community based policing srb book priprema

South Eastern and Eastern Europe Clearinghousefor the Control of Small Arms and Light Weapons

SEESAC


SEESAC Internacionalnih Brigada 56, 11 000 Belgrade, SerbiaTel. (+381) (11) 344 6353 / Fax. (+381) (11) 344 6356

URL: www.seesac.org / Email: [email protected]

Filozofija i principi policije u zajednici

ISBN 86-7728-060-4

9 7 8 8 6 7 7 2 8 0 6 0 4

Ujedinjene Nacije, Program za razvoj (UNDP) i Pakt Stabilnosti za Jugoistočnu Evropu (SPSEE) povjerili su Centru za kontrolu lakog i malokalibarskog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC) da obezbijedi operativnu pomoć, tehničku podršku i da upravlja informacijama u vezi sa formulisanjem i sprovođenjem mjera, projekata i aktivnosti koordinacije, kontrole i smanjenja lakog naoružanja u cilju podrške Regionalnog plana implementacije Pakta Stabilnosti i time doprinese povećanju regionalne stabilnosti i daljem dugoročnom razvoju jugoistočne Evrope.

Za više informacija kontaktirati:

Vođa tima SEESAC-a

Internacionalnih Brigada 56

11000 Belgrade

Serbia

Tel: (+381) (11) 344 6353

Fax: (+381) (11) 344 6356

www.seesac.org

Filozofi ja i principi policije u zajednici u okviru SALW intervencija, SEESAC, 2006

Istraživanje i pisanje ovog projekta su uradili Grejam Matijas (Graham Mathias), Dejvid Kendrik (David Kendrick), Gordon Pik (Gordon Peake) i

Hesta Grunvold (Hesta Groenewald) iz Safeworlda tokom leta 2003. godine. Projektni tim zahvalan je na podacima dobijenim za izradu trećeg

izdanja ovog dokumenta Šarmali Naido (Sharmala Naidoo), Grejamu Matijasu i Sajmonu Rinu (Simon Rynn) iz Saferworlda, Misiji OEBS-a

za Srbiju, Kancelariji UNDP-ja u Albaniji i albanskoj policiji. Urednici su Adrijan Vilkinson (Adrian Wilkinson) i Anja Hartdajk (Anya Hartdyke) u

okviru projekta SEESAC. Dizajn i pripremu uradio je Ivan Benusi. Fotografi je sa naslovne strane ljubazni su doprinos UNDP-ja Albanije.

© SEESAC 2006 – Sva prava zadržana

ISBN: 86-7728-060-4

Mišljenja iznesena u ovom izvještaju su mišljenja autora i ne predstavljaju nužno stanovišta Evropske Unije, Razvojnog programa Ujedinjenih

Nacija, Pakta za stabilnost za jugoistočnu Evropu ili organizacije Saferworld. Upotrebljene oznake i predstavljeni materijal u ovoj publikaciji

ne odražavaju stavove Evropske unije, Razvojnog Programa Ujedinjenih Nacija, Pakta za stabilnost za jugoistočnu Evropu ili Saferworlda po

pitanju pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije ili područja, ili njihovih nadležnih organa ili oružanih grupa; ili ocrtavanja njihovih granica

ili državnih granica.

Filozofi ja i principi policije u zajednici

Treće izdanje (2007-01-01)

i



Predgovor

SEESAC ima obavezu da u okviru svog mandata pruža savete po pitanjima bezbednih, brzih i efi kasnih intervencija i da podržava projekte koji se odnose na kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja (SALW) u regionu jugoistočne i istočne Evrope. Početno istraživanje principa i fi lozofi je policije u zajednici je sprovedeno u leto 2003. kao deo trofaznog projekta podrške aktivnostima UNDP-ja Albanije u projektu doprinosa reformi sektora bezbednosti (SSSR). Drugu fazu razvio je Saferworld (UK) početkom 2004, kao jedan operativni okvirni dokument za albansku policiju, a na osnovu prvog izdanja ovog dokumenta projekat UNDP-ja Albanije je otpočeo svoje aktivnosti policije u zajednici.

Tokom nekoliko poslednjih godina aktivnosti UNDP-ja u okviru intervencija vezanih za SALW dovele su do razvoja novih operativnih teorija podrške odgovarajućim SALW intervencijama smanjenja nasilja praćenog oružjem i kontrole SALW. U projektu Albanije po prvi put se istražuje da li policija u zajednici može direktno doprineti smanjenju nasilja praćenog oružjem i kontroli SALW: drugo izdanje beleži iskustva stečena u radu na tome.

Policija u zajednici sve više se prepoznaje kao najbolja fi lozofska osnova za demokratsku policiju. Takođe se prepoznaje kao pristup policijskom radu koji se suočava sa mnogim postkonfl iktnim i bezbednosnim izazovima. Međutim, važno je imati na umu da policija u zajednici nije angažovanje koje se dešava samo jednom, već dugoročni strategijski pristup, i kao takav treba da se sprovodi na održiv i sistematski način. Ovakav pristup zasnovan je na poštovanju ljudskih prava, odgovornosti i potrebi da se efi kasne policijske operacije izvode u saradnji sa zajednicama - korisnicima usluga.

Istraživanje vezano za ovu studiju sproveli su policijski i pravni savetnici iz Saferworlda koji imaju ogromno iskustvo u projektima vezanim za policiju u zajednici. Na osnovu ovog istraživanja Saferworld je razvio, na primer, sveobuhvatni program demokratske policije (policije u zajednici) u Keniji, inicijative bezbednosti zajednice na Balkanu i oblikovao strategiju međunarodne reforme sektora bezbednosti. Dodatnu podršku pružio je i SEESAC preko misije OEBS-a u Srbiji. Istraživanje se zasniva na konsultacijama sa raznim agencijama iz Albanije, Makedonije i Srbije i iskustvima drugih međunarodnih organizacija. Rezultat je ova studija, koja preporučuje principe i fi lozofi ju aktivnosti policije u zajednici kao podršku intervencijama SALW.

Adrian Wilkinson, Šef kancelarije SEESAC-a

Beograd, 30. Septembar 2006

ii



SadržajPredgovor .............................................................................................................................................................................................i

Sadržaj ................................................................................................................................................................................................iii

Filozofi ja i principi policije u zajednici u okviru SALW intervencija ................................................................................... 1

1 Uvod .............................................................................................................................................................................................. 1

2 Principi i karakteristike policije u zajednici ............................................................................................................................ 3

2.1 Uvod ................................................................................................................................................................................. 3

2.2 Šta je policija u zajednici? .................................................................................................................................................. 3

2.2.1 Šta se podrazumeva pod terminom “policija u zajednici”? ................................................................................. 4

2.2.2 Karakteristike policije u zajednici/demokratske policije ..................................................................................... 4

2.2.3 Policija u zajednici nije blaga prema kriminalu! ................................................................................................... 4

2.2.4 Obavezivanje zajednice na učešće ....................................................................................................................... 5

2.2.5 SALW i policija u zajednici ...................................................................................................................................... 6

3 Realizacija policije u zajednici – strateški menadžment ...................................................................................................... 8

3.1 Vizija ..................................................................................................................................................................................... 8

3.2 Izjava misije ......................................................................................................................................................................... 8

3.3 Identifi kacija osnovnog posla ............................................................................................................................................. 8

3.4 Korporativna strategija vizije/misije/osnovnog posla koji će biti realizovani ................................................................. 9

3.5 Plan strateškog razvoja ...................................................................................................................................................... 9

3.6 Plan implementacije posla/usluga .................................................................................................................................... 9

4 “Model” policije u zajednici ....................................................................................................................................................10

4.1 “Filozofi ja”..........................................................................................................................................................................10

4.2 Organizaciona struktura ...................................................................................................................................................10

4.3 Politika rukovođenja .........................................................................................................................................................10

4.4 Operativna strategija za implementaciju.........................................................................................................................11

4.5 Proces policije u zajednici ................................................................................................................................................11

5 Ključna pitanja za pokretanje policije u zajednici ...............................................................................................................12

5.1 Principi i strategije implementacije policije u zajednici ..................................................................................................13

6 Primeri inicijativa policije u zajednici ....................................................................................................................................23

6.1 BJR Makedonija ................................................................................................................................................................23

6.1.1 Regionalni kontekst: jugoistočna Evropa ............................................................................................................23

6.1.2 Ponovno uvođenje policije u zajednicu ...............................................................................................................23

6.1.3 Zaključci ................................................................................................................................................................23

6.2 Srbija ..................................................................................................................................................................................23

6.2.1 Pokretanje policije u zajednici .............................................................................................................................23

6.2.2 Zaključci ................................................................................................................................................................24

6.3 Kosovo ...............................................................................................................................................................................24

6.3.1 Inicijative bezbednosti zajednice kao podrška konceptu policija u zajednici ..................................................24

6.3.2 Zaključci ................................................................................................................................................................24

iii



6.4 Južna Afrika .......................................................................................................................................................................24

6.4.1 Šema nagrađivanja policijskog službenika meseca ..........................................................................................25

6.4.1.1 ...Zaključci .................................................................................................................................................25

6.4.2 Nagrada za najbolju stanicu policije u zajednici ................................................................................................25

6.4.2.1 ...Zaključci .................................................................................................................................................25

6.4.3 Studijska poseta (razmena) .................................................................................................................................26

6.4.3.1 ...Zaključci .................................................................................................................................................26

6.5 Malavi ...............................................................................................................................................................................26

6.5.1 Uspostavljanje konsultativnih struktura u zajednici ..........................................................................................26

6.5.1.1 ...Zaključci .................................................................................................................................................26

6.5.2 Razvijanje modela stanice policije u zajednici ...................................................................................................26

6.5.2.1 ...Zaključci .................................................................................................................................................26

6.6 Kenija .................................................................................................................................................................................27

6.6.1 NVO grade mostove između policije i javnosti ....................................................................................................27

6.6.2 Zaključci ................................................................................................................................................................27

6.7 Severna Irska ....................................................................................................................................................................27

6.7.1 Projekat “Market” komšiluka ..............................................................................................................................27

6.8 Jamajka .............................................................................................................................................................................28

6.8.1 Proces posredovanja ............................................................................................................................................28

6.8.1.1 ...Zaključci .................................................................................................................................................28

6.8.2 Inicijativa smanjenja maloletničkog kriminala ...................................................................................................28

6.8.3 Zaključci ................................................................................................................................................................28

6.9 Pakistan .............................................................................................................................................................................29

6.9.1 Partnerstvo javnih i privatnih lica u analizi krivičnih dela..................................................................................29

6.9.2 Zaključci ................................................................................................................................................................29

6.10 Zaključak ...........................................................................................................................................................................29

Prilog A(Informativni)Pojmovi i defi nicije ....................................................................................................................................31

Prilog B(Informativni)UN Kodeks ponašanja policijskih službenika ........................................................................................33

Prilog C(Informativni)Bibliografi ja ................................................................................................................................................35

iv



1



Filozofi ja i principi policije u zajednici u okviru SALW intervencija

1 Uvod

Ovaj dokument predstavlja prvi deo procesa usmerenog na policiju u zajednici (CBP), i kako on može da se ostvari u kontekstu inicijativa koje se odnose na smanjenje nasilja i malokalibarsko i lako naoružanje (SALW). Ovaj dokument služi i dalje će služiti kao okvir Centru za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC) za razvoj i implementaciju CBP u regionu. Moguće je da će ovo biti jedno od sredstava koje koristi Biro za prevenciju kriza i obnovu (BCPR) UNDP-ja. Druga faza pružila je operativni okvir kancelariji UNDP-ja u Albaniji za sprovođenje CBP u Albaniji.

Regionalni kontekst bezbednosti i policije u jugoistočnoj Evropi suočava se sa mnogim izazovima. U vladama bivše Jugoslavije i za vreme vladavine Envera Hodže u Albaniji, policijske snage u regionu bile su visoko centralizovane i često su služile kao represivne komponente socijalističkog državnog aparata. Previranja tokom 90-ih godina izazvala su odvajanje jugoslovenskih republika, u nekim slučajevima kroz nasilni sukob, kao i kolaps Hodžinog režima. Politička i ekonomska nestabilnost, kao i izazovi formiranja država, dodatno su pogoršali stanje u već potkopanim državnim institucijama. Ovi događaji takođe su uticali na i pogodili i samu policiju. Posebno je zbog toga trpela međugranična saradnja između policijskih snaga, pošto je politički animozitet (i u nekim slučajevima otvoreni sukob) često sprečavao takvu saradnju uprkos povećanoj potrebi za kontrolom, pre svega zbog povećanja obima ilegalne trgovine koja je snabdevala sukobe i crna tržišta koja su se razvijala u regionu. Zloupotrebe ljudskih prava, korupcija, politizacija, malo ili nimalo odgovornosti prema javnosti, prihvatanje vojnih uloga i isključenje određenih etničkih grupa iz policije su karakteristike koje su policijske snage u regionu imale u određenim periodima poslednjih godina. Međutim, u toku su razne inicijative koje treba da se suoče sa ovim problemima (uz međunarodnu podršku), što bi moglo da bude idealna prilika za uvođenje policije u zajednici. Jedan primer za to je Evropska zajednica koja je fi nansirala inicijativu PAMECA1 u Albaniji.

Ovaj dokument namerava da izloži principe i ključna pitanja koja se odnose na uspešno preduzimanje CBP. Podeljen je na pet delova. U prvom delu objašnjava se pojam CBP i daju neke karakteristike ovog stila policijskih aktivnosti. Drugi deo istražuje važnost procesa strateškog menadžmenta u sprovođenju CBP. Na osnovu toga predložen je ‘model’ CBP u trećem delu. Četvrti deo je u formi tabele i namera mu je usmeravanje na neka ključna pitanja sa kojima se treba pozabaviti onda kada se sprovodi CBP. Tabela navodi ukupno dvanaest problema, i za svaki od njih navodi zbog čega je bitan, sa kojim izazovima se suočavamo prilikom sprovođenja i koje strategije i iskustva treba da se koriste kako bi se prevazišli ovi izazovi. Predložene strategije u tabeli zasnovane su na stvarnom, praktičnom iskustvu sprovođenja CBP u raznim regionima sveta, uključujući Afriku, Karibe, južnu Aziju, jugoistočnu Evropu i zapadnu Evropu. Poslednji deo prikazuje odabrane primere CBP.

Kroz ceo dokument se naglašavaju veze između CBP i problema nasilja praćenog oružjem i velike rasprostranjenosti SALW, pošto je tajni protok i posedovanje oružja glavni izazov bezbednosti i sigurnosti u mnogim zajednicama širom sveta. Zauzvrat, napori na rešavanju nasilja praćenog oružjem, problema velike količine SALW i rešavanja problema skrivenog nošenja oružja u društvu, ne mogu da budu uspešni sve dok zajednice ne budu imale poverenje u policiju i druge bezbednosne strukture.

CBP je tesno povezana sa demokratskim upravljanjem i policijom koja je odgovorna pred zakonom, a ne pred vladom. Jedan autor je naglasio da je “demokratska vlada važnija za reformu policije nego što je reforma policije za demokratsku vladu”. Zaštita i promovisanje ljudskih prava su fundamentalni za CBP i zato treba da čine sastavni deo policijske obuke. Osim toga, posvećenost i kompetentno vođenje od strane viših rukovodilaca od ključnog su značaja su za obezbeđivanje pravih promena.

Postoje neke okolnosti u kojima je teško ili čak nemoguće sprovođenje CBP, i one treba pažljivo da se procene pre nego što se ponudi spoljna podrška takvoj inicijativi. Iskustvo je pokazalo da u u nekim zemljama gde je kriminal

1 Police Assistance Mission of the European Community to Albania (Albanska misija policijske pomoći Evropskoj zajednici).

2



eskalirao ili izmakao kontroli, verovatno će doći do otpora prema policijskoj reformi i njenog ograničavanja. Način da se prekine ovakvo stanje je da se prikažu dobre strane koje sa sobom nosi model CBP, i da se pokaže da se on neće uvoditi na štetu po javni red i kontrolu kriminala.

3



2 Principi i karakteristike policije u zajednici2.1 Uvod

U zemljama koje se oporavljaju od sukoba, ili koje su u tranziciji, policija je često bila sredstvo represije, tako da u njima može da dođe do situacije da trenutni režimi nastave sa sličnom upotrebom policije. Posebno u ovom kontekstu, istorijsko nasleđe koje sa sobom nose policijske snage zahteva usvajanje različite fi lozofi je policije, koja je odvojena od podrške režimu i partijske politike, i koja ima jasno odvojene dužnosti od dužnosti koje obavlja vojska. Ova fi lozofi ja usmerena je na zajednice – javnost – i njihove potrebe, i na pružanje odgovornih policijskih usluga uz poštovanje ljudskih prava.

Koncept saradnje policije sa javnošću je veoma star koncept koji je postao poznat pod nazivom “policija u zajednici”, i često se naziva “partnerstvo sa policijom” i “demokratska policija”.

