bunjevacka ric 65-66 layout 1 · note za pismu “prid prozorom procvetala ruža” ivana petreša...

RIČ UREDNIKA

UskrsZavršetkom Korizme odpočinje Velika nedilja prid Uskrs. Jedan od naj-

veći i najvažniji kršćanski praznika je Uskrs. U bunjevačkim familijama onse oduvik slavio i pripravljalo se sve ono što iđe uz ovaj velik praznik.

Uskrsnuće Isusa Krista utemeljuje našu viru i potvrđuje naše uskrsnućeu vični život. Šaranje jaja je radost za cilu familiju a pogotovo za dicu što jeza Bunjevce viševikovni običaj.

Srićan Uskrs!

RIČ BUNJEVAČKE MATICEdvomisečnik za nauku, kulturu i stvaralaštvo

Godina: VIIBroj: 65-66Februar - Mart 2012.Tiraž: 600

Izdavač:Bunjevačka matica

Glavni i odgovorni urednik:Tamara Babić

Lektor:Ana Popov

Priprema za štampu:Grgo Križanović

Fotograf:Marija Horvat

Redakcija:Mijo MandićIvan SedlakAna PopovJoso PoljakovićRužica ParčetićKata KuntićStipan Šarčević

AdresaSubotica, Korzo 8Telefon: 024/557-213

E-mail: [email protected]@open.telekom.rsweb: www.bunjevacka-matica.org

Štampa:“Čikoš štampa”, Subotica

U SUSRIT IZBORIMAstr. 5

PRVI IZBORI U KRALJEVINI SHSstr. 6-7

STANDARDIZACIJA BUNJEVAČKOG JEZIKAstr. 10

IZLOŽBA SAVE STOJKOVAstr. 12-13

GODIŠNJA SKUPŠTINA MATICEstr. 15

U OVOM BROJU:

2 Februar - Mart 2012.

Iz arhive KUD “Bunjevka”

3Februar - Mart 2012.

Visti iz MaticeDana 02. 02. 2012. godine

U organizaciji Nacionalnog savita bunjeva-čke nacionalne manjine, u restoranu “Spartak S“u Subotici, uz prigodan program, obilužen jepraznik bunjevačke nacionalne manjine Dan ve-likog prela.

Dana 04. 02. 2012. godine

U organizaciji Pučke kasine iz Subotice, uprostorijama restorana “KTC” u Subotici, odr-žano je “Veliko prelo Pučke kasine“. Na pozivorganizatora isprid Matice su bili prisutni pot-pridsidnica Tamara Babić i član glavnog odboraMijo Mandić.

Dana 23. 02. 2012.godine

U Gradskom muzeju u Subotici u organiza-ciji Pučke kasine održana je promocija 100 Gla-snika Pučke kasine 1878. Na promociji su isprid Matice biliprisutni sekretar Zvonko Stantić i član glavnog odbora MijoMandić.


U Gradskoj biblioteki, u organizaciji Muzeja GradaBeograda, održana je izložba “Ivo Andrić je kod nas“.


U prostorijama Bunjevačke matice obilužen je 23. fe-bruar, Bunjevački nacionalni praznik “Dan izbora prvogNacionalnog savita”. Prigodan program je pripremio KUD

“Bunjevka”.


U Gerontološkom domu kod Dudove šume, Odbor zaknjiževnost Bunjevačke matice održo je književno veče,posvićeno štićenicima Doma, koji su u toku miseca fe-bruara imali rođendan. Tom prilikom potpridsidnik MaticeIvan Skenderović prido je svakom slavljeniku po jednuknjigu Bunjevačke matice, a pridstavniku Gerontološkogcentra za njevu biblioteku deset kompleta knjiga.


U organizaciji Bunjevačke matice u Svečanojsali održano je, prid brojnom publikom i gostimaiz Subotice i Sombora, otvaranje izložbe slikaSave Stojkova iz Sombora. Med zvanicama bilaje prisutna i načelnica Severno-bačkog okrugaKiš Eržebet. Goste je pozdravio pridsidnik maticeIvan Sedlak, a izložbu je otvorio istoričar umet-nosti Bela Duranci. Izložba je otvorena za posi-tioce od 20. 03. 2012. godine pa do 31. 03. 2012.godine.


Održana je Redovna godišnja skupština Bu-njevačke matice. Usvojeni su jednoglasno svipodneti izveštaji, planovi rada i doneta je odlukada se dodeli Povelja počasnog člana, slikarima izSombora Savi Stojkovu i Pavlu Blesiću, zbog nje-vog izuzetnog doprinosa u afirmaciji likovneumetnosti i međusobno veoma dobre saradnje.

Ivan Sedlak

Članovi Bunjevačke matice prate rad Skupštine

Radno pridsidništvo Skupštine Bunjevačke matice


ZNAMENITI BUNJEVCI

Ivan Petreš (1876 – 1937)Ivan Petreš je bunjevački rodoljub

iz Kaćmara. Rodio se 21. oktobra1876. godine u Kaćmaru, u Bačkoj, asada se to misto nalazi u Mađarskoj.Osnovnu škulu je pohađo u rodnommistu od 1884. do 1888. godine, a po-slidnji razred je završio, ko i niže raz-rede gimnazije, u Baji. Više razredegimnazije pohađo je u Kaloči.

Posli odlično položenog ispita zri-losti bio je poslan u Budimpeštu naBogoslovni fakultet „Peter Pazmany“.Kad je završio bogosloviju 1900. go-dine, ko kapelan boravi kratko vrimeu svom rodnom mistu, a posli tog jeadministrator u Gornjem SvetomIvanu, a od 1917. godine je župnik uČavolju, u kojem je od 1919. godinedekan. Zanimljivo je napomenit da jei u Subotici bio od 1908 – 1911. go-dine.

Petreš je sarađivo i u „Nevenu“ kojije Mijo Mandić (rođen 1857. godine uKaćmaru) pokrenio 1884. godine uBaji. Novine „Neven“ je kasnije prinou Sombor, zatim 1887. godine u Subo-ticu. „Neven“ je sa svojim dugogodiš-njim izlaženjem znatno utico na

nacionalni rad Bunjevaca u Bačko-bo-droškoj županiji.

Godine 1907. počele su izlazit uSubotici „Naše novine“ pod uredni-štvom dr Josipa Mamužića. U ovenovine se znatnije uključio Petreš,piso je stalno „podlistak“ , političke

visti, tako da jeskoro 70% lista iz-lazilo ispod njego-vog pera. U svojimčlancima je bodriosvoj narod da sečuva mađarizacije,da čuva svoje stareobičaje, a 1909. go-dine posto je glavniurednik lista.

Godine 1912. jeizdo u Subotici zbirkupisama pod naslovom„Moje jadi“. U tojzbirki najlipša mu jepisma „Prid pendže-rom procvatala ruža“.Ovu pismu je kompo-novo Josip Mlinko-Mimika podnaslovom „Prid pro-zorom procvatalaruža“.

Ona je izvedenaprvi put na Velikomprelu 1912. godine, ai dan danas se izvodi

ko strarogradska pisma na radiju i te-leviziji.

Na kulturnom polju je doprino u ni-koliko područja: književnom, staratelj-skom, osnivanjem bunjevačkiustanova, te pokretanjem novina namaternjem jeziku.

Petreš je svoje igrokaze slao urazna sela, di su diletanska društva, svelikim uspihom, priređivali njegovekomade. Napiso je pet pozorišni ko-mada. Nakon teške bolesti umro je 15.juna 1937. godine u Baji.

Priredio: dipl. inž. arh. Mijo Mandić

Note za pismu “Prid prozorom procvetala ruža” Ivana Petreša za koju je muziku komponovoJosip Mlinko Mimika koja je prvi put izvedena na “Velikom prelu” 1912. godine

Februar - Mart 2012. 5

U SUSRIT IZBORIMA

Matica podržava Ligu socijaldemokrata Vojvodine

Nastojanja da se napravi jedinstvena koa-liciona lista na čelu sa našim bunjevačkimstrankama, su nažalost propala. Bunjevačkastranka Vojvodine je našla svoj politički interesda uđe u Ujedinjene regione Srbije, dok jeSavez bačkih Bunjevaca odlučio da na lokalneizbore izađe sam, a na pokrajinske sa koalici-jom Preokret. U međuvrimenu, formirana je itreća politička stranka pod nazivom Bunjeva-čka stranka, koja prema nikim informacijamaiđe sama na izbore.

U novim okolnostima, političke razjedinje-nosti i nedostatka političkog sluha za priko po-tribno jedinstvo, Glavni odbor Matice jereagovo na taj način što je razradio Platformuo bunjevačkim nacionalnim interesima, krozkonkretizaciju interesa na lokalnom, pokrajin-skom i republičkom nivou, sa čijom realizaci-jom bi se i u nastaloj situaciji mogli ostvaritinacionalni interesi. Na Glavnom odboru je kon-statovano da su nerešena pitanja u obezbeđiva-

nju potpune i stvarne ravnopravnosti bunjeva-čke nacionalne zajednice sa ostalim manji-nama, postala teška politčka pitanja koja se nemogu realizovat brez participacije u vlasti nalokalnom i pokrajinskom nivou. Zaključili smoda bi to najbolje mogli ostvarit sa strankamasocijaldemokratske opcije koje imaje i iskrenkonzistentan odnos prema autonomiji Vojvo-dine. Ne triba posebno podsićat da je namapored Subotice i Sombora, jako bitna Vojvo-dina, gledano istorijski, tako i u sadašnjosti.

Smatramo da su pitanja očuvanja naciona-lnog identiteta kompleksna i da i mi u Maticiimamo posibnu odgovornost, da se u tompravcu angažujemo kako je to učinjeno i prili-kom formiranja posebnog biračkog spiska bu-njevačke nacionalne manjine, izborima zanacionalni savet i popisu stanovništva.

Odlučili smo da ćemo dat podršku onima,koji u potpunosti private usvojenu platformu ipotpišu sporazum.

Liga socijajdemokrata Vojvodine je priva-tila uslove iz platforme i mi smo s njom zaklju-čili pismeni Sporazum o davanju podrške.Dobra garancija da će se naši nacionalni zaktivii realizovt se nalazi se u programu Lige, koji jeu političkom dilu zasnovan na ravnopravnostisvi nacionalni zajednica, kao i na stvarnoj au-tonomiji Vojvodine, koja podrazumiva eko-nomski razvijenu i prosperitetnuVojvodinu,koja triba da bude i motor razvoja u državi Sr-biji.

Ovako naše opridilenje potvrđeno je i naredovnoj godišnjoj Skupštini Matice.

Ova podrška triba da se svati da samo po-jačava naše nacionalne pozicije sa koji bi tri-balo da deluju u okviru svojih koalicija ilsamostalno i stranke sa bunjevačkim pridzna-kom.Virujemo da ćemo na ovaj način ostvaritu novoj vlasti rišavanje naši pitanja na pokra-jinskom nivou, di su nam pozicije do sad bileslabe. Ivan Sedlak

SPORAZUM O DAVANJU PODRŠKE BUNJEVAČKEMATICELIGI SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE NALOKALNIM, POKRAJINSKIM I REPUBLIČKIM IZBORIMA

Ovim sporazumom se regulišu medusobni odnosi izmedu Lige so-cijaldemokrata Vojvodine, koju zastupa predsednik Gradskog odboraLSV Subotice Veljko Vojnić, sa jedne strane (u daljem tekstu Liga), iBunjevačke matice, koju zastupa predsednik Ivan Sedlak (u daljemtekstu Matica), a u vezi nastupa na lokalnim, pokrajinskim irepubličkim izborima koji ce se održati 06.05.2012. godine, na tajnačin što:

ILiga prihvata platformu kojom su definisani bunjevački nacionalni

interesi usvojenu od strane bunjevačkih institucija, a konkretizovanuod Matice i koja je u skladu sa njenim programskim opredelenjima oravnopravnosti svih nacionalnih zajednica i zalagaće se:

1. na nivou Grada Subotice:- da se pripadnicima bunjevačke nacionalne manjine obezbedi

ravnopravnost u oblasti zapošljavanja u gradskim i javnim službama,srazmerno broju stanovnika, što podrazumeva i ravnopravno učešće uupravnim odborima i na rukovodećim mestima u institucijama gdepostoji nadležnost lokalne samouprave,

- da se u školama nastava na izučavanju bunjevačkog sa elemen-tima nacionalne kulture organizuje uz finansijsku i tehničku pomoćgradske uprave,

- da se obezbedi srazmerno učešće u sredstvima gradskog budžeta,koja su namenjena za rad i podršku projektima kulturnih institucija,za bunjevačke institucije kulture,

- da se obezbedi puna finansijska pomoć gradske uprave za real-izaciju radio emisije na bunjevačkom jeziku i to u trajanju od najmanjesat vremena nedeljno u prvoj fazi, a da se u dogledno vreme formiraredakcija na bunjevačkom jeziku u JP Radio Subotica

- da se na ime brojčanosti Bunjevaca u gradu Subotici bunjevačkiprihvati kao službeni jezik.

- da se na gradskoj izbornoj listi, kao nestranački kandidati, prih-vata 5 (pet) istaknutih Bunjevaca iz redova Matice, stim da se zajednog obezbeđuje odborničko mesto ukoliko Liga pređe cenzus.

2. na nivou AP Vojvodine:- da se formira Zavod za kulturu Bunjevaca,- da se, dok se ne završi formiranje Zavoda, Matici, koja vrši

poslove iz njegove nadležnosti, obezbedi radno mesto stručnog sarad-nika u kulturi, sa visokom stručnom spremom,

- da se da podrška i obezbede materijalna sredstva za završetakpostupka standardizacije jezika,

- da se obezbede dodatna materijalna sredstva bunjevačkom infor-mativnom centru za dvonedeljno izlaženje Bunjevačkih novina,

- da se predstavnik bunjevačke nacionalne zajednice izabere iliimenuje za zamenika ili pomoćnika sekretara u Vladi Vojvodine u jed-nom od resora kulture, informisanja, obrazovanja ili nauke,

3. na nivou Republike:- da se zastupaju interesi bunjevačke nacionalne zajednice iz

nadležnosti države, kako bi se obezbedila i stvarna, a ne samo proklam-ovana ravnopravnost sa ostalim nacionalnim zajednicama.

IIMatica će:- pozvati sve svoje članove, saradnike i sve Bunjevce da na

predstojećim izborima za skupštinu grada Subotice i AP Vojvodineglasaju za listu Lige socijaldemokrata Vojvodine, a da na republičkomnivou glasaju za listu one koalicije, čiji Liga bude član,

- dati 5 (pet) svojih uglednih članova za gradsku izbornu listu, kojiće dati doprinos izbornim rezultatima i koji će u gradskoj Skupštini,ukoliko budu izabrani, biti članovi odborničke grupe Lige i svojimradom i zalaganjem u svemu podržavati programska načela Lige,

- odrediti lice za zameničko ili pomoćničko mesto u Vladi Vojvo-dine koje će svojim stručnim, ljudskim i moralnim kvalitetima do-prineti ugledu obe strane i realizaciji njihovih programskih načela.

IIIStrane iz sporazuma se obavezuju da će sve nejasnoće,

nedorečenosti ili nedovoljno objašnjena pitanja rešavati dogovorno.Subotica, 22.03.2012. godineLIGA SOCIJALDEMOKRATA BUNJEVAČKA MATICA

VOJVODINE Predsednik GrO LSV Subotica Predsednik

Veljko Vojnić Ivan Sedlak


Izbori za ustavotvornu Skupštinu i parlametarniizbori u Kraljevini SHS (1920. i 1923.)

Izbori za Ustavotvornu skupštinuKraljevine SHS 1920. godine, su biliizbori za narodne poslanike u Ustavot-vornoj skupštini Kraljevine SHS.

Izbori su održani 28. novembra1920. godine. To su bili prvi demokta-ski izbori u SHS.

Najviše glasova je osvojila Jugo-slovenska demokratska stranka - Lju-bomir Davidović 319.448 glasova sa92 poslanika, Hrvatska pučka i bunje-vačko -šokačka stranka 52.333 glasovasa 13 poslanika.

Parlamentarni izbori u KraljeviniSHS 1923. godine održani su 18.marta 1923. godine. Zastupnička mistasu bila podiljena prema političkim iupravnim granicama koje su bile izvrimena prije nastanka KraljevineSHS. Najviše glasova je dobila Naro-dna radikalna stranka 562.213 glasovasa 108 zastupnički mista .

Bunjevačko-šokačka stranka je do-bila 12.793 glasova i 3 zastupničkamista. Zastupnici su bili Vranje Suda-rević, Blaško Rajić i Ivan Evetović.

Vranje Sudarević (1868 – 1924)

Dr Vranje Sudarević (u nekim iz-vorima: Franjo Sudarević) je bio bačkibunjevački političar, novinar i kulturniradnik. Po struci je bio doktor.

Bio je jednim od utemeljitelja su-botičkog kulturnog društva „Kolo mla-

deži“ 1894. godine.U Budimpešti je 1899. godine za-

vršio studij medicine. Posli ovog sepočo bavit politikom. Posli povratka sastudija zajedno sa saradnicima je ure-đivo list „Neven“, a od 1903. do 1910.godine je bio urednik. Godine 1906. jepriuzo od brata Bene Sudarevića vod-stvo Bunjevačke stranke.

Bio je među čelnim ljudima u Su-botici posli 1918. godine, a i bio je ivelikim županom. Kad se osnovalaBunjevačko-šokačka stranka na nje-

nom čelu su bili: Blaško Rajić, Vranje

Sudarević i Mijo Mandić. Bio je za-stupnik u skupštini Kraljevini SHS od1920. do 1924. godine ( mandate je naizborima 1920., 1923.). Na izborima1920. godine je ko član Bunjevačko-šokačke stranke bio među četvorobački Bunejvaca koji su ušli u Usta-votvornu skupštinu, uz Blaška Rajića,Stipana Vojnića Tunića i Ivana Eveto-vića. Vranje Sudarević je ušo ko prid-stavnik iz subotičke jedinice.Važno jespomeniti i Sudarevićevu reakciju nadržavni nemar prema manjinama i kr-

Странке Гласови % ПосланициЈугословенска демократска странка - Љубомир Давидовић 319,448 19,9 92Народна радикална странка - Никола Ниџо Пашић 284,575 17,7 91Хрватска пучка сељачка странка - Стјепан Радић 230,590 14,3 50Комунистичка партија Југославије 198,736 12,4 58Савез земљор. и Самост. сељачка странка – Ј. Јовановић 151,603 9,4 39Југословенска муслиманска организација - Мехмед Спахо 110,895 6,9 24Словеначка народна странка - др Антон Корошец 58,971 3,7 14Хрватска пучка и буњевачко-шокачка странка 52,333 3,3 13Југословенска социјалдемократска странка 46,972 2,9 10Народна турско-шиптарска организација „Џемијет“ 30,039 1,9 8Хрватска тежачка странка - Народни клуб 38,400 2,4 7Хрватска заједница 25,867 1,6 4Републиканска демократска странка - Љубомир Стојановић 18,136 1,1 3Хрватска странка права 10,880 0,7 2Остали 29,946 1,9 0Укупно 1.607.265 100 419

Rezultati izbora za Ustavornu skupštinu Kraljevine SHS 1920.godine - izvor: sr.wikipedia.org

Stranke i koalicije Glasova Postotak Zas.mjesta PomakNarodna radikalna stranka 562.213 25,9% 108 +17Hrvatska republikanska seljačka stranka 473.733 21,9% 70 +20Demokratska stranka 400.342 18,5% 51 -41Slovenska ljudska stranka i Hrv. Nar. stranka 107.497 4,9% 21 ???Jugoslavenska muslimanska organizacija 112.228 5,2% 19 +19Narodna turska organizacija Džemijet 71.493 3,3% 14 +6Savez zemljoradnika 153.579 7,1% 9 +7Njemačka stranka (Partei der Deutschen) 43.415 2,0% 8 +8Socijaldemokratska stranka 48.337 2,2% 2 +2Bunjevačko-šokačka stranka 12.793 0,6% 3 ???Trumbić-Drinković 16.200 0,7% 2 +1Crnogorska federalistička stranka 7.912 0,4% 2 +2Srpska stranka 15.236 0,7% 1 +1Neovisna seljačka stranka 11.029 0,5% 1 -36Tribunaši 7.850 0,4% 0 -Rumunjska stranka 7.070 0,3% 1 +1Protićeva srpska radikalna stranka 13.742 0,6% 0 -Mađarska stranka 8.561 0,4% 0 -Hrvatska težačka stranka 6.088 0,4% 0 ???Jugoslavenska muslimanska organizacija 6.074 0,3% 0 -

Rezultati parlamentarni izbora u Kraljevini SHS 1923. godine -izvor: sr.wikipedia.org

dr Vranje Sudarević


šenje tradicije vojvođanskog škulstva.Posli tog što je Ministar prosvite Sve-tozar Pribičević nije reagovo na kritikeiz časopisa „Neven“, u kojem su mu se

pored navedenog, prigovaralo i na ka-drovsku politiku, njegovo je Ministar-stvo favorizovalo srpske učitelje izdrugi krajeva države na štetu bunjeva-čki učitelja.

Krajem 1920. godine vlada je sme-nila župana i gradonačelnika FranjuSudarevića i na njegovo misto stavilaradikala.

Zemljodilska stanka

Ona je bila politička stanka iz Kra-ljevine SHS. Politički je naginjala vla-dajućoj stanci u Srbiji, radikalnojstranci, a od 1924. godine je otvorenopostala frakcijom te stranke u Subotici.

Oko sebe je okupila Bunjevce kojisu bili zemljoposidnici. U skupštini je1920. godine dala jednog zastupnika,svog čelnika Ivana Crnkovića.

U Subotici je 1920. godine zemljo-dilska stranka je bila treća po rezulta-tima, iza Bunjevačko-šokačke stranke

i Komunističke partije, a isprid radi-kala i Hrvatske pučke stranke.

nataviće sePredio: dipl. inž. arh Mijo Mandić

Bunjevačka matica Korzo 8 Subotica

NAGRADNI KONKURSza V smotru mladi stvaralaca na maternjem, bunjevačkom jeziku “Bunjevačka lipa rič“ – Subotica

2012.godine.Dragi naši učenici, i ove godine Bunjevačka matica raspisuje konkurs za sve one koji vole i poštivaje

svoj maternji jezik.Na konkursu mogu učestvovat učenici od 7 do 18 godina.Radovi mogu bit pisani u prozi jal u stihu, na maternjem, bunjevačkom jeziku.Broj radova po učesniku mož bit od 1 do 3, tema je slobodna.Radove dostavit otkucane, sa sledećim podacima:

IME I PRIZIME UČENIKAIME ŠKULE I RAZRED

ADRESA STANOVANJA I BROJ TELEFONA

Radove će prigledat žiri i na svečanoj priredbi u prostorijama Bunjevačke matice uručit prigodne nagrade. Nagrađeni,najoriginalniji radovi, razvrstani po uzrastu, biće štampani u V zborniku ,,Bunjevačka lipa rič“.

KONKURS JE OTVOREN DO 30. APRILA TEKUĆE GODINE, A SVEČANAPRIREDBA ĆE SE ODRŽAT U BUNJEVAČKOJ MATICI, 12. MAJA 2012. GO-

DINE S POČETKOM U 11 SATI.

Za sve eventualne dodatne informacije obratit se na telefon 024-557- 213

Pridsidnik Bunjevačke maticeIVAN SEDLAK

Blaško Rajić Mijo Mandić


SOMBORSKI PLEMIĆI

Anišići – bunjevačka graničarska porodica

Anišić – bunjevačka graničarska po-rodica u Somboru najranije zabeležena uzapisima crkvenih matičnih knjiga 1725.godine. Prvobitni oblik prezimena oveporodice bio je Aničić, kako je u Som-boru pisano sve do polovine XIX veka,da bi od tog vremena preovladao oblikAnišić (slično je i ovdašnja bunjevačkaporodica Stoličić kasnije pisana sa obli-kom Stolišić). Somborski Anišići/Ani-čići starinom su katolički plemićki rod izPoljica u Dalmaciji, a zabeleženi su i uokolini Sinja i Metkovića (1685. g. za-pisan je fratar Ivan Aničić iz Duvna).Prezime Aničić je zapisano među Bu-njevcima u Segedinu još 1670. godine, abrojni su i pravoslavni rodovi istog pre-zimena po zapadnoj Bosni. Među potpi-snicima zapisnika sa Protestnog zborasomborskih graničara nalazio se 1745. g.i Matiša Aničić, koji je naredne godinezabeležen među razvojačenim Sombor-cima, u domaćinstvu sa dvojicom ože-njene braće. On se 1749. g. nalazio međučlanovima prvog izabranog Obštestva(Skupštine građana) slobodnog i kraljev-skog grada Sombora, a zabeležen je i naporeskom popisu Sombora 1755. go-dine. Aničići/Anišići su salaše prvo imaliu ataru salaškog naselja Gradina pored

Sombora. Tu je 1747. g.kao vlasnik salaša zabe-ležen Matiša Mato Ani-čić, koji je, kaoporodični starešina,više puta ovde zapisan iu narednoj deceniji.Kasnije se, kao doma-ćini i vlasnici salaša uGradini, beleže MarkoAničić (1763/64, 1775)i Karlo Aničić (1775).Na prvom preciznompremeru zemljišta uataru Sombora, kao po-sednici zemlje i salaša uGradini zapisano je 1783. g. pet doma-ćina sa prezimenom Aničić: Grga Aničić(vlasnik 18 jutara i 481 hvata oranice isenokosa na pet parcela), Ivan Aničić (2jutra i 1.496 hvati na dve parcele), KarloAničić (2 jutra i 1.967 hvati na dve par-cele), Marko Aničić (22 jutra i 1.005hvati na pet parcela) i Pavle Aničić (22jutra i 547 hvati na pet parcela). Premazbirnoj zemljišnoj knjizi somborskih sta-novnika iz 1828. godine, među domaći-nima i vlasnicima zemlje u ataru Gradinebili su Josa Aničić (7 jutara oranice i 2jutra i 500 hvati senokosa) i Stipan Ani-

čić (13 jutara i 1.000 hvati oranice, 2jutra senokosa i 800 kvadratnih hvati vi-nograda). Aničića je od početka XIXveka bilo i u ataru salaša Nenadić, gdesu 1828. g. vlasnici salaša i zemlje biliIvan i Stanko Aničić, sa po 7 jutara ora-nice i jednim jutrom senokosa. Počet-kom druge polovine XIX veka prezimeAničić počelo je da se piše sa oblikomAnišić, a jedna grana Anišića salaš i po-sede je početkom XX veka stekla i uataru salaša Lugumeraca (danas Lu-govo).

