www.mc.kcbor.netИнформационе ТехнологијеКОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,45827019210 Бор, Трг ослобођења 8office@kcbor.net, www.kcbor.net

НОВЕ

ГОДИНА V БР. 73, 1. АПРИЛ 2013. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

КЊАЖЕВАЦ: СНИМАК ИЗ АВИОНА... фото: Летећи

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 2ИНФО.

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021;

e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

У петак, 22. марта, одржана је 10. сед-ница Скупштине општине Књажевац на којој је (на лични захтев) разрешен дужности досадашњи и именован но-ви директор Туристичке организације општине Књажевац. Досадашњи дирек-тор Саша Игњатовић (СПС) поднео је оставку на ту функцију, због преласка на дужност в.д. директора Геронтолош-ког центра.

Одборници су за вршиоца дужности директора ТО Књажевац именовали дипломираног инжењера пејзажне архитектуре Бобана Марковића (УРС), који је претходно поднео оставку на функцијку председника УО ЈП „Тури-стичко – спортски ресурси Књажевац“.

Решењем Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије, због пропуста у раду и непоступања по упутству Министар-ства после инцидента у стационару Ге-ронтолошког центра у Књажевцу када

Деветог марта, на Задушнице, за-палили смо свеће на гробљу и све је било у реду. Тридесетог марта, око 10 сати, обишли смо породичну гробницу и видели да је неко посекао коване ланце који чине ограду. Са наше породичне гробнице однешене су две целе стране и половина треће. Гробница је под заштитом државе и за њу не плаћамо закупнину, јер је ту сахрањен радикалски првак Аца Станојевић ( и Титов писар), па је мој прадеда, Воја Васић, дозволио да се он “привремено” сахрани ту док му се не сазида гробница (паре

Досадашњи ди-ректор Предшколске установе ‘’Бајка’’ Драган Ђорђевић разрешен је дужности и на његово место постављена је васпитачица Славица Ранђеловић. Одборни-ци Скупштине општине, на седници одржаној крајем фебруара (на предлог Општинског већа), затражили су Ђорђевићево разрешење због, како је наглашено, утврђених неправилно-сти у раду.

Управни одбор ПУ ‘’Бајка’’ именовао

су вероватно потрошили, а његови посмртни остаци су остали на ис-том месту). 

Људи су дошли са великим клеш-тима за сечење арматуре, пресекли ковано гвожђе и покупили ланце (све што је могло на брзину да се узме).

Обавестили смо полицију, направљен је увиђај и сада чекамо резултате истраге. Надамо се да ће виновници ове гнусне крађе бити приведени правди.

Милан Јанковић,Карађорђева 10а, 19350 Књажевац

је корисница ове установе О.Ц. стара 83 године задобила тешке телесне по-вреде, дужности је разрешен дирек-тор Геронтолошког центра Књажевац, Предраг Ранђеловић.

У Геронтолошком центру у Књажевцу тешко је повређена 83-годишња старица, корисница Цен-тра, а због тог инцидента обављен је ванредни инспекцијски надзор, док је Министарство рада најавило мере.

У том центру у ноћи између 11. и 12. марта, око два сата, догодио се инци-дент током којег је корисница ове уста-нове О.Ц. затечена на поду тоалета са повредама главе и лица, а пронашла ју је дежурна медицинска сестра и одмах јој је указана медицинска помоћ, након чега је одвезена у хитну службу.

Према последнјим информацијама, О.Ц. је умрла и сахрањена је у родном селу Ново Корито.

К.Н.

је за вршиоца дужности васпитачицу у овој установи, упркос решењу мини-стра просвете којим се НЕ ОДОБРАВА смена директора ПУ “Бајка” (јер нема основа за тај поступак). С.Т.

фото: М.П.

Именовања

СКРНАВЉЕЊЕ НА ЗАПАДНОМ

ГРОБЉУ

ПИСма ЧИТаЛаЦа

ИГЊАТОВИЋ У ГЕРОНТОЛОШКОМ

ЦЕНТРУ, МАРКОВИЋ У ТООК

И „БАЈКА“ ДОБИЛА НОВОГ ДИРЕКТОРА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 3ИНФО.

Рачунарски факултет u Београду, од 14. до 17. марта, организоваo је четво-родневни семинар за ученике под на-зивом РАФ ИТ ДЕЈС 2013.  На семинару је један од предавача био и професор Миљан Јеремић са темом програм

„Алгоритам“. Семинару је присуствовала 48 ученика средњих школа и гимназија, а међу њима била су и двојица уче-ника Књажевачке гимназије Никола Митровић и Маријан Милутиновић. 

У савремено опремљеним каби-нетима факултета предавачи су на

Миле Милојевић, председник Општинског одбора СУБНОР-а Књажевац нашао се 1. априла, на Дан омладинских радних акција, на Црном врху изнад Бора, где је на споменик акцијашима, положио венац и заједно са омладинцима из целе Србије одао пошту премину-лим бригадирима. На легeндарној планини, у зиму 1945. године, по снегу у хладноћи и до минус 30 сте-пени, сечена су и одвожена дрва у промрзли Београд. У тој великој радној, ратној епопеји учествовали су и омладници из књажевачког и зајечарског краја.

Сваке године 1. априла у Бору и на Црном врху, крај акцијашког

интересантан и иновативан начин преносили знање учесницима семи-нара који је намењен ученицима чије интересовање превазилази оквире на-ставних планова и програма. Циљеви су едукација, промовисање образовања и стручно усавршавање малдих људи, као и препознавање интелектуалних потенцијала учесника семинара. Поред предавања, организовано је и више округлих столова који ће се бавити развојем и унапређењем информа-тичког друштва у Србији.

споменика (на споменик су укле-сани стихови Васка Попе „Љубави смо учили ватру да нам земља не би горела“), окупљају се накадашњи бригадири и борачке и патриотске организације из Тимочке крајине и више места из Србије.

М. Антић

У Медија центру Двери у Београду одржана је ванредна конференција за медије Покрета Двери поводом новонасталих политичких дешавања у Србији. На конференцији су говорили чланови Старешинства Покрета Двери: Владан Глишић, Радован Тврдишић и Бошко Обрадовић.

Представници Покрета Двери оценили су да овако више не може по бројним државним питањима: одустајања Владе Србије од Косова и Метохије, продаје пољопривредног земљишта странцима, сталних уцена

из Европске Уније, увођења ГМО се-мена и хране у ланац исхране, новог задуживања државе за 4 милијарде евра за пола године нове власти, одузимања имовине презадуженим породицама, афере са зараженим млеком... Посебно је истакнуто по-губно стање медијске цензуре, мо-рални колапс власти због састајања премијера и врха СПС-а са шефовима мафије, бујање сепаратистичких појава у Војводини, лоше стање у граду Бео-граду услед заблокираности скупштин-ског рада...

Због свеукупног катастрофалног стања у држави и одсуства активне опозиције новој власти (ДС и ЛДП у распадању су постали део режима по питању ЕУ и КиМ), Покрет Двери је позвао на стварање новог опози-ционог фронта, који би чинио патри-отски политички блок, родољубиве организације и интелектуалци, са циљем рушења Банана-Владе Србије Дачић-Вучић-Динкић.

Покрет Двери је још пре две го-дине, када је изашао Нови народни договор, покренуо борбу против

страначко-паразитског система и уједињених монопола политичара, тајкуна и банкара, против којих се да-нас протестује и у Словенији, Бугарској и Италији. Србија ће 6. априла постати део велике европске породице улич-них протеста против политичких режи-ма који су део Уједињених монопола.