U pomaganju održavanja mira, reda i bezbednosti u zajednicama, policijski službenici pokazuju profesionalnu stranu partnerstva sa zajednicom kroz odgovornost, ali ne isključivu, prema sprečavanju i smanjivanju kriminala i promovisanju javnog reda i sigurnosti pojedinca. Uloga policije je zbog toga uloga “održavanja mira”, pre nego uloga “sprovođenja zakona”. Ovo je najbolje predstavio Ser Robert Pil (Sir Robert Peel), osnivač Metropolitan policije (London), koji je video ulogu nove policije 1829. godine kao:

“održavanje u svakom trenutku odnosa sa javnošću koji oslikava istorijsku tradiciju da je policija javnost i da je javnost policija. Policiju predstavljaju članovi javnosti koji su plaćeni da posvete punu pažnju dužnostima svakog građanina i koje su u interesu dobrobiti i opstanka zajednice.”

2.2 Šta je policija u zajednici?2

CBP je istovremeno fi lozofi ja (način razmišljanja) i organizaciona strategija (način sprovođenja fi lozofi je) koje omogućavaju policiji i zajednici da zajedno rade na rešavanju problema kriminala, narušavanja reda i na pitanjima sigurnosti, kako bi unapredili kvalitet života svih članova zajednice. Filozofi ja je izgrađena na verovanju da ljudi zaslužuju i da imaju pravo glasa u policijskim aktivnostima, i da će zauzvrat učestvovati u njima i podržavati ih. Takođe se zasniva na gledištu da rešenja za probleme zajednice zahtevaju da policija i javnost pronađu nove načine da se suoče sa pitanjima koja prevazilaze usko fokusiranje na pojedinačna krivična dela ili incidente. Ona se takođe bavi i specijalizovanim pitanjima kao što su trgovina drogama, oružjem i ljudima, kao i organizovani kriminal.

Filozofi ja CBP u jednom broju zemalja razvila se u profesionalnu policijsku službu i odgovornu zajednicu u otvorenom i pouzdanom partnerstvu. Uloga zajednice je zbog toga uloga gde informisani i proaktivno usmereni pojedinci koji izražavaju svoje mišljenje, pružaju svoju stručnost i resurse i preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Ova fi lozofi ja omogućava da se postavi ograničenje državi, a naročito policiji koje preuzimaju isuviše preskriptivnu i naredbodavnu ulogu.

Sledeći citat iz Izveštaja3 Nezavisne komisije o radu policije u Severnoj Irskoj adekvatno rezimira suštinu policije u zajednici (naglašavanja su ubačena):

‘Termin (policija u zajednici) ima mnogo defi nicija i donekle je obezvređen zbog česte i neselektivne upotrebe. Mi smo ga nazvali (…) “Policija sa zajednicom”, zato što smatramo da to bolje obuhvata ono što većina ljudi želi da vidi – policiju koja učestvuje u zajednici i koja reaguje na potrebe zajednice, i zajednicu koja učestvuje u aktivnostima policije koje se tiču nje same i podržava policiju. Ono što često podrazumevamo pod izrazom “policija u zajednici”, to su

2 Postoje mnoge različite defi nicije policije u zajednici. Defi nicija koju predlažemo izvučena je iz iskustva dobijenog na terenu za ovo istraživanje.3 Reforma policije bila je glavni element mirovnog sporazuma iz 1998. godine u Severnoj Irskoj, i jedna nezavisna komisija na čelu sa Krisom Patenom (Chris Patten) izradila izveštaj koji je sproveden.

4



samozvane grupe koje patroliraju kroz komšiluk sa palicama, ili, kao drugi ekstrem, ono što je šef policije u Filadelfi ji, Džon Timoni (John Timoney) opisao kao “sedenje ispod drveta, držanje za ruke i pevanje pesmica”.

Ono što stvarno mislimo je: policija radi u partnerstvu sa zajednicom; tako da zajednica učestvuje u aktivnostima policije koje se tiču nje same; rade zajedno na dugoročnom planu, mobilišu resurse za rešavanje problema koji pogađaju javnu sigurnost, umesto da policija sama reaguje kratkoročno na incidente kad se oni pojave.’

2.2.1 Šta se podrazumeva pod terminom “policija u zajednici”?

Sledeće može da se smatra za osnovne principe CBP. Policija treba da:

pruža policijske usluge putem saglasnosti, a ne putem prinude;bude deo zajednice, a ne da se nalazi van nje;otkrije (zajedno sa zajednicom) koje su potrebe zajednice;sarađuje sa drugim agencijama i javnošću;prilagodi “posao” policije prema potrebama zajednice;bude pouzdana u pružanju svojih usluga; ipruža kvalitetnu uslugu.

2.2.2 Karakteristike policije u zajednici/demokratske policije

Navedeni principi mogu da se prevedu u grupu osobina policije u paradigmi CBP. Policija treba da bude:

služba, a ne sila;odgovorna prema zakonu i javnosti;otvorena i prepoznatljiva;profesionalna;orijentisana prema ljudima – uključujući, npr. osetljivost pitanja polova, uzrasta i grupnog identiteta;da pruža kvalitetne usluge – brza i efi kasna;vidljiva i dostupna;savetodavna i saradljiva;proaktivna; ipreventivna.

2.2.3 Policija u zajednici nije blaga prema kriminalu!

Zemlje u tranziciji koje su izašle iz sukoba osetile su značajne društvene promene, često povezane sa porastom kriminaliteta. Posebno u ovom kontekstu, CBP se ponekad optužuje zbog blagog odnosa prema kriminalu. Međutim, to nije slučaj:

CBP je oštrija, pre svega zato što će kroz njeno sprovođenje javnost da zahteva i očekuje više od svoje policijske službe;Policija treba da se bavi smanjenjem straha kod običnih ljudi i stvaranjem straha kod kriminalaca;Policija u zajednici je pametna policija zato što:

Mobiliše većinu građana da rade zajedno sa policijom na smanjenju kriminala i hvatanju kriminalaca – prepoznaje pravo društva na zaštitu od kriminalnih aktivnosti;To znači da kroz saradnju sa drugima dolazi do razmene resursa, ideja, odgovornosti i rešenja;

a)b)c)d)e)f)g)

a)b)c)d)e)f)g)h)i)j)

a)

b)c)

▪

▪

5



Teži da se suoči sa uzrocima kriminala i sukoba kroz partnerske projekte sa pogođenim zajednicama i svima ostalima uslužnim strukturama (vidi primere u nastavku);Oslanja se na podatke i informacije kako bi se prepoznali aktivni i uporni kriminalci i kako bi se obezbedili čvrsti dokazi za njihovo osuđivanje.

2.2.4 Obavezivanje zajednice na učešće

CBP zahteva konstantan i održiv kontakt sa svim delovima lokalne zajednice, tako da policija i zajednica u kojoj ona radi (i kojoj pripada) mogu zajedno da nađu rešenja za lokalne probleme. Ova uloga je mnogo veća od samo reaktivne. Ona zahteva proaktivni pristup u kojem će da dominira saradnja. Takođe zahteva koordinaciju i stalnu uzajamnu podršku između policije i drugih institucija krivičnog pravosuđa.

Kada se govori o “partnerskoj” policiji potrebno je naglasiti da CBP podrazumeva novi odnos između policije i javnosti kojoj ona služi. Ona teži ukidanju nezadovoljstva, apatije i protivljenja, dok istovremeno kontroliše impuls javnosti da uzme zakon u svoje ruke. Ovaj novi odnos koji je zasnovan na uzajamnom poverenju i poštovanju takođe sugeriše da policija može da pokreće ljude da prihvate svoj deo odgovornosti za ukupan kvalitet svog života u zajednici. Obe strane ove saradnje zbog toga treba da znaju koje su njihove odgovornosti.

a) Od strane policije

CBP zahteva organizacionu strategiju koja obezbeđuje da svako u policijskoj organizaciji prevodi fi lozofi ju u praksu. Osnovni principi su da je “svaka policija policija u zajednici” i da su “svi pripadnici policije u stvari pripadnici policije u zajednici”.Ovo zahteva velike promene u policijskoj organizaciji, posebno onu vrstu organizacije koja je tradicionalna i hijerarhijska i gde se moć vezuje za čin i poziciju. CBP zahteva značajne promene u samoj policijskoj organizaciji kako bi se omogućilo da operativni pripadnici policije (u “prvim redovima”) imaju veću autonomiju u u donošenju odluka, što bi doprinelo poštovanju njihovih odluka kao policijskih profesionalaca.CBP zahteva posvećenost policijske organizacije prema mobilisanju i koncentrisanju svojih resursa do “tačke isporuke usluge”.Takođe zahteva da svako u policijskoj organizaciji prihvati potrebu za usmeravanjem na rešavanje problema zajednice na načine koji nisu samo inovativni, nego i koji prosvećuju javnost u procesu obavljanja policijskih dužnosti.CBP ulaže poverenje u one koji učestvuju u obavljanju policijskih dužnosti “na terenu” – i u pripadnike policije i u pripadnike lokalnih zajednica – tako što koristi njihovo iskustvo, stručnost i znanje kako bi pronašla rešenja za lokalne probleme.CBP želi da izađe u susret potrebama svih grupa u društvu, posebno siromašnima, ranjivima i onima koji ne mogu da se brane, dok posebno brine i o potrebama žena, dece i starijih osoba. Ukoliko može da se smanji visok nivo kriminala, doći će do poboljšanja društvenog i ekonomskog napretka, što će da unapredi privredu i kvalitet života svih delova zajednice.

b) Od strane zajednice

Javnost, koju predstavljaju građani, ne samo što treba da ima ista prava, već i odgovornosti u utvrđivanju i postavljanju prioriteta i rešavanju problema na “partnerski” način. CBP zahteva konstantan i održiv

▪

▪

■

■

■

■

■

■

■

Slika 1: Trening u Školi unutrašnjih poslova na Kosovu,

2004 (copyright UNDP Albanija)

6



kontakt sa svim delovima lokalne zajednice kako bi se zajednički došlo do rešenja za lokalne probleme. Ona zahteva proaktivni pristup u kojem će da dominira partnerstvo u obavljanju policijskih dužnosti.CBP promoviše pametnu upotrebu tehnologije, ali takođe snažno podstiče verovanje da ništa ne može da prevaziđe ono što posvećeni ljudi zajedno mogu da postignu kroz razgovor i zajednički rad. Pozitivne inicijative kao što su Podrška žrtvama, Nadgledanje komšiluka i poslovanja, Program učestvovanja škola i prevencija kriminala u zajednicama, imaju veliku ulogu u rešavanju problema i unapređivanju sveukupnog kvaliteta života svih građana.U okviru različitih zajednica uvek će da postoje različite strukture (organizacije, udruženja, grupe, kako statutarne tako i dobrovoljne) koje su već uspostavljene i koje mogu da se koriste kao dopuna sigurnosti i partnerstvu u zajednici. Na primer, javna i privatna udruženja stanara (kućni saveti); udruženja stanovnika; poslovna udruženja (Privredna komora); sindikati; dobrovoljne organizacije koje rade sa siromašnima, starim osobama, omladinom, slabim i nezaštićenim osobama; dobrotvorne organizacije; međunarodne organizacije kao što je Rotari klub; javne komunalne službe – voda, gas i električna energija – a posebno lokalna javna uprava (lokalna samouprava), itd. U nekim slučajevima ovo će da budu neformalne strukture, npr. glave porodica ili familija. S vremenom predstavnici ovih organizacija/tela mogu da oforme Savetodavnu Grupu/Komitet za odnose između policije i zajednice, telo koje ima pravi uticaj na razvoj CBP i može da obezbedi da policija bude odgovorna prema uslugama koje pruža.Mobilisanje i unapređivanje znanja, ekspertize i resursa ovih organizacija i struktura u pravcu razmatranja pitanja sigurnosti zajednice, rešavanja problema i saradnje sa policijom, može da bude veliki izazov i veoma težak zadatak. Ovo je posebno slučaj tamo gde postoji istorijat nepoverenja u, pa čak i straha od policije.

2.2.5 SALW i policija u zajednici

Život u siromaštvu može da znači mnogo više od života bez zaštite i osnovnih sredstava. Siromaštvo je često život u strahu, bez adekvatnih sredstava zaštite. Pravda, sigurnost i pravo na život bez straha važni su za sve ljude. Posebno je strah od kriminala ključna pretnja po sigurnost zajednice i izazov kako za zajednicu, tako i za policiju.

CBP teži transformaciji policije, povećanju njenih kapaciteta i poboljšanju saradnje sa zajednicom kako bi se sprečio kriminal, povećala bezbednost zajednice i unapredio održivi razvoj. Da bi se ovo izvelo, od ključnog značaja su kontrola dostupnosti i cirkulacije SALW. Laka dostupnost SALW može da pretvori komšijske nesuglasice u nasilne incidente, i tako kriminal učini još nasilnijim. Povećanje nasilja zauzvrat ozbiljno ugrožava mogućnost društvenog i ekonomskog razvoja.

Smanjenje broja dostupnog oružja unaprediće javnu bezbednost i sigurnost, što je ključni cilj CBP. Mere koje mogu da se preduzmu u efi kasnoj borbi protiv širenja malokalibarskog i lakog naoružanja su sledeće:

pojačane kontrole civilnog posedovanja naoružanja;

bolje obezbeđenje policijskih skladišta, održavanje inventara oružja i sankcije za pripadnike policije koji nose oružje kući van dužnosti; i

uvođenje nove politike uništavanja zaplenjenog oružja zbog rizika da se vrati na crno tržište.

■

■

■

a)

b)

c)

Slika 2: Grupa za rešavanje problema u zajednici u Vlori,

2004 (copyright UNDP Albanija)

7



Osim toga, inicijative vezane za SALW mogu direktno da ojačaju CBP, na primer:

aktivnosti izgradnje kapaciteta policije za istraživanje puteva i načina trgovine SALW povećaće sposobnost policije da se efi kasnije suoči sa problemima SALW, i tako unapredi ukupan kvalitet policijskih usluga;uspešan proces prikupljanja SALW može da bude dobra polazna tačka za izgradnju boljih odnosa policije sa javnošću, zbog toga što će policija javno da se suoči sa ovim problemima;uspešna edukacija o opasnostima SALW može takođe da pruži polaznu osnovu za CBP u pogledu pokretanja konsultacija između policije i zajednica.

U krajnjem slučaju, građani će jedino da budu voljni da predaju oružje ukoliko primete poboljšanje u domenu javne bezbednosti i sigurnosti i ukoliko steknu određen nivo poverenja u policiju i druge bezbednosne službe. Ovde CBP igra važnu ulogu u jačanju SALW intervencija. Slično ovome, ukoliko postoje dobri radni odnosi između policije i zajednice, policiji će da bude lakše da dobije informacije o skrivenom oružju i tranzitnim rutama za trgovinu oružjem. CBP može tako da podržava SALW intervencije na sledeće načine:

kroz konsultacije između policije i zajednice može da se uspostavi stalni dijalog i poverenje, tako da će ljudi da budu odlučniji da ostave oružje i da se okrenu alternativnim (nenasilnim) rešenjima uzroka kriminala i nesigurnosti; iuspostavljeno partnerstvo između policije i drugih institucija u društvu za potrebe CBP može da posluži kao korisna platforma za suočavanje sa specifi čnim problemima, kao što su kontrola i velika rasprostranjenost SALW.

a)

b)

c)

a)

b)

8



3 Realizacija policije u zajednici – strateški menadžment

Filozofi ja, principi i karakteristike CBP (koji su pomenuti) treba da postanu deo policijske organizacije kako bi se osiguralo uspešno sprovođenje. Vrlo jednostavno: “ako ne uspeš da napraviš plan, planiraj da nećeš uspeti“. Policijska organizacija zbog toga treba da obezbedi da:

razume svoje “klijente“, ljude kojima služi;razume lokalni i regionalni kontekst u kojem funkcioniše;odgovara izbornom telu;postavlja jasne i postojane ciljeve i teži njima;postavlja zajedničke ciljeve za sve učesnike krivičnog zakonodavstva;dodeljuje jasna ovlašćenja;obučava i motiviše ljude;efi kasno komunicira;objavljuje informacije o svom radu;prati rezultate; ibrzo se prilagođava i pokreće promene.

Pokretanjem procesa strateškog upravljanja kao prvog koraka, policija može da osigura da bude izričita po pitanju svojih prioriteta i načina na koje će da sprovede CBP. Korisna polazna tačka po ovom pitanju je sprovođenje istraživanja stanja policije i odnosa javnosti prema policiji.

Predložene komponente procesa strateškog upravljanja prikazane su dalje u tekstu. Kod policijskih organizacija koje ih već poseduju, može da se radi na prilagođavanju komponenti ili osiguravanju da one prate principe CBP. Za ostale policijske službe (posebno za novoosnovane), ovo može da bude potpuno nov proces.

3.1 Vizija

Primer može da bude “Stvaranje bezbednog i sigurnog okruženja za svakoga” ili “Izgradnja bezbednijih zajednica, u kojima nema straha, kroz partnerstvo”.

3.2 Izjava misije

Ovo u svakom slučaju treba da bude jezgrovita i kratka izjava o onome što organizacija želi da postigne, na primer “Profesionalna policijska služba koja pruža pouzdanu, kvalitetnu i odgovornu uslugu putem policije u zajednici, posebno u siromašnim i osetljivim zajednicama”4.

