Mojoj kerki Sofi

PRVI DEO

Evo, narod e doi sa severa, velik narod, i carevi silni podignue se odkrajeva zemaljskih. Luk i koplje nosie, estoki e biti, niti e aliti; glas eim kao more buati; i jahae na konjima, spremni kao junaci za boj, na tebe,keri vavilonska."

Knjiga proroka Jeremije 50:41,42

Prolog

Najmanski kan je star. Drhti na vetru koji fijue na uzviici. Dole u ravnici, vojska koju je okupioposre pred ovekom po imenu Dingis. Vie od deset plemena stoji sa Najmanima u podnoju dokneprijatelj napada u talasima. Kan uje njihove krike na hladnom planinskom vetru, ali ne vidi bitkujer je skoro slep.

Priaj, ta se dogaa", nareuje svom amanu.Koku tek treba da napuni tridesetu i pogled mu je otar, uprkos senci aljenja koja ga obuzima.airat je spustio svoje lukove i maeve, gospodaru. Izgubili su hrabrost, kao to si predvideo."Previe ga potuju. Iz straha", primeuje kan, steui jae dolamu oko svojih koatih ramena.

Kai kako se dre moji Najmani? Bore li se?"Koku dugo ne odgovara, posmatrajui kotrljajuu masu konja i ljudi ispod sebe. Dingis ih je

iznenadio, iskrsnuvi iz visoke trave u zoru kada su najbolji izviai izvestili da je stotinamakilometara daleko. Najmanski savez su napali svom silom ratnika naviknutih na pobedu, meutim,tada je jo postojala nada da e razbiti njihov napad. Koku u sebi proklinje airata koji je saplanina doveo svoje pleme, toliko brojno da ga je skoro ubedio kako bi mogli zajedno da pobedeDingisa. Nakratko je njihov savez imao veliki znaaj, nezamisliv nekoliko godina ranije. Trajao jedo prvog neprijateljskog napada, a onda ga je strah rasprio i airat je ustuknuo.

Posmatrajui bitku, Koku psuje sebi u bradu, primetivi kako neki sledbenici njegovog kanapristaju da se bore protiv svoje brae. Razmiljaju kao psi, okreui se onako kako vetar duva.

Jo se bore, gospodaru", naposletku kae. Odbili su napad i njihove strele pogaaju Dingisoveljude, obaraju ih."

Najmanski kralj stee svoje koate ake, toliko jako da mu se bele zglavci.To je dobro, Koku. Moda bi trebalo da im se pridruim, da ih osokolim."aman skree svoj grozniavi pogled ka oveku kojeg je sluio ceo ivot.Stradae ako to uini, gospodaru. Video sam. Tvoji ratnici e sauvati brdo ak i od dua

poginulih", kae skrivajui stid. Zna da kan veruje svojim savetnicima, ali kada primeti kako prviredovi Najmana poinju da posustaju, najednom mu se ukazuje sopstvena smrt od kopljita. Sve tosada eli jeste da pobegne glavom bez obzira.

Kan uzdie. Dobro si me sluio, Koku. Zahvalan sam ti. Sada mi kai ta stvarno vidi."Koku kratko, brzo uzdie pre nego to mu odgovara.Dingisova braa su se ujedinila u borbi. Jedan od njih predvodi napad po naim krilima.

Duboko prodire u redove naih ratnika." Zastaje, grizui se za usnu. Utom vidi strelu koja poput muvezunzare leti ka njima. Sledeeg trenutka zariva se do pera u zemlju na samo nekoliko koraka od njih.

Moramo da se popnemo jo vie, gospodaru", uurbano kae, ustajui iz ueeg stava, neskidajui pogled sa uskovitlane mase u daljini.

Stari kan se pridie uz pomo dvojice ratnika. Lica su im hladna i nepomina dok gledajustradanje svoje sabrae, ali se na Kokuov znak odluno penju uzbrdo, vodei sa sobom starca.

Jesmo li uzvratili udarac, Koku?", pita kan drhtavim glasom. Koku se osvre i srce mu se

stee pred mranim prizorom. Jato strela leti nebom, delujui neobino usporeno. Najmanska vojskaje rascepljena na dva dela. aman primeuje da je Dingisov oklop napravljen po uzoru na kineskiali je svakako bolji i kvalitetniji od najmanskog. Svaki ratnik preko svilene bluze nosi na stotinegvozdenih ploica uivenih u debelo platno ali i dalje ne moe da zaustavi direktan pogodak streleiji vrh esto ostaje upetljan u njemu. Koku vidi kako Dingisovi ratnici ispaljuju nova kopljita.Barjak merkitskog plemena se vie ne vijori; ratnici bacaju svoje oruje, padajui na kolena, zadihanii uplaeni. Samo Ojrati i Najmani nastavljaju da se bore iako znaju da nee izdrati jo dugo. Savezje uspostavljen da bi pruio otpor zajednikom neprijatelju ali njegovim raspadom nestaju i sve nadeu slobodu. Koku smrknuto razmilja o svojoj budunosti.

Nai se dostojanstveno bore, gospodaru. Nee pobei, ne na tvoje oi." Meutim, stotinakDingisovih ratnika stie do podnoja brda, neprijateljski gledajui u redove kanovih uvara. Vetar jesurovo hladan na visini i Koku osea kako ga preplavljuju oaj i bes. Predaleko je dogurao da biskonao na vrhu ogoljenog brda pod hladnim suncem. Sve tajne koje je nasledio od oca, ak i onenajdublje, bie unitene jednim udarcem maa ili pogotkom strele. Za trenutak mrzi starog kana kojije pokuao da se suprotstavi novoj sili koja vlada ravnicom. Starac nije uspeo i zbog toga je ispaobudala, bez obzira na to koliko je nekada delovao mono i snano. Koku u sebi proklinje zlu sreukoja ne prestaje da ga prati.

Najmanski kan gubi dah, umorno odmahujui rukom svojim uvarima.Moram da odmorim", stenje, vrtei glavom.Gospodaru, previe su blizu", opominje ga Koku. uvari ne obraaju panju na amana, ve

pomau svom kanu da sedne na suvu travu.Onda smo izgubili, zar ne?", pita kan. Kako su Dingisovi psi drugaije mogli da stignu do brda

ako ne preko mrtvih Najmana?"Koku izbegava pogled kanovih uvara. Oni znaju istinu, ba kao i on, ali se niko ne usuuje da je

izrekne i raspri poslednju starevu nadu. U podnoju, zemlja je ispresecana leevima i krvavimtragovima. Ojrati su se hrabro borili, ali su na kraju i oni slomljeni. Dingisova vojska lakonapreduje, koristei svaku slabost u njihovim redovima. Koku vidi grupe od desetak i sto ratnikakoji hitaju dok njihovi predvodnici izvikuju zapovesti. Samo velika hrabrost najmanskih ratnikauspeva da ih donekle uspori, ali to nee biti dovoljno. Koku za trenutak osea traak nade kadaratnici preuzimaju kontrolu u podnoju brda, ali to je samo aica iscrpljenih ratnika koju Dingisovanemilosrdna sila ve u sledeem juriu brie pred sobom.

Tvoji uvari su spremni da poginu za tebe, gospodaru", mrmlja Koku. To je sve to moe dakae. Ostatak vojske koji je prethodne noi delovao tako vedro i nepoljuljano, sada je pokoen. Kriciumiruih sve su blii.

Kan klima glavom, sklapajui oi.Mislio sam da emo danas pobediti", kae glasom malo jaim od apata. Ako je gotovo, porui

mojim sinovima da spuste svoje maeve. Neu da ginu uzalud."Kanovi sinovi su odavno mrtvi. Pregazila ih je Dingisova vojska. Dva uvara zure u Kokua

kada uju ovu zapovest, skrivajui tugu i oaj. Stariji izvlai svoj ma i proverava otricu. Vene nalicu i vratu su mu nabrekle, podseajui na fine niti prekrivene koom.

Ja u preneti zapovest vaim sinovima, gospodaru, ako mi dopustite."Kan podie glavu.Porui im da ive, Murah, da bi videli kuda e nas ovaj Dingis odvesti."Murahove oi se pune suzama i on ih gnevno brie dok se obraa ostalim uvarima kao da Koku

uopte ne postoji.

Zatitite kana, sinovi moji", tiho im kae. Mladi povija glavu i Murah ga hvata za rame,naginjui se blie da mu za trenutak dodirne elo svojim. Ne gledajui u amana koji ih je doveo nabrdo, Murah poinje da se sputa niz padinu.

Kan zamiljeno uzdie.Porui im da propuste osvajaa", dodaje apatom. Koku vidi da mu graka znoja curi niz nos i

tu drhtavo zastaje. Moda e biti milostiv prema mojim sinovima kada mene bude ubio."Daleko u podnoju, Murah stie do poslednjeg vora odbrane. Ratnici se uspravljaju kada ga

vide; iscrpljeni, slomljeni ljudi koji ne posustaju, trudei se da sakriju strah. Koku uje kako gapozdravljaju dok lako koraa prema neprijatelju.

Koku vidi kako se Dingis probija kroz masu ratnika. Oklop mu je isprskan krvlju. Za trenutakhvata njegov pogled. Hoe li Dingis potedeti amana koji mu nudi ivot sopstvenog kana? Staracsedi pognute glave, mravog, starakog vrata. Moda e Koku tim izdajnikim inom kupiti svojivot. Najednom je prestravljen. Ne eli da umre. Ne jo.

Dingis zastaje i dugo zuri u njega. Koku puta da mu ruka padne. Ne, ne poznaje ovog hladnogratnika koji je u cik zore doao niotkuda i posejao smrt. Mirno se sputa na zemlju pored svog kana,posmatrajui unitenje Najmana. Iz grudi mu se otima drevna ratnika pesma koju je nauio od svogoca. ini se da napetost u starom kanu jenjava kada uje poznate stihove. Murah je prvi najmanski ratnik i tog dana se bori kao lav. Uz pokli see Dingisove ljude, ne tedeise. Poslednji Najmani isputaju ratnike krike, ne marei vie za sebe. Njihove ispaljene streleuspevaju da oamute Dingisove ljude ali ovi hitro ustaju, lomei kopljita i pokazujui zube. DokMurah ubija prvog koji mu se ispreio na putu, desetak ostalih ga opkoljava, zarivajui otrice unjegove grudi.

Koku ne prestaje da peva, irei oi kada zauje zvuk Dingisovih rogova. Ratnici se povlaeod preivelih Najmana.

Murah jo die, zbunjeno stojei nasred bojnog polja. Koku vidi kako mu Dingis neto govoriali ne moe da uje ta. Murah odmahuje glavom i pljuje krv na zemlju, podiui svoj ma. Samonekoliko Najmana i dalje stoji i svi su ranjeni. Krv im obliva ruke i noge. I oni podiu svoja seiva,teturajui se.

Dobro si se borio", uzvikuje Dingis. Predaj se i doekau te pored svoje vatre. Ukazau tizasluenu ast."

Murah mu pokazuje svoje okrvavljene zube.Pljujem na ast Vukova", odgovara on.Dingis na trenutak sedi nepomino na svom konju pre nego to slegne ramenima i naglo podigne

ruku. Razjareni ratnici spremno hrle napred gazei Muraha i ostale Najmane. Visoko na brdu, Koku ustaje i pesma mu zamire u grlu kada Dingis sjae sa svog konja i pone dase penje. Bitka je gotova. Na stotine iskasapljenih tela lei unaokolo ali na hiljade ih se predalo.Koku vie ne mari zbog onog to ga eka.

On dolazi", tiho mrmlja aman, zurei u priliku koja mu se pribliava. Stomak mu se gri i nogemu drhte poput konjskih kianki pod naletom dosadnih muva. ovek koji je pod svojim barjakomdoveo plemena u ravnicu sada se samouvereno penje uzbrdo, bezizraajnog lica. Koku primeuje damu je oklop ugruvan i da nekoliko metalnih ploica visi na nitima. Bitka je bila teka ali Dingis

deluje svee i odmorno, kao da mu nije priinjavala nikakav napor.Jesu li moji sinovi preiveli?", apatom pita kan, razbijajui munu tiinu i hvatajui amana za

rukav.Nisu", kratko odgovara ovaj s gorinom u srcu. Starcu ruka mlitavo pada i celo telo mu se

poraeno srozava. Koku gleda u njegove mutne oi i u njima poslednji put vidi snagu koju dotad nijeprimeivao.

Onda pusti Dingisa da prie", nareuje kan. Zar je sada vie ita vano?"Koku mu ne odgovara, pogleda prikovanog za lice ratnika koji se penje uz brdo. Hladan vetar

iba ga po vratu ali on zna da mu je to slae nego ikada pre. Viao je ljude koji se suoavaju sasmru; oduzimao im je ivot u mranim ritualima, aljui im due daleko. Viao je kako smrt dolazipo njih i za trenutak je i sam eleo da pobegne. Ono to ga sada dri ukopanog u mestu nije hrabrost.On je ovek od rei i magije, ovek koga se Najmani plae mnogo vie nego njegovog oca. Beg biznaio sigurnu smrt od zime koja samo to nije nastupila. Za trenutak uje apat Murahovog sina kojivadi svoj ma, ali mu to ne uliva nikakvu sigurnost. Ima neeg oaravajueg u sigurnom hoduunititelja. Mnoge vojske nisu uspele da ga zaustave. Stari kan die glavu i okree pogled kaDingisu, oseajui njegov dolazak poput skrivenih oiju koje trae zrak sunca.

