C I R K N I Č K O J E Z E R O .

ko da nije čuo, bivši još u školama, pripoviedati ob onom jezeru, kojes proljeća i u ljeti presuši, a pod jesen i preko zime opet se napunivodom? Kako smo začudjeni slušali učitelja, kad nam je to jezero opisivaoi spomenuo, da se na njemu i kosi i žanje, i riba i lov lovi. Tko nebi

žudio, da vidi jezero, kojega nam je postanak razjasnio još K i r c h n e r , a po njemuposlie pisao bajoslovni V a l v a s o r, kad ga obadje g. 1779 i obzirni svećenik TobijaG r u b e r ? * ) Ogriešio bih se bio, da Cirkničko jezero god. 1882, bivši u Prezidu ne biposjetio bio.

Bijaše u nedelju 13. kolovoza, kad me je kočija saučenika Dragutina R a č k o g aspremna čekala. Turnuv u žep preporučno pismo, krenusmo u 8 i po sati na put. Pro-šav B a b i n i m p o l j e m , stupismo na slovensko tlo, te zakrenusmo u P o d g o r e , I g oVas , P u d o b e i naletismo u S t a r i t r g , što leži u prekrasnoj okolici, a na briegu mupodori nekoga grada. U Starom smo trgu odpočinuli, a tad se zaputismo preko L o ž ado B l o š k e p o l j i c e , odkuda zagledah najveće čudovište krasa — C i r k n i č k oj e z e r o . Kad smo minuli O b l o č i c e , G r a h o v o i M a r t i n j a k , dodjosmo u C i r k -nicu; bijaše upravo 12 sati.

Tu sam skrenuo u gostionicu i predao preporučno pismo. Gostioničar, koji je samnom cielo vrieme razgovarao slovenski, priskrbi mi vješta, sigurna i izkusna vodića,a taj mi bijaše uz mjestnoga učitelja, bivši načelnik J e z e r a d o l nj e g a, g. A. K ra-so v i ć. U gostionici je i čitaonica u kojoj nadjoh Ljubljanski zvon, Kres, Slovenski

*) Herren Thobias G r u b e r's Weltpriesters u. k. k. Bau- u. Navigations-Direktors in Temesvarer Banat:» B r i e f e h y d r o g r a p h i s c h e n u. p h y s i k a l i s c h e n I n h a l t s a u s K r a i n « an Ignatz Edlen von Born, k. k.wirklichen Hofrath. Wien, 1781.

Hirc: Gorski Kotar. 129

narod, Edinost, Slovenca, Učiteljski Tovariš, od naših listova Hrvatsku vilu. U knjizispomenici nadjoh imena onih, koji jezero posjetiše, a medju njima i ime našega čuve-noga K u h a č a .

Došao sam u C i r k n i c u upravo u horu, jer je jezero presušilo i tako sammogao sve razgledati i zirnuti u njegovo tajinstveno dno o kojem V a l v a s o r puno baja.

Znamo, da je C i r k n i č k o j e z e r o od g. 1707—1714 samo jedan put presušilodočim g. 1781, nije s proljeća ni u zimi zaplavilo. I G r u b e r našao ga presušeno.

Ostaviv C i r k n i c u, krenusmo nizdolicu i evo nas u selu J e z e r u d o l -n j e m , koje se pribralo nedaleko obale. U blizini ceste zagledasmo prvo ždrielo I l o v uj a m u , dalje R e š e t o , R i b i č k u j a m u , Ž u p a n o v u l u k n j u , odkuda s e redaždrielce do ždrielca. Sva se ta ždriela, ždrielca, ponori i ponorci zovu V o d o n o s , avoda, koja u njima uvire, da izbija kod Ljubljane kao Bistra i Borovnica. U dubljinizagledasmo vapnene pećine iz kojih zievaju ždrielca, a te su pećine pokrivene ilovačomkoju je voda naplavila. Sigurno je, da cielo dno jezera sastavlja isti vapnenac na kojemse staložiše razne naplavine i u kojoj su sahranjene kućice onih puževa, koji i sada unjemu živu. Našli smo L i m n a e u s s t a g n a l i s , P l a n o r b i s c o r n e u s , P .m a r g i n a t u s i B i t h y n i a t e n t a c u l a t a .

Ždriela ima u jezeru koja stotina i toga radi nalikuje dolina u kojoj se razlilo,ogromnomu rešetu. Ima ih, koja vodu izbacuju, ali ju poslie ne gutaju, a takova zovuSlovenci »b l j u v a l n i k«.