Milan Stepanović

Atari Lenije i Gradine

Jedan od sačuvani salaša u Gradini


Još iz paganski vrimenima jaje se po-štiva ko simbol ponovnog rođenje zem-lje, posli dugačke i teške zime, zemljase ponovo počme buditi i cvetati. Sveto podsića na jaje, koje označava noviživot. Od davnina postoji virovanje unjegovu misterijoznu magijsku i leko-vitu moć, a posebno poštovanje kod is-hrane. U starim civilizacijama Rimljana,Kineza, Egipćana i Persijanca poštovalisu jaje kao simbol kosmosa.

Sa dolaskom hrišćanstva, jaje nijeostalo samo simbol ponovnog rađanjaprirode već je postalo i simbol ponovnograđanja čovika.

Za Uskrs jaja se šaraju, iscrtavaju elukrašavaju na druge načine, a sve u častproslavljanja njegove simbolike. Tradi-cija bojenja i ukrašavanja jaja nastala jeu Engleskoj u sridnjem viku. Jedan odzapisa iz vrimena Edvarda prvog, iz1290. godine, kaže da je u jednom dvoruofarbano čak 4.500 jaja za uskršnje po-klone.

Najčuvenija i svakako najlipša ukra-šena jaja nesumnjivo su jaja Petra KarlaFaberžea (1846–1920). Prvo njegovojaje izradio je za ruskog cara Aleksandratrećeg Romanova. Ovo je bilo u stvarijaje u jajetu. Spoljašnja ljuska bila je bilai ukrašena brilijantima. Ona se otvarala

i otkrivala manje zlatno jajeu unutrašnjosti, koje se istomoglo otvoriti, u kome jeunutri bilo zlatno pile i sim-bol carske krune. Najskupljiprimerak skupocenog jajeta2007. godine dostigo je cinu8,9 miliona eura.

Svicki dizajneri jaja vi-ruju u njegovu simboliku islave ga praveći neverovatneumetničke predmete, kori-steći za ukrašavanje priro-dne materijale cviće ililistiće, perje, nakit, tkanine... a sve to dabi jaja ukrasili na najveličanstvenije na-čine.

Umetnici širom svita nastavljaju da uduhu stare tradicije obožavaju baš - jaje.

Simbol uskršnjeg jajeta kod Bunjevaca

Običaj DARIVANJA USKRŠNJEGŠARENOG JAJETA kod Bunjevca sa-čuvan je do danas. Njegova magijskasnaga je u stvari ogromna energijaiskrene LJUBAVI utkana u malo šarenojaje – simbol života i napredka, koje sedaruje najdražim osobama.

Najlipše je dragim bićima pokazatiljubav na Uskrs, kroz simboliku dariva-

nja malog uskršnjeg jajeta. Uskrsje vrime kad Gospod svu svojunebesku snagu ljubavi upućujena zemlju i daruje čoviku, da tuveliku ljubav usmiri na svojebližnje, posebno da se uzajamnoiskaže između roditelja i dice,čovika i žene, brata i sestre,momka i cure, prijatelja i prijate-ljice i svim daljim i bližima pa ipokojnima.

Posebno lip običaj kod Bunje-vaca su „POLIVAČI“ , koji seodržava drugog dana Uskrsa,„Uskršnji ponediljak“ kad obi-čno momci (muška čeljad) sve-čano obučeni, iđu polivatdivojke (odnosno žensku čeljad).Kadgod gazdački momci običnosu išli u okićenom fijakeru.Danas „okićene polivače“

možmo vidit u okićenim kolima - au-tima.

Običaj je da polivače, koji su kadgodcure polivali vodom – danas parfemom,za čin polivanja divojke ji darivaju„uskršnjim šarenim jajetom“, okite pro-lićnim cvićom, počaste domaćinski ko-lačima i pićem.

Ovaj običaj živi i danas med bunje-vačkim življem posebno kod mladi.

Običaj ko društvenu manifestacijujavnog karaktera u narodu, KUD „Bu-njevka“ održavala je u Subotici od 2000-2003. godine. Ovog tipa manifestacijuodržavaju Bunjevački kulturni centri uBajmaku i Tavankutu svake godine naVoden ponediljak.

U Bunjevačkoj matici 2000. godineodržana je „prva Uskršnja izložba“KUD “Bunjevka”, na kojoj je učestvo-valo priko 40 izlagača, većina početnikau svojim tehnikama.

Danas posli jedanajst godina velikibroj osoba koji su se bavili različitimnaivnim slikarskim tehnikama na jajetu(slikana, brušena, ukrašena sa slamom,tekstilom, glinom, perlama...) danas supostali pravi doajeni naivne umetnostina uskršnjim jajima. Ona se sreću nasvim najvećim i najlipšim izložbama užemlji i inostranstvu. Prodaju se pocilom svitu.

KUD “Bunjevka” tradiciju očuvanjasimbola uskršnjeg jajeta održava i danas.Na XI Uskršnji izložbi pod nazivom„Čuvari tradicije“ prestavilo se desetaknajkvalitetniji naivaca u različitim teh-nikama. Kata Kuntić

USKRŠNJE ŠARENO JAJE ZA POLIVAČE

Jaje ko simbol Uskrsa je savršen dar prirode

Kadgodašnji polivači

Februar - Mart 2012.10

OSNOVNI POSTULATI BUNJEVAČKOG JEZIČKOG STANDARDA (II)

Standardizacija bunjevačkog jezikaO standardizaciji bunjevačkog jezika divani se u našoj zajednici, a i šire, u poslidnje vrime tušta. Što u većinislučajova ne znači da se zna o čem se divani. Standardizacija je štogod maglovito, nejasno, što se trevljadigod daleko, mimo nas, a kad se ona jednog dana i trevi ona neće u jezičkom smislu kod Bunjevaca prominitništa. Istina je da je standardizacija u suštini jednostavan proces ujednačavanja sadašnjeg jezičkog fonda. Ataj jezički proces moramo izvršit sami, jel znamo svoj jezik i jel nama i triba da nam je do njeg stalo najviše

Donošenje standarda

U početku su na ovaj način pisane “Bunjevačkenovine”, a kasnije i dičiji list “Tandrčak” di se jasnomoglo vidit da bunjevački jeste jezik na kojem jemoguće napisat i izrazit sve što je potribno. Al se po-kazalo i niz nedoumica, koje su se odnosile na jasnejezičke smirnice (“jer” il “jel”, “radit” il “raditi”,“rana” il “hrana”, “mladih” il “mladi”...), a dodatniproblem bile su moderne nove riči, koje Bunjevcinisu imali il nisu upotribljavali u vrime kad se on ak-tivno divanio (uspih, savit, vižba, dilo, dilovanje,umitnost, pridsidnik...). Bilo je potribno vrime da seovaka praksa ustali, a riči postanu svakodnevica. Pi-sanje udžbenika za bunjevački govor sa elementimanacionalne culture, prid autore knjiga dovelo je opetpitanje standardizacije bunjevačkog jezika. Jeludžbenici su morali bit napisani jednoobrazno, kakobi dici bili jasni, a pravila laka za sprovođenje. Da-klem, ni se moglo više pisat “onako kako se sićam”,već onako kako je pravilo. Samo, šta je pravilno odsvi ti varijanti, postavljalo se pitanje.

I za postavljanje ovi pravila bilo je potribnotušta znanja, promišljanja o jeziku i uvažavanjamed autorima, što je konačno i dovelo do bu-njevačkog standarda.

Nacionalni savit bunjevačke nacionalnemanjine imenovo 2008. godine tim za izradubunjevački udžbenika: mr Suzana KujundžićOstojić, Mirjana Savanov, Nevenka Bašić Pal-ković, Ruža Josić i Jadranka Tikvicki, koje sui donele bunjevački standard. Na ovom polju udaljem radu svoj doprinos daće i članovi Od-bora za jezik i književnost Bunjevačke matice.S obzirom da se bunjevačka nacionalna zajed-nica nalazi prid ogromnom prikratnicom - priz-navanjom jezika, za šta je potribno da sve štose piše jel divani na ovom jeziku bude standar-dizovano - ujednačeno, pravila koja su done-šena obavezivaje na njevo hasniranje.

Kako to izgleda u praksi

Bunjevci pišu latiničnim pismom, brez doda-vanja posebni slovni znakova. Ima sedam padeža,ko i u srpskom jel hrvatskom jeziku, al je njevaupotriba gamatički drugčija od navedeni jezika.

Glasovne promine u bunjevačkom govoru suko u književnom srpskom jeziku, jedina velikarazlika je što u bunjevačkom govoru u najvećemdilu nema sibilarizacije (ruki, nogi, knjigi).

Palatalizacija - glasovna promina di se su-glasniki k, g, h minjaje u č, ž, š. Npr. junače, ju-načina, potočić, kružit, blažen, prašina, grišit...

U bunjevačkom govoru palatalizacija sevrši ko i u srpskom, al postoje i razlike (u pri-svojnim pridevima ženskog roda izvedeni odimenica koje se završavaje na –ka): divojkino,

majkino; imenice na –ica glase: učiteljicino,direktoricino, Maricino, kraljicino.

Sibilarizacija - glasovna promina di se su-glasniki k, g, h minjaje u c, z, s. Npr. junacima,vojnici, snazi, knjizi, dusi.U bunjevačkom go-voru u najvećem dilu nema sibilarizacije: ruki,divojki, knjigi, snagi, nogi, valjuški.

U imenicama s više glasovni promina sibi-larizacija se izvršava: nastavak-nastavci, zada-tak-zadaci, podatak-podaci...(tu je inepostojano a i gubljenje suglasnika).

Izbigava se sibilarizacija množinskim proši-renjom –ov: znakovi, cvrčkovi, stocovi, mišovi...

Imperativ glagola čije se osnove završa-vaju na -k,-g,-h glasi: vuči, peči, obuči, siči,striži, vrši...

Jednačenje suglasnika po zvučnosti jeglasovna promina di se dva suglasnika koja suu susidstvu i koja su nejednaka po zvučnosti –jednače. Uvik se jednači prvi suglasnik premadrugom: svat+ba=svadba, rob+stvo=ropstvo,iz+topiti=istopiti. Ova glasovna promina se ubunjevačkom govoru izvršava po istim pravi-lima ko i u srpskom jeziku.

Jednačenje suglasnika po mistu tvorbetrevlja se kad se suglasniki s i z nađu prid pri-dnjonepčanim suglasnikima. Onda se oni jed-nače po mistu tvorbe tako što s i z prilaze u š iž. Npr. paz+nja=pažnja, nos+nja=nošnja,lis+će=lišće, obraščić, slašću...

Ova glasovna promina se u bunjevačkomgovoru izvršava po istim pravilima ko i u sr-pskom jeziku.

Samoglasnik A koji se pojavljiva u jednimoblicima riči, a u drugim se gubi zove se nepo-stojano A. Javlja se izmed dva duglasnika, npr.vinac-vinca, lonac-lonca, ručak- ručka, mačak,mačaka, igračaka...