3.3 Identifi kacija osnovnog posla

Presudno je da policija utvrdi šta je njen osnovni posao, posebno koje su njene glavne oblasti ili primarne funkcije. Ove oblasti treba blisko da budu povezane sa principima CBP koji su prilagođeni prioritetima lokalnog konteksta. Slede primeri onoga što osnovni posao može da obuhvata:

sigurnost zajednice i partnerstvo;pružanje 24-časovnih proaktivnih usluga;smanjivanje kriminala i istraživanje krivičnih dela; ijasno vidljive uniformisane patrole radi ulivanja sigurnosti javnosti.

4 Iz izjave misije Policijskih snaga Jamajke.

a)b)c)d)e)f)g)h)i)j)k)

a)b)c)d)

9



3.4 Korporativna strategija vizije/misije/osnovnog posla koji će biti realizovani

Korporativna strategija treba da pokaže da je policijska organizacija jedinstvena po pitanju onoga što želi da postigne, i ona mora jasno da istakne koji su policijski organizacioni prioriteti i dugoročni ciljevi.

3.5 Plan strateškog razvoja

Plan strateškog razvoja treba da u širem okviru uspostavi načine na koje će prioriteti i ciljevi da budu postignuti u okviru datog vremena (obično od 3 do 5 godina), i treba da utvrdi mehanizme za nadzor i procenu.

3.6 Plan implementacije posla/usluga

Plan implementacije posla/usluga je najdetaljniji deo procesa strateškog upravljanja koji treba da prethodno izražene namere i ciljeve pretvori u smislene i merljive aktivnosti. Ključni elementi ovog plana implementacije treba da obuhvataju:

‘Gde se nalazimo i kuda idemo? Gde želimo da budemo?’ – Ključni ciljevi i prioriteti; ‘Kako tamo da dođemo?’ – Akcioni plan koji razrađuje načine na koje će se pružati usluge kako bi se postigli navedeni cilljevi, i koji identifi kuje sve faktore koji bi mogli da utiču na njihovo postizanje; ‘Kakvi resursi su nam potrebni?’ – Način na koji će dostupni resursi da budu iskorišćeni kako bi se plan sproveo u delo; i ‘Kako da znamo da li smo bili uspešni?’ – Postavljanje kriterijuma po kojima će moći da se izmeri učinak, i saglasnost oko ključnih indikatora.

a)b)

c)

d)

10



4 “Model” policije u zajednici

U ovom delu dati su sastavni elementi CBP u kontekstu njenih principa i fi lozofi je, kao i strateški organizacioni procesi potrebni za implementaciju. Na ovoj osnovi može se utvrditi predloženi “model” CBP. Model ima četiri komponente, od kojih svaka sadrži svoje ključne elemente. Jasno je da ovo nije konačan predlog, ali prikazuje suštinske zahteve uspešne CBP. Četiri komponente ovog modela su:

“fi lozofi ja”;potrebna organizaciona struktura;politika rukovođenja; ioperativna strategija potrebna za implementaciju.

4.1 “Filozofi ja”

fokusiranje na prostornu odgovornost – policija u sektoru (komšiluku) – nasuprot vremenskoj odgovornosti (npr. 8-časovne smene);osnovna usluga se pruža preko patrola;dugoročni mir, sigurnost i bezbednost imaju prioritet nad kratkoročnim merama kontrole kriminala;stvaranje mehanizama javnog savetovanja usmerenog na smanjenje i sprečavanje kriminala, i na pitanja bezbednosti zajednice;treba da dominiraju novi odnosi partnerstva između više agencija;zahtev za suočavanje sa socijalnim problemima; ipolicija i javnost učestvuju u zajedničkom radu koji sa sobom nosi uzajamne odgovornosti.

4.2 Organizaciona struktura

naglasak je na ulozi, a ne na činu;prenos ovlašćenja je ključni element u obavezi da “lokalna policija izlazi u susret lokalnim potrebama”;lokalni policijski komandiri imaće veću autonomiju, uključujući kontrolu budžeta, i tako će da budu odgovorniji za pružanje usluga;usvajanje horizontalne strukture činova sa manje gradacija i sa više “operativnog” (terenskog) osoblja; imanje funkcionalnih specijalnosti, zato što “operativni” službenici – patrole i supervizori – treba da se suočavaju sa nizom novih zahteva.

4.3 Politika rukovođenja

unutrašnja i spoljašnja komunikacija – naglasak na pristupu “odozdo na gore”, i manje oslanjanja na pokornost prema činu i formalnostima;upravljačke strukture ne treba da dolaze po činu koliko po znanju, odgovornosti i komunikaciji;unapređenje treba da bude zasnovano na zaslugama u radu;politika ljudskih resursa prebacuje se sa kažnjavanja na politiku orijentisanu na nagrađivanje i motivisanje;obaveza “upravljanja kvalitetom”;proaktivno i participativno upravljanje; idecentralizacija resursa i ovlašćenja do nivoa pružanja usluga.

a)b)c)d)

a)

b)c)d)

e)f)g)

a)b)

c)

d)

e)

a)

b)c)d)

e)f)g)

11



4.4 Operativna strategija za implementaciju

razumevanje trenutnih odnosa između policije i zajednice;izrada nacionalnog okvira i smernica za CBP;implementacija CBP kroz pilot inicijative;naglasak na pristupu usmerenom na rešavanje problema;uspostavljanje struktura za brzo reagovanje u hitnim situacijama;rad zasnovan na obaveštajnim podacima;izgradnja kapaciteta za CBP i razvoj ciljnog programa obuke;usvajanje timskog pristupa;naglasak na vidljivoj, pristupačnoj i odgovornoj patroli i prostornoj nadležnosti;povećanje uloge javnosti – kontrola kriminala kroz saglasnost i saradnju zajednice; istvaranje radnog partnerstva.

Ovaj citat defi niše fi lozofi ju i principe CBP, traži način na koji ona mora da bude sprovedena kroz proces strateškog upravljanja, i predlaže sistematski pristup po modelu. Sledeća šema rezimira sve navedeno.

4.5 Proces policije u zajednici

Policija prolazi kroz određene unutrašnje i spoljašnje procese u cilju sprovođenja policije u zajednici.

Policija pokreće proces strateškog upravljanja koji je usmeren na formulisanje misije i vizije; utvrđivanje osnovnog posla; formulisanje korporativne strategije, plana strateškog razvoja i poslovnog plana.

Rezultati

Bolji kvalitet policijskih usluga

Profesionalna i pouzdana policijska služba

Pristup pravdi

Bolji odnosi policije i zajednice

Održiva rešenja

Kvalitetna strateška partnerstva

Projekti bezbednih škola/ puteva

Programi smanjenja maloletničkog kriminala

Komšiluk

Unutrašnji

Organizaciono restruktuiranje

Rukovodstvo

Identifi kovanje prioriteta i ciljeva

Razmeštanje resursa

Stvaranje običaja usluga

Rešavanje problema korupcije

Naglasak na odgovornosti, ovlašćenjima i pouzdanosti

Koordinacija, doslednost i konsultacije

Spoljašnji

Razumevanje lokalnog/regionalnog konteksta

Učešće zajednice

Koordinacija, doslednost i konsultacije

Mrežno povezivanje

Stvaranje strateškog partnerstva

Kontakt i veza sa zajednicom

Pružanje usluge prema potrebama

a)b)c)d)e)f)g)h)i)j)k)

Policija u zajednici je izlaženje lokalne policije u susret lokalnim potrebama.

12



12



5 Ključna pitanja za pokretanje policije u zajednici

Prikazana tabela detaljnije prikazuje neka ključna pitanja sa kojima se treba suočiti u procesu sprovođenja CBP. Tabela ne pruža potpun spisak svih pitanja i principa koji se odnose na CBP, ali prikazuje one probleme koji se sve češće ponavljaju u praksi, što je presudno za uspeh CBP.

Ključna pitanja podeljena su u dve grupe: ona koja treba razmatrati prilikom planiranja i pripreme za sprovođenje CBP; i ona koja su posebno važna za samo sprovođenje CBP. Ovo razdvajanje nije apsolutno, pošto postoje neka pitanja koja su bitna za ceo proces, kao što su razvoj i demonstracija efi kasnog rukovođenja.

Iako su ključna pitanja uglavnom usmerena na stvari koje policija treba da uradi, detaljnije informacije u ostatku tabele takođe prikazuju izazove i aktivnosti koje se odnose na uloge zajednice i vlasti (u datom slučaju) u sprovođenju CBP. Strategije koje su predložene u trećoj koloni preuzete su iz stvarnih CBP iskustava u mnogim zemljama širom sveta, tako da su zasnovane na onome što je naučeno u praksi. Ove strategije predlažu primere i načine koji omogućavaju adekvatno suočavanje sa ključnim pitanjima. Osim toga, primeri posebnih CBP aktivnosti u mnogim zemljama sadržani su u šestom delu izveštaja.

13



13



5.1

P

rinc

ipi i

str

ateg

ije im

plem

enta

cije

pol

icije

u z

ajed

nici

KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

Pre

limin

arna

pit

anja

koj

a tr

eba

razm

otri

ti p

re im

plem

enta

cije

pol

icije

u z

ajed

nici

Dem

onst

raci

ja efi k

asno

g ru

kovođe

nja

(Tak

ođe

veza

no z

a Pi

tanj

a ko

ja tr

eba

razm

otrit

i dal

je u

tabe

li)

Dav

anje

prim

era

i po

sveć

enos

t na

sam

om

vrhu

su

potr

ebni

zbo

g po

kret

anja

pro

cesa

re

form

e i u

speš

nog

spro

vođe

nja

CBP.

Potr

ebno

je

ruko

vods

tvo

na s

vim

nio

vim

a u

razn

im i

nstit

ucija

ma:

npr

. na

nac

iona

lnom

, re

gion

alno

m

i op

štin

skim

ni

voim

a u

polic

ijski

m i

str

uktu

ram

a vl

asti;

i u

okv

iru

zaje

dnic

a u

kojim

a se

spr

ovod

i CB

P.

▪ ▪

Ned

osta

tak

polit

ičke

vol

je n

a vr

hu.

Ned

ovol

jno

razu

mev

anje

zn

ačen

ja

CBP

i nj

enih

kor

isti

od s

tran

e ru

kovo

dstv

a na

svi

m

niov

ima.

U

najg

orem

sl

učaj

u,

man

jak

ruko

vods

tva

mož

e ča

k i d

a os

ujet

i sve

nap

ore

koji

dola

ze

sa n

ižih

niv

oa.

Mož

e ča

k i

da d

ođe

so s

ukob

a pl

anov

a/in

tere

sa

izm

eđu

vođa

i

pror

efor

msk

ih

elem

enat

a, k

oji

mog

u da

zau

stav

e na

pore

us

mer

ene

ka p

rom

enam

a.

Ruk

ovod

stvo

na

razl

ičiti

m n

ivoi

ma

mož

e da

op

stru

iše

refo

rme.

Vođe

koj

e po

kreć

u pr

omen

e m

ogu

da b

udu

igno

risan

i zbo

g pr

edra

suda

i st

ereo

tipa

(npr

. st

anov

ište

da

su s

tarij

i uve

k pr

otiv

pro

men

a).

▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪

Vođe

mog

u da

kor

iste

svo

j aut

orite

t za

pok

reta

nje

proc

esa

CBP

sa v

rha,

i ta

ko

daju

prim

er d

rugi

ma.

Npr

. za

men

ik p

olic

ijsko

g ko

mes

ara

u ze

mlji

koj

a sp

rovo

di

CBP

pose

tio j

e pr

obne

lok

acije

i r

azgo

vara

o sa

viš

im p

olic

ijski

m s

lužb

enic

ima

o to

me

šta

su p

ostig

li, d

a li

je p

roce

s us

peša

n, g

de s

u se

poj

avlji

vali

prob

lem

i, itd

. Ovo

je z

nači

lo d

a je

kom

esar

sm

atra

o še

fove

pol

icija

odg

ovor

nim

a, i

takođe

im

dao

mog

ućno

st d

a iz

nesu

sva

ki p

robl

em s

a ko

jim s

u se

suoči

li. P

reko

svo

je

utic

ajne

poz

icije

kom

esar

je

nagl

asio

važ

nost

CB

P kr

oz s

voje

akt

ivno

uče

šće

i po

stav

ljajući

zah

teve

za

akci

ju.

Odr

eđiv

anje

vođa

ko

ji su

u

stan

ju

da

pokr

enu

prom

ene

u ru

kovo

deći

m

stru

ktur

ama

i da

omog

uće

da im

aju

potp

unu

podr

šku.

Prav

ovre

men

o od

ređi

vanj

e vođa

(zva

ničn

ih i

nezv

anič

nih)

koj

i om

etaj

u pr

omen

e i

izm

išlja

ju n

ačin

e su

očav

anja

sa

prom

enam

a i p

repr

ekam

a ko

je s

u st

voril

i.

Stva

ranj

e ja

sne

korp

orat

ivne

izja

ve v

izije

i m

isije

koj

u će

da

razu

mej

u sv

e vođe

.

Jedn

osta

vnos

t –

pro

ces

treb

a da

prođe

kro

z sv

e ni

voe

polic

ijske

org

aniz

acije

ili

uslu

ga.

Uko

liko

post

oje

pret

hodn

i sluča

jevi

prik

uplja

nja

naor

užan

ja, v

ođe

mog

u da

bud

u pr

vi k

oji ć

e po

sao

oko

SALW

da

proš

ire i

na C

BP

– i

tako

nas

tave

sa

pobo

ljšan

jem

be

zbed

nost

i u z

ajed

nici

.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪

14



14



KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

Raz

umev

anje

loka

lnog

kon

teks

ta

“Lok

alna

po

licija

iz

lazi

u

susr

et

loka

lnim

po

treb

ama”

–

po

znav

anje

lo

kaln

ih

ljudi

i

njih

ovih

pro

blem

a.

Pozn

avan

je

loka

lnih

in

stitu

cija

i

njih

ovo

unap

ređe

nje.

Obe

zbeđ

ivan

je d

a sp

rovođe

nje

proc

esa

CBP

pods

tiče

sara

dnju

i h

arm

oniju

u z

ajed

nici

ta

ko š

to o

kupl

ja p

ojed

ince

iz r

azlič

itih

grup

a ok

o su

očav

anja

sa

zaje

dnič

kim

pro

blem

ima.

▪ ▪ ▪

Ne

treb

a pr

omov

isat

i ne

gativ

ne

aspe

kte

post

ojeć

ih

ili

trad

icio

naln

ih

met

oda

i in

stitu

cija

.

Potr

ebno

je

raču

nati

na

opas

nost

i na

met

anja

spo

ljnog

mod

ela

koji

mož

e da

bu

de n

eade

kvat

an.

Velik

a pr

edno

st p

olic

ije

u za

jedn

ici

je u

tom

e št

o je

ona

dov

oljn

o fl e

ksib

ilna

da

mož

e da

iz

ađe

u su

sret

lo

kaln

im p

otre

bam

a i u

slov

ima.

Mož

da

budu

po

stoj

ale

tenz

ije

izm

eđu

razl

ičiti

h gr

upa

(jezičk

ih,

etničk

ih,

polit

ički

h,

relig

ijski

h) u

zaj

edni

ci,

tako

da

ove

tenz

ije

treb

a pr

epoz

nati

i sa

njim

a tr

eba

pažl

jivo

post

upat

i to

kom

sp

rovođe

nja

CBP.

O

vo

je

jeda

n od

raz

loga

zbo

g če

ga je

pro

bna

faza

u

takv

oj z

ajed

nici

od

izuz

etne

važ

nost

i.

▪ ▪ ▪

Spro

vođe

nje

neza

visn

og i

stra

živa

nja/

proc

ene

stru

ktur

e, f

unkc

ije i

per

cepc

ije

polic

ije k

ao p

olaz

na tačk

a re

form

e.

Iden

tifi k

ovan

je p

osto

jeći

h st

rukt

ura

u ok

viru

zaj

edni

ce,

kao

što

su p

orod

ice,

itd

. i

poje

dina

ca o

d ut

icaj

a u

okvi

ru n

jih,

njih

ovog

nio

va l

egiti

mite

ta i

njih

ovog

po

zitiv

nog/

nega

tivno

g ut

icaj

a na

efi k

asno

spr

ovođ

enje

CB

P. T

reba

uze

ti u

obzi

r da

su če

sto

poje

dini

prip

adni

ci p

olic

ije č

lano

vi o

ve z

ajed

nice

i da

tak

o m

ogu

da

ojač

aju

ili o

slab

e sp

rovođe

nje

CBP.

Polic

ijske

sta

nice

/kan

cela

rije

mog

u da

se

koris

te k

ao m

odel

tak

o št

o će

se

uključi

ti tr

adic

iona

lne

vođe

i i

nstit

ucije

kak

o bi

se

dem

onst

riral

a efi

kas

na i

us

pešn

a im

plem

enta

cija

CB

P ka

o po

zitiv

an p

rimer

dru

gim

a.