U jezeru uzdižu se nekoji humovi, a prvi najbliži zarasao je šumom crnogorice.Tu su nam kola stala, a mi se uzpeli na jednu pećinu, odkuda smetnusmo pod okocielo jezero, što se pod nama pružilo poput daleka zelena saga u kojem se kao srebrneniti blistahu vijugajući se potočići. Na okolo se biele mjesta G r a h o v o , Ž i r o v n i c a ,na visoku briegu crkva sv. K r i ž a , na kraju J e z e r o g o r n j e , a do njega evoL a z a u alpinskoj zeleni, gdje se je iztaknuo opet otegnut otočić, a na njemuseoce O t o k .

Kad smo se nagledali krasna kraja, koji uzveličavaju one ogromne i mrke šumecrnogorice, sjedosmo opet u kola te se povezosmo do ždriela V e l i k a p o n i k v agdje smo malone zaglavili. Naš se konjić uzvrpoljio, pa bi i neprilike bilo, da nismokola ostavili, jer nije šala, voziti se krajem u kojom sa sviju strana prieti pogibelj.

Velika ponikva zieva iz zemlje crnice, koja je nekoliko metara debela, a pokrivaje žutkasti pjeskar. I ovo se ždrielo suzuje poput lievka, a otvor, kojim i sada neštovode uviralo, veoma je uzak.

Blizu Velike ponikve leži S i t a r c a i M a l a p o n i k v a , koje vodu gutaju,kada ona u jezero pada, a izbacuju, kada ona u jezeru raste. Tom prilikom skače vodana Sitarcu kao na vodoskok, a valjda s toga, što su podzemne šupljine uzke, a navalavode velika.

Za Malu ponikvu pripovieda nam G r u b e r (str. 45), da ju ribari drže za predteču,kada će voda rasti ili padati. Ako ona vodu izbacuje, siguran je znak, da će jezero na-skoro odteći, nu guta li vodu, da to neće naskoro biti.

Popeljav se malo, dodjosmo do otoka D r v o s e č a , koji je takodjer zarasao crno-goricom, a kad krenusmo mimo, evo nas na gornjem jezeru, koje zaprema preko 280četvornih hektara, dočim ima cielo jezero 4028 hektara površine. I gornje jezero obrubljenoje visokim briegovima, dočim mu je naplavljeno tlo ravno i rogozom zaraslo.

Ovdje izvadi K. žigicu i zapali suho rogozje. Da vidiš čuda!. Plamen zahvatio jemunjimice i u čas pružilo se pred nama ognjeno more. Rade to ovuda često, i zatonadjosmo ogromnih garišta, a čitao sam nekom sgodom, da su rogoz zapalili pod ledom,što bijaše sigurno nešto čarobna.

130

PLANINSKA PEĆINA (SPILJA; ULAZ).

I Z G L E D I Z P L A N I N S K E P E Ć I N E .

Na dalnjem su putu spomena vriedni O t o č k i O b r h i V r a n j a j a m a . Naprvome mjestu nadjosmo izprebacano kamenje, ali i čitave stiene, koje pritajivaju pod-zemne šupljine. Kada ovdje voda izbije, ruši se kaskadama i sigurno je jedno od naj-zanimivijih mjesta Cirkničkoga jezera. I sada nadjosmo vrelo, koje je voda preticala,da se naskoro podzemno izgubi.

U V r a n j u j a m u , koja je do 7 m visoka, dade se unići, nu dalje se pećina takosuzuje, da čovjek samo

puzajući može napried.Na kraju svršava dubo-kom razpuklinom u kojojje G r u b e r našao kal sasitnim ribicama.

Znamenito je ždrjelosusjedna B o b n a r c a ,koja se podzemno širi uveliku spilju. G r u b e rnam pripovieda, da su senekoji ribari konopimaspustili u te mračne dub-ljine i našli u spilj i pod-zemno jezero. Svod jojje pun stalaktita, s kojihvoda poput kiše pada idosta jak šum prouzrokuje.Ribari tvrde, da u Bob-narci prije, što će vodaizbiti, tako tutnji, kao dabi bubnjao, pa joj odtudai ime. Mi smo pozornoslušali, ali nismo ovaj putnikakove buke razabrali.Još su u ovome krajudva važnija ždriela: Koteli Gebno u kojima vodauvire i izbija. Neda-

leko Drvoseča podvikneg. K.: Otok!, i sa svihstrana odjekuje: Otok!pet puta.

Kad smo ostavili gornjejezero, krenusmo podJ a v o r n i k , koji je navisoko sa jelom i smre-

kom zarasao, a proći je njegovim podnožjem pješice cio sat. Utroba te gorske kosesva je sigurno izšupljena, mora da je tu na stotine spilja, pećina i raznih drugih šupljina,a bit će i podzemnih jezera. Cielo podnožje puno je razpuklina, razsjelina, ždriela iždrielaca na koje voda provaljuje, tekući ili skačući.

Glasovita je spilja S u h a d o l c a na koju izbija tolika voda, kao i na Vranjujamu, a provaljuje silom, da izbacuje i veliko kamenje. Kad je voda jaka, zaplavi zatri sata cieli zapadni dio jezera. Unidjosmo u spilju, koja je do 60 metara duga, te se

P O D O R I M A L O G A G R A D A .

132

na kraju suzi, a ima u njoj sige. Svršava ždrielom kraj kojega je G r u b e r razabraomukli šum vode, koja se valjda ruši sa visine slapom.

Nedaleko Suhe dolce leži ponor R e š e t o i K r i ž , gdje se vode k r i ž a j u . Ovdjeda je ribolov najobilniji, a love menke (Lota vulgaris), štuke, linje, klene, bjelice, a imai liepih rakova.

Cirkničko jezero pruža se od sjevero-iztoka prama jugo-zapadu. Ciela južna i za-padna strana jezera je pusta, akoprem je tu i tamo naplavina i 10 m debela. Tu rastešaš i rogoz, a od cvatućih bilina osobito se izticao na metar i po visoki S e n e c i op a l u d o s u s . Nekoji krajevi biele se tako, da sam mislio, da se voda cakli, al' kadtamo, opazih pred sobom bjelinu poput sniega, a tako nježnu, da ju je slast gledati.Posegneš li rukom, razpada se u prah. To su mahovi tresetnjaci, koje sam prvi putzagledao u tolikoj množini. Kad jezero presuši, usahnu i mahovi, ugodna zelen premetnese na suncu u bjelinu, nu čim jezero zaplavi, ožive iznovice i uzbujaju visoko.

Sjeverna je strana jezera bujna, tu se protežu pašnjaci koliko možeš okom dalekosegnuti, tu pasu goveda, a bilo je krava i volova nekoliko stotina komada. Na sjevero-iztočnom kraju mjesta su D o l n j a V a s i Z e t š e , s traga ima zelen brieg T r ž i š ć ena kojem se našlo rimskih starina. Oko jezera bieli se preko 20 crkava i crkvica ponaj-više na briegovima i brežuljcima.

Samim poljem vijuga se C i r k n i š č i c a , teče kraj Jezera dolnjega i okrećemlinska kolesa. U taj se potok zaklanjaju ribe, pa smo i sada našli nekoje dječake,koji su ribarili. Kako nam je na kolima puknuo klin, moradosmo poći pješice, da razgle-damo bližnja, ali ujedno i glavna ždriela: V e l i k u i M a l u K a r l o u c u .

Velika Karlouca jedino je ždrielo u koje voda iz jezera poput bujice i velikomsilom uvire. Od nje ovisi visina vode i sigurnost kraja, jer da se oba ždriela zabrtve,voda ne bi mogla odticati, cio bi kraj zaplavila i silnu štetu prouzročila. Kolika je silavode, vidi se od tuda, što doplavljuje trupce, panjeve, da čitava stabla, te bi se ždrielonaskoro zabrtvilo, da ga ne čiste. Dogodilo se, da se i koje blažče odviše približilo, avoda ga u ždrielo utegnuta. Unišli smo, da ga razgledamo, ali ga naskoro ostavismo, jertu struji tako hladan zrak, da nas je zeblo u nogama. Za vrućine poganjaju ovamokrave i volove, da se odmore i ohlade.

K r a s o v i ć pokušao je prije nekoliko godina, da cielu spilju i ždrielo izpita.Najprije je prodro po suhu tlu 152 m daleko, poslie zaplovi 20 m malim čamcem, azatim prodje 153 m po zemlji, pa opet 18 m vodom i tako izmjenice, dok ga nakonosamsatnoga napornoga propinjanja ne zaustaviše pećine.

I G r u b e r bijaše u V. Karlouci te je dospio do nekoga ponora u kojem nadjošedva ribarska čamca, što je voda doplavila. S t e i n b e r g , koji je 14 godina kraj jezerastanovao, reć bi, da je još dalje prodro i našao spilju sa jezercem.

Nedaleko Velike Karlouce, leži spilja S k e d n e n c a , tada M a l a K a r l o u c a , ana desno joj osovna stiena sa podorima Karlovskoga grada o kojem narod i danaspriča. Po ovim spiljama gniezde golubovi — dupljaši (Columba livia), nu kad vodanahrupi, ostavljaju svoje stanove, a u jeseni kreću kao selice prama jugu.

Osim Cirkniščice ima i drugih potoka, koji protiču jezero i vodu mu privažaju.Kod mjesta Dane, provaljuje voda strašnom bukom, uvire u duboko ždrielo G o l u -b i n k u , a izbija kod Jezera gornjega, zaplavljujući gornju stranu. Voda se pojačava iŽ i r o v n i c o m , M a r t i n s k i m p o t o k o m , koji pritiče od Martinjaka, i L i p s e n j š č i c o mkoja dolazi od Lipsenja.

Uz cielu desnu obalu Cirkničkoga jezera steru se polja, njive i djetelinjaci do kudavoda riedko dopre. S ove strane leži i liepo trgovište C i r k n i c a , kamo umorni stigosmo,da nakon četiri satnoga izpitivanja po jezeru, odpočinemo i malo se pozabavimo, hvaleći

134

čašom piva vrlomu načelniku i sudrugu, što su nam naše naučno putovanje takozasladili, a znanje obogatili.

Prije, što završimo sa opisom Cirkničkoga jezera, valja nam odgovoriti na dvapi tan ja ; prvo, odkuda dolazi tolika voda u jezero, a drugo gdje opet izbija.

Kad bi voda priticala sa naokoličnih briegova i vrhova, bila bi to obična poplava,nu tomu nije tako. Voda, koja ovaj kraj u jezero pretvara, dolazi ponajviše s dola, apomanje sa visina, koje ju propuštaju. Cielo jezero nije ino, nego duboka kraška ponikva.Zna se, da kras obiluje šupljinama i da kroz ove voda propada, a zna to i narod okoCirknice, pa toga radi i prispodablja nekoje ponore i ždrielca situ i rešetu. Kada sesnieg po planinama topi, voda propada, a isto sedogadja, kada zaredaju kiše. Voda, što je propala, izbijanaročito na podnožju Javornika na bljuvalnike (Speiloch)i u dnu jezera. Tu je sila vode tako jaka, da mjestimiceskače poput vodoskoka, dočim drugdje bije tolikomsnagom, da podzemno kamenje kida i uz tutnjavu gaizbacuje. Po tome imali bi dva jezera: jedno na površini,a drugo u utrobi zemaljskoj.

Sada nam valja odgovoriti na drugo pitanje; gdjenaime provaljuje voda, koja uvire na Veliku i MaluKarloucu.

Iz Cirknice valja nam poći u susjedniR a k e k (željezničku postaju), a od ovdjeprama P l a n i n i d o l n j o j u z obalu glaso-vite ponornice P i v k e . U gustoj šumi ležepodori Maloga grada ( K l e i n h ä u s e l ) odkojih se u zeleni iztičejoš jedna kula. Puškometod ovdje izvanredna jeP l a n i n s k a p e ć i n a ,koju je prviposjetio i opi-sao G r u b e r,a tačni je izpi-tao neustrašivispiljar dr. Ad.S c h m i d l . *) Utoj glasovitojpećini (spilji)moramo da po-tražimo prviprodor Cirknič-koga jezera.Najprije uni-dješ u pred-dvorje, koje seširi poput hra-ma, kad začu-ješ silan šumi buku, a

VELIKIPRIRODNI MOST

NA

POTOKU RAKU.

za čas razabireš, da sečamcem voziš na pod-zemnoj rieči. To je ponor-

nica P i v k a , koja protiče Postojn-sku spilju i provaljuje nedalekoPostojne (kod Magdalenske pećine),

*) Dr. Adolf S c h m i d l : »Die Grotten und Hohlen von Adelsberg, Luegg, Planina u. Laas. « Wien, 1854.

135

uvire po drugiputa u Planinskupećinu, izlazi kaoUnka, uvire opetkao takova i izbi ja

napokon kaoL j u b l j a n i c akod biele Ljub-ljane.