Ova glasovna promina se u bunjevačkomgovoru izvršava po istim pravilima ko i u sr-pskom jeziku.

Prilazak L u O je glasovna promina di seL na kraju sloga prominilo u O. Ovo se deša-valo ranije u toku razvoja jezika. U bunjeva-čkom govoru ode dolazi i do jednačenja isažimanja samoglasnika: sigro, uzo, poso,koto...

Jotovanje je glasovna promina kojom glasJ sa nenepčanim suglasnikima isprid sebe pri-lazi u nepčane suglasnike. Npr. gran+je=granje,brz+ji=brži, zdrav+je=zdravlje.

Ova glasovna promina u bunjevačkom go-voru izvršava se po istim pravilima ko i u srp-skom jeziku.

Uprošćavanje suglasnički grupa dešavase kad se zbog teškog izgovora jedan suglasnikukloni.

Npr. beznačajan (bezznačajan), isitniti (iz-

sitniti - issitniti), išarati (izšarati - iššarati), ra-dosna (radostna), bolesna (bolestna), šezdeset(šestdeset- šesdeset ).

U bunjevačkom se, za razliku od srpskogjezika, uprošćavaje i pridivi muškog roda sagrupom –stn-: bolesan, radosan, masan itd.

U bunjevačkom govoru imamo kod odre-đeni glagola asimilaciju i sažimanje vokala(u radnom glagolskom pridivu muškog roda):sviro, tiro, davo itd. Ove glasovne promineimamo i u (određenim opisnim pridivima mu-škog roda): debo, veso; i u zaminici ko.

Takođe, karakteristično za bunjevačkigovor je i to da misto vokala E imamo vokalO kod imenica čije se osnove završavaje pri-dnjonepčanim suglasnikom: mišovi, panjovi,krajovi, trnjom, konjom, kraljom...

Bunjevački govorni jezik karakterističan jepo krnjem infinitivu (radit, pivat, sidit...).Glagol ist se piše brez inicijalnog j.

Upitna zaminica je di. Glagoli u bunjevačkom govornom jeziku

imaje dva oblika sa zavšetkom na -je (gledaje,slušaje...), u određenim glagolima javlja se i na-stavak -du (znadu).

Riči se skraćivaje: al, el, mož, ko...., upi-tna zaminica di.

Pravopis ne pridviđa i mećanje apostorfaiza nji iz dva razloga. Ko prvo: veliki broj skra-ćeni riči i ko drugo: uvođenje apostrofa bi sma-njilo vidljivost slova i osnovnu funkciju teksta.

Bunjevci su kadgod, zvali Suboticu - Su-batica, Bajmok - Bajmak, ima oni koji ji i dandanas tako zovu. Al je uvedeno pravilo da setoponimi pišu onako kako su danas u upotribi,i na srpskom jeziku, najpre kako ne bi učeni-cima bunjevačkog govora stvarali zabunu.

Glas h Bunjevci na početku riči ne upotrib-ljavaje (rana, ren), al ga triba mećat kod ime-nica stranog porikla (heraldika, Hvar, Hrvat,Havaji...).

Takođe h se ne piše u krajnjoj poziciji riči(zdravi – a ne zdravih, lipi – a ne lipih....).

Glas h Bunjevci zaminjivaje i sa j (mijana,snaja, kujna, grijota) i ovo je po pravopisu pri-dviđeno ko ispravno.

- zaminom glasom v (uvatio, uvo, gluvi,mavati, muva) i ovo je ostavljeno ko ispravno.

- brez vidljive zamine, tj. glas h ničim nijezaminjen, već je samo izostavljen (fala, ladan,oma, tili smo, oćeš, )

- kad se h nađe porid t (ko konsonantnagrupa) ht, ona po ovom pravopisu taka i ostaje.Tako smo kadgod imali zaktiv, a danas onostaje ko zahtiv.

Glas j u poziciji izmed i i o se ne piše, al sepiše u drugoj varijanti kod brojova petnajst,šesnajst... mr Suzana Kujundžić Ostojić


OBILUŽEN BUNJEVAČKI PRAZNIK „DAN VELIKOG PRELA“

U duhu kadgodašnji bunjevački prelaBunjevačka nacionalna zajednica

je 2. februara obilužila jedan od četirisvoja praznika „Dan velikog prela“Velikim bunjevačkim prelom u resto-ranu „Spartak S“ u Subotici. Za ovupriliku priređen je prigodan kulturno-umitnički program. Na samom poče-tku programa prisutnim se obratiopridsidnik Bunjevačkog nacionalnogsavita Branko Pokornić, ko i gradona-čelnik Grada Subotice Saša Vučinić.Na prelu su takođe bili prisutne zva-nice iz Pokrajine, Grada Subotice,Novog Sada, Sombora ko i gosti iz Re-publike Mađarske.

Prelo je počelo najlipšom i dalekopoznatom bunjevačkom preljskom pi-smom „Kolo igra tamburica svira“koju je otpivala Tamara Babić uz prat-nju tamburaškog orkestra „Boemi“ izTavankuta koji su zabavljali goste ciloveče svojim muzičkim programom.Ove godine ko i lane bile su progla-šene i najlipše preljske pisme. Za naj-lipšu preljsku pismu proglašena jepisma „Naše prelo“ Gabriele Diklić,drugo nagrađena pisma je „Dođite naprelo“ Marije Horvat, a treća nagra-đena pisma je „Preljska pisma“ GezeBabijanovića. U daljem nastavku kul-turnog programa birale su se najlipše

prelje Velikog bunjevačkog prela2012. Titulu najlipše prelje ponela Mi-lica Mastilović iz Sombora, prva pra-tilja Miljana Ankić i treća pratiljaTanja Šota iz Subotice.

Etno postavku u duhu bunjevačkogprela priredila je pridsidnica KUD –a„Bunjevka“ Kata Kuntić koja nas

aranžiranim etno kutkom vratila natrenutak na kadgodašnja bunjevačka

prela. Ko i na svakom prelu igralo se,pivalo i ila bunjevačka tradicionalnaila uz zvuke tambure i bunjevačkepisme i igre. R.B.M.

Kandidatkinje za izbor najlipše prelje na ovogodišnjem Velikom bunjevačkom prelu

Podsićanje na stara vrimena - etno postavka KUD “Bunjevka” autora Kate Kuntić

Branko Pokornić, pridsidnik BNSotvara Veliko bunjevačko prelo


U BUNJEVAČKOJ MATICI OTVORENA IZLOŽBA SAVE STOJKOVA

Radost darivanjaU okviru „Večeri utorkom“, 20. marta, u Bunjevačkoj matici otvorena izložba slikara Save Sto-jkova. Istaknuti slikar svojim domaćinima darovo sliku župnika Blaška Rajića. „Ljudi voleSavine slike zato što su lipe, čiste i umivene“, kazo je Bela Duranci, istoričar umetnosti

Bunjevačka matica je 20. marta ovegodine bila centar kulturni zbivanja unašoj varoši. Te večeri je svečano ot-vorena treća izložba Save Stojkova,našeg istaknutog slikara i velikog pri-jatelja Bunjevaca. Svoje misto na zi-dovima je našlo 14 slika, a motivi sudobro poznati – bačka ravnica i salaši.Uvik isti, a tako drugačiji i novi.

- Često se pitam zašto ljudi u Ja-panu, Njujorku, Bačkom Monoštoru,pa i Subotici, vole slike Save Stojkova- kazo je na otvaranju Bela Duranci,istoričar umetnosti. – Mislim da je tozato što su lipe, čiste i umivene. I pilićii kokoške na njegovim slikama znajeda moraje bit čisti jel on tako voli.

Po dobrom starom običaju, SavaStojkov ni na otvaranje ove izložbenije došo prazni rukivi. Ove godine jeMatici poklonio sliku župnika BlaškaRajića.

- Volim darivat ljude i mislim da seja uvik više radujem tom daru, negonaj koji ga prima,- uz blag smišak jekazo veliki slikar. – Jednostavno,

volim ljude. U Somboru, di sam odra-sto, bilo nas je polak katolika i polakpravoslavaca.Ja sam tako formiran ko

deran, a posli i ko momak da ne dilimljude po viri, boji jal naciji. Svedno mije otkaleg su, jel dolaze s juga, severa,

Dar: Sava Stojkov i Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevačke matice, posli otkrivanja slike župnika Blaška Rajića koju je autor poklonio Matici

Stari prijatelji: Bela Duranci, istoričar umetnosti divani o vridnosti slika Save Stojkova

Pozdravna rič: Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevačke matice


istoka jal zapada.Slikara, i velik broj ljudi koji su

došli na otvaranje, pozdravio je IvanSedlak, pridsidnik Bunjevačke matice.

- Ovo je treća izložba Save Stoj-kova koju organizuje Bunjevačka ma-tica.Moram kasti s jednakimoduševljenjem i entuzijazmom jelznamo da ćemo svi u varoši imat velikkulturni događaj koji će se pamtit, a miu Matici smo radosni jel Sava Stojkovnije samo veliki slikar ovi naši širokivojvođanski prostora, već je i ličnostkoja pleni svojom skromnošcu i pozi-tivnom energijom - kazo je Sedlak. -Znamo da nam je došo veliki prijatelj,koji je uvik spreman da nam priredi i

s nama podili radost koju nam činisvojim slikama. Ta posebna međuso-bna naklonost virovatno dolazi i od togšto je Sava Stojkov iz Sombora, što muje žena Bunjevka, pa mi pomalo i se-bično volimo kazat da je Sava i naš -bunjevački slikar. Mi smo institucijakulture, koja se primarno bavi očuva-njom kulturnog i nacionalnog identi-teta Bunjevaca, al nismo zatvoreni iponosno afirmišemo i podržavamouniverzalne kulturne vridnosti kojenam pruža i ovaj događaj, jel brez njinema ni nacionalne kulture.

J. Poljaković

BIOGRAFIJA

Sava Stojkov je rođen 29. marta1925. godine u Somboru, di i danasživi i radi. Prvu samostalnu izložbuje imo 1945. godine, a od tog vri-mena je održo 460 samostalni i 650kolektivni izložbi. Za svoj rad jedobio tridesetak domaći i međuna-rodni nagrada i našo misto u Anto-logiji 100 najbolji slikara u svitu.

Veliko interesovanje: Svečanom otvaranju izložbe Save Stojkova prisustvovo je velik broj gostivi i ljubitelja umetnosti iz cile Subotice

Poštivanje: Sava Stojkov u prijatnom divanu sa svojim domaćinima -čelnicima Bunjevačke matice

Nov “alat”: tamburica umisto kičice- Sava Stokov sa tamburašima

Dar: portret župnika Blaška Rajića,poklon Save Stojkova


OBILUŽAVANJE DANA OSNIVANJA PRVOG NACIONALNOG SAVITA

Sa virom u svitliju budućnostBunjevačka matica je imala čast da

se u njezinim prostorijama 25. februaraobiluži „23.februar, Dan osnivanja prvo-gnacionalnog savita“ po prvi put nakonosam godina postojanja bunjevačkog na-cionalnog savita.Ovaj dan je izuzetnoznačajan za pripadnike bunjevačke na-cionalne zajednice jer obilužavaje ovogdana potvrđuje se njihovo postojanje,pravo na upotribu svog maternjeg jezika,informisanje putem svi medija a prijesvega i obrazovanje i borba za službenu

upotribu jezika. Na početku programa prisutnima se

obratio pridsidnik bunjevačkog nacio-nalnog savita Branko Pokornić, azatim mr Suzana Kujundžić Ostojić,pridsidnica Izvršnog odbora Bunjeva-čkog nacionalnog savita koji su krozsvoje izlaganje izložili značaj obiluža-vanja ovog praznika ko i problem i po-teškoće kroz koje Bunjevci danasprolaze i nadu da će se u budućnostiizboriti za svoj neovisniji i čvršći po-ložaj kako u svom gradu tako i šire.

U kulturnom dilu programa uče-stvovali su Stela Bukvić i ZvonkoStantić koji su pročitali pismu „Posto-jimo“ Gabriele Diklić, vokalni solistaTamara Babić je izvela jednu od naj-stariji izvorni bunjevački pisama „OjDunave vodo ladna“ uz pratnju tambu-raškog ansambla „Sledbenici TumbasPere Haje“. Završni deo programa ovesvečanosti bio je završen sa spletomizvorni bunjevačkih igara veteranaKUD –a „Bunjevka“ u prilipim bunje-vačkim nošnjama. R.B.M.

Svi učesnici programa na obilužavanju Dana osnivanjaprvog Bunjevačkog nacionalnog savita

Veterani KUD “Bunjevka” su bunjevačkim narodnim igrama ilipom nošnjom ulipšali svečanost

Branko Pokornić, pridsidnikBNS divani na svečanosti

mr Suzana Kujundžić Ostojić,pridsidnik Izvršnog odbora BNS


ODRŽANA REDOVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA BUNJEVAČKE MATICE

S ambicioznim ciljovima u pridstojećoj godiniU petak, 23. marta 2012. godine održana

je Redovna godišnja skupština Bunjevačkematice u svojim prostorijama. Na početku sameskupštine izabrana su radna tila, a potom je us-lidilo usvajanje dnevnog reda. Potom je uslidilousvajanje po tačkama dnevnog reda: izveštajao radu Bunjevačka matice za 2011. godinu, fi-nansijakog izveštaja za 2011. godinu , izveštajaNadzornog odbora, izbor novi članova Nad-zornog odbora u skladu sa novim Satutom,plana rada Bunjevačke matice za 2012. godinu,finansijskog plana za 2012. godinu i imeno-vanje novi počasni članova Bunjevačke matice.

Radom skupštine rukovodilo je Radnopridsidništvo u sastavu Ivan Sedlak, pridsidnik,Ivan Skenderović, potpridsidnik i TamaraBabić, potpridsidnik Bunjevačke matice. Za-pisnik je vodila Kata Kuntić, dok su Alisa Prćići Slobodan Vujković izabrani za ovirirače za-pisnika. Verifikacioni komisiju su činili: GezaBabijanović, Marija Horvat i Ana Popov, kojisu obavistili skupštinu da je prisutno više od 50članova i da se mož počet s radom.

U izveštajnom periodu realizovana jevećina zadataka zacrtani u planu i programurada Matice za 2011. godinu, što nije bilo nimalo lako, jel odobrena sridstva nisu pratila udovoljnoj miri programske aktivnosti Matice,izno je pridsidnik Ivan Sedlak. Isto tako po-javljivao se i problem neravnomirnog prilivasridstava, pa se prema tom moro usklađivat iplan aktivnosti.

Oma na početku pridsidnik je istako da jeBunjevačka matica u zakonskom roku izvršilausklađivanje za novi Statut sa novim Zakonomo udruženjima građana, i da je izvršila prereg-istraciju. Godinu su obilužile i aktivnostibunjevački institucija i stranaka na izradi jedin-stvene platforme kojom se definišu bunjevačkinacionalni interesi.

U izradi platforme aktivno učešće je imalai naša institucija. U platformi su utvrđenizadaci koje triba rešavat da bi ostvarili svaprava koja imaje druge manjine u oblastijezika, obrazovanja, informisanja i kulture. Us-vajanjem platforme načinjen je dalji korak uostvarivanju jedinstva koje postoji u radu Na-cionalnog savita. Matica je i kroz ovu aktivnostpokazala da je zainteresovana za ukupno stanjenašeg nacionalnog korpusa i pokazala sprem-nost da učestvuje u svim aktivnostima na riša-vanju otvoreni pitanja.

U jednoj od najznačajniji dilatnosti Matice- izdavaštvu, naša institucija je ove godine iz-dala knjigu pisama Marka Peića, našegpočasnog pridsidnika i počasnog građaninaSubotice, “Oscilacije života “. Knjiga ima velikznača, jel obuhvata jedan dugi period u radu istvaralaštvu autora, pisana je u različitim for-mama i tretira razne teme.Pisana je ikavicom iekavicom, u zavisnosti od perioda kad su pismestvarane. Ona pridstavlja ogledalo životajednog uspišnog čovika.

Izišo je iz štampe III zbornik dičiji radova

“Bunjevačka lipa rič“ i održana je promocija učijem sklopu su pridstavljeni i nagrađenipobednički radovi s četvrtog konkursa. Ovajprojekat je posto tradicionalan. Imali smo većibroj prijavljene dice i radovi su sve kvalitetniji.Pozitivno je što imamo dicu koja znaju i lipoodrecitovat jal pročitat svoje radove. Zaživelesu aktivnosti i u Somboru, što je pozitivno.

Redovno je izlazila, svaka dva miseca “RičBunjevačke matice “ koja pored tema iz kul-ture, nauke i stvaralaštva, koje se baveprošlošću i sadašnjošću, ima i stranicuposvićenu ekologiji, i to povezanu s proizvod-njom rane i životom na selu. “Rič” se bavi i in-formisanjom o aktivnostima Matice, tako da seobezbeđuje transparentnost u radu i prema in-formacijama s terena. “Rič” je rado čitana i uizveštajnom periodu je besplatno diljena.

“Večeri utorkom“ su pripoznatljivi pro-jekat Bunjevačke matice koji je posto tradi-cionalan. Imali smo 15 manifestacija. Posebnose istaklo muzičko - istorijsko veče posvićenoobilužavanju 120. godina od rođenja TumbasPere Haje, održane 23. juna 2011. godine.

“U slavu jubileja povodom 100 godinaDužijance” osmišljen je trodnevni program .Prvog dana (13. 09.) otvorena je etno izložbaautora Kate Kuntić i promovisan je katalog čijije autor bila Tamara Babić. Drugog dana(14.09.) održana je istorijska tribina i projekcijaetno filma (Dužijanca 1968,69,70) pridavač jebio Mijo Mandić. Sa sažetim programom smose 20. 09. 2011.godine pridstavili u Zavodu zakulturuVojvodine.

U izveštajnom period redovno se satajaoGlavni odbor koji je radio u skladu sa svojomnadležnošću i uvik je imo kvorum.

I ove godine imali smo dobru saradnju saSkupštinom grada, koja je u potpunosti izvršilaprihvaćene obaveze prema nama i pozivala nasna sve značajne manifestacije iz oblasti kulture.

Pohvalna je i saradnju sa Zavodom za kul-turu Vojvodine, koja je informisala Maticu o svimznačajnim aktivnostima u Vojvodini i uključivalai naše pridstavnike u pojedine aktivnosti.

S institucijama kultura drugi nacionalni za-jednica, zadržali smo tradicionalno dobreodnose sa SKC “Sveti Sava”. Posle stagnacijeu saradnji obnovljeni su kontakti i s “Pučkomkasinom”.Održavamo kontakte sa MaticomSrpskom i Maticom Slovaka u Srbiji.

Bogati plan rada Bunjevačke matice koji jeplaniran za 2012. godinu može se podilit u trisegmenta:

Izdavaštvo Bunjevačke matice

1. – Štampanje knjige „Bunjevačka liparič“, IV zbornika iz 2011. g;

2. – Štampanje III izdanja knjige „VitaĐanina“ autora Mare Đorđević – Malagurski“.

3. – Štampanje knjige dr Josipa Stantića,60. g. rada u muzičkom stvaralaštvu.

4. – Štampanje knjige pisama „Olovka

zlatni ostavlja tragi“ autora Alise Prčić, 5. – Štampanje knjige „Tragovi vrimena“,

pripovitke autora Stipana Šarčevića. 6. – Štampanje knjige pisama „III kod“

Jelisavete Vučetić Buljovčić 7. – Štampanje dopunjenog izdanja knjige

pisama „Ispod starog bagremara“ GezeBabijanovića.

8. – Štampanje „Riči Bunjevačke matice“– dvomisečnika za nauku, kulturu i stvar-alaštvo.

Izložbe

1. - Izložba slika Save Stojkova 2. - Izložba slika subotički slamarki 3. - Izložba slika Pavla Blesića

Manifestacije – istorijske tribine (večeri utorkom)

1. - Promocija knjige pisama „III kod“Jelisavete Vučetić Buljovčić

2. - Istorijske tribine na temu „220 godinaod rođenja baruna Josipa Rudića“

3. - Promocija knjige dr Josipa Stantića -60. g. rada u muzičkom stvaralaštvu.

4. - Manifestacija „Bunjevačka lipa rič“,promocija IV zbornika iz 2011. g; i Nagradnikonkurs za 2012. g.

5. - Promocija knjige „Bibliografija –Bunjevačko- šokački kalendari 1868-1914“

6. - Promocija muzičkog CD „Od stihovado nota“ autora Tamare Babić

7. - Veče posvićeno „150 godina od rođenjaAnte Miroljuba Evetovića“

8. - Promocija knjige pisama Alise Prčić,,Olovka zlatni ostavlja trag“

9. - Multikulturalno veče „ Marko i pri-jatelji “

10. - Istorijska tribina i promocija III iz-danja knjige „Vita Đanina“, autora MareĐorđević-Malagurski.

11. - Premijera monodrame „Vita Đanina“,autora Mare Đorđević- Malagurski

12. - Pridstavljanje Mare Đorđević-Malagurski, istorijska tribina, - promocija kn-jige i monodrama u Zavodu za kulturuVojvodione u Novom Sadu.

13. - Promocija knjige „Tragovi vrimena“, pripovItke autora Stipana Šarčevića.

14. - Veče posvićeno „100 godina odrođenja Ivana Kujundžića “

15. - Promocija dopunjenog izdanja knjigepisama „Ispod starog bagremara“ GezeBabijanovića.

Redovna godišnja skupština Bunejvačkematice je prošla u skladu s definisanimdnevnim redom, a na samom kraju su imeno-vana i dva nova počasna člana Bunjevačkematice, dva istaknuta somborska umetnika,slikari Pavle Blesić i Sava Stojkov.

Ivan Sedlak


ODBOR ZA ISTORIJU

Bunjevačka bila SuboticaBunjevci su učinili sve da njiova

„bila Subotica“ postane slobodnimKraljevskim gradom. Iz podataka iztog vrimena se vidi da je 1779. godinebroj prvi slobodni građana bio 720. Ponarodnosti Bunjevaca je bio 542, Srba37, druge nacionalnosti ( Slovaci, Ma-đari, Švabi =141) – ( Ivanyi I, Sza-badka tortenete I i II sveska)

Vidimo da su u ta vrimena popravdi i zakonu vladali i upravljalisvojim gradom Bunjevci, pa je zatonastala ova pisma:

„Subotice bila – golubice miraŠiri čila krila – put svilenih njiva,Gledam je i uživam.Ravnica je divna – kad je mirnaI kad sniva.Uvik živa bila,Uvik živa bila!“

Nakon odlaska Turaka, naši ljudi seiz zemunica, močvara i šuma primičubudućoj varoši Subotici. Jedni su tubili od pamtivika, drugi se doseljavajeza vrime turskog ropstva, a treći se tekspremaje doć u plemenitu Bačku svo-jima. Godine 1686. dolazi veća sku-pina Bunjevaca i tim se povećava brojnaši ljudi u Bačkoj. Tako je franjevac1. decembra 1687. godine, ko prvoime u matici kršetni, upiso KatarinuIvana Parčetića i Marte Bilogrivić. Ku-movo je Marko Grubišić, a krstitelj jebio fra Bartol Benjović. Uz njega sespominje i drugi segedinski franjevacJerko Guganović. Fra Jerko od 1693.godine stanuje u subotičkom franjeva-čkom samostanu,a rođen je na Šu-pljaku. Ko je onda izgradioFranjevačku crkvu u centru Subotice?

Godine 1723., 6. decembra vojnozapovidništvo koje je bilo bunjevačko(Sučići i dr.) pridalo je cilu tvrđavu fra-njevcima. Oni su najpre porušili svo-dove koji su dilili spratove tvrđave, pasu već 22. septembra 1730. godineoblikovali svetište nove velike crkve.Gradnja je brzo napridovala, pa je 15.aprila 1736. godine, biskup grof Ga-briel Patačić (Patarčić) već i posvetiocrkvu. Ta je franjevačka crkva bila je-dina subotička župna crkva sve do 30.septembra 1773. godine, kad je ulogužupne crkve priuzela drvenim ambetu-

šom proširena Ka-pela svetog Roka.Prvi svitovni svešte-nik, koji je ko upra-vitelj župe odfranjevaca priuzoSuboticu, bio je drStipan Ranić,rodom iz Pečuja, sasvojim kapelanima:Pavlom Mihaljevi-ćem, Josom Potegi-ćem i StipanomVilovim.

Varoš je počelaminjati svoj izgled,podizanjem 1751.godine Gradskekuće. Na Svetu Te-reziju 1773. godine položen je kamentemeljac današnje subotičke Katedrale,bazilike svete Terezije. Upraviteljžupe, dr Stipan Ranić, održo je svečangovor “dalmatinskim jezikom”. Svetamisa se služila pod šatorom pokrajiskopani temelja crkve. Ranić nijeuspio dovršit crkvu, to je učinio njegovnaslidnik Ivan Lukić 1797. godine.Sve do 1750. godine bogosluženje seizvodilo na dalmatinskom jeziku, od-nosno ikavici. U Suboticu su se sveviše naseljavali Mađari iz Segedina,Kečkemeta i severni mađarski krajova,tako da je posli 1760 – ti godina sveviše u nju prodiro mađarski jezik. Dasu Suboticom vladali Bunjevci u todoba, vidi se iz uspostavljanja nadzoranad magistratom varoši od strane ma-đarskog kraljevskog Namesničkogveća, koje je u nadzor poslalo kraljev-skog komesara Jozefa Gludovca.

Za vrime svog boravka u Subotici,Jozef Gludovac je vršio nadzor nad ru-kovođenjom cilokupnim poslovanjomgrada. Vidi se da je na čelu Komisijemagistrata bio Matija Rudić. On jespado u posidnike koji su imali priko500 jutara zemlje. S obzirom da je ar-hitektura materijalni izraz društvenogživota, odnosno da svaki socijalni slojili klasa posiduje svoje osobenosti ukulturi, pa u vezi s tim i u načinu gra-dnje, naši plemići su postali vlasnicimajura i gradili palate u varoši.

Na primer: Josip Pijuković je imomajur kod Starog Žednika i na Kele-biji, di je imo i velik vinski podrum.Bela Vojnić je imo majur na Zobnatici.Ti isti Vojnići, odnosno Mate Vojnić,podigo je najamnu palatu u centru va-roši.

Triba istać i Lončarevićevu kuću.Jakov Lončarević je bio jedan od pe-torice Lončarevića koji su 1779. go-dine ušli u red građanstva slobodnogKraljevskog grada Marije Tereziopo-lisa, po čemu su bili jedna od brojnijezastupljeni porodica.

Na veduti grada, štampana na ce-hovskom pismu iz 1815. godine, spra-tna Lončarevićeva kuća jasno seizdvaja među brojnim prizemnim ob-jektima u okolini. Danas se ona nalazina adresi: Trg Republike broj 10.

Najamna palata Alojzija Poljako-vića, Korzo broj 5, jedna je od prvi su-botički spratni kuća sa stilskimkarakteristikama eklektike, nalazila sei krajem XVIII vika neposridno uz Ro-ginoj Baru. Vlasnik je bio BaltazarJosić, visoki gradski činovnik. Desetgodina ranije, dakle 1828. godine, onje bio podbiležnik gradske administra-cije, već 1838. godine je senator, a po-četkom 1848. godine je šef policije uvaroši, il velik kapetan, kako su tozvanje nazvali ondašnji Subotičani.

Nastaviće sePriredio: dipl. inž. arh. Mijo Mandić

Bunjevačka Subotica bila: slika glavnog trgasa pozorištem s kraja XIX i početka XX vika


Mnoga dosadašnja ispitivanja iogledi potvrdili su blagotvorno dejstvošumski pojaseva na klimu i plodnost.Sičom šuma smanjuje se plodnostzemljišta jer se ne zadržava voda uzemljištu, a često površinske vode od-nosne najplodniji sloj zemljišta stvara-jući vododerine. Povećano jeisparavanje pospešivano jakim vitro-vima pa je sve ovo podsticalo na sa-dnju šumski pojaseva. Šumskipojasevi se podižu okomito na pravacdominantni vitrova čime se usevi štiteod štetnog dejstva vitra. Vitrovi pospe-šuju isparavanje što se u uslovima sušeloše odražava na rast i razvoj kultur-nog bilja. Vitrovi često izazivaju pole-ganje usiva i opadanje plodovapogotovo u voćarskoj proizvodnji.Često vitrovi obaraju stabla koja imajuslabiji korenov sistem. Blag vitar možbit korisan pogotovo kod biljni vrsta dise polen prinosi vazdušnim putem apostiče i razminu vazduha u usivu štose povoljno odražava na fotosintezu.

Vitar često isušuje zemljište odnosisnig sa parcela što mož dovest do iz-mrzavanja usiva, a pri brzini vitra13m/sec odnosi plodne čestice sa po-vršine zemljište.

Šumski pojasevi smanjuju brzinuvitra za 70% u neposrednoj blizini, ado 25% u sredinama parcele izmeđušumski pojaseva.

Brzina vitra utiče i na isparavanje.Pri brzini vitra 12m/sec isparavanje sepovećava za šesnaest puta. Šumski po-jasevi smanjuju isparavanje čak za 30do 40% u sredini parcele između poja-seva.

Pojasevi uvećavaju relativnu vlaž-nost vazduha i ona raste sa približava-njem šumskom pojasu. U blizinipojasa relativna vlažnost vazduha jeveća za 10% nego u nezaštićenompolju, jer se pri padanju kiše na drvećuzadržava vlaga koja povećava rela-tivnu vlažnost vazduha. Takođe, šum-ski pojasevi utiču na temperaturuvazduha i zemljišta. U šumi je tempe-

ratura zemljišta niža za 3,2 stepena Cu odnosu na otvoreno polje. Razlika utemperaturi vazduha u šumskom po-jasu i u polju dovodi do strujanja vaz-duha od šumskog pojasa ka polju iobrnuto, što dovodi do ublažavanja lit-nji i zimski ekstrema.

Debljina snižnog pokrivača poredšumski pojaseva je ravnomerno raspo-diljena sporije se topi, manje je povr-šinsko oticanje vode, a veće jeakumuliranje vode u zemljištu što imaposeban značaj za biljnu proizvodnjupogotovo u našem aridnom područjudi u julu i avgustu imamo manjak pa-davina za 40 do 50% u odnosu na po-tribe biljaka za optimalan razvoj.Poseban problem je erozija zemljišta,jer di ne postoje šumski pojasevi po-gotovo na nagnutim terenima erozijaoštećuje zemljište odnoseći najplodnijipovršinski sloj. Šumski pojasevi i žbu-nje spričavaju delimično oticanje vodečime se smanjuje transportna moćvode i prinošenje zemljišta sa viši naniže terene. Vitar mož nosit česticezemljišta na veliku udaljenost izaziva-juć eolsku eroziju pogotovo na pisko-vitim područjima. Vitar mož daprinese i do dvi tone površinskogzemljišta sa ha, a poljozaštitni pojaseviimaju poseban značaj u ublažavaju

eolske erozije.Šumski pojasevi deluju i ko veoma

efikasne crpke pa se mož sniziti nivopodzemni voda na močvarnom zemlji-štu. Ko ilustracija navodi se jedna staravrba koja upije 90 m3 a topola 83 m3vode u toku jedne vegetacije.

Blagotvorno dejstvo poljozaštitnipojaseva na mikroklimu povoljno seodražava na prinos gajeni biljaka. Nanizu ogleda i ispitivanja utvrđen je po-voljan uticaj šumski pojaseva na pri-nos i kvalitet proizvoda.

Mutibarić je 1969. godine u Česko-slovačkoj utvrdio povećanje prinosauticajem šumski pojaseva kod žita za3,5%, kuruza 15,1%, šećerne ripe7,4%, jarog ječma 9,4% a u Mađarskojkod žita od 3 do 25% a kod kuruza od3 do 32%.

Takođe, je utvrđeno da se kodproizvoda u zaštićenom prostoru po-većava hektolitarska masa kod žita isadržaj šećera kod šećerne ripe. Šum-ski pojasevi mogu da nanesu štetu jercrpe vlagu pa kulturno bilje u nepo-sridnoj blizini se slabije razvija, snigse kasnije topi te je kasnije nicanjeusiva, a delimično senke utiču na raz-voj bilja. Sve to ne pričinjava ozbiljneštete usivu.

dr Andrija Peić Tukuljac

EKOLOŠKI SAVETI ZA POLJOPRIVREDNIKE

Ekološki i agronomski značajpoljozaštitnih šumskih pojaseva


ODBOR ZA KNJIŽEVNOST

Književnost kod Bunjevaca Narodna – usmena književnost nastajala

je vikovima. Kaki darovit pojedinac ispivobi pismu el ispričo priču, pa bi je posli druginaučili, pivali el divanili i usput dodavalištogod svoje, pa bi je jel još poboljšali, jelpokvarili. U njoj su ispivane – ispričane i sa-čuvane sve muke, nedaće i sriće koje su sena tom putu života i vrimena nalazile pridsvitom. Zato nije čudno da se za narodnuknjiževost kaže da je ona oblik kolektivnogpamćenja jednog naroda. Po ovim osobi-nama bunjevačka književnost ništa se ne raz-likuje od bilo koje druge. Ona čuva sićanjana njevu kadgodašnju domovinu, na junačkui srčanu borbu s Turcima, čuvanje Krajine.Prija svega, narodna bunjevačka književnostdili se na: lirsku – pisme, i epsku – pisme,pripovitke, poslovice, zagonetke.

Svist o vridnosti usmenog stvaralaštvakod Bunjevaca javila se dosta rano,tako dase na prve tragove sakupljačkog rada nailaziveć 1869. godine u Bunjevačko- šokačkomkalendaru (urednik Ambrozije Šarčević).Zatim, od 1873 – 1876. godine u Bunjevačko–šokačkoj vili izlazi oko trideset kraljički pi-sama. Prava riznica narodni pripovidaka i pi-sama je i Subotička Danica. Štampane su usvakom godištu, počev od 1884. pa do 1946.godine. Jedan od najčešće potpisani saku-pljača bio je I. Jablanović, što je bio pseudo-nim Ivana Prćića.

Blaško Rajić, bio je prvi njezin saku-pljač, al i poštovaoc. Svojim sakupljačkimradom on je tio spasit taj prilipi biser umet-nosti u nas od zaborava i propadanja.

Pišući “Uvodnu riječ” za svoju knjigu”Narodno blago” (1923. Subotica), saku-pljeni narodni bunjevački pisama, evo kakoi je opiso: “Malo u kojoj nećeš naći, ako jebalada, čistu baladsku pravidnost, gdje grijehpokaran biva, a dobrota naplaćena. U jedno-stavnosti ovih pjesama nalazi čovjek tolikenježnosti, finoće, iz njih čuje živi jauk na-roda, u njima zvuči srebrni glas narodnogponosa, u njima bujaju čelik – mišice naro-dne snage, u njima nalazi čovjek pravi krojmilih naših narodnih običaja, tako da su onepo komad narodne povijesti i slike narodnekulture otaca naših.”

1. Drugo izdanje ova knjiga doživila je1923. godine, pod istim nazivom, al prošire-nim sadržajom.

Nikoliko godina kasnije Milivoj V. Kne-žević takođe je piso o našoj narodnoj knjiže-vnosti. Izdo je knjigu pod nazivim“Bunjevačke narodne pesme” (1930. godineu Subotici). On u knjigi opisuje i ko narodnepisme priznaje samo karaljičke i svatovske,tj. groktalice. Dok ostale nije ni pomenio.

Ive Prćić je počo sa sakupljanjem narodneknjiževnosti vrlo rano. Već sa svoji 16 godinaon je bio kazivač groktalica Blašku Rajiću (uknjigi iz 1910. godine). Sakupljenu građu ob-javljivo je godinama i u Danici, di je dugo go-

dina i urednik bio. Zafaljujući njemu, velik dionarodne bunjevačke poezije i proze osto je za-bilužen i sačuvan. “Kada je donekle završiosvoj sakupljački rad, počeo je zapisane pjesmerazvrstavati po ciklusima.”

2. Ta podila nije najbolja i ima svojimanjkavosti, al je za sad najpotpunija kojuimamo. Nju je Ivan Prćić naveo u svojojknjigi “Bunjevačke narodne pisme” (1939.Subotica), dileći usmenu narodnu bunjeva-čku poeziju na šest grupa:

I pobožne – lirskeII dičije – lirskeIII korizmene – lirske, običajne –

obredne, starovinjskeIV kraljičke – lirske, običajne – obre-

dne, starovinjskeV svatovske – lirske, običajneVI groktalice – epsko – lirske, staro-

vinjskeOvoj podili dodo je bećarac, šaranac, ša-

lajdan, al u svojoj drugoj knjigi pod nazivom“Bunjevačke narodne pisme” (1971. godine,Subotica ) koja je izašla posthumno i koju zaštampu nije priredijo on. Zato se ona često iztog stručnog aspekta podile poezije osporavail uzima sa zadrškom.

Geza Kikić smatra da u lirske narodnepisme triba ubrojat i one koje se pivaje nad ot-vorenim grobom pokojnika iliti “prašćalice.”Nji piva kantor, unoseći podatke pokojnika, teod koga se on oprašta – misli se na članove užeporodice. Sekulić u svojoj knjigi “Bački Bu-njevci i Šokci” (1989. godina Zagreb), ovoosporava, zato što se radi o pismama koje su sepivale za novce i bile su naručene. Al smatrada pisme koje su pivane oko mrtvaca, mogu dase ubroje u narodne. U njima se žali i nabrajašta je sve pokojnik uradij, koje je vrline imo, alznali su se kazivat i njegovi propusti. Ovepisme nije, koliko je poznato, niko bilužio, takoda je štogod više o njima za sad teško kazat.Sekulić, takođe, skreće pažnju na deseteračkupismu koja je svake godine bila štampana u Su-botičkoj Danici, pod nazivom Stogodišnji ga-talac. No, i ona bi mogla podpasti pod kritiku,jel nije izvorno narodna i takođe se radi po na-rudžbi.

Narodni pripovidaka kod Bunjevaca imapuno, digod oko 10.000. Nji je najkomplet-nije zabilužio Balint Vujkov. Dok su narodneumotvorine sakupljli Ambrozije Šarčević,Blaško Rajić, Ive Prćić, Marko Pejić, GrgoBačlija…

Važnost kazivača narodni pisama najbo-lje je objasnio Vuk Karadžić, kad je kazo dadobar kazivač pismu još popravi, a rđav idobru pokvari. Najčešće se ko kazivač, i todobar, javljo slipi Stipe. Zabiluženo je da jebio kantor faranjevačke crkve u Subotici. Onje ispivo ”Ženidbu Vidaka kapetana”, jednuod najlipši i istorijski najvridniju groktalicu.Česta kazivačica je bila i Teza Crnković izSubotice. U svojim mladim godinama i Ive

Prćić je bio kazivač, i to uglavnom grokta-lica..

Bunjevačka književnost dilila je sudbinusvojeg naroda. Tešku, često zapostavljenu,pa čak i od svoji pripadnika. Kako je pitanjedolaska Bunjevaca u Bačku, njiovo ime elporiklo, pripadalo više političkom pitanjunego istoriji, taj dio je više nego istaživan.Što opet ne znači, da je ova tema zbog togpotpuno iscrpljena i da čak i danas ne postojeoprična mišljenja oko nje.

S druge strane Bunjevačka književnostnedovoljno je istražena, analizirana i osvi-tljena. Čak ne postoji ni njezina preciznijaperiodizacija. Ona je ko dio umitnosti da-leko manje atraktivna za političke rasprave,ostavljena po strani, bolje kasti u mraku svognastajanja i postojanja. I danas je malo oniknjiga koje opisivaje bunjevačku književ-nost- njezine pisce i njeva dila, kako bi či-taocima pružile potpunu sliku o ovimtemama.

Svaka književnost, pa i naša – Bunjeva-čka, mora se posmatrat u okviru istorije, po-litički i drugi važni segmenata, koji su nanajneposridniji način uticali na stvaranje iste.

Bunjevci su na današnje prostore Baj-skog trokuta (Subotica - Baja - Sombor),došli mahom u XVII viku, te se od tog pe-rioda počima pratit njev kulturni kontinuitet.Selidbe Bunjevaca bile su većinom pod vođ-stvom fratara iz provincije Bosne Srebrene.Ko i ostale Južne Slovene, Bunjevce su odedovodili Turci,zapošljavajući ji na teškimzemljoradničkim poslovima, il su ji dovodiliAustrijanci, kako bi za nji čuvali granicu odTuraka. Za to su dobijali zemlju za obrađi-vanje,koju su njim za vrime duži mirniji pe-rioda opet te iste vlasti oduzimale.

Dakle, život Bunjevaca je ode bio iz-među oružja i motike, a tu je mista za knjigubilo vrlo malo. Pismenost je u to vrime bilaritkost pojedinaca, uglavnom fratara el višivojskovođa, koji su i stvarali najstariju bu-njevačku književnost.

Fratar Radnić ovako piše o njevoj sva-kodnevici: “… stalno smo u seni smrti, danjui noću sakrivamo se po gustim šumama.”Pominuti Mihovil Radnić, smatra se zaprvog bunjevačkog pisca. Iako postoje tra-govi koji upućivaje na to da je bilo pisaca iprija njega, al bi za osvitljavanje tog pitanjabilo potribno obavit istraživanja u samoj po-stojbini Bunjevaca.

Zato je ono što je poznato iz Bunjevačkeknjiževnosti, najuputnije podilit u tri perioda:

1. od Mihovila Radnića do Ivana An-tunovića

2. od Ivana Antunovića, odnosno pe-rioda priporodne književnosti, i Antunovi-ćevi učenika i slidbenika

3. period novije književnosti, od I svi-ckog rata pa nadalje.

mr Suzana Kujundžić Ostojić


PISNICI BUNJEVAČKE MATICE

Nove preljske i druge pismeNAŠE PRELO

(prva nagrada - Veliko bunjevačko prelo 2012.)

Oči pune sjaja zatreperekad se prelo Veliko spomene,a ponos se, nalik jatu, vinekroz pendžere duše otvorene.

Prelo nam je dika od davnina,draga slika u ramu sićanja,zavit roda, riči pradidova,trajan zapis našeg postojanja.

Svako prelo zrno je bisera, a bisere iste želje krase,da ji nižu pokolenja novada ne tamne, da se ne ugase.

Mlađarija u nošnjama starim,još ji ima, još su sačuvane,na čizmama zveckaju mamuze,vijore se svile molovane.

Noć marinska od pisama tkanakadgodašnje i ove novije,a, pisme su, kažu, ko i vinošto starije, većma dušu grije.

Pa nuz pisme, zvuke tamburice,srića, radost u nidra se sliva,nazdravlje se i vinom i stihom:„Oj, Bunjevče još te ima živa!“U obadvi čaše je istina.

Gabriela Dilić

DOĐITE NA PRELO(druga nagrada - Veliko bunjevačko prelo 2012.)

Čuje se poziviz grada i selaspremajte se Bunjevcidolaze nam prela.

Obučite se svečanou najlipče odilotriba da se vidi lipota, tako je kadgod bilo.

Bunjevka nek obučelionsku svilunek bude šuškavo,ko u majkinom krilu.

Pivaće se pismea nuz fanke i tamburašinek budne veselo,to su adeti naši.

Marija Horvat

PRELJSKA PISMA(treća nagrada Veliko bunjevačko prelo 2012.)

Pusti me nano na prelo bunjevačkojer to želi moje srce divojačkopa i ti si kadgod išla na preloi svoga baću mog oca srela.

Idi rano nana ti ne branial kakvi su kadgod bili danisnig zavijo a mraz stegobaćo konje u sonce uprego.

Lionska svila i opaklijatrepere zvizde i pun misec sijaa sonce kližu ko na moru barkasrce plamti ko buktinja žarka.

Sviće gore uz plamen lampašačeljad došla iz varoši i salašaigralo se i ilo i pilotako ti je rano kadgod bilo.

Da si samo čula tamburašesve su pisme znali svirat našei sva naša kola bunjevačkatreperila duša divojačka.

A Bunjevci momci u čizmamaokićene svitlim mamuzamas divojkama kad kolo igrajeto da rane zore ne pristaje.

Tu se onda mnogi upoznalizavolili pa i obićalia u jesen kad je roda zrilatad se mnoga svadba obavila.

Idi sada moje luče biloidi na to bunjevačko preloi poštivaj svakog ali ne daj na sekad se kola siđeš tribaš čvrsto držati kajase.

Geza Babijanović

PITANJE

U sićanju mojem živiširok sokak sav od snova,i čeljad kad litom sidiispod bili kestenova.

Nema više uski klupa, stare staze od cigalja, tek, staricu jednu vidimdi sokakom se pomalja.

S crnim štapom nuz zidoveona lagano korača, od nemoći tilo drće, nidra stiska grumen plača.

Maramu joj vitar njijapovr namrskanog čela.Zgasnio je pogled plavi.Starost snagu svu odnela.

Dok je gledam, uvik istopitanje mi dušu peče -Zašto tako zdravo teškočoviku je svakom veče.

Ana Popov

U SNU

Dok rosa blistaU visokoj traviDrveće obisilo granedi god kriči sovaa pun misec nebom plovi.

Drima PalićDrimala bi i prirodaAl ko god joj ne da miraUsamljena žena šetaMoli zvizde iznad sebeVratite mi ljubav mojuI sve one lipe snove.

Umorna je zaspala biSrebrna zora rudiU duši joj noćna moraPuna bola i sićanjaNa vrimena ljubavišto ih više nema!

Ljubica Vidović SičEtno postavka KUD “Bunjevka”

Februar - Mart 2012.20

„Krajem četrdeseti još praznicima i nedeljom pre podne, subotički korzoje svaki put bio nova neponovljiva izložba prefinjenog ukusa, znalaštva idostojanstva. Narodne nošnje delovale su gospodstveno, uprkos dirigo-vanoj mržnji prema gospodi ali i prema 'kulacima' čije su ćeri isticale os-obenost u zajedništvu veličanstvenim prizorom koji se nikada nećeponoviti na subotičkom korzou.“

Bela Duranci o bunjevačkoj nošnji – Subotičke novine - 7. 8. 1998. godine (II dio)

Narodna nošnja bački Bunjevacasvidoči o duši svog naroda

Zimska svečana narodna nošnja bački Bunjevaca

Zimsku svečanu nošnju započeli smos opisivanjom u prošlom broju. Tek smose dotakli svečanog ženskog bunjevačkogcilog ruva, (otunčice, suknje i pregače),zatim muški aljina (košulje, prusluka,pantalona i kaputa), oglavlja i obuće.

Zajednički karakter svečane bunjevačkenarodne nošnje je da se ona šila od kupovnogmaterijala, koji je uglavnom donešen iz on-dašnji razvijeni evropski industrijsko-tek-stilni centara, kaki su bili: Pešta, Beč, Pariz,Lion, Rim, Instambul… U Suboticu, onda-šnji trgovinski centar, trgovci s robom sli-vali su se iz cile Evrope. Za skupocenematerijale bili su važni i dobri šnajderi(muški) i šnajderke (ženske), obućari, šešir-džije, krznari i druge zanatlije.

Ženska narodna nošnja

Ženska svečana zimska cila ruva šilasu se obično do teške lionske svile, teškekumaše - kadife - samota, teškog brokata isukna… Skoro uvik nosilo se “u cilo”, odistog materijala šiveno. Bilo je izuzetaka:

da je pregača bila drugčija od suknje iotunčice, il otunčica u odnosu na suknju ipregaču. Svečano ruvo (Opisano u prvomdilu – vidi tekst “Svečano ruvo”)

Svečano cilo ruvo posebno se razliko-valo po izgledu (kroju i boji), u odnosuna starosnu dob žene. Divojke i mlade sna-šice, nosile su svitle boje, sa šarenim mo-tivima i šiveno na struk – “uskostrukirano”. Žene sridnji godina – matere,nosile su skromnije motive sa “zatvoreni-jim” ugasnijim bojama, krojovima ležer-nijim i manje naglašenim strukom. Dokstarije žene – majke, obično su nosile crne,duvanske, tegetovske, lugave il kakedruge ugasne boje, s vrlo diskretnim sit-nim šarama, široki, opušteni krojova..

Zimi, u svečanim prilikama, žene su nasvečana ruva obično zagrćale: ćurdiju,jopku, bundu il otonku, priko koji su jošmećali “rojtoške marame” na vrat: stri-ganske, kumašne il suknene. Povezivalesu svečane: svilene, kumašne il suknenemarame.

Ćurdija je najstariji sačuvani bunjeva-

čki dio ženskog ruveta (zimski ogrtač),koji ima veliku sličnost s krojom starobal-kanskog “zubuna” (dugačak - strukiranprusluk). Najstariji izgled ćurdije je - du-gačka do kolina, strukirana, s rukavima izakopčavala se pod vrat.

Prominom načina oblačenja Bunjevkiu Bačkoj, ćurdija je dobila svoj novi –kraći izgled, koji je sačuvan do danas, ismatra se njezinim izvornim oblikom. Dodanas je očuvano nikoliko unikatni prime-raka u privatnim kolekcijama. Ćurdija seobično izrađivala od tamnije čoje, iznutra

se postavljala jagnjećim krznom. Spoljase obrubljivala lipim lisičijim (il kakimdrugim plemenitim) krznom. Zakopča-vala se bogatim srebrnim punkama i pu-cadima visoko pod vrat. Čurdija je bilaskupocena, gazdačkim snašama ako jenisu dobile u štafiru, obično i je svekar da-rivo na vinčanju, il za prve Materice. Ćur-dija se posebno čuvala, često nasliđivala,a po oporuki u njoj se saranjivalo.

Jopka se šila od kumaše i nije bilastrukirana. Na vrlo sličan način postavljalase i obrubljivala skupocenim krznima ko ićurdija, puno je kraća i s manje ukrasnipunki i kopči. Zakopčavala se pod vrat.

Bunde, najčešće su bile od skupoce-nog striganskog crnog krzna, vrlo elegan-tne. Šivene su u blago strukiranom stilu,skrivenog zakopčavanja pod vrat. Uzbundu obično se nosio “muf” (zaštita zimiza ruke) .

Otunka je najmlađi oblik ćurdije,krojno prilagođen novom izgledu narodnenošnje. Šila se da prati liniju tila do struka,di se naglo širi i pada priko bogato nabranesuknje. Otunka se šila od kumaše i sukna,postavljala se čojom.

Otunčica je sastavni dio ženskog ru-veta (Opisano u prvom dilu – vidi tekst“Svečano ruvo”)

Marama vrlo važan sastavni deo sve-čane zimske bunjevačke ženske narodnenošnje. Po vezivanju marame Bunjevke su

u svitu jedinstvene ipripoznatljive. Tradi-cionalno povezivanjemarame na “dvakraja” je dokaz ume-šnosti, prifinjenogukusa i stvaralačkogduha. Nije svaka ženaznala “lipo složit

mrske” i povezat maramu na dva kraja -“da joj lipo stoji nuz lice”. Marama i nestoji lipo – “nuz svako lice”. U maramu seumećala papirna forma u maramici, kojadaje lip oblik marami oko glave. U zadnjikraj marame ušivo se papir, da bi lipšestojo. U krajeve za vezivanje, umećo se


papir da bi krajovi čvrsto, jednako i lipostali. Svečane marame najčešće su prav-ljene od istog materijala ko “cilo ruvo” –nosilo se “udarit krajeve“- tehnika preso-vanja. Kupovne, gotove marame od lion-ske, marcelinske, atlaske svile, kumašne isuknene, morale su bit dobro usklađene dase „slažu uz ruvo“. Jednobojne maramečesto su ukrašavane – “rađene sa zlatom”.

Svečana marama se nikad ne skida, pani za astalom. Svaka žena posli vinčanja(kod prisvlačenja) “metne kapicu i povežemaramu”, to je prvi znak da je udata. Zaživota ji više ne skida, maramu mož samoza astalom, al mora imat kapicu, i to samou svojoj kući.

Rojtoška svečana marama il maramana vrat, nosila se priko ramena, a kod ve-liki zima štitila je i glavu. Ime je dobila podugačkim rojtama (30 cm) koje vise sa svečetri strane marame. Rojtoške marame iz-rađivane su u više veličina, od oni na glavu80x80, do oni najveći na vrat 150 x150.Posebno je bila rasprostranjena vunena isriganska (od striganske vune). Mlađi suradije nosili kumašne i suknene, koje suukrašene bogato čvoričanim i pletenimrojtama od svilenog konca. Ove maramesu odavale posebnu eleganciju, lipotu ikvalitet. Žene su obično nosile crne, doksu mlađi nosili i drugi boja, ukrašene roj-tama i rađene sa pamučnim, svilenim izlatnim koncom - šlingovane.

Kapica je sastavni dio svečanog pokri-vala za glavu. Svečane kapice nosile sucure. Kapice su šivene od istog materijala

ko i “cilo ruvo”. Ukra-šavane su zlatnim por-tom. Jednobojnekapice ukrašavane suzlatovezom. Svečanukapicu divojka je me-ćala na glavu priko“konđe”, koja se umo-

tavala od pletenica, a pripinjala “trno-dlama”. Krajevi kapice su umotavanioko konđe, ispod čega se spuštalo ukra-šeno “pero”. Kapica je otkrivala mali deokose.

Žene su kapice nosile ispod marame.Kod žena, kapica je morala bit namaknutatoliko da se kosa ne vidi. Ove kapice su ši-vene od tankog klota, il postava.

Kose, divojake su češljale u “konđu”,koja je tribala bit čvrsta i “jaka”. Ako di-vojka nije imala jaku kosu, uplićali bi“pipak” u njezine pletenice. Divojke su zasvečane prilike išle kod “češljarice” da ji“lipo očešljaje”.

Dukate su imale samo imućnije di-vojke.

Cipele. Nuz svečano ruvo uvik su no-šene „cipele na petu“.

Čorape su najpre štrikane ručno, da biji kasnije zaminile fabričke.

Muška narodna nošnja

Svečana muška bunjevačka narodnanošnja menjala se u zavisnosti od načinaživota i staleža. Poseban uticaj na nošnjuimale su vojne uniforme. Konačan izgeledmuške narodne nošnje bački Bunjevacauspostavio se krajom XIX vika, u dobagrađanske uprave.

Mušku svečanu nošnju čine “aljine” -odilo (prusluk, uske pantalone i kaput),košulja, šešir i čizme. (Opisano u prvomdilu – vidi tekst ”Muška narodna nošnja”)

Muške aljine oblačili su samo gazde ivaroščani, dok je niži stalež, i muškarci sasela i salaša, nosio aljine samo za kakivelik svetac, šta je uslovljavo način životai posla s kojim su se bavili. Uske pantalonesu tek trideseti godina prošlog vika nestale

iz upotribe, zaminile su ji pantalone šun-kastog oblika, “čakšire” koje su se zadr-žale i očuvale ko važan deo bunjevačkemuške narodne nošnje. “Svilen prusluk”sa “srebrnim (15-25 kom) pucadima”,drugi je važan deo muške nošnje. Posebnose istico prusluk od jednobojne i šarenelionske svile. Jednobojni su ukrašavanizlatovezom. Stariji muškarci su ji nosili odcrne svile. Uz aljine šio se prusluk od istogmaterijala, po kroju drugačiji, i nije se za-kopčavo srebrnim pucadima. Na košulju,uz ovake prusluke, vezala se poša il ma-rama.

Reklija je prvi oblik muškog kaputa.Nosila se uz najstariji oblik zimski čojanipantalona - čakšira. Poznate su “čakširesa natkurnjakom” koje su imale sa straneušivene “štence”. Reklija se šila od tamne,a podmećala crvenom čojom. Dužina jetek pokrivala obašvu čakšira.

Zimi, u svečanim prilikama, muška sučeljad na svečane aljine zagrćali dolamei kapute.

Dolamu su nosile samo gazde, zimi.Šila se od crne, a postavljala obično crve-nom čojom. Dužine je bila do članaka.Kopčala se i ukrašavala sa 18 srebrnipunki i puca. Danas dolamu mož viditsamo na slikama.

Zimski kaputi su nastali krajom XIXvika. Šiveni su kožni - od jagnjeće kože, aposli kaputi od kvalitetni sukana i poznati“krombi kaputi”. Postavljani su čojom isomotom, bili su dugački do iznad kolina.

Gazde su na kaputima imali “strigan-ske galire” i uz nji nosili “striganske šu-bare”. Šešir je bio uvik prisutan.

(nastaviće se)

Pripremila: Kata Kuntić

MISLI IVANA ANTUNOVIĆAOdabro: Ivan Sedlak

KRŠĆANSKA NAUKA

- Proučio si valjda sve znanosti, i prošo sav sviet, al ako se krštjanskim naukom ne oružaš,zlotvori Spasa ljudskog iz zasida će nasrćat na te, pa će te po jednoj ili drugoj strasti navestna zamke propasti duševne. - (“Vila”, god. 1873, str. 50.)

- Slavjani rado šilju svoju djetcu na nauk, da se nauče sve ono,što je duši njihovoj potriebno. Najveća je sramota po Slaviana, ako su mu djetca nepobožna postala, buduć da

znade, da Bog neveirnosti nećudorednost onako smatra, kao trn i kukolj u pšenici. – (Ib. str. 68.)

- Kad roditelji, ne dišu duhom evangjelskim, djeca im ne slušaju nauke svećenikove, koje čudo, ako takvi puteniroditelji misle, da je evangjelje za kožuh i kabanicu, a ne za sukno i kadifu! Zato nas neriedko sukno i svila iznenaditakovom surovostju i glupostju, da se začudjeni zapanjimo; kožuh pako i kabanica svjedoci su nježna osjećaja i umiljataponašanja. – (Ib. str. 33.)

- Koji svietovnu zapovied volji božjoj predpostavlja, taj hoće da tielo svoje sačuva, a dušu izgubi . – (Ib. str. 353.)


Riči iz Rečnika bačkih BunjevacaAutori: Marko Peić i Grgo Bačlija

obašva ž okovratnik na košulji (možebiti i dvostruki porub na rukavu, ko i nagornjem delu suknje). – Namisti tu obašvulipo ispod kaputa, sva ti se zgužvala.

obazrit se obazrem se svr. okrenuvšise pogledati, osvrnuti se. – Već smo biliblizo đuvegijinog salaša, a Marija se jošjedared obazre na naš salaš, ko da joj ježavo što ga ostavlja.

običaj - način života, rada, ponašaja isl. koji se dužim vremenom ustalio. – Obi-čaj je da za Božić bar jedno dite dođe zapoložaja (v.).

obitelj - porodica. – Naša obitelj jenajstarija i najmlogobrojnija u selu.

obranca - malo povijena motka sauvijenim krajevima naviše, za nošenje te-reta o ramenu. – Svaki dan je na obrancinosila po dvi kane pune mlika i prodavalaga na peci.

obrt m zanat(stvo). – Žao mi je štonašeg najmlađeg sina nismo dali na obrt,zdravo se isko da uči za kovača.

obrvat – am svr. savladati, nadvladati, obu-zeti. – Pazi na dicu dok mi ne dođemo, nemojda te san obrva, pa da zaspeš.

odapet odapnem svr. otkopčati. –

Odapni mi kopču na mideru, zdravo mesteže. 2. ispaliti, okinuti (pušku). 3. umreti,poginuti (vulg.). – Čuo sam da je danasbać Gušto, onaj stari pijanac, odapo.

odbatrgat (se) - am svr.otići, udaljiti se batrgajući. –Kako je došo do salaša ne znamal da je jedva odbatrgo u sobu, tosam vidila.

odguriškat ( se) – am (se) ot-kotrljati (se) – Odguriškala mi selopta digod u mrak, i ne možemda je nađem.

oglavnik – ika m deo konjskeopreme (za glavu). – Nemojisprezat konje, samo njim skinioglavnike i daj prid nji sina.

omlatit omlatim svr. 1. mla-ćenjem izdvojiti zrelo zrnevlježita iz klasja, ovrći. – Kadgod jebilo malo žita i ljudi su ga omla-titi. 2. otresti plodove s drveta. –Vitar nam je omlatio dosta ju-buka, a još više krušaka.

opaklija ž ogratač od ovčijekože, (za zimu od 16 – 18 jagnje-čih kožica, spolja farbana i ukra-šena, koristi se naročito prilikomputovanja na zapežnim kolima, a

leti se na njoj spava u hladovini). – Jedvasmo našli didu, a oni uzeli opakliju, palegli pod or u debelu ladovinu.

Priredio: dipl. inž. arh. Mijo Mandić

SIĆANJE

Ljubica Sič (1936.-20012)Ljubica Sič ro-

đena je 1936. go-dine u Kruševcu.Pisanjem se počelabavit, vrlo rano kotinejdžerka, papirjoj je u to vrime bionajbolji prijateljkoji je njezinu no-stalgiju za grado-vima i prostorima,prijateljima i sim-patijama, „razumio“, jer je porodično zbog očeveslužbe živila u više gradova od Kaćmara u Ma-đarskoj do Kruševca.

Njezina poezija i proza objavljena je u više za-jednički zbirki klubova širom Srbije.

Bila je član Bunjevačke matice i aktivno uče-stvovala u okviru Odbora za književnost sa pisa-njem na maternjem bunjevačkom jeziku.

Radovi su joj objavljivani u „Bunjevačkomkalendaru“, „Bunjevačkim novinama“ i „RičiBunjevačke matice“.


NAJNOVIJA IZDANJABUNJEVAČKE MATICE

1.000 dinara

200 dinara

OSTALA IZDANJA“Put nade” - Ivan Bašić Palković Didan - 150 dinara“Istinu tražim” - Ivan Bašić Palković Didan - 150 dinara“Dida pripovidaj mi” - Ivan Bašić Palković Didan - 300 dinara

“Ispod starog bagremara” - Geza Babijanović - 250 dinara“Horske kompozicije” - Bela Tikvicki - 150 dinara

500 dinara 500 dinara 400 dinara

200 dinara 250 dinara 200 dinara

200 dinara 200 dinara 400 dinara 400 dinara

USKRŠNJI POPUST: Za sve knjige 30% popusta, a za knjige iz prvog reda 50 %

Ovako triba

Ovako ne triba

bunjevacka ric 65-66 layout 1 · note za pismu “prid prozorom procvetala ruža” ivana petreša...

Documents