Prim

at

loka

lne

polic

ije

zaht

eva

dode

lu

ovla

šćen

ja

i od

govo

rnos

ti lo

kaln

im

polic

ijski

m k

oman

dirim

a. O

va d

ecen

tral

izac

ija k

ontr

ole

zaht

eva

fund

amen

taln

e pr

omen

e ul

oge

viši

h ru

kovo

dila

ca

koji

su

na če

lu

regi

onal

nih

sedi

šta,

od

pr

eter

anog

os

lanj

anja

na

au

torit

et

i us

mer

avan

je

na

više

ko

nsul

tativ

an

part

icip

ativ

an s

til ru

kovođe

nja.

Prim

at

loka

lne

polic

ije

zaht

eva

redi

strib

uciju

re

surs

a na

os

novu

po

treb

a ut

vrđe

nih

izm

eđu

loka

lnih

pol

icijs

kih

kom

andi

ra i

njih

ove

javn

osti,

a n

e na

osn

ovu

unut

rašn

je h

ijera

rhijs

ke p

olic

ijske

str

uktu

re k

oja

je z

asno

vana

na či

novi

ma

i st

atus

u.

Trad

icio

naln

e/po

stoj

eće

stru

ktur

e m

ogu

takođe

da

pruž

e po

lazn

e tačk

e za

id

entifi

kov

anje

pra

vih

“ključn

ih ig

rača

” i m

ehan

izam

a za

efi k

asno

uvođe

nje

CBP.

To

kom

vre

men

a m

ogu

da s

e ra

zviju

form

alni

je s

truk

ture

koj

e će

da

se fo

kusi

raju

na

pita

nja

bezb

edno

sti z

ajed

nice

, kao

što

su

pane

li pr

even

cije

loka

lnog

krim

inal

a,

prog

ram

i zaš

tite

loka

lnih

ško

la i

pute

va, i

td, i

naj

važn

ija, K

onsu

ltativ

na g

rupa

za

odno

se p

olic

ije i

zaje

dnic

e.

Foku

sira

nje

na “

naja

dekv

atni

ji nači

n” (k

oji o

dgov

ara

zem

lji i

kont

ekst

u), p

re n

ego

sam

o na

pris

tup

“naj

bolje

pra

kse”

, kak

o bi

se

osig

ural

o da

je s

til C

BP

prim

enlji

v i

da o

dgov

ara

loka

lnom

kon

teks

tu.

Utv

rđiv

anje

dru

štve

nih,

pol

itičk

ih i

eko

nom

skih

sta

nja

u za

jedn

ici

koja

mog

u da

dov

edu

do s

ukob

a, i

obez

beđi

vanj

e da

CB

P ne

pog

orša

va, v

eć u

blaž

ava

ove

tenz

ije k

roz,

npr

. po

tpun

o re

prez

enta

tivne

for

ume

za o

dnos

e po

licija

-zaj

edni

ca

za s

ve g

rupe

u z

ajed

nici

, koj

i uzi

maj

u u

obzi

r nj

ihov

e pr

oble

me

i koj

i štit

e nj

ihov

a pr

ava.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪

15



15



KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

Raz

umev

anje

reg

iona

lnog

kon

teks

ta

Mno

gi

prob

lem

i ve

zani

za

kr

imin

al

i be

zbed

nost

su

prek

ogra

ničn

og il

i reg

iona

lnog

ka

rakt

era,

np

r. tr

govi

na

(dro

gom

, lju

dim

a,

oruž

jem

) ili

ne

kont

rolis

an

prot

ok

ljudi

ili

iz

begl

ica.

▪Ze

mlje

mož

da n

eće

da b

udu

u st

anju

da

kont

roliš

u de

stab

iliza

cion

e fa

ktor

e ko

ji do

laze

sa

str

ane,

npr

. oru

žani

suk

ob il

i org

aniz

ovan

i kr

imin

al u

sus

edni

m z

emlja

ma.

Gra

ničn

a po

licija

, car

ina

i im

igra

cion

e sl

užbe

m

ožda

neć

e bi

ti u

stan

ju d

a ko

ntro

lišu

ili

da

se

suoč

e sa

ta

kvim

pr

oble

mim

a zb

og

nedo

stat

ka

resu

rsa,

ko

rupc

ije

ili

loše

ko

ordi

naci

je iz

međ

u ra

znih

vla

dini

h ag

enci

ja.

▪ ▪

Poku

šaj

suoč

avan

ja

sa

prek

ogra

ničn

im

ili

regi

onal

nim

pr

oble

mim

a pr

eko

post

ojeć

ih

grup

a/fo

rum

a ka

o št

o su

re

gion

alne

po

licijs

ke/b

ezbe

dnos

ne

više

agen

cijs

ke g

rupe

ili

regi

onal

ne o

rgan

izac

ije (

OEB

S, S

ARPC

CO,

SECI

Cen

tar

za b

orbu

pro

tiv p

reko

gran

ično

g kr

imin

ala,

ASE

AN, O

AS it

d.).

Pove

ziva

nje

CBP

sa

drug

im in

icija

tivam

a ko

je s

e od

nose

na

poje

dine

bez

bedn

osne

pro

blem

e, k

ao š

to

je v

elik

a ko

ličin

a/tr

govi

na S

ALW

.

Raz

voj

stra

tegi

ja z

a jača

nje

kapa

cite

ta g

raničn

e po

licije

, ca

rine

i im

igra

cion

ih

služ

bi n

a su

očav

anju

sa

ovim

pro

blem

ima.

Raz

voj p

oseb

nih

stra

tegi

ja z

a pr

ekog

raničn

e pr

oble

me

sa k

ojim

a će

CB

P da

se

suoč

ava

(pos

ebno

u g

raničn

im d

elov

ima)

.

Istr

aživ

anje

reg

iona

lnog

kon

teks

ta i

međ

ugra

ničn

e be

zbed

nost

i i

krim

inal

nih

prob

lem

a.

▪ ▪ ▪ ▪

Una

pređ

enje

kva

litet

a us

luga

CBP

vidi

pr

užan

je

polic

ijski

h us

luga

ka

o pr

ofes

iona

lno

služ

enje

javn

osti

koje

odg

ovar

a po

treb

ama

zaje

dnic

e.

Kva

litet

us

luge

sa

stoj

i se

iz

ve

likog

br

oja

razl

ičiti

h pi

tanj

a,

kao

što

su

kapa

cite

t, re

surs

i, ob

uka,

opr

ema,

itd

, al

i je

pre

sve

ga

važa

n st

av d

a je

“kv

alite

t bi

tan”

, ka

o i

želja

za

sta

lnim

pob

oljš

anje

m.

▪ ▪

Ned

osta

tak

adek

vatn

e ob

uke

ili

odgo

vara

juće

g ka

dra.

Ned

osta

tak fi n

ansi

jski

h ili

teh

ničk

ih r

esur

sa

i opr

eme.

Loša

po

stoj

eća

infr

astr

uktu

ra

i ob

jekt

i za

ra

d.

Ned

osta

tak

adek

vatn

ih

meh

aniz

ama

kom

unic

iranj

a iz

međ

u po

licije

i

zaje

dnic

e,

kao

i unu

tar p

olic

ije.

Auto

ritat

ivni

i kr

uti s

tavo

vi v

ođa

koji

odst

upaj

u od

pro

men

a i p

obol

jšan

ja u

slug

a.

Ned

osta

tak

razu

mev

anja

šta

“pr

užan

je ja

vne

uslu

ge”

zais

ta z

nači

.

Nem

a in

icija

tiva

za

unap

ređe

nje

uslu

ga

– o

bezb

eđen

i poj

edin

ci k

oji o

dluč

uju

ne v

ide

koris

ti od

pro

men

a, v

eć s

amo

doda

tni p

osao

i t

eškoće

.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪

U

cilju

po

boljš

anja

st

anda

rda

uslu

ga

polic

ija

treb

a da

bu

de

pris

tupačn

a i

dost

upna

jav

nost

i. Po

licija

tre

ba j

avno

da

obja

vi s

tand

arde

usl

uga

na k

oje

se

obav

ezal

a i

za k

oje

je p

reuz

ela

odgo

vorn

ost.

Pruž

anje

ola

kšic

a za

dob

ijanj

e po

vrat

nih

info

rmac

ija o

d ja

vnos

ti i v

olja

za

pozi

tivno

m r

eakc

ijom

na

opra

vdan

e kr

itike

.

Usp

osta

vlja

nje

polic

ijski

h st

anic

a ka

o “p

rimar

nih

jedi

nica

” pr

užan

ja u

slug

a i

razv

oj m

odel

a po

licijs

kih

stan

ica.

Usp

osta

vlja

nje

“Građa

nske

pov

elje

” ka

ko b

i za

posl

eni

u po

liciji

zna

li št

a se

od

njih

oče

kuje

i z

a št

a će

da

budu

sm

atra

ni o

dgov

orni

m (

vide

ti ta

kođe

“R

azvo

j ef

ektiv

nog

part

ners

tva”

u n

asta

vku)

.

Uvođe

nje

unut

rašn

jih i

spo

ljnih

sis

tem

a za

praće

nje

žalb

i ili

loš

ih u

slug

a, i

pr

užan

je p

ovra

tne

info

rmac

ije z

a ja

vnos

t o

pred

uzet

im k

orac

ima

na r

ešav

anju

pr

oble

ma

i mer

ama

pobo

ljšan

ja.

Uvođe

nje

unut

rašn

je š

eme

pred

loga

za

polic

iju,

kako

bi

se p

obol

jšal

e us

luge

i

rad.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪

16



16



KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

Om

oguć

avan

je p

rist

upa

prav

osuđ

u

CBP

je s

asta

vni d

eo š

ireg

kriv

ično

g pr

avos

uđa

i dr

žavn

ih s

ekto

ra b

ezbe

dnos

ti, k

oji

zaht

eva

korp

orat

ivni

, do

sled

an i

pris

tup

uzaj

amno

g jača

nja

svim

ele

men

tima

ovog

sek

tora

.

▪N

apre

dak

spro

vođe

nja

CBP

mož

e da

ugr

ozi

neko

mpe

tent

no,

nepo

šten

o ili

kor

umpi

rano

pr

avos

uđe

u ko

je

šira

ja

vnos

t ne

ma

pove

renj

a.

Nep

ouzd

an

sekt

or

bezb

edno

sti

mož

e da

un

išti

inic

ijativ

e CB

P.

Nez

aint

eres

ovan

ost

sekt

ora

prav

de

i be

zbed

nost

i za

sva

ku k

oris

nu k

omun

ikac

iju

sa c

iviln

im p

olic

ijski

m o

rgan

izac

ijam

a.

Ned

osle

dna

polit

ika

širo

m

prav

osud

nog,

ka

znen

og i

polic

ijsko

g se

ktor

a m

ože

da s

preč

i CB

P, k

ao i

anga

žova

nje

veza

no z

a SA

LW (n

pr.

ukol

iko

zako

ni o

odu

zim

anju

vla

sniš

tva

nad

SALW

iste

knu,

a n

ema

kažn

java

nja)

.

▪ ▪ ▪ ▪

Stva

ranj

e at

mos

fere

po

vere

nja

izm

eđu

polic

ije,

prav

osuđ

a i

osta

lih

delo

va

sekt

ora

bezb

edno

sti,

tako

da

oni

mog

u ot

vore

no d

a ko

mun

icira

ju k

ako

bi s

e us

agla

sili

oko

zaje

dnič

kih

cilje

va i

kako

bi p

osta

vili

prio

ritet

e.

Usp

osta

vlja

nje

repr

ezen

tativ

nih

tela

koj

a bi

sav

etov

ala

po p

itanj

ima

zako

nske

re

form

e i t

ako

pom

ogla

tekući

m i

budući

m p

otre

bam

a.

Stva

ranj

e “S

udsk

ih s

avet

odav

nih

grup

a” k

oje

bi p

ruža

le i

nfor

mac

ije o

rad

u pr

avos

uđa.

Usp

osta

vlja

nje

“Slu

žbe

za s

vedo

ke”,

gde

žrt

ve i

sve

doci

dob

ijaju

pot

rebn

e in

form

acije

o s

udsk

im p

roce

dura

ma,

i t

ako

se o

slob

ađaj

u st

raha

i n

apet

osti

prili

kom

dav

anja

iska

za.

Sve

pom

enut

e in

icija

tive

podr

žaće

CB

P ob

ezbeđi

vanj

em b

olje

g pr

istu

pa k

rivič

no-

prav

nim

pos

tupc

ima,

bol

je t

rans

pare

ntno

sti u

spr

ovođ

enju

pra

vde,

i pr

užan

jem

pr

ilike

javn

osti

da k

aže

kako

se

prem

a nj

oj s

iste

m o

phod

i.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪

17



17



KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

Pit

anja

koj

a tr

eba

razm

otri

ti p

rilik

om im

plem

enta

cije

pol

icije

u z

ajed

nici

Om

oguć

avan

je uče

stvo

vanj

a

Potr

ebno

na

sv

im

nivo

ima

polic

ijske

or

gani

zaci

je

i na

sv

im

nivo

ima

u ok

viru

za

jedn

ica.

Pres

udno

je

u

smis

lu

da će

po

licija

i

zaje

dnic

a da

odr

že C

BP

nako

n št

o sp

oljn

a po

dršk

a pr

esta

ne i

li ta

mo

gde

post

oji

sam

o og

raniče

na p

odrš

ka s

polja

.

Dat

i za

jedn

ici

i po

liciji

mog

ućno

st d

a im

aju

dire

ktan

, po

zitiv

an

utic

aj

na

sva

pita

nja

“kva

litet

a ži

vota

” u

toj

zaje

dnic

i, i

tako

ob

ezbe

de d

a su

lju

di s

igur

ni i

da

se t

ako

oseć

aju.

Potr

eba

za

učes

tvov

anje

m

i st

vara

njem

ud

ruže

nja

ili

sind

ikat

a pr

ipad

nika

po

licije

(n

pr. P

olic

ijska

fede

raci

ja u

Vel

ikoj

Brit

aniji

).

▪ ▪ ▪ ▪

Kon

kure

ntni

int

eres

i iz

međ

u ra

zlič

itih

nivo

a (o

vo t

akođ

e m

ože

da s

e pr

imen

i na

pita

nje

dem

onst

raci

je ru

kovo

dstv

a).

Spol

ja

nam

etnu

te

refo

rme

mož

da

neće

da

st

vore

m

oguć

nost

za

lo

kaln

im

učes

tvov

anje

m.

Uče

šće

mož

e da

ned

osta

je u

kolik

o uč

esni

ci

jasn

o ne

vid

e ko

risti

od p

okre

tanj

a pr

oces

a CB

P.

Utic

ajni

poj

edin

ci m

ogu

da o

met

aju

refo

rmu.

Nek

i dob

ri po

kret

ači p

rom

ena

mog

u da

bud

u ig

noris

ani

zbog

pr

edra

suda

ili

st

ereo

tipa,

np

r. sh

vata

nje

da s

e st

ariji

sup

rots

tavl

jaju

pr

omen

ama.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪

Ohr

abriv

anje

i pr

izna

vanj

e.

Raz

voj p

olic

ije u

zaj

edni

ci n

a na

cion

alno

m n

ivou

.

Stva

ranj

e st

rukt

ura

za s

avet

ovan

je iz

međ

u po

licije

i za

jedn

ice.

Na

osno

vu n

apre

d na

vede

nog,

jav

nost

će

da i

ma

oseć

aj d

a je

sas

luša

na,

da

mož

e da

utič

e na

pol

icijs

ke u

slug

e, i

sam

im t

im m

ože

da v

idi

koris

ti od

svo

g uč

ešća

u p

roce

su C

BP.

Uko

liko

se

SALW

in

terv

enci

je

(prik

uplja

nje,

m

apira

nje,

ed

ukac

ija)

vode

uz

ko

nsul

taci

je,

stru

ktur

e po

licije

i j

avno

sti

koje

su

učes

tvov

ale

u ov

im n

apor

ima,

m

ogu

da s

prov

ode

CBP.

Usp

osta

vlja

nje

“rad

nih

timov

a” u

okv

iru p

olic

ije k

ako

bi s

e iz

ašlo

u s

usre

t ra

zum

evan

ju, r

azvo

ju uče

šća

i pod

ršci

i ko

ordi

nisa

nju

impl

emen

taci

je.

Uče

stvo

vanj

e u

upra

vlja

nju

– k

onsu

ltova

nje

sa lj

udim

a i s

luša

nje

njih

ovih

sta

vova

, ka

o i n

jihov

o uč

estv

ovan

je u

don

ošen

ju o

dluk

a i l

ično

oba

vezi

vanj

e na

akc

iju.

Pilo

t faz

a m

ože

umno

gom

e da

pom

ogne

u ra

zvoj

u ne

opho

dne

pred

anos

ti pr

oces

u CB

P. T

ako

važn

a pr

omen

a u

pruž

anju

pol

icijs

kih

uslu

ga m

ora

da b

ude

uved

ena

pažl

jivo

i uz

odgo

vara

jući

men

adžm

ent.

Pilo

t fa

za d

ozvo

ljava

ran

u id

entifi

kac

iju

prob

lem

a ko

je je

mog

u će

brzo

reši

ti pr

e ne

go š

to p

osta

nu v

eće

prep

reke

.

Odr

eđiv

anje

poj

edin

aca

koji

bi m

ogli

da z

apoč

nu p

rom

ene

u ok

viru

pol

icije

i

zaje

dnic

e, i

koji

podr

žava

ju p

olic

iju u

zaj

edni

ci i

mog

u da

je p

okre

nu. R

azvi

janj

e pr

aktič

nih

nači

na n

a ko

je o

ni m

ogu

da s

e po

drže

, ka

o št

o je

cilj

ana

upot

reba

do

stup

nih

resu

rsa

o pr

iorit

etim

a ko

ji su

usa

glaš

eni;

prem

ešta

nje,

ili

ukol

iko

je

potr

ebno

, pre

usm

erav

anje

fi na

nsijs

kih

resu

rsa

na p

riorit

etne

zad

atke

.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪

18



18



KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

U o

kviru

pol

icijs

ke o

rgan

izac

ije:

Priz

nava

nje

u da

tom

sluča

ju, p

utem

una

pređ

enja

; već

a ul

oga

sa p

oveć

anim

st

atus

om (n

pr. p

osta

vlja

nje

poje

dinc

a ka

o čl

ana

save

toda

vne

grup

e o

polit

ici

i pro

cedu

ram

a CB

P); o

dabi

r ka

drov

a za

spe

cija

lizov

anu

obuk

u ili

ličn

i raz

voj

(ukl

juču

jući

pre

stiž

ne k

urse

ve z

a ob

uku

u in

ostr

anst

vu);

vrh

ruko

vods

tva/

m

enad

žera

tre

ba z

vaničn

o da

pod

ržav

a i p

rizna

je d

oprin

ose;

uvođe

nje,

kro

z sp

onzo

rstv

a, “

Nag

rade

za

polic

ijsko

g sl

užbe

nika

god

ine

u za

jedn

ici”

– g

de

služ

beni

k i n

jego

va p

orod

ica

dobi

jaju

nag

radu

m, n

apr.

poro

dičn

o le

tova

nje.

Prer

aspo

dela

dod

atni

h po

licijs

kih

resu

rsa

(fi na

nsije

, op

rem

a, o

sobl

je),

bez

obzi

ra k

olik

o su

ogr

anič

eni.

Prer

aspo

dela

već

eg d

ela

ukup

nog

polic

ijsko

g bu

džet

a na

spr

ovođ

enje

CB

P po

zac

rtan

im k

riter

ijum

ima,

uz

tran

spar

entn

ost

i pou

zdan

ost.

Uvođe

nje

stra

tegi

je l

juds

kih

resu

rsa

koja

om

oguć

ava

odab

ir ad

ekva

tnih

sl

užbe

nika

za

kl

jučn

e po

zici

je

u op

erat

ivni

m

kom

anda

ma.

Po

kuša

j od

ržav

anja

kon

tinui

teta

kom

andn

ih p

ozic

ija.

Pove

ziva

nje

sa s

poljn

im p

rofe

sion

alni

m u

druž

enjim

a, in

stitu

tima,

itd.

kak

o bi

se

pod

ržao

i un

apre

dio

prof

esio

naliz

am p

olic

ije. N

pr. j

edna

pol

icijs

ka s

lužb

a bi

la je

u fi

nalu

pre

stiž

nog

takm

ičen

ja n

a po

lju u

prav

ljanj

a lju

dski

m re

surs

ima

(koj

e je

vod

io In

stitu

t za

raz

voj k

adro

va) i

tom

pril

ikom

dob

ila m

eđun

arod

no

priz

nanj

e za

rad

na p

reve

nciji

sam

oubi

stav

a.

Ran

o id

entifi

kov

anje

oni

h ko

ji om

etaj

u re

form

e i i

znal

ažen

je n

ačin

a za

pos

tupa

nje

s nj

ima.

Pob

rinut

i se

da

post

oji

jasn

o ra

zum

evan

je o

noga

što

se

zaht

eva

od

ruko

vods

tva/

men

adžm

enta

u p

roce

su p

rom

ena.

Kao

deo

izm

enje

ne s

trat

egije

lju

dski

h re

surs

a, l

ične

pro

cene

tre

ba d

a ob

uhva

te s

avet

ovan

je,

usm

erav

anje

, st

alnu

pra

ktič

nu p

omoć

(u š

ta s

pada

i m

ento

rski

rad,

ako

je to

pot

rebn

o), d

odat

nu

obuk

u i

ohra

briv

anje

. B

lisko

praće

nje

odgo

vora

i p

repo

znav

anje

nap

retk

a ili

re

šava

nje

situ

acije

uk

olik

o ne

ma

prom

ena.

U

kazi

vanj

e na

sa

mop

ouzd

anje

, lič

na in

tere

sova

nja

i kor

isti,

zad

ovljo

stvo

zbo

g ob

avlje

nog

posl

a i n

a pr

ihva

tanj

e i p

održ

avan

je o

rgan

izac

ije; i

sav

etov

anje

o m

oguć

im p

rilik

ama

za n

epre

dova

nje

u ka

rijer

i. N

agla

šava

nje

važn

osti

pruž

anja

pro

fesi

onal

ne u

slug

e ko

ja iz

lazi

u s

usre

t po

treb

ama

javn

osti.

Uko

liko

je s

ve o

vo b

ez u

speh

a, r

azm

atra

ju s

e sa

nkci

je,

npr.

ne d

olaz

i u

obzi

r za

una

pređ

enje

ili

lični

raz

voj;

prem

ešta

se

na s

pore

dne

dužn

osti;

sav

etuj

e m

u se

odl

azak

u p

enzi

ju (

sa i

li be

z fi n

ansi

jske

nad

okna

de);

i/ili

pre

bacu

je s

e na

poz

iciju

sa

min

imal

nim

utic

ajem

(i ti

me

se n

eutr

ališ

e).

Važn

o: m

nogi

koj

i om

etaj

u će

jed

nom

da

reag

uju,

dok

se

neki

nik

ad n

eće

prom

eniti

, i o

vo t

reba

otk

riti i

otk

loni

ti. T

reba

imat

i na

umu

da s

e na

one

koj

i se

nika

d ne

men

jaju

mož

e po

troš

iti d

osta

vre

men

a, p

onek

ad n

a št

etu

onih

koj

i su

za p

rom

ene.

.

▪

▪ ▪ ▪ ▪

▪ ▪

19



19



KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

Raz

voj e

fekt

ivno

g pa

rtne

rstv

a

Part

ners

tvo

izm

eđu

polic

ije

i za

jedn

ice

je

ključn

a ko

mpo

nent

a pr

oces

a CB

P.▪

Ned

osta

tak

pove

renj

a i

pošt

ovan

ja n

a ob

e st

rane

sp

reča

va

part

ners

tvo

i sa

radn

ju

u re

šava

nju

prob

lem

a.

Poje

dini

ut

icaj

ni

poje

dinc

i biće

ve

oma

obaz

rivi

prem

a pr

omen

ama

ukol

iko

ne v

ide

ličnu

dob

it, p

oseb

no u

loka

lnim

vla

stim

a.

▪ ▪

Usp

osta

vlja

nje

stru

ktur

a ko

je b

i om

oguć

ile s

avet

ovan

je iz

međ

u po

licije

i ja

vnos

ti i r

ešav

anje

pro

blem

a, n

pr. p

anel

i o p

reve

nciji

krim

inal

a, n

adgl

edan

je k

omši

luka

, pr

ogra

mi z

aštit

e m

ladi

h, p

odrš

ka ž

rtva

ma,

izgr

adnj

a pa

rtne

rski

h st

rukt

ura

koje

se

bav

e pi

tanj

ima

SALW

, itd

.

Inic

ijativ

e pr

ikup

ljanj

a SA

LW m

ogu

da s

tvor

e pa

rtne

rstv

o za

spr

ovođ

enje

pol

icije

u

zaje

dnic

i. S

drug

e st

rane

, st

rukt

ure

za p

artn

erst

vo u

CB

P m

ogu

da p

oslu

že

da uči

ne a

ngaž

ovan

je p

o pi

tanj

u SA

LW d

ugor

očni

jim i

održ

ivim

kao

sas

tavn

i deo

be

zbed

nost

i zaj

edni

ce.

Potr

ebno

je d

a i l

okal

na p

olic

ija i

loka

lna

javn

ost i

maj

u ov

lašć

enja

, odg

ovor

nost

i ka

paci

tete

za

suoč

avan

je s

a kr

imin

alom

.

Usp

osta

vlja

nje

“Građa

nske

pov

elje

” za

pol

iciju

i ja

vnos

t (k

oju

su o

ni p

ripre

mili

) za

raz

umev

anje

njih

ovih

odg

ovor

nost

i i

prav

a i

pouz

dano

sti

u ra

du.

Pred

lože

ni

sadr

žaj m

ože

da o

buhv

ata:

rezi

me

polic

ijske

kor

pora

tivne

str

ateg

ije; i

zajv

u m

isije

po

licije

; po

licijs

ki k

odek

s vr

edno

sti/

etik

e; i

zjav

u o

oček

ivan

jima

javn

osti;

izj

avu

o oč

ekiv

anjim

a po

licije

. O

sim

tog

a, o

vde

mog

u da

se

nala

ze i

stan

dard

i usl

uga

koje

pol

icija

tre

ba d

a pr

uži j

avno

sti,

kao

što

je o

dziv

na

zaht

eve

za p

omoć

i (hi

tni

i m

anje

hitn

i te

lefo

nski

poz

ivi,

kao

i pi

smen

i po

zivi

) i

osno

vna

ljuds

ka p

rava

(is

pitiv

anje

, ha

pšen

je,

pret

raga

, pr

itvor

, ka

ucija

, da

vanj

e is

kaza

, ja

vni

prot

esti

itd.).

Uvođe

nje

real

istič

nih

indi

kato

ra uči

nka

koji

mog

u da

se

spro

vedu

i i

zmer

e.

Upo

treb

om o

vih

indi

kato

ra m

ože

da s

e us

post

avi s

iste

m z

a na

dzor

i ev

alua

ciju

ko

ji bi

mer

io efi k

asno

st im

plem

enta

cije

pro

cesa

CB

P. U

okv

iru o

ve im

plem

enta

cije

m

ogu

da s

e iz

dvoj

e po

sebn

a pi

tanj

a, n

pr. S

ALW

.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪

Dos

tiza

nje

održ

ivih

reš

enja

CBP

treb

a da

bu

de

dugo

ročn

o,

traj

no

part

ners

tvo

koje

stv

ara

održ

iva

reše

nja

za

prob

lem

e u

zaje

dnic

i.

▪U

kolik

o je

po

treb

no

više

vr

emen

a da

se

st

anje

pob

oljš

a, p

odrš

ka p

roce

su C

BP

mož

e da

opa

dne.

▪O

mog

ućiti

da

su p

ojed

ine

“brz

e po

bede

” ug

rađe

ne u

pro

ces

uspo

stav

ljanj

a CB

P zb

og o

drža

vanj

a re

form

e.

Om

oguć

iti d

a re

zulta

ti bu

du ja

sni,

kao

i kra

tkor

očne

kor

isti

za p

olic

iju i

zaje

dnic

u –

ukl

juču

jući

SAL

W in

terv

enci

je k

ao p

riorit

etno

pita

nje

u ov

om p

roce

su.

▪ ▪

20



20



KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

Obe

zbeđ

ivan

je p

ouzd

anos

ti p

olic

ije

Polic

ija

treb

a da

bu

de

odgo

vorn

a pr

ema

parla

men

tu i

jav

nost

i, ka

ko b

i se

obe

zbed

io

prof

esio

naliz

am,

pošt

ovan

je l

juds

kih

prav

a i

kako

bi s

e sm

anjil

e zl

oupo

treb

e.

Polic

ijski

m s

lužb

ama

koje

su

pouz

dane

viš

e se

ver

uje,

pa

su o

ne n

a ta

j nač

in s

poso

bnije

da

pru

že k

valit

etni

je u

slug

e ja

vnos

ti.

Pouz

dana

po

licijs

ka

orga

niza

cija

biće

sm

atra

na

za

prof

esio

naln

u u

očim

a es

tabl

išm

enta

i “i

ntel

igen

cije

”, i

kao

takv

a će

da

dob

ija v

eću

podr

šku,

pos

ebno

u p

ogle

du

resu

rsa.

▪ ▪ ▪

Loš

nadz

or p

olic

ije s

labi

nje

nu r

eput

aciju

i

pouz

dano

st.

Ned

osta

tak

tran

spar

entn

osti

polic

ije

u po

gled

u sl

užen

ja

javn

osti

mož

e da

ug

rozi

nj

enu

pouz

dano

st i

pove

renj

e.

▪ ▪

Prom

ovis

anje

efi

kas

nih

sist

ema

stra

tešk

og

men

adžm

enta

zb

og

pobo

ljšan

ja

polic

ijske

odg

ovor

nost

i pre

ma

parla

men

tu i

javn

osti.

Npr

. zah

tev

za o

bjav

ljiva

njem

po

licijs

ke s

tatis

tike

o in

dika

torim

a ra

da,

uključu

jući

i b

roj

žalb

i na

rad

pol

icije

u

svim

kat

egor

ijam

a (n

avod

na k

ršen

ja l

juds

kih

prav

a, o

ptuž

be z

bog

koru

pcije

, na

pad

i na

siln

ičko

po

naša

nje,

za

post

avlja

nje

i zl

oupo

treb

a,

itd.).

U

vođe

nje

meh

aniz

ama

za ž

albe

, ka

o št

o je

om

buds

man

. Za

htev

za

obja

vljiv

anje

m p

lana

lo

kaln

e po

licije

u z

ajed

nici

koj

i po

stav

lja u

sagl

ašen

e za

datk

e i

prio

ritet

e ko

ji su

nas

tali

u sa

veto

vanj

u sa

jav

nošć

u. V

ođen

je r

edov

nih

sast

anak

a iz

međ

u po

licije

i za

jedn

ice

koji

su o

tvor

eni z

a ja

vnos

t, i g

de s

e sv

e be

leži

kao

pos

lovn

i za

pisi

. Lo

kaln

i ko

man

diri

polic

ije

mor

aju

da

budu

ob

avez

ni

da

pris

ustv

uju

ovim

sas

tanc

ima.

Pot

rebn

o je

defi

nis

ati

(inst

ituci

onal

izov

ati)

ulog

u i

moć

ovi

h ok

uplja

nja:

kak

o uč

esni

ci d

onos

e od

luke

i k

ako

se o

dluk

e sp

rovo

de u

pra

ksi.

Potr

ebno

je o

bjav

iti g

odiš

nji p

olic

ijski

izve

štaj

na

naci

onal

nom

niv

ou, u

koj

em je

ra

d po

jedi

načn

ih p

olic

ijski

h ob

last

i pot

puno

dok

umen

tova

n, i

treb

a ob

ezbe

diti

da

ovaj

izve

štaj

bud

e do

stup

an š

iroj j

avno

sti.

Usp

osta

vlja

nje

“Građa

nske

po

velje

” ka

o efi

kas

nog

prak

tično

g sr

edst

va

za

odgo

vorn

u po

liciju

(vid

eti t

akođ

e “R

azvo

j efi k

asno

g pa

rtne

rstv

a” u

teks

tu iz

nad)

.

Stva

ranj

e po

šten

e i t

rans

pare

ntne

dis

cipl

inar

ne p

oliti

ke i

proc

edur

a u

polic

iji, u

ko

je i

polic

ija i

javn

ost i

maj

u po

vere

nje.

Stva

ranj

e m

ehan

izam

a po

koj

ima

se l

okal

na z

ajed

nica

kon

sultu

je o

nda

kada

se

raz

mat

ra p

rem

ešta

j lo

kaln

ih p

ripad

nika

pol

icije

(iz

nena

dna,

neoče

kiva

na

i ne

plan

irana

pre

meš

tanj

a kl

jučn

ih l

judi

iza

ziva

ju o

štre

rea

kcije

u l

okal

nim

za

jedn

icam

a, i

one

treb

a da

se

izbe

gava

ju k

ad g

od je

to m

oguć

e). O

sigu

rati

da s

u sa

veto

davn

i meh

aniz

mi i

nstit

ucio

naliz

ovan

i i d

a je

pru

žanj

e po

vrat

ne in

form

acije

ob

uhvaće

no a

ktiv

nost

ima

i pla

novi

ma

polic

ije.

Osi

gura

ti da

su

polic

ijske

akt

ivno

sti p

o pi

tanj

u pr

ikup

ljanj

a SA

LW tr

ansp

aren

tna,

da

je o

ružj

e be

zbed

no/

skla

dišt

eno/

uniš

teno

, i d

a se

zak

onod

avst

vo (n

pr. z

akon

i o

amne

stiji

) jed

nako

prim

enju

je i

prek

o gr

anic

e.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪

21



21



KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

Reš

avan

je p

robl

ema

koru

pcije

Kor

upci

ja u

pol

iciji

ugr

ožav

a ja

vno

pove

renj

e,

dem

otiv

iše

one

koji

su z

a pr

omen

e i

skreće

vr

edne

res

urse

s o

nih

mes

ta n

a ko

jima

su

najp

otre

bniji

.

Kor

upci

ja

ugro

žava

os

novn

u st

rukt

uru

druš

tva,

vla

davi

nu z

akon

a, i

kon

ačno

sam

u de

mok

ratij

u.

Kor

upci

ja

obuh

vata

pr

ihva

tanj

e po

klon

a i

uslu

ga z

bog

skriv

enih

mot

iva,

i n

epot

izm

a i

pred

rasu

da u

spr

ovođ

enju

zak

ona.

Moć

i u

ticaj

bez

odg

ovor

nost

i m

ogu

da s

e is

kvar

e.

▪ ▪ ▪ ▪

Uko

liko

je k

orup

cija

dom

aća

poja

va, m

ožda

će

da b

ude

tešk

oća

oko

ubeđ

ivan

ja p

ripad

nika

po

licije

da

ne uče

stvu

ju u

kor

upci

ji.

U u

slov

ima

u ko

jima

su p

olic

ajci

loše

plaće

ni,

koru

pcija

(p

oseb

no

u fo

rmi

podm

ićiv

anja

) m

ože

da

bude

je

dini

nači

n na

ko

ji on

i us

peva

ju d

a pr

eživ

e.

Kor

upci

ja

mož

e da

bu

de

pove

zana

sa

po

litič

kim

ut

icaj

ima

širo

m

razn

ih

vlad

inih

in

stitu

cija

.

▪ ▪ ▪

Potr

ebno

je p

osto

janj

e po

litič

ke v

olje

za

reša

vanj

e pr

oble

ma

koru

pcije

.

Iden

tifi k

ovan

je i

poku

šaj s

uoča

vanj

a sa

uzr

ocim

a ko

rupc

ije, n

pr. u

kolik

o su

nis

ka

prim

anja

znača

jan

uzro

k, t

o tr

eba

da s

e re

ši d

ugor

očno

na

naci

onal

nom

niv

ou.

Stan

je u

usl

ugam

a i s

lužb

ama

mož

e ta

kođe

da

bude

uzr

ok k

oji m

ože

da s

e re

ši,

npr.

kroz

om

oguć

avan

je b

espl

atno

g ja

vnog

pre

voza

i s

tano

vanj

a. F

inan

sijs

ka

pom

oć k

oja

je z

vaničn

o od

obre

na i

tran

spar

entn

a, m

ože

takođe

da

da p

omog

ne,

npr.

kom

erci

jaln

a pr

eduz

eća

mog

u da

spo

nzor

išu

vozi

la,

opre

mu

i od

ržav

anje

lo

kaln

ih p

olic

ijski

h st

anic

a.

Uvođe

nje

stro

ge a

ntik

orup

cijs

ke p

oliti

ke i

obe

zbeđ

ivan

je d

a su

kor

umpi

rani

pr

ipad

nici

pol

icije

rask

rinka

ni i

brzo

izve

deni

pre

d lic

e pr

avde

.

Uvođe

nje

disc

iplin

arne

pol

itike

i pr

oced

ura

koje

su

pošt

ene

i tra

nspa

rent

ne.

Iden

tifi k

ovan

je p

olic

ijski

h ru

kovo

dila

ca k

oji

pose

duju

pot

rebn

e sp

osob

nost

i i

lične

kva

litet

e da

efe

ktiv

no v

ode

antik

orup

cijs

ke je

dini

ce.

Obe

zbeđ

ivan

je d

a ne

vine

žrt

ve k

orup

cije

zna

ju g

de i

kako

da

se ž

ale

na p

olic

iju,

kao

i da

budu

info

rmis

ane

o na

pret

ku i

rezu

ltatu

njih

ovih

žal

bi.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪

Izgr

adnj

a ka

paci

teta

Obu

ka:

pruž

anje

ad

ekva

tne

obuk

e pr

ipad

nici

ma

polic

ije u

teo

riji

i pr

aktič

nom

sp

rovođe

nju

CBP.

Ovo

tre

ba d

a ob

uhva

ti i

nači

ne n

a ko

je s

e fi l

ozofi

ja C

BP

prib

ližav

a ja

vnos

ti.

Res

ursi

: om

oguć

avan

je d

a je

dov

oljn

o re

surs

a do

delje

no C

BP

kao

prio

ritet

, i

da s

e re

surs

i ko

riste

ade

kvat

no i

uz

mak

sim

alan

efe

kat.

Potr

ebno

je

is

koris

titi

sve

od

post

ojeć

ih

resu

rsa.

▪ ▪

Loše

ru

kovo

dstv

o i

neefi

kas

no

upra

vlja

nje

ugro

ziće

izgr

adnj

u ka

paci

teta

.

Ned

osta

tak

resu

rsa

ili

nead

ekva

tna

upot

reba

pos

tojeći

h re

surs

a m

ože

da u

groz

i sp

rovođe

nje

CBP

i ka

paci

tete

po

licije

za

od

govo

r na

prom

ene.

Stav

da

“pos

tojeći

res

ursi

ne

znač

e ni

šta”

m

ože

da z

nači

zav

isno

st o

d sp

oljn

e po

dršk

e,

uz

igno

risan

je

pote

ncija

la

adek

vatn

e up

otre

be lo

kaln

ih re

surs

a.

▪ ▪ ▪

Spro

vođe

nje

stra

tegi

je z

a ob

uku

koja

obu

hvat

a ka

paci

tete

i v

eštin

e iz

grad

nje

tima

za p

olic

ijske

sup

ervi

zore

i š

efov

e. P

otre

bno

je o

sigu

rati

da o

va s

trat

egija

ob

uhva

ta p

riorit

etna

pita

nja

bezb

edno

sti,

kao

što

je n

eleg

alno

pos

edov

anje

SA

LW

Izra

da i

spr

ovođ

enje

pro

gram

a ob

uke

za C

BP

za o

dabr

ane

poje

dinc

e ka

ko b

i m

ogli

da p

ruže

obu

ku š

to je

bliž

e m

oguć

e ra

dnom

mes

tu

Izra

da p

rogr

ama

eduk

acije

jav

nost

i zb

og i

nfor

mis

anja

jav

nost

i o

cilje

vim

a CB

P i

potr

ebi

za n

jihov

im uče

šćem

, ka

o i

spec

ifi čn

im b

ezbe

dnos

nim

pre

tnja

ma

sa

kojim

a se

treb

a su

očiti

.

Prip

rem

a m

edijs

ke s

trat

egije

za

pred

stav

ljanj

e ci

ljeva

i za

data

ka C

BP

javn

osti.

Prip

rem

a “C

BP

polit

ike”

i up

utst

va z

a CB

P, k

oji b

i pom

ogli

prip

adni

cim

a po

licije

u

spro

vođe

nju

CBP,

ukl

juču

jući

i pr

iorit

etna

pita

nja,

kao

što

je S

ALW

.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪

22



22



KLJ

UČ

NO

PIT

AN

JEK

LJUČ

NO

PIT

AN

JEST

RAT

EGIJ

E I I

SKU

STVO

Org

aniz

ovan

je re

dovn

ih s

asta

naka

kom

andi

ra, i

nstr

ukto

ra i

osta

lih

ključn

ih p

ojed

inac

a, k

ako

bi ra

zmen

ili is

kust

va, i

dent

ifi ko

vali

koris

nu

prak

su i

prob

lem

e, i

kako

bi d

oprin

eli p

oliti

ci i

proc

edur

ama.

Obe

zbeđ

ivan

je d

a pr

ogra

mi o

buke

za

CBP

obuh

vata

ju p

ripad

nike

po

licije

iz s

ediš

ta p

olic

ije, k

ao i

iz s

peci

jaliz

ovan

ih o

delje

nja,

pos

ebno

on

ih k

oja

rade

na

loka

lnom

niv

ou, t

ako

da m

ogu

da s

e up

ozna

ju

sa p

olic

ijom

u z

ajed

nici

i bu

du s

vesn

i nje

ne im

plem

enta

cije

.

▪ ▪

Pob

oljš

anje

koo

rdin

acije

i do

sled

nost

i

Dup

liran

i ili

kon

trad

ikto

rni

poku

šaji

refo

rme

izaz

ivaj

u ko

nfuz

iju,

troš

e re

surs

e i

mog

u da

og

raniče

vol

ju z

a pr

eduz

iman

je C

BP.

Koo

rdin

acija

i d

osle

dnos

t su

važ

ni z

a no

ve

inic

ijativ

e (n

pr. š

ira re

form

a se

ktor

a pr

avos

uđa

i bez

bedn

osti

ili S

ALW

inte

rven

cije

) i i

zmeđ

u in

stitu

cija

koj

e ra

de u

istim

obl

astim

a (r

egio

n,

drža

va, o

krug

, pro

vinc

ija, o

pštin

a, it

d.).

▪ ▪

Kon

kure

ncija

iz

međ

u i

unut

ar

inst

ituci

ja

koje

uče

stvu

ju u

spr

ovođ

enju

(np

r. iz

međ

u m

inis

tars

tava

ili u

okv

iru je

dnog

min

ista

rstv

a ili

pol

icijs

ke s

truk

ture

).

Kon

kure

ncija

ili i

nstit

ucio

naln

o “t

akm

ičen

je”

i “z

avis

ti”

izm

eđu

spol

jnih

uč

esni

ka

(npr

. do

nato

ra)

koji

podr

žava

ju

proc

es

CBP,

ili

iz

međ

u po

jedi

naca

koj

i tv

rde

da p

održ

avaj

u CB

P.

Pokr

etan

je

refo

rme

i pr

oces

a CB

P be

z uz

iman

ja

u ob

zir

post

ojeć

ih

stru

ktur

a i

inic

ijativ

a.

▪ ▪ ▪

Post

izan

je š

ireg

kons

enzu

sa u

okv

iru s

vih

rele

vant

nih

agen

cija

ili i

nstit

ucija

po

pita

nju

ukup

nih

cilje

va C

BP,

i na

koj

i nač

in s

e to

pok

lapa

sa

tekući

m in

icija

tivam

a za

refo

rmu

polic

ije i

širi

sekt

or p

avos

uđa

i bez

bedn

osti,

ukl

juču

jući

i SA

LW.

Pokr

etan

je p

roce

sa k

omun

ikac

ije/k

onsu

ltaci

je i

zmeđ

u ek

ster

nih

učes

nika

(np

r. do

nato

ra),

kako

bi s

e os

igur

ala

sagl

asno

st o

ko g

lavn

ih c

iljev

a nj

ihov

e po

dršk

e i

vred

nost

dop

rinos

a sv

akog

od

učes

nika

.

Pokr

etan

je p

roce

sa k

omun

ikac

ije/k

onsu

ltaci

je i

zmeđ

u vođa

zaj

edni

ca,

kako

bi

se d

obila

njih

ova

sagl

asno

st i

pod

rška

cilj

evim

a CB

P i

kako

bi

oni

vred

nova

li po

jedi

načn

e do

prin

ose.

Flek

sibi

lna

upot

reba

po

stoj

ećih

st

rukt

ura

i in

icija

tiva

prili

kom

sp

rovođe

nja

proc

esa

CBP.

Iden

tifi k

ovan

je l

judi

u o

kviru

zaj

edni

ce (

ne n

užno

one

koj

i su

u r

ukov

odeć

im

stru

ktur

ama)

koj

i su

pos

ebno

veš

ti u

okup

ljanj

u lju

di,

dobi

janj

u sa

glas

nost

i i

pokr

etan

ju p

oziti

vne

akci

je.

Info

rmis

anje

lju

di o

raz

voju

i n

apre

tku;

brz

o is

prav

ljanj

e ne

tačn

ih i

nfor

mac

ija i

gl

asin

a; s

uoča

vanj

e sa

kon

fuzi

jom

i ne

izve

snošću

; i r

azvi

janj

e m

reže

info

rmac

ija

koja

om

oguć

ava

da t

ačne

inf

orm

acije

/por

uke

dola

ze d

o ja

vnos

ti, p

oseb

no d

o on

ih k

oji f

orm

iraju

javn

o m

njen

je.

▪ ▪ ▪ ▪ ▪ ▪

23



23



6 Primeri inicijativa policije u zajednici

Ovde su prikazane studije slučaja različitih tipova aktivnosti CBP koje su preduzete u odabranim zemljama. One pokazuju da CBP ide dalje od samog hapšenja kriminalaca, prema stvaranju boljih društava kroz saradnju sa ljudima koji u njima žive.

6.1 BJR Makedonija

6.1.1 Regionalni kontekst: jugoistočna Evropa

Mnoge policijske snage u regionu oprezno usvajaju principe “policije u zajednici” kao deo strategije prevazilaženja praznine u poverenju i poštovanju između policije i zajednice. Ovo je često proces koji prate i fi nansijski podržavaju međunarodne organizacije koje rade u regionu. Ipak, to je težak zadatak i još uvek je u početnom stadijumu razvoja. U svakom slučaju, njegovo pokretanje, vođenje i promovisanje su jasni signali novog pristupa pružanju policijskih usluga u regionu Balkana.

6.1.2 Ponovno uvođenje policije u zajednicu

U BJR Makedoniji “policija u zajednici” je vodeća strategija koju je vlada usvojila kako bi izgradila slabo poverenje zajednice u državne institucije. U globalu, cilj je integrisanje (često po prvi put) policije kao presudnog, vrednog i pouzdanog dela šire zajednice. Da bi se ovo postiglo, potrebno je da se u policiji promeni percepcija uloge kao reaktivne, centralizovane agencije, i da se istovremeno započne projekat vraćanja poverenja kod albanske zajednice na severu zemlje koji je bio glavno poprište sukoba za vreme građanskog rata 2001. godine. Ne samo da policijske patrole danas (demografski) bolje oslikavaju zajednicu u kojoj služe, nego je i nov pristup “orijentisan na zajednicu” uvršten u osnovnu obuku. Takođe su stvorene nove strukture kako bi se pokrenulo učešće zajednice. Uspostavljene su i Grupe za savetovanje građana (CAG) kao forumi za diskusiju o pitanjima uzajamnih interesa i o problemima između odabranih predstavnika zajednica i policije.

6.1.3 Zaključci

Uvođenje policije nazad u društvo je prvi korak u veoma dugom procesu izgradnje poverenja, i sprovodi se postepeno i pažljivo kako bi se osigurao dugoročni uspeh.

Promenjen je i etnički sastav policijskih patrola kako bi bile reprezentativnije, što je omogućilo da policija bude prihvaćena kod lokalne populacije.

6.2 Srbija

6.2.1 Pokretanje policije u zajednici

Policija u Srbiji dobila je pomoć od jedne međunarodno fi nansirane i podržane inicijative da radi na razvoju fi lozofi je ‘policija u zajednici’, kako bi od policijskih ‘snaga’ napravila policijsku ‘službu’, koja predstavlja zajednicu kojoj služi. Multi-etnički element policije, formiran 2001, kao policijska jedinica koja je predstavljala etničke manjine na jugu, danas je u potpunosti integrisan u glavnu Policijsku službu Srbije. Rezultat aktuelnih pilot projekata u južnoj Srbiji je osnivanje Savetodavnih grupa građana, Opštinskih saveta bezbednosti i Radne grupe za južnu Srbiju. Slične grupe će u budućnosti biti osnivane širom Srbije. U južnoj Srbiji se gradi više objekata koje će koristiti policija i lokalne zajednice za obuku i zajedničke inicijative. U suštini, sposobnost policije da evoluira u službu koja reaguje i odgovara na potrebe različitih zajednica u južnoj Srbiji, mogla bi biti glavno sredstvo održavanja vrlo često osetljive političke atmosfere u regionu. Podizanje svesti same policije kada se radi o pitnjima i potrebama građana koji pripadaju manjinskim grupama (u šta spadaju etničke manjine, grupe

24



24



homoseksualaca, lezbijki, biseksualaca i transeksualaca, starosne grupe, verske zajednice, grupe nastale na osnovu ubeđenja, pola ili invaliditeta) predstavlja osnovu partnerstva sa zajednicom. Zapošljavanje ofi cira za vezu u zajednici i sprovođenje programa obuke za sve policijske službenike na temu pitanja različitosti i manjina treba po planu da se odvija u sprezi sa formiranjem jedinica za istraživanje krivičnih dela mržnje. Sve veće poverenje javnosti u policiju ima dramatično dejstvo na učestalost prijavljivanja krivičnih dela/nereda, tako da će zahvaljujući ovakvim merama bezbednost zajednice i stabilnost Srbije biti značajno povećana. Edukacija policije u ovim krajevima da zauzme novi pristup dovela je do većeg učešća zajednice u njenoj sopstvenoj bezbednosti širom zemlje, što predstavlja znatan korak napred u odnosu na tradicije relacija policija-zajednica.

6.2.2 Zaključci

Izgradnja kapaciteta policije u procesu CBP pokazala se kao presudna za uvođenje ovih inicijativa na teren. Česta i neprekidna pozitivna interakcija između policije i zajednice (uključujući, ali ne ograničavajući se na formalno i neformalno rukovođenje unutar grupa građana, samoupravu i međunarodnu zajednicu) pokazala se kao efi kasna u rešavanju problema u samom korenu, čime bi se često preduhitrile situacije koje su se mogle razviti u problematičnije i složenije okolnosti.