Kada stigne do njih, Dingis zastaje, odmeravajui ih. Visok je i koa mu sija od loja i zdravlja.Oi su mu ute poput vujih i Koku u njima ne primeuje ni traak milosti. Skamenjeno posmatrakako Dingis vadi ma, jo obojen suvom krvlju. Murahov sin korakne napred, ispreivi se izmeudva kana. Dingis ga gleda sa neskrivenim prezirom od kojeg se mladiu ledi krv u ilama.

Sii s brda, deae, ako ti je ivot mio", mirno mu kae Dingis. Danas ih je dovoljnopoginulo."

Mladi ratnik nemo odmahuje glavom, mamei Dingisov uzdah. Munjevitim udarcem, kan muizbija ma iz ruke, vadei istovremeno iz pojasa bode koji zariva mladiu u grkljan. Dok ivot istieiz Murahovog sina, mladi rairenih ruku pada na svog ubicu. Dingis ga hvata i uz stenjanje baca ustranu. Koku gleda kako se mladievo beivotno telo kotrlja niz liticu.

Dingis mirno brie svoj no i vraa ga u korice za pojasom. Lice mu je najednom umorno.Ukazau Najmanima ast ako odlue da mi se pridrue", naposletku kae.Stari kan zuri u njega, pogleda tupog i praznog.uo si moj odgovor", odluno uzvraa starac. Sada me poalji mojim sinovima."Dingis klima glavom i podie ma. Vetim pokretom mu see glavu koja nastavlja da se kotrlja

niz brdo. Obezglavljeno telo se krivi u stranu i pada na suvu zemlju. Koku uje kako krv iti pokamenju i sva ula mu oivljavaju. Lice mu je bledo kao krpa kada se Dingis okrene ka njemu. Reikoje uspeva da izusti su oajniki vapaj.

Ne sme da proliva krv amana, gospodaru. Ne sme. Ja sam moan ovek, onaj koji razumemo. Napadne li me uvidee da mi je koa gvozdena. Umesto toga, pusti me da ti sluim. Dozvolida proglasim tvoju pobedu."

Koliko dobro si sluio najmanskog kana kada si ga doveo ovde da umre?", ispipava Dingis.Zar ga nisam odveo dovoljno daleko od bitke? U snovima sam video tvoj dolazak, gospodaru.

Pripremio sam se za tebe najbolje to sam mogao. Nisi li ti budunost svih plemena? Moj glas je glasduhova. Ja stojim na vodi dok ti stoji na zemlji i nebu. Dozvoli da ti sluim."

Dingis okleva, maa savreno mirnog u ruci. ovek s kojim razgovara na sebi ima tamnu dolamupreko prljave bluze i pantalona. Ukraena je vezenim arama u obliku ljubiastih krugova koji suskoro crni od masnoe i zemlje. amanove izme su uvezane uetom, kao da prethodnom vlasnikuvie nisu bile od koristi.

Ipak, ima neeg u njegovim oima koje mu poput ara gore na tamnom licu. Dingis se sea kakoje Iluk od Vukova ubio amana njegovog oca. Moda je Ilukovu sudbinu pre mnogo godina zapeatilaupravo ta krv. Koku utke posmatra svog delata, ekajui udarac koji e mu okonati ivot.

Ne treba mi jo jedan brbljivac", kae Dingis. Imam ve trojicu koji tvrde da priaju saduhovima."

Koku primeuje radoznalost u kanovom pogledu i ne okleva.To su prevaranti, gospodaru. Dozvoli da ti pokaem." Ne ekajui odgovor uvlai ruku u dolamu

i iz grudi vadi komad eleza, nespretno omotanog oko drke roga. Osetivi da Dingis podie svojma, Koku iri aku da doeka udarac, sklapajui oi.

Naporom volje, aman obuzdava strah koji mu izjeda utrobu. Vetar mu nemilice iba ogoljenukou ali on mrmlja rei kojima ga je nauio otac, oseajui kako ga obuzima trans, jae i bre negoto je oekivao. Duhovi su sa njim. Njihovo milovanje mu usporava otkucaje srca. Ve sledeegtrena je negde drugde.

Dingis iri oi kada Koku bodeom dodirne podlakticu, probijajui otricom kou. aman nepokazuje znake bola kada metal klizne kroz njegovu ruku. Kan zadivljeno posmatra kako vrh bodeaizbija na drugu stranu ruke. Koku prevre oima, sporo izvlaei bode iz ruke.

Pogled mu je prikovan za Dingisovo lice u trenutku kada potpuno izvue otricu. Svi opinjenozure u amanovu ruku. Koku duboko uzdie, oseajui kako se trans produbljuje sve dok mu studenne ispuni svaki deo tela.

Ima li krvi, gospodaru?", pita on apatom, znajui odgovor.Dingis se mrti ali ne vraa svoj ma u korice. Prilazi korak blie i prstom dodiruje jedva

primetnu ranu na amanovoj ruci.Ni kapi. Ovo je korisna vetina", zadivljeno kae. Moe li da se naui?"Koku se smeka, vidno ohrabren.Duhovi ne poseuju one koji nisu odabrani, gospodaru."Dingis klima glavom i udaljava se. Uprkos hladnom vetru, aman vonja na starog jarca ali on i

dalje ne zna ta da misli o neobinoj rani koja ne krvari.Sa uzdahom prelazi prstima preko otrice svog maa i vraa ga u korice.Dau ti godinu dana ivota, amane. Dovoljno vremena da se dokae."Koku pada na kolena, sputajui lice do zemlje.Ti si veliki kan, kao to sam prorekao", kae, oseajui kako mu suze tipaju obraze. Studen

aputavih duhova ga je napustila. ustro sputa rukav da sakrije ranu iz koje poinje da kulja krv.Jesam", odgovara Dingis, gledajui u podnoje planine gde vojska eka njegov povratak.

Moje ime e se proneti svetom." Kada mu se opet obraa, glas mu je toliko tih da se Koku napreeda ga uje.

Ovo je vreme smrti, amane. Mi smo jedan narod i meu nama vie nee biti ratovanja. Okupiusva mongolska plemena. Gradovi e padati, nove zemlje emo osvajati. ene e naricati i ja u seradovati kada ujem njihov vapaj."

Vraa pogled na amana koji ne die lice sa zemlje.ivee, amane. Odluio sam. Ustaj i poi sa mnom."

U podnoju brda, Dingis klimanjem glave pozdravlja svoju brau, Kaijuna i Kasara. Svaki od njihje izrastao u gorostasa tokom godina okupljanja plemena. Kaijun se osmehuje kada mu stariji bratprie.

Ko je ovo?", pita Kasar, odmeravajui Kokua od glave do pete.Najmanski aman", odgovara Dingis.Utom im prilazi konjanik i silazi s konja, ne skidajui pogled sa amana. Arslan je nekada bio

kova najmanskog plemena i Koku ga odmah prepoznaje. Bio je ubica, sea se aman, zbog ega je iproteran iz plemena. Nije udo to je sada jedan od najvernijih Dingisovih predvodnika.

Tebe znam", kae Arslan. Je l ti otac umro?" Koku prvi put spoznaje da je izgubio autoritetkoji je tako mukotrpno gradio meu Najmanima. Samo mali broj ljudi je smeo da ga pogleda u oi, izstraha da ne budu optueni za izdajstvo posle ega bi ih ekalo muenje noevima i vatrom. Kokunepoljuljano presree pogled najmanskog izdajnika. Ima vremena. Upoznae njegovu pravu prirodu.

Dingisu ne promie napetost izmeu dvojice starih znanaca. tavie, zabavlja ga.Pazi ta govori, amane, pred tobom stoji prvi ratnik pod mojim barjakom. Vie ne postoje

Najmani, niti razlike meu plemenima. Sada smo svi jedan narod."Video sam to u svojim vizijama", brzo uzvraa Koku. Ima blagoslov duhova."Dingisovo lice se zatee kad zauje ove rei.I nije neki blagoslov. Vojska koju vidi oko sebe dobila je na snazi i vetini. Ako su nas i

pomagale due naih oeva, onda su bile previe slabe da bi ih ja video."Koku zbunjeno trepe. Najmanski kan je bio lakoveran i povodljiv. Na ovog oveka nee uticati

tako lako. Ipak, grudi mu se pune slatkim vazduhom. iv je iako do pre sat vremena nije oekivao dae biti.

Dingis se okree prema svojoj brai, ne razmiljajui vie o amanu.Neka se novi ljudi okupe i poloe zakletvu. Veeras, po zalasku sunca", nareuje Kasaru.

Izmeajte ih sa ostalima kako bi osetili da su deo nas a ne poraeni neprijatelji. Budite oprezni.Neu da strepim od noeva u tami."

Kasar povija glavu pre nego to se okrene i sa ostalim ratnicima krene prema potuenimplemenima koji sve vreme klee na kolenima.

Koku primeuje kako osmeh naklonosti lebdi izmeu Dingisa i njegovog mlaeg brataKaijuna. Njih dvojica su prijatelji i Koku poinje da upija svaki detalj koji e mu biti od koristi ugodinama koja dolaze.

Razbili smo savez, Kaijune. Jesam li ti rekao da emo uspeti?", ponosno kae Dingis,pljeskajui svog brata po leima. Tvoji oklopljeni konji su doli u pravi as."

Kao to si me nauio", uzvraa Kaijun, uivajui u ovoj hvali.S novim ljudima, ova vojska e jahati ravnicama", nastavlja Dingis kroz smeak. Vreme je da

konano odredimo svoj put." Za trenutak zamiljeno uti a onda nastavlja. Poalji jahae u svimpravcima, Kaijune. Hou da pronau svaku nomadsku porodicu i najmanje pleme. Neka im porueda sledeeg prolea dou kod crne planine, pored reke Onon. Ta ravnica moe da primi sav nanarod. Okupiemo se tamo i pripremiti za dalje pohode."

Koju poruku da im prenesem?", pita Kaijun.Kai im da priu meni", tiho odgovara kan. Kai im da ih Dingis poziva da se okupe. Sada

nam vie niko ne stoji na putu. Mogu da me prate ili da provedu poslednje dane ekajui moje ratnikena obzorju. To je moja poruka." Rekavi to, kan zadovoljno gleda oko sebe. Za sedam godina okupioje vie od deset hiljada ljudi. Sa preivelima iz poraenog saveznikog plemena bie ih skorodvostruko vie. U ravnici vie niko nee sumnjati u njegovo vostvo. Dingis skree pogled sazalazeeg sunca na istok, zamiljajui velike, raskone kineske gradove.

Oni su nas delili hiljadama generacija, Kaijune. Oni su nas tlaili sve dok nismo postali divljipsi. Ali to je sada prolost. Ujedinio sam plemena pred kojima e drhtati. Dau im povod za to."

Prvo poglavlje

U letnji sumrak, mongolski logor kilometrima se protee u svim pravcima ali i dalje deluje siuno uporeenju sa prostranom ravnicom u podnoju crne planine. Oko atora, ratrkanih po dolini dokledopire pogled, gore logorske vatre. Iza njih, krda konja, ovaca, koza i goveda neumorno pasu travu.Mongoli svakog jutra vode stoku na reku da je napoje i na ispau pre povratka u stanite. Iako jeDingis garantovao mir, napetost i sumnja meu plemenima ne jenjavaju. Nikada pre nije vienotoliko ljudi na jednom mestu. To je budua mongolska vojska koja svojom brojnou ve sada ulivastrahopotovanje. Svakodnevna gloenja su neminovna meu doskora omraenim plemenima. Uveeesto izbijaju tue, uprkos strogoj zabrani velikog kana. Zorom osviu leevi onih koji su pokuali daizmire stare raune ili svae. Plemena se zvanino ne obraaju jedna drugima, ekajui objanjenjezato su sa svojih dalekih stanita okupljena ba tu.

U sreditu vojnih atora i zaprenih kola nalazi se Dingisov ator, drugaiji od svih ostalih.Dvaput je vii i iri od obinog atora, napravljen od jaeg materijala nego to su prue i platno.Veliki ator je podignut na zaprenim kolima i ta konstrukcija se pokazala dovoljno vrstom da bi seolako sruila. Kada padne no, na stotine ratnika dolazi da vidi udo o kojem svi priaju.

Kanov ator je iznutra osvetljen lojanicama koje isijavaju toplu, utu svetlost ali i brzo zasiujuvazduh. Zidovi su pokriveni svilenim ratnim barjacima iako Dingis prezire svaki vid pokazivanjabogatstva, obiavajui da sedi na klupi od grubog drveta. Veeras njegova braa lekare na gomilikonjskih ebadi i askaju uz pie.

Dingis se sprema da saslua nervoznog mladog ratnika, jo znojavog od dugog jahanja, koji mudonosi poruku od svog kana. Ljudi oko njega ne obraaju naroitu panju na glasnika ali on zna da imje oruje uvek pri ruci. Njegovi ljudi su doneli odluku i glasnik se nada da iskusne voe znaju tarade.

Ako si popio aj, sasluao bih poruku", pouruje ga Dingis.Glasnik klima glavom, sputajui iniju na pod pored svojih nogu. Guta poslednji srk aja i

sklapa oi, recitujui: Ovo su rei Baruka, kana ujgurskog."Razgovor i smeh oko vatre naprasno zamiru i on zna da ga svi pomno sluaju, pojaavajui mu

nervozu.S radou sam saznao za tvoju slavu, gospodaru Dingis-kane. Umorili smo se od ekanja da se

nai narodi upoznaju i zajedniki dignu. Sunce je izalo. Reke su se odmrzle. Ti si gurkan, onaj kojie nas povesti. Poveravam ti svu svoju snagu i znanje."