Двери покрећу кампању ОВАКО ВИШЕ НЕ МОЖЕ у свим градовима Србије и обавиће широке консултације са свим незадовољним политичким и социјалним групама у циљу стварања заједничког опозиционог фронта.

КЊАЖЕВАЧКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

оком камере КРАЈ СПОМЕНИКА АКЦИЈАШИМА

ОВАКО ВИШЕ НЕ МОЖЕСаопштење Покрета „Двери“ са конференције за медије због заказаног

великог народног протеста и породичне шетње против владе

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 4ОГЛЕДАЛО

У склопу планиране умрежених активности планинарских друштава Тимочког региона од 15. до 17. марта у Злоту изве-дена је обука са плани-наркама и планинарима из 12 планинарских клу-бова и друштава и осам градова Тимочког регио-на и Јагодине, Алексинца и Врдника. Тема је била оријентација у природи.

Ово је и прва актив-ност формираног Плани-нарског савеза Тимочког региона.

За првог председ-ника је изабран Драган Беатовић из Планинарског друштва Бабин зуб из Књажевца. Начелник, уједно је и потпредседник Савеза је Данијкел Алексић из Планинарског клуба Дубашница из Злота. Седиште савеза је у Књажевцу одакле је и први председник Савеза.

Идеја о формирању регионалног савеза зачета је на првом састанку регионалне подружнице ЕРА за Ј/И Европу у Планинарском дому на Рајцу марта 2011.године. Иницијативу су по-кренули представници планинарских друштава из Кладова, Бора, Бољевца и Књажевца.

Конкретни кораци су направљени у Планинарском дому на Столу код

Бора, где су се окупили представници планинарских клубова и друштава из Тимочког региона због формирања иницијативног одбора и трасирања рада будућег регионалног савеза. Састанак је одржан у новембру 2011. године.

У току 2012. кроз сусрете на репу-бличким и традиционалним акцијама текле су припреме о изради оснивач-ког документа. Ради чешћег дружења и упознавања договорено је да свако друштво организује по једну регио-налну акцију, и да се планинари више окупљају и друже Тако смо обишли, Ђердап, Клисуру Вратне, Голи Крш, Краљевицу, Озрен, Лазареву клисуру,

Грнчар...  Непуне две године од покретања

иницијативе на Рајцу, у Злоту су се 17. марта окупили овлашћени пред-ставници планинарских друштава Ду-башница Злот, Врх Кладово, Ошта чука Сокобања, Дели Јован Неготин, Пла-нинарског смучарског друштва „Љуба Нешић“ Зајечар, Шиљак Бољевац, Омладиско планинарског смучар-ског друштва „Драган Радосављевић“ Зајечар, Црни врх Бор, Старица у оснивању Мајданпек и Бабин Зуб Књажевац. Изабран су чланови Управ-ног и Надзорног одбора и Већа части.

Програмом рада дефинисано је више задатака, а најпотребније је:

успоставити контакте са свим општинским руко-водствима у Тимочком ре-гиону и информисати их о циљу и дѕадацима Савеза, направити јединствену евиденцију обележених и трасираних пешачких, планинарски, бицикли-стичких, смери и стаза здравља и посебно по-штовати календар акција ПСС, Тимочког савеза и клубова и друштава.

Неопходно је и радити на оспособљавању члано-ва Савеза организовањем курсева, обуке и кампо-ва. Коридир Европског

пешачког пута Е4 који пролази кроз Тимочки регион искористити за формирање мрежа пешачких стаза као још једне лепезе понуда за путнике, пешаке и туристе. Истоврермено, ради се и на припреми и трасирању Тимочке трансверзале од ушћа Тимока у Дунав и завршава се на извору Тимока испод Миџора.

И на крају радити на пропаганди планинарства у овојим локалним срединама, а затим и у региону као најмасовнике и најјефтиније рекреа-тивне спортске дисциплине која као нови стил живота мења лоше навике.

Председник Савеза, Драган Беатовић

Oснивачка скупштина удружења ‘’Здрава храна - Стара планина’’ од-ржана је у књажевачком Дому кул-туре. Ненад Ненковић, иницијатор и оснивач удружења упознао је при-сутне са начином рада и циљевима удружења. Добијене су све потребне информације за почетак органске производње, а већ сертификовани произвођач Јовица Ђордђевић из-нео је досадашња искуства. Члан-ство у удружењу је бесплатно. За следећи састанак најављен је до-лазак представника сертификацио-них кућа и избор чланова управног одбора.

Мед са пчелињака ,,Митровић” из Горње Каменице је надалеко познат и признат. Пчелар Драги-ша Митровић, уз помоћ чланова породице, највише супруге Весне, производи најквалитетнији мед од 2003.године.

Овај вредни пчелар произ-води више врста меда: ливадски, шумски, липов и багремов. Као и ранијих, и ове године је организо-вана продаја у центру града пово-дом верског празника ,,Младенци”,  јер је обичај да се ,,младенчићи” праве тог дана, мажу медом и дарују драгим особама.

Д.М.

ТИМОЧКА ЗЕЛЕНА ТРАНСВЕРЗАЛАПЛанИнарИ ТИмоЧкоГ окрУГа ФормИраЛИ ПЛанИнарСкИ СавеЗ

ЗДРАВА хРАНА НА

СТАРОЈ ПЛАНИНИ

У СЛИЦИ И реЧИ

ПРОДАВНИЦА МЕДА НА ГРАДСКОМ АСФАЛТУ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 5КУЛТУРА

Завичајни музеј Књажевац укључио се у реализацију програма „Година Јапана у Србији“ 2013. године, на иницијативу Мире Одаловић и Милије Белића, срспких уметника који живе и раде у Паризу. Ово је други пут да се у Завичајном музеју Књажевац приређује про-грам који има за циљ да представи и приближи богату културну баштину Јапана књажевачкој публици.

Манифестација „Дани јапанске културе у Књажевцу“ које ће трајати од 28.03. до 13.04.2013. године подраз-умева низ изложбених и едукативних активности, а почиње изложбом јапанске Укијо-е графике „Сли-ке ефемерног света“ из приватне колекције Нинка Радосављевића из Ваљева.

Захваљујући подршци јапанске амбасаде у Београ-ду у Завичајном музеју Књажевац ће, у току трајања манифестације, бити изложена колекција трдиционал-них јапанских лутака, одржане радионице оригами технике уз употребу оригиналног јапанског папира које ће водити мајстор оригамија Ана Раџић добит-ница „Признања Амбасадора Јапана“ и приказани филомови чувеног јапанског режисера Акира Куро-саве. У сарадњи са Друштвом љубитеља популарне јапанске културе „Сакурабана“ из Београда у Галерији Завичајног музеја Књажевац биће одржане и радиони-це манга стрипа и предавања о популарној култури и уметности које ће водити Бојан Вукадиновић, председ-ник друштва и Мина Петровић, дипл. модни дизајнер.

Понедељак–петак, 1-5. април-13 часова - Пројекција филмова Акира Куросаве, Завичајни музеј Књажевац;

Четвртак 4. април - 12 часова - Предавање о јапанској поп култури – Бојан Вукадиновић, пред-седник Друштва љубитеља популарне јапанске културе

„Сакурабана“ из Београда, Галерија Завичајног музеја Књажевац;

- 13 часова- Радионица манга стрипа – водитељ радионице Мина Петровић, дипл. модни дизајнер из Београда;

- 14.30 часова-Пројекција филма-Краљ тро-на (King of Thron) Производња: Sunrise 2009. Режија: Казујоши Катајама, према манги Јуђија Ивахаре (Овај садржај није примерен за млађе од 16 година.)