Vozeći se daljepećinom, hodnikse sve više širi,a ti si zapao,evo čuda, — napodzemno jezero,koje je 80 m dugo,50 m široko, asvod nad njimedo 30 m visok.Dalje jezera dielise pećina u dvaogromna hodnika:desnim se pro-bija, ruši i bučiPivka, dočim lie-vim prodire Cirk-n i č k o j e z e r o .Na jednome semjestu ruši vodapreko pećina sil-nim slapom, a takovom bukom, da svaspilja ječi i odjekuje. Neustrašivi Schmidlprošao je svojim čamcem cieli taj odtokCirkničkoga jezera na 2300 m daleko. Natom putu divio se bogatstvu sige, diviose prostorima, kojima je plovio.

Drugi odtok Cirkničkoga jezera ležitakodjer nedaleko Planine, u kotlini, kojunam je takodjer G r u b e r prvi opisao.Protiče ju potok R a k , poznat uturističkom svietu sa svojih »prirodnihmostova. « Za poplave napuni potok cielukotlinu, te ju pretvara u malo jezero.Težko je reći, koji je tada vidik zanimiviji:da li potok sa svojim spiljama ili kamenii zelenjem načičkani prirodni mostovi, ilijezerce, okruženo bliedim stienama i buj-nom šumom.

Nedaleko od ovdje, iznenadjuje put-nika drugo prirodno čudovište, duboka

PONOR I PRODORPOTOKA RAKA.

136

ponikva usred šume, koju protiče opet potok R a k , koji ovdje iz jedne pećine izbija, daza kratko u drugu uvire.

Ovi prodori u savezu su sa potokom Rakom, te utiču u Unku, da s njome prodjunedogledne zemaljske puteve.

Godine 1751 bijaše u spomenutoj dol in i poplava, a tom su prilikom ulovljene uUnki prve moćarile (čovječje ribice; Proteus anguineus, Grottenolm), koje nam jeI. aurenti god. 1768 i prvi opisao i naslikao. *)

Steinberg piše, da su to nepoznate ribe, pedalj duge, biela tiela, sa četiri nožice, arep da im n a l i k u j e šibki. L a u r e n t i spominje, da ih ima s proljeća i u Cirkničkomjezeru, gdje ih izbacuje voda. Godine 1772 tačni je je moćarilu opisao S c o p o l i , anavadja kao novo stanište spilju kod Zatična (Sittih). Osobitu pažnju posvetio je ovojčudnovatoj ž i v o t i n j i F i t z i n g e r, bivši pristav bečkoga muzeja1), koji je iztražio izKranjske 479 komada, medju ovima 140 živih, a dobavio ih od 11 staništa. On jeodredio i više vrsta, jednu i za Dalmaciju (Hypochton Cararae) iz Sinja i Neretve. Osobitozanimiva je monografija o Proteju, koju su napisali Talijani P. C o n f i g l i a c h i i M.R u s c o n i , ukrasiv je sa dvie tablice. 2)

Danas znamo, da se moćarila razplodjuje ja j ima i u tome su pogledu veoma zani-miva iztraživanja gospodjice Marije C h a u v i n 3 ) te dr.. E. Z e l l e r a 4 ) , dočim nas je saokom (jer moćarila nije bezočna ili sliepa) upoznao K. W. S c h l a m p . 5)

Po drugi put posjetio sam Cirkničko jezero 8. kolovoza 1884 i tom prilikom zaplovionjegovom površinom, jer bijaše puno vode. Poslie krenusmo u R a k e k , pak u Ljubljanu,a drugi dan na B l e d s k o j e z e r o , gdje smo se divil i Alpama, a naročito gordomuT r i g l a v u na kojem razabrasmo duge, biele pruge, — vječni snieg.

*) S t e i n b e r g : »Nachricht von den Zirknitzer See. « 1761, p. 197. — Jos. Nik. L a u r e n t i : »SynopsisReptilium. « Beč 1768, p. 214; 8°. Tabla IV, sl. III. predočuje nam plivajućega P r o t e j a.

1) Ueber d. Proteus anguineus der Autoren. U publikacijama matem. - prirod. odsjeka bečke akademije(1850, sv. od listopada, p. 1 —13).

2) Del Proteo angnino di Laurenti. Pavia, 1819, 4. p. 119, tab. 6.3) Die Art der Fortpflanzung des P r o t e u s a n g u i n e u s (Zeitschrift f. wissenschaft. Zoologie). Leipzig

1883, Band 38, p. 671-685.4) Ueber d. Fortpflanzung d. Prot. ang. u. seine Larve. S t u t t g a r t 1889, poseb. odtis p. 131 —138.5) Das Auge d. Grottenolm. Zeitschr. f. wissensch. Zoolog Band. 53. p. 537 — 557, tabl. XXI.

137