Glasnik zastaje da obrie znoj sa ela i otvara oi. Od Dingisovog mranog pogleda, gri mu seutroba.

Rei su vrlo dobre", primeuje kan, ali gde su Ujguri? Imali su godinu dana da dou ovde. Akomoram da ih ekam..." Pretnja ostaje nedoreena.

Glasnik brzo uzvraa: Gospodaru, mesecima je trajala samo izgradnja zaprega za putovanje.Generacijama nismo naputali svoju zemlju. Pet velikih hramova treba rastaviti, kamen po kamen,kako bi opet bili sagraeni. Samo za skladite svitaka bilo je potrebno tuce zaprenih kola, a ona ne

mogu da se kreu brzo."Tvoje pleme ume da pie?", pita Dingis, naginjui se zainteresovano napred.Glasnik ponosno klima glavom.Ve godinama, gospodaru. Imamo zbirku spisa o zapadnim narodima, kad god nam dozvole da

trgujemo sa njima. Na kan je ovek od velike nauke, ak je i prepisao kineske tekstove."Znai, da oekujem uenjake i uitelje?", pita Dingis. ta, mislite da idemo u lov na svitke?"Glasniku lice rumeni kada se svi prisutni u atoru grohotom nasmeju.Imamo etiri hiljade ratnika, gospodaru. Oni e pratiti Baruka gde god da ih povede."Oni e pratiti mene ili e istrunuti u travi", ispravlja ga Dingis. Glasnik za trenutak zuri u kana,

a onda sputa pogled na uglaan drveni pod i nastavlja da uti.Dingis uspeva da obuzda netrpeljivost.Nisi rekao kada e doi ti ujgurski uenjaci", nastavlja kan.Samo nekoliko dana su iza mene, gospodaru. Ovamo sam krenuo pre tri meseca, a oni su se tada

spremali za put. Ne mogu biti daleko, ako imate jo malo strpljenja."etiri hiljade vredi saekati", zamiljeno odgovara Dingis. Zna li kinesko pismo?"Ja ne znam slova, gospodaru. Ali moj kan ume da ita njihove rei."Pie li u tim svicima kako se osvajaju gradovi od kamena?"Glasnik okleva, oseajui neskriveno interesovanje ljudi oko sebe.Nisam uo nita slino, gospodaru. Kinezi piu o filozofiji, rei Bude, Konfuija i Lao Cea. Ne

piu o ratu, a ak i da piu, te svitke nam ne pokazuju."Onda mi nee biti od koristi", breca se Dingis. Uzmi svoje sledovanje hrane i kloni se tue i

hvalisanja. Proceniu Ujgure kada konano stignu."Glasnik se duboko klanja pre nego to napusti ator, uzdiui od olakanja kada izae na ist

vazduh. Po ko zna koji put pita se da li je kan razumeo ono to mu je preneo. Je li mogue da Ujgurivie nee vladati sobom?

Osvrui se oko sebe, glasnik primeuje treperavu svetlost u daljini. Na jednu re oveka s kojimje upravo razgovarao, mogao bi da bude prognan u bilo kom pravcu. Moda ujgurski kan zaista nemadrugog izbora. Helun umae platno u hladnu vodu, cedi ga i po ko zna koji put privija oblogu na elo svog najmlaegsina. Temug je oduvek bio najslabiji od sve brae i dodatni joj je teret kada se razboli, mnogo veinego to je to sluaj sa Kasarom, Kaijunom ili Temudinom. Majka se gorko osmehuje, setivi se dasvog sina sada mora da zove Dingis. To ime znai okean iako zapravo predstavlja njegovuneutoljivu ambiciju. Njen najstariji sin je u dvadeset estoj godini postao veliki kan premda nijevideo more. Dodue, nije ni ona.

Temug se mekolji u snu, pravei bolnu grimasu kada mu Helun prstima dodirne stomak.Smirio se. Moda bi trebalo da odem", apue Borte.Helun die pogled ka eni koju je Temudin odabrao za sebe. Borte mu je podarila etiri zdrava

sina i Helun je mislila da bi dosad trebalo da budu kao sestre, ili bar prijateljice. Mlada ena jenekada bila puna ivota i radosti, meutim, nemili dogaaji su ubili neto u duboko u njoj. Helun znakakvim oima Temudin gleda svog najstarijeg sina. Nikada se ne igra sa malim oijem i uporno gazanemaruje. Borte se godinama borila protiv nepoverljivosti svog mua, ali su hladnoa ipodozrivost srasli s njima poput gvozdenog zakivnja u tvrdom drvetu. Nije joj pomoglo ni to to suostala tri sina nasledila njegove ute oi. oijeve su tamnosmee i kosa mu je crna kao no. Dok

Temudin ostale sinove tetoi, oi se dri svoje majke, ne shvatajui hladnou na licu svog oca kadgod ga pogleda. Helun primeuje da mlada ena gleda ka vratima atora, nesumnjivo strepei zasvoje sinove.

Sluge e ih staviti u krevet", osorno joj kae. Potrebna sam ovde za sluaj da se Temugprobudi."

Rekavi to, prelazi prstima preko tamne izboine na stomaku svog sina, tik iznad tamnih pubinihdlaica meu preponama. Viala je sline povrede i pre, nakon to bi mukarci podizali teret koji jeprevie teak za njih. Bol bi bio nesnoljiv ali veina se oporavila. Temug nije te sree, nikada nijebio. Na ratnika lii manje nego ikad, naroito otkad je stasao u mukarca. Kada spava, lice mu jepoetsko i ona ga zbog toga voli. Moda zato to je njegov otac cenio samo zrele, vrste ratnike kakvisu postali ostali njeni sinovi. Temuga je oduvek obasipala posebnom nenou i verovatno zbog toganije izrastao u grubijana iako je podneo podjednako grubosti kao i ostali. Helun teko uzdie,oseajui na sebi Bortin pogled.

Moda e ozdraviti", tiho kae Borte. Helun je strelja pogledom. Njen omiljeni sin redovnoizgori na suncu i retko sa sobom nosi bode vei od peroreza. Nije mu zamerala ni kad je poeo daprouava istorijat plemena, upijajui podatke brzinom koja je starce ostavljala bez daha. Ne morajusvi da budu vini jahanju i ubijanju, tei se ona. Svesna je da Temug mrzi podsmeh koji prati njegovposao iako postoje i oni koji se usuuju da ga otvoreno opanjkavaju pred Dingisom. Temug odbijada pria o uvredama i to je njegova velika vrlina. Nijednom od njenih sinova ne manjka duh.

Obe ene podiu glave kada se otvore vrataca od atora, proputajui unutra plemenskogamana. Njegove prodorne oi lete preko uspavanog Temugovog tela i Helun s naporom guinetrpeljivost, i sama iznenaena svojom negativnom reakcijom. Ima neeg u amanu to je iritira,zbog ega nije primila glasnike koje danima alje. Helun za trenutak nepomino stoji, obuzdavajuiprezir i nagomilani umor.

Nisam poslala po tebe", hladno mu kae.Koku se ne obazire na njen ton.Poslao sam roba da zamoli za kratak razgovor sa tobom, kanovom majkom. Moda jo nije

stigao. Ceo logor pria o bolesti tvog sina."Helun osea na sebi pogled amana koji eka njen formalan pozdrav, ali ona ne odvaja oi od

Temuga. amanov pogled je udan, kao da iz njega neko drugi gleda napolje. Primetila je kako seugurao u krugove bliske Dingisu i zbog toga joj se nimalo ne svia. Ratnici moda vonjaju na ovijiizmet, loj i znoj ali to je miris zdravih ljudi. Koku smrdi na raspadnuto meso iako jo nije dokuilada li izbija iz njegove odee ili tela.

Suoen sa utanjem kanove majke, aman bi trebalo da napusti ator ili da rizikuje njenopozivanje uvara. Umesto toga on joj se smelo obraa, neobino siguran u sebe.

Poznajem vidarske vetine, ako mi dozvoli da ga pregledam."Helun pokuava da potisne svoje negodovanje. Olhunski aman je ve jednom pevao nad

Temugom ali mu to nije pomoglo.Dobrodoao si u moj dom, Koku", naposletku kae ona, primetivi kako napetost u njemu

poputa. Ipak, ne moe da se otrgne oseaja da joj je aman zbog neega odbojan.Moj sin sada spava. Najvie ga boli kada je budan i zato hou da se odmara."Koku prilazi dvema enama i sputa se na kolena. Obe nesvesno uzmiu od njega.Mislim da mu pre treba isceljenje nego odmor", kae i nadvija se nad Temuga, miriui mu dah.

Helun se trza od gaenja kada aman spusti ruku na Temugov ogoljeni stomak, opipavajui nabreklinupo koom. Temug stenje u snu i Helun zadrava dah.

Trenutak kasnije, Koku znalaki klima glavom.Pripremi se, staramajko. Sin e ti umreti."Helun hvata amana za ruku, iznenaujui ga svojom snagom.Samo je okilavio creva, amane. Viala sam to i pre. Mnogo puta. ak i ivotinjama se to

dogaa pa nastavljaju da ive."Koku izvlai ruku iz njenog stiska, zadovoljan to konano vidi strah u njenim oima. Sa strahom

moe lako da joj posedne i duu i telo. Da je u pitanju najmanska majka mogao bi da trai seksualneusluge za svoje isceliteljske moi ali ovo je novo pleme i potrebno mu je da zadivi velikog kana.Lice mu ne menja izraz kada joj odgovori.

Vidi kako je izboina tamna? To je izraslina koja ne moe da se odsee. Da je na koi modabih mogao da je spalim, ali pustila je kande u njegov stomak i plua. Bezumno ga izjeda i nee sezadovoljiti dok ga ne ubije."

Grei", uzvikuje Helun ali su joj oi pune suza.Koku sputa pogled kako u njegovim ne bi proitala pobedniku iskru.Voleo bih da je tako, staramajko. Viao sam ovu bolest i pre. Nita ne moe da utoli njenu glad.

Nastavie da ga jede dok ga ne pojede celog." Da bi potkrepio svoju tvrdnju, aman sputa ruku i sdva prsta stiska oteklinu. Temug se naglo budi, otro udiui vazduh.

Ko si ti?", zadihano pita amana, pokuavajui da se pridigne, ali uz bolan krik pada nazad upostelju. Rukama brzo povlai ebe, pokrivajui svoju golotinju dok mu obrazi gore pod amanovimpogledom.

Ovo je Koku, Temug. On e ti pomoi da ozdravi", odgovara Helun. Nove grake znojaoblivaju Temugovo elo i Helun ih neno brie vlanom krpom. Dah mu se ubrzo usporava i on opetpada u iscrpljujui san. Helun gubi neto od napetosti i straha koji je Koku uneo u njen dom.

Ako mu nema pomoi, amane, zato si jo tu?", pita ona. Ima i drugih ljudi i ena kojima supotrebno tvoje vidarsko umee." Ne moe da prikrije gorinu u svom glasu, svesna da ni amanunimalo ne prija.

U ivotu sam se dvaput borio s ovim to njega izjeda. U pitanju je mraan ritual, opasan za onogko ga izvodi, jednako kao i za tvog sina. Ovo ti priam da ne bi oajavala, ali bilo bi suludo nadatise. Raunaj da mu nema spasa a ako ga povratim, radovae se."

Helun osea jezu dok gleda amana u oi. Mirie joj na krv iako na njegovoj koi nema nikakvihpovreda. Pomisao da e dodirivati njenog savrenog sina tera je da stisne pesnice ali ve ju jedovoljno uplaio svojom priom o smrti. Najednom je bespomona pred njim.

ta treba da uradim?", apatom ga pita.Koku nepomino stoji, razmiljajui.Upotrebiu svu svoju snagu da prizovem duhove. Trebae mi koza da preuzme izraslinu i jo

jedna da ga operem krvlju. Imam potrebno bilje, samo da izdrim do kraja."A ako ne uspe?", najednom pita Borte.Koku duboko uzdie, putajui da mu usne zadrhte.Ako me snaga izda, poeu da pevam i preiveu. Ako stignem do poslednje faze i duhovi me

uzmu, onda ete videti kako se odvajam od tela. iveu ali e telo biti prazno bez due. Ovo nijemala stvar, staramajko."

Helun ga sumnjiavo gleda. Deluje tako samouvereno iako mu oi ne miruju, procenjujui kakavefekat ostavljaju njegove rei.

Borte, dovedi dve koze. Videemo ta moe da uini."Napolju je mrak ali Borte ubrzo dovodi dve ivotinje dok Koku krpom brie Temugove grudi i

stomak. Kada mu prstima dodirne usne, mladi se opet budi, oiju iskolaenih od straha.Mirno lezi, deae. Pomoi u ti da povrati snagu", nareuje aman, ne osvrui se kada mu

privedu uznemirene koze. Potpuno je usredsreen na bolesnika.Sporim pokretima, Koku vadi etiri metalne inije iz svoje dolame i sputa ih na zemlju. U

svaku sipa sivi prah i uzima ar iz pei. Ubrzo ator ispunjava vijugavi sivobeli dim. Koku dubokoudie, punei njim plua. Helun kalje u ruku i lice joj poprima tamniju nijansu. Od dima joj se vrti uglavi, ali nema nameru da svog sina ostavi samog sa ovekom kojem ne veruje.

aputavim glasom, Koku poinje da peva na drevnom jeziku svog naroda, skoro zaboravljenom.Helun zapanjeno seda na stolicu, setivi se isceliteljskih rituala iz svog detinjstva. Pesma kod Bortebudi mnogo mranija seanja na ritual kojem je prisustvovala kada je njen mu, recitujui na istomtom jeziku, muio svoje neprijatelje kidajui im komade sprenog srca sopstvenim zubima. U pitanjuje jezik krvi i brutalnosti, dobro poznat u plodnim ravnicama. U njemu nema mesta za dobrotu ililjubav. Dok slua amana, Borte osea kako je zapahnjuje dim, prljei joj kou. Vraaju joj sesvirepe scene muenja i ona poinje da kalje.

Smiri se, eno", opominje je Koku. uti kada dolaze duhovi." Potom nastavlja pesmu s joveim arom, hipnotisano ponavljajui fraze u nedogled, sve glasnije i bre. Prva koza oajniki blejikada je aman podigne iznad Temuga. Noem joj ree vrat i puta da krv oblije telo bolesnogmladia. Temug isputa krik pod naletom topline, ali mu Helun sputa dlan na usne, uutkujui ga.

Koku sputa kozu na zemlju dok joj se telo jo trza. Ne prestajui da peva, aman sklapa oi izariva aku duboko u Temugov stomak. Na njegovo iznenaenje, mladi ne isputa glas i Koku steeizboinu dovoljno jako da mu izmami jo jedan krik. Krv sakriva otar pokret kada otpetljaisprepletena creva i vrati ih iza miinog zida. Otac ga je nauio ovom ritualu; Koku je tada biosvedok kako starac peva dok mukarci i ene oko njega vrite, otvorenih usta i izoblienih lica.Kokuov otac ih je toliko iscrpeo da su bili izgubljeni, opinjeni, ali su mu verovali. Video je kakose opscene izrasline skupljaju i nestaju kada ljudi prekorae granicu u samrtnom asu, verujui uonostrano. Kada se ovek u potpunosti preda amanu, duhovi neretko nagrade to poverenje.

Neasno je izvoditi ovu vetinu zarad obmanjivanja mladia sa pocepanim stomakom, ali nagradae biti velika. Temug je kanov brat, a takav ovek e uvek biti koristan saveznik. Koku nijezaboravio upozorenje svog oca u sluaju zloupotrebe duhova zbog obmane i trikova. Obian oveknikada nee razumeti koliko opojna moe da bude ta mo. Duhovi se skupljaju oko vere poput muvaoko svee krvi. Nije pogreno probuditi veru u stanitu velikog kana. Njegov autoritet moe samo daporaste.

Koku duboko die i peva, kolutajui oima dok gura ruku dublje u Temugov stomak. Uzpobedniki pokli, uvre ruku i iz stomaka vadi komadi telee jetre koji je pre dolaska u atorsakrio u rukav. U njegovoj aci deluje toliko ivo da Borte i Helun reaguju oekivano zaprepaeno.

Koku nastavlja da peva dok podie drugu kozu iznad mladia. I ova prua otpor ali joj onubacuje aku meu ute zube, oseajui kako mu grize prste. Potom joj u usta gura komadi jetre iskuplja vilice, ekajui da ga sirota ivotinja proguta, trzajui se pri tom od gaenja. Kada se uverida je ivotinja pojela meso, snano je udara u glavu i sputa na zemlju.

Ne dajte da doe u dodir s drugim ivotinjama", zadihano kae, inae e opet oiveti a boleste se kod mladia vratiti." Znoj mu curi niz nos dok im ovo govori.

Najbolje da spalite kozu do pepela. Ne sme biti pojedena jer joj je telo zaraeno izraslinom.Pobrinite se za to. Nemam snage da ponovo izvodim ritual."

amanovo telo postaje mlitavo kada mu ula otupe, iako ne prestaje da dahe poput psa na suncu.Bol je proao", zaueno kae Temug, iznenaujui sve prisutne. I dalje malo pee ali ne kao

pre." Koku osea kako se Helun nadvija nad svojim sinom i uje ga kako stenje kada sam sebidodirne stomak, na mestu gde mu je maloas prstom probuio mii.

Koa je ravna", nastavlja Temug. amanu ne promie divljenje u deakovom glasu i bira tajtrenutak da otvori oi i uspravi se. Pogled mu je zamuen dok kilji kroz gusti dim.

Duge prste uvlai u dep dolame i iz njega vadi klupko od konjske dlake umrljano osuenomkrvlju.

Ovo je osveeno", kae im. Vezau njim ranu kako u nju nita ne bi upadalo."Svi utke posmatraju kako cepa komad prljave trake sa svoje dolame i nameta Temuga u sedei

poloaj. Zatim poinje da peva ispod glasa dok istovremeno vezuje traku oko mladieve rane,pokrivajui krutu konjsku dlaku slojevima platna. Kada previje ranu i uvee vor, Koku seuspravlja, zadovoljan to crevo vie nee trati i kvariti sav njegov trud.

Ne diraj do sledee meseeve mene", umorno kae. Pusti da samo spadne i moda e izraslinaopet nai svoje mesto." Koku sklapa oi, toboe iscrpljen. Sada moram da spavam, celu no i veideo dana. Spalite kozu pre nego to se bolest povrati. Skonae za par sati, najkasnije." Budui da jenatopio komadi jetre s dovoljno otrova da ubije odraslog oveka, Koku zna da govori istinu. Nemate ivotinje koja e pokvariti njegov uspeh.

Hvala ti za ovo to si uradio", konano kae Helun. Iako ne razumem..."Koku se umorno osmehuje.Trebalo mi je dvadeset godina uenja da ponem sa izvoenjem obreda, staramajko. Ne oekuj

da e razumeti za jedno vee. Tvoj sin je sada isceljen jer se bolest nije previe ukorenila u njemu."aman za trenutak razmilja. Ne poznaje je dovoljno ali je siguran da e Dingisu preneti sve to seveeras dogodilo. Da bi se u to uverio, dodaje: Ne sme nikome da pria ovo to si videla. Unekim plemenima jo ubijaju one koji izvode staru magiju. Tvrde da je previe opasna." Sleeramenima. Moda i jeste."

Sada je siguran da e se pria proneti logorom pre nego to svane dan. Uvek ima onih koji traevradbinu protiv bolesti ili kletvu protiv neprijatelja. Donosie mleko i meso u njegov ator jer mouvek prate potovanje i strah. Koku bi dao sve da ga se drugi plae jer u tom stanju od njih moe dadobije sve. Zar je vano da li e ovoga puta sauvati svoj ivot? Vera e ojaati kada u njegovimrukama bude visio novi ivot. Bacio je kamen u reku i krugovi e se proiriti daleko. Dingis i njegove vojskovoe su sami u velikom atoru kada se mesec podigne iznad stanita. Zanjima je teak dan ali nijedan ne spava to znai da e sutra ceo dan zevati. Dingis deluje odmornokao onog jutra kada je doekao dve stotine ljudi i ena iz turskog plemena. Danima su putovali sadalekog zapada i jedva su razumeli njegove rei, ali doli su. Sada su deo velikog mongolskognaroda.

Svakoga dana ih je sve vie. Ostalo je jo dva meseca do kraja leta", kae Dingis, ponosnogledajui u ljude koji su s njim od prvog dana. U pedesetoj godini ivota, Arslan je vidno ostarioposle dugogodinjeg ratovanja. On i njegov sin elme pridruili su se Dingisu kada kan nije imaonita osim pameti i tri goljava brata. Ostali su mu verni tokom svih tih godina i Dingis im jedozvolio da se oene i steknu bogatstvo. Veliki kan zahvalno klima glavom starom kovau koji jepostao njegov predvodnik, zadovoljan to ga vidi u snanog kao i uvek.

Temug ne prisustvuje njihovom sastanku ali se dobro oporavlja. Za razliku od ostale brae, on nepokazuje nikakvu sklonost ka taktiziranju. Dingis voli svog najmlaeg brata, ali ne veruje u njegovepredvodnike sposobnosti. Odmahuje glavom, shvativi da mu misli lutaju. I sam je umoran iako to

ne eli da pokae.Neka od novih plemena nikada nisu ula za Kineze", primeuje Kaijun. Oni to su doli jutros

oblae se drugaije od svih dosadanjih. Nisu Mongolci, kao mi."Moda", odgovara Dingis. Ali u se potruditi da im ukaem dobrodolicu. Pustite ih da se

dokau u ratu pre nego to ih procenimo. Nisu Tatari i stoga nisu neprijatelji svima ostalima. Barneu morati da reavam generacijske svae. U svakom sluaju, bie nam od koristi."

Uzima veliki cug crnog airaga iz glinenog kraga, mljackajui usnama.Budite oprezni, brao moja. Doli su da ih ne bismo unitili. I dalje nam ne veruju. Mnogi od

njih me znaju samo po uvenju i niem drugom."Rasporedio sam svoje ljude oko svake vatre", prijavljuje Kaijun. Uvek se nae neko ko trai

kavgu u takvim okupljanjima. Dok mi sada razgovaramo, na hiljade njih pria o nama. Ali moji ljudioslukuju ak i apat. Znau ako bude trebalo da reagujem."

Dingis klima glavom svom bratu, ponosan na njega. Kaijun je izrastao u visokog ratnika, pleairokih i miica snanih od vebanja u streljatvu. Vezuje ih posebna nit koju niko ne moe da narui,ak ni Kasar.

Ipak, lea me svrbe svaki put kad proem kroz logor. Nemir raste u ovom ekanju ali jo mnogimoraju da dou tako da ne moemo nikuda. Ujguri e nam najvie posluiti. Oni koji su ve tu bimogli da nas iskuaju, stoga budite na oprezu i ne dozvolite da uvrede prou nekanjeno. Verovauvaem sudu, ak i ako mi pred noge bacite na tuce odseenih glava."

Zapovednici u atoru se gledaju izmeu sebe, smrtno ozbiljni. Na svakog oveka kojeg su doveliu veliku ravnicu, moraju da dou jo dvojica. Njihova prednost je to nijedan od kanova nije upoznats podrkom koju uivaju. Svako ko ujae u senku crne planine vidi jedno stanite, a ni ne sumnja da unjemu boravi na stotine razliitih grupa koje vrebaju jedna na drugu u obostranom nepoverenju.

Dingis konano zeva.Naspavajte se, brao moja", umorno ih savetuje. Zora je blizu i stada treba odvesti na ispau."Prethodno u da obiem Temuga", najavljuje Kaijun.Dingis uzdie.Nadajmo se da e mu nebeski otac podariti snage. Ne smem da izgubim svog jedinog osetljivog

brata."Kaijun othukuje, otvarajui vrataca i putajui unutra sve noni vazduh. Kada ostane sam,

Dingis ustaje, proteui ukoeni vrat brzim pokretima ruke. Odmah pored vojnog nalazi se njegovporodini ator u kojem spavaju njegovi sinovi. Bie to jo jedna no u kojoj e se neopaeno uvuiu postelju.

Drugo poglavlje

Dingis sa strepnjom posmatra svog najmlaeg brata. Temug celo jutro pria o amanovimisceliteljskim moima, svima koji su voljni da ga sluaju. Logor je uurbano mesto uprkos svojojveliini i svaka vest se brzo pronosi. Do podneva e ovom veu cela ravnica ispirati usta.

A kako si znao da to nije bilo umreno crevo?", pita Dingis, gledajui svog brata. Temug je povisini vii od ostatka porodice i lice mu sija od ushienja i jo neeg. Na spomen amanovog imena,glas mu prelazi u apat. Dingisa ovo divljenje prema amanu posebno rasruje.

Izvadio ga je iz mene, brate! Video sam kako se mekolji u njegovoj ruci, malo je nedostajalo dapovratim. Bol je odmah nestao." Temug se dodiruje po stomaku i pravi grimasu.

Ali ne sasvim", primeuje Dingis.Temug slee ramenima. Koa oko zavoja je jo modra, mada je ve poela da bledi.Bolest me je ivog izjedala. Sada nije gore od modrice."Ali i dalje tvrdi da te nije sekao", udi se Dingis.Temug odmahuje glavom, dok ga obuzima novi talas uzbuenja. Dobro je ispipao ranu u tami

pred svitanje. Pod vrstim zavojem je osetio prorez u miiu koji je pod dodirom jo osetljiv.Siguran je da je to mesto na kojem je aman iupao izraslinu.

On ima mo, brate. Mnogi su ga videli na delu. Verujem u ono to vidim. Zna da oi ne varaju."Dingis klima glavom.Nagradiu ga konjima, ovcama i platnom. Moda i novim noem i izmama. Neu dozvoliti da

ovek koji je mom bratu spasao ivot izgleda kao prosjak."Temug pravi sumnjiavu grimasu.Nije hteo da se prouje, Dingise. Ako ga nagradi, onda e znati da jeste."Ve svi znaju", uzvraa Dingis. Kaijun je u zoru rekao meni i jo trojici. U ovom logoru nema

tajni, brate, to bi trebalo da zna."Temug zamiljeno klima glavom.Onda mu slava nee smetati i brzo e nam oprostiti." Za trenutak okleva pre nego to nastavi,

nervozan pod pronicljivim pogledom svog brata.S tvojim doputenjem, uiu od njega. Mislim da e me uzeti za svog uenika. Nikada nisam

osetio takvu elju za znanjem..." Temug naglo zauti, primetivi promenu na Dingisovom licu.Nadao sam se da e se vratiti svojim dunostima prema ratnicima, Temug. Zar nee da jae

sa mnom?"Temug se naglo rumeni i sputa pogled.I ti i ja znamo da od mene nikada nee biti veliki ratnik. Mogao bih da ovladam vetinama, ali

ljudi e me uvek potovati zbog mog porekla a ne zbog mog umea. Pusti da uim od ovog Kokua.Ne verujem da e mu smetati."

Dingis dugo uti, razmiljajui o ovom predlogu. Temug je vie nego jednom bio predmetpodsmeha u plemenu. Njegovo streljako umee je zanemarljivo i nije zadobio nikakvo divljenjebaratajui maem. Kan zapaa da Temug drhti, strepei da ga stariji brat ne odbije. Uprkos svemu,

nije se uklopio u pleme i Dingis ve godinama eka da njegov neuki brat pronae neto emu e seposvetiti i biti svima od koristi. Ipak, nije voljan da ga tek tako otpusti. Ljudi kao Koku razdvajajuplemena. Ulivaju strahopotovanje i to je dobro, meutim, nisu lanovi porodice. Poznato je da nisudobrodoli kao stari prijatelji. Dingis odmahuje glavom. Temug se takoe dri po strani, poputposmatraa. Moda je to zaista ivot koji bi trebalo da odabere.

Pod uslovom da veba s maem i lukom bar dva sata dnevno. Daj re i odobriu tvoj izbor,tvoj put."

Temug klima glavom, stidljivo se smekajui.Hou. Moda u ti biti korisniji kao aman nego kao ratnik."Dingisove oi postaju hladne.Uvek e biti ratnik, Temug, ali ti nee biti lako. Naui sve to moe od amana ali u srcu pamti

da si moj brat i sin naeg oca."Temug osea suze u oima i sputa glavu pre nego to ih njegov brat primeti.Neu to zaboraviti", tiho mrmlja.Onda porui svom novom uitelju da doe po svoju nagradu. Prigrliu ga pred svojim

predvodnicima i staviu mu do znanja da mi vredi. U mojoj senci bie prihvaen i uvaavan ulogoru."

Temug se duboko naklanja pre nego to izae napolje. Dingis ostaje sam u tami, nadajui se dae Temug ojaati i jahati sa svojom braom. Susret sa amanom mu tek predstoji, ba kao iupoznavanje sa svom nadmenou koju njegov soj nosi sa sobom. Dingisu se iz grudi otima uzdah.Moda tako mora biti. Vidar poseduje neverovatne moi, zakljuuje on, priseajui se kako je Kokuprobio noem sopstveno meso ne pustivi ni kap krvi. Kinezi to smatraju magijom, sea se. Moda inije tako loe imati pored sebe oveka koji e im parirati. Kan opet uzdie. Ali nikada nije pomiljaoda ima roenog brata meu amanima. Kasar koraa kroz logor, uivajui u meteu oko sebe. Novi atori niu na svakom slobodnom paretuzemlje, zbog ega je Dingis naredio kopanje septikih jama na svakom raskru. S toliko ljudi, enai dece na jednom mestu, novi problemi svakodnevno iskrsavaju, ali Kasar nema elju da se njimabavi. Zato Kaijun uiva u novom izazovu, organizujui grupu od pedeset snanih ljudi za kopanjejama i pruanje pomoi u podizanju atora. Kasar zastaje da posmatra kako dvojica grade skladiteza strele od mlade brezovine. Mnogi ratnici ih prave sami za sebe, ali je Kaijun naruio velikukoliinu oruja za vojsku i ispred svakog atora Kasar vidi ene i decu kako posluju oko perja,konia i lepka, vezujui ih u svenjeve od pedeset. Logorske furune danonono gore kako bi bileiskovane gvozdene glave za strele. Isprobavanje novih lukova vri se svake zore.

Prostrani logor je mesto zajednikog ivota i rada. Kasar je zadovoljan to su svi tako uigrani iportvovani. U daljini se uje pla novoroeneta, mamei mu smeak dok koraa stazom od ugaenetrave. Kada napuste ovo stanite, ravnica e biti izbrazdana razliitim oblicima i on pokuava da jezamisli.

U toj oputenosti, isprva ne primeuje komeanje ispred sobe. Sedam mukaraca stoji u ljutitomkrugu, pokuavajui da obori nemirnog pastuva na zemlju. Kasar zastaje da osmotri kako e gaukrotiti. Uplaena ivotinja zariva kopito u stomak jednog od ljudi, ostavljajui ga da se valja pozemlji. Konj je mlad i jak. Zahvaljujui pozamanoj snazi, uspeva da izmigolji sedmorici ljudi,uprkos uadima kojima je vezan. Kada ga budu oborili, vezae mu noge i ivotinja e biti spremna zakopljenje. ini se da grupica zna ta radi i Kasar zadivljeno odmahuje glavom, nastavljajui svoj

obilazak.U trenutku kada zaobie mete, Kasar uje vrisak i zastaje. Konj se unezvereno ritnuo, obarajui

jednog od ljudi na zemlju. Sledeeg trenutka ivotinja besno njiti, propinjui se prema Kasaru,zgazivi mu svojim monim kopitom stopalo. Kasar isputa bolan krik i najblii ljudi spremno skau,sklanjajui ga u stranu.

Kasar kipti od besa, skoro istim kao kod sputane ivotinje, udarajui prvog do sebe. ovek seoamueno tetura, isputajui uad iz ruku. Konj koristi neoekivanu priliku i galopom bei krozlogor. Ostali konju u krdu odgovaraju usplahirenim njitanjem i Kasaru ne ostaje nita drugo nego dase suoi sa grupom gnevnih kopitelja konja. Ne pokazuje strah, znajui da e svi prepoznati njegovoklop.

Vi ste Vojele", kae on, trudei se da umanji napetost. Narediu da vam konja uhvate i vrate."Ljudi ute, razmenjujui poglede. Svi lie jedan na drugog i Kasar shvata da su sinovi vojelskog

kana. Njihov otac je stigao pre samo nekoliko dana, dovodei sa sobom nekoliko stotina ratnika injihovih porodica. Pria se da je preke naravi ali s nepogreivim oseajem za ast. Dok se Vojeleokupljaju oko njega, Kasar razmilja o pretnji upuenoj njegovom sinu.

Za trenutak se nada da e proi bez tue ali onaj kojeg je udario ne skriva svoje namere. Opasnomu se pribliava u pratnji svoje brae. Obraz mu se crveni na mestu gde ga je Kasar oamario.

Odakle ti pravo da se mea?", breca se jedan od brae. Kasar primeuje da je opkoljen, dok seostatak plemena radoznalo skuplja oko njih. Mnoge porodice sa strepnjom posmatraju scenu, ali onzna da ne sme da posrami Dingisa, makar i po cenu naruenog mira u logoru.

Samo sam prolazio", odgovara kroz stisnute zube, obuzdavajui se. Da me ovaj grubijan nijeudario dosad biste ve ukrotili konja. Sledei put mu prvo veite noge."

Jedan od najviih pljuje na zemlju nadomak Kasarovih stopala, terajui ga da stisne pesnice.Utom svi uju duboki muki glas.

ta je bilo?" Najednom se svi koe u mestu. Kasar gleda u starca sa crtama lica istovetnim kao uostalih mladia. Ako je to vojelski kan, razmilja on, preostaje mu samo da pogne glavu. Maevi jonisu isukani i ne pada mu na pamet da uvredi jedinog oveka koji ima kontrolu nad svojim sinovima.

Ti si brat oveka koji sebe naziva Dingisom", odgovara kan. Ali ovo je logor Vojela. Zato sinaljutio moje sinove i pokvario im posao?" Kasarovo lice je crveno od gneva. Kaijun e sigurnobiti obaveten o ovom dogaaju i poslae svoje ljude da izglade stvar, ali on mu ne veruje. Vojelskikan oigledno uiva u ovoj situaciji i Kasar ne sumnja da e iskoristiti prednost svog terena.Obuzdavi svoju narav, staloenim glasom se obraa kanu.

Udario sam onog koji je prvi udario mene. Nema razloga za prolivanje krvi."Umesto odgovora, kanove usne se ire u kez. Oko sebe ima na stotine ratnika i dovoljna je jedna

re da poseku oveka koji mu prkosi.Mogao sam da oekujem takav odgovor. ast ne moe da se zanemari u ovakvim raspravama.

Ovaj deo logora pripada Vojelama. Neovlateno si zakoraio u njega."Kasar prouava hladno lice ratnika koji skriva svoju ljutnju. Zapovest mog brata je jasna",

podsea kana. Sva plemena mogu da koriste zemlju dok se okupljamo. Ovde nema vojelske zemlje."Kada uju ove rei, kanovi sinovi se domunavaju izmeu sebe ali izraz na kanovom licu ostaje

nepoljuljan.Ja kaem da ima i ne vidim nikog ko bi iskuao moju re. A ti e se sakriti u senci svog brata."Kasar sporo uzdie. Ukoliko se pozove na Dingisovu zatitu, ovaj neprijatan dogaaj bie

zaboravljen. Vojelski kan nije toliko lud da izazove njegovog brata u zajednikom logoru, ne kadaovaj iza sebe ima ogromnu vojsku. Ipak, kan ga strelja pogledom poput zmije spremne da napadne i

Kasar se pita da li je sluajnost to je tog jutra nabasao na brau koja krote divljeg pastuva. Uvek ebiti onih koji su voljni da iskuaju oveka koji bi trebalo da ih povede u rat. Kasar odmahuje glavom,odbacujui tu misao. Kaijun uiva u politici i pregovaranju, ali on nema smisla za to, niti eli da senatee sa vojelskim kanom i njegovim sinovima.

Neu ovde da prolivam krv", odluno kae, primetivi pobedniku iskru u kanovim oima, nitimi je potrebna senka mog brata." Potom zariva pesnicu u bradu najblieg sebi, obarajui ga. Sledeegtrenutka svi nasru na njega, kao jedan. ake lete ka njegovoj glavi i ramenima. Ne preostaje mu nitadrugo nego da se povue. U trku uspeva da saplete jednog od njih i silovitim udarcem mu slomi nos.Kasar uiva u tui koliko i svaki ovek koji je odrastao meu braom, meutim, ovde su snage vienego neravnopravne i malo nedostaje da posrne pod udarcima po svom oklopu. Bar je doneklezatien i dok god je na nogama moi e da izbegava njihove ake, uzvraajui im udarce ukoliko muse za to ukae prilika.

Utom ga jedan od napadaa grabi za pojas i obara na zemlju. Kasar udara glavom i uz jaukpokriva lice, branei se od njihovih izama. Gde je Kaijun, tako mu svih duhova? Krv mu curi iznosa i usne poinju da otiu. U glavi mu zvoni od udarca u desno uho. Jo malo i uskoro e bitiozbiljno povreen.

Osea teinu neijeg tela na sebi i ake koje mu sklanjaju ruke s lica. Kasar zuri u oveka iznadsebe. Bez oklevanja mu zabija prst u oko. ini se da ovaj posustaje, budei mu nadu da ga je oslepeo.Vojelski ratnik se kotrlja uz krik, ali ostali poinju da tuku s jo veim arom.

Negde iz blizine dopire bolan jauk i Kasar za trenutak ostaje sam, pokuavajui da ustane. Vidistranca koji utrava u masu, obarajui jednog od brae na zemlju i utirajui drugog u koleno.Novajlija nije stariji od deaka, ali su mu udarci veti i snani. Kasar mu se osmehuje krvavimusnama, ali je i dalje previe oamuen da bi ustao.

Prekinite!", nareuje glas iza njega i Kasar odmah prepoznaje svog brata Temuga koji sekonano pojavljuje u pratnji desetorice svojih ljudi. Njegov mlai brat tri ka njemu, probijajui sekroz masu i odgurujui Vojele u stranu.

Zovi Kaijuna", vie Kasar, uvelog srca. Zna da e Temug dobiti batine i onda e stvarno bitikrvi do kolena. Dingis bi mogao da se pomiri s napadom na jednog od svoje brae, ali u sluajudvojice nee moi da pree preko teke uvrede upuene njegovoj porodici. Vojelski kan kao da nijesvestan opasnosti koja mu preti. Kasar uje njegov smeh kada jedan od njegovih sinova udari Temugau lice, bacajui ga na kolena. Mladi stranac takoe gubi prednost, podnosei kiu udaraca po celomtelu. Vojelski sinovi se kikou, usredsreeni na mlaenje pridolica. Kasar besni kada zaujeTemugove bolne krike dok nemono prima nove udarce, ne pokuavajui vie da ustane.

Najednom nastaje neobian mete, praen negodovanjem vojelskih sinova. Kasar ne prestaje daodbija udarce, leei sklupan na zemlji, kada zauje Kaijunov odluan glas. Ovaj je sa sobomdoveo ljude naoruane palicama koji ne tede udarce.

Ustaj, brate, ako moe. Kai mi koga eli da vidi mrtvog", uzvikuje Kaijun. Kasar sputaruke, pljuje krv na travu i pridie se na noge. Lice mu je izudarano i toliko krvavo da vojelski kangubi svoj samozadovoljni osmeh kada to spazi.

Ovo je lina stvar", brzo dodaje kan. Tvoj brat nije traio pomo."Kaijun gleda as u kana as u Kasara koji slee ramenima, pravei bolnu grimasu.Temug takoe uspeva da ustane, lica bledog i uplaenog. Oi su mu hladne ali ga najvie

poraava to ga Kasar i Kaijun vide u takvom stanju. Mladi stranac se bolno uspravlja i Kasar muzahvalno klima glavom. I on je izubijan, ali uspeva da se osmehne, zadihano se oslanjajui o kolena.

Budite oprezni", mrmlja Kaijun svojoj brai, jedva ujno. Sa sobom je doveo tuce svojih

ratnika, sve to je uspeo da sakupi u trenutku kada je uo za tuu. Ne bi dugo mogli da odbijaju napadnaoruanih Vojela. Najednom nastaje neprijatan muk dok okupljeni narod smrknuto posmatra scenu,ali kan uspeva da povrati neto samopouzdanja.

ast je zadovoljena", objavljuje on. Meu nama nema svae." Okree se prema Kasaru da vidikako e ovaj primiti njegove rei. Kasar podboeno stoji i krvavo se smeka. Iza sebe uje batkoraka koji se pribliavaju. U logoru nastaje opte komeanje. To moe da bude samo Dingis.

Nema svae, veli?", sike Kaijun. Nije na tebi da to odlui, Vojela."Sve oi se okreu prema Dingisu koji koraa sa Arslanom i jo petoricom ljudi u punoj ratnoj

opremi. Svi nose isukane maeve i Vojele se gledaju izmeu sebe, najednom se kajui zbog onog tosu uinili. Usudili su se da iskuaju jednog od Dingisove brae i u tome jo uivali. Dolazak Temugaih je dodatno izbacio iz takta, meutim, niko nije pretpostavio da e obina svaa imati ovako krvavishod.

Dingis utke posmatra scenu, lica ukoenog poput maske. Pogled mu leti ka Temugu i za trenutakmu se ute oi suavaju kada spazi drhtave ruke svog mlaeg brata. Vojelski kan mu se prvi obraa.

Stvar je ve reena, gospodaru", formalno kae. Samo mala arka oko konja." Suvo guta inastavlja: Nema potrebe da se uplie."

Dingis ne obraa panju na njega.Kaijune?"Kaijun gui svoj bes, trudei se da zvui smireno.Ne znam ko je poeo. Kasar e ti to najbolje rei."Kasar se trza pri pomenu svog imena. Pod Dingisovim pogledom paljivo bira rei. Ceo logor

e pre ili kasnije uti za ovo i ne moe sebi dozvoliti da se velikom kanu ali poput deteta. Ne akooekuje da ih ovaj kasnije povede u rat.

Zadovoljan sam svojim ueem u ovome, brate", kae kroz stisnute zube. Ako bude potrebanjo jedan razgovor sa ovim ljudima, obaviu to neki drugi put."

Nee moi!", urla Dingis, prozrevi prikrivenu pretnju vojelskih ratnika. Zabranjujem ti."Kasar povija glavu.Kako ti zapovedi, gospodaru", pomirljivo kae.Dingis gleda u Temuga, primetivi stid zbog javnog prebijanja, pomean sa sveim besom koji

iznenauje i Kasara i Kaijuna.I ti si obeleen, Temug. Ne mogu da verujem da si uestvovao u ovome."Pokuao je mene da sprei", uzvraa Kaijun. Ali, oborili su ga na kolena i..."Dosta!", uzvikuje Temug. Jednog dana u vratiti svaki udarac." Crven u licu, izgleda kao da je

na ivici suza, poput uvreenog deteta. Dingis zuri u svog ucveljenog brata i njegov gnev najednom seprovaljuje. Stenjui odmahuje glavom i odlunim korakom prilazi Vojelama. Jedan od brae mu se nesklanja s puta i Dingis ga odguruje ramenom, skoro ni ne oseajui udarac. Vojelski kan moleivodie ruke ali ga Dingis grabi za dolamu i privlai sebi. Kada se lati maa, oko sebe uje rezakmetalni zvuk isukanih vojelskih maeva.

Stoj!", urla Dingis zapovest koju je izustio toliko puta dotad. Meutim, Vojele ga ne sluaju,suavajui krug oko dva kana. Dingis opet drmusa vojelskog kana, kao da je mrmot u njegovomvrstom stisku. U dva brza poteza, sputa otricu svog maa na njegovu butinu, sekui mu mii.

Ako je moj brat bio na kolenima, Vojela, ti vie nikada nee stajati na nogama", sike. Vojelskikan jaue dok mu krv kulja niz noge. Pre nego to mu ratnici priskoe u pomo, Dingis podie glavui odmerava ih s visine.

Ako vidim jo jedan isukani ma, nijedan pripadnik vojelskog plemena do veeras nee ostati

iv."Predvodnici meu ratnicima oklevaju, smirujui one oko sebe. Dingis stoji pred njima bez trunke

straha dok kan stenje pod njegovim nogama. Njegovi sinovi zaprepaeno posmatraju ovaj prizor. Svelikim naporom volje oboreni kan pokazuje svojim predvodnicima da vrate maeve u korice.Ratnici ga bespogovorno sluaju, ne verujui sopstvenim oima. Dingis zadovoljno klima glavom.

Kada budemo jahali zajedno, Vojele e biti uvari moje brae", naposletku kae.Ako ih i dalje eli...", zajedljivo dobacuje Kasar oteenog lica.Onda smo s ovim zavrili. Krv nee tei i pravda je zadovoljena."Dingis hvata pogled svoje brae dok koraaju s njim nazad ka velikom atoru. Kasar pljeska po

leima mladia koji mu je pomogao, vodei ga sa sobom kako ne bi opet dobio batine.Ovaj mi je priskoio u pomo", pojanjava Dingisu. Ne zna za strah, brate."Dingis za trenutak zastaje da odmeri mladia, videi ponos na njegovom licu.Kako ti je ime?", promuklo ga pita. U njemu i dalje kljua bes od malopreanjeg kokanja.Cubodaj od Urijanhaja, gospodaru."Poi sa mnom ako eli dobrog konja i oklop", kae mu Dingis. Cubodaj se oduevljeno kliberi

na ta ga Kasar odobravajui tape po ramenu. Iza njih, vojelski kan ostaje da lei na zemlji,primajui pomo plemenskih ena. S tako dubokom ranom vie nikada nee stajati uspravno a kamolineometano hodati.

Dok Dingis i njegova braa koraaju kroz veliki logor u senci crne planine, sve oi su uprte unjih. U njima se moe videti samo strahopotovanje. Veliki kan je pokazao da ga nita ne moeiskuati. Ovo je jo jedna mala izvojevana pobeda. Ujguri su primeeni krajem leta, kada brzaci reke Onon nabujaju od letnjih kia. Ravnica je jozelena a poljske eve veselo skakuu dok ujgurska kolona ujednaeno marira, pribliavajui selogoru. Zadivljuje prizor tako brojne, pokretne mase ljudi i stoke, zbog ega Dingis alje pet hiljadasvojih konjanika da ih presretnu. On im se ne pridruuje jer zna da e njegovo odsustvo biti shvaenokao neodobravanje njihovog kanjenja. Umesto toga, Vojele zauzimaju poloaje oko Kasara kojipridolicama jae u susret. Nijedan vojelski ratnik se ne usuuje da digne pogled ni do njegovogpotiljka.

Kada se Ujguri dovoljno priblie, Kasar prilazi zapregama koje vuku ljudi i ivotinje,procenjujui kvalitet i spremnost ujgurskih ratnika. Dobro su naoruani i deluju opako iako on zna daizgled moe da prevari. Ukoliko ne savladaju taktike koje e Dingisu doneti pobedu, bie imdodeljene uloge glasnika.

Ujguri su poznati po uenjatvu i trgovini konjima, zato je Kasar oduevljen ogromnim krdomkoje ih prati. Po njegovoj proceni na svakog ratnika idu tri konja. U logoru e narednih mesecivladati opti mete oko razmene konja za ostala dobra.

Kada podigne ruku, ratnici oko zaprega zauzimaju odbrambene poloaje, hvatajui se za balakesvojih maeva. Ujguri sigurno imaju dobre zalihe kovine za toliki tovar maeva, zakljuuje Kasar.Moda e trgovati i metalom. U logoru su mnogi i dalje naoruani samo bodeima i lukovima. Kasarskree pogled ka omanjem sedokosom mukarcu na elu kolone, onom koji je dao znak zazaustavljanje. Ne promie mu ni kako ga ostali ratnici bespogovorno sluaju. Iako mu je dolamajednostavna, Kasar pretpostavlja da je to ujgurski kan, Baruk. Odluuje da mu ukae ast i prvi muse obrati.

Dobrodoao si u logor, gospodaru", formalno mu kae. Vi ste poslednji od velikih plemena

koje ekamo. Moj kan Dingis je primio tvoj glas u dobroj volji i odredio panjak za tvojeporodice."

oveuljak zamiljeno klima glavom, gledajui u konjanike iza Kasara koji ekaju u savrenomporetku.

Vidim, poslednji smo stigli. Ne verujem da na svetu postoji vie ratnika s obzirom na veliinustanita u ovoj ravnici. Ti si prvi ovek kojeg vidimo posle nekoliko dana putovanja." Kodposlednjih rei zadivljeno vrti glavom. Ujguri e dati re Dingisu, kao to sam obeao. Pokai namgde emo podii atore i odmoriti se."

U poreenju s nekim drnijim voama, Kasaru se svia otvorenost ujgurskog kana. Usne mu serazvlae u osmeh.

Ja sam njegov brat, Kasar", priznaje mu. Lino u vam pokazati."Sedi pored mene, Kasare. Hou da ujem sve novosti." Kan tape po drvenom seditu zaprenih

kola i Kasar spremno silazi s konja, predajui uzde prvom vojelskom ratniku iza sebe.Ako smo mi poslednji, onda Dingis nee dugo ekati da napadne svoje neprijatelje", nastavlja

kan kada se Kasar popne i sedne pored njega. Baruk coke jezikom i volovi nastavljaju da vukukola. Kasar zadovoljno posmatra kako ujgurski ratnici odravaju poredak oko njih. Konano ekrenuti u pohod.

To samo on zna, gospodaru." Modrice od vojelskih pesnica su skoro sasvim izbledele ali ihBaruk ne komentarie. U logoru je mirno posle lekcije date Vojelama, meutim, do kraja leta e seopet uzburkati strasti. Sada kada su Ujguri konano stigli, njegov brat e uskoro narediti pokret. Prisamoj pomisli na to u njemu raste uzbuenje. Okupljena su sva plemena koja e se Dingisu zakleti navernost. Kada krenu u rat, on i njegova braa e osvojiti Kinu.

Radostan si, Kasare", primeuje Baruk dok upravlja zaprenim kolima. Stari kan je jo ilav ipogled mu je vedar.

Jesam, gospodaru. Konano smo svi na okupu. Mislio sam da se nikada neemo ujediniti. Stalnoneke krvne osvete ili kineski podrivai koji uspevaju da nas zavade." Rukom pokazuje premaprostranom logoru. Ovo? Ovo je neto novo."

Ali moe lako da se zavri unitenjem naeg naroda", mrmlja Baruk, gledajui ga u oi. Kasarse ceri, setivi se kako su upravo o tome nedavno razgovarali sa Dingisom.

Da, ali nijedan od nas, ni ovek, ni ena, ni dete, nee biti ivi za sto godina. Svi koje vidi ovdebie pretvoreni u kosti i prah."

Baruk se zamiljeno mrti i Kasar za trenutak ali to ne poseduje Kaijunov dar za govornitvo.Ali u emu je sutina ivota ako ne u opstanku? U krai ena i zemlje? Radije bih bio ovde i

video ovo nego mirno iveo svoj ivot."Baruk klima glavom.Ti si filozof, Kasare."Mladi se kikoe.Gospodaru, ti si prvi koji to tvrdi. Ne, ja sam brat velikog kana i ovo je nae vreme."

Tree poglavlje

U sumrak Baruk od Ujgura satima razgovara sa Dingisom u velikom atoru. Dingis je zadivljennjegovim znanjem, meutim, svaki put kada naie na pojam koji ne razume, zahteva od Baruka da muga pojasni.

Naravno, Dingisa najvie zanima sve to se tie Kine. Tada se naginje napred, poput jastreba, ioi mu divlje sijaju. Ujguri su doli iz zemlje na krajnjem jugozapadu koja se granii sa pustinjomGobi i kineskim carstvom Si Sja. Dingis uiva u svakom detalju koji mu Baruk servira: o kineskimtrgovakim karavanima, njihovoj odei i obiajima i, najvie od svega, o oruju i oklopima. Tano jeda trgovci ne mogu sebi da priute valjanu strau ali Dingis je edan informacija, upijajui ih kaosuva zemlja letnju kiu.

Mir ti je doneo bogatstvo i sigurnost", primeuje Dingis kada Baruk zastane da proisti grlo iuzme gutljaj aja. Moda si mogao da postane saveznik carstva Si Sja i okrene se protiv mene.Jesi li razmiljao o tome?"

Naravno", odgovara Baruk, razoruavajui ga svojom iskrenou. Ali kada bi ti stekao utisakda sam njihov prijatelj, iveo bi u lai. Oni trguju sa nama zato to su im potrebna drva, ivotinjskakoa ili seme retkih biljaka koje koriste u vidarske svrhe. Za uzvrat, nama prodaju nekovano gvoe,tepihe, aj i ponekad svitke koje su ve mnogo puta prepisali." Ujgurski kan se za trenutak suvosmeka, gledajui okupljene oko sebe. Donose svoje nosiljke u ujgurske gradove ali im lica odajugaenje prema nama, ak i kod onih koje nazivaju svojim robovima." Pri seanju na to, kan se rumeniod besa. Pre nego to nastavi, gnevno brie znoj sa ela. Poto sam nauio njihov jezik, dovoljnodobro sam ih upoznao da bih shvatio ko su i ta su. I sam si ih video, gospodaru, tako da me odlinorazume. Ne mare oni ni za koga, osim za svoje carstvo Si Sja. I sami Kinezi ih smatraju drugimnarodom iako su po mnogo emu slini njima. Uvaavaju samo kineskog cara i, poto su podnjegovom zatitom, sebe smatraju njihovim monim susedima. Kineska nadmenost je ogromna,gospodaru."