Петак 5. април - 13.30 часова- Пројекција филма - Деца која су јурила гласове из дубина (Hoshi o Ou Kodomo), Галерија Завичајног музеја Књажевац; Производња: CoMix Wave, 2011. Режија: Макото Шинкаи (Овај садржај није примерен за млађе од 12 година.)

Уторак 9. април - 13.30 часова- Пројекција филма - Летњи ратови (Summer wars), Галерија Завичајног музеја Књажевац;Производња: CoMix Wave, 2009. Режија: Мамору Хосода награде : 2010 Japan Media Arts, Festival’s Animation Division Grand Prize, Anaheim International Film Festival’s, Audience Award for Best Animated Feature; Среда 10.04.

- 13.30 часова- Пројекција филма - Са врха брда макова (From up on Poppy Hill), Галерија Завичајног музеја Књажевац; Продукција: Studio Ghibli, 2011. Режија: Горо Мијазаки, према манги Ћизуру Такахаши (Овај програм је примерен за све узрасте.)

Четвртак 11. април - 11.30 часова- Радио-ница оригами технике за ученике 3. и 4. разре-да – водитељ радионице мајстор оригамија Ана Раџић, добитница „Признања Амбасадора Јапана“, Галерија Завичајног музеја Књажевац;

- 13 часова- Радионица оригами технике за ученике 3. и 4. разреда – водитељ радионице мајстор оригамија Ана Раџић, добитница „Признања Амбасадора Јапана“, Галерија Завичајног музеја Књажевац.

На Дечјем одељењу Библиотеке у току је реализација програма „Интернетом до занимања“. Тема свих информативних сусрета са књажевачким осмацима је професионална оријентација. Будући средњошколци информишу се о мрежи средњих школа, подручјима рада, карактеристикама занимања. Библиотека, као информациони цен-тар у својој локалној средини, подстиче осмаке да време проведено на интернету посвете зва-ничним презентацијама установа и институција које се професионално баве овом темом. То су, пре свега, Министарство просвете и Национална служба за запошљавање и њен Водич за основце. Програм се реализује у сарадњи са књажевачким основним школама.

У Народној Библиотеци „Његош“ почеле су припреме за завршну свечаност поводом обележавања 23. априла, Светског дана књиге и ауторских права. У току су пробе за представу

„Припитомила ме једна ружа“, а први сусрет у креативним радионицама за израду сценографије и костима имали су талентовани основци. Обележавање 2. априла, Међународног дана дечје књиге и 23. априла, Светског дана књиге и ау-торских права у Народној библиотеци „Његош“ протећи ће у знаку јубилеја – 70 година од објављивања романа „Мали принц“, Антоана де Сент -Егзиперија.

У четвртак, 28. марта, у Народној библиотеци “Његош” почeла је реализација новог едукативног програма “Култура на дохват руке”. Програм об-ухвата пет радионица од по сат времена и намењен је ученицима првог разреда средње школе.

Циљ овог програма је да учеснике поведе у виртуелну шетњу кроз најзначајније институције културе и уметности у свету и укаже на њихов значај, као и да се подстакну размишљања о лич-ним потребама, циљевима и жељама, отвори про-стор за креативност и прихватање различитих уметничких порука.

Радионице ће се одржавати четвртком од 18 часова и трајаће до 25. априла.

Радионицама руководи Јелена Петровић, ди-пломирани библиотекар и информатичар.

Наша дигитална издања од сада можете да читате на таблетима и паметним телефонима.

Novinarnica.net први и једини online киоск у Србији на коме се може наћи преко 90 одсто диги-талних реплика српских новина и часописа из свих области, увео је новину у дигиталну дистрибуцију штампе - Андроид апликацију. Апликација Новинар-ница је БЕСПЛАТНА и можете је скинути са Google Play-a . Уколико сте већ регистровани на сајту нови-нарница.нет, довољно је да унесете своје корисничко име и лозинку што вас одмах води до вашег налога, а уколико нисте, можете отворити налог на апликацији који ће бити валидан и на сајту.

На располагању вам је бесплатни садржај као и садржај који се плаћа. Пре читања потребно је да новине преузмете на ваш уређај. Апликација вам омогућава да читате новине и када нисте на интерне-ту. Издања која сте прочитали можете да избришете да не би заузимала простор на таблету или телефону и увек ћете моћи поново да им приступите у вашој библиотеци.

Читање новина и часописа је изузетно пријатно будући да лако можете да повећавате и смањујете

величину стране, сналажење на самој страни је једноставно, отварањем садржаја брзо можете да изаберете страну коју желите да читате. За лакше читање ноћу доступан вам је ноћни мод који има и функцију штедње батерије на вашем уређају. У рубрици Помоћ корисници могу да добију све информације о коришћењу апликације и како да се обрате Новинарници уколико имају технички про-блем или питања.

Читање новина преко сајта и апликације Нови-нарница углавном је јефтиније у односу на куповину новина на киоску или преко класичне претплате. Уштеде могу да буду велике и то од 10 до 60% у за-висности од наслова. Плаћање у апликацији обавља се Новинарница кредитима. Поред попуста који већ имате на саме часописе куповином кредита добијате додатни бонус. Апликација iOS за Apple таблете и телефоне очекује се за месец дана.

Осим што прати светске трендове и иде у корак са најновијим ИТ технологијама, Новинарница има вишеструки значај, јер популаризује српски језик и културу и омогућава информисање ма где се на-лазили у реалном времену.

ДАНИ јАПАНСКЕ КУЛТУРЕ

ИНТЕРНЕТОМ ДО

ЗАНИМАЊА

ПРАЗНИЦИ КЊИГЕ У АПРИЛУ

КУЛТУРА НА ДОхВАТ РУКЕ

НОВИНЕ У џЕпУ

28. марТ-13. аПрИЛ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 6ЗАПИС

У с а л и М у з и ч к е школе у Бору, 29.марта, наступило је Културно-у ме т н и ч ко д р у ш т в о пензионера „ Сунчана Јесен“ из Књажевца. Ово друштво, основано 1956.године , последњи наступ у Бору имало је пре десет година. Према речима председнице Секције жена пензионера и КУД-а „Сунчана јесен“ Бебе Милић и председника Удружења пензионера Књажевца Радомира Вељковића ово гостовање организовано је у сарадњи са Активом жена борског друштва пензионера.

Радмила Ђорђевић, председница борског Актива, изразила је задовољство гостовањем Књажевчана подсећајући да је ово леп почетак богате сарадње на свим пољима.

Јер, у Бору је и један број пензиионера РТБ-а поре-клом из књажевачког краја који зимске дане проводе у овом граду, а лети су у својим селима и на Старој планини.

-Срећне само што смо опет у Бору, граду у којем је увек било пуно Књажевчана. Да је време послужило верујем да би прелепа дворана била прпеуна. Јер, публика је чула за нас, посебно пензи-онери којих је у граду бакра око 13.000. Већина је уз нас, уз песму и игру, уз ведрије време и јесен живота сунцем обасјану. Једва чекамо да Борани узврате посету, јер сарадња је боља него икада-рекла нам је Беба Милић, председница КУД-а “Сунчана јесен”.

Гости из Књажевца одушевили су борску публику песмом и игром, рецитовањем и евоцирањем

Иако “Сунчана јесен” не би могла да буде права наследница почетака културно-уметничких друштава из времена пре Другог светског рата, ова дружина под руководством госпође Митић данас се с поносом наслања ( и присећа се још како) на традицију хора “Краљ Стеван Дечански” којим је дирериговао Крста Љубеновић. Махом су га чиниле занатлије и трговци. Љубеновић је “држао” и Црквени хор изумеђу два рата. Ипак, данашња

успомена на стари Књажевац, посебно књажевачке кафане (тада их је било више од 50). У тим “друштвеним одајама” одвијао се узаврели живот града. Публика је све време активно учество-вала у програму помажући певачима и награђујући их спонтаним аплаузима. Насту-пио је и Звонимир Павковић, познати књажевачки народни уметник, приповедач, глумац-аматер и чувар народне традиције.

