИПОВЕДАЊЕ


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 82


Наставна јединица: Наставна обрада приповетке Кроз мећаву Петра Кочића (језичко-стилска анализа), стр. 158–165


Облик рада: фронтални, рад у групи, рад у пару

Наставне методе: комбинована, метода самосталних ученичких радова

Наставна средства: Читанка 8, Уметност речи, Звучна читанка 8, ученичке свеске

Корелација: језик

Образовни циљеви: усвојити знања у вези са језичко-стилском анализом; употпунити доживљај приповетке Кроз мећаву слушањем Звучне читанке 8.

Васпитни циљеви: гајити љубав према књижевности, језику и култури изражавања, самим тим поспешити формирање ученикове личности и стимулисати креативност.

Функционални циљеви: примењивати стечена знања у језичко-стилској анализи приповетке; побудити жељу за даља истраживања у свету језика и књижевности.






5. Петар Кочић, Приповетке, Јазавац пред судом, ИП „Рад“, Београд, 1997.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Обратити пажњу на избор речи, формирање реченица, употребу некњижевних речи и израза, стилске фигуре.

Ток часа


Наставник пише наставну јединицу на табли и обавештава ученике да ће вршити језичко-стилску анализу приповетке Кроз мећаву. Пушта одломак из Звучне читанке 8 у интерпретацији Миленка Павлова како би ученици што боље доживели приповетку и ваљано одговорили на задатке.


Ученици читају своја запажања у вези са језичко-стилском анализом. Треба обратити пажњу на избор речи, врсте речи, састав реченица, формирање целина, тј. поетских слика, а у њима препознати статичке и динамичке мотиве. Треба препознати стилске фигуре и њихову функцију.


Ученици изводе закључке о језику и стилу анализиране приповетке.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Научити неки део приповетке напамет по избору.


„Кроз мећаву“ Петар Кочић (језичко-стилска анализа)

ИЗБОР РЕЧИ – ДИЈАЛЕКТИЗМИ

РЕЧЕНИЦА

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ – ЕПИТЕТИ, ОНОМАТОПЕЈЕ, ПЕРСОНИФИКАЦИЈЕ...

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици добијају задатак да ураде задатке у Радној свесци на стр. 82–84.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 83


Наставна јединица: Изричне реченице (изричне у ужем смислу и зависноупитне). Управни и неуправни говор. Интерпункција у вези са зависним реченицама (Граматика 8, Дар речи, стр. 80–84)





Образовни циљеви: усвајање градива о изричним реченицама и примена тог знања; развијање логичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; подизање нивоа свести о правилној и прикладној употреби речи у нашем језику; стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног писања; развијање поступности и систематичности у обради градива.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник пита ко ће од ученика да уради први задатак у Граматици 8, Дар речи, стр. 80. Један од ученика решава задатак.

Наставник каже да ће данас учити о изричним реченицама. Пише наслов на табли: Изричне реченице.


У првој фази наставник чита други задатак и помаже следећем ученику да реши задатак.

У првој реченици другог задатка (Граматика 8, Дар речи, стр. 80): Дуго сам мислио да не могу лако да заспим... налази се сложен глаголски предикат. Наставник пита ученике по чему препознају сложен глаголски предикат. Када добије тачан одговор, наставник чека да прозвани ученик реши други задатак.

Наставник објашњава шта означавају изричне реченице (Граматика 8, Дар речи, стр. 80–81).

Говори о изричним и зависноупитним реченицама, управном и неуправном говору, интерпункцији у изричним реченицама, даје један пример анализе (Граматика 8, Дар речи, стр. 81– 83).

У другој фази главног дела часа наставник дели ученике у четири групе (Граматика 8, Дар речи, стр. 83). Ученици бирају један картончић. На сваком постоји низ глагола из исте групе:

а) казати, говорити, питати, обавестити, рећи...

б) мислити, размишљати, сматрати, веровати, знати...

в) видети, чути, слушати, приметити, гледати...

г) желети, волети, жудети, надати се...

Свака група ученика треба да напише кратку причу у којој ће употребити глаголе изабране групе.

Ученици имају седам минута да напишу причу. Свака група има два минута да представник групе прочита причу и да� примере изричних реченица (из приче).


Наставник задаје ученицима да ураде задатак 1. и 2. (Граматика 8, Дар речи, стр. 83–84).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: У Радној свесци на страни 102, задаци 1–6.


ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

- изриче се садржај глагола зависносложене реченице

- глаголи а) говорења: казати, предложити ...

б) мишљења: размишљати, знати ...

в) опажања: слушати, гледати ...

г) осећања: желети, надати се ...

- изричне и зависноупитне реченице

Они су обећали да неће каснити. Јован је питао да ли је Милош победио.

Урош је приметио како се неки људи згледају. Реци ми ко ће доћи.

везници: да, како везници: да ли, ко, шта, где, кад...

- служба (функција): ПРАВИ ОБЈЕКАТ

- интерпункција: Ако је на почетку изрична, одваја се запетом.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 84


Наставна јединица: Односне реченице. Месне реченице. Временске реченице

(Граматика 8, Дар речи, стр. 84–88; 88–90; 91–93)





Образовни циљеви: усвајање градива о односним, месним и временским реченицама и примена тог знања; развијање логичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; подизање нивоа свести о правилној и прикладној употреби речи у нашем језику; развијање поступности и систематичности у обради градива; стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног писања.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник прозива једног од ученика да уради 1. задатак у Граматици 8, Дар речи, Односне реченице, стр. 84. Један од ученика решава задатак. Наставник пита ко ће да реши следећи задатак. Када се ученик јави, решава 2. задатак (Граматика 8, Дар речи, Односне реченице, стр. 84).

Наставник каже да ће данас учити о односним реченицама. Пише наслов на табли: Односне реченице.


У првој фази наставник објашњава шта означавају односне реченице (Граматика 8, Дар речи, стр. 84).

Говори о служби односних реченица, односним реченицама као делу именичке синтагме, даје један пример анализе (Граматика 8, Дар речи, стр. 84– 86), говори о односним реченицама са именичким заменицама ко и шта (Граматика 8, Дар речи, стр. 87), интерпункцији у односним реченицама.

У другој фази часа наставник каже да ће данас учити и о месним реченицама. Пише на табли: Месне реченице. Наставник прозива једног ученика (или пита ко ће) да реши 1. и 2. задатак као увод у лекцију о месним реченицама (Граматика 8, Дар речи, Месне реченице, стр. 88).

Наставник објашњава шта месне реченице означавају у зависносложеној реченици, говори о служби месних реченица, везницима, интерпункцији и објашњава пример анализе зависносложене реченице у којој је месна реченица члан реченице (Граматика 8, Дар речи, стр. 88–90).

У трећој фази часа наставник каже да ће учити о још једној врсти зависних реченица. На табли пише: Временске реченице.

Наставник прозива једног ученика (или пита ко ће) да реши 1. задатак као увод у лекцију о временским реченицама (Граматика 8, Дар речи, Временске реченице, стр. 91).

Наставник објашњава шта временске реченице означавају у зависносложеној реченици, говори о служби временских реченица, везницима, интерпункцији и објашњава пример анализе зависносложене реченице са временском реченицом (Граматика 8, Дар речи, стр. 91–92).


Наставник задаје ученицима да реше задатке о односним (Граматика 8, Дар речи, стр. 87–88), месним (Граматика 8, Дар речи, стр. 91) и временским (Граматика 8, Дар речи, стр. 92–93) реченицама на часу. Ученици решавају редом, како седе, један по један задатак и одмах говоре своја решења. Наставник их прати, решава евентуалне дилеме и исправља ако су погрешили.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: У Радној свесци, на стр. 103–104, задаци 7–17.


ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

- одређују именицу (именичку синтагму)

- имају службу АТРИБУТА

- почињу заменицама: који, чији, какав, колики

прилозима: где, куда, одакле, кад

везником: што

Нпр.: То је девојчица која има најлепше очи у разреду.

- имају службу СУБЈЕКТА

Нпр.: Ко први стигне, он је победник.

- имају службу ПРАВОГ ОБЈЕКТА

Нпр.: Кажи ми што си њима рекао.

МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

- показују место вршења радње

- служба ПРИЛОШКА ОДРЕДБА за место

- почињу везницима: где, куда, одакле

Нпр.: Иди куда хоћеш.

ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

- показују време вршења радње

- служба ПРИЛОШКА ОДРЕДБА за време

- почињу везницима: кад, док, пошто, чим, након што, тек што, пре него што

док, откад, откако

Нпр.: Кад стигнеш, јави ми се.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 85


Наставна јединица: Отаџбина, Ђура Јакшић, стр. 184–186






Образовни циљеви: тумачењем песме откривати њен значењски свет, вишевековну истрајност српског народа у одбрани своје земље; упознати ученике са животом и радом песника Ђуре Јакшића.

Васпитни циљеви: развијати и неговати љубав и поштовање према домовини и свима онима који су за њу пали.

Функционални циљеви: оспособљавати ученике за тумачење лирске песме путем истраживачких задатака.


1. Јован Деретић, Историја српске књижевности, Београд, 1983.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Ђуре Јакшића. Одреди композицију песме. Запази коме се све песник обраћа. Пронађи и подвуци стилске фигуре у песми (епитете, компарацију, метафору, алитерацију) и објасни њихову функцију у песми. Подсети се основних одлика родољубивих песама.

Ток часа



Објасни шта за тебе значи реч отаџбина. Који је њен синоним? Од којих речи су настали појмови отаџбина и домовина? Објасни како су речи отац и дом повезане

са појмом отаџбине/домовине.


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Ђуре Јакшића, а остали га допуњују.

– Локализација песме: Песму Отаџбина Ђура Јакшић је написао 1875. године, у време одлучујућих борби за коначно ослобођење целе Србије од Турака.



– Тумачење мање познатих речи и појмова:

ДУШМАН – непријатељ

ПОГАНОМ НОГОМ – прљавом, злочиначком ногом

БРИЈАНЕ ГЛАВЕ ТЕМЕ ЋЕЛАВО – ова слика се односи на Турке, код којих је обичај да брију главе



– Који је основни тон песме? Какво расположење српског народа према турској сили изражава ова песма?

– Наведи делове песме у којима се изражавају понос и љубав према својој земљи и свом народу. Објасни зашто је српски народ постао симбол отпора и пркоса освајачима.

– Одреди тему песме.

– Шта симболизује „камен земље Србије“? На који начин је овај камен оживљен и зашто? Са чиме га песник пореди? Од чега је сачињена та пирамида? Чије су кости уткане у њу? У којим све историјским догађајима је настајала ова пирамида?

– Какво практично значење има „камен овај ко пирамида“ за млађе генерације српских слободара поред оног симболичког значења који представља славну српску прошлост?

– На основу тога коме се лирски субјект обраћа, ову песму можемо поделити на два основна дела. Који су то делови?

– Коме се лирски субјект обраћа у првом делу песме, а коме у другом? Како се обраћа свом народу и зашто их подсећа на славну прошлост? На шта их припрема? А како се обраћа непријатељу? Шта се оваквим начином обраћања постиже?

– Који стих изражава најјаче песниково осећање?

– Које све стилске фигуре је песник употребио у овој песми и на који начин? Шта је тиме постигао?

– Подвуци сугласнике који се понављају у песми. Какав звучни ефекат је песник постигао помоћу алитерације?

– У ком стиху је написана песма? Објасни зашто песник бира баш десетерац, стих српских народних песама.


– Издвој основну идеју песме.

– Којој врсти лирских песама припада песма Отаџбина? Које су основне одлике родољубивих песама?

– Покушај да графички представиш основни мотив у песми (мотив камена), као и временске равни песме (синхронијску = садашњост и дијахронијску = прошлост).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Увежбај изражајно читање песме. У томе ти може помоћи Звучна читанка 8. Урадити задатке у Радној свесци на стр. 69 и 76.


„Отаџбина“ Ђура Јакшић (1832-1878)

– Тема песме: Љубав према домовини


I слој: Обраћање лирског субјекта свом народу и подсећање на добровољне жртве које је српски народ дао за одбрану своје земље од непријатеља

II слој: Обраћање лирског субјекта непријатељима


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 86


Наставна јединица: Узрочне реченице. Условне реченице. Допусне реченице






Образовни циљеви: усвајање градива о узрочним, условним и допусним реченицама и примена тог знања; развијање логичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.










Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник прозива једног од ученика да уради први задатак у Граматици 8, Дар речи, Узрочне реченице, стр. 93. Један од ученика решава задатак. Наставник каже да ће данас учити о узрочним реченицама. Пише наслов на табли: Узрочне реченице.


У првој фази наставник објашњава шта означавају узрочне реченице (Граматика 8, Дар речи, стр. 94).

Говори о служби узрочних реченица, везницима којима почињу, интерпункцији, даје један пример анализе зависносложене реченице са узрочном у њој (Граматика 8, Дар речи, стр. 94).

У другој фази часа наставник каже да ће данас учити и о условним реченицама. Пише на табли: Условне реченице. Наставник прозива једног ученика (или пита ко ће) да реши 1. и 2. задатак као увод у лекцију о условним реченицама (Граматика 8, Дар речи, Условне реченице, стр. 96).

Наставник објашњава шта условне реченице означавају у зависносложеној реченици, говори о служби условних реченица, везницима, интерпункцији и објашњава пример анализе једне зависносложене реченице са условном реченицом (Граматика 8, Дар речи, стр. 96–97).

У трећој фази часа наставник каже да ће учити о још једној врсти зависних реченица. На табли пише: Допусне реченице.

Наставник прозива једног ученика (или пита ко ће) да реши 1. задатак као увод у лекцију о допусним реченицама (Граматика 8, Дар речи, Допусне реченице, стр. 98). Исти ученик решава и 2. задатак.

Наставник објашњава шта допусне реченице означавају у зависносложеној реченици, говори о служби допусних реченица, везницима, интерпункцији и објашњава пример анализе зависносложене реченице са допусном у њој (Граматика 8, Дар речи, стр. 98–99).


Наставник задаје ученицима да реше на часу задатке о узрочним (Граматика 8, Дар речи, стр. 95), условним (Граматика 8, Дар речи, стр. 97) и допусним (Граматика 8, Дар речи, стр. 99) реченицама.

Ученици решавају задатке самостално, па наставник проверава да ли су решења тачна после неколико минута. Наставник може прозивати ученике по реду да решавају задатке и одмах проверити да ли су их тачно решили.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: У Радној свесци, на стр. 104–106, задаци 18–24.


УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

- исказују узрок вршења радње

- служба ПРИЛОШКА ОДРЕДБА за узрок

- почињу везницима: јер, што, пошто, како, будући да, зато што, стога што

Нпр.: Он ће то завршити пошто се теби спава.

УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ

- исказују услов за вршење радње

- служба ПРИЛОШКА ОДРЕДБА за услов

- почињу везницима: ако, кад, да, уколико

и речцом ли

Нпр.: Кад би се само потрудио, све би одмах решио.

ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

- показују да се радња главне реченице остварује

(упркос ономе што је омета)

- служба ПРИЛОШКА ОДРЕДБА за допуштање

- почињу везницима: иако, мада, премда

Нпр.: Иако је одлично увежбала плес, намерно је грешила.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 87


Наставна јединица: Светли гробови, Јован Јовановић Змај, стр. 187–190




Наставна средства: текст из Читанке 8, Уметност речи


Образовни циљеви: упознавање ученика са животом и делом песника Јована Јовановића Змаја; уочавање мотива, слика и начина компоновања песме; проширивање знања о рефлексивној песми, метафори, градацију, контрасту, стиху.

Васпитни циљеви: мотивисати ученике да уоче значај културног наслеђа за развој јединке и друштва.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика за истраживачки рад, неговање љубави према поезији и буђење радозналости за читање песама из периода романтизма.







Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Ђуре Јакшића. Протумачи смисао синтагме „светли гробови“. Присети се значајних људи из наше и светске историје и припреми се да објасниш њихов значај. Пронађи и подвуци стилске фигуре у песми (епитете, метафору, градацију) и објасни њихову функцију. Подсети се основних одлика рефлексивних песама.

Ток часа



У виду кратке говорне вежбе развити мисао ученика о вредним и заслужним људима чија имена одолевају забораву времена, чија дела надживљавају обичан људски век. Ученици наводе имена таквих људи из наше и светске историје.


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Јована Јовановића Змаја, а остали га допуњују.

– Локализација песме: Песму Светли гробови Јован Јовановић Змај је написао поводом смрти Ђуре Јакшића. Декламована је на селу које су приредили ђаци Више београдске гимназије 25. јануара 1879. године у част породице Ђуре Јакшића.




– Шта је песника подстакло да напише Светле гробове? О чему размишља над гробом свог пријатеља?

– Коме се песник обраћа? Како изгледа дијалог песника и окупљених ђака? Која је главна тема тог дијалога?

– На који начин песник смисаоно проширује појам гробља? Шта за њега све представља

гробље? Објасни тај песников став.

– Објасни како су минула времена избрисала трагове многим гробовима. Насупрот тих безимених гробова постоје и они светли гробови. Објасни значење ове синтагме. Шта симболише ова светлост? Чији су то гробови? Како разумеш стихове: „они сјају сваком нараштају“? Зашто их песник назива „ватрама догласницама“?

– На који начин је песник сликовито представио историју? На који начин се кроз мрачне векове историје одржава та светлост и траг „једног духа разног доба“?

– Протумачи смисао лирског дијалога између предака и потомака. Објасни употребу аориста и перфекта с једне стране и футура и императива, с друге.

– Објасни смисао стихова да се око сваког светлог гроба хвата неко ново коло. Протумачи смисао лирског дијалога између младог нараштаја и светлих гробова.

– Протумачи улогу идеала у животу сваког човека.

– Које поруке песник упућује младим генерацијама? Објасни смисао стихова „ти гробови нису раке, / већ колевке нових снага“.

– Објасни на који начин је гроб Ђуре Јакшића постао „светлим гробом“.

– Објасни улогу контраста и градације у песми.

– У којим стиховима је испевана песма? Којим стихом се обраћа лирски субјект, а којим млади нараштај? Шта се постиже оваквом променом ритма?


– Издвој основну идеју песме. (Песмом Светли гробови Јован Јовановић Змај нам поручује да људи који су иза себе оставили велика дела остају заувек да живе у сећању будућих генерација. Њихова постигнућа инспиришу младе нараштаје, дајући им снагу да истрају у остварењу својих племенитих циљева. Један од светлих гробова

наше историје је и гроб песника Ђуре Јакшића, чије је дело Ј. Ј. Змаја и подстакло да испева своју песму.)

– Којој врсти лирских песама припада песма Светли гробови? Које су основне одлике рефлексивних песама?

Рефлексивна (мисаона) песма је песма у којој лирски субјект изражава своја размишљања о свету, животу и људима.

Имајући у виду околности у којима је настала, објасни зашто је ова песма пригодна и дидактична.

– Покушај да графички представиш историју и светле гробове (ватре догласнице) у њој.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити домаћи задатак у Радној свесци на стр. 72, 73 и 75.


„Светли гробови“ Јован Јовановић Змај (1833–1904)

– Тема песме: Светли гробови = људи чија су дела осветлила таму историје

– Основни мотиви: – светли гробови

– ватре догласнице

– идеали


I лирски дијалог између песника и ђака окупљених око гроба Ђуре Јакшића

II лирски дијалог између предака и потомака

III лирски дијалог између светлих гробова и младих нараштаја


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 88


Наставна јединица: Намерне реченице. Поредбене реченице. Последичне реченице






Образовни циљеви: усвајање градива о намерним, поредбеним и последичним реченицама и примена тог знања; развијање логичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник прозива једног од ученика да уради 1. задатак у Граматици 8, Дар речи, Намерне реченице, стр. 100. Један од ученика решава задатак. Наставник пита ко ће да реши следећи задатак. Када се ученик јави, решава 2. задатак (Граматика 8, Дар речи, Намерне реченице, стр. 100).

Наставник каже да ће данас учити о намерним реченицама. Пише наслов на табли: Намерне реченице.


У првој фази наставник објашњава шта означавају намерне реченице (Граматика 8, Дар речи, стр. 100).

Говори о служби намерних реченица, везницима, интерпункцији и даје један пример анализе зависносложене реченице са намерном (Граматика 8, Дар речи, стр. 101).

У другој фази часа наставник каже да ће данас учити и о поредбеним реченицама. Пише на табли: Поредбене реченице. Наставник прозива једног ученика (или пита ко ће) да реши 1. и 2. задатак као увод у лекцију о поредбеним реченицама (Граматика 8, Дар речи, Поредбене реченице, стр. 102).

Наставник објашњава шта поредбене реченице означавају у зависносложеној реченици, говори о служби поредбених реченица, везницима, интерпункцији и објашњава пример анализе зависносложене реченице са поредбеном реченицом (Граматика 8, Дар речи, стр. 103).

У трећој фази часа наставник каже да ће учити о још једној врсти зависних реченица. На табли пише: Последичне реченице.

Наставник прозива једног ученика (или пита ко ће) да реши 1. задатак као увод у лекцију о поредбеним реченицама (Граматика 8, Дар речи, Последичне реченице, стр. 104).

Наставник објашњава шта исказују последичне реченице у зависносложеној реченици, говори о везнику да и корелативима (тако, толико, такав, толики), као и о интерпункцији у зависносложеној реченици са последичном реченицом (Граматика 8, Дар речи, стр. 105).


Наставник задаје ученицима да реше задатке о намерним (Граматика 8, Дар речи, стр. 101), поредбеним (Граматика 8, Дар речи, стр. 104) и последичним (Граматика 8, Дар речи, стр. 105–106) реченицама.

Ученици решавају задатке самостално, па наставник проверава да ли су решења тачна после неколико минута. Наставник може прозивати ученике по реду да решавају задатке и одмах проверити да ли су их тачно решили.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: У Радној свесци, на стр. 106–107, задаци 25–32. Наставник подсећа ученике да треба да донесу Радне свеске за 90. час (за два часа).


НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ

- показују сврху (циљ) вршења радње

- служба ПРИЛОШКА ОДРЕДБА за циљ

- почињу везницима: да, како

и речцом ли

Нпр.: Позвала их је гласније да би је видели.

ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

- означавају начин вршења радње

- служба ПРИЛОШКА ОДРЕДБА за начин

- почињу везницима: као што, као да, него но / што, него но / да

и прилозима како, колико

Нпр.: Направили су макету авиона као што смо и очекивали.

Он лошије глуми него што пева.

ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

- показују последицу радње

- почињу везником да

- не одвајају се запетом

(увек су на крају зависносложене реченице)

Нпр.: Он тако добро игра кошарку да је већ постао репрезентативац.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 89


Наставна јединица: Анализа домаћег задатка






Образовни циљеви: неговати ученичку креативност кроз писмено изражавање; савладати технику израде писменог састава кроз савладано градиво.

Васпитни циљеви: побудити љубав према култури писменог изражавања, самим тим и према језику.

Функционални циљеви: утицати на културу изражавања, као и на формирање ученикове личности; примењивати стечена знања у даљем раду.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Приступити теми анализирајући је. Обратити пажњу на поступност у излагању, као и на технику израде писменог састава. Одговорити на једну од понуђених тема:

Једно романтично вече (на мору, реци, планини, селу...)

Сусрет са једном романтичном особом

Бити романтичан јесте начин на који човек осећа живот

Ток часа


Наставник прозива ученике који желе да прочитају свој домаћи задатак на једну од понуђених тема:

Једно романтично вече (на мору, реци, планини, селу...)

Сусрет са једном романтичном особом

Бити романтичан јесте начин на који човек осећа живот


Ученик, који је читао задатак, коментарише свој рад, а онда се јављају и остали ученици са коментарима о прочитаном задатку и сугестијама у вези са њим. Наставник коментарише запажања. Скреће пажњу на евентуалне материјалне, композиционе, језичке, правописне и стилске грешке. Пружа им се могућност да дају самостално решења за примећене недостатке. На тај начин наставник уважава ученика као личност и поспешује његову самокритичност, као и критичко мишљење.

Требало би прочитати више задатака на различите теме како би се компаративном анализом дошло до најбољих решења.


Ученицима се предлаже писање побољшане верзије домаћег задатка ради усавршавања културе писменог изражавања.


Анализа домаћег задатка


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 90


Наставна јединица: Врсте зависних реченица. Исти везници у различитим зависним реченицама. Интерпункција у вези са зависним реченицама (систематизација)

Извори сазнања: Граматика 8, Дар речи, стр. 107–108; Радна свеска 102–107





Образовни циљеви: утврђивање и систематизација знања о врстама зависних реченица, уочавање истих везника у различитим зависним реченицама, интерпункција (правопис).

Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног писања.



1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике

и наставна средства, Београд, 1999.





Школа и разред: ________________________________________________________________




1. Наставник подсећа ученике да понесу Радне свеске са урађеним задацима за час.

2. Дели одељење на шест група: а) На 92. страни Граматике 8, Дар речи, у лекцији о Временским реченицама, налази се задатак Дар речи. Једна група ученика треба да одабере одломак из једног књижевноуметничког текста, друга извештај из новина, а трећа један рецепт. Свака група треба да пронађе временске и друге зависне реченице у одабраном тексту.

б) Трећа и четврта група треба да ураде 5. задатак са 104. стране. Помоћу поредбених реченица нека опишу на духовит начин свог пријатеља, омиљеног певача, глумца, глумицу, спортисту...

в) На 106.страни Граматике 8, Дар речи налази се Да ли знаш? о палиндромима. Шеста група нека састави листу својих палиндрома.

Ток часа


Наставник каже да ће утврђивати оно што су научили о зависним реченицама.

Даје налог ученицима: Набројте све врсте зависних реченица. Када ученици одговоре, наставник пита даље: У којим се зависним реченицама употребљава везник да?

Када прозвани ученик одговори, наставник чита примере из Граматике 8, Дар речи , стр. 107, у којима се употребљава као везник прилог како. Ученици треба да кажу у којим је зависним реченицама употребљен прилог како као везник.

Наставник пита даље: У којим се све зависним реченицама употребљава везник кад?


У првој фази часа наставник каже ученицима да отворе Граматику 8, Дар речи (стр. 107) и да прочитају са њим (њом) све наведене примере.

Ученици коментаришу и питају наставника ако је нешто нејасно.

Наставник даје на листићу (претходно одштампан) следећи задатак свим ученицима:

Вежбање

Повежи назив зависних реченица са службом коју могу имати.

месне

временске субјекат

поредбене прави објекат

допусне атрибут

узрочне апозитив

изричне прилошка одредба

условне

односне

намерне

Напомена: Наставник задатак може исписати и на табли.

Наставник са ученицима систематизује знање (Научили смо) кроз примере из Граматике 8, Дар речи, стр. 108.

У другој фази часа наставник прозива по једног представника из сваке групе (в. 2. истраживачки задатак) да наведе најзанимљивије примере и објасни евентуалне тешкоће у раду.

Напомена: Најзанимљивији примери могу се искористити за израду креативног паноа, где би се систематизовало знање о зависним реченицама.


Наставник проверава да ли су ученици одговорили тачно на питања (1–17) из Радне свеске (стр. 102–104). Наставник чита решења, ученици прате и питају ако им је нешто нејасно.

Решења задатака из Радне свеске (Зависне реченице):

1. Они су сазнали када долазиш са пута. (зависноупитна); Мислио сам да те ујутру изненадим. (изрична); 2. в); 3. да, да ли, где, који, шта; 4. а) опажања: чути, видети; б) мишљења: сматрати, питати се; в) говорења: питати, предложити, наредити; г) осећања: надати се,

волети; 5. а) Мира је питала Страхињу ко ће јој сутра донети књиге. б) Стефан је рекао Ани да затвори прозор. У првој реченици. Реченица Марија је питала Страхињу ко ће јој сутра донети књиге је зависноупитна реченица.; 6. да ли, упитна речца; где, прилог; 7. Ко игра, тај и добија. (субјекат); Додај ми плаву јакну, која има закрпу на рукаву. (апозитив); „Заволи моју сенку што се клати низ дан.“ (атрибут); 8. а) Нацртај ми велику кућу која има два округла прозора. атрибут; б) именичке синтагме; 9. где; 10. изрична, односна; 11. прави објекат, субјекат; 12. Фотограф Дане је стајао доле. (прилог); Где год угледа необичан прозор, Дане застане. (месна реченица); 13. изрична, прави објекат; месна, прилошка одредба за место; 14. зависноупитне, односне и месне реченице; 15. а) Само што смо стигли, јавио се Момир да ме пита могу ли да причам са њим о Сташи. Нисам хтео да га одбијем, не би било фер, тако дуго смо другари, али откад је отпутовала, она се није јавила.; б) другом временском реченицом; 16. Прва је временска, а друга односна. 17. а) Ја идем петком на пливање. Позови ме чим се пробудиш. б) у инструменталу.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник каже ученицима да понесу Радне свеске за следећи час, јер ће проверавати задатке (18–32).


ИСТИ ВЕЗНИЦИ У РАЗЛИЧИТИМ ЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА

да, како, кад, што, пошто, где, куда, одакле, ко, шта, који, чији...

Вежбање

Повежи назив зависних реченица са службом коју могу имати.

месне

временске субјекат

поредбене прави објекат

допусне атрибут

узрочне апозитив

изричне прилошка одредба

условне

односне

намерне


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Час број: 91


Наставна јединица: Напоредни односи међу зависним реченицама (саставни, раставни, супротни)

(Граматика 8, Дар речи стр. 109–112)





Образовни циљеви: утврђивање знања о напоредним односима; уочавање напоредних односа међу зависним реченицама.

Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног писања.

Функционални циљеви: оспособљавање за самосталан рад и презентацију градива пред одељењем; стицање умења, способности и искустава која се могу применити у животу; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика.







Школа и разред: ________________________________________________________________




1. Наставник подсећа ученике да понесу Радну свеску за час.

2. Ученици треба да обнове оно што су учили у седмом разреду о напоредним односима.

3. Ученици треба да реше укрштеницу из задатка Дар речи (Граматика 8, Дар речи, стр. 112).

Ток часа


Наставник почиње захтевом: Набројте врсте напоредних односа. Које синтаксичке јединице могу да стоје у напоредним односима?

Наставник каже ученицима да отворе уџбеник (Граматика 8, Дар речи, стр. 109–110) и да реше задатке (1–6). Прозива ученике (или се они јављају). Када се ученици подсете кроз задатке, наставник каже да ће учити још нешто о напоредним односима и пише на табли: Напоредни односи међу зависним реченицама.


Наставник пита: Ко ће да уради први задатак? (Граматика 8, Дар речи, Напоредни односи... стр. 110)

Када ученик реши задатак, наставник објашњава у којим напоредним односима могу стајати зависне реченице. Говори и о изостављању везника (Граматика 8, Дар речи, стр. 111) и наводи примере.

Систематизују знање у 2. задатку (стр. 111).

Ученици читају решења за укрштеницу. Када наставник провери да ли су сви тачно одговорили и укаже на евентуалне грешке, проверавају преостале задатке из Радне свеске.


Наставник проверава да ли су ученици одговорили тачно на питања (18–32) из Радне свеске (стр. 104–107). Наставник чита решења, ученици прате и питају ако им је нешто нејасно.

Решења задатака из Радне свеске (Зависне реченице):

18. Не расправљај се са мном пошто ниси у праву. Отишли су како би се ти одморила. Отишао је зато што сте толико каснили.; 19. зато што нико на свету није ти; због кише; 20. а) изричне б) узрочних; 21. Ако ти се некуд жури; условна реченица; кад кренеш; временска реченица; 22. прилошка одредба за услов (одредба услова), прилошка одредба за време (одредба времена), прилошка одредба за услов (одредба услова); 23. в) зависна (допусна) реченица; 24. Иако је купио карте, није отишао на концерт.; Понели су наочаре за сунце мада је било облачно.; 25. На ову земљу сам свратио да ти намигнем мало. (намерна, прилошка одредба за циљ); Казао сам им да ћеш ти доћи. (изрична, прави објекат); Да је написала текст, сигурно би ти га послала. (условна, прилошка одредба за услов); 26. Стани да те нешто питам.; Милена је отишла у Беч ради школовања.; 27. Наљутио се на тебе с разлогом.; Викала је као да је не чујем.; 28. а) Изговарала је речи полако као да их је мерила. Говорио је као што смо и очекивали од њега. б) прилошка одредба за начин; 29. а) поредбену реченицу б) него што, но што; 30. последична; 31. а) 32. Укрштеница

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник каже ученицима да понове цело градиво из синтаксе (синтагме и зависне реченице), јер ће за два школска часа (час број 94) имати контролну вежбу.


НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ ЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА

- саставни (и, па, те, ни, нити)

Ако се јавиш и ако ми све објасниш, размислићу о њеном предлогу.

- раставни (или)

Поздрави Зорану ако је видиш или ако те позове.

- супротни (а, али, но, него, већ)

Наташа ми је рекла да ће направити торту, а не да ће је купити.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 92


Наставна јединица: Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко--падежном конструкцијом


Облик рада: индивидуални и фронтални



Образовни циљеви: стицање знања о томе да исти реченични члан може бити исказан и зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом; спознаја шта се постиже именичким начином изражавања, а шта изражавањем помоћу глагола у личном глаголском облику.

Васпитни циљеви: стицање навика да се у тексту траже и уочавају језичке појаве; буђење ученикове радозналости, истраживачког духа и критичности; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема за обраду ове наставне јединице: наставник дели ученицима наставне листиће са текстом који им је познат захтевајући да у њему подвуку зависне реченице и одреде њихову службу.

Напомена: изабрани текст (одломак) треба да садржи што више врста зависних реченица.

Ток часа


Наставник је већ истраживачким задацима, које је поделио на претходном часу, мотивисао ученике за обраду ове лекције. У овом делу часа проверава како су ученици урадили задатке. Саопштава ученицима да се већина информација која је у тексту који су обрадили исказана зависним предикатским реченицама могла исказати и именичким јединицама (именицама и именичким синтагмама) са предлозима или без њих. Потом исписује наслов на табли.

Као добар модел за вођење часа наставнику може послужити начин на који је ова лекција обрађена у Граматици 8, Дар речи. Зато, током целога часа, наставник упућује ученике на овај уџбеник.


На почетку овог дела часа наставник упућује ученике да у Граматици 8, Дар речи, стр. 58 ураде задатак у коме се од њих тражи да прочитају два веома слична текста и да у њима подвуку делове који се разликују. Тако уводи ученике у причу о овој теми комбинујући монолошку, поредбену, текстовну и индуктивну методу.

Након индивидуалног ученичког рада, неколико ученика саопштава резултате. Наставник исписује напоредо примере на табли и тиме их ученицима чини очигледнијим. Затим, помоћу истих примера, упућује потпитањима ученике да уочавају сличности и разлике међу реченичним члановима које су подвукли. Ученици запажају да је иста ситуација описана различитим језичким средствима: зависним предикатским реченицама и именицама или именичким синтагмама са предлозима или без њих; да су и у једном и у другом случају исказана иста значења; да и једна и друга врста синтаксичке јединице има исту службу у вишој реченици. Затим наставник закључке у виду табеле исписује на табли. Потом питањима усмерава ученичку пажњу на још један аспект односа међу порукама исказаним зависним предикатским реченицама и (предлошко-)падежним конструкцијама: радња исказана именицом одвија се спорије од радње исказане зависном предикатском реченицом.


Ученици исписују у свескама своја три примера.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици се упућују да у Граматици 8, Дар речи ураде 5, 6. и 7. задатак на стр. 115.


ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА ЗАВИСНОМ РЕЧЕНИЦОМ И (ПРЕДЛОШКО- )ПАДЕЖНОМ КОНСТРУКЦИЈОМ

1) Када сам пошла у школу, . . . / По поласку у школу, . . .

2) . . . иако сам се плашила / . . . упркос страху

3) . . . да бих му помогла . . . / . . . ради пружања помоћи . . .

4) . . . јер је био повређен / . . . због повреде

5) . . . да се брзо опорави / . . . његов брзи опоравак

ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

(ПРЕДЛОШКО-)ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Временско, допусно, циљно, узрочно . . . значење

Временско, допусно, циљно, узрочно . . . значење

У служби су допусне одредбе, одредбе времена, циља, узрока . . .

У служби су допусне одредбе, одредбе времена, циља, узрока . . .

Радњу чине динамичнијом. Успоравају радњу.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 93


Наставна јединица: Синтаксичке вежбе: изражавање помоћу зависних реченица и помоћу средстава реченичне кондензације


Облик рада: фронтални, индивидуални, групни

Наставне методе: монолошка, дијалошка, текстовна, метода запажања, поредбена, метода самосталних ученичких радова, индуктивна, дедуктивна, аналитичко-синтетичка



Образовни циљеви: стицање знања о томе да исти реченични члан може бити исказан и зависном реченицом и (предлошко-)падежном конструкцијом; спознаја шта се постиже именичким начином изражавања, а шта изражавањем помоћу глагола у личном глаголском облику.

Васпитни циљеви: стицање навика да се у тексту траже и уочавају језичке појаве; буђење ученикове радозналости, истраживачког духа и критичности; развијање вољне активности и стваралачке способности ученика.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика да на сличан начин усвајају знања из других области језика и да успешно обављају мисаоне радње неопходне за стицање знања; развијање код ученика моћи за запажање и упоређивање, за закључивање и доказивање, за апстракцију и конкретизацију, за анализу и синтезу; развијање смисла за увиђање битних детаља и односа.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема за обраду ове наставне јединице: ученици се упућују да обнове оно што већ знају о зависним реченицама и глаголским синтагмама.

Ток часа


Наставник је већ истраживачким задацима, које је поделио на претходном часу, мотивисао ученике за обраду нове лекције. У овом делу часа проверава како су ученици урадили задатке.


Рад на познатом тексту: Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић, стр. 224–230.

Наставник упућује ученике на поједине одломке из приповетке Лазе Лазаревића и даје им истраживачке задатке. Прочитајте следеће одломке и:

а) заокружите глаголске прилоге садашњи и прошли;

б) глаголске прилоге, које сте заокружили, замените одговарајућим личним глаголским облицима и испишите тако добијене реченице;

в) подвучене предлошко-падежне конструкције замените одговарајућим глаголима и сачините зависне реченице.

„Пођоше и кочијаши; али већина, ради „опружања ногу“, оде пешице, заметнувши прут на раме. Ни жена Маринка магазаџије не хтеде сести у кола, већ пође са својим маленим друштвом пешице, окрећући леђа онима с којима је говорила; и то не из непристојности, већ просто због тепелука (старинска женска капа). “

„Он се мало стресе, брзо стаде истресати скоро пуну лулу и поново је напунивши и палећи, настави преко чибука: – Али лако, сасвим лако! Писао ми је његов друг Јоле. Овде и овде! – он руком показа сасвим неодређено: најпре преко леве плећке, па онда дуж целе десне ноге. “

„Капетан седе на дугачку клупу крај прозора и поче читати врло замрљано писмо. Благоје склони најпре ону столицу, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета (кратка горња хаљина без рукава) и погледа по столу. Али се одједном трже видећи по столу грдну, црвенкасту, масну мрљу. “

„Има у човека једна жица, лажљива као случај, па ипак је зову ’предосећањем’. Ко год игра на лутрији, тај при сваком вучењу има предосећање да ће добити, и никад се не чуди, по свршеном вучењу, како га је преварило то предосећање. А удари ли само једном и на њега слепа срећа, он цео свет уверава да је знао да ће добити, јер му се све баш тако чинило и никако друкчије.“

„Па онда, уједаред, и сам бризну у плач:

– А шта ће ми све ово?

Он баци преда се на земљу капу с поклонима и као луд погледа у небо, као да одозго чека одговора. “

Најпре ученици одговарају на захтев.

а) Наставник их прозива и проверава одговоре. Захтева од ученика да глаголске прилоге садашњи и прошли уочавају као главне речи глаголских синтагми. Подстиче их да те глаголске синтагме развијају у одговарајуће зависне предикатске реченице. На табли напоредо исписује глаголске синтагме и зависне предикатске реченице. Затим проверава како су ученици урадили задатак

в) На табли напоредо исписује предлошко-падежне конструкције и одговарајуће зависне предикатске реченице. Забележене примере ученици уз помоћ наставниковог вођења пореде. Закључују шта се постиже једним, а шта другим начином изражавања.


Наставник са ученицима резимира најважније закључке.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник даје ученицима да ураде сличну анализу неке обрађене песме или приче. Подсећа их да ће на следећем часу имати контролну вежбу из синтаксе.


ИЗРАЖАВАЊЕ ПОМОЋУ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА И ПОМОЋУ СРЕДСТАВА

РЕЧЕНИЧНЕ КОНДЕНЗАЦИЈЕ

заметнувши прут на раме тако што је заметнула прут на раме

окрећући леђа онима с којима је говорила тако што је окренула леђа

онима с којима је говорила

напунивши је (лулу) и палећи је када ју је напунио и упалио

видећи по столу грдну, црвенкасту, масну мрљу пошто је видео по столу грдну, црвенкасту, масну мрљу

ради опружања ногу да би опружила ноге

из непристојности зато што је непристојна

по свршеном вучењу кад се заврши вучење

одговора да му се одговори

(Сви примери се могу забележити у табели.)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 94

Област: Синтакса






Образовни циљеви: обнављање градива из синтаксе (врсте синтагми, служба, врсте зависних реченица, служба, напоредни односи међу зависним реченицама).

Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; подизање нивоа свести о правилној и прикладној употреби речи у нашем језику; стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног писања; развијање поступности и систематичности у анализи градива.

Функционални циљеви: оспособљавање за самосталан рад; стицање умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Обновити градиво из синтаксе (врсте синтагми, служба, врсте зависних реченица, служба, напоредни односи међу зависним реченицама).

Ток часа




Израда теста којим се систематизује наставно градиво наставних јединица из синтаксе.

– Врсте синтагми (именичке, придевске, прилошке и глаголске), служба у реченици

– Врсте зависних реченица (односне, изричне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, поредбене, последичне, намерне), служба у зависносложеној реченици

– Интерпункција

– Зависни везници

– Напоредни односи међу зависним реченицама

Наставнику остаје да по избору конципира тест. Из сваке наставне јединице наставник бира садржај и саставља задатке. Наставник формулише и сложенија питања на тесту.

Као водич наставнику могу послужити питања из Граматике 8, Дар речи и Радне свеске (Синтагме, Зависне реченице). Ученицима се могу понудити слични задаци, што зависи од успеха овладавања градивом у датом одељењу.





КОНТРОЛНА ВЕЖБА

- израда теста


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 95


Наставна јединица: Годишњи обичаји у Срба, Миле Недељковић, стр. 181–183





Образовни циљеви: представити ученицима Годишње обичаје у Срба Милета Недељковића; откривати значај ове књиге; анализирати одломак о Ускрсу.


Функционални циљеви: подстицати ученике да самостално истражују и што више сазнају о обичајима српског народа.


1. Словенска митологија (приредио Љ. Раденковић), Zepter book, Београд, 2002.

2. Миле Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, Београд, 1992.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Милета Недељковића. Прочитај одломак из његове књиге Годишњи обичаји у Срба који ти је дат у Читанци. Информиши се о значењу Ускрса и начину на који се прославља. Припреми се да говориш и о осталим српским обичајима (крсна слава, Божић, Бадње вече) и начину на који се прослављају у твојој породици. Донеси ускршње јаје и припреми се да говориш о начину на који се оно украшава.

Ток часа


– Психолошко-материјална припрема ученика:

Због чега се прославља Ускрс? Зашто је то један од највећих хришћанских празника? Шта се према Библији догодило на дан Ускрса? Ако се у твојој породици прославља Ускрс, опиши како се припремате за тај дан. Ко боји ускршња јаја? На који начин их украшавате? Како одабирате „чуваркућу“?


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Милета Недељковића, а остали га допуњују.


– Читање одломака из Читанке 8, Уметност речи.


– Шта си све ново сазнао/-ла о Ускрсу захваљујући овом тексту?

– Зашто је Ускрс „празник над празницима“?

– Како се све Ускрс у народу назива? Објасни симболику ових назива.

– Објасни симболику ускршњих јаја.

– Зашто се укућани трљају ускршњим јајетом?

– Шта све људи у разним крајевима спремају за Ускрс?

– Која су све веровања за овај празник везана?

– Опиши неке од обреда који људи на тај дан чине.

– Који се од тих обичаја и данас поштују? Који су обичаји осавремењени?


– Објасни сличности и разлике између овог текста и Вуковог Српског рјечника.

– Ученици организују изложбу ускршњих јаја и објашњавају начин на који су их украшавали.

– Говоре о осталим обичајима (крсна слава, Божић, Бадње вече) и начину на који се они прослављају у њиховој породици.

– Бира се најлепше ускршње јаје.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Распитај се и запиши што више обичаја везаних за Ускрс и остале верске празнике.


„Годишњи обичаји у Срба“ Миле Недељковић

– Ускрс = дан када је Исус Христ ускрснуо из мртвих.

– Ускршње јаје = симбол новог живота (ускрснућа)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 96


Наставна јединица: Наставно проучавање приповетке Пилипенда Симе Матавуља, стр. 217–223






Образовни циљеви: упознати ученике са одликама реалистичког приповедања; упознати их на који начин се врши карактеризација ликова; спознати проблеме обичног човека и снагу воље да се не издају основна морална и људска начела.

Васпитни циљеви: побудити поштовање ученика према прошлости, очувању идентитета; гајити позитивне људске особине као што су: искреност, моралност, преданост вери, љубав према сопственом народу.

Функционални циљеви: заинтригирати ученике за даља истраживања у свету књижевности; примењивати стечена знања у решавању проблемских и истраживачких задатака.




3. Драгана Вукићевић, Књижевно дјело Симе Матавуља и његово мјесто у историји српске књижевности, Просвјета, Херцег-Нови, 2007.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво одломак из приповетке Пилипенда Симе Матавуља. Забележити запажања и утиске. Обратити пажњу како је изграђен лик Пилипа Бакљине. Уочити његове проблеме са којима се бори.

Ток часа


Наставник обавештава ученике о наставној јединици коју пише на табли. Упознаје ученике са животом и радом Симе Матавуља. Ученици препознају приповетку, коју сврставају у епски род. Понављају се одлике уметничке приповетке. Наставник објашњава непознате речи из одломка.


На захтев наставника ученици саопштавају своје утиске о прочитаном делу. Кроз низ питања наставник са ученицима тумачи књижевно дело. Како почиње одломак приповетке Пилипенда? Ко су Пилип Бакљина и Јела? Због чега је њихов живот тежак? Чему су они верни? Обрати пажњу на опис њихове куће. Која је функција тог описа? Изврши карактеризацију ликова Пилипенде и Јеле. Ко је Кљако? Која је функција тог лика? Покушај да протумачиш симболику имена Пилипа Бакљине и Кљака.

Наставник даје инструкције како се врши карактеризација ликова. Аутор може да да физички опис јунака на основу којег можемо закључити ког је порекла, како живи, какав је његов тренутни статус итд. Карактеризацију ликова даље вршимо тако што посматрамо јунака у одређеним ситуацијама, у односу са другим јунацима, на основу онога што изговара или мисли (унутрашњи монолог), на основу онога што други казују о њему.

Тема приповетке Пилипенда узета је из далматинског живота, а говори о тешком животу обичних људи православне вере под аустроугарском влашћу. У центру збивања је Пилип Бакљина, православац, који без обзира на крајње сиромаштво, не издаје своју веру и не прелази у унијате. У дочаравању самог јунака и његове безнадежне ситуације помаже и опис његове куће, којим почиње одломак. Дакле, реалистички опис куће (ентеријер) у функцији је стварања социјалне слике. Треба посматрати и његову жену Јелу, пратити ток њиховог разговора, понашање када једу (прочитати те делове). Посебна снага Пилипенде препознаје се у разговору са Кљаком. Кљако је приказан као Пилипова супротност. Пилип је кршан, а и име Бакљина значи онај који осветљава, а Кљаково име асоцира на човека који храмље, који је неспособан и слаб.

У првом плану приповетке нису патриотска осећања, већ живот обичног човека. То родољубље Пилип носи у себи а да га није ни свестан. Он је доказ о истрајности, снази и величини обичног човека.

Језик приповетке је веома богат. Јунаци говоре у дијалекту, што приближава време, околности и јунаке читаоцима.


Ученици понављају стечена знања о карактеризацији јунака кроз лик Пилипа Бакљине.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Препознати стилске фигуре у прочитаном одломку и забележити их у свеску.


„Пилипенда“ Симо Матавуљ (1852–1908)

ПРИПОВЕТКА

ТЕМА: ТЕЖАК ЖИВОТ СИРОМАШНИХ И ПИТАЊЕ ВЕРЕ

ГЛАВНИ ЈУНАК ПИЛИП БАКЉИНА – КАРАКТЕРИЗАЦИЈА

РЕАЛИСТИЧКО ПРИПОВЕДАЊЕ:

ЕНТЕРИЈЕР

ЕКСТЕРИЈЕР


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Час број: 97

Област: Граматика (лексикологија)

Наставна јединица: Језици националних мањина



Наставне методе: монолошка, текстовна, метода самосталних ученичких радова (реферат)

Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, табла, креда

Корелација: географија, књижевност

Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из области језика – усвајање нових термина; развијање моћи запажања, критичког мишљења; закључивања

Васпитни циљеви: стицање позитивних радних навика; подизање свести о значају и важности нашег језика, али и свести о постојању и других народа и језика у нашој држави; развијање толеранције и међусобног уважавања.

Функционални циљеви: прелазак усвојених нових појмова у навику и примена у свакодневном животу; развијање говорне културе и културе слушања; оспособљавање ученика да уобличи своје мисли, запажања и знања и да их пренесе другима.







Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: _________________________________________________________

Ток часа


Наставник даје реч ученику кога је претходно изабрао да ради реферат на тему: Језици националних мањина. Наш предлог је да за реферат изаберете ученика чија је оцена између две оцене, па вам његов самосталан рад може помоћи при закључивању, или да изаберете ученика коме је концентрација слабија на последњим часовима српског језика, па рефератом покушавате да га заинтересујете за предмет. Наставник је ученику претходно дао инструкције како треба да изгледа час и шта је потребно да припреми (географску карту наше државе или региона, било одштампану на папиру, било велику школску карту коју ће окачити испред ученика, на видном месту; један текст, рецимо пословице или неку песму на различитим језицима националних мањина). Наставник скреће пажњу ученику да мора да говори јасно и гласно, да укључује своје другаре у разговор, да битне појмове исписује на табли, да води рачуна о времену, даје му неопходну литературу или га упућује на библиотеку да тамо потражи одређене књиге. Граматика 8, Дар речи је обавезна литература из које спрема реферат, али може занимљиве податке да пронађе и у књизи Језици Ранка Бугарског.


Ученик излаже реферат.


Наставник се захваљује ученику. Затим пита ученике за мишљење: колико је био успешан час, који део часа им је био најзанимљивији, шта замерају. Наставник скреће пажњу ученицима да буду крајње отворени и реални и да је њихово мишљење веома важно. Као што је њихов другар/ другарица била у улози наставника који предаје, нека покушају они да буду у улози наставника који оцењује. Саслушавши мишљења ученика, наставник излаже свој став обраћајући пажњу на све ставке: изнет материјал, разумевање текста, начин излагања, начин говорења, став ученика, анимирање осталих ученика, труд који је ученик уложио, а затим га оцењује.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 98


Наставна јединица: Усавршавање изражајног читања прозних одломака из романа Старац и море Ернеста Хемингвеја, који се налази у Радној свесци на стр. 37–40. Развијање личног тона при читању. Препричавање датог одломка субјективно са ефектним почетком и завршетком.





Корелација: књижевност, филм, ортоепија

Образовни циљеви: усавршавање изражајног читања, развијање личног тона при читању ради истицања доживљајности; субјективно препричавање одломка са ефектним почетком и завршетком; обучити ученике за самосталан рад; развијати критичко мишљење о експресивној функцији језика и способности језичке комуникације.

Васпитни циљеви: стварање, развијање неопходних навика у култури говора ученика; подстицање свести о значају правилно изговорене и пажљиво одабране речи; доживљајно читање књижевноуметничких текстова омогућава боље разумевање уметничких чинилаца (књижевна мотивација, поступци јунака); процењивање идејних и естетских вредности дела.




2. Милија Николић, Стилске вежбе (вежбања за самосталну обуку у писменом и усменом изражавању), Просветни преглед, Београд, 2002.




Школа и разред: ________________________________________________________________




1. Наставник даје задатак ученицима да прочитају одломак (Радна свеска, стр. 37–40)

из романа Старац и море Ернеста Хемингвеја.

2. Једна група ученика (нпр. њих троје) треба да увежба изражајно да прочита одломак.

Сваки ученик увежбава један део. Читање треба да буде тако увежбано да они који

буду слушали гласове који се смењују имају осећај да неко приповеда. Ученици не

треба да глуме, него да читају текст бојећи га својим доживљајем. Тако се постиже

уверљивост и преноси емоција.

3. Наставник подсећа ученике да донесу Радне свеске на час.

Ток часа


Наставник почиње час питањем: Ко је Сантјаго? Колико је провео на мору покушавајући да улови плен?

Наставник каже ученицима да отворе Радну свеску (стр. 37–40). Прозива ученике (в. 2. истраживачки задатак) да по одређеном редоследу прочитају одломак из романа Старац и море Ернеста Хемингвеја.

Пре него што чују текст, наставник каже ученицима да замишљају атмосферу, пејзаж, необичну рибу и старца Сантјага.

Наставник се обраћа ученицима који ће читати наглас текст да њихово читање треба да подстакне друге ученике да сликовито и занимљиво препричају текст.


У првој фази главног дела часа сви слушају изражајно читање ученика који су се претходно припремили.

Напомена: Наставнику могу помоћи ученици који се баве глумом, ако их има.

Лични тон при читању помаже ученицима да замисле старца на мору.

У другој фази главног дела часа, када ученици прочитају текст, наставник пита остале: Који делови су вам најзанимљивији? Коју слику сте упамтили?

Када одговоре на постављена питања, наставник тражи од једног ученика да прочита други пасус (Радна свеска, стр. 37) према следећим упутствима. Док нам будеш читао одломак, покушај да одговориш на следећа питања: Шта је старац осетио у том тренутку? (да је престала да се креће) Шта је још било ту? (али је тежина још била ту) Шта се онда догодило? (тежина се повећа) Шта је он учинио? (он пусти још ужади) Шта је учинио палцем и кажипрстом? (повећа притисак) Где је тежина ишла? (право доле; или право ... доле) Шта је рекао Сантјаго? (Загризла је) Зашто ће је пустити? (да једе добро или ... добро)

Напомена: у загради иза питања налазе се курзивом истакнути логички акценти. Примере из заграде наставник говори ученицима само ако се прозвани ученик не снађе и не нађе своја мисаона и емотивна тежишта у тексту.

Ученик субјективно чита текст и наставник после подсећа ученике колико је важно одредити логички акценат у реченици (тексту) како би доживљај и разумевање текста припремило ученике за анализу датих одломака.

Пошто ученици одговоре на постављена питања, наставник им каже да треба да препричају одломак који су чули. Читају Крилата свирала из Радне свеске (стр. 39) о препричавању.

Ученици раде 1. задатак (стр. 40) у Радној свесци. Треба да препричају одломак субјективно са ефектним почетком и завршетком. Пишу десет минута. Наставник проверава да ли су завршили и пита ко хоће да прочита оно што је написао. Наставник подстиче и тише ученике тражећи да неки прочитају само почетак, а неки само завршетак.

У трећој фази главног дела часа коментаришу примере и наставник похваљује креативне ученике, али подстиче и друге да размишљају и покушају да препричају оно што су осетили и доживели.


Резимирају субјективно препричавање.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник каже ученицима да ће на следећем часу анализирати одломке из романа и да понесу Радне свеске. Задаци се налазе на стр. 37–47.


СУБЈЕКТИВНО ПРЕПРИЧАВАЊЕ

- препричавање – својим речима поновити оно што се: а) чуло

б) прочитало

в) доживело (или видело)

- објективно (непристрасно) препричавање

- субјективно – износе се властите мисли и осећања (пристрасно)

- логички акценат – истицањем појединих речи постиже се сликовитост

и подстиче доживљајност


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 99


Наставна јединица: Старац и море, Ернест Хемингвеј




Наставна средства: текст из Радне свеске, дневник прочитаних књига. Задаци се налазе у Радној свесци на стр. 37–47.

Корелација: биологија

Образовни циљеви: ученици се упознају са романом Старац и море Ернеста Хемингвеја, с намером да се заинтересују и за друга дела овог писца; предочавају се уметнички и идејни аспекти дела – живот виђен као непрекидна борба пуна победа и пораза; истиче се симболични слој борбе са рибом.

Васпитни циљеви: ученици се подстичу да схвате позитивну улогу борбе у превазилажењу животних искушења.

Функционални циљеви: ученици се подстичу да открију особеност уметничког поступка Ернеста Хемингвеја; подстиче се и развија љубав према књижевности; инсистира се на самосталном, креативном истраживању текста; ученици се оспособљавају да своја запажања и доживљаје илуструју текстом.







Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Ернеста Хемингвеја. Прочитај роман Старац и море Ернеста Хемингвеја. Припреми се да га сажето препричаш помињући само најважније догађаје. Одреди тему романа. Издвој фазе у развоју радње (увод, заплет, кулминација, преокрет и расплет). Пратећи поступке и размишљања Сантјага скицирај његов лик. Објасни шта све симболише риба. Издвој што више порука романа. Одреди у ком лицу је исприповедан роман и какав је приповедач. Објасни шта је писац постигао бирајући таквог приповедача. Подвуци поређења и објасни њихову функцију у роману.

Ток часа



Како реагујеш кад наиђеш на проблем у животу? Да ли очајаваш или покушаваш да нађеш решење? Шта мислиш шта је од тога боље? Образложи. Колико си истрајан у остваривању својих циљева?


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Ернеста Хемингвеја, а остали га допуњују.

– Један од ученика сажето препричава радњу романа.


– Анализа романа:

– Шта ти је у роману било најзанимљивије? Образложи. Како си замислио/-ла старца

и његову колибу? А рибу?

– Која је тема романа?

– Где се дешава радња романа? Ко су јунаци?

– По чему се Сантјагова прича разликовала од прича других рибара? Зашто су родитељи

забранили дечаку да плови са Сантјагом? Шта је дечак осећао према старом рибару?

На који начин је испољавао своју љубав?

– Колико дуго старац није ништа уловио? Да ли је очајавао због тога? На основу чега

то закључујеш?

– Како изгледа Сантјагова борба са рибом? Колико дуго траје та борба? Који све

страхови муче старца? На кога он мисли за време борбе? Зашто жели да је дечак поред

њега?

– Како изгледа риба? Која морална дилема мучи Сантјага? Шта он осећа према риби?

Због чега јој се диви? Докажи на примеру из романа да само онај ко поштује свог

противника може да га победи. Да ли је тако и у животу? Образложи.

– Како се старац осећа како борба све више одмиче? Шта све повезује старца и

рибу?

– Који је био исход борбе? Шта је Сантјагу помогло да се избори са рибом? Колико

је искуство битно у решавању проблема? Објасни пословицу да нас искуство чини

мудријим.

– С којом се још невољом суочио старац? Ко је напао рибу? Како је старац реаговао?

Чиме је бранио рибу?

– Шта се десило са Сантјаговом рибом? Како је старац то доживео? Како се осећао

када се вратио на копно? Шта мислиш, да ли је старац победник или поражени?

Образложи свој став.

– Окарактериши Сантјагов лик на основу његових поступака и размишљања.

– Ако причу Старац и море доживимо као алегорију живота, шта би симболизовала

риба?

– На који начин је исприповедан роман? Какав је приповедач? Шта се таквим

приповедањем постиже?

– Која је функција поређења у роману?


Издвој што више порука романа.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Погледај филм Старац и море. Анализирај како се књижевно дело прилагођава изражајним средствима филма. Опиши у чему се разликује твој доживљај филма од оног који си имао/-ла након читања романа. Која су филмска изражајна средства допринела да твоји утисци буду другачији?


„Старац и море“ Ернест Хемингвеј (1899–1961)

– Тема романа: Истрајност и упорност старца Сантјага

– Лик Сантјага: - упоран

- истрајан

- искусан

- саосећајан

- самоуверен

– Риба: - искушење

- препрека

- идеали

- тежње и циљеви

- људска стремљења

- материјално добро


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________


Час број: 100


Наставна јединица: Наставно проучавање приповетке Мост на Жепи Иве Андрића, стр. 237-241





Корелација: историја, језик

Образовни циљеви: тумачити приповетку усмеравајући запажања и истраживања на битније уметничке вредности дела; свестрано обрадити ликове везира Јусуфа и неимара пратећи њихов развој, физичку и психолошко-моралну карактеризацију; откривати и тумачити смисао и улогу моста и његова симболичка значења; подстицати ученике да схвате смисао човекових стваралачких потреба и неимарских настојања; уочити пишчеве мисли и идеје; упознати ученике са стваралаштвом Иве Андрића.

Васпитни циљеви: подстицати ученике на свестраније схватање живота и дубље разумевање вредности и смисла људског трајања. Људски живот осмишљава се борбом, радом и стваралаштвом. Смисао живота је у његовом племенитом делу и потреби да се другоме чини добро, а упорношћу и пожртвованошћу превазилазе се све препреке. Велике грађевине и уметничка дела су симболи људске постојаности. Писац-уметник проналази смисао живота у свом стваралаштву.

Функционални циљеви: буђење истраживачке радозналости и оспособљавање ученика да посматрају, уочавају и одабирају значајне и карактеристичне појединости приче; побуђивати аналитичку пажњу и критичко вредновање уметничких чињеница и афирмисати креативност ученика; навикавати их да уметничке појаве посматрају и процењују са више становишта.




3. Славко Леовац, Критичари о Андрићу, Свјетлост, Сарајево, 1977.



Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво приповетку Мост на Жепи. Забележити своје утиске и запажања. Обратити пажњу на лик везира Јусуфа. Пратити његов пад и његову психолошку драму (потресе и ломове у његовој души). Забележити запажања за лик неимара. Обратити пажњу на мотив моста. Размислити о девизи „У ћутању је сигурност“. Улога наратора.

Ток часа


Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Упознаје ученике са животом и стваралаштвом Иве Андрића. На основу прочитаног дела, ученици за дело кажу да припада епском роду, а приповеткама као књижевној врсти.


Ученици саопштавају своје утиске о прочитаном делу. Наставник објашњава непознате речи. Кроз низ питања наставник води ученике кроз дело тумачећи га. Које су вас слике, ситуације и судбине посебно заинтригирале? Посматрајте везира Јусуфа. Какви су његови поступци? Можемо ли претпоставити ко су његови противници? Због чега је желео да подигне мост? Шта за њега представља мост? Прикажите психолошко стање везира као победника. Осећа ли се он победнички? Који је његов животни смисао? Ко је реализатор везирове идеје о мосту? Шта сте сазнали о његовом животу? Како је развијен лик неимара? Како тече градња моста? Какав је дубљи смисао неимарове изненадне смрти? Како доживљавате опис моста? Која је функција овог мотива? Каква је улога наратора ове приповетке?

Мотив моста је средишњи мотив приповетке, а сви остали теже овом главном, надређеном или се из њега ослобађају. Око мотива моста сабирају се и организују сви важнији мотиви: везиров пад у тамницу, заточење, страх, неизвесност, беда. Саграђени мост доноси победу, белину, светлост, подстиче мисли о лепоти, трајности, хуманости, животном смислу и симболише тријумф живота.

Приповетка Мост на Жепи почиње реченицом у којој су изнесене основне тематске назнаке: време када је везир посрнуо и да је жртва опасне интриге. Противници везира Јусуфа били су мотивисани политичким престижом и нису бирали средства да га сруше. Јусуфова борба је била мукотрпна, а утисак се појачава поређењем са природом. Зло пролеће буди асоцијације на политичка превирања, сплетке, глад, беду и непријатан осећај хладноће. Иако излази као победник, везир се не осећа победнички. Живот му више није спокојан јер су дубоко у њему остали ожиљци, нешто недокучиво. Док је био у заточењу размишљао је о Жепи и Жепљанима, о свом завичају. Његова слава имала је наличје. Само он је знао цену свог успеха. Била је превисока. Изгубио је веру у људе и смисао живота. Везир је пронашао животни смисао у хуманој идеји. У својој муци боље је спознао муку Жепљана и одлучио да им олакша живот, да им сагради мост на Жепи. Реализатор везирове идеје о мосту је неимар. О њему једино знамо да је Италијан и да се прочуо по мостовима које је саградио у околини Цариграда. Он је анонимни лик у причи. Андрић описује његов спољашњи изглед и морално-психолошки портрет. Његов спољашњи изглед наговештава да је радан јер је погнут, да је у годинама и да је искусан јер је сед и да је задовољан јер је сачувао духовну младост на лицу. О морално-психолошком портрету говоре многе сцене (како припрема градњу, како проводи зиму, како обилази мост итд.). Градња моста је спора због непредвидиве Жепе, па почињу приче у народу. Неимар показује да је одлучан, упоран и вешт градитељ у борби са стихијом. Жепљани су заинтересовани за неимара тек кад угледају мост. Њихово чуђење прераста у дивљење према неимару. Кроз лик неимара Андрић открива однос писца или уметника према свом делу. Прво се рађа идеја, па се скупља грађа, трага се за најбољим, најдубљим, руше се препреке. Умеће, страст и упорност су неопходни да би дело настало. Уметник се не намеће испред свог дела јер ако је дело вредно, живеће и премостити и простор и време.

Везир Јусуф води унутрашњи монолог, што открива психолошку драму у њему. Живот му је тамница, страх је овладао његовим бићем. Уместо да заборавља, све чешће се сећа заробљеништва. Тамница му се јавља и у сновима. Дошао је до закључка да свако људско дело и свака реч могу да донесу зло. Зато је веровао у девизу „У ћутању је сигурност“.

Затвара се у себе и тада почиње његово болно умирање. Без обзира на везира, писац не дозвољава песимистички поглед на свет (препознати у тексту и прочитати).

Андрић на необичан начин саопштава како је настала прича о мосту. Додиром је успостављена веза између моста и писца. Писац је разумео језик грађевине. Присуство наратора се осећа, али ниједног тренутка наратор није у првом плану, већ прича о мосту.


Ученици препознају пишчеве мисли и идеје и тумаче их. Изводе закључке и поруке дела:

Дубином пада може се мерити висина моћи;

Смисао живота је у хуманости;

Живети значи радити, градити, стварати;

Лепота људе зближава;

Нема великих дела без преданих неимара;

Вредно и корисно дело обесмрћује свога творца.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати Андрићеву приповетку Деца у Читанци 8, Уметност речи на стр. 231–236.


„Мост на Жепи“ Иво Андрић (1892–1975)

ПАД ПОБЕДА

НЕМИЛОСТ УСПЕХ

ТРАЈНОСТ, БЕСМРТНОСТ

СМРТ МОСТ МОСТ СВЕТЛОСТ, ЛЕПОТА

СТРАХ, БЕСМИСАО, СМИСАО ЖИВОТА

НЕИЗВЕСНОСТ И ХУМАНОСТ


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Деца, Иво Андрић, стр. 231–236





Образовни циљеви: оспособљавање ученика да истраживачким задацима уочавају и издвајају доминантне мотиве, осећања, поруке и тако самостално сачињавају поетски план текста и тумаче свет дела.

Васпитни циљеви: развијање хуманости код ученика.

Функционални циљеви: усвајање и ширење сазнања о свету, животу и догађајима, посебно у делима Иве Андрића; развијање активног истраживачког рада, доживљавања и промишљања о садржају читања.


1. Иво Тартаља, Приповедачева естетика, Београд, 2006.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Иве Андрића. Прочитај причу Деца и одреди њену тему. Одреди фабулу и сиже приче. Анализирај ликове дечака. Подвуци поређења и објасни њихову функцију у причи. Запази на који начин су исприповедане ове приче.

Ток часа



Која је твоја омиљена игра? Коју си игру из детињства упамтио? Зашто?


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Иве Андрића, а остали га допуњују.


– Интерпретативно читање одломка


– Шта је у причи оставило најјачи утисак на тебе? Образложи.

– Шта је тема приче?

– Ко се сећа догађаја из свог детињства? Ко приповеда причу? Ко су јунаци

приче?

– На који начин се добро и зло испољавају у причи? Издвој моралне особине Милета,

Палике и дечака. Чега дечак није био свестан? Зашто је желео да буде у друштву с

Милетом и Паликом иако њихове поступке није одобравао? Када је почео да

преиспитује своју одлуку?

– Када је дечак постао свестан да се налази у лошем друштву? Откуда то да није

раније приметио опаку ћуд Милета и Палике?

– Како бисте окарактерисали ову врсту игре? Откуда деци потреба да се „играју“

обрачунавајући се са невиним јеврејским дечацима? Како се Миле односи према

својим жртвама? Шта мислиш о таквом његовом понашању?

– У којим околностима је дечак издао своје вође? Осветли са моралног становишта

његов лик? Како му је сусрет са повређеним јеврејским дечаком помогао да увиди

своју грешку? На који начин је помогао дечаку? Да му се поново указала шанса

да учествује у хајци на јеврејске дечаке, како би поступио? На основу ког дела

текста то закључујеш?

– На који начин су се после тог догађаја дечаци из улице односили према њему?

Како се он тада осећао? Зашто се приповедач и после толико година сећа тог

догађаја и има потребу да га оживи?

– До каквих сазнања о себи, човеку и друштву долази дечак? Како, касније као

одрастао човек, види и доживљава време детињства?

– У ком лицу је исприповедана прича? Ко је приповедач? Какав утисак у теби

изазива такво приповедање? Који уметнички ефекти се остварују приповедањем

у првом лицу?

– Подвуци поређења. Која је њихова функција у причи?


– Издвој што више порука приче.

– Одреди фабулу и сиже приче.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитај приче Мила и Прелац, На обали и Кула. Припреми се да о њима расправљаш на следећем часу.


„Деца“ Иво Андрић (1892–1975)

– Тема приче: Хајка на јеврејске дечаке

фабула

(хронолошки след догађаја)

сиже

– Миле и Палика позивају дечака да са њима крене у хајку на јеврејске дечаке

– одлазак у јеврејску махалу

– напад на јеврејске дечаке

– прогон једног јеврејског дечака

– дечак пушта јеврејског дечака да побегне

– Миле и Палика одбацују дечака из друштва

– сви се подсмевају дечаку

– дечаков сан

– приповедач започиње причу коју му је једне вечери испричао његов друг инжењер о свом детињству

– размишљање о детињству

– приповедач започиње причу коју му је једне вечери испричао његов друг инжењер о свом детињству

– опис Милета и Палике

– Миле и Палика позивају дечака да са њима крене у хајку на јеврејске дечаке

– одлазак у јеврејску махалу

– напад на јеврејске дечаке

– прогон једног јеврејског дечака

– дечак пушта јеврејског дечака да побегне

– Миле и Палика одбацују дечака из друштва

– сви се подсмевају дечаку

– дечаков сан

– размишљање о детињству


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Избор приповедака о деци Иве Андрића: Кула, Књига, Деца...




Наставна средства: У завади са светом, Иво Андрић

Образовни циљеви: оспособљавање ученика да истраживачким задацима уочавају и издвајају доминантне мотиве, осећања, поруке и тако самостално тумаче збирку прича.


Функционални циљеви: усвајање и ширење сазнања о свету, животу и догађајима, посебно у делима Иве Андрића; развијање активног истраживачког рада, доживљавања и промишљања о садржају читања.


1. Иво Тартаља, Приповедачева естетика, Београд, 2006.



2. Иво Андрић, Приповетке, МС, 1971.

3. Иво Андрић, Деца, Просвета, Младост, Београд, Загреб, 1967.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Прочитај књигу У завади са светом Иве Андрића. Скицирај ликове јунака. Издвој доминантне мотиве у причама о деци. Прати мотиве усамљености и разочарања у причама и објасни их. Запази на који начин су исприповедане ове приче. Подвуци поређења и објасни њихову функцију у причама.

Ток часа


Психолошка припрема ученика: Разговор о детињству; о томе каква осећања та реч буди у ученицима.


– Разговор о читалачким утисцима и доживљајима збирке:

– Каква осећања буди у вама ова збирка?

– На каква вас размишљања наводи?

– Коју причу издвајате? Зашто?

– Које су вас појаве, приказане у збирци, највише узнемириле?

– Како је на вас деловала Кула? Јесте ли ви имали своју кулу, као место маштовитих

игара или опасних доживљаја?

– Анализа приче Мила и Прелац:

– Наведите осећања и размишљања која побуђује у вама прича Мила и Прелац. Како

разумете дечакову опчињеност тетком Милом?

– Издвој изразе којима Андрић појачава дечаков доживљај Ћоркана. Која је функција

ове приче о Ћоркану?

– Какав је Андрићев став о животу и свету?

– Наведи све изразе који нам казују шта тетка Мила значи дечаку.

– Како објашњавате дечаково расположење после слике с рањеним Прелцом? Како

је дечак разумео сузу на Милином лицу?

– Који је мотив надређен осталима: страх, жеља, разочарање?

– Анализа приче На обали:

– Какав је утисак оставила на вас необична лепота девојчице Розе Калине, као и њен

карактер?

– Које мотиве директно веже за себе мотив жеља? Пратите шта све улази у делокруг

приповедања о жељи? Како дечаку хладна камена обала призива у сећање Розу

Калину?

– Пратите и истакните мотиве у ужој причи приповетке На обали. Прибележите поруку

која се остварује посредством ових мотива.

– Какву улогу има прича у причи?

– Нађи и протумачи скривено значење друге обале? Коју си поруку примио на крају

ове приче?

– Приказ збирке приповедака:

– Прати, од приповетке до приповетке, какав је спољњи свет, живот одраслих, шта

чека дете по одрастању. Шта закључујеш?

– У којим приповеткама Андрић наглашава ужас једноличног живота, без узбуђења,

без чуда и изненађења.

– У којим приповеткама доминирају мотиви усамљености и разочарања?

– На који начин су исприповедане приче о деци? Шта можеш да закључиш о

објективном и субјективном виђењу и доживљавању догађаја?

– Која је функција поређења у причама?


Издвој што више порука прича о деци.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Напиши састав на тему: Слике детињства које носим у себи.


Приче о деци Иве Андрића

– Тема прича: Болови и патње деце

– Доминантни мотиви: усамљеност, разочарање, страх, туга, жеља, неразумевање

– Измена приповедања у 1. и 3. лицу

– Свезнајући приповедач, приповедач сведок, приповедач учесник у догађају.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________



Област: Језичка култура (усмено изражавање)

Наставна јединица: Припрема за трећи школски писмени задатак

Врста часа: провера знања и утврђивање



Наставна средства: свеске са тезама


Образовни циљеви: развијати писмено изражавање ученика и подићи ниво културе писменог изражавања кроз оспособљавање ученика за самосталну анализу књижевноуметничког дела.

Васпитни циљеви: пробудити љубав према лепом писању и култури писменог изражавања, самим тим поспешити љубав према језику и књижевности.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Обновити стечена знања из теорије књижевности, као и обрађена књижевна дела.

Ток часа


Наставник обавештава ученике да ће час посветити припреми за писмени задатак. Обновиће се градиво из теорије књижевности аргументовано књижевним делима. Ученици понављају књижевне родове и врсте.


Задатак је оспособити ученике за самосталну анализу књижевноуметничког дела. То се постиже понављањем стечених знања из теорије књижевности аргументовано књижевним делима:

1. лирска песма (нпр. Српска дјевојка);

2. епска песма (Бој на Мишару, Три сужња, Ропство Јанковић Стојана и др.);

3. лирско-епска песма (Хасанагиница);

4. приповетка (Увела ружа, Мост на Жепи);

5. роман (Сеобе, Ловац у житу);

6. драма (Сумњиво лице, Покондирена тиква);

7. мемоари (Мемоари Проте Матеје Ненадовића);

8. дневник (Дневник Ане Франк);

9. путопис (Африка, Писма из Италије).

Ученицима указати на то да је потребно уочити тему дела, мотиве (главне и споредне), извршити анализу ликова, проценити идејно-естетске вредности, извршити језичко-стилску анализу и процену. Код ученика треба подстицати и развијати критички однос у проблемском приступу делу и писцу како би самостално препознавали поруке дела и схватали уметничку вредност.


Ученици самостално врше анализу, али наставник помаже у свим недоумицама. Оставити времена за ученичка питања у вези са обрађеним градивом.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Поновити и систематизовати знања из књижевности.


Припрема за трећи писмени задатак

КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ВРСТЕ СА ПРИМЕРИМА


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Трећи школски писмени задатак












Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Систематизовати стечена знања из књижевности и језика.

Ток часа



1. Књига која ме је подстакла да размишљам о себи и другима

2. Књижевни лик који ме је одушевио

Главни део часа (41 минут)





Трећи школски писмени задатак

1. Књига која ме је подстакла да размишљам о себи и другима

2. Књижевни лик који ме је одушевио


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Наставна обрада путописа Писма из Италије Љубомира Ненадовића, стр. 212–216





Корелација: историја, географија

Образовни циљеви: оспособити ученике за тумачење путописа као књижевнонаучне врсте; препознати уметничке вредности дела; обновити појам дескрипције, а усвојити појам путописа.

Васпитни циљеви: гајити љубав према књижевности и кроз њу љубав према лепом, природи, путовањима.

Функционални циљеви: оспособити ученике да у даљем раду самостално примењују стечена знања у решавању проблемских задатака; схватити значај путописа као књижевнонаучне врсте.





4. Миодраг Павловић, Историја српске књижевности, Романтизам 2, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985.



Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пажљиво прочитати одломак из путописа Писма из Италије Љубомира Ненадовића. Забележити запажања. Обратити пажњу на опис предела. Он ће бити у другом плану. Ко је у првом? Препознати главне особине јунака и забележити слике у којима се оне испољавају.

Ток часа


Наставник обавештава ученике о наставној јединици и пише је на табли. Говори кратку биографију Љубомира Ненадовића. Иако су ученици прочитали одломак, наставник чита одломак на часу и објашњава непознате речи.


Кроз низ питања која наставник поставља или прати питања после текста у читанци, тумачи се књижевно дело. Како почиње одломак? На који начин путописац описује напуљску зору? Шта природа буди у њему? Коју стилску фигуру писац користи када говори о алпском пределу? Чему она доприноси? Кога путописац среће на том путу? Како га доживљава? Како ви доживљавате Његоша? Протумачи његов лик. Шта је све исказано Његошевим речима: „Црногорци не љубе ланце“?

Одломак припада путопису Писма из Италије, које је забележио Љубомир Ненадовић на путовањима и у облику писама слао пријатељу Димитрију Матићу. Почиње описом напуљске зоре, којом је писац фасциниран (прочитати опис). Природа у њему буди најлепша осећања. Насупрот овом опису даје опис Алпа, користећи компарацију (поређење), али и контраст. Ове стилске фигуре истичу лепоту Напуља, али су и у функцији откривања пишчевих емоција. Писма из Италије су занимљива и препознатљива по причама о Његошу, кога је Љубомир Ненадовић упознао 1851. године у Италији. Када почне да прича о Његошу, Ненадовић, некако, природу и лепоте Напуља ставља у други план. Говори о дружењу с Његошем, анегдотама о њему, његовим мислима, размишљањима, понашању. Анегдотом из цркве Светог Петра Његош је приказан као мудар, домишљат, достојанствен. Он говори као владар и на тај начин показује да му је народ на првом месту, а да је тај народ одувек био спреман да се бори за слободу и никада није и неће пристати да робује.


Уз помоћ наставника ученици изводе закључке. Упоређују одломак из Горског вијенца са одломком из путописа Писма из Италије – Његош као писац, владар и књижевни лик.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати одломак из путописа Африка Растка Петровића у Радној свесци на стр. 25–28.


„Писма из Италије“ Љубомир Ненадовић (1826–1895)

ПУТОПИС – ПУТОВАЊЕ 1851. ГОДИНЕ

ПИСМА ПРИЈАТЕЉУ ДИМИТРИЈУ МАТИЋУ

ОПИС НАПУЉА – ДЕСКРИПЦИЈА

ЛИК ЊЕГОША – ЦЕНТАР

„ЦРНОГОРЦИ НЕ ЉУБЕ ЛАНЦЕ“ – ЛАНЦИ – СИМБОЛ РОПСТВА


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Исправка трећег школског писменог задатка












Школа и разред: ________________________________________________________________




Ток часа


Наставник саопштава резултате писменог задатка. Образлаже критеријум оцењивања. На висину оцене утицали су: одговор на тему, познавање правописа и језика, стил писања и техника израде задатка. Наставник указује на типичне грешке, које су уочене у задацима на нивоу одељења.


Наставник сваки задатак коментарише појединачно, образлажући оцену. Упућује на своје сугестије и коментаре у вежбанкама и упућује ученике на писање побољшане верзије састава. Ученицима се даје могућност коментарисања критеријума, наставникових сугестија и њихових задатака како би ученици поспешили своје критичко, а и самокритичко мишљење и доносили праве закључке. На тај начин се ученици охрабрују и уважавају, што позитивно утиче на формирање њихове личности.




Исправка трећег писменог задатка



_____________ _____________

_____________ _____________

_____________ _____________


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Писање побољшане верзије трећег школског писменог задатка












Школа и разред: ________________________________________________________________




Ток часа








_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Африка, Растко Петровић (Радна свеска, стр. 25–28)




Наставна средства: текст из Радне свеске

Корелација: географија

Образовни циљеви: оспособљавање ученика за самостално доживљено тумачење путописног текста и уочавање једноставних а ипак снажних дескриптивних слика природе.

Васпитни циљеви: развијати емоције за лепоте једноставних а ипак снажних слика природе.

Функционални циљеви: мотивисати ученике за самостално стваралаштво у описима природе и људи; мотивисати их да и сами пишу утиске са путовања.


1. Слађана Јаћимовић, Путописи српске авангарде, Српска књижевна задруга, Београд, 2005.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Растка Петровића. Прочитај одломак из путописа Африка, који се налази у Радној свесци. Запази што више детаља у описима саване и прашуме. Подвуци епитете и уочи њихову стилску функцију у тексту. Одговори на питања испод текста. Подсети се које су одлике путописне књижевности.

Ток часа



Да ли волиш да путујеш? Шта је на тим путовањима на тебе оставило најјачи утисак? Да ли записујеш своје утиске са путовања? Која је предност записивања утисака?


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Растка Петровића, а остали га

допуњују.

– Локализација текста: Пред нама је одломак из путописа Африка, који је Растко Петровић у целости објавио 1930. У тексту преовлађују описи предела, природе, људи и њихове културе. Необичан изглед, узбудљив живот, чудни обичаји житеља Африке употпуњени су сликом егзотичног континента који код европског човека буди посебну врсту интересовања.




– Какав је утисак на тебе оставио текст? Која је слика по теби најупечатљивија?

– Какав утисак у путописцу производи сећање на архипелаг у тропском мору? Зашто

му све то изгледа као сан?

– Које појединости из прашуме су оставиле најјачи утисак на путописца? Зашто

слика прашуме изазива осећање тескобе и затворености?

– За разлику од описа прашуме, какав осећај буди опис саване? Шта је највише

привукло путопишчеву пажњу у савани?

– Са чиме путописац упоређује мравињаке? Објасни зашто.

– Како си ти замислио савану?

– Истакни што више епитета и објасни њихову стилску функцију.


– Замисли да си редитељ и да треба да снимиш филм о Африци на основу одломка из путописа Африка. Напиши кратак план снимања. Изабери детаље које ћеш представити у филму. Размисли шта би представио у крупном плану, а које би детаље зумирао.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Напиши кратак сценарио за снимање филма о неком граду или земљи коју си посетио. Потруди се да истакнеш битне одлике тог града / земље. Урадити задатке у Радној свесци, стр. 25–28.


„Африка“ Растко Петровић (1889–1949)

– Путопис

– План снимања


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Репортажа као новинарски жанр. Употреба сликовитих речи ради ефектног изражавања у репортажи

(Граматика 8, Дар речи, стр. 228–115; Радна свеска, стр. 140)





Корелација: књижевност, новинарство

Образовни циљеви: оспособљавање ученика за самосталну анализу и писање репортаже.

Васпитни циљеви: изазвати естетски доживљај; стварање, развијање и подстицање неопходних навика у говорној култури ученика.

Функционални циљеви: стицање умења, развијање способности, радних навика и искустава који се могу применити непосредно у животу; развијена говорна култура оспособљава ученике за мисаоне процесе неопходне за стицање знања и самообразовања, појачава радозналост, подстиче машту и креативност, вољне и стваралачке активности.



2. Душан Ђурић, Новинарска енциклопедија, БМГ, Београд, 1997.

3. Ђорђе Обрадовић, Сложени новински родови: репортажа, Дубровник, 2006.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Наставник даје задатак ученицима да се информишу ко је од српских писаца писао (пише) репортаже.

Ток часа

Уводни део (3 минута)

Наставник пита ученике ко је од српских писаца писао (пише) репортаже. Када ученици одговоре, наставник им каже да ће учити о репортажи.

Пише на табли: Репортажа као новинарски жанр.

Даје налог ученицима да отворе уџбеник (Граматика 8, Дар речи, стр. 228) и да пажљиво саслушају текст који ће им прочитати.


Наставник чита репортажу Алексин свет Светлане Гоцев.

Када наставник прочита текст, поставља ученицима питања (Граматика 8, Дар речи, 1. задатак, стр. 229).

Наставник им показује фотографије из Алексиног атељеа.

Репортажа извештава о догађајима, појавама, географским подручјима и људима, с тежиштем на описима свега што је важно за стварање потпуне слике.

Наставник даље објашњава шта је репортажа (Граматика 8, Дар речи, стр. 229).

Ко није ништа доживео, не може писати репортажу. Да би се добра репортажа написала, мора се научити:

а) испричати прича

б) описати ситуација како би читалац имао осећај да је то и доживео.

Пре него што се нешто напише, мора се пажљиво гледати и слушати. Основна сврха репортаже је изазвати (естетски) доживљај код читалаца.

У репортажи се описују места догађаја виђена очима репортера. Циљ репортаже је написати напет истинит доживљај.

Новинарска репортажа може бити информативна и приповедачка.

И једна и друга су засноване на стварном догађају, с тим што у једној преовлађују информативни елементи, с више података, а у другој приповедачки, где је важније како је прича испричана. Умеће причања огледа се у томе да прича буде што уверљивија, а да новинар има што мање властитих судова. Окосницу приче чине описи збивања, особа и места, као и мишљења особа. Нема правила којим редом се износе описи, изјаве и мишљења, јер све зависи од самог умећа новинара. (У репортажи је допуштено потпуно обрнутим редом износити чињенице, тако да расплет може бити на почетку. Потом се радња прича ретроспективно, а крај репортаже се повеже с почетком, и при том се пази да се ништа не понавља, осим најнужнијег.)

Завршни део репортаже може чинити:

а) закључак којим се сажима испричана новинска прича или

б) врхунац приче, иза којег нема ни једне реченице.

Занимљивост се постиже наглим завршетком. Када су људске судбине тема репортаже, онда је нагли завршетак (са врхунцем на крају) уједно и најбољи крај.

Модерна репортажа је информативна, без литерарног украшавања. (Ђорђе Обрадовић, Новинарска енциклопедија).

За репортажу су важне и аутентичне фотографије са лица места, јер обогаћују садржај. На фотографијама крајева о којима се пише, када је то могуће, треба имати људе.

Наставник каже ученицима да отворе Радну свеску и ураде 1, 2. и 3. задатак (Лексичка вежба 2: Сликовита употреба речи, стр. 140). Ученици раде задатке пет минута. Наставник проверава која су решења дали. Коментаришу, објашњавају и пореде понуђене речи (у 1. и 2. задатку). Трећи задатак чита неколико ученика, па их онда анализирају сви заједно.


Наставник резимира са ученицима кроз питања оно што су научили: Шта је репортажа? Која је основна разлика између вести и репортаже? Који је циљ репортаже?

Наставник цитира Андрића: Добар репортер уме да повеже ствари са разних подручја и из разних епоха у једну целину која узбуђује машту и подстиче на размишљање.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици треба да напишу домаћи задатак за следећи час.

Теме су:

Репортажа о ....

Путујем, запажам, бележим...


РЕПОРТАЖА КАО НОВИНАРСКИ ЖАНР

- репортажа извештава о стварним догађајима, појавама, географским подручјима и људима

- циљ репортаже - дочарати представу о догађајима и личностима

- изазвати доживљај

- научити испричати причу (пажљиво гледати и слушати)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

ПРИЛОГ

Пример увода у репортажу:

Огромна колона спаљених борова застрашујући је контраст ружичастој светлости свитања зоре: у Сен Максиму, разореном ватром, тек је дан показао право лице катастрофе. На прелепим брдима смештеним северно од овог туристичког градића, све је уништено, земља се пуши, куће још горе. Немоћ је присутна међу становништвом...

Пример репортаже у којој нас аутор полако али драматично уводи у причу. Тек ћемо у трећем, четвртом или петом пасусу имати позадину репортаже – пожар који је захватио прошле вечери једно од најлепших места Азурне обале.



Област: Kњижевност

Наставна јединица: Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић, стр. 224–230






Образовни циљеви: уочавање различитих врста карактеризације ликова (социолошка, психолошка, језичка...); уочавање облика казивања у приповеци: нарација, дескрипција (портрет, пејзаж, ентеријер, екстеријер), дијалог, монолог.


Функционални циљеви: развијање свести о значају друштвеног уређења за живот људи.


1. Драгиша Живковић, Европски оквири српске књижевности, књ. 5, Београд, Просвета, 1997.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Лазе Лазаревића. Опиши све фазе душевног стања Благојевог пре сусрета и за време сусрета са сином. Скицирај лик Благојевог сина (пре рањавања, после рањавања, психолошки опис). Обрати пажњу на врсту карактеризације ликова. На примерима покажи које је све форме приповедања (облике казивања) писац користио у приповеци. Имајући у виду време трајања радње, место збивања радње, бројности и карактеризацију ликова и сложеност фабуле уочи сличности и разлике између приповетке и романа.

Ток часа



Разговор о томе како држава и друштво треба да се односе према људима који су бранећи своју земљу остали инвалиди.


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Лазе Лазаревића, а остали га допуњују.

– Локализација текста: Нерешена материјална и здравствена заштита ратних инвалида у обреновићевској Србији.


– Изражајно читање текста


– Шта је у тексту оставило најјачи утисак на тебе? Образложи.

– Шта је тема приповетке?

– Када се дешава и где радња приповетке? Који временски период је обухваћен у

приповеци? Ком делу приче је посвећено највише простора? Објасни зашто.

На који начин су дати догађаји пре рањавања Благојевог сина? Од кога их сазнајемо?

А оно што се дешава након сусрета оца и сина? Објасни зашто је остатак приче

сажет у свега неколико редова.

– Прати капетаново и Благојево понашање док ишчекују долазак лађе. Шта на

основу тога закључујеш о њиховом психолошком стању? Чиме је изазвана толика

Благојева узнемиреност? Које нам појединости говоре да отац ипак слути трагичан

расплет догађаја? Зашто онда упорно понавља да је у питању само огреботина?

– Како објашњаваш то да је капетан одмах препознао Благојевог сина? Како је на

Благоја деловала вест да му је син тешко рањен? Објасни Благојеве речи: „Како

тешко? Ко то каже? Ево, ево писма... Његов друг Јоле...“ Зашто се Благоје упорно

држи писма и његове садржине? Зашто он у почетку не препознаје сина?

– Опиши све фазе душевног стања Благојевог, пред сусрет и за време сусрета са

сином. Шта се на крају десило са Благојем? Објасни такав расплет приче?

– Како је Благојев син изгледао пре рањавања? Како сада изгледа? Са чиме га писац

пореди? Објасни његово психолошко стање при сусрету са оцем. У ком моменту

заиста схвата како ће одсад изгледати његов живот? Објасни његове речи: „А шта

ће ми све ово?“

– На који начин су окупљени на пристаништу реаговали на сусрет оца и сина? Како

се друштво понело према ратним војним инвалидима?

– Објасни иронију наслова приповетке.

– Стилска анализа одломка:

– На који начин пејзаж мотивише радњу? Шта наговештавају зраци сунца који личе

на „грдну шаку, са раширеним и нагоре окренутим прстима“?

– Шта је писац постигао употребом имперфекта у опису Благојевог понашања док

ишчекује долазак сина?

– Објасни стилски и емотивни ефекат честе употребе дијалога. Шта се тиме

постиже?

– Која стилска средства писац употребљава у опису војниковог лика? Објасни њихову

функцију.

– Објасни паралелу између војника и Топузовог вранца. Шта нам то поређење

говори?


– Које поруке доноси ова приповетка?

– Имајући у виду време трајања радње, место збивања радње, бројности и карактеризацију

ликова и сложеност фабуле уочи сличности и разлике између приповетке и романа.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прикажи духовни портрет једног књижевног лика по избору.


„Све ће то народ позлатити“ Лаза Лазаревић (1851–1890)

– Психолошка приповетка

– Тема: Повратак тешко рањеног војника из рата

– Врсте карактеризације ликова:– психолошка карактеризација

– социјална карактеризација

– језичка карактеризација

– Стилска изражајна средства: – иронија (наслов приповетке)

– поређење (војника са порцеланском вазом и са

Топузовим вранцем)

– контраст (понашање капетаново и Благоја казанџије, опис војника)

– епитети

– Однос између приповетке и романа:

приповетка роман

време трајања радње краћи временски период

дужи временски период

место збивања радње јединство места дешавања радње

више различитих места на којима се радња дешава

ликови пажња је усмерена на један или два лика

велики број епизодних ликова

фабула јединствена разуђена


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Анализа домаћег задатка на једну од понуђених тема: Репортажа о ...., Путујем, запажам, бележим...

Врста часа: писмено изражавање




Корелација: књижевност, новинарство

Образовни циљеви: оспособљавање ученика за самосталну анализу и писање репортаже.

Васпитни циљеви: изазвати естетски доживљај; стварање, развијање и подстицање неопходних навика у писменом изражавању ученика.

Функционални циљеви: стицање умења, развијање способности, радних навика и искустава који се могу применити непосредно у животу; развијена култура писменог изражавања оспособљава ученике за мисаоне процесе неопходне за стицање знања и самообразовања, појачава радозналост, подстиче машту и креативност, вољне и стваралачке активности.



2. Митар Пешикан, Мато Пижурица, Јован Јерковић, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад; ЗУНС, Београд, 2002.


4. Душан Ђурић, Новинарска енциклопедија, БМГ, Београд, 1997.

5. Ђорђе Обрадовић, Сложени новински родови: репортажа, Дубровник, 2006.





Школа и разред: ________________________________________________________________




1. Ученици треба да фотографишу људе, место догађања или предео који су предмет

репортаже.

2. Донети фотографије на час.

Ток часа


Пошто су ученици имали да напишу домаће задатке, наставник проверава да ли су сви урадили и донели своју репортажу.

Наставник каже ученицима да пажљиво слушају једни друге и уоче оно што је аутентично у репортажи.

Наставник прозива једног ученика да прочита свој задатак.


Ученик чита задатак. Наставник пита, нпр.: Можете ли да замислите место на којем се то догодило? Колико су вам блиске реакције људи?

Неколико ученика чита своје задатаке. Коментаришу репортаже, уочавају и анализирају.

Наставник каже ученицима да покажу фотографије (в. 2. истраживачки задатак). Анализирају места и људе који су фотографисани.


Резимирају ставове које су изнели и анализирају стилске и језичке грешке у задацима, на основу прочитаног. Наставник истиче примере добрих закључака.

Може се направити изложба фотографија и занимљивих репортажа на паноу.

Напомена: Наставник не може да уочи правописне грешке у задацима ако их не прочита.


АНАЛИЗА ДОМАЋЕГ ЗАДАТКА:

Репортажа о ....

Путујем, запажам, бележим...

- стилске грешке:

- граматичке грешке (правопис):


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Бановић Страхиња, Борислав Михајловић Михиз, стр. 90–96






Образовни циљеви: упознати ученике са драмом Бановић Страхиња Борислава Михајловића Михиза; побудити ученике на естетско доживљавање дела; анализом указати на уметничке чиниоце текста; анализирати ликове у драми са освртом на народну песму Бановић Страхиња; указати на мотив праштања; скренути пажњу на битније језичке и стилске особености текста.

Васпитни циљеви: развијати код ученика позитивне моралне особине; истицати значај и величину праштања за међуљудске односе; откривати што више порука текста.

Функционални циљеви: подстицати код ученика интересовање и љубав за драмско стваралаштво; оспособити ученике да активно учествују у интерпретацији књижевног дела и да своје ставове доказују и поткрепљују примерима из текста.


1. Мирољуб Вучковић, Драмско дело у настави књижевности и језика, Просвета, Београд, 1994.

2. Бранка Јакшић-Провчи, Место драме у настави језика и књижевности и различити приступи њеном тумачењу, у: Школски час српског језика и књижевности 3, Београд, 1998.




3. Слободан Селенић, Антологија савремене српске драме, СКЗ, 1977.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и делу Борислава Михајловића Михиза. Прочитај народну епску песму Бановић Страхиња и упореди је са истоименом Михизовом драмом, чији се одломак налази у Читанци 8, Уметност речи. Прати како Страхиња реагује у кључним ситуацијама (на вест о похараним дворима, о отмици жене, страдању мајке, на одбијање Југовића да му помогну) у народној песми. Запази како се у епској песми приказује сукоб Бановић Страхиње и Влах-Алије. Протумачи поступке љубе за време мегдана. Анализирај речи Бановић Страхиње упућене Југовићима у песми. Објасни зашто није дозволио Југовићима да казне његову супругу. Прати како су ови ликови пренети у драму и које су њихове особине посебно истакнуте. Сазнај из Малог речника књижевних термина Наташе Станковић-Шошо шта је протагонист и антагонист. Одреди ко је протагонист у драми Бановић Страхиња, а ко антагонист, као и то који ликови су споредни.

Ток часа


– Психолошко-материјална припрема ученика: Разговор о народној епској песми Бановић Страхиња:

– О чему се ради у песми Бановић Страхиња? Како је у песми представљен Страхињинлик? Како он реагује у кључним ситуацијама? Како су Југовићи реаговали сазнавшишта се десило са њиховом сестром? Објасни зашто тако реагују? Како изгледа сукобизмеђу Страхиње и Влах-Алије? Шта је све навело Страхињину љубу да у

одлучујућеммоменту стане на страну Влах-Алије? Како си схватио/-ла Страхињине речи упућенеЈуговићима? Зашто он није дозволио Југовићима да казне своју сестру?


– Један од ученика износи основне податке о животу и делу Борислава Михајловића Михиза, а остали га допуњују.


– Интерпретативно читање одломка из драме


– Како си замислио/-ла ликове и место на коме се одвија драмска радња? Који лик

је на тебе оставио најјачи утисак? Образложи због чега.

– Објасни ко је протагонист у драми, а ко антагонист. Који ликови су споредни? У

ком моменту настаје преокрет у драми?

– Зашто жена у драми нема име? Какав је њен однос према Страхињи? Како се

она осећа на суђењу? На основу којих њених поступака то закључујеш? Како

поступа према оцу и браћи? Зашто се не радује Страхињином опроштају?

– Због чега је Бановић Страхиња понудио жени да се врати у њихов заједнички дом?

Шта га мотивише на такву одлуку? Због чега он опрашта жени?

– Зашто Југовићи суде жени, а не Страхиња? На који начин они желе да је казне? Зашто

не желе да јој опросте? Чиме се у драми мотивише њихова одлука да је осуде на смрт?

Шта ти мислиш о жениној кривици? Ко је пре свега одговоран за њену патњу?

– Објасни какав је био положај жене у патријархалном друштву. Како се заједница

односила према женама које су издале или превариле мужа? Шта ти мислиш о

таквом начину кажњавања? Образложи.

– Окарактериши лик Бановић Страхиње у драми. Како је Страхиња реаговао приликом

изрицања пресуде? Шта сазнајемо из његовог обраћања Југовићима? Да ли је заиста

опростио жени превару и издају? Образложи своје мишљење. Шта на основу

поступака Бановић Страхиње можеш да закључиш о његовом карактеру?

– Какав је Страхињин однос према Југовићима? Како он доживљава битку у коју ће

ускоро сви заједно отићи? Шта је у његовим размишљањима и поступцима племенито,

витешко и родољубиво?

– Како су у драми представљени Југовићи? Чега се Југ Богдан прибојавао? Шта из

поступака и речи Војина и Бошка Југовића сазнајеш о њима? Каква осећања

испољавају браћа према сестри? Како им она узвраћа? Објасни, да ли су јој они судили

као браћа или као представници племства? Шта их је мотивисало на тако строгу осуду?

– У драми се проблематизује однос између два племства: старог Немањићког и новог

Хребељановића? Ком слоју српског племства припадају Бановићи, а ком Југовићи?

На који начин је пресуда Југовића условљена тиме што припадају новом племству?

– Шта из драме Бановић Страхиња сазнајеш о породичним односима у патријархалној

заједници, љубави, поверењу, искрености, поштењу, храбрости и осећању дужности?


Издвој што више порука драме.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Погледај филм Бановић Страхиња. Анализирај како се књижевно дело прилагођава изражајним средствима филма. Опиши у чему се разликује твој доживљај филма од оног који си имао/-ла након читања народне песме и драме. Која су филмска изражајна средства допринела да твоји утисци буду другачији?


„Бановић Страхиња“ Борислав Михајловић Михиз (1922–1997)

– Драма.

– Протагонист: Бановић Страхиња - племенит

- осећајан

- частан

- одлучан

- родољубив

– Антагонист: Војин Југовић


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________



Област: Граматика (лингвистика)

Наставна јединица: Језик свакодневне комуникације – говорени и писани


Облик часа: индивидуализовани колективни, фронтални




Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из области језика – усвајање нових термина; развијање моћи запажања, критичког мишљења; закључивања

Васпитни циљеви: стицање позитивних радних навика; подизање свести о значају и важности језика као једног система и основног комуникационог средства.

Функционални циљеви: развијање моћи запажања, упоређивања, закључивања; примена усвојеног знања на конкретним примерима (спајање апстрактног и конкретног).




3. Ранко Бугарски, Увод у општу лингвистику, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2007.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник продуктивним питањима уводи ученике у ову област: Које је основно средство споразумевања међу људима? Чиме се људи споразумевају осим језиком? Како се животиње споразумевају? На шта помислите када кажемо немушти језик? Какав би свет био када би сви људи знали немушти језик? Да ли се језик мења или је увек исти? Какав би свет био да нема језика?


Важе ли у језику нека правила? Или свако говори онако како хоће? Шта се све језиком може остварити или исказати? Какви знакови постоје на свету, у природи? Мислите ли да је реч знак? Какав је то знак? Овим питањима наводимо ученике да разумеју дефиницију да је језик уређени скуп речи (знакова), да језик служи за споразумевање и да омогућава бољи друштвени живот. Наставник говори о подели језика на писани и говорени. Ученици заједно са наставником раде задатке на 167. и 168. страни Граматике 8, Дар речи. И тако долазе до главних особина говореног језика, које наставник исписује на табли. Дати ученицима задатак да сами напишу један свакодневни разговор са својим вршњаком. Анализирати пред целим разредом неколико радова и тражити од ученика да у свом разговору препознају особине говореног језика. Посебну пажњу скренути ученицима на нејезичка средства, која у говору имају важну улогу. Извести двоје ученика да одглуме, на пример, разговор на једном школском одмору. Затим наставник говори о важнијим особинама писаног језика. Компаративном методом упућује ученика да открије по чему се писани језик разликује од говореног: Утичу ли нејезичка средства на писани језик? Који тип реченица је карактеристичнији у писаном језику – дугачке или кратке реченице? Наставник исписује на табли најважније особине писаног језика. Ученици раде 4. и 5. задатак у Радној свесци на 118. и 119. страни. Провера задатака.

Други део главног дела часа нека буде посвећен фокусирању реченичних чланова помоћу реченичног акцента или помоћу реда речи: Ако желимо да истакнемо неки реченични члан (субјекат, предикат, објекат...), како ћемо то постићи у говору? А како у писању? Наведите примере. Да ли се свака реч у реченици изговара једнако? Које речи изговарате другачије? Када их изговарате другачије? Како те речи истичете у писању? Наставник издваја најважније појмове о реченичном акценту. Реченични акценат се детаљније ради на часовима акцентологије. Али ово је добра прилика да се градиво повеже. О реченичном акценту ученици могу да прочитају на 149. стр. Граматике 8, Дар речи . Наставник даје задатак да ученици напишу одговоре на следећа питања, а потом да их изговоре: Кад си дошао у школу? Шта имаш пети час? Када имаш биологију? Зашто Марко није дошао у школу?


Ученици раде на 160. и 161. стр. 1, 2. и 4. задатак. Провера задатака.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Говорени и писани језик):

• 167. страна – 1. да, да 2. „Ћао, друштво!“, „Ништа посебно!“, „Како?“, „Него!“, „Ево

Јанка!“ 3. Простих реченица има више, зато што нема потребе изражавати се дугим

реченицама, најважније је да се говорници споразумеју, а то се постиже и краћим,

простим реченицама. 4. профе – професори, оћемо – хоћемо, обећо – обећао, брате

– другари / друштво 5. пукли смо – Нисмо се добро припремили, лоше смо увежбани,

нисмо спремни. Веома често се употребљава овај израз у свакодневном говору.

Пући – пукнути – добити пукотину, расцепити се, распрснути се (од јаког притиска,

ширења, затезања, ударца и слично, обично са треском). 6. друштво, другари

• 168. страна – 7. а) Да. б) Нико.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, на 117. стр. 7. задатак


ЈЕЗИК КАО ОСНОВНО СРЕДСТВО СПОРАЗУМЕВАЊА

- Језик је систем знакова (речи) који служи за споразумевање људи и он сваком човеку омогућава бољи друштвени живот.

Главне особине говореног језика:

- ослањање на контекст и говорну ситуацију

- важност гестова и мимике

- кратке, непотпуне и недовршене реченице

- емоционалност, неформалност

(реченични чланови истичу се помоћу реченичног акцента)

Главне особине писаног језика:

- потпуне реченице

- јасност

- интелектуалност

- формалност

(реченични чланови се истичу помоћу реда речи)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

• друштвени живот (споразумевајући се човек може да живи с другим људима)

• стваралачки живот (човек може да изрази, али и да размени мисли и осећања)

• језик чини систем речи

• људи се споразумевају

• ЗНАК у језику је РЕЧ

омогућује



Област: Граматика (стилистика)

Наставна јединица: Главне особине писаних стилова јавне комуникације



Наставне методе: монолошка, дијалошка, текстовна, метода показивања


Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из области стилистике српског језика; усвајање и примена новоусвојених појмова; усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: стицање позитивних радних навика; подизање свести о значају језика као основног комуникационог средства међу људима.

Функционални циљеви: примена наученог на конкретним примерима – спој теорије и праксе, апстрактног и конкретног; развијање моћи запажања, закључивања, упоређивања.




3. Ранко Бугарски, Увод у општу лингвистику, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2007.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задатак: На претходном часу ученици су добили задатак да за овај час припреме по један новински чланак из области културе или забаве; да препишу у свеске један краћи одломак из неке енциклопедије или из неке лекције из хемије, биологије, географије или физике.

Ток часа


Провера домаћег задатка. Наставник се уверава да су ученици донели по један новински чланак или одломак из научног текста. Наставник и сам може да припреми материјал и подели ученицима. Ево предлога:

1) Новински чланак:

БЕСПЛАТНА ВОЖЊА БРОДИЋИМА

Наступом карневалских група и уличних забављача из земље и иностранства на Савском пристаништу јуче је завршен седми „Београдски карневал бродова“. Као део програма европске манифестације „Дани Дунава“, карневал је ове године трајао чак три дана. Карневал је почео у суботу дводневним фестивалом уличних забављача, у оквиру којег су уметници различитих профила (плесачи, пантомимичари, жонглери, акробате, кловнови, комичари, глумци, мађионичари и музичари) показали своје вештине на пет локација у граду. Сам карневал почео је јуче око 16 часова на Тргу Републике окупљањем 14 дечјих и 13 одраслих карневалских група из Србије, Македоније и Румуније. Маскираној поворци од 500 учесника придружиле су се мажореткиње. Док су се на бини смењивале живе шаховске фигуре, лептирићи, кловнови, француске даме из XVIII века које играју уз рок музику, викинзи који скакућу уз поп звуке, почела је киша, која је отерала многе посетиоце. Остало је ипак око стотинак најупорнијих. Посетиоци карневала имали су јуче прилику да се бесплатно возе бродовима, који иначе превозе туристе нашим рекама.

(Блиц, 21. јун 2010, прилагођено)

2) Научни текст: Животни процеси биљака: фотосинтеза

Фотосинтеза је процес стварања хране у хлоропластима помоћу Сунчеве светлости. Приликом фотосинтезе ослобађа се кисеоник. За процес фотосинтезе неопходни су угљен-диоксид, вода и минералне материје, хлорофил и Сунчева светлост. Угљен-диоксид је гас који се налази у ваздуху и у лист улази преко стома. Воду и минералне материје корен упија коренским длачицама из земље.

(Миковиловић С.В., Станојевић Т., БИОЛОГИЈА, БИГЗ, БГД, 2009)

3) Молба:

Агенција „Сапутник“ Бора Борић

Четинарска 3 Улица борова 33

11000 Београд 11000 Београд

МОЛБА

ДИРЕКТОРУ АГЕНЦИЈЕ

Молим Вас да ми померите резервацију за пут у Њујорк од 16. јуна 2010. за 1. јул 2010. Разлог померања путовања је моја изненадна болест (документацију Вам достављам у прилогу). Надам се и даље успешној сарадњи.

У Београду, Унапред захвална,

14. јун 2010. Ана Зорић

Наравно, и у Граматици 8, Дар речи на 170, 171, 172. и 173. страни можете пронаћи адекватне примере.


Наставник наводи све функционалне стилове. Питањима ученике проверава о књижевноуметничком и разговорном стилу: Ко пише књижевноуметничким стилом? Шта се све пише овим стилом? Какав је то разговорни стил? Ко се њиме користи? Шта се подразумева под јавном комуникацијом? Наставник на табли записује три стила јавне комуникације која ће се обрађивати, говори о њиховим најважнијим особинама, наравно, укључујући и ученике. Зашто се новинарски стил назива баш тако? Где је он највише заступљен? Које облике новинарског изражавања познајеш? Посебно се обрађује вест. Ученицима се скреће пажња и на одељке Запамти и ово и Да ли знаш у Граматици 8, Дар речи (171. страна). Ученици раде 2. задатак на 171. страни. Провера задатка. Следи обрада научног стила. Које науке си досад изучавао? Да ли се језик неке лекције из, на пример, биологије, разликује од језика неког књижевног дела? У чему се разликује? Ученици раде 2. задатак на 172. страни. Провера задатка. Наставник говори о административном стилу и износи важније карактеристике овог стила. Даје пример једне молбе, односно даје упутства како се пише једна молба. Пример имате у Граматици 8, Дар речи, 173. страна, а и претходно смо дали пример. Скренути ученицима пажњу на то где се наводи име онога ко шаље молбу, а где име онога коме је упућена молба, где се пише предмет молбе, како се она завршава, где се стављају датум и име (потпис). Наставник даје ученицима задатак да све наведене особине стилова пронађу у материјалу који су припремили или који су добили. Провера задатка.

Други део главног часа посвећен је рекламама. Шта су све рекламе? Где их све налазимо? Шта се све рекламира? Имаш ли омиљену рекламу? Коме су оне намењене? Наставник говори о основном циљу сваке рекламе и о основним особинама. Ученици раде 1. и 2. задатак на 225. страни Граматике 8, Дар речи. Провера задатака. Наставник посебно скреће пажњу на језичке особине реклама и на све чешће језичке неправилности које се појављују у рекламама. Укључујемо ученике у разговор тако што тражимо да и они сами наведу примере који потврђују изнете закључке. Ученици раде 3. и 4. задатак на 226. страни. Провера задатака. Ученици раде 5. задатак. Провера задатка.


Наставник говори о занимљивостима (Да ли знаш, Граматика 8, Дар речи).

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи:

• 171. страна – 2. и 3. ко? – малишани из предшколских установа „Сима Милошевић“

и „Дружионица, маштаоница“ и ученици ОШ „Светозар Милетић“; шта? – Китили су

петнаест новогодишњих јелки; где? – У дворишту ОШ „Светозар Милетић“; зашто?

– Због дружења и поклањања лутака и уручивања захвалница; када? – Јуче.

• 172. страна – 2. а) и в)

• 225. страна – 1. Ноблице...→ кекс; Срећа... → чоколада; Више... → средство за чишћење; Свако... → мобилна телефонија; Живот... → фарба за косу;

Први.. → патике

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, 118. страна, 1, 2. и 3. задатак. Ученици треба да припреме за следећи час 6. задатак на 227. страни Граматике 8, Дар речи.


ГЛАВНЕ ОСОБИНЕ ПИСАНИХ СТИЛОВА

ЈАВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

- Функционални стилови: публицистички (новинарски), научни, административни

(пословни) + разговорни, књижевноуметнички

• Публицистички стил: јасност, краткоћа, прецизност; вест, интервју, извештај

• Научни стил: прецизност, објективност; термини

• Административни: устаљена концепција, термини

РЕКЛАМЕ

- Рекламирање је планско ширење разних уверења да би се придобило јавно мњење.

- Циљ рекламе је да привуче пажњу будућих потрошача.

- Манипулативност реклама

- Језичке особине реклама: кратке форме, непотпуне реченице; метафора, хипербола, контрасти, поређења; неправилне конструкције; необичан начин грађења речи


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Ромео и Јулија, Виљем Шекспир, стр. 139–146




Наставна средства: текст из Читанке 8, Уметност речи, стр. 139–146; Power Point презентација


Образовни циљеви: ученици се упознају са појмом трагично на примеру Шекспирове трагедије Ромео и Јулија, с намером да се заинтересују за друга дела овог писца, али и за дела сличног карактера; предочавају се уметнички аспекти дела; уочавају се одлике трагедије.

Васпитни циљеви: неговати и подстицати племенита осећања ученика; ученици треба да увиде разарајућу снагу мржње.

Функционални циљеви: развијање критичког мишљења и истраживачког духа код ученика.


1. Мирољуб Вучковић, Драмско дело у настави књижевности и језика, Просвета, Београд, 1994.

2. Бранка Јакшић-Провчи, Место драме у настави језика и књижевности и различити приступи њеном тумачењу, у: Школски час српског језика и књижевности 3, Београд, 1998.




3. Виљем Шекспир, Целокупна дела, књига трећа, БИГЗ, 1978.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Сазнај што више о Виљему Шекспиру и његовом делу. Прочитај трагедију Ромео и Јулија. Анализирај јунаке и њихове поступке. Одреди место и време радње. Опиши како је представљен свет у коме су живели Ромео и Јулија. Објасни зашто је њихова љубав забрањена и шта доводи до трагичног краја двоје младих. Користећи Мали речник књижевних термина Наташе Станковић-Шошо уочи основне особине трагедије и докажи да је драма Ромео и Јулија трагедија.

Ток часа



Објасни шта, према твом мишљењу, означава реч трагично. Наведи речи које имају исто или слично значење. За које ситуације можеш рећи да су трагичне? Које су основне одлике трагедије?


– Један ученик износи основне податке о делу и раду Виљема Шекспира, а остали га допуњују.




– Како замишљаш простор у коме се радња одвија? Опиши, како према твом мишљењу

изгледају Ромео и Јулија.

– Где је смештена радња трагедије Ромео и Јулија? Због чега се радња одвија баш у

италијанском ренесансном граду Верони? Како је представљен свет у коме су живели

Ромео и Јулија?

– Шта Ромеа доводи под Јулијин балкон? Зашто долази по ноћи? Шта Ромео сазнаје

слушајући Јулијин монолог? Каква осећања она гаји према њему? Зашто их гласно

изражава? Шта је мучи? Због чега ликови шапућу док разговарају? Од кога се

крију? О каквој је љубави реч?

– Шта је Јулију навело да отворено призна Ромеу љубав? Које сумње је муче? Од

чега она стрепи? Зашто му не дозвољава да се заклиње? Којим песничким сликама

се дочарава жар младалачке љубави?

– Зашто су Ромео и Јулија трагични јунаци? Шта је узрок њихове смрти? Ко је кривац

томе?

– На који начин се упознајеш са догађајима који су претходили трагичном развоју

драмске радње? Ко све осуђује мржњу и неразумевање у тексту? Како тумачиш

значење кнежевих речи у монологу који изговара на крају трагедије?

– Каква осећања обузима ликове након Ромеове и Јулијине смрти? Шта се дешава

када се угрози човекова потреба да воли и буде вољен? До каквог сазнања долазе

њихови родитељи? Зашто се породице мире тек након трагичног догађаја?

– Које све елементе трагедије препознајеш у овом делу?

– Издвој што више порука дела.


– Одгледати Power Point презентацију дела.

– Издвојити основне одлике трагедије:

Трагедија је драмска врста у којој главни јунак страда. За настанак трагедије заслужан је Теспис који је успоставио дијалог између глумца и хора. Есхил је развио античку трагедију тако што је увео другог глумца. Софокле је отишао корак даље у развоју трагедије: увео је трећег глумца, усавршио маске и сценографију.

Одлике трагедије:

– Главни јунак трагедије (протагониста) својим поступцима у тренуцима слабости,

колебања, узбуђења или недоследности нехотице изазива несрећу и због тога страда.

Он је трагички јунак.

– Трагедија се завршава смрћу главног јунака због сукоба ликова и стварности или због

трагичке кривице протагонисте. Трагичку кривицу ствара погрешна јунакова процена

ситуације, забуна и несвесна реакција изазвана његовим темпераментом (нпр.

Ромеово убиство Тибалда и Париса).

– Развој радње је логичан. Догађаји су повезани и произлазе један из другог. То се

назива јединство радње.

– Трагедијама је својствено и јединство времена – радња трагедије би требало да траје

колико и један обилазак сунца, или нешто мало преко тога (један дан).

– Гледање трагедије је, према Аристотеловом мишљењу, имало позитиван утицај на

публику, која је тугујући због страдања главног јунака проживљавала његову трагичну

судбину и на тај начин постајала боља и племенитија. То се назива катарза.

– Радња трагедије се од ренесансе одигравала на једном месту. То правило јединства

места увео је Лодовико Кастелветро.

– Све до 17. века трагедија је писана у стиховима. Такав је случај и са Шекспировом

трагедијом Ромео и Јулија.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Погледај филмове Прича са западне стране и Ромео и Јулија. Анализирај како се књижевно дело прилагођава изражајним средствима филма. Опиши у чему се разликује твој доживљај филма од оног који си имао/ла након читања књиге. Која су филмска изражајна средства допринела да твоји утисци буду другачији?


„Ромео и Јулија“ Виљем Шекспир (1564–1616)

– Тема: Трагична љубав двоје младих

– Место радње: Верона


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Сумњиво лице, Бранислав Нушић, стр. 113–121




Наставна средства: Сумњиво лице Бранислава Нушића, дневник прочитаних књига, Звучна читанка 8

Образовни циљеви: оспособљавање ученика за тумачење драмског дела − комедије; тематика; карактеризација ликова; одлике драмског текста; драмска ситуација; типови комике.

Васпитни циљеви: развијање критичког односа према друштву и свету; будити радозналост духа, креативност; развијати систем моралних вредности код ученика.

Функционални циљеви: неговати говорну културу ученика; мотивисати ученике за читање Нушићевих комедија и гледање сценских извођења дела.




3. Бранислав Нушић, Одабране комедије 1, Матица српска, 1970.

Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Бранислава Нушића. Прочитај комедију Сумњиво лице. Одреди композицију комедије уочавањем основних фаза у развоју радње (експозиција, заплет, кулминација, преокрет и расплет). Издвој моралне особине ликова и поткрепи их цитатима из дела. Запази како су у комедији приказани режим и власт, а како друштво у коме главну реч воде људи као што су Јеротије, Вића, Жика, Алекса Жунић. Које је особине народа / друштва писац исмејао? Обрати пажњу на ентеријер канцеларије и стана. Шта њихов изглед говори о њиховим становницима и власти коју они представљају? Анализирај женске ликове у комедији. На конкретним примерима из дела докажи да је писац користио следеће типове комике: комедију ситуације, комедију покрета, комедију речи. Запази којој врсти комедије припада Сумњиво лице. Издвој некњижевне речи (жаргонизме, дијалектизме) и објасни њихову уметничку вредност у делу.

Ток часа


– Материјално-психолошка припрема ученика: Разговор о врстама комедије, о разлици између хумора и сатире.

КОМЕДИЈА је драмска врста која се тематски бави свакодневним и реалистичним у животу појединца и друштва.

Комедиограф се најчешће служи ХУМОРОМ и САТИРОМ да извргне руглу и разобличи људске мане и слабости, желећи да их на тај начин отклони.

САТИРА – појаве и карактери се јетко исмевају и оштро осуђују.

ХУМОР – писац се према људским манама и слабостима односи са разумевањем, избегавајући да их осуди.

Према начину на који комедиограф гради комичне ефекте и заплете могу се издвојити најчешћи типови комедије:

- комедија карактера – гради комичне ефекте на типовима карактера који су смешни због неке своје мане или претераности у наглашавању једног типа осећања или карактерног несклада;

- комедија интриге – ствара основне ефекте на заплетима произашлим из неспоразума, непажње или неразумевања;

- комедија ситуације – гради комичне ефекте на темељу неочекиваних, па чак и немогућих, положаја у које долазе ликови током развијања драмске радње;

- комедија конверзације – битне елементе комичног заснива на досеткама, духовитим разговорима лица на сцени.

Ове врсте комедије најчешће се јављају у комбинацијама.

– Подсећање ученика на Нушићеву комедију Власт, коју су обрадили у 7. разреду.


– Један ученик излаже податке о писцу, а остали га допуњују.


– Разговор о читалачким утисцима и доживљености дела:

– Шта те је у овој комедији највише насмејало? На каква размишљања о људској природи те је ова комедија подстакла?

– Композиција дела:

– Како изгледа увод (експозиција) Сумњивог лица?

– Шта представља драмски сукоб?

– У ком моменту кулминира заплет?

– Када наступа преокрет у развоју радње?

– Шта би представљало расплет у комедији?

– Анализа ликова:

– Које су моралне особине капетана Јеротија? У којим ситуацијама / размишљањима их испољава?

– Скицирај морални лик писара Жике.

– Које су Вићине моралне особине и у којим ситуацијама их испољава?

– Како бисте окарактерисали лик Марице? По чему је она посебна?

– Које особине одликују Анђу? Како разумеш њену попустљивост према Марици?

– Како је Нушић у Сумњивом лицу осликао ликове? Нијансирано или у црно-белој техници? Какве ликове обично срећемо у осталим комедијама? Шта можеш из тога да закључиш? Зашто пуније оцртани ликови не би изазвали смех?

– Слика света у Сумњивом лицу:

– Како изгледа канцеларија?

– Шта можемо да закључимо на основу ентеријера канцеларије о чиновницима и власти коју они представљају?

– Какав је положај писара и чиновника? Како се међусобно односе? А како се односе према капетану? Шта из тога можеш да закључиш о њима?

– Како су у комедији приказани власт и режим?

– Какво је било друштво у коме главну реч воде људи као што су Јеротије, Вића, Жика, Алекса Жунић?

– Какав је Нушићев став према таквом друштву? На који начин он исказује такав свој став?

– Које је особине народа / друштва писац исмејао?

– Типови комике:

– Које типове комике је Нушић користио? На којим примерима то видимо?

– Који је најчешћи извор комике код Нушића?

– Нушићев хумор се у овој комедији креће од сатире до ведре шале. Покажи то на примерима из дела. Шта више преовлађује?

– Језичко-стилска анализа дела:

– Каква је уметничка вредност некњижевних речи у овом делу?


– Објасни зашто комедија носи наслов Сумњиво лице.

– Систематизација: Разговор о основним одликама комедије (ликови, визија света и друштва, однос писца према својим јунацима и свету у коме се крећу; функција комедије – намере с којима писац ствара управо такву визију света, шта он жели да постигне код гледалаца / читалаца).

– Којим врстама комедије припада Сумњиво лице?

(Долази се до закључка да Сумњиво лице спада у комедију нарави, у којој се исмевају навике, обичаји и схватања одређене генерације, друштвене групе или епохе. Због тога што верно приказује људско понашање, време, свакодневни живот и проблеме назива се и друштвена комедија.)

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Након подела улога, ученицима се даје упутство да увежбају говор, гестикулацију и покрете и да се припреме за извођење одломка из Читанке.


„Сумњиво лице“ Бранислав Нушић (1864–1938)

– Композиција:

– увод (експозиција): Ђокино писмо

– заплет: шифровани телеграм о сумњивом лицу

– кулминација: хватање Ђоке (сумњивог лица)

– преокрет: Маричино писмо Ђоки

– расплет: Марица и Ђока су заједно, Јеротије се спрема да путује у Београд и министру објасни забуну

– Комедија ситуације и комедија нарави.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Драматизација одломка из комедије Сумњиво лице Бранислава Нушића, стр. 113–121



Наставне методе: монолошка, дијалошка


Образовни циљеви: самостална интерпретација ликова комедије.

Васпитни циљеви: развијати код ученика правилан смисао за хумор, ведрину људског духа, комику.

Функционални циљеви: развијање ортоепских способности ученика.


1. Љиљана Бајић, Проучавање хумористичне прозе у настави, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.

2. Рашко Јовановић, Позориште и драма, Београд, 1984.



Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Увежбати интерпретацију одломка из Сумњивог лица датог у Читанци 8, Уметност речи на стр. 113–121.

Ток часа


– Подсећање на карактеристике ликова обрађених на претходном часу.

– Формирање група које ће изводити одломак из Сумњивог лица.


− Сценски приказ одломка по групама.

– Ученици сами одређују редитеља, глумце, сценографа, костимографа.

(Погледати комедију у позоришту након обраде и направити компарацију са прочитаним делом. Сличности и разлике сценског извођења.)


– Жири од три ученика бира најбољу глумачку екипу и најбољег глумца и глумицу (одређено на почетку часа).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Драматизација одломка из комедије Сумњиво лице Бранислава Нушића.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________



Област: Граматика (стилистика)

Наставна јединица: Нормирање језика. Бирократски језик





Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из области језика; усвајање нових појмова и примена новоусвојеног знања; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет; поштовање језичке норме као неодвојивог дела образовања.

Васпитни циљеви: подизање свести о значају правилног говора и писања; развијање позитивних навика.

Функционални циљеви: примена усвојеног знања на конкретним примерима; усвојена правила постају умење и навика; развијање моћи запажања, критичког и логичког мишљења; развијање моћи упоређивања, закључивања и доказивања.







Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник поставља ученицима питања типа: Постоје ли у језику нека правила? Каква су то правила? На шта се односе? Важе ли она за све говорнике? Ко прописује та правила? Говориш ли ти правилно? Имаш ли рођаке на југу Србије или у Војводини, Црној Гори, Косову? Како они говоре – правилно или неправилно? Овим питањима наставник почиње причу о правилима у језику.


Наставник даје дефиницију норме уз одговарајуће примере (правилно – неправилно). Затим објашњава поступак нормирања и питањима укључује ученике кад год се појави градиво које је на неки начин познато ученицима: Који дијалекти су основа српског стандардног језика? Ком дијалекту припада место у којем ти живиш?

Наставник даје ученицима да ураде на 233. страни Граматике 8, Дар речи 1, 2. и 3. задатак. Провера задатка. Уводи се појам бирократског језика и наставник излаже кратак историјат ове језичке појаве. Објаснити појам бирократије – власт заснована на чиновницима и административном апарату (правници, политичари). Наводе се основне особине оваквог језика уз примере. Заједно са ученицима наставник коментарише табелу на 234. и 235. страни, у којој је на веома систематичан и прегледан начин дат бирократски језик. Поређењем примера бирократског језика и примера како треба, ученици лакше схватају бирократски језик. Наставник може да тражи од ученика да сами наведу неке примере. Ученици раде 1, 2, 3. и 4. задатак на 236. и 237. страни у Граматици 8, Дар речи. Провера задатака.


Још једном наставник издваја основне особине бирократског језика. Потом коментарише одељак Да ли знаш у Граматици 8, Дар речи, као и одломак из недељника НИН који је дат на 236. страни у Граматици 8, Дар речи.

Решења задатака из Граматике 8, Дар речи:

• 233. страна – 1. излила се (вода); (трамвајски саобраћај) је обустављен

2. Пукла, излила, обустављен

3. Јаснија је због правилне употребе глагола, дакле, тачно се зна која

радња се врши, ко је врши.

• 236. страна – 1. б) 4. преопширан, мора се превести, стереотипан

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, 6, 7. и 8. задатак на 119. страни


НОРМИРАЊЕ ЈЕЗИКА

- Норма је скуп свих правила обавезних за сваког говорника неког језика.

- Нормирање је процес добијања књижевног (стандардног) језика.

- Сваки језик има своју норму.

БИРОКРАТСКИ ЈЕЗИК

Примери: Треба:

Дошло је до пораста температуре. → Температура је порасла.

Код Анице и Милана је дошло до брака. → Аница и Милан су се венчали.

како и на који начин → како = на који начин

- Основне особине:

преопширност, нејасност, претерана употреба именица, претерана употреба помодних и страних речи, понављање већ реченог, стереотипност


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Грађанин племић, Жан Батист Поклен – Молијер, стр. 107–112





Образовни циљеви: оспособљавање ученика за тумачење драмског дела; упознавање са Молијеровим делом; комедија карактера.

Васпитни циљеви: развијање критичког односа према снобизму, скоројевићству, сујети, помодарству, изопаченостима морала и новцу као отуђујућој моћи.

Функционални циљеви: усвајање трајних знања о елементима драме као књижевног рода, посебно са комедијом као драмском врстом; оспособљавање ученика да просуђују људе и свет око себе.


1. Повијест свјетске књижевности, том 3, Загреб, 1977.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и делу Жана Батиста Поклена – Молијера. Прочитај одломак из комедије Грађанин племић, који је дат у Читанци 8, Уметност речи. Припреми се да тумачиш ликове. Подсети се одлика комедије карактера.

Ток часа



Подсећање на комедију Покондирена тиква Јована Стерије Поповића. Разговор о основним одликама комедије карактера.


– Један ученик износи основне податке о животу и делу Жана Батиста Поклена – Молијера, а остали га допуњују.




– Шта ти је било најсмешније у комедији Грађанин племић?

– На који лик те је подсетио Журден? Које су особине заједничке Журдену и Феми?

– Ко је главни лик у комедији Грађанин племић? На основу чега то закључујеш?

– Шта значи израз грађанин племић? Како је господин Журден постао племић? Од кога то сазнајемо? Зашто он жели да стекне господско понашање?

– На који начин покушава да оствари ту своју намеру? Да ли у томе успева? Зашто није успешан ученик?

– Шта Молијер исмева у лику господина Журдена?

– Какви су ставови осталих ликова о Журденовом говору и понашању? Какво мишљење о њему имају његови учитељи музике и играња? Шта их упркос таквом мишљењу мотивише да му и даље држе часове? Шта мислиш о њиховим поступцима? Које њихове мане су приказане у одломку?

– Шта је у овом одломку извор смеха: типови ликова или заплет? Којој врсти комедије припада ова комедија?

– Шта је Молијер све критиковао у тадашњем друштву?


Издвој што више порука комедије.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитај комедију Грађанин племић у целини и своје утиске забележи у дневнику прочитаних књига.


„Грађанин племић“ Жан Батист Поклен – Молијер (1622–1673)

– Комедија карактера

– Лик господина Журдена: – скоројевић

– помодар

– сноб

– сујетан

– тврдоглав


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Час у медијатеци или биоскопу: Гледање филма снимљеног по неком књижевном делу



Наставне методе: дијалошка, аналитичко-синтетичка

Наставна средства: филм који поседује школска медијатека

Корелација: језик, књижевност, уметност

Образовни циљеви: утврдити стечена знања из књижевности и повезати са другим уметностима; уочити везу између књижевности и филма и подстицати ученике да посматрају и процењују уметничке појаве с различитих аспеката.

Васпитни циљеви: побудити ученичку радозналост, гајити љубав према лепом и тако утицати на формирање позитивних осећања и добрих људских особина.

Функционални циљеви: примењивати стечена знања, побуђивати аналитичку пажњу и критичко вредновање уметничких дела. Навикавати ученике да уметничке појаве посматрају и процењују из више углова.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Упоређивати филм са књижевним делом по коме је филм снимљен. Забележити запажања након одгледаног филма.

Ток часа


Наставник обавештава ученике да ће гледати филм који је снимљен по књижевном делу обрађеном у досадашњој настави. Наставник води разговор о књижевном делу како би се ученици подсетили, а затим о филму: ко су глумци, режисер, шта знају о њима и сл.


Ученици са наставником гледају филм. С обзиром на дужину филма, потребна су два часа за реализацију овакве наставне јединице.


Ученици говоре о својим утисцима на основу одгледаног филма. Упоређују књижевно дело и филм. Констатују разлике које су уочене у филму. Изводе закључке о предностима и недостацима филма у односу на књижевно дело.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати у Читанци 8, Уметност речи на стр. 122–127 телевизијску драму Ноћ и магла Данила Киша.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Ноћ и магла, Данило Киш, стр. 122–127


Облик рада: групни и фронтални


Наставна средства: текст из Читанке 8, Уметност речи, дневник прочитаних књига

Образовни циљеви: укратко подсетити ученике на живот и дело Данила Киша. Ученици се упознају са одломком из телевизијске драме Ноћ и магла Данила Киша, с намером да се заинтересују за целокупно Кишово дело и за жанр телевизијске драме. Предочавају се уметнички аспекти дела, као што је занимљив однос између измаштаног и стварносног у делу, стварности и сећања. Ученици се упућују у особености жанра телевизијске драме. Ученици се подстичу да открију и схвате позитивну улогу маште у духовном развоју личности. Акценат се ставља на машту и њен значај за уметничко стварање.

Васпитни циљеви: ученицима се омогућује да констатују и рационализују ефекте особеног уметничког поступка Данила Киша. Уочава се разлика између непродуктивне и стваралачке маште.

Функционални циљеви: ученици се оспособљавају за тимски рад, за међусобно креативно и конструктивно допуњавање и извршавање постављених радних задатака. Подстиче се читалачка радозналост и стваралачка машта. Ученици се навикавају на истраживачко и критичко читање; оспособљавају се за самосталну анализу текста, запажања битних појединости у одломку и доказивање својих закључака на основу уоченог. Ученици се мотивишу да дело прочитају у целини.



2. Жарко Симеуновић, Неки проблеми у примени групног облика рада у наставној пракси и могућа решења, у: Школски час српског језика и књижевности 3-4, Београд, 1999.




3. Данило Киш, Ноћ и магла, Дело, Глобус, 1983.

Школа и разред: ________________________________________________________________




1. група: Издвојте основне одлике телевизијске драме. Пажљиво прочитајте одломак из телевизијске драме Ноћ и магла Данила Киша. Обратите пажњу

на радна упутства која писац даје глумцима и редитељу и подвуците их у тексту. Уочите сценске знаке у тексту и именујте их. Запазите који звучни

ефекат доминира у тексту и за који лик се везује. Шта се на тај начин постиже?

2. група: Пажљиво прочитајте одломак из телевизијске драме Ноћ и магла Данила Киша, а затим још једном пажљиво прочитајте приче Дечак и пас,

Вереници и Ливада, у јесен. Запазите на који начин су у причама описани јунаци: Андреас Сам, Јулија Сабо, пас Динго, учитељица Риго. Упоредите их

са описом из телевизијске драме Ноћ и магла и истакните сличности и разлике. Кроз чије сећање су најверније дати? Шта то указује из чије перспективе

су исприповедане ове приче? А на који начин су приказани јунаци у телевизијској драми? Где су објективнији? Образложите.

3. група: Пажљиво прочитајте одломак из телевизијске драме Ноћ и магла Данила Киша. Запазите на чему се заснива неспоразум између госпође Риго

и Андреаса Сама. Шта се све разликује у њиховим сећањима? На који начин пејзаж, Јулију Сабо, пса Динга и Андреаса Сама описује учитељица Риго, а

на који начин Андреас Сам? Објасните како је до тог неспоразума дошло. Чије сећање доживљавате као исправније? Објасните зашто. Утврдите однос

стварности и фикције у делу.

4. група: Пажљиво прочитајте одломак из телевизијске драме Ноћ и магла Данила Киша. Запазите на који начин је представљен проток времена у

драми. На који начин је представљено прошло време, а на који садашње. Које од ових двају времена се проблематизује? На који начин? Објасните зашто

је прошлост представљена као колебљива и непоуздана. Протумачите наслов дела. Шта симболизују ноћ, дим, пара и магла?

5. група: Пажљиво прочитајте одломак из телевизијске драме Ноћ и магла Данила Киша. Проучите форме приповедања у одломку и објасните шта је

писац њиховим избором постигао.

6. група: Пажљиво прочитајте одломак из телевизијске драме Ноћ и магла Данила Киша. Размислите које све идејне поруке она садржи.

7. група: Увежбајте читање телевизијске драме Ноћ и магла Данила Киша. Припремите се да пред одељењем изведете драму. Осмислите сцену и

звучне ефекте. Размислите о костимима.

Ток часа



– Подсећање на приче Дечак и пас, Вереници и Ливада, у јесен, које су ученици обрадили у претходним разредима.

– Разговор о успоменама из детињства: Какав значај за тебе имају успомене из детињства? Шта мислиш, да ли је оно што је прошло заувек неповратно нестало? На који начин можемо оживети прошлост?


– Подсећање на живот и дело Данила Киша.


– Ученици из седме групе изводе драму.

– Анализа драме:

– Зашто је Андреас посетио своју учитељицу? Чега се он сећа?

– На који начин се лик дечака Андија из Раних јада обнавља у телевизијској драми Ноћ и магла? Како је представљен његов лик у сећању учитељице? Како су представљени остали ликови (Јулија Сабо, пас Динго) у Раним јадима, а како у овој драми? Шта им је слично, а по чему се разликују? Кроз чије сећање су најверније дати? Шта то указује из чије перспективе су исприповедане приче из Раних јада? Где су објективније

приказани јунаци, у причама из Раних јада или у телевизијској драми? Образложи.

– Како Андреас Сам доживљава свој родни крај након двадесет година? Шта није успео да пронађе у њему? Објасни. Како изгледа Андијев сусрет са Јулијом Сабо? Да ли те је изненадило то што он њу није препознао, а она њега јесте? Шта је у причи најавило да је младић неће препознати? Како Јулија Сабо сада изгледа, а како ју је Анди запамтио? Како је описује учитељица Риго? Објасни зашто се толико разликују сећања Андреаса Сама и учитељице.

– Шта се још разликује у њиховим сећањима? На који начин пејзаж, пса Динга и Андреаса Сама описује учитељица Риго, а на који начин Андреас Сам? Објасни како је до тог неспоразума дошло. Чије сећање доживљаваш као исправније? Објасни зашто. Утврди однос стварности и фикције у делу.

– Како је представљен проток времена у драми. На који начин је представљено прошло време, а на који садашње. Које од ових двају времена се проблематизује? На који начин? Објасни зашто је прошлост представљена као колебљива и непоуздана. Протумачи наслов дела. Шта симболизују ноћ, дим, пара и магла?

– Које форме приповедања је писац користио у делу? Шта је писац постигао представивши

радњу путем дијалога? Зашто је битан пејзаж у делу?

– Које идејне поруке проналазиш у делу?


Прва група износи основне одлике телевизијске драме и објашњава их на примерима из текста.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитај драму Ноћ и магла у целости.


„Ноћ и магла“ Данило Киш (1935–1989)

– Телевизијска драма (један ток радње, једноставан садржај, мали број ликова, кратко време збивања)

– Дијалог, пејзаж

– Прошлост дата кроз непостојана и варљива сећања јунака.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Квиз из књижевности. Понављање и утврђивање градива из претходних разреда




Наставна средства: наставни листићи, табла, креда





1. Милија Николић, Стилске вежбе (вежбања за самосталну обуку у писменом и усменом изражавању), Просветни преглед, Београд, 2002.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Ученицима је на првом часу у априлу речено да се припреме за квиз из књижевности. Тада им је сугерисано да понове градиво петог, шестог, седмог и осмог разреда (књижевнотеоријски појмови, књижевна дела и писци)

Ток часа


Наставник дели ученике у четири групе. У свакој групи је 5–6 ученика. Препоручује се да сваку групу сачињавају ученици који имају различит ниво знања. Представник сваке групе извлачи коверту са питањима. У свакој коверти је по дванаест питања из књижевности.


Свака група одговара на питања из своје коверте и склапа креативну слагалицу. У Приручнику на стр. 447–454 понуђене су 4 креативне слагалице са решењима.

• Систематизација књижевних родова и врста у народној и ауторској књижевности.

• Систематизација облика казивања (форми приповедања) у књижевноуметничким

текстовима: нарација (приповедање у 1. и 3. лицу); хронолошко и ретроспективно

приповедање; дескрипција (портрет, пејзаж, појам ентеријера и екстеријера),

наративна дескрипција; дијалог; монолог, унутрашњи монолог.

• Језичкостилска изражајна средства (стилске фигуре).

• Структура уметничког текста (композиција, однос фабуле и сижеа, драмски елементи:

експозиција, заплет, кулминација, перипетија, расплет).

• Врсте карактеризације (социолошка, психолошка, језичка...).

• Мотиви: динамички, статички, наративни, описни, интернационални...


Обнављање градива из књижевности ради припреме за завршни испит. Решење креативних слагалица.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити домаћи задатак у Читанци 8, Уметност речи, стр. 166–168; 204–205; 242–244 и Радној свесци, 62–66.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Народна балада Женидба Милића барјактара, стр. 147–153





Образовни циљеви: оспособљавање ученика за тумачење народне баладе; композиција, ликови, појам трагичности.

Васпитни циљеви: неговање моралних вредности код ученика – човечности и племенитости.

Функционални циљеви: подстицање ученика да самостално закључују, да се слободно изражавају и буду равноправни саговорници.


1. Растко Петровић, Младићство народнога генија, у: Есеји и чланци, Нолит, Београд, 1974.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Подсетити се основних одлика баладе. Прочитај народну баладу Женидба Милића барјактара и издвој епске и лирске елементе баладе. Одреди етапе у драмском развоју песме (експозицију, заплет, кулминацију, перипетију и расплет). Докажи помоћу стихова да се у лику Милића барјактара крије сунце, а у лику Љепосаве зорњача. Подвуци стихове у којима је описана невероватна Љепосавина лепота. Запази из чије је све перспективе дат опис њене лепоте. Запази стилске фигуре и објасни њихову функцију у песми.

Ток часа


Интерпретативно читање песме



– Шта је оставило најјачи утисак на тебе у балади? На каква те је размишљања подстакла

песма?

– Која је тема песме?

– Одреди етапе у драмском развоју песме (заплет, кулминацију, перипетију и расплет).

– Зашто песма почиње стиховима: „Мили Боже, чуда великога“?

– Шта је била Милићева трагична грешка? Како сте схватили стихове:

„главит јунак свакој ману нађе

према себи не нађе ђевојке“?

– Како се Милић барјактар најзад одлучио да скупи сватове?

– На који начин је описана несвакидашња Љепосавина лепота? Из чије све перспективе је дата? Којим стилским фигурама се народни песник послужио да би дочарао необичну лепоту девојке?

– Како је у песми наговештена будућа трагедија? Ко је наслутио трагичан обрт у песми?

– Ко је урекао девојку? У ком стиху се то наслућује?

– Како је дошло до трагичног испуњења мајчине сумње? Како је смрт лепе девојке деловала на Милића барјактара и на сватове? На који начин Милић изражава своју тугу?

– Зашто мајка излази испред сина? Зашто га није сачекала у двору?

– Како објашњаваш Милићеву изненадну смрт?

– Куда је мајка најчешће одлазила да тражи утеху после синовљеве смрти?

– Сматра се да се у лику Милића барјактара крије сунце, а у лику Љепосаве – зорњача. У којим стиховима се такво тумачење потврђује?

– Издвој стилске фигуре и објасни њихову функцију у песми.


– Уочавање одлика баладе:

Балада је песма која садржи лирске, епске и драмске елементе и завршава се трагично. Вук Стефановић Караџић је народне баладе назвао „песмама на међи“. Одликује их драмска напетост, лирска емотивност и елегичан (тужан) тон. Збивање је основни начин испољавања мисли и осећања ликова у балади. Монолози и дијалози најчешће претходе догађају. Одлагањем кулминације (увођењем споредних епизода) подстиче се напетост у песми. У балади преовладава приповедни тон (пева се о догађајима у трећем лицу), али је радња прожета емотивним (осећајним) односом јунака према свету који га окружује. Карактерне особине ликова само се назиру. Најчешће су испеване у осмерцу (стиху од 8 слогова) или епском десетерцу (стиху од 10 слогова с паузом после 4. слога). Доминантни мотиви су: мотив о уклетој девојци, мотив о уреченом младићу, мотив о уреченој невести, мотив о брату који убија из незнања, мотив о трагичној љубави двоје младих, трагична смрт младе мајке која мора да напусти децу и слично. Баладу карактеришу: дијалог, драмска напетост и

трагичан крај. Познате народне баладе казују о несрећној љубави (Смрт Омера и Мериме, Хасанагиница) или о неоствареној женидби младожење с девојком изузетне лепоте (Женидба Милића барјактара). Балада је пореклом из усмене књижевности, али је негована и у писаној књижевности.

– Одреди епске, лирске и драмске елементе песме Женидба Милића барјактара.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитај у Радној свесци на стр. 14 одломке из Српског митолошког речника и одговори на постављене захтеве.


„Женидба Милића барјактара“ народна балада

– Тема песме: Несрећна женидба Милића барјактара

– Етапе у драмском развоју песме:

1. ЕКСПОЗИЦИЈА – Милић барјактар тражи девојку за женидбу, али „према себе не нађе ђевојке“

2. ЗАПЛЕТ – скупљање сватова и одлазак по девојку

3. КУЛМИНАЦИЈА – Љепосавин захтев да је спусте са коња на земљу и њена смрт

4. ПЕРИПЕТИЈА – смрт Милића барјактара

5. РАСПЛЕТ – остаје јадна самохрана мајка која кука као кукавица

епски елементи песме лирски елементи песме драмски елементи песме

– просторно одређење песме

– развијена фабула

– изграђени јунаци

– наративни карактер песме

– драмска структура песме

– изражавање осећања јунака (Милићево дивљење, Милићева тужбалица, мајчина тужбалица)

– монолошки и дијалошки елементи фабуле


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Народна балада Хасанагиница, стр. 154–157





Образовни циљеви: учврстити код ученика естетски доживљај песме; упућивати их да уочавају поетске слике показујући их на примерима у тексту; трагати за емоционалним слојем песме, наговештавајући могућни значењски слој примерено могућностима ученика; уочити композициону организованост песме; уочити особине народне баладе.

Васпитни циљеви: афирмисање породичне љубави и развијање способности саосећања са судбинама других људи.

Функционални циљеви: пробудити интересовање код ученика за народно стваралаштво; подстицати ученике на самостални, аналитичко-синтетички приступ песми, као и на самостално доношење закључака; развијати смисао за уочавање значајних појединости и стваралачког поступка.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Сазнај какав је био положај жена у патријархалном друштву (посебно у муслиманској средини). Припреми се да објасниш какав је данас положај жене. Прочитај народну баладу Хасанагиница. Одреди тему и композицију песме. Издвој ликове Хасан-аге и Хасанагинице и уочи њихову трагику. Издвој што више порука песме. Подсети се основних одлика народне баладе.

Ток часа



Разговор о положају жене у патријархалном друштву (посебно у муслиманској средини),

као и о томе какав је положај жене данас.





– Која осећања је у теби пробудила песма? Шта је у песми оставило најјачи утисак на тебе?

– Како почиње балада? Која је функција словенске антитезе у песми?

– Који све догађаји условљавају трагичну судбину Хасанагинице? Како они делују на ликове? Која осећања се јављају у души несрећне мајке, повређеног супруга и унесрећене деце? Шта је све утицало на трагичну судбину ликова?

– Зашто Хасанагиница није обишла мужа? Какав је био њен положај у породици? По чему то закључујеш? Објасни врсту и порекло стида који је осећала. Због чега је Хасан-ага тера од куће?

– Како брат поступа према њој? Шта је слично у понашању и карактерима Хасан-аге и Пинторовић бега? Зашто се Пинторовић бег тако понаша?

– Како се ликови понашају у завршном догађају? Објасни шта их наводи на такве поступке? Какав је однос Хасанагинице према мужу и деци? На који начин она показује своја осећања?

– Како деца доживљавају растанак с мајком? Шта Хасанагиница није поднела? У чему је трагичност њеног лика? Ко је све крив за њену патњу и смрт?

– Шта доводи до трагичног краја у балади? Образложи.

– У чему је трагичност Хасан-агиног лика? На који начин он открива своја осећања? Како је поднео растанак? Окарактериши његов лик.

– Како време тече у балади? Шта је остало недоречено и нејасно? Чиме се постиже драматичност збивања?

– Зашто се Хасанагиница убраја у народне баладе?

– Шта су епски, а шта лирски елементи ове баладе?


Одреди етапе у развоју радње у песми (експозицију, заплет, кулминацију, перипетију и расплет).

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Упознај се с међународном конвенцијом о дечјим правима. Организујте ђачки парламент у одељењу и поразговарајте о правима деце и младих у Србији данас. Наведи примере кршења дечјих права и предложи на који се то начин може избећи.


„Хасанагиница“ народна балада

– Етапе у развоју радње:

1. Увод (експозиција): Мајка и сестра обилазе тешко рањеног Хасан-агу, а Хасанагиница не може због стида;

2. Заплет: Хасан-ага поручује жени да га не чека ни у роду ни у дому;

3. Кулминација: Хасанагиница се преудаје и позива децу да би их даровала;

4. Преокрет (перипетија): Хасанагино обраћање деци;

5. Расплет: Смрт Хасанагинице.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________



Област: Граматика (култура изражавања)

Наставна јединица: Расправа (аргументативни текст)


Облик рада: групни, индивидуализовани колективни

Наставне методе: дијалошка, текстовна, самостални рад ученика

Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, табла, креда

Корелација: књижевност, реторика и беседништво, логика

Образовни циљеви: проширивање и стицање знања из културе изражавања; упознавање и схватање појма расправе; примена стечених знања; развијање логичког мишљења и усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: стицање позитивних навика; социјализација ученика; развијање толеранције и културе говорења и слушања, као и међусобног уважавања.

Функционални циљеви: развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика; богаћење лексике српког језика; оспособљавање ученика да се успешно користе свим комуникационим улогама (говорници, слушаоци, сабеседници, писци, читаоци).



2. Виолета Јелачић-Србуљ, Rhetorike techne, Реторичка вештина кроз реторске вежбе, Београд, 2007.




Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Наставник је претходно ученицима дао упутства за извођење расправе (дебате), Граматика 8, Дар речи, 221. страна. Истраживачки задатак је да се припреме за расправу на тему Ученици треба да носе школске униформе. У припреми ове расправе нека им помогне пример који је дат у Граматици 8, Дар речи на 221. страни. Наставник нека изабере две групе (групу за и групу против). Ученици пре часа треба да припреме учионицу за расправу (два стола око којих ће се окупити групе појединачно; наставнички сто нека буде место за судију, мало издвојено од осталих; склонити клупе у страну, а столице поређати у полукруг, на њима седи публика). Наставник може да позове неке колеге, а ученици неке своје другаре из других одељења, уколико је то изводљиво, да буду део публике.

Ток часа


Питањима типа Шта значи расправљати се? Покушаваш ли понекад неког да увериш у нешто? Како то чиниш? Којим се средствима служиш? Наставник уводи ученике у ову тему. Пре излагања ученика, потребно је да наставник упути ученике у следеће: расправа је аргументативни текст, дакле заснива се на аргументима (чињеницама), њен циљ је да некога убедимо (уверимо) у нешто; убеђивање се не постиже викањем, јаком гестикулацијом, него мирним и одмереним изношењем чињеница; расправа подразумева и културу у понашању, без прекидања саговорника, одн. упадања у реч. Ученици се уче да саслушају друге, да поштују туђе мишљење, па да онда на учтив начин изнесу своје.


Извођење расправе. На крају расправе судија (наставник) доноси одлуку, уз образложење. Похвалити оно што је било добро, а сугестијама скренути пажњу на оно што није било добро. Учесницима расправе дати адекватне оцене.

На 222. страни Граматике 8, Дар речи дат је занимљив задатак (ОБУЈ ТУЂЕ ЦИПЕЛЕ), чији је циљ стећи културу понашања и уважавања туђег мишљења. Изведите ову игру у одељењу на тему изнете расправе (Ученици треба да носе школске униформе).

Извођење расправа на разне теме (оне које смо изнели у уџбенику или неке по вашем или ученичком избору) може да се организује на часовима додатне наставе.


Наставник говори о томе да поред усмене расправе (дебате) постоји и писмена расправа. Циљ писмене расправе је исти као и дебате (некога уверавамо у нешто). Писмена расправа треба да има кључне речи (најважније појмове), које чине срж расправе.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Написати расправу на тему: Расправа је битка за истину или Пси луталице се морају сместити у азиле.


РАСПРАВА

- Расправа је аргументативни текст којим некога уверавамо у нешто износећи чињенице (ваљане аргументе).

- Расправа може бити писмена и усмена (дебата).

- Одлике: тема; група ЗА и група ПРОТИВ; публика; судија; начин говорења; унакрсно испитивање; одлука

- Усмена расправа (дебата): Ученици треба да носе школске униформе

- Писмена расправа: Расправа је битка за истину / Пси луталице се морају сместити у азиле


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Деобе, Добрица Ћосић, стр. 191–195






Образовни циљеви: почетно и завршно локализовање одломка ради целовитог доживљаја и разумевања текста; тумачење дела преко групног портрета поробљеног народа; откривање улоге полилога у одломку.

Васпитни циљеви: развијање интересовања код ученика за културно наслеђе; развијање свести о негативним странама рата.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика да истраживачким задацима уочавају и издвајају доминантне мотиве, осећања, поруке, и тако самостално сачињавају поетски план текста и тумаче свет дела.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и раду Добрице Ћосића. Скицирај колективни портрет поробљеног народа. Запази функцију полилога у одломку. Прати мотив светлости и одреди његову функцију у одломку.

Ток часа



Подсећање на текстове који говоре о страдању народа за време Другог светског рата (песма Крвава бајка Десанке Максимовић и Дневник Ане Франк) које су ученици обрадили у 7. разреду.


– Један ученик износи основне податке о животу и раду Добрице Ћосића, а остали га допуњују.

– Месна, временска и тематска локализација:

– Ово је одломак из Ћосићевог романа Деобе, из поглавља „Откриће“. Радња поглавља

„Откриће“ збива се у време Другог светског рата (1941. године), у селу Трнава.

– Немачка окупаторска војска врши хајку на становнике села, убијајући све што се креће и што покушава да побегне. Одмазда за напад партизана на једну немачку дивизију била је сурова. Немци „говоре само кажипрстима на окидачима... корак по корак за својим псима, заједно с њима заривају се у село, у шљиваре, у сењаке, у сулуда и кратка бежања, да ништа не би промакло, да се све похвата. На оне који не мирују ту где су се затекли у недељу и свануће, пуштају псе, смирују их метком, полажу на земљу... стижу рафалом. Муницију не штеде, има је много више него народа у гуњевима и шајкачама...“

– „Дечаци низ конопац силазе у бунаре, огледну се у огледалу воде, уплаше себе, утопиће се, не, овде су сами, тамно је... не могу да не виде шта ће бити са осталима, па загребу навише... Дечаци се пужу уз дрвеће, уз гране и лишће да се сакрију. Дете зарива лице у мајчина недра, ту га неће видети, дубље, дубље у месо, ... где год се сакрију откривени су; од пушака и митраљеза ломи се небо...“

– Немци одводе народ, жене, децу и старе у цркву. На црквена врата долази Немац. Поставља строга и кратка питања. И ту почиње текст који се налази у читанци.


– Затварање тематског круга збивања у селу: Немци су минирали цркву. Сељацима, заточеним у цркви, постаје јасно шта Немци намеравају. Нагрнули су на црквена врата и покушавају да побегну, али их меци стижу. Немци су упалили фитиље мина: „бивша црква, и бивши сељаци; и бивша деца...“



– Шта је у тексту оставило најјачи утисак на тебе? Шта те је посебно потресло?

– Шта је тема одломка?

– Каква атмосфера влада међу заточеним људима у цркви?

– Протумачи улогу светлости на почетку одломка. О чему људи размишљају док је гледају? Шта се појавом светлости појачава?

– Шта Немац, који се појављује на вратима цркве, покушава да сазна? Како људи реагују на захтев да се преброје? Зашто приликом пребројавања међу њима избија сукоб? О каквим деобама је реч?

– Како Немац реагује када сазна број људи? Зашто изговара реч „мало“? Шта та реч открива о плановима Немаца?

– Зашто сељани покушавају да сазнају име Немца? Ко се издваја из масе? Шта значи одговор Милоша Бабовића: „Милион нас је овде, господине“?

– С којом намером затвореници изговарају најлепше речи нашег језика? Чему се надају? Које су то речи? Објасни зашто су девојке баш њих одабрале. Која реч најбоље одражава пркос и непокорност заробљеног народа? Објасни зашто изговарају и речи смрт и нож? Од чега стрепе?

– Објасни завршну сцену. Због чега Немац пуца у ваздух? Шта тај пуцањ наговештава?

– Представи колективни портрет заточеног народа, њихове стрепње и надања.

– Зашто писац није користио интерпункцијске знаке?

– Која је функција полилога у одломку? Шта је писац постигао служећи се овом формом приповедања?


– Истакни антиратне и хуманистичке поруке текста.

– Издвој најзначајније мотиве у одломку.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Подсети се обрађених правописних правила и припреми се за диктат.


„Деобе“ Добрица Ћосић (1921)

– Роман

– Време збивања радње: 1941. г.

– Место збивања радње: село Трнава

– Тема одломка: заробљени народ у цркви покушава да умилостиви Немца

– Колективни портрет народа: – уплашени

– несложни

– забринути за своју и будућност своје деце

– опхрвани слутњом смрти

– Основни мотиви: – мотив светлости

– мотив страха

– мотив смрти


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Правописна вежба

Врста часа: систематизација


Наставне методе: текстовна

Наставна средства: радни налози

Образовни циљеви: утврђивање знања из области правописа и примена тога знања; развијање критичког мишљења и усвајање научног погледа на свет.

Васпитни циљеви: подизање свести о важности правилног писања као неодвојивог дела образовања и културе сваког појединца.

Функционални циљеви: примена стеченог знања на конкретним примерима; спајање теоријског и практичног; развијање моћи запажања, закључивања, систематизације; прелазак усвојеног знања у умење и навике.









Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Ученицима се дели радни налог (правописна вежба). Ево предлога једне правописне вежбе. Пошто смо већ дали предлог правописне вежбе са диктатом (час број 7), сада ћемо дати пример без диктата:

1) Препиши следећи текст правилно:

иако је било веома лоше време кренули смо на излет на фрушку гору. полазак је био у седам сати у улици адмирала гепрата код вазнесењске цркве. аутопутем београд нови сад стижемо за нај више два сата. тамо ће нас чекати милан јелена сања и тамара који су наши домаћини. возимо се аутобусом туристичке компаније ласта. отићићемо и до новог сада. ново сађани су фини људи. обићи ћемо и петроварадинску тврђаву. вођа нашег пута је милена симић томић. у плану је и обилазак гимназије јован јовановић змај која носи име по чувеном нашем песнику 24 новембар 1833 3 јун 1904.

2) Заокружи слово испред правилно написане реченице:

а) „Не веруј му“, рекао ми је на одласку, „он нешто мути!“.

б) „Не веруј му, рекао ми је на одласку, он нешто мути!“.

в) „Не веруј му“, Рекао ми је на одласку, „он нешто мути!“.

3) Прецртај појам који не припада низу:

генитивни знак, цртица, упитник, узвичник, дугосилазни акценат, тачка

4) Напиши скраћено следеће називе:

Основна школа_________, децилитар____________,професор____________

5) Који интерпункцијски знаци су употребљени у следећој реченици:

„Михајло, донеси ми већ једном ‚20. 000 миља по морем‘! Нећу стићи да прочитам.“ ___________,_____________,__________,__________, _________

6) На означеним местима упиши по два интерпункцијска знака који могу да се употребе:

а) На лисној плочи могу се видети жилице __ / __лисни нерви __ /__који су израженији на наличју листа.

б) __/__Хоћеш ли доћи код мене после часова?__/___

7) Упиши цртицу тамо где је потребно:

угљен моноксид, Шар планина, брже боље, и мејл, Стара планина

За састављање правописне вежбе могу бити корисни сви задаци који се тичу правописа у Граматици 8, Дар речи и у Радној свесци.


Израда правописне вежбе.


Ученици полако приводе крају израду правописне вежбе.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Припрема за четврти школски писмени задатак












Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Приступити теми анализирајући је. Обратити пажњу на поступност у излагању, као и на технику израде писменог састава. Одговорити на једну од понуђених тема:

Догодило се – не повратило се!

Анегдота из ђачког живота

Како замишљам наш сусрет после десет година...

Ток часа


Ученици се обавештавају да је час посвећен припреми за писмени задатак. Треба да у писаној форми или усменим излагањем одговоре на једну од понуђених тема:

Догодило се – не повратило се!

Анегдота из ђачког живота

Како замишљам наш сусрет после десет година...


Ученици пишу или размишљају о задатој теми. У сваком случају треба осмислити тезе по којима ће ученици писати одговор на тему или излагати о њој. Даје им се двадесетак минута. Након тога, јављају се ученици који желе да прочитају одговор или казују. Наставник пажљиво прати и бележи запажања, а то саветује и осталим ученицима. Ученик који је читао коментарише свој рад и образлаже своју идеју, а онда и остали ученици саопштавају своја запажања. Наставник указује на добре сугестије, а затим саопштава и своја запажања. Интервенише у случају помереног тежишта теме, композиционих недоследности, језичких, правописних и стилских грешака и помаже у изналажењу бољих решења.


Изводе се закључци шта је битно за добар писмени састав. Наставник предлаже писање побољшане верзије писменог састава како би се ученици припремили за писмени задатак.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Систематизација стечених знања о изради писменог задатка.


УОЧЕНЕ ГРЕШКЕ И РЕШЕЊА ЗА ЊИХ ИЛИ ПИСАЊЕ ЦЕЛИХ РЕЧЕНИЦА У КОЈИМА ЈЕ ИНТЕРВЕНИСАНО


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Четврти школски писмени задатак













Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Систематизовати стечена знања из књижевности и језика.

Ток часа



1. Збогом детињство – здраво младости!

2. Казујем у име своје генерације






Четврти школски писмени задатак

1. Збогом детињство – здраво младости!

2. Казујем у име своје генерације


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Ламент над Београдом (одломак), Милош Црњански






Образовни циљеви: упознавање ученика са животом и делом Милоша Црњанског; мотивисање ученика да уоче Београд као метафору и уметничке функције стваралачког поступка – исповедни тон песме, стање лирског субјекта, мотиви, слике и начин компоновања; проширивање знања о поеми.

Васпитни циљеви: развијати и неговати љубав и поштовање према домовини и Београду.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика за истраживачки рад, неговање љубави према поезији и буђење радозналости за читање песама Милоша Црњанског.





Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Пронађи на интернету податке о животу и делу Милоша Црњанског. Пронађи и прочитај у целини поему Ламент над Београдом. Одреди основне мотиве у одломку поеме који је дат у читанци. Подсети се основних одлика поеме.

Ток часа



Како доживљаваш Београд? Које емоције у теби буди помисао на Београд (родни крај) када си далеко од њега, на путовању?

– Записивање теме

– Један ученик износи основне податке о животу и раду Милоша Црњанског, а остали га допуњују.

– Локализација песме: Поема Ламент над Београдом написана је при одмору, на плажи, у близини Лондона, у месту које се зове Cooden Beach. У поеми има алузија на неке мање познате географске просторе, са путовања и пријатеље песника. Лирски субјект у туђини резимира свој живот. Сећа се градова у којима је боравио, пријатеља са којима је друговао и чезне да се врати у завичај.



– Тумачење непознатих речи:

ЛАМЕНТ = тугованка, жалопојка, јадиковка

КЛАДА = пањ, комад дрвета

НИЧЕВО, NADA = ништа

– Читање одломка у себи


– Каква је осећања у теби пробудила песма? Образложи.

– Где се налази лирски субјект? Како се осећа? Из којих стихова то видимо? Чега се присећа? О чему размишља? Како доживљава место на коме се налази?

– Које речи асоцирају на пролазност и смрт? Како он замишља смрт? Које осећање у њему буди тај фиктивни сусрет са ништавилом?

– Коме се у тим тренуцима лирски субјект обраћа? Како доживљава свој завичај? За шта га везује? Кад ће му се вратити?

– Шта се све лирском субјекту привиђа „ко сан, као и смрт“? Објасни зашто лирски субјект читав живот доживљава као сан?

– Ко су глумци у позоришту? Зашто се живот пореди са позоришном представом? Ко је онда редитељ? Објасни у каквом су односу осећања лирског субјекта и такав доживљај света.

– Објасни синтагму „сан мој тавни“. Какву улогу у том сну има Београд?

– Прати у песми мотиве светлости и мрака и објасни за шта се везују.

– Шта је песник постигао графичким раздвајањем стихова у којима се обраћа Београду?

– На који начин постиже ритмичност и мелодичност поеме?

– Издвој поређења и објасни њихову функцију у песми.

– Одреди основне мотиве у одломку и објасни на који начин су повезани.


– Ламент над Београдом је поема (лирско-епска песма настала у 18. веку). Творац поеме је енглески песник Џорџ Гордон Бајрон. Његова позната поема је Путовање Чајлда Харолда. Поему одликује преплитање лирских и епских елемената, дужа форма и

исповедни тон. Обично приказује догађај с наглашеним субјективним доживљајем.

– Ламент је књижевни облик настао понављањем мотива библијских плачева (нпр. Плач Јеремијин).

– Милош Црњански је за Ламент над Београдом рекао да је то његова лабудова песма. Израз лабудова песма означава последње значајно дело написано пред смрт. Некад може да означи и велики доживљај при крају живота.

– Разговор о томе зашто песма носи назив Ламент над Београдом и зашто ју је писац назвао својом лабудовом песмом.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Реши задатке у Радној свесци на стр. 62–66.


„Ламент над Београдом“ Милош Црњански (1893–1977)

– Поема

– Ламент = тугованка, жалопојка, јадиковка

– Основни мотиви: – мотив смрти

– мотив завичаја

– мотив ништавила

– мотив бесмисла

– мотив таме (садашњост)

– мотив светлости (Београд, завичај)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Исправка четвртог писменог задатка












Школа и разред: ________________________________________________________________




Ток часа


Наставник саопштава резултате писменог задатка. Образлаже критеријум оцењивања. На висину оцене утицали су: одговор на тему, познавање правописа и језика, стил писања и техника израде задатка. Наставник указује на типичне грешке, које су уочене у задацима на нивоу одељења.


Наставник сваки задатак коментарише појединачно, образлажући оцену. Упућује на своје сугестије и коментаре у вежбанкама и упућује ученике на писање побољшане верзије састава. Ученицима се даје могућност коментарисања критеријума, наставникових сугестија и њихових задатака како би ученици поспешили своје критичко, а и самокритичко мишљење и доносили праве закључке. На тај начин се ученици охрабрују и уважавају, што позитивно утиче на формирање њихове личности.




Исправка четвртог писменог задатка



_____________ _____________

_____________ _____________

_____________ _____________


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Писање побољшане верзије састава и читање задатака












Школа и разред: ________________________________________________________________




Ток часа








_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Квиз из књижевности. Понављање и утврђивање градива из претходних разреда




Наставна средства: наставни листићи, табла, креда










Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Ученицима је на првом часу у мају речено да се припреме за квиз из књижевности. Тада им је сугерисано да понове градиво петог, шестог, седмог и осмог разреда (књижевнотеоријски појмови, књижевна дела и писци). На часу број 122 ученици су већ урадили један квиз из књижевности.

Ток часа


Наставник дели ученике у четири до пет група. У свакој групи је 5–6 ученика. Препоручује се да сваку групу сачињавају ученици који имају различит ниво знања. Представник сваке групе извлачи коверту са питањима. У свакој коверти је по дванаест питања из књижевности. Питања се могу начинити по угледу на креативне слагалице у Приручнику на странама 447–454 или по угледу на оне у Малом речнику књижевних термина за основну школу, Наташе Станковић–Шошо, Нови Логос, Београд, 2010.


Свака група одговара на питања из своје коверте и склапа креативну слагалицу.

• Систематизација књижевних родова и врста у народној и ауторској књижевности.

• Систематизација облика казивања (форми приповедања) у књижевноуметничким

текстовима: нарација (приповедање у 1. и 3. лицу); хронолошко и ретроспективно

приповедање; дескрипција (портрет, пејзаж, појам ентеријера и екстеријера),

наративна дескрипција; дијалог; монолог, унутрашњи монолог.

• Језичкостилска изражајна средства (стилске фигуре).

• Структура уметничког текста (композиција, однос фабуле и сижеа, драмски елементи:

експозиција, заплет, кулминација, перипетија, расплет).

• Врсте карактеризације (социолошка, психолошка, језичка ...).

• Мотиви: динамички, статички, наративни, описни, интернационални...


Обнављање градива из књижевности ради припреме за завршни испит. Решење креативних слагалица.


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Градиво основне школе

Врста часа: утврђивање (припрема за завршни испит)


Наставне методе: дијалошка, текстовна, поредбена



Образовни циљеви: обнављање градива из граматике, правописа, ортоепије и језичке културе; провера како су ученици научили и разумели и колико су запамтили градиво овог и претходних разреда.

Васпитни циљеви: стицање свести о важности поседовања знања и о његовој вредности; стицање радних навика; мотивисање ученика да се што боље припреме за завршни тест.

Функционални циљеви: примена стечених знања из језика приликом решавања задатака различите тежине; оспособљавање ученика да правилно језички уобличе своје знање из језика; оспособљавање ученика да успешно обављају мисаоне радње док понављају градиво из језика; развијање способности ученика за запажање и упоређивање, за закључивање и доказивање, за апстракцију и конкретизацију, за анализу и синтезу, за увиђање битних детаља и односа и узрочно-последичних веза.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема ученика за завршни тест: ученици су почетком школске године и на почетку маја обавештени да ће имати завршни тест. Наставник их је почетком маја подсетио да треба да обнове следеће целине: историјски развој српског књижевног језика, дијалекте, гласове и гласовне промене, врсте речи, грађење речи, значење речи, синтаксу (главне и зависне реченичне чланове, синтагме, падеже, систем зависних реченица, систем независних реченица, конгруенцију, употребу глаголских облика), правопис, ортоепију, језичку културу.

Ток часа


Наставник дели ученицима радне листове на којима је 24 питања, из сваке језичке области по два. Тако их припрема за завршни тест.


Пошто им је поделио радне листове са задацима, наставник прозива ученике, једног за другим. Сваки ученик треба да одговори бар на једно питање. Док један ученик одговара, остали га пажљиво слушају и допуњују његов одговор. Питања треба да буду сачињена тако да наставник на крају часа има реалну слику о нивоу знања у одељењу, а сваки ученик о нивоу свог знања.

Структура теста би могла изгледати овако:

1. питање: повезати захтевима а) и б) особине неког књижевног језика до Вука и

Вуковог;

2. питање: упоредити старије и млађе дијалекте српског језика (нпр. навести неколико

обличких и акценатских особина у виду исказа, а од ученика тражити да поред

сваког исказа допишу да ли је тачан или нетачан);

3. питање: написати (и)јекавске облике понуђених речи;

4. питање: повезати два критеријума за поделу гласова (начин изговора и место

изговора);

5. питање: уочити у неком низу или у реченици примере сугласничких гласовних

алтернација (једначења сугласника по звучности и по месту изговора, јотовања,

палатализације, сибиларизације, губљења сугласника);

6. питање: уочити у неком низу или у реченици примере самогласничких

гласовних алтернација (непостојаног а, промене л у о, асимилације и сажимања

самогласника);

7. питање: акцентовати реч / речи; при том повезати акцентовање речи с неком

граматичком облашћу: нпр. са синтаксом (тражити нпр. да се акцентују облик презента

и аориста који се исто пишу) или са грађењем речи (нпр. тражити да се акцентује

реч која је саграђена друкчије од осталих);

8. питање: акцентовати речи у неком низу;

9. питање: одредити падеж именице (дати реченицу с именицама нпр. и у дативу и у

локативу или с именицом у акузативу који се подудара с обликом номинатива);

10. питање: одредити граматичке категорије рода, броја и падежа неке именске речи

која конгруира с именицом;

11. питање: одредити врсту именице и придева према значењу или врсту броја или

подврсту именичких и придевских заменица;

12. питање: проверити грађење речи (нпр. у неком низу исто саграђених речи прецртати

реч која је саграђена другачије од осталих);

13. питање: поделити комуникативну реченицу на предикатске;

14. питање: разликовати главне реченичне чланове (нпр. понудити у истој реченици два

пута енклитички облик заменице ја у дативу у различитој служби, у служби логичког

субјекта и неправог објекта);

15. питање: разликовати зависне реченичне чланове (нпр. понудити примере и са

правим и са неправим објектом у партитивном генитиву);

16. питање: пронаћи именичку синтагму у реченици или краћем тексту или заокружити

зависне чланове именичких синтагми или подвући именичку синтагму која је у

служби именског предикатива;

17. питање: разликовати у истој реченици придевску и прилошку синтагму истог

типа (нпр. веома спор [човек], веома споро [трчи]);

18. питање: повезати глаголску синтагму (с главном речи исказаном глаголским

прилогом садашњим или прошлим) и зависну предикатску реченицу (нпр. тражити

да се глаголска синтагма прошири у зависну реченицу или да се зависна реченица

замени глаголском синтагмом);

19. питање: одредити врсту и службу зависних предикатских реченица (нпр. дати три

зависне предикатске реченице са истим обележјем, нпр. са везником кад или да,

и тражити од ученика да их разликују по значењу и служби);

20. питање: одредити врсту независне предикатске реченице;

21. питање: одредити тип напоредних односа међу речима, синтагмама, зависним

предикатским реченицама или независним предикатским реченицама;

22. питање: уочити индикативно или релативно употребљен глаголски облик;

23. питање: понудити реченицу с најмање три различита типа правописних грешака

(нпр. треба исправити велико слово, скраћеницу и спојено написану реч);

24. ортоепска вежба по избору наставника.


Наставник сугерише недовољно припремљеним ученицима да посебно обрате пажњу на питања на која нису умели да одговоре и да пажљивије понове одређене области.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник упућује ученике да за следећи час понове области граматике у којима су несигурни.


ПРИПРЕМА ЗА ЗАВРШНИ ТЕСТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА (граматика, правопис, језичка култура, ортоепија)


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________



Област: Књижевност и језик

Наставна јединица: Завршни тест из српског језика и књижевности



Наставне методе: монолошка, компаративна и текстовна



Образовни циљеви: систематизовање градива из граматике (историјски развој српског књижевног језика, дијалекти, гласови и гласовне промене, врсте речи, грађење речи, значење речи, синтакса [главни и зависни реченични чланови, синтагме, падежи, систем зависних реченица, систем независних реченица, конгруенција, употреба глаголских облика]), обна-вљање правописа, ортоепије, језичке културе.

Васпитни циљеви: стицање свести о важности поседовања знања и о његовој вредности; стицање радних навика; мотивисање ученика да се што боље припреме за пријемни испит.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика за самосталан рад; стицање умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција; појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика.








Школа и разред: ________________________________________________________________



Истраживачки задаци: Припрема ученика за завршни тест из српског језика и књижевности: обновити градиво претходних разреда.

Ток часа


Наставник размешта ученике, ако је неопходно, даје им упутства за израду теста и дели задатке одштампане на папиру.


Израда теста којим се систематизује све градиво основне школе.

Структуру теста наставник може конципирати према моделу који је дат на претходном часу. Наставник може искористити и модел теста који се налази у Радној свесци.


Наставник скупља тестове на крају часа. Ако има времена, наставник са ученицима коментарише тест (захтеве у задацима, теже задатке, врсту задатака).



ТЕСТ

Израда теста


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________




Наставна јединица: Анализа теста и закључивање оцена

Врста часа: завршни час


Наставне методе: монолошка и дијалошка


Образовни циљеви: стицање свести о степену усвојености градива из граматике у основној школи.

Васпитни циљеви: стицање свести о важности поседовања знања и о његовој вредности; стицање радних навика; мотивисање ученика да се што боље припреме за пријемни испит.

Функционални циљеви: оспособљеност ученика за самосталан рад; стечено умење, способност и искуство који се могу применити у непосредној животној пракси; степен развијености моћи запажања и упоређивања, закључивања и доказивања, анализе и синтезе, као и смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних веза и функција; пробуђена радозналост, истраживачки дух, машта и критичност; развијена стваралачка способност ученика.



Школа и разред: ________________________________________________________________



Ток часа


Наставник враћа ученицима прегледан завршни тест и уписује оцене у Дневник.


Наставник анализира са ученицима тест. Анализира усмено свако питање, објашњава како га је бодовао и скреће пажњу ученицима на најчешће и недопустиве грешке. Исписује бодовни систем на табли, као и поједине примере у којима су ученици најчешће грешили.


Наставник закључује оцене узимајући у обзир, осим оцене са завршног теста, целогодишњи учеников рад.


АНАЛИЗА ЗАВРШНОГ ТЕСТА

Бодовни систем: Примери најчешћих грешака:

48–41 = 5 __________________________

40–35 = 4 __________________________

34–29 = 3 __________________________

28–24= 2 __________________________

23 = 1 __________________________


_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

pripreme zacasove

Education