brušenje.docx

8/11/2019 Bruenje.docx

1/14

SVEUILITE U MOSTARUFAKULTET STROJARSTVA I RAUNARSTVA

- Preddiplomski studij strojarstva -

Kolegij: Obradni strojevi i sustavi

BrusiliceSeminarski rad

Mostar, listopad, 2014. Tomislav Gapar


2/14

2

SADRAJ

1. Uvod................................................................................................................................................ 3

2. Brusilice........................................................................................................................................... 4

2.1. Brusilice za vanjsko bruenje....................................................................................................... 4

2.2 Brusilice za unutranje bruenje................................................................................................... 5

2.3 Brusilica za bruenje bez iljaka..................................................................................................... 5

2.4 Brusilica za ravno bruenje............................................................................................................ 6

3. Eksploatacijske karakteristike........................................................................................................ 7

3.1. Osnovne operacije bruenja......................................................................................................... 7

4. Alati u obradi bruenjem................................................................................................................ 9

4.1 Izrada tocila ................................................................................................................................. 10

4.2. Brusne ploe............................................................................................................................... 11

4.3. Sastav brusne ploe.................................................................................................................... 11

5. Zakljuak....................................................................................................................................... 13

6. Literatura....................................................................................................................................... 14


3/14

3

1. Uvod

Bruenje je najei postupak zavrne obrade rezanjem, mada se koristi i za grubu

obradu. Kao zavrna obrada javlja se u svim sluajevima kada

je potrebno poboljatikvalitetu obraene povrine poslije grube obrade ako su

dijelovi termiki obraeni.Gruba obrada se koristi pri obradi odljevaka i otkivaka, kao

i pri obradi predmeta bez prethodne obrade struganjem ili glodanjem. Buenjem se

mogu obraivati svi materijali bez obzira na njihovu tvrdou.

Glavno kretanje je obrtno kretanje alata (brusne ploe) definiranobrzinom rezanja Vt,

m/s.Pomono kretanjeje obrtno i pravolinijsko (kod krunog) ili pravolinijsko kretanje

predmeta obrade (kod ravnog bruenja). Rezni elementi tocila (zrna brusnog

materijala) su rasporeeni po obimu tocila i po unutranjosti mase tocila sa

nejednakim rastojanjem. Raspored zrna brusnog materijala je nepravilan to, pri

konstantnim obimnim brzinama tocila Vt i predmeta obrade Vr ima za posljedicu

razliite dubine rezanja a1 a2 ... an razliite vrijednosti koraka po reznom

elementu S1i. Ukupni dodatak za obradu bruenjem 3 (slika 1.) se uklanja u vie

prolaza razvrstanih na prolaze:

grubog bruenja, kada se uklanja 80 % dodatka (g = 0,8 3) i

finog bruenja kada se uklanja 20 % dodatka (f = 0,2 3).

Slika 1 - Dodatak pri obradi bruenjem


4/14

4

2. Brusilice

Strojevi u obradi bruenjem (brusilice) se najee dijele prema namjeni na brusilice

za:

Brusilica za krunu vanjsku obradu

Specijalna brusilica

Brusilica za profilna bruenja

Brusilica za unutarnju obradu

Obodna plona brusilica

eona plona brusilica

Brusilica za obradu osovina

Univerzalna brusilica

Brusilica alata itd..

2.1. Brusilice za vanjsko bruenje

Kod brusilica za kruno vanjsko bruenje(slika 2.) tocilo (1) se nalazi na nosau

glavnog vretena. Tocilo izvodi glavno obrtno kretanje i ima mogunost radijalnogprimicanja ka predmetu obrade (2). Predmet obrade se stee izmeu iljaka, pri

emu nosa lijevog iljka ima ugraen prijenosnik za promjenu broja obrta predmeta

obrade. Nosai iljaka se nalaze na uzdunom klizau radnog stola (3), koji ostvaruje

aksijalno pomono kretanje. Uzduni kliza ima mogunost zakretanja u horizontalnoj

ravnini, ime je sigurno bruenje i koninih povrina. Brusilice ovakvog tipa

osiguravaju kruno vanjsko bruenje s aksijalnim i radijalnim pomjeranjem.

Slika 2 - brusilica za vanjsko kruno buenje


5/14

5

2.2 Brusilice za unutranje bruenje

Kod brusilica za unutranje bruenje (slika 3) na nosau (1) nalazi se glavno vreteno

sa tocilom (2), dok se predmet obrade (3) postavlja u steznu glavu (4) prijenosnika za

pomono kretanje (5). Kod ovog tipa brusilica predmet obrade izvodi pomono obrtno

kretanje, a nosa glavnog vretena pomono pravolinijsko kretanje.

Slika 3 - Unutranje bruenje

2.3 Brusilica za bruenje bez iljaka

Brusilica za bruenje bez iljaka (slika 4) je brusilica za vanjsko kruno bruenje.

Radno tocilo (1) osigurava uklanjanje vika materijala, dok vodee tocilo (2)

osigurava potrebnu brzinu (koi predmet obrade da se ne bi okretao brzinom tocila) i

aksijalno pomijeranje predmeta obrade (3). Predmet obrade je postavljen izmeu

radnog i vodeeg tocila na podupira (4).


6/14

6

Slika 4 - Brusilica bez iljaka

2.4. Brusilica za ravno bruenje

Brusilica za ravno bruenje koturastim tocilom(slika 5) ima tocilo (1) postavljeno na

nosa alata (2), koji osigurava vertikalno pomijeranje tocila radi primicanja tocila

predmetu obrade (3) i reguliranja dubine rezanja. Na uzdunom klizau (4) nalazi se

radni stol s predmetom obrade, postavljenim obino na elektromagnetni steza.

Slika 5 - Brusilica za ravno bruenje


7/14

7

3. Eksploatacijske karakteristike

Osnovne eksploatacijske karakteristike brusilica su:

koeficijent preciznosti Cmp i tonosti stroja Cmpk,

pogonska snaga stroja i mehaniki stupanj iskoritenja snage stroja ,

brojevi obrta tocila nt,

raspon aksijalnog ili radijalnog koraka Samin - Samax (Srmin - Srmax),

raspon brojeva obrta (nrmin - nrmax) odnosno broja hodova predmeta obrade

(nLmin - nLmax),

gabariti predmeta obrade itd.

3.1. Osnovne operacije bruenja

Osnovne proizvodne operacije bruenja su proizvodne operacije:

krunog bruenja,

ravnog bruenja, bruenja bez iljaka i

bruenja sloenih povrina.

Kruno bruenjemoe biti vanjsko, unutranje i bruenje eonih povrina.

Vanjskokruno bruenje je bruenje vanjskihpovrina najee aksijalno

nepominim tocilom (slika 5a) i vanjsko radijalno bruenje povrina (slika 5b).

Slika 6 - Kruno bruenje


8/14

8

Unutranje bruenje (slika 7a) se izvodi tocilima sa drkom i moe biti klasino ili

planetarno. Planetarno bruenje se izvodi kod tekih i velikih predmeta. Predmeti

obrade, privreni na radni sto, ne izvode nikakva kretanja, dok tocilo izvodi svapotrebna kretanja u skladu sa emom na slici 7a. eono bruenje(slika 7b) se

najee ostvaruje lonastim tocilima.

Slika 7 - Unutranje i eono bruenje

Ravno bruenje se moe izvesti koturastim tocilima ili lonastim tocilima (slika 8).Ravno bruenje lonastim tocilima moe biti sa: ukrianim ili lunim tragovima. Kod

ukrianog bruenja tocilo potpuno nalee naobraivanu povrinu, ime se tonost

obrade poveava, ali su toplotna optereenja tocila i predmeta obradevea. Luno

bruenje osiguravamanja optereenja tocila ipredmeta obrade, ali i manju tonost

obrade. Ostvaruje se perifernim povrinama tocila. Najfinija obrada bruenjem,

povrina kvaliteta N1 - N3, se postie specijalnim postupcima bruenja poznatim pod

nazivom glaanje.


9/14

9

Slika 8 - Ravno bruenje

4. Alati u obradi bruenjem

Alati u obradi bruenjem - brusne ploe ili tocila se mogu razvrstati prema obliku i

namjeni. Prema obliku (slika 9) tocila se dijele na: koturasta, lonasta, konina,

tanjurasta, tocila s drkom ili navrtkom i segmentna - viedijelna. Prema namjeni

tocila se dijele na tocila za: vanjsko kruno bruenje (koturasta, lonasta i sl.),

unutranje bruenje (nasadna ili sa drkom), ravno bruenje (koturasta ili lonasta),

sijeenje, otrenje alata, bruenje glodala, bruenje navoja, bruenje zupanika itd.


10/14

10

Slika 9 - Tocila

4.1 Izrada tocila

Za izradu tocila koriste se dva osnovna materijala: brusni i vezivni materijali.Brusni

materijali su sitna zrnca, razliitog oblika, prirodnog (kvarc SiO2, granit, prirodni

korund Al2O3 , mirgla, dijamant) ili umjetnog porijekla (elektrokorund, silicijum

karbid, karbid bora, kubni nitrid bora, borozan, sintetiki dijamant). Broj zrna brusnog

materijala je ogroman tako da brusne ploe predstavljaju viesjene alate.Vezivni

materijal osigurava povezivanje zrna brusnog materijala u jednu kompaktnu i

funkcionalnu cjelinu - tocilo. Definira vrstou i tvrdou tocila, kao i oblast primjene.

Finoa brusne trake se dijele prema finoi brusnih zrnaca (mjerilo za veliinu zrnaca).Ona se bira prema kvaliteti povrine koju elimo postii. Krupnoa se odreuje prema

broju rupica na situ u duljini od 1ina(25,4mm). Zrno ima onu finou kod koje jo

propada kroz rupice na situ. Tako imamo oznake i finou brusnih zrnaca obzirom na

krupnou zrna:

jako gruba brusna traka: oznake 8, 10 i 12;

gruba brusna traka: oznake 14, 16, 20 i 24;

srednja brusna traka: oznake 30, 36, 46, 54 i 60;

fina brusna traka: oznake 70, 80, 90, 100 i 120; jako fina brusna traka: oznake 160, 180, 200, 220 i 240;
http://hr.wikipedia.org/wiki/In%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/In%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/In%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/In%C4%8D


11/14

11

praina: oznake 280, 320, 400, 500 i 600.

Za brusne papire najee se upotrebljavaju zrnca finoe 40, 60, 80, 100, 120, 150,

180, 220, 240, dok se kod brusnog platna koristi finoa zrnaca 40, 80, 120, 180.

Brusna platna se koriste kod bruenja obradaka sloenijeg oblika, vee su vrstoeiizdrljivija od papirnih. Osim brusnog papira ili brusnog platna, za runo bruenje ili s

alatima s pogonom, koriste se i brusni kameni razliitih dimenzija i oblika: brusni

epovi s dralom, brusni kameni s ili bez draka, brusne ploe.

4.2. Brusne ploe

Prema izgledu ikonstrukciji,brusne ploe mogu biti: ploaste, prstenaste, valjkaste,

profilne, obrune, tanjuraste, lonaste, vretenaste, uplje, brusne ploe na drki.

Oblikovanje brusnih ploa obavlja se u kalupima. Nakon toga u ovisnosti o vezivu

odreuje se daljnji postupak. Uglavnom je to suenje (kodkeramikihveziva), te

peenje u elektropeima. Alat se zatim ispituje tako da se dri najmanje 3 minute na

4050% veoj brzini od doputene. Zatim se brusovi moraju jo izbalansirati kako bi

se izbjeglevibracije,koje negativno utjeu na alat, stroj i obradak. Brusne ploe se

koriste iskljuivo na alatima s pogonom (elektrinim, akumulatorskim ili pneumatskim

pogonom).

4.3. Sastav brusne ploe

Sve brusne ploe se u osnovi sastoje od dvamaterijala:zrnca za bruenje i vezivnog

materijala. Sredstva za bruenje (zrnca) mogu biti od prirodnih ili umjetnih materijala.

Materijali za bruenje moraju imati dovoljnuilavostitvrdou,kako bi otrice zrnaca

bile upotrebljive kaorezni alati i ujedno otporne protiv estogloma prilikom obrade.

Prirodna sredstva za bruenje mogu biti: prirodnikorund, mirak,kvarc,dijamant.

Umjetna sredstva za bruenje mogu biti: karborund, elektrokorund, borov karbid,

borov nitrid.

Vezivni materijal vee zrnca u jednu cjelinu. Kako postoje vie vrsta zrnaca, tako

postoje i vie vrsta vezivnih materijala. Imamo organska i anorganska

veziva.Organska veziva mogu biti: bakelit, elak,guma.Anorganska veziva mogubiti:keramikaveziva,silikatna veziva,magnezitna veziva.
http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cvrsto%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cvrsto%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cvrsto%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstrukcijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstrukcijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vibracijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vibracijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDilavosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDilavosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDilavosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rezni_alathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lom_materijalahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Korundhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Korundhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvarchttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dijamanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bor_(element)http://hr.wikipedia.org/wiki/Organska_kemijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gumahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anorganska_kemijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Silikatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnezijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnezijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Silikatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anorganska_kemijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gumahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Organska_kemijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bor_(element)http://hr.wikipedia.org/wiki/Dijamanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvarchttp://hr.wikipedia.org/wiki/Korundhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lom_materijalahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rezni_alathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDilavosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vibracijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstrukcijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cvrsto%C4%87a


12/14

12

Tvrdoabrusne ploe ovisi ovrstoivezivnog materijala i odreuje se kao otpor

veziva protiv ispadanja zrnaca. Oznake za tvrdou brusnih ploa su: osobitomeko

(A, B, C, D), vrlo meko (E, F, G, H), meko (I, J, K), srednje (L, M, N, O), tvrdo (P, Q,

R, S), vrlo tvrdo (T, U, V, W), osobito tvrdo (X, Y, Z).Struktura brusne ploe je

svojstvo koje moe pri istoj finoi i tvrdoi biti razliito. Time oznaavamo koliinu

zrnaca i veziva u jediniciobujma brusne ploe. Oznaava se vrijednostima od 1 do

14. Otvorena struktura je struktura s visokom poroznou. Zatvorena struktura je ona

koja ima najmanju poroznost meu zrncima.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cvrsto%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cvrsto%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cvrsto%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obujamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obujamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cvrsto%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87a


13/14

13

5. Zakljuak

Brusilica je univerzalni alat kojim je mogue raditi sjeenje, bruenje, poliranje raznih

materijala. Konstrukcija im je veoma prosta a cijena uvelike zavisi od kvalitete. Uprimjeni su razne vrste brusilica od kutne koja je najjednostavnija do stolne koja

moe biti vrlo velikih gabarita. Koristimo ih u ovisnosti to obraujemo. Brusilicama

moemo postii vrlo visoku kvalitetu obrade, ak do N7. Brusilice danas imaju veliku

primjenu u industriji obrade materijala kao predobrada ili postobrada. esto za rad na

brusilicama nije potrebna visokokvalificirana radna snaga to je takoer jedna od

prednosti bruenja. Prilikom instalacije u pogone nije potrebna neka velika

predradnja kao kod prea, jer ne stvaraju visoke vibracije.


14/14

14

6. Literatura

-www.fsb.unizg.hr

-Cebalo, R., Alatni strojevi i obradni sustavi, vlastito izdanje, Zagreb, 2000.

brušenje.docx

Documents