Baruk se naginje napred i prua ruku da potape Dingisa po kolenu. Pri tom se ini da neprimeuje komeanje ratnika oko sebe.

Generacijama smo dobijali njihove otpatke, gospodaru, dok su oni u svojim utvrenjima dobijalisamo najbolje."

I sada bi voleo da vidi njihov poraz", ispipava Dingis.Voleo bih. Sve to traim je da se njihove biblioteke daju Ujgurima na prouavanje. Osim toga,

videli smo da imaju retko drago kamenje, neto poput mleka i vatre. Ali oni ne trguju takvimstvarima, ma ta da im ponudimo."

Dingis paljivo prouava svog sagovornika. Baruk zna da nema pravo na ratni plen. Plemenanisu plaena za borbu i sve to se osvoji ili opljaka po tradiciji pripada njemu. Elem, Baruk traikrupnu stvar ali Dingis ne moe da zamisli nijedno drugo pleme koje bi zanimale biblioteke carstvaSi Sja. Ova ideja mu mami osmeh.

Dobie svoje svitke, Baruk. Ima moju re. Sve drugo ide osvajau i u rukama je nebeskog

oca. Ne mogu vie nita da ti obeam."Baruk se zavaljuje i nevoljno klima glavom.Dovoljno je kada se doda svemu ostalom to im otmemo. Viao sam kako njihovi konji vuku

moje ljude, gospodaru. Viao sam kako gladuju dok se carstvo Si Sja goji na usevima koje ni s kimne deli. Doveo sam svoje ratnike da naplatim njihovu gordost i osvetim se za prazne gradove i poljakoja smo ostavili za sobom. Ujguri su uz tebe, atorima, konjima, solju i krvlju."

Dingis podie ruku i dva kana se jedan drugom zaklinju vrstim stiskom koji skriva istinskuozbiljnost takvog ugovora. Plemena strpljivo ekaju van atora. Dingis e od svih zahtevati slinuzakletvu, im bude spreman. Ova lina zakletva je iskazivanje podrke koja Dingisu pomalo tekopada.

Baruk, pre nego to izaem napolje, od tebe traim samo jedno", naposletku kae. Baruk ustajei pogled mu se ledi kada shvati da razgovor nije zavren.

Moj najmlai brat je izrazio elju za uenjem", poinje Dingis. Temug, prii blie." Barukodmerava mravog mladia koji ustaje i klanja mu se. Kan mu uzvraa blagim klimanjem glave prenego to se okrene prema Dingisu.

Moj aman, Koku, poduie ga kada za to doe vreme, ali ja bih voleo da savlada kineskopismo i naui sve to vredi znati. Prilaem svitke koje ve poseduje kao i sve ostalo u vezi s tim tozaplenimo od neprijatelja."

Ujguri su sada pod tvojom komandom, gospodaru", uzvraa Baruk. Zahtev nije preveliki ali munije jasno zato Dingis nevoljno pria o toj temi. Temugovo lice sija od sree i Koku pogne glavukao da mu je ukazana velika ast.

Onda je reeno", zakljuuje Dingis. Pogled mu je mraan pod sjajem treperavih lampi.Ukoliko je carstvo Si Sja bogato kao to tvrdi, onda e biti prvo na koje emo krenuti. Hoe li ihKinezi podrati?"

Baruk slee ramenima.Nisam siguran. Njihove zemlje se granie ali carstvo Si Sja je zasebno carstvo. Kinezi mogu da

se dignu na oruje protiv tebe kako bi spreili kasnije pretnje. Ili mogu da ih puste da izginu doposlednjeg oveka, ne mrdajui prstom. Niko ne zna kako oni razmiljaju."

Dingis ga zamiljeno gleda.Da mi je neko pre deset godina priao kako e Keraiti pristupiti velikom savezu, smejao bih mu

se u lice, klonei se svakog suvinog sukoba. Sada ih zovem svojom braom. Nije vano da li e seKinezi dii protiv nas. Ako to uine, samo u ih bre razbiti. Iskreno, radije bih se suoio s njima uravnici nego zalazio iza zidina u njihove gradove."

ak i gradovi su osvojivi, gospodaru", tiho kae Baruk dok u njemu raste uzbuenje.I bie osvojeni", uverava ga Dingis. Vremenom bie. Pokazae mi slabe take Kineza u

carstvu Si Sja. Tu u ih posei a onda im iupati srce."ast mi je da ti sluim, gospodaru", uzvraa Baruk. Duboko se klanja, ostavi u tom poloaju

sve dok mu Dingis ne pokae da se uspravi.Plemena su ujedinjena", zakljuuje Dingis, ustajui i proteui lea. Ako moramo da preemo

pustinju, onda e nam trebati voda i hrana za konje. im poloe zakletvu, vie nas nita ne zadravaovde." Nakratko zastaje.

Doli smo ovde kao plemena, Baruk, a odlazimo kao jedan narod. Ako belei dogaaje u timtvojim svicima, pobrini se da to ne izostavi."

Barukove oi sijaju. Zadivljen je ovekom koji komanduje velikom vojskom.Pobrinuu se za to, gospodaru. Nauiu tvog amana i tvog brata pismu kako bi mogli da ti

itaju."Dingis iznenaeno trepe, zamiljajui kako njegov brat ponavlja rei napisane na krutoj teleoj

koi.Bie zanimljivo videti tako neto", naposletku kae a zatim hvata Baruka za rame, ukazujui mu

ast zajednikog izlaska iz atora. Predvodnici ih u stopu prate. Spolja dopire prigueni amorokupljenih plemena koja ekaju velikog vou. U letnjoj noi stanite sija pod zvezdanim nebom i osvetljeno logorskim vatrama. Centralni deo jeoien u irokom krugu oko Dingisovog atora i ratnici razliitih plemena stoje zajedno natreperavom svetlu. Svi na sebi imaju oklope i lemove koji neodoljivo podseaju na kineske. Nekinose obeleja svog plemena ali je veina bez ikakvih oznaka, pokazujui da su sada deo jednogmonog naroda. Veina u rukama dri maeve, tek dobijene iz kovanica koje su danonono radile oddolaska u ravnicu. Pod jarkim suncem su iskopane ogromne jame u kojima je istopljena kovina i svisu sa uzbuenjem posmatrali kako je kovai pretvaraju u dragoceno oruje. Mnogi su ispekli dlanove,poseui za maem pre nego to se metal valjano ohladio, ne sanjajui da e ikada imati dugu otricu.

Vetar, koji u ravnici ne jenjava, veeras se stiao u lagani povetarac dok okupljeni ratnici ekajuDingisa.

Kada izae napolje, Baruk od Ujgura prilazi zaprenim kolima i zastaje pored tokova od drvetai gvoa. Dingis za trenutak mirno stoji na vrhu zaprege, zagledan u masu ratnika, naslaujui senjihovom brojnou. Njegova braa, zatim Arslan i Delme, i naposletku aman Koku, silaze nizastepenice, svaki zastajkujui da osmotri redove koji se proteu dokle dopire svetlost.

A onda Dingis sklapa oi u zahvalnoj molitvi nebeskom ocu to mu je u miru podario tolikuvojsku koja e ga pratiti. Kratko se obraa duhu svoga oca za sluaj da ga sada vidi. Jesugej e bitiponosan na svog sina, siguran je u to. Obeleio je novu teritoriju za svoj narod i samo duhovi e murei kuda vodi taj put. Kada otvori oi, Dingis primeuje da je Borte dovela njegova etiri sina iporeala ih u prvi red. Deaci su previe mali da bi ih ostavila same. Dingis ih pozdravlja kratkimklimanjem glave, zadravi pogled na najstarijima, oiju i agataju. Ovog poslednjeg je nazvao poslavnom amanu svog rodnog plemena. Devetogodinji oi iz strahopotovanja sputa pogled predsvojim ocem, dok agataj nastavlja da zuri u svog oca, ne uspevajui da sakrije nervozu.

Ovde se okupilo sto razliitih plemena", poinje Dingis monim glasom koji je razvio umnogobrojnim bitkama. Oni koji ne mogu da ga uju saznae od onih ispred sebe.

Doveo sam Vukove u ovu ravnicu, Olhune i Keraite. Doveo sam Merkite i airate, Ujrate iNajmane. Vojele su takoe tu, Tuvani, Ujguri i Urijanhaji." Svaki put kada imenuje neko pleme, ujeklicanje iz pravca njihovih redova. Zadovoljan je to opstaju ujedinjeni, uprkos svim strepnjama inepoverenju. Izjednaavanje nee biti lako za one koji plemensku ast cene iznad svega. Ali to nijevano, govori on sebi. Ujedinie njihova stremljenja i to je najvanije. Bez greke nabraja plemenakoja su iz daljine dojahala u senku crne planine. Ne izostavlja nikog, znajui da bi taj propust bioprimeen i zapamen.

tavie, pozvao sam i one koji nemaju svoje pleme", nastavlja Dingis, ali imaju ast i potujubratsku krv. Dojahali su i tako pokazali svoje poverenje. Svima vama kaem da nema plemena podnebeskim ocem. Postoji samo jedan mongolski narod i on se raa veeras, na ovom mestu."

uje se klicanje onih koji ga uju, dok ostali nastavljaju da zure u njega. Dingis zadravaratniki izraz lica, elei da shvate kako u onome to od njih trai nema gubitka asti.

Mi smo braa po krvi koja su predugo bila razdvojena. Zahtevam porodicu veu od svih

plemena, krvno srodstvo sa svima vama. Nazivam vas braom pod svojim barjakom. Osvajaemozajedno, kao jedna porodica, jedna nacija." Dingis zastaje, procenjujui reakciju okupljenih. Ovajpredlog im nije stran jer se apatom proneo od plemena do plemena. Ipak, svi pomalo ale za onimto gube i malo ko pozdravlja ove njegove rei, ulivajui mu dodatnu nervozu. Duhovi znaju da jeveliki kan svima podjednako naklonjen, meutim, mnoga plemena su u proteklom periodu bila naivici ludila.

Osvojiemo ratni plen veliki kao planina. Dobiete konje, ene, zlato, ulje i slatko meso.Dobiete svoju zemlju i od vaeg imena e drhtati. Svaki ovek e biti kan onima koji mu seklanjaju."

Masa konano klie i Dingis dozvoljava sebi da se osmehne, zadovoljan to ih je pogodio uivac. Neka nii kanovi brinu o ambicijama onih oko sebe. Dingis-kan misli svaku re koju izusti.

Idemo na jug velike pustinje!", uzvikuje Dingis-kan. Narod se najednom utiava i on osea daima punu panju. Prei emo je brzinom koju kineska carstva ne mogu ni da zamisle. Napaemo ihkao to vukovi napadaju jagnjad i razbeae se pred naim maevima i lukovima. Uzeemo njihovobogatstvo i njihove ene. Tamo u zabosti svoj barjak, tako jako da e se tlo zatresti. Majka zemlja eznati da su njeni sinovi i braa pronali svoje stanite i poradovae se topotu koji e odjekivatiravnicom."

Klicanje se pronosi okupljenim ratnicima i Dingis podie ruke, umirujui ih.Jahaemo suvom zemljom, snabdeveni vodom potrebnom za iznenadni napad. Posle toga se

neemo zaustavljati sve do morske obale u svim pravcima. Ovo vam govorim ja, Dingis, i moja reje vrsta kao elik." Masa odobravajue urla i Dingis pucketa prstima Kasaru koji stoji upripravnosti pored njega. Kasar mu dodaje teki stub od srebrne breze oko koje je uvezano osamkonjskih repova. Meu ratnicima se pronosi amor. Neki prepoznaju crno obeleje Merkita, ili crvenirep Najmana, izmeu ostalih. Svaki predstavlja barjak jednog od pridruenih plemena. Kada Dingisuzme stub u svoje ruke, Kasar mu dodaje konjski rep obojen ujgurskom plavom.

Baruk suava pogled ka ovom najupadljivijem simbolu ali zbog naroda iza sebe ostaje miran iushien vizijom o budunosti. Kada oseti Dingisov pogled na sebi, povija glavu.

Utrnulim prstima Dingis vezuje vrh poslednjeg konjskog repa uz ostale i zariva drveni stub uzemlju ispred sebe. Noni povetarac se pojaava, vijorei raznobojni barjak, oivljavajui ga.

Vezao sam boje", uzvikuje Dingis. Kada budu obojene u belo, meu njima vie nee bitirazlika. Predstavljae barjak jedne nacije." Ispod njega, zapovednici podiu svoje maeve i masauzvraa. Hiljade oruja stremi ka nebu i Dingis odobravajui klima glavom. Poklii se dugo nestiavaju, iako on mae slobodnom rukom kroz vazduh.

Zakletva koju ete poloiti je vezivanje, brao moja. Ali nije jaa od krvi koja nas ve vee.Kleknite!"

Prvi redovi odmah padaju na kolena dok ostali to ine tek kada shvate ta se deava. Dingis zatrenutak strepi ali uskoro nijedan ratnik vie ne stoji na nogama. Svi su njegovi.

Koku se penje uza stepenice na zaprena kola, bezizraajnog lica. U svojim najluim ambicijamanije sanjao o neem ovakvom. Temug mu je ve dao neke savete i Koku estita sebi to je mladiaosposobio da mu bude savetnik.

Dok plemena klee, Koku uzima uee u zakletvi. Ujedno se pita da li je Dingis razmiljao otome kako e on biti jedini meu njima koji je nee poloiti. Kasar, Kaijun i Temug klee na travi,zajedno sa kanovima i ratnicima.

Pod jednim kanom mi smo narod", uzvikuje Koku iz sveg glasa dok mu srce uzbueno lupa ugrudima. Njegove rei odjekuju, pronosei se ravnicom u talasima dok ih oni u pozadini ponavljaju.

Dajem atore, konje, so i krv, i svu svoju ast."Koku se hvata za ogradu zaprege dok masa ujednaeno recituje. Posle ove noi e svi znati da je

on aman velikog kana. Zagledan u daljinu, Koku oslukuje rei koje se pronose sve dalje i dalje.Pod vedrim nonim nebom, duhovi e se uvijati od iste radosti, neviene i nedoivljene u svimdotadanjim blagoslovima. Uz brujanje nekoliko hiljada grla, Koku osea kako se ogromna silakovitla u vazduhu. Plemena se konano stiavaju i on duboko uzdie.

Sada ti, amane", mrmlja mu Dingis iza lea. aman se iznenaeno trza pre nego to padne nakolena i ponovi istu zakletvu.

Kada se Koku ponovo popne na zapregu, Dingis visoko podie veliki ma svog oca. Za onekoji mogu da primete, oi mu zadovoljno sijaju.

Uinjeno je. Sada smo jedna nacija i zajedno emo jahati. Veeras neka niko ne misli oplemenima i neka ne ali. Svi smo jedna porodica i sva zemlja je naa."

Rekavi to sputa ruku i svi oduevljeno kliu, ovoga puta kao jedan. Vetar donosi miris peeneovetine i Dingis lakog koraka odlazi na celononi pir sa svojim ratnicima. Hrane i pia imadovoljno da se napune svi stomaci. Pred zoru e mnoga deca biti zaeta. Dingis za trenutak razmiljao tome da se vrati u svoj ator kod Borte ali brzo odustaje, skrivajui nezadovoljstvo bezizraajnommaskom. Njegova zakonita ena mu je ukazala svoju branu dunost, to nije sporno, ali oinstvo nadoijem ne prestaje da ga mui, poput trna u oku.

Dingis odmahuje glavom, odbacujui ovu misao, i prihvata pehar crnog airaga iz Kaijunoveruke. Veeras e piti kao kan svih plemena, dok se ne obeznani. Ujutro e se spremiti za prelazakpustinje Gobi i puta koji mu je suen.

etvrto poglavlje

Pustinjski vetar zvidi oko zaprenih kola, terajui umorne peake da pljuju u pesak koji im ulazi usvaku poru. Muve ih obleu u rojevima, namamljene slanim znojem, ostavljajui crvenilo od ubodapo izloenim delovima koe. Tokom dana, Ujguri ostalima pokazuju kako da zatite lica, umotavajuiglave platnom tako da im ostane samo prorez za oi. Ratnicima su oklopi i lemovi usijani pod jarkimsuncem, ali oni ne ropu.

Posle nedelju dana hoda, Dingisova vojska ulazi u podruje peanih dina. Dok su u pustinjineto i uspevali da ulove, ovde im to retko polazi za rukom jer s poveanjem toplote ivot kao dagubi svaki trag. Na vrelom pesku se mogu videti samo crne korpije koje bee pred njihovimkonjima, uranjajui duboko u pesak. Zaprege se s vremena na vreme zaglavljuju u mekoj podlozi paih je potrebno iskopavati po najveoj egi. Putovanje je naporno ali svaki izgubljeni sat znai dodatnigubitak dragocene vode.

Pred polazak su napunili na hiljade kozjih mehova i uvezali ih tetivama. Meutim, bez drugihizvora vode, ove zalihe su brzo splasnule i mnogi mehovi su prsnuli pod tekim teretom i jakimsuncem. Poneli su dovoljno vode za dvadeset dana a ve je prolo dvanaest. Ratnici svakog drugogdana piju krv svojih konja i iniju mlake, bljutave vode ali vrtoglavica i ispucale usne postaju sveuestaliji. Ujguri kau da su to prvi znaci iscrpljenosti.

Dingis jae sa svojom braom na elu kolone, kiljei na vetru u potrazi za planinama koje bitrebalo da se ukau. Ujguri su trgovali duboko u pustinji, zbog ega se oslonio na Barukovo vostvo.Smrknuto posmatra beskrajnu utu pustaru koja se u nedogled prostire u svim pravcima. Dnevna egaje vea nego to je oekivao ali koa mu je potamnela i lice kao da je dobilo nove slojeve prljavtinei peska. Prve veeri se skoro uzradovao nonoj sveini sve dok mu nije nagrizla meso uprkoskrznenim pokrivaima u atorima. Ujguri ostalim plemenima pokazuju kako da ugreju kamenje u vatria potom ih umetnu u svoje postelje. Mnogi ratnici tako zadobijaju opekotine na leima i progoreledolame. Ukoliko preive hladne noi i stalnu e, pustinju e zaboraviti kao jo jedno neprijatnoiskustvo.

Dok jae, Dingis povremeno brie usne, muljajui u ustima kamenie kako bi imao neprekidandotok pljuvake.

Osvre se da pogleda u Baruka koji jae tik iza njega. Ujguri su svojim konjima platnom pokrilioi tako da ivotinje kaskaju naslepo. Dingis je pokuao to da izvede na svom konju ali bez mnogouspeha. Razuzdana ivotinja se propinjala i rzala sve dok joj nije ponovo otkrio oi, nastavljajui daposre po jarkom suncu. Mnogim konjima se na kapcima stvara beliastouta skrama koju e im leitiako ikada ivi izau iz pustinje. Iako su izdrljivi, konji dobijaju svoje sledovanje vode. Bez njih,nacija bi brzo skonala u pustinji.

Baruk pokazuje na zemlju, uvlaei ruku u pesak i podiui glas ne bi li nadjaao vetar.Vidi ove plave tragove u pesku, gospodaru?"Dingis klima glavom, oblizujui suve usne kako bi mu odgovorio.Oni oznaavaju poetak poslednjeg dela pred planinom Jinan. Ovde ima bakra. Prodavali smo

ga trgovcima iz carstva Si Sja."Koliko jo ima pre nego to ugledam tu planinu?", promuklo pita Dingis, ne gubei nadu.Baruk slee ramenima sa ravnodunou svojstvenom Mongolcima.Ne znamo tano, ali trgovci iz carstva Si Sja su odmorni kada naiu na ove tragove. Konji jedva

da su im pokriveni peskom. Ne moe biti daleko."Dingis se osvre preko ramena, gledajui u kolonu utljivih konjanika i zaprenih kola. ezdeset

hiljada ratnika je doveo u pustinju, i isto toliko ena i dece. Ne nazire se kraj koloni koja se proteekilometrima unazad, podseajui na tamnu mrlju koja titra na vrelom suncu. Zalihe vode su na izmakui uskoro e morati da kolju stada, odnosei sa sobom tek onoliko mesa koliko mogu da ponesu iostavljajui ostatak u pustinji. Baruk prati njegov pogled i smeka se.

Propatili su, gospodaru, ali uskoro emo pokucati na vrata carstva Si Sja."Dingis umorno othukuje. Znanje ujgurskog kana dovelo ga je na ovo mesto ali preostaje mu jo

samo da veruje na re kako je to carstvo zaista bogato i plodno kao to tvrdi. Nijednom ujgurskomratniku dotad nije bilo dozvoljeno da putuje dalje od planina koje se granie sa pustinjom na jugu.Dingis jo nema osnovu za strategiju prvog napada. Smrknuto razmilja o tome dok njegov konj terajo jednu korpiju duboko u pesak. Uloio je sve u obavetenja o slaboj taki kineske odbrane,meutim, i dalje ga kopka kako izgledaju veliki gradovi od kamena, visoki kao planine. Protiv takvesile njegovi konjanici mogu samo da se uzdaju u nebeskog oca.

Pesak pod kopitama njegovog konja poprima plaviastozelenu boju. Velike pruge neobinih bojavijugaju u svim pravcima. Kada kolona zastane da se odmori i okrepi, deca se igraju u pesku, crtajuipo njemu. Dingis ne deli njihovu radost jer im ponestaje vode i svaka no je sve hladnija.

Vojsku malo ta moe da razveseli pre nego to iscrpljena padne u san. Dvaput u proteklihdvanaest dana Dingis je bio prinuen da razrei arke koje umor, nervoza i e bude meuplemenima. Oba puta je bio prinuen da pogubi krivce, stavljajui tako svima do znanja da needopustiti da bilo ta narui mir i slogu. Sada kada su zakoraili u neprijateljsku zemlju, predvodnicinisu u stanju da odre disciplinu tako da je njegova re poslednja i ishod je na kraju uvek brutalan.Ponekad je pretnja dovoljna da se obuzdaju i najplahovitiji ratnici, meutim, njegovim narodomnikada nije bilo lako vladati i predugo utanje sada samo dodatno produbljuje nesuglasice.

etrnaestog dana, kada osvane jo jedno vrelo jutro, Dingis nevoljno skida pokriva sa sebe irazbacuje kamenje koje e sluge pokupiti za sledeu no. Telo mu je ukoeno i umorno dok muskoreli sloj peska neodoljivo nadrauje kou. Kada mali oi, tokom igre sa svojom braom, natrina njega, Dingis ga grubo udara posle ega deak plaui bei u majino naruje. U pustinjskimuslovima netrpeljivost je skoro uobiajena i samo Barukovo obeanje zelene ravnice i rekepotpiruje nadu da e na horizontu uskoro ugledati neto to poinje da se granii sa matom.

esnaestog dana u daljini se naziru tamni obrisi planine. Ujgurski izviai se vraaju galopom,diui za sobom oblak ute praine. Oko njih, zemlja je skoro zelena od bakra i crnog kamena kojeizranja iz peska poput tamnih otrica. Porodice u daljini opet vide mahovinu i iblje koje odieivotom i lovci u osvit zore donose zeeve i glodare uhvaene u njihove none zamke. Raspoloenjese neznatno popravlja iako su svi iznureni od ei i peska u oima. Uprkos umoru i ozlojeenosti,Dingis pojaava patrole oko glavnine vojske i nareuje vebanje lukovima i maevima. Ratnicimasu tela preplanula i mrava od pustinjskog ivota ali ne odbijaju poslunost. Svaki ovek je odluanda ne posustane pod pogledom velikog kana. Tempo hoda se neopaeno ubrzava dok se tekazaprena kola premetaju na zaelje kolone.

Dok kolona napreduje ka planini, Dingis primeuje da su grebeni nii nego to mu se isprvauinilo. Sainjeni su od crnog kamena koje otro izranja iz peska. Prelazak preko njih je nemogu i on

zna da e morati ili da prou preko vrhova ili da ih u irokom krugu zaobiu. Bez zaliha vode,zaprege su lake ali on zna da e morati da nau Barukovu dolinu ukoliko ne ele uskoro daskonaju u pustinji. Plemena su ga prihvatila kao kana ali ukoliko ih uskoro ne izbavi iz ovog pakla,osvetie mu se poslednjim tracima snage. Dingis sedi uspravno na svom sedlu, usta krastavih odei i iscrpljenosti. Iza njega plemena mrzovoljno ropu, ali koraaju dalje. Kaijun i Kasar kilje kroz vreli vazduh u pravcu planine. U drutvu jo dva konjanika, dojahali su daizvide koji je najbolji put za prelazak preko strmih litica. Iskusni i otrooki izviai odmah primeujuusek u klisuri koji obeava. Dovoljno je prohodan jer je strma padina podeljena uskim kanjonomkojim glasno odjekuje topot etiri jahaa. S druge strane, stene se diu ka nebu, previe strme da bi ihpreao ovek, a kamoli konj ili zaprega. Potrebne su posebne vetine tumaenja tragova da bi seutvrdilo koliko je zemlja utabana u irokoj stazi, zbog ega grupica tera svoje konje sredinom druma,nadajui se da e s druge strane otkriti dovoljno informacija o carstvu Si Sja.

Posle nekoliko minuta jahanja, izviai iznenada zastaju. Kraj kanjona je prepreen ogromnimzidom od istog crnog kamena od kojeg je sainjena planina. Svaka kocka u zidu tea je od svega toplemena mogu da pomere. Crni bedem na prvi pogled deluje neprirodno, skoro kao privid u utompesku. Mongolci nemaju neimare koji kleu kamen. Po uredno sloenim, glatkim povrinamazakljuuju da je to delo oveka, meutim, visina i irina zida je neto to su viali samo uneobuzdanim kamenjarima ili najluim snovima. Povrh svega, u dnu zida je umetnuta neprobojnakapija od crnog gvoa i drveta.

Pogledaj koliki je!", uzvikuje Kaijun, odmahujui glavom. Kako emo da ga preemo?"Izviai se zbunjeno gledaju i Kasar zadivljeno zvidi sebi u bradu. Lake bi nam bilo da smo

upali u zamku duhova. Moramo brzo da javimo Dingisu, pre nego to stigne."elee da zna ima li s druge strane ratnika, brate. Zna i s