На крају представе гошће из Књажевца су презадовољну публику послужиле домаћим специјалитетима и вином из

својих кухиња и винограда.-Диван гест. Отићи у

госте и донети део своје кухиње пријатељима у другом граду, послућити их својим, домаћим специјалитетима и вином из свог подрума, само је део душе народа тог краја. Тако се то ради у Србији. Свака им част на свему-каже Жарко Бутковић, један од најстаријих борских пензионера.

Дружење борских и књажевачких пензионера настављено је у ресторану „Медаља“.

С.Р. - Б.Ф.

генерација распеваних хораша најблискија је некадашњем Тамбурашком оркестру Љубе Живковића Црнца са седиштем у кафани “Портартур”, а припадао је трговачкој организацији Еснаф. У то време био је познат и блех оркестар “чувеног Анте из Жлна”. Наравно, постојала је и војна музика у Официрском дому. Ови подаци о старим организо-ваним музичким зачецима забележени су у књизи Миодрага Милојковића “Књажевачком чаршијом”.

књажеваЧка „СУнЧана ЈеСен“ ПоСЛе ДеСеТ ГоДИна Поново У БорУ

ПЕСМУ ЗАЛОЖИЛИ КОЛАЧИМА И ВИНОМ

НАСТАВЉАјУ ЛЕПУ ТРАДИЦИјУ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 7ЗАПИС

У књажевачким селима готово више и да нема младих.Од почетка 2002. (последњи попис станов-ништва) до краја 2007. године рођено је мање од 1000 беба. Поремећај у демо-графском процесу су већ одавно узели забрињавајуће размере, а стално се шири и продубљује разлика у броју рођених и умрлих у корист ових других. Према попису из 1980. до 2002. године дневно се у просеку рађало једно дете, док су умирала два до три становника. Од 2002.до краја 2006. рођено је

993, а умрло 3.642, што је више од три и по пута.Тако је 2005. године рођено 172, а умрло 724, а у 2006. рођено 164, а умрло 716 грађана. У 2007. години рођено је 218, умрло 665 и у 2008. за девет месеци рођено 117, умрло 407.

Општина Књажевац има најмању стопу наталитета, а највећу стопу морталитета у Тимочкој крајини, а четврта је у Србији. Наведени подаци показују да нема природног прираштаја за последњих педе-сет година, тј он је негативан и креће се испод десет промила. Такав поремећај у равнотежи

довео је до смањења броја становника и ексцесивног демо-графског стања. З н а т н о н и ж и н а т а л и т е т о д морталитета се

објашњава тешким условима живота и традиционалним планирањем једног детета „да се не дели имовина“. Разлози овог негативног тренда свакако су бројни, али је најзначајнија чињеница да на овом простору већ годинама влада „бела куга“.

По попису из 1948. године на територији општине Књажевац било је 61.560 становника, а попис 2002. покузује 37.000, што значи да се број становника за период од 55 година (у 85 насеља колико има у општини Књажевац) скоро преполовио, а и даље се смањује, процена је Завода

за статистику Зајечар .Гледано по општи-

нама, Књажевац у односу на Тимочки регион има најстарије становништво, јер је четвртина старија од 60 година, а у сеоским насељима скоро половина житеља. Овакав пад радно способног становништва може да изазове поремећаје не само демографске, већ и социјалне и економске природе.На смањење броја становништва у општини Књажевац утицали су многи фактори, као што су: нагла обољења старијих, миграције са села у друге градове (Пирот, Ниш, Зајечар), одлазак на рад у иностранство, проблем запошљавања, решавање стамбеног питања.

Драгић Ђорђевић

фот

о: М

.П.

ЗаБрИњаваЈУћИ ДемоГраФСкИ ПроЦеСИ У оПшТИнИ књажеваЦ

НАРОДА УПОЛА МАЊЕ!

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 8НАСЛЕЂЕ

(Наставак из прошлог броја)

СеоСка гробља Стара гробља су у Тимоку ретка. Од

њих нема никаквих трагова и одржа-ла су се само тамна предања о њима. Помињу се, нарочито у селима на левој обали Тимока, Русалиска Гробишта, а негде и „Латинска“. О Русалиским Гробиштима предања тврде да су не-када туда пролазиле „русалије” и где би се оне среле да би се ту по тукле и на месту битке би се сахрањивале. На тај начин су, веле, постала Руса-лиска Гробишта. Зна це поуздано да је у овоме крају у раније доба био врло познат обичај који су изводиле о Тројицама краљице – обичај познат, по Вуку, у Србији “од Цера и Међедника до Тимока”. У Тимочкој Крајини тај је обичај у средини прочлога века био врло раширен, што је и Ђура Јакшић, за време свога учитељевања у Црној Реци, нарочито запазио и оставио о томе трага у својим приповеткама. Ка-ко се тај обичај вршио преко русалне недеље (тројичке недеље), у Тимоку су се и краљице називале русалије. Ру-салиска Гробишта су, дакле, гробља изгинулих “краљица” или “русалија”. Тај је обичај до данас у Тимоку сасвим ишчезао.

У Тимоку свако село има своје посебно гробље. Једини су из-узетак Д. Соколовица и Лепена, која имају заједничко гробље. Варошица Андрејевац , одвојена од Краљевог Села и Краљево Село имали су засеб-на гробља. Варошица Краљево Село није се хтела сахрањивати на сеоском гробљу, јер је оно за њу било сувише далеко. Ако се од једног села образују два села, свако ново населе заснива своје засебно гробље.

Приликом оснивања гробља обраћала се нарочита пажња на њихов положај. Место мора бити узвишено: каква блага коса или чука. Такође мо-ра бити сухо, оцедито. Гробљ не сме никако бити у долини, особито ако је место подводно. Разлог је хигијенски. Поред тога гробље мора бити бли-зу села. Ако би се десило да гробља

услед премештаја села буду сувише далеко од новога насеља, онда се у близини његовој оснује ново гробље. Тако нпр. док је Јаковац био у Старом Селу гробље је било на једној узвиши-ци, северно од села. Када се средином прошлога века преселило на данашњи, нови, положај старо гробље је постало за село сувише удаљено, 10-12 киломе-тара. Пуних 80 година село се мучило, те је и даље своје умрле сахрањивало у старом гробљу. Тек пре 25 година Јаковац је засновао данашње, ново, гробље уза само село. Села уопште нерадо напуштају своје старо гробље. У народу постоји шврсто уверење да свако премештање гробља прати велика смртност, умирање, у селу. У раније доба села нису била овако густо насељена; била су више разбијеног типа. Због тога се често дешавало да су се онда поједини родови сахрањивали

“где је ко живео” како вели народ.Чим се изабере место за гробље

приступа се одмах његову уређењу: ошанчи се, засади се дрвећем, особито храстовима или воћкама, и подигне се капела. Уопште се на одржавањереда и чистоће у сеоским гробљима обраћа велика пажња, колико из верских то-лико и из хигијенских обзира. Године 1927. извршен је попис свих гробаља у тимочкој области и израђен стати-стички преглед истих.

кУћа и дворКућа или ижа. – У доба ослобођења

Тимочке Крајине (1833. год.) кућа у Ти-моку била је сасвим друкчијег типа него што је данашња. Звала се он-да кривуљача и личила је више на данашње простије сточарске појате. Данас је тај тип куће сасвим ишчезао. Уз кривуљаче подизане су раније и тзв. избе, пола у земљи а пола изнад земље. У избама су се обављали особи-то женски послови, нпр. ткање. После ослобођења кућа је грађена најчешће од брвана или “бундрука”, па су је зато и звали брвнара или бундукара. У висо-ким, планинским селима, нпр. у Мари-новцу, нађе се и данас већи број кућа овога типа. Иначе се је место ранијих брвнара већином раширио као нор-малан тип сеоске куће чатмара („чак-мара“) или плетара, тј. кућа оплетена чатмом („чакмом“), па потом олепљена блатом, промешаним сламом.

Кућа у Тимоку има тројак назив: кућа, ижа или дом. Ижа је старији на-зив и чује се данас више у селима на десној обали Тимока, док је назив кућа доцнијег порекла и чује се поглавито на левој обали Тимока.

Ранија кућа (ижа), кривуљача, би-ла је састављена из једног јединог одељења. Основа јој је била елиптична.

На средини куће би-ло је огњиште, изнад кога је био “комин” или оџак. Покривена је била сламом, а из-нутра олепљена бла-том. Око куће је био плот који је спреча-вао да се слама сур-вава. Преко сламе били су “лемези” или

“лемеске”.Доцнија к ућа

добила је облик данашње кошаре, најпре са једним, по-том са два оделења. Предњи се део зо-ве ижа, задњи соба.

“Ижа” или “кућа” је онај део куће у коме се меси хлеб и кува јело. На средини је “огњиште” у облику округле (често озидане) јаме. Изнад огњишта је “комин”, широк димњак, често покривен тзв. “квач-ком” или “квочком” (косо положеним покривачем). Зид који дели ижу од собе зове се “арта-дувар”. Поред огњишта или уза сам арта-дувар је “пепелиште”, у коме сс чувају “црепње” (црепуље) и

“вршњак” (сач). У једном углу су “ничви” или ,наћве`, у виду корита, за мешање хлеба. Поред наћава је “сандк” (сандук) у коме се чува брашно. Таван је увек од дасака. На зидовима од иже, при тавану, су “чивилци” и клинови о које се вешају ведро (за воду) и бакрачи. На кући су сада једна врата, негде двоја.

Светлост улази у “ижу” поглавито кроз широки комин. Отуда је “ижа” обично мрачна, а услед тога што ватра на огњишту непрестано гори и непре-стано се пуши, сва је чађава. Често има изнад наћава мали отвор, прозорчић, кроз који улази нешто светлости да би се могло видети приликом мешења.

Ови стари широки ,комини” данас се замењују зиданим (циглом) “оџацима”. Новији „оџаци” су обично окречени, ма кућа и не била олепљена. На њима је често исписано име и презиме домаћиново, година кад је кућа по-дигнута, као и разни прости украси.

(Наставак у следећем броју)

фото: Б.Ф.

наСеЉа И ПорекЛо СТановнИшТва књажеваЧкоГ краЈа

КУЋА, ИЖА ИЛИ ДОМ

маринко Станојевић, ТИмок, Београд, 1940., Српска краљевска академија, књига 29

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 9СЕЛО

После зимске заштите воћака, прва заштита коштичавог воћа у вегетацији је заштита од проузроковача сушења цветова и родних гранчица (Monilia laxa). То је један од најштетнијих па-разита који напада коштичаво воће (брескву,кајсију,шљиву,вишњу). Ове године, временски услови су јако неповољни, кише су свакодневне а најављује се да ће такво време бити све до средине априла. Када је кишни пери-од, у фази цветања воћа може доћи до остваривања заразе у јачем интензите-ту. Уједно тешко је ући механизацијом у воћњаке, а без правовремене за-штите штете могу да буду и преко 50%. Воћари морају да прате ситуацију и да покушају да реагују правовремено. Притом водећи рачуна о: фенофази воћака, дозвољеним средствима за ту намену и о опрашивачима – пчелама, а које већина воћара занемарује.

М о н и л и а ј е п а р а з ит кој и презимљава у облику мицелије у рак ранама у кори заражених гранчица и у мумифицираним плодовима који су остали на стаблу. Зараза се врши у фази цветања највише преко жига и стубића плодника. Заражени цветови се суше и мицелија наставља ширење преко петељке на младаре. Младари могу бити прстенасто обухваћени и део који је изнад се суши. Хемијске мере заштите се обављају превентивно, пре остварења заразе. Прво третирање применити у фази пре отварања цвета, у фази белих балона. Следеће третирање је у фази пуног цветања. Код вишње је потребно урадити и треће третирање у фази прецветавања ако су повољни услови за развој болести (ве-лика влажност, велика количина пада-вина и продужено цветање). Ако дође до остварења заразе хемијски третма-ни не могу зауставити заразу и мора се извршити механичко одстрањивање заражених гранчица и захватити и део здравог ткива због могућности ширења мицелије кроз гранчицу.

За сузбијање Monilie laxe могу се користити фунгициди: Cormax или Chorus 75 WГ - 200 г/ха, Funomil – 0,1 %, Akord -0,75 л/ха, Dional 500-SC -1,5 л/ха, Kubik -0,25%, Kubik plus -2,5 л/ха, Lentos 400-0,05%, Mirage 45 EC -0,5 л/ха, Signum-0,7кг/ха. Третирање против биљних ваши, сурлаша, као и против шљивине осе вршити после цветања, када у воћњаку нема више пчела (Voley- 0,4 л /ха, Nurelle-D – 0,1 %, Reldan 22 EC – 1 l/ха и др.). Може инсектицидима и у фази белих балона, ако је неопход-но (рецимо већ видљив велики напад сурлаша), али третирање обавити касно поподне. Али никада не третирати ин-сектицидима у пун цвет.

Већ код формираног плода, ве-личине зрна грашка, вишњу морамо штити од друге најопасније болести, Blumerielle jaapi (проузроковача лис-не пегавости), уз истовремену заштиту од лисних ваши и сурлаша а 10-15 дана касније и од трешњине муве (Rhagoletis cerasi). Једним од фунгицида: Delan 700 WG (0,05 %), Agrodin 60 WP ( 0.1 %), Bravo 720 SC, Captan 80 WG (0,25%), Dithan, Mankogal, Sylit. идр., Додати један од инсектицида: Actara 25WG (0.02%), Afinex 20SP (0.025%), Vantex 60 CS (60мл/ха), Mospilan (0.025%). По про-мени боје плода, заједно са сузбијањем трeшњине муве и пегавости листa, иде и третирање против трулежи плода (Switch 62,5 WG – 0,006 %). Код последње примене против трешњине муве строго водити рачуна о каренци.

После бербе препоручују се још два третирања. Прво је одмах после бербе, против лисне пегавости (Blumerielle jaapi) и гриња. Против гриња користи-мо акарициде (Sanmite 20 WP- 0,25%, Abastate и др. А против пегавости мо-же сва средства намењена сузбијању ових болести, сама или у комбинацији са наким бакарним препаратом (При-мер: Captan 80 WG + Funguran-OH). И друго третирање после бербе је јесење

“плаво прскање” неким од бакараних средстава.

Приликом примене хемијских сред-става строго се придржавати упутства о правилној примени пестицида ка-ко не би дошло до нежељених ефе-ката (тровања људи и топлокрвних животиња, загађења чове кове околине и др.) . Прскање воћа прилагодити вре-менским условима. Радити по сувом и тихом времену без ветра. Приликом апликације хемијског средства носити заштитну одећу и опрему. Обавезно

водити књигу евиденције примењених пестицида током вегетације, одно-сно унети: назив узрочника против ког се примењује третирање, назив примењеног препарата, концентрација

примене препарата, датум третирања, фаза развоја биљке, утрошак воде у литрима, начин примене (атомизер, прскалица, ваздухоплов, заливање и др.), прописана каренца у данима.

У Бачком Петровцу је, 21. марта, на Одељењу за органску производњу и биодиверзитет у оквиру Института за ратарство и повртарство из Но-вог Сада, одржано научно-стручно саветовање за произвођаче органске хране на тему Унапређење органске биљне производње применом нових технологија. У оквиру уводне речи, Ивица Ђаловић је истакао да органска пољопривредна производња данас представља један од најзначајнијих праваца у производњи здравствено безбедне и биолошки вредне хране високе нутритивне вредности. Уб-рзани развој органске пољопривреде, пре свега у европским земљама, био је могућ захваљујући обим-ним истраживањима и пројектима. Иако је присутна у више од 130 земаља у свету, највећа потражња за сертификованим органским производима је у Европи и САД. У ЕУ се данас налази више од 220 хиљада пољопривредника који се баве различитим видовима орган-ске пољопривредне производње. У нашој земљи, захваљујући повећању тражње на домаћем и међународном тржишту, као и подстицајима од

стране државе, органска производња добија све већи значај и површине под органском производњом се сва-ке године увећавају. Сматра се да се органска производња у Републици Србији одвија на преко 11 хиљада ха обрадивих површина, од којих је преко 7000 ха у систему орган-ске производње, док се близу 4000 ха налази у процесу конверзије. Информације о нивоу развијености тржишта органске хране у појединим земљама ЕУ су за нас од изузетне важ-ности због интензивирања извоза ор-ганске хране на циљна међународна тржишта.

Ивица Ђаловић је истакао да по-зитиван тренд у повећању површина и обима органске производње зах-тева и одговарајућа научна сазнања у решавању конкретних проблема у овој специфичној производњи. Тим поводом, Институт за ратар-ство и повртарство као једна од најзначајнијих и препознатљивих научних установа и лидер у обла-сти пољопривредних истраживања у земљи и шире у региону, веома снажно и активно подржава развој органске производње. К.Н.

Живорад Јовановић,дипл. инж. пољ.

пројект менаџер за рурални развој,Агенција за развој општине

Књажевац

акТУеЛноСТИ У ПоЉоПрИвреДИ

ЗАШТИТА БИЉА

ЗАШТИТА вИШњЕ

нове ТеХноЛоГИЈе У ПроИЗвоДњИ орГанСке Хране

ИЗВОЗИЋЕМО ОРГАНСКУ хРАНУ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 10ФЕЉТОН

Од 2009. године сви здравствени радни-ци су у обавези да поседују лиценцу за рад у здравству. Законом о здравственој заштити предвиђено је да се лиценца обнавља на седам година, а сваке године у обавези је сваки здравствени радник да сакупи два-десет и четири бода присуствујући акре-дитованим предавањима од стране здрав-ственог савета као доказ да прати новине и достигнућа у терапији и дијагностици у медицини. Од двадесет и четири бода два-наест бода припадају интерној едукацији и односе се на стручне састанке у оквиру здравствених институција на региону и у граду где здравствени радник ради, а два-наест бодова за стручне састанке у оквиру здравствених удружења и конгреса.

Здравствено васпитни рад ,као и упознавање свих здравствених радника

Пише прим. др мед. Лела Михајловић Јовановић,

специјалиста неуропсихијатрије

са новинама у терапији и дијагностици су важни у подизању здравствене свести, стручној комуникацији, као и подизању угледа здравственој професији. Доступност информација интернетом, али и потреба да се чује информација у склопу нових открића, нових приступа, дијагностички и терапијски, је део радне обавезе сваког здравственог радника.

Поликлиника „Здравље и здрав живот” од ове године преузима обавезу да обезбеди двадесет и четири бода, дванаест интерних и дванаест екстерних, путем акредитованих предавања од стране здравственог савета. Поводом 7. априла светског дана здравља у првој и последњој седмици априла биће организовани стручни састанци акредито-вани за лекаре, стоматологе, фармацеуте, биохемичаре, медицинске сестре и здрав-ствене техничаре. Предавања ће се одржа-вати сваког дана од 1. до 5. аптила и од 22. до 26. априла у просторијама поликлинике од 14.00 до 15.00 часова, здравствени рад-ници који присуствују предавању добиће сертификате са бодовима за обнову лицен-це, предавања сам акредитовала као пре-давач у жељи да колеге и здравствене са-раднике упознам са најновијим сазнањима у погледу дијагностике и терапије које сам добила присуствујући међународним кон-гресима неуропсихофармакологије у Бечу

2012, у Паризу 2011 и у Амстердаму 2010, као и са међународних конгреса неурологије у Стокхолму 2012, психијатрије у Бечу 2011, као и са а домаћих конгреса неурологије и психијатрије.

Распоред предавања је за интерне бодове којих ће бити укупно пет: 01. 04. 2013. „Значај ране дијагностике депресије у примарној здравственој заштити и непре-позната депресија”, 02. 04. 2013. „Паркинсо-нова болест – дијагностика и терапија”, 03. 04. 2013. „Суицид, прицена ризика суицида и превенција”, 04. 04. 2013. „Деменција и депресија”, 05. 04. 2013. „Адолесцентна криза”.

Распоред предавања за екстерне бодо-ве, којих ће укупно бити десет : 22. 04. 2013.

„Деменција, значај терапије и комплијансе”, 23. 04. 2013. „Лумбални синдром, дијагностика и терапија”, 24.04. 2013. „Синдром немирних но-гу”, 25. 04. 2013. „Мигрена”, 26. 04. 2013. „Терапија и дијагностика схизофреније”.

У току маја месеца ,за све здравствене раднике Књажевца биће акредитовано још осам предавања и укупно још девет бодова, чиме ће свим здравственим радницима у граду Поликлиника „Здравље и здрав живот” понудити и омогућити двадесет и четири бода за обнову лиценце за 2013. годину.

Наша акција „Знањем против болести” има за циљ у априлу и мају да побољша колегијалну сарадњу, подигне углед

здравствене професије, пренесе нова сазнања у медицини, као и да настави и оправда Хипократову заклетву да је: „…лекар лекару брат…”

Као што је једном у овим новинама већ речено Поликлиника „Здравље и здрав жи-вот” биће место за терапију и дијагностику, као и превенцију болести, ал ии место како је ће бити препознатљиво и као „Велика школа народног здравља”.

Знање је моћ, подизање свести о значају здравља и одговорност за сопстве-но здравље и здравље наших ближњих је дужност сваког појединца, а ако је он и здравствени радник то је његова обавеза још већа па и део његовог живота и његове личности .

Са циљем узајамног поштовања, уважавања свих здравствених радника, враћања угледа здравственој професији лекара, стоматолога, биохемичара, фарма-цеута, медицинске сестре и здравственог техничара као и добре међусобне сарадње и олакшавања обнове лиценце и спокојног бављења здравственом професијом По-ликлиника „Здравље и здрав живот” овом акцијом слави живот и здравље и несебич-но нуди помоћ и сарадњу свим здравстве-ним радницима у граду јер је „Ваше здравље најважније”, а знање о здрављу и болестима највеће богатство. Добро дошли!

САВЕТИ И ИСКУСТВА -

ПОЛИКЛИНИКА„ЗДРАВЉЕ И

ЗДРАВ ЖИВОТ”

ЗНАЊЕМ ПРОТИВ БОЛЕСТИ

Др Драгана Митровић,Здравствени центар Књажевац,

Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са

медицином спорта и саветовалиштем за младе

одржава нормалну телесну температуру као и притисак, нормално функционисање бубрега и свих осталих органа. Вода је најважнији макронутријент јер се брине за низ виталних функција у нашем организму. О важности воде пуно говори чињеница да без воде можемо преживети 2 до максимално 4 дана, док бисмо без хране могли преживети чак и до неколико недеља. Недовољно воде у организму доводи до стања познатог као акутна дехидрација. Препознаје се по сувоћи уста, сувој кожи, смањеном излучивању мокраће, тамнијој мокраћи, главобољи и затвору. У тежим случајевима може доћи и до смањеног расуђивања, несвестице, поремећаја у регулацији телесне температуре, оштећењу функција кардиоваскуларног система, као и умањењу радне и спортске способности.

Требало би свакодневно да уносимо онолико течности колико смо потрошили. Притом треба да знамо да воду уносимо и храном, заправо чврста храна попут воћа, поврћа и меса такође садржи воду у

одређеним количинама.Супе, чорбе, воћни сокови су такође облик течности којим се уноси вода. Препоручен дневни унос течно-сти је 2–3 л, а ваља га постићи уносом извор-ске, минералне, столне воде, али, да поновимо и уз помоћ: биљних чајева, супа, изотоничних напитака, природних воћних сокова, као и нискокалоричних негазираних безалкохол-них пића. Не треба занемарити чињеницу да дневном уносу воде доприносе и намирнице с високим уделом воде, попут воћа и поврћа. Вода је кључна за људско постојање. За во-ду се каже да је најздравије пиће. У прилог тој тврдњи иду телесне функције као што су респирација( дисање), пробава, знојење, ме-таболизам и регулисање температуре које се могу одвијати само у присуству воде.

Проверите: узимате ли довољно течно-сти кад повећавате телесне активности, кад једете храну с много влакана, за време врућих дана, на местима с малом количином влаге кад сте болесни, посебно ако имате темпера-туру повраћате или код пролива.

Како да одржавамо довољну количину течности у нашем организму током целе годи-не: Проводите пуно времена за компјутером, радним столом у канцеларији? Направите паузу, прошетајте до кухиње и послужите се чашом воде. Aко сте болесни, сетите се да су вам појачане потребе за течношћу. Када сте у покрету носите са собом бочицу воде. Ако имате главобољу или осетите пад концентрације могуће је да сте благо дехидрирани и да треба да попијете воду. Ако имате затвор-приупитајте себе да ли уносите довољну количину воде, јавите се лекару, па тек тада посежите за скупим средствима против затвора. За ужину поједите неку воћку са високим садржајем воде, попут лубенице у летњим месецима. Лети када се појачано знојите сетите се да губите више течности и да су вам потребе за водом повећане. Почните пити воду рано ујутро и пијте воду увек након одласка у тоалет. Када се пије вода из славине боље да се пије хладна (не ледена) него топла, наиме топла вода брже отапатоксине.

РЕДОвНО УЗИМАТИ ТЕЧНОСТ

Често, у разговору са пацијентима који дођу у ординацију, чујем да не попију ни ча-шу воде до 10-11х ујутру. Да у току дана једва попију 2чаше воде са изговором да не осећају потребу за водом, и то је забрињавајуће. Унос воде неопходан је за метаболизам и нормалне физиолошке функције. Истовремено, вода обезбеђује унос есенцијалних материја као што је калцијум, магнезијум и флуор. Вода односи токсине из виталних органа, доноси хранљиве материје до ћелија, хидрира кожу,

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 11ЛОПТА

Р.Б Екипа Одиграно Победе Порази Кошеви Бодови1 Пирот 24 22 2 2103:1713 462 Ниш 23 19 4 1941:1712 423 Књажевац 23 17 6 1969:1733 404 Здравље 09 23 16 7 1984:1733 395 Јабланица 23 15 8 1993:1862 386 Јуниор НИШ 24 14 10 1970:1817 387 Здравље Лесковац 23 10 13 1858:1906 338 Ртањ Бољевац 23 9 14 1829:1873 329 Бор РТБ 23 9 14 1811:2006 32

10 Прокупље 23 7 16 1783:1926 3011 Димитровград 23 7 16 1720:1920 3012 Куршумлија 23 7 16 1714:1999 3013 Младост Зајечар 23 6 17 1774:1993 29

14 ЈУГВрање 23 4 19 1579:1835 27

ТАБЕЛА ПОСЛЕ 23.КОЛА

Руководство кошаркашког клуба Књажевац је пре почетка сезоне по-ставило себи тежак задатак да обрадује своје навијаче пласманом у виши ранг такмичења (прву Б – лигу). Створени су добри услови за остварење тог, вееликог циља. Општина Књажевац је подржала амбиције управе, и како нам је рекао директор клуба Зоран Стефановић – Зоја, ова сарадња никада није била боља. Спонзор клуба, фабри-ка „Falce East“ (бивша ЛЕДА) преузела је обавезу плаћања играча, опрема је обезбеђена дугорочном сарадњом са КК ФМП, са којим Књажевчани го-динама имају изванредну сарадњу.(у кошаркашким круговима кажу да је Књажевац „филијала“ клуба из Железника).

Доказ да се у клубу добро ради, пре свегаје омладинска школа из које у свакој генерацији изађе по неколико

квалитетних играча, а истовремено, млади кошаркаши Књажевца су већ седам година учесници Јединствене јуниорске лиге Србије. Највећи успех постигнут је у сезони 2008-2009. ка-да су јуниори Књажевца били трећи у Србији. За овако добру селекцију и рад са младима, по речима директора клуба, најзаслужнији су тренери Зоран Јаковљевић и Јован Поповић (сада тре-нер у Русији). Најпознатији изданак ове школе је Немања Крстић који је пре пет година играо у екипи Хемофарма, а сада наступа у првој лиги Србије за Мегавизуру.

Нажалост, Књажевац је као и сви клубови из малих средина суочен са проблемом великог одлива играча , који, када заврше средње школе и прођу комплетну селекцију , због на-ставка школовања и бољих услова, постају лак плен клубова из већих

градова. Само прошле године из клу-ба је отишло 12 играча из јуниорског погона, који су углавном завршили у нишким и лесковачким клубовима. И поред тога , ове сезоне налази се неко-лико играча који имају по 17,18 година, и сигурно поседују квалитет за играње у вишем рангу такмичења.

Можда је ове сезоне књажевачкој екипи управо недостајало то искуство и смиреност у завршници утакмица, због чега су забележили неколико неочекиваних пораза (пре свега у Бољевцу, против Ртња) у мечевима у којима су били фаворити.После пораза у Бољевцу екипу је преузео млади и амбициозни тренер из Лесковца Ми-лош Ђикић, који већ неколико година ради у књажевачком клубу као тренер млађих категорија.

Последња шанса да се ухвати прикључак и стигне екипа Пирота био

је дерби у хали „Каплар“ у Књажевцу. Екипа Књажевца није издржала при-тисак , гости из Пирота су победили и тиме вероватно обезбедили пласман у виши ранг такмичења. Књажевац ће сезону завршити на трећем месту, што сигурно неће задовољити ни навијаче, а ни амбициозно руководство једног од најстаријих српских кошаркашких клубова (основан давне 1950.)

Како смо сазнали у разговору са директором клуба , амбиције остају исте и за следећу сезону. Интересује их само улазак у виши ранг такмичења. По завршетку првенства биће сачињена анализа свега урађеног у овом првен-ству, и свакако да ће се учинити све да се уочени недостатци исправе. Доћи ће сигурно и до неких промена у играчком кадру, тако да ће се тек наредне сезоне остварити сан и заиграти у Другој лиги Србије. Слободан Ранђеловић

фот

о: Н

.М.

кк књажеваЦ наТУрИно корак оД вИшеГ ранГа

ОДЕ САНАК ПУСТИ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12ЛОПТА

У суботу, 16. марта, почео је пролећни део првенства у Помо-равско – Тимочкој зони. Лидер на табели, екипа Тимочанина из Књажевца у првом пролећном колу гостовала је у Бошњану, где је била фаворит против преtпоследње екипе на табели. И поред тога што је наступила без чак четири стандардна играча,

„одрађивали“ су жуте картоне из јесењег дела, показали су доста од игре. Иако су водили од 21. минута Књажевчани нису издржали до краја, па је домаћин изједначио у 74. минуту на 1:1, и са тим резултатом је и завршена утакмица.

У 17. колу екипа Тимочанина је забележила убедљиву победу од 4:0 на свом терену , против

16. КОЛО - ФК БОШЊАНЕ – ФК ТИМОЧАНИН КЊАЖЕВАЦ 1:1 (0:1)Утакмица је одиграна 16.03. у 15.оо на стадиону ФК Бошњане; Гледа-

лаца: око 200. Судије: Главни: Иван Ђурић (Мајданпек); Помоћници: Радичевић Марко (Бор) и Голубовић Владан (Бор); Делегат : Симић Мирослав (Ранитово)

Стрелци: 0:1 М.Ђорђевић у 21. мин ; 1:1 Миленовић у 74 мин.Жути картони : Пешић; Матејић; Кизић (Бошњане); Н.Димитријевић

(Тимочанин)Бошњане: Марковић; Миленовић; Савовић; Пешић; Матејић;

Јовановић; Кизић; (Видојевић); Антић; Арсић; Симоновић; Радаковић. Тренер: Митић Иван

Тимочанин: Костић; Манић; Ђорђевић Марко; Богдановић; Николић; Петровић; Ћирић; Стојановић; (Димитријевић); Ђорђевић Мирослав; Коцић; Ракић; (Милић).Тренер : Божовић Бранко.

17. КОЛО - ФК ТИМОЧАНИН –ФК НАПРЕДАК ДРЕНОВАЦ 4:0 (1:0)Утакмица је одиграна 24.03. у 15 часова на Градском стадиону у

Књажевцу.Судије: Главни: Лападатовић Марио (Неготин); Помоћници: Ђурић

Иван (Мајданпек); Жикић Миљан (Неготин); Делегат: Димитријевић Милета (Јагодина)

Стрелци: Стојановић Саша; Стојадиновић Владимир (2); Ракић Дивко;Тимочанин: Костић; Манић; Богдановић; Николић.Б; Петровић;

Николић.И; Димитријевић.С; Ћирић; Стојановић.С; Стојадиновић; Коцић. Тренер : Божовић.Б

Напредак Д.: Милосављевић.А; Симић; Цветковић; Станојевић; Сврзић; Петровић.С; Петровић.Н; Милосављевић.Н; Антонијевић; Стојановић; Јеремић. Тренер: Јолић Бобан.

Рб. Екипа Ут. Поб. Нер. Пор. Гол-раз Бод.

1 Тимочанин 18 12 4 2 33:12 402 Раднички (Л) 17 10 2 5 39:22 323 Ђердап 18 10 2 6 34:23 324 Јединство 18 9 3 6 47:22 305 ОФКБор 18 9 3 6 23:14 306 Озрен 18 9 3 6 28:22 307 Драгоцвет 17 8 5 4 24:20 298 Дунав 17 8 4 5 36:23 289 Каблови 17 9 1 7 32:28 28

10 Јухор 18 8 4 6 23:29 2811 Рембас 18 8 0 10 30:33 2412 Мајданпек 18 7 3 8 20:23 2413 Жупа 18 6 3 9 29:29 2114 Напредак (Д) 18 5 2 11 18:39 1715 Бошњане 18 3 3 12 18:41 1216 Пепељевац 18 0 0 18 12:66 0

Напретка из Дреновца. Ово је био успешан деби новог тренера Бранка Божовића пред домаћом публиком.

Књажевчани су наставили са победама и у 18. колу на гостовању екипи Рембаса, против које су славили резултатом 4:1.

После три „пролећна“ кола, Тимочанин је и даље први са осам бодова предности над пратиоцима Радничким из Лубнице и Ђердапом (Раднички има утакмицу мање , пошто је меч 18.кола са Дунавом одложен због снега, па је одигран 3.априла).

У 19 . кол у Ти моча н и н на свом стадиону дочекује по с лед њ е п ла с ир а н у е к и п у Пепељевца која до сада није освојила ни један бод, те се очекује убедљива победа домаћина.

Велики дерби са екипом Пирота, који су навијачи КК Књажевац са нестрпљењем очекивали, надајући се да ће њихови љубимци извојевати победу над лидером првенства и тиме се приближити на само корак од остварења њихових жеља,тј пласмана у виши ранг такмичења, одигран је у Књажевцу 15.марта у хали Каплар. Нажалост , млада књажевачка екипа није одолела прити-ску, и поклекла је у неизвесној завршници ове интересантне утакмице, чиме су се снови о првом месту распршили. Веро-ватно , под утиском овог пораза од кога се нису опоравили, играчи Књажевца изгубили су и у следећем колу у Лесковцу од

21.коло - КЊАЖЕВАЦ- ПИРОТ 85:91(25:23, 24:24, 15:18, 21:26)КЊАЖЕВАЦ: Златановић, Цветковић 10, Јеремић, Павловић,

Миљковић 16, Здравковић 22, Вукадиновић 6, Младеновић 4, Пауновић, Ранђеловић, Ђорђевић 14 ,Савић 13.

ПИРОТ: Станисављевић 11, Стефановић, СтанисављевићВ. 17, Николић, Филиповић 21, Дујковић4, Тодоровић 6, Миловановић 8, Ђорђевић, Грујић 6, Младеновић 2, Стојановић 16.

22.коло - ЗДРАВЉЕ 09 - КЊАЖЕВАЦ 100:82(26:18, 30:22, 20:25, 24:17)ЗДРАВЉЕ 09:Здравковић 12, Нешић, Мијајловић, Костић 20,

Ристовић 4, Стојановић 9, Дојчиновић, Миленковић, Митић 14, Смоловић, Цветковић 21 и Коцић 20.

Здравља 09.У 23.колу КК Књажевац је

на свом паркету дочекао екипу Куршумлије и без оптерећења које доноси борба за прво место забележио више него убедљиву победу од 31 поена разлике (91:60).

После победе у Књажевцу, екипа Пирота забележила је победе против екипа Здравље Лесковац и Димитровград, а 27.марта добили су и меч 25.кола против ОКК Јуниор у Нишу. Са ове три победе Питроћанци су практично обезбедили прво место и пласман у виши ранг.

Књажевац у 24. колу гостује у Прокупљу и победом би обезбе-дио треће место у коначном пласману.

КЊАЖЕВАЦ:Златановић 10, Цветковић,Миљковић 28, Здравковић 14, Вукадиновић 2, Младеновић 2, Пауновић 9, Ранђеловић,Ђорђевић 11 ИСавић 6.

23.коло. КЊАЖЕВАЦ - КУРШУМЛИЈА 91:60(27:13, 21:19, 29:14, 14:14)КЊАЖЕВАЦ: Цветковић 16, Јеремић, Павловић 2, Миљковић 17,

Здравковић 15, Вукадиновић 7, Младеновић 9, Милетић 2, Ранђеловић 5, