copy of Šta deca predŠkolskog uzrasta misle o razmiŠljanju

ŠTA DECA PREDŠKOLSKOG UZRASTA MISLE O RAZMIŠLJANJU

Olgica Babić - Bjelić

Predškolska ustanova Zrenjanin

UVOD

• U radu su prikazani rezultati akcionog istraživanja “Šta deca predškolskog uzrasta misle o razmišljanju“.

• Da bismo sproveli istraživanje, osmislili smo seriju psiholoških radionica za podsticanje kognitivnog i socio - emocionalnog razvoja dece „Šešir za razmišljanje“.

UVOD

• Kada vaspitači pokušaju da uključe malu decu u mišljenje i u mišljenje o mišljenju, suočavaju se sa egocentričnim i konkretnim načinom na koji mala deca misle. Osnovni problem sa mišljenjem je što je ono nevidljivo. Jedan od zadataka vaspitača je da nađe načine da mišljenje male dece učini vidljivim i deci i drugima. Kada deca govore, pišu, crtaju, grade ili dramatizuju svoje ideje, ona čine svoje mišljenje vidljivim.

UVOD

• Koristeći vežbe razmišljanja i dokumentujući dečje razmišljanje (zabeleženi iskazi dece, crteži, građevine...) vaspitači mogu učiniti da deca postanu svesna svog procesa razmišljanja.

• Vaspitači, deca i roditelji imaju koristi od prikazivanja dečjih tvorevina koje otkrivaju dečje ideje i način mišljenja.

PSIHOLOŠKE RADIONICE “ŠEŠIR ZA RAZMIŠLJANJE”

• Radi se o 4 radionice: „Razmisli malo o...o... razmišljanju“, „Šta nam treba za razmišljanje“, „Zašto je važno da ljudi razmišljaju“ i „Nacrtaj problem, nacrtaj rešenje problema“.

• Radionice su realizovane jednom nedeljno, u trajanju od 30 minuta, u 10 grupa pripremnog predškolskog programa, sa 240 dece i 18 vaspitača. Između radionica, razgovarali su o sadržajima radionica, često su deca počinjala razgovor.

CILJEVI PSIHOLOŠKIH RADIONICA “ŠEŠIR ZA RAZMIŠLJANJE”

• da razmišljanje bude deci predstavljeno kao samostalna, izdvojena aktivnost kroz vežbe razmišljanja koje su kratke, usmerene na cilj, centrirane na dete .

• da se deca usredsrede na proces razmišljanja, da razmišljaju o njemu, da ga postanu svesna, da govore o njemu, da ga predstave bojom, oblikom, pokretom

• da deca obogate svoj rečnik rečima i izrazima koji se odnose na razmišljanje, da ih svakodnevno čuju i koriste


• da deca uoče vezu između razmišljanja i osećanja: da povežu proces razmišljanja sa prijatnim osećanjima otkrića, uspešnosti i zadovoljstva kad se pronađe tačno ili novo rešenje i sa nezadovoljstvom, ljutnjom, stidom, ili tugom, onda kada u tome ne uspeju

• da deca shvate da i samo traganje za rešenjima, i bez nalaženja tačnog rešenja, može biti zabavno i uzbudljivo, prijatno i zanimljivo, da razmišljanje može biti igra


• Izgrađivanje navike razmišljanja o ljudima i svetu koji dete okružuju, o njegovim iskustvima, igri, ali i o samom razmišljanju, kroz redovno, svakodnevno izvođenje vežbi razmišljanja u trajanju do 10 minuta, tokom jutarnjih aktivnosti

• Razvijanje svesti kod dece o tome da ona imaju sposobnost razmišljanja i podsticanje dece da tu sposobnost koriste i uključe je u svoju sliku o sebi

• Naučiti decu da obrate pažnju na ono što im prolazi kroz glavu, čime im pomažemo da postanu svesni svojih misli i da ih izgovore. Ovo je najvažniji korak u učenju kako se uči.

POTREBNE IGRE, IGRAČKE, DIDAKTIČKA SREDSTVA ZA REALIZACIJU RADIONICA

• Razne igre kojima je cilj pogađanje mete: nabacivanje obruča na nogu od stolice, „Oko sokolovo“, pikado sa čičak trakom ...

• Igre: Zemlja i voda, Kapetan na palubi, Četiri ugla, Zagonetna mesta

• U jutarnjim aktivnostima deca takođe crtaju na temu „Šta mi je u glavi, o čemu razmišljam“

• Znak pitanja od stiropora, peščani sat u obliku mačka, sa valjkastim šupljim delom u koji se smešta četkica za zube

PROBLEM ISTRAŽIVANJA

• Ispitati da li deca predškolskog uzrasta od 5,5 do 6,5 godina mogu da razmišljaju o razmišljanju uopšte i o svom razmišljanju, i da li su sposobna da opišu šta se dešava u njihovim glavama, tj. da ono o čemu misle iskažu rečima

CILJEVI ISTRAŽIVANJA

• Saznati šta deca misle o razmišljanju: šta je razmišljanje, kada, o čemu i zašto ljudi razmišljaju; šta nam treba za razmišljanje, šta nas u razmišljanju ometa a šta nam pomaže.

• Proveriti da li su deca svesna svog razmišljanja, da li prihvataju da mišljenje bude aktivnost za sebe, da li deca uspevaju da se usredsrede na proces razmišljanja , da ga postanu svesna i da govore o njemu.

UZORAK

• U istraživanju je učestvovalo 240 dece uzrasta od 5,5 do 6,5 godina, u 10 grupa pripremnog predškolskog programa i 18 vaspitača.

STATISTIČKA OBRADA REZULTATA

• Za statističku obradu podataka korišćen je hi – kvadrat test. Sve dobijene razlike statistički su značajne na nivou o,o1.

REZULTATI ISTRAŽIVANJAŠTA JE RAZMIŠLJANJE?

Deca određuju razmišljanje kao:1. Aktivnost koja se odvija u glavi onoga ko treba da reši

problem, smisli nešto novo, pruži podršku... a ne vidi se spolja: 42% dece

(“Kad imaš neki problem ti treba da razmisliš kako da ga rešiš, to znači treba da vidiš da li je to dobro da uradiš ili nije. To sve radiš u glavi, ne vidi se.”

2. Aktivnost koja zahteva napor, vreme, strpljenje (“Treba dobro i dugo da misliš pre nego što odgovoriš na pitanje. Nemoj da žuriš, polako misli.”)18% dece

ŠTA JE RAZMIŠLJANJE

3. Aktivnost koja je povezana sa drugim ljudima, često je podstiču drugi ljudi:15% dece

(“Misliš kako da odgovoriš na pitanje, smišljaš kako lepo da se igraš s drugarima, kako nekog da obraduješ, kako da ne povrediš malog dečaka kad voziš autić.”

“Da li razmišljamo i kad nas niko ništa ne pita? Da, kad učimo.


• 4. Aktivnost koja obuhvata isprobavanje različitih mogućnosti u glavi, pre nego što se nešto uradi zapravo, i to smišljanje i isprobavanje je baš teško: 14 % dece

(“To je grozno teško, da sve smisliš šta će biti,ako ovo ili ono, kad praviš nešto pa se sve sruši, ako udariš loptom u televizor...)


5. Aktivnost koja nam pomaže da se smirimo, da kontrolišemo osećanja, trpimo frustraciju: 9 % dece

(“Razmišljanje je kad pitaš mamu kako sam nacrtao a ona kaže da nije dobro, onda razmislim da se ne naljutim, nego malo bolje popravim (primer za korišćenje misli za kontrolu osećanja i ponašanja, emocionalna inteligencija, dete sposobno i da verbalizuje mišljenje o svojim osećanjima.)


6. Razmišljanje je dobro, ispravno mišljenje: 2% dece

(“Razmišljanje je kad neko dobro misli.” “A kad ne misli dobro, da li je i to razmišljanje?” “Nije.”)

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

• Šta deca misle o tome u kojim situacijama i zašto ljudi razmišljaju?• 34% dece misli da ljudi razmišljaju onda kada treba da reše neki problem,

da bolje reše zadatak, da smisle plan kako da nešto dobro urade, naprave, da izmisle nešto što ne postoji

• 23% dece misli da ljudi razmišljaju da bi ispravili ono što nisu dobro i tačno uradili, u čemu su pogrešili, bilo da je reč o nekom zadatku ili da su nekog uvredili, sa nekim se posvađali

• 17% dece misli da ljudi razmišljaju da se ne bi povredili, da bi ostali zdravi; • 13% dece misli da ljudi razmišljaju da bi se zabavili, igrali, da im ne bude

dosadno; • 7% dece misli da ljudi razmišljaju da bi sačuvali svoje stvari i• 6% dece misli da ljudi razmišljaju da bi se smirili kad ih iznerviraju i da bi

zabavili i utešili druge.

U KOJIM SITUACIJAMA I ZAŠTO LJUDI RAZMIŠLJAJU

Kada treba da reše problem, smisle

nešto novo34%

Da isprave greške23%

Da se ne povrede17%

Da bi se zabavili13%

Da bi sačuvali svoje stvari7%

Da bi se smirili6%

Kada i zašto ljudi razmišljaju

O ČEMU DECA RAZMIŠLJAJU?

• 49% dece razmišlja o igri (čega će se igrati, sa kim, gde, kako da naprave neku građevinu od kocaka, kako da nešto nacrtaju);

• 19% o tome kako da reše neki zadatak u radnom listu, kako da odgovore na pitanje,reše zagonetku;

• 10% razmišlja o tome šta će dobiti za rođendan, na poklon ;• 10% razmišlja o tome da se izvini kad nekog uvredi, da se

pomiri sa onim sa kim se posvađao;• 8% razmišlja o tome kako da reši neki konkretan problem,

npr. da pređu most, ulicu, pomognu nekom ko je pao i• 4% dece razmišlja o zdravlju svom, svojih roditelja, drugova.

O čemu deca razmišljaju

Igra49%

Zadaci19%

Pokloni10%

Pomirenje10%

Rešavanje Problema8%

Zdravlje4%

O čemu deca razmišljaju

DECU U RAZMIŠLJANJU OMETA:

• Buka, vika (76% dece); • Kad ih neko lupka, zapitkuje, vuče (17% dece);• Kad su ljuti, uplašeni i ne znaju odgovor (7%

dece).

ŠTA DECU OMETA U RAZMIŠLJANJU

Buka76%

Lupkanje, za-pitkivanje

17%

Ljutnja,strah7%

Decu u razmišljanju ometa

DECI ZA RAZMIŠLJANJE TREBA:

• mir, tišina, osamljenost,(76%) • hladovina, svež vazduh, da nema previše

svetla, ugodan položaj tela, priroda ( 24%).

ŠTA DECI TREBA ZA RAZMIŠLJANJE

Mir, tišina76%

Priroda24%

KOJE JE TVOJE OMILJENO MESTO ZA RAZMIŠLJANJE?

• 1.Kuća, stan, moja soba, soba, kuhinja, špajz (57,5 % dece)

• 2.Bašta, dvorište, park, igralište,livada (blizu kuće) (27,5 % dece)

• 3.Brdo, more, reka, potok (12,5 % dece)• 4. Vrtić (2,5 % dece)

OMILJENO MESTO ZA RAZMIŠLJANJE

Kuća57%

Dvorište,igralište,blizu kuće28%

brdo, more, reka13%

Vrtić3%

Koje je tvoje omiljeno mesto za razmišljanje

Diskusija rezultata

• Moguće objašnjenje zašto samo 2,5% dece smatra vrtić za omiljeno mesto razmišljanje je taj da je u vrtiću najčešće bučno, dinamično, žagori se, grupe su brojne, prisutnost u pripremnim grupama preko 90%. Osim toga veliki je broj stimulusa, zanimljivih, deca, aktivnosti, igračke, sredstva za rad, vaspitači, podsticajne aktivnosti...podsećamo da je preko 76% dece izjavilo da im za razmišljanje treba mir. Dobro je da u radnoj sobi obezbedimo kutak za razmišljanje, izolovan koliko je moguće.

ZAKLJUČAK

• Deca predškolskog uzrasta od 5,5 do 6,5 godina mogu da razmišljaju o razmišljanju uopšte i o svom razmišljanju i sposobna su da opišu šta se dešava u njihovim glavama, tj. da ono o čemu misle iskažu rečima.Deca su uspela da uoče povezanost razmišljanja sa spoljašnjim radnjama, da shvate razmišljanje kao pripremu za delovanje, ali i kao neodvojivi deo rada i igre.

ZAKLJUČAK

• Takođe su shvatila da razmišljanje može biti i samostalna aktivnost, aktivnost za sebe. Uspela su,uz vođenje od strane psihologa i vaspitača, da se usredsrede na proces razmišljanja, da ga postanu svesna, da govore o njemu, mada postoje teškoće u verbalizaciji misli. Zato smo u svakodnevne vežbe razmišljanja uključili i rečnik razmišljanja.

ZAKLJUČAK

• Deca kao najvažnije odrednice razmišljanja navode:

• Razmišljanje je nešto što ljudi rade, i što moraju ili žele da rade, ali se spolja ne vidi uvek da oni rade

• Razmišljanje zahteva da se uloži veliki napor, vreme, strpljenje,

• Povezano je sa drugim ljudima, počinje kad nas drugi nešto pitaju ili traže od nas da nešto

ZAKLJUČAK

uradimo, rešimo...Smišljaš i kako da se lepo igrate, kako da nekog obraduješ, da ne povrediš nekog..

• Pomaže nam da se smirimo, da kontrolišemo osećanja, trpimo frustraciju

• Samo ispravno, dobro mišljenje (koje donese poželjan rezultat) je razmišljanje

ZAKLJUČAK

• Deca su prepoznala da i samo razmišljanje, traganje za rešenjima, i bez nalaženja tačnog rešenja, može biti igra, zabavno. Deca su uspešno, uz vođenje od strane psihologa, uočila vezu između razmišljanja i osećanja, naročito između osećanja uspešnosti, prijatnosti i ponosa kada reše zadatak, s jedne strane, i ljutnje, stida ili tuge kada u tome ne uspeju, s druge strane.

PRIMENA REZULTATA ISTRAŽIVANJA U RADU U VRTIĆU

• Evaluacija primene programa je pokazala da su ostvareni svi ciljevi, a deca su sa iznenađujućom lakoćom prozivala svoje svakodnevno iskustvo vezano za razmišljanje i primenjivala ga u radionicama.

• Broj dece koja su aktivno i sa nestrpljenjem učestvovala u radionicama povećavao se tokom rada, deca su bila sve opuštenija i produktivnija, sa lakoćom su iznosila ideje i iskustva u vezi razmišljanja.


• Tokom četiri nedelje primene radionica uočeno je da su deca i sa roditeljima razgovarala o radionicama, rešavali su mozgalice kod kuće, zajedno i u vrtić su donosila zagonetke od kuće. Učešće roditelja i dece u radionicama u vrtiću može biti odlična zabava i nezaboravno iskustvo i za decu i za roditelje.

• Vežbe razmišljanja i radionice “Šešir za razmišljanje” bile su okidači za dečju otvornost prema istraživanju, upoređivanju, ispitivanju...


• Deca su postala spremnija da o različitim temama npr. zanimanjima ljudi razmišljaju na novi način: o čemu mora da razmišlja arheolog, o čemu pekar, o čemu frizer...Deca su želela da od nas uče kako se razmišlja, kako se koriste reči za razmišljanje, i bila su istrajna i kad je bilo delova koje su teže shvatali.Ove aktivnosti su ih uvodile u zonu narednog razvoja.


• Najznačajnija primena rezultata istraživanja u vrtiću odnosi se na svakodnevno izvođenje vežbi razmišljanja, u trajanju od 10 minuta, čime se kod dece razvija navika razmišljanja i pruža im se prilika da te vežbe koriste i kasnije u igri i radu,tj ostvaruje se transfer stečenih strategija razmišljanja.

• Deca tokom igre uloga, konstruktivnih igara češće koriste reči koje su povezane sa razmišljanjem i tako se podstiču na novo razmišljanje, pri čemu sami sebe vode kroz usvajanje novih znanja.

• Izrađuje se i rečnik reči za razmišljanje

REČI ZA RAZMIŠLJANJE

• Želje• Plan• razmišljanje unapred• Kako će ispasti• Unazad razmišljanje• Znak pitanja – • Pažnja – da razmišljaš da se ne opečeš na ringli• Gledaj!• Pamti!• Nauči dobro!• Predgledaj! Misli šta će da se desi ako udariš brata u naočare loptom• • •


• Podsećamo da je preko 76% dece izjavilo da im za razmišljanje treba mir. Dobro je da u radnoj sobi obezbedimo kutak za razmišljanje, polazeći od dečjih ideja o tome kako treba da izgleda (mir, tišina, osamljenosthladovina, svež vazduh, da nema previše svetla, ugodan položaj tela, priroda)

copy of Šta deca predŠkolskog uzrasta misle o razmiŠljanju

Documents