6.3 Kosovo5

6.3.1 Inicijative bezbednosti zajednice kao podrška konceptu policija u zajednici

Od prestanka rata na Kosovu 1999. godine novoosnovana policijska služba Kosova često s naporom sprovodi svoju vlast i strategiju policija u zajednici na terenu. Od sredine 2005. do kraja 2006, kosovarski i međunarodni NVO sarađuju u cilju uključivanja lokalnih zajednica u obavljanju policijskih dužnosti, kao i drugim srodnim pitanjima javne bezbednosti na lokalnom nivou, kao vid podrške širim aktivnostima policije u zajednici. Na jednoj pilot lokaciji u jugoistočnom delu ove teritorije, stanovnici jednog sela ugroženi nizom problema vezanim za bezbednost i sigurnost radili su godinu dana na uspostavljanju veza sa organima bezbednosti kao što su policija, KFOR i Civilna služba reagovanja u hitnim slučajevima Kosova (KPC), u cilju usvajanja specifi čnih planova za bezbednost zajednice, u svakom pojedinačnom slučaju. Počevši od problema nepažljive vožnje, pasa lutalica i rečnih poplava, zajednica je postepeno gradila neophodne veze za poboljšanje učestalosti policijskih patrola u svojoj oblasti, kao i reagovanje stanovnika na policiju.

6.3.2 Zaključci

Korišćenjem pristupa učešća (po kojem je zajednica polazna tačka, korisnik i vlasnik projekta), postignuto je puno zalaganje na rešavanju problema. Bilo je neophodno uspostaviti poverenje i ići korak po korak kako bi se u zajednici pokrenula pitanja vezana za aktivnosti policije.

Ovaj projekat, mada lokalni po prirodi, imao je dugoročnu perspektivu. Prihvaćeno je da se mnogi problemi zajednice mogu rešavati samo kada se izgradi poverenje i odnos između stanovnika i institucija, te da je za to potrebno vreme.

6.4 Južna Afrika

Sledeći primeri iz Južne Afrike i Malavija preuzeti su iz dva velika projekta koje je fi nansirao DFID, a koji su detaljno pregledani i dokumentovani kao primeri “najbolje prakse” koja može da se primeni i u drugim državama.

5 U pripremi je procena projekta Saferworlda i Foruma za građanske inicijative pod nazivom ‘Challenging Insecurity: engaging civil society in decision-making on arms control and community safety’ (Izazov nesigurnosti: angažovanje civilnog društva u donošenju odluka po pitanju kontrole oružja i bezbednosti zajednica).

25



25



Kraj aparthejda, uvođenje novog demokratskog uređenja i potreba za transformacijom policije od represivnog državnog organa i paramilitarne službe za sprovođenje zakona u organizaciju “koja je od ljudi i za ljude” bila je ogroman poduhvat. Spajanje 11 različitih policijskih organizacija u jedinstvenu nacionalnu strukturu u kojoj radi 140.000 policajaca (jedna od najvećih policija na svetu), u trenutku eskalacije nasilnog kriminala, bio je poduhvat koji ne bira sredstva. Nova južnoafrička vlada saglasila se da je jedini model kojim bi se ovo postiglo upravo model policije u zajednici.

6.4.1 Šema nagrađivanja policijskog službenika meseca

U skladu sa modelom CBP koji odgovara “novoj” Južnoj Africi, “Šema nagrađivanja policajca meseca” započeta je kao način priznavanja i motivisanja pripadnika policije i javnosti koji su najviše doprineli implementaciji CBP.

Ovu inicijativu “vodila” je Vlada, dok su zvanična sponzorstva prikupljena od medija i poslovnih organizacija, koje su takođe učestvovale preko zvaničnih sporazuma. Inicijativa je imala veliki i pozitivan medijski publicitet, pripremila je javnost za novu ulogu policije koja ‘služi’, i dovela do šeme godišnjeg nagrađivanja koje se pokazalo kao motivaciono i održivo.

6.4.1.1 Zaključci

Potreba za formalnim partnerskim sporazumima koji bi doveli do podele odgovornosti.

Potreba za adekvatnim fi nansiranjem kao sastavni deo održivog razvoja.

Kritična važnost “političke volje”.

Kako nagrađivanje može da digne moral i kako nagrađivanje može da se razvije tako da ohrabri profesionalni razvoj – na primer nagrađivanje policajaca u vidu kurseva obuke i poseta.

6.4.2 Nagrada za najbolju stanicu policije u zajednici

Inicijativu su vodile i podržale velike komercijalne organizacije koje su uvidele potrebu da pokažu svoju posvećenost i doprinos poboljšanju bezbednosti. Uvedena je široka i iscrpna šema u preko 1.000 policijskih stanica, za biranje “Stanice policije u zajednici godine”. Stanice u kojima je CBP efi kasno uvedena, na kraju su dobile ovu prestižnu i veoma reklamiranu nagradu tokom dve uzastopne godine.

6.4.2.1 Zaključci

Ključna važnost političke volje, koja je presudna za uspeh.

Potrebno je pokrenuti pilot stanice prilikom uvođenja CBP, kako bi se konsolidovali resursi i kako bi bili potpuno spremni za rad.

Potreba za ‘konstantnim’ usavršavanjem.

Važno: Ova inicijativa, koja je počela 1996. godine, nastavila je sa svojim razvojem, pa su neke policijske stanice dobile zavidnu nagradu “Mendela stanice”. Reputacija tih policijskih stanica mora da oslikava reputaciju ovog državnika.

Najbolje inicijative mogu da se primene i u drugim zemljama (kao što je to slučaj sa Malavijem).

26



26



6.4.3 Studijska poseta (razmena)

U vezi sa prethodne dve inicijative, došlo je do formalnog sporazuma između vlada Južne Afrike i Velike Britanije da odabrani pripadnici policije dobiju profesionalnu obuku kroz studijske i radne posete Velikoj Britaniji. Ovo je omogućilo da se praktično sprovodi južnoafrička politika “afi rmativne akcije”, dok je s druge strane omogućeno da u ovome učestvuju svi pripadnici policije, bez obzira na boju kože ili ubeđenja. Ovo je uvedeno kroz usvajanje Programa profesionalnog razvoja, koji je ključni element uspešne CBP.

6.4.3.1 Zaključci

Međusobne razmene ljudi mogu da budu najbolji način učenja.

Potrebno je osigurati proveru znanja i razumevanja i njihovu primenu na radnom mestu, kroz povezivanje akademskog znanja sa praksom.

Policija je u stvari proces u kojem ljudi služe ljudima, dok su najvredniji resursi sami ljudi – otuda i naglasak na upravljanju i razvoju ljudskim resursima.

6.5 Malavi

6.5.1 Uspostavljanje konsultativnih struktura u zajednici

Kako bi se sprovela CBP, razvijene su savetodavne strukture u zajednici koje su bile zasnovane (putem integrisanja ili modifi kacija) na postojećim formalnim strukturama. One su se sa svoje strane nadovezivale na tradicionalne strukture vlasti, uz upotrebu proverenih sistema pravosuđa. Savetodavne strukture policije/javnosti koje su se bavile problemima bezbednosti trebalo je da funkcionišu od lokalnog nivoa preko mehanizma nacionalnog upravljanja i koordinacije.

6.5.1.1 Zaključci

Svaki plan implementacije CBP treba da bude prilagođen državi.

Od ključnog je značaja shvatanje kulture(a) i oslanjanje na stručnost i kredibilitet tradicionalnih vlasti (pojedinaca ili sistema).

Kreiranje razumevanja i prihvatanja “dobrovoljnosti” – pružanja “besplatne” usluge.

6.5.2 Razvijanje modela stanice policije u zajednici

Na osnovu najbolje prakse iz Južne Afrike, Malavi je uveo sopstveni model stanica CBP, što je postalo poligon i merilo za razvoj CBP i njenu dodatnu implementaciju.

Ova policijska stanica dobila je nacionalno i međunarodno priznanje za taj pionirski poduhvat.

6.5.2.1 Zaključci

Potrebno je razvijanje regionalnih inicijativa kako bi se razmenjivala “najbolja praksa” i kako bi se iz nje učilo.

Priznanje, posebno od strane međunarodne zajednice, je veoma jaka motivacija za promenu percepcije, smanjenje straha od kriminala i ohrabrivanje donatorske saradnje i ulaganja.

27



27



U vezi sa prethodnom tačkom, potreba za formulisanjem donatorske saradnje kako bi se unapredila stručnost i obezbedili neophodni resursi.

Prihvatanje izraza da “ništa ne donosi takav uspeh kao sam uspeh”.

Možda je najvažniji zaključak to da je projekat CBP doveo do programa sveobuhvatne reforme policije i pružio je polaznu tačku za širi program sigurnosti, bezbednosti i kao i pristup programu pravde.

6.6 Kenija

6.6.1 NVO grade mostove između policije i javnosti

Iskustvo drugih afričkih zemalja, posebno Južne Afrike i Malavija, pozitivno je doprinelo razvoju CBP u Keniji.

U Keniji su međunarodne NVO ušle u formalnu saradnju sa lokalnim organizacijama koje se bave bezbednošću, kako bi razvile lokalne mehanizme koji bi omogućili policiji i javnosti da rade zajedno. Ovo je urađeno u saradnji sa drugim učesnicima iz statutarnog sektora6 – sve do Kancelarije Predsednika koja je usvojila, a zatim je i preuzela vodeću ulogu u modelu CBP koji je odgovarao Keniji.

Ovaj rad je delom proistekao iz aktivnosti kontrole SALW, što je dovelo do zaključka da je CBP sledeći logični korak ka poboljšanju javne bezbednosti.

6.6.2 Zaključci

Važno je uključiti NVO i druge lokalne organizacije u svaku strategiju CBP.

Obezbediti vlasništvo, tj. učešće svih aktera.

Utvrđivanje koristi i imperativa za usvajanje demokratskog stila obavljanja policijskih dužnosti (CBP).

6.7 Severna Irska

6.7.1 Projekat “Market” komšiluka 7

1996. uspostavljen je tim od osam pozornika i jednog narednika u pretežno nacionalističkoj, republikanskoj “Market” oblasti u Belfastu. U tom periodu nije bilo praktično nikakve podrške policiji, dok su paravojne organizacije sprovodile sopstvene “patrole” u oblasti. Tokom godina tim je izgradio podršku u javnosti, gde je stvorena atmosfera uzajamnog poverenja i poštovanja. Danas policija efi kasno obavlja svoje poslove, što je dovelo do rezultata kako u pogledu smanjenja kriminala, tako i u poboljšanju javnog reda.

Elementi uspeha tima su zajednički za sve uspešne CBP projekte u svetu. Oni obuhvataju sledeće:

tim koji je dodeljen prema geografskoj oblasti, sa potpunom odgovornošću za tu oblast;zaposleni koji poseduju veštine komunikacije, rešavanja sukoba i problema, a koji ostaju u timu po nekoliko godina;poštovanje ljudi različitih prošlosti i političkih ubeđenja;jačanje tima kako bi se odredili prioriteti u saradnji sa zajednicom;pešačke patrole kao dominantni metod patroliranja;strpljivo i odlučno kreiranje aktivnosti zajednice, uključujući programe za mlade i sastanke komšiluka;

6 Ovo je sproveo Saferworld u saradnji sa Kenijskim institutom za administraciju, Kenijskom policijom i Centrom za istraživanje bezbednosti i informacije (SRIC).7 Citirano iz Izveštaja Nezavisne komisije za rad policije Severne Irske, str. 42.

a)b)

c)d)e)f)

28



28



prepoznavanje od strane viših policijskih službenika da je timski rad važan i da ne sme da bude ometen angažovanjem na drugom mestu; ivešta upotreba diskrecije prema manjim prekršajima, uz održavanje strogog režima sprovođenja prema ozbiljnijim prekršajima.

6.8 Jamajka

6.8.1 Proces posredovanja

Policija Jamajke bila je suočena sa ogromnim zahtevima za rešavanje brojnih nesuglasica, uključujući, npr. probleme vezane za pravo vlasništva. Kako bi rešila sve ove zahteve, policija je usvojila pragmatični pristup koji je bio okrenut ka dugoročnom rešavanju problema ljudi, a ne prema konstantnom dolaženju po pozivu zbog istih nesuglasica. U skladu sa njihovim shvatanjem CBP, uveden je proces posredovanja koji je usmeren na rešavanje/redukciju sukoba. Ključni elementi procesa su dobijanje saglasnosti od obe strane da će da učestvuju u posredovanju, i dobijanje njihove pisane saglasnosti da prihvataju osnovna pravila ovog procesa. Oni se sastaju na neutralnom terenu, obično u policijskoj stanici, gde daju svoje izjave, i kroz posredovanje obučenog pripadnika policije, pokušavaju da dođu do rešenja problema. U mnogim slučajevima ovo se pokazalo kao efi kasno rešenje, gde su se obe strane složile da će da reše svoje nesporazume na miran način bez daljih sukoba.

6.8.1.1 Zaključci

Do ovog pristupa je došlo zato što je policija pokrenula proaktivno sprovođenje procesa CBP, gde su utvrđene potrebe zajednice i preuzeti proaktivni koraci u rešavanju problema, pre nego čekanje da pritužbe stignu do policije;

Kroz učestvovanje u rešavanju nesuglasica u zajednici, uspostavljen je mehanizam za održiva rešenja čime je povećan nivo poverenja između policije i zajednice.

6.8.2 Inicijativa smanjenja maloletničkog kriminala

Inicijativa smanjenja maloletničkog kriminala funkcioniše u mnogim školama siromašnih gradskih četvrti u Kingstonu. Ovu ideju pokrenuo je lokalni policijski nadzornik, koji je otkrio pravi problem sa maloletničkim kriminalom i delinkvencijom u jednoj lokalnoj školi, i o tome razgovarao sa direktorom škole. Program se koncentrisao na mlade koji su posebno rizični, i oni su pohađali dva odvojena časa nedeljno na kojima se razgovaralo o više ličnih pitanja kao što su lična disciplina, samopouzdanje, zloupotreba droga, opasnosti ‘kulta oružja’, bezbedan seks itd. Za ovo je bilo nadležno dobro obučeno, iskusno i pažljivo odabrano policijsko osoblje, koje je radilo u saradnji i uz podršku nastavnika, dok su u nekim slučajevima i sami nastavnici vodili ove programe. Program je ubrzo proširen i na druge škole, i imao je podršku direktora škola i školskih odbora, lokalnih političara i lokalnog odseka za obrazovanje.

6.8.3 Zaključci

Kroz početnu akciju nadzornika ustanovljena je priroritetna potreba za smanjenjem kriminala, pre svega kroz sprečavanje da mladi postanu umešani u kriminal. Ovo se desilo pre svega zahvaljujući dobrom poznavanju lokalnog stanja i proaktivnom pristupu od strane policije.

Strateško partnerstvo i saradnički pristup (uključujući policiju, profesore, političare i Ministarstvo obrazovanja) omogućili su da školski programi za mlade budu prošireni na nekoliko škola koje u većini slučajeva koriste svoje resurse.

g)

h)

29



29



6.9 Pakistan

6.9.1 Partnerstvo javnih i privatnih lica u analizi krivičnih dela8

Karači, glavni grad Pakistana, mesto je događanja partnerstva javnog i privatnog sektora u cilju podrške angažovanju policije u zajednici. Na inicijativu poslovne zajednice, osnovana je struktura poznata pod nazivom Odbor za vezu građana i policije (CPLC), fi nansirana prvenstveno iz privatnih donacija i sastavljena od dobrovoljaca, i danas se bavi upravljanjem kriminalističkim bazama podataka za policiju. Ovaj odbor takođe pruža analitičke usluge policiji, naročito u vezi sa ozbiljnim krivičnim delima kao što je kidnapovanje. Sa kancelarijama smeštenim u stanicama policije, a centralom u Kancelariji Guvernera provincije Sind, CPLC je postao duboko integrisan u aparat Vlade.

6.9.2 Zaključci

Privatni sektor se interesuje za bezbednost na nivou zajednica, i posebno privatnici su možda potcenjen resurs u drugim zajednicama.

Bezbednost zajednice se tiče svakog građanina, tako da svaka inicijativa koja ima za cilj podršku policije treba da bude sinhronizovana sa postojećim državnim strukturama i mehanizmima i uključena u njih.

6.10 Zaključak

Policija treba da bude usmerena na:

Lokalne policijske usluge;

Usluge reagovanja;

Ciljne policijske usluge;

Partnerske policijske usluge.

Fokus treba da bude na pružanju kvalitetnih usluga. Javnost traži policijsku službu koja:

Odgovara na njihove potrebe;

Poštuje etiku otvorenosti i konsultacija;

Postavlja sebi standarde rada;

Prati te standarde i objavljuje rezultate;

Okrenuta je onima koji su na margini – siromašnima, ranjivima i onima koji nisu u stanju da se brane;

Bavi se više odnosima sa ljudima kojima služi, a manje svojom slikom.

8 Izvor: Mohamed Musad (2002), Co-producing Citizen Security: the Citizen-Police Liaison Committe in Karachi, IDS Rad 172. Može se pogledati na http://www.ids.ac.uk/ids/bookshop/wp/wp172.pdf, od 05 septembra 2006.

■

■

■

■

■

■

■

■

■

■

Otkrivanje uzroka kriminala, nesigurnosti i straha, i suočavanje sa njima, u saradnji sa partnerima u zajednici, pre nego konstantno i površno lečenje simptoma, je najefi kasniji način pružanja policijskih usluga. To je policija u zajednici.

Bez obzira na to koliko zvanična politika govori o policiji u zajednici, ukoliko je vrednosti, rad i sistem policijske organizacije ne podržavaju, ili se čak suočavaju s njom, onda je policija u zajednici osuđena na propast.

30



31



Prilog A(Informativni)

Pojmovi i defi nicije

A.1.1CBP(policija u zajednici)fi lozofi ja (način razmišljanja) i organizaciona strategija (način sprovođenja fi lozofi je) koji omogućavaju policiji i zajednici da zajedno rade na rešavanju problema kriminala, narušavanja reda i na pitanjima sigurnosti, kako bi unapredili kvalitet života svih članova zajednice.

Napomena: CBP podrazumeva učešće policije u zajednici i reagovanje na potrebe iste zajednice, i učešće zajednice u policijskim aktivnostima koje se tiču nje same i podrška policiji.

Napomena: Može biti objašnjeno i kao: “policija radi u partnerstvu sa zajednicom; tako zajednica učestvuje u policijskim aktivnostima koje se tiču nje same; rade zajedno na dugoročnom planu, mobilišu resurse za rešavanje problema koji pogađaju javnu sigurnost, pre nego da policija sama reaguje kratkoročno na incidente kad se oni pojave.”

A.1.2SAA(malokalibarska municija)

A.1.3SALW(malokalibarsko i lako naoružanje)svo smrtonosno konvencionalno naoružanje koje može da nosi pojedinac ili lako vozilo, a koje ne zahteva dodatnu logistiku i kapacitete za održavanje.1

A.1.4SEESAC(Centar za kontrolu SALW u jugoistočnoj i istočnoj Evropi)

A.1.5SPSEE (Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi)

1 RMDS/G 02.10 - SALW Standardi/ SALW defi nicije http://www.seesac.org/index.php?content=&page=crse&section=2, od 12. septembra 2006.

32



33



Prilog B(Informativni)

UN Kodeks ponašanja policijskih službenika2

Ovo je zvanični kodeks ponašanja Ujedinjenih nacija namenjen pripadnicima organa bezbednosti, kojeg bi trebalo da se pridržavaju svi policijski službenici širom sveta u izvršavanju svojih dužnosti.

Ujedinjene nacije – Kancelarija Visokog komesara za pitanja ljudskih prava.

Kodeks ponašanja zvaničnih organa reda (napr. policijskih službenika)

(Rezolucija Generalne skupštine 34/169, od 17. decembra 1979. godine)

Osam članova sačinjava ovaj kodeks ponašanja, koji se mogu rezimirati na sledeći način:

Član 1 – Sprovođenje dužnosti koje su određene zakonom – Služiti i štititi.

Policijski službenici treba u svakom trenutku da ispunjavaju dužnosti koje su im određene zakonom, tako što će da služe zajednici i tako što će da štite sve osobe od nezakonitih aktivnosti.

Član 2 – Poštovanje ljudskog dostojanstva i zaštita ljudskih prava.

Policijski službenici u obavljanju svojih dužnosti moraju da poštuju i štite ljudsko dostojanstvo, i da štite ljudska prava svih osoba.

Član 3 – Minimalna upotreba sile.Policijski službenici mogu da upotrebljavaju silu samo onda kada je to apsolutno neophodno i u granicama obavljanja njihove dužnosti.

Član 4 – Poverljivost.

Pitanja poverljive prirode koje poseduje policijski službenik treba da ostanu poverljiva, izuzev ukoliko obavljanje dužnosti ili potrebe pravosuđa izričito ne zahtevaju suprotno.

Član 5 – Bez torture.

Nijedan policijski službenik ne sme da nanosi, podstiče ili toleriše nijedan čin torture ili druge okrutne, nehumane i degradirajuće postupke ili kažnjavanja.

Član 6 – Zdravstvena zaštita osoba u pritvoru.

Policijski službenici treba da obezbede punu zdravstvenu zaštitu osobama u pritvoru, a posebno treba da preduzmu mere na pružanju medicinske nege kad je to potrebno.

2 Kompletan tekst može se pročitati na: http://www.unhchr.ch/html/menu3/b/h_comp42.htm, od 20. septembra 2006.

34



Član 7 – Bez korupcije.

Policijski službenici ne smeju da počine nijedan čin korupcije. Takođe treba da se rigorozno suprotstavljaju i da se bore protiv takvih dela.

Član 8 – Zahtevi za poštovanjem zakona / Kodeksa ponašanja.

(i) Policijski službenici moraju da poštuju zakon i Kodeks ponašanja. Oni takođe moraju da sprečavaju i da se rigorozno suprotstavljaju njihovom kršenju.

(ii) Policijski službenici koji imaju razloga da veruju da je došlo ili da će doći do kršenja Kodeksa ponašanja, moraju to da prijave nadređenima, i kad je to potrebno, drugim nadležnim licima koja se bave preispitivanjem ili pravnim pitanjima.

Napomena: Svaki član ima “komentar” koji defi niše upotrebljene pojmove i izraze i pruža objašnjenja i principe Kodeksa ponašanja.

35



Prilog C(Informativni)Bibliografi ja

Uvod u policiju u zajednici

Clingendael, International Alert and Saferworld, Towards a Better Practice Framework in Security Sector Reform: Broadening the Debate, Occasional SSR Paper No.1, August 2002.

Community Policing Consortium. ‘Tracing the Roots of Community Policing’ Chapter 2, Understanding Community Policing: A Framework for Action, August 1994.

Community Policing Consortium. ‘Defi ning the Core Components of Community Policing’, Chapter 3, Understanding Community Policing: A Framework for Action, August 1994.

Cordner, G. ‘Community policing – elements and effects’ in Alpert, G. and Piquero, A. (eds) Community policing – contemporary readings. Prospect Heights, Illinois: Waveland Press, 2000.

Dowling, Kevin. Community-Oriented Policing (Online Training Modules). North Carolina Justice Academy, August 2001.

Groenewald, Hesta and Gordon Peake, Police Reform through Community-Based Policing, International Peace Academy and Saferworld, September 2004.

Kenya Police. Community Policing Handbook. 2005.

Ludman, Barbara. How Community Policing works. Offi cial website of City of Johannesburg. http://www.joburg.org.za/help/cpf_overview.stm, accessed on 15 September 2006.

Musad, Mohammed. Co-producing Citizen Security: the Citizen-Police Liaison Committee in Karachi, IDS Working Paper 172. (2002).

Accessible from, http://www.ids.ac.uk/ids/bookshop/wp/wp172.pdf.

Nairobi Secretariat on Small Arms, Saferworld, SaferAfrica and SRIC. ‘Community-based policing in Kenya.’ Progress Newsletter, November 2003.

Pelser, Eric. The Challenges of Community Policing in South Africa. Institute for Security Studies, September 1999.

Saferworld, Operational document for supporting community-based policing in Albania, 2004.

SEESAC, UNDP Stability Pact and Saferworld. Philosophy and Principles of Community Based Policing, Belgrade, 2003.

Sparrow, Malcolm K., Mark H. Moore, and David M. Kennedy. Beyond 911: A New Era for Policing. New York: Basic Books, 1990.

Trojanowicz, Robert. Community Policing Guidelines for Police Chiefs, 1996.

Trojanowicz, Robert and Bonnie Bucqueroux. Community Policing: A Contemporary Perspective. Cincinnati, Ohio: Anderson Publishing Co., 1990.

Trojanowicz, Robert and Bonnie Bucqueroux, Community Policing: How to Get Started, May 1998.

Trojanowicz, Robert and David Carter. The Philosophy and Role of Community Policing. National Center for Community Policing, School of Criminal Justice, Michigan State University, 1988.

36



Trojanowicz, Robert, Victor E. Kappelar, Larry K. Gaines, and Bonnie Bucqueroux Community Policing: A Contemporary Perspective, Anderson Books, 1998.

UK Home Offi ce, Neighbourhood Policing: Your Police; Your Community; Our Commitment, March 2005.

Društvo i zajednica

Department of Community Safety, Western Cape Provincial Administration (South Africa). Community Police Forum Toolkit, 2003.

Goldstein, H., Problem-oriented policing, McGraw-Hill, Inc., 1990.

Jones, John H., All together now, publishing details unavailable.

Myhill, Andy. Community engagement in policing: Lessons from the literature, UK Government Home Offi ce, February 2006.

Skogan, Wesley G. Community participation and community policing. University of Montreal and Solicitor General of Canada, November 2004.

UK Home Offi ce, “Tackling fear of crime & disorder in the community”, January 2005, http://crimereduction.gov.uk, accessed 18 September 2006.

Obavljanje policijskih dužnosti u partnerstvu

Attorney General’s Offi ce (California), Crime and Prevention Center. Community Oriented Policing and Problem-Solving.

Bayley, David H., Police for the Future, Oxford: Oxford University Press, 1999.

Bratton, William J., Mallon, R., Orr, J., Pollard, C. and Dennis, N. (eds.), ‘Zero tolerance’. Policing in a free society, The IEA Health and Welfare Unit, 1997.

Bruce, David. Democratic reform of police – any lessons for Kenya from South Africa? Centre for the Study of Violence and Reconciliation, 2003.

Bruce, David and Rachel Nield. The police that we want: A handbook for oversight of police in South Africa. Centre for the Study of Violence and Reconciliation, 2005.

Chan, J.B.L., Changing Police Culture: Policing in a Multicultural Society Cambridge: Cambridge University Press, 1997.

Mani, Rama, ‘The Rule of Law or the Rule of Might? Restoring Legal Justice in the Aftermath of Confl ict’, in Pugh, Michael (ed.) Regeneration of War-Torn Societies, Macmillan, 2000 (b).

Masuku, Themba. Strengthening Democratic Policing in South Africa: Enhancing and Coordinating the Internal and External Accountability Systems of the South Africa Police Service. Centre for the Study of Violence and Reconciliation, 2005.

Mawby, R.I. (ed.), Policing Across the World: Issues for the 21st Century, UCL, 1999.

Mendes, Errol P., Zuckenberg, Joaquin, Lecorre, Susan, Gabriel, Anne and Clark, Jeffrey A., Democratic Policing and Accountability: Global Perspectives, Ashgate, 1999.

Morgan, Rod. “Policing by consent: Legitimating the doctrine.” In Rod Morgan and David Smith (eds.), Coming to Terms with Policing. Routledge, London, 1989.

Newburn, Tim. Understanding and Preventing Police Corruption: Lessons from the Literature. Police Research Series, Paper 110, Policing and Reducing Crime Unit, Home Offi ce (UK), 1999.

37



Newham, Gareth. Strengthening democratic policing in South Africa through internal systems for offi cer control. Center for the Study of Violence and Reconciliation, South Africa Review of Sociology 2005, 36 (2).

Nield, Rachel. South Africa: Enhancing Police Accountability, Open Society Justice Initiative, 2004. http://www.justiceinitiative.org/db/resource2/fs/?fi le_id=14247, accessed 25 September 2006.

Peake, Gordon, Policing the Peace: Police Reform Experiences in Kosovo, Southern Serbia and Macedonia, Saferworld, 2003.

Roebuck, J.B. and Barker, T. (1974) ‘A typology of police corruption’ in Social Problems Vol 21, 423-37.

Sampson, Rana and Michael S. Scott. Tackling Crime and Other Safety-Related Problems: Case Studies in Problem-Solving. Washington, D.C.: U.S. Department of Justice, Offi ce of Community Oriented Policing Services, 1999.

Saulsbury, W., Moot, J. and Newburn, T. (eds.), Themes in contemporary policing, Independent Committee of Enquiry into the Role and Responsibilities of the Police, 1996.

Scott, Michael S. Problem-Oriented Policing: Refl ections on the First 20 Years. Washington D.C.: U.S. Department of Justice, Offi ce of Community Oriented Policing Services, 2000.

Suzbijanje i smanjenje kriminala

Bright, J., ‘Turning the tide’, crime, community and prevention, Demos, 1997.

Home Offi ce (UK). Executive Summary: A practical guide to crime prevention for local partnerships. 1993.

Kelling, George L. and Coles, Catherine M., ‘Fixing broken windows’. Restoring order and reducing crime in our communities, Martin Kessler Books, 1996.

National Crime Prevention Center, Department of Safety and Security (South Africa), Making South Africa Safe: A Manual for Community-Based Crime Prevention, 2000.

World Bank, A Resource Guide for Municipalities: Community-Based Crime and Violence Prevention in Urban Latin America, November 2003.

Pravni okvir i ljudska prava

Amnesty International. Policing to Protect Human Rights: A Survey of Police Practice in Countries of the Southern African Development Community, 1997-2002. AI Index: AFR 03/004/2002. London, 2002.

Commonwealth Human Rights Initiative, Police Accountability: Too important to neglect, too urgent to delay, November 2005.

Commonwealth Human Rights Initiative. Policing – A Human Rights Perspective. Seminar Proceedings. New Delhi, February 2004.

Commonwealth Human Rights Initiative. Police as a Service Organisation: An Agenda for Change. Roundtable Conference on Police Reform in East Africa – A Report. April 2003.

Offi ce of the United Nations High Commissioner for Human Rights. Human Rights Standards and Practice for the Police: Expanded Pocket Book on Human Rights for the Police. United Nations: New York and Geneva, 2004.

Offi ce of the United Nations High Commissioner for Human Rights. Human Rights and Law Enforcement: A Trainer’s Guide on Human Rights for the Police. United Nations: New York and Geneva, 2002.

United National Department of Peacekeeping Operations, “Gender and the Police”, Peacekeeping Best Practices Unit. Gender Resource Package for Peacekeeping Operations, July 2004.

38



Reforma sektora bezbednosti

Bayley, David. Democratising the Police Abroad: What To Do and How To Do It, US Department of Justice, Washington, June 2001.

GFN-SSR, Compendium of Good Practices on Security Sector Reform. Cranfi eld University, 2005.

Mani, Rama, ‘Contextualising Police Reform: Security, the Rule of Law and Post-Confl ict Peacebuilding’, in Holm, Tor Tanke and Eide, Espen Bath (eds.) Peacebuilding and Police Reform, Frank Cass, 2000 (a).

OECD DAC, Security System Reform and Governance, 2005.

OECD DAC CPDC Network, Implementation Framework for Security System Reform, 2006.

Trivunovic, Marijana. “Police Reform in Serbia” in Transforming Police in Central and Eastern Europe, DCAF, 2004.

Yusufi , Islam. “Macedonia’s Police Reform” in Transforming Police in Central and Eastern Europe, DCAF, 2004.

Korisni sajtovi

http://www.gsdrc.org

Resursni centar DFID-a za upravu i društveni razvoj (GSDRC). Ovaj sajt GSDRC-a pruža uvid u način razmišljanja, istraživački rad i obuku na polju uprave, sukoba i društvenog razvoja – što obuhvata i koncept policije u zajednici i reformu sektora bezbednosti.

http://www.ssronline.org/

Ovo je sajt Univerziteta u Kranfi ldu (Cranfi eld University) koji pruža aktuelne i relevantne informacije za rukovodioce reforme sektora bezbednosti i one koji je sprovode, i to putem pružanja obrazovnog materijala, nastavnog programa i institucionalnih ‘alatki’ koje podržavaju operativne aspekte reforme sektora bezbednosti.

http://www.ssronline.org/ssg_a/index.cfm?id=41&p=41, accessed on 28 September 2006.

Ovo je onlajn verzija publikacije Security Sector Governance in Africa: A Handbook, čiji su urednici Nicole Ball i Kayode Fayemi.

http://www.crimereduction.gov.uk

Vebsajt britanske vlade koji nudi informacije i izvore za sve one koji rade na smanjenju kriminala u svojoj zajednici.

Napomena o izvorima:

Neki materijali su dobijeni od Metropolitan policije Velike Britanije, i iz radova južnoafričke policijske službe tokom razvoja njihovog modela i strategije CBP, ali većina je preuzeta iz materijala za obuku na temu policije u zajednici koji je razvio Saferworld (2006).

Saferworld je nezavisna nevladina organizacija koja sarađuje sa vladama i građanskim društvom na istraživanju, donošenju i sprovođenju novih strategija za poboljšanje sigurnosti ljudi i sprečavanje nasilja praćenog oružjem.

Za više informacija kontaktirati:

SaferworldThe Grayston Centre28 Charles Square

LONDONN1 6HT

United Kingdom

Tel +44 (0) 20 7324 4646Fax +44 (0) 20 7324 4647

Web: www.saferworld.org.ukEmail: [email protected]


Drugo izdanje (2006-09-15)




SEESAC


SEESAC Internacionalnih Brigada 56, 11 000 Belgrade, SerbiaTel. (+381) (11) 344 6353 / Fax. (+381) (11) 344 6356

URL: www.seesac.org / Email: [email protected]

Filozofija i principi policije u zajednici

ISBN 86-7728-060-4

9 7 8 8 6 7 7 2 8 0 6 0 4

community based policing srb book priprema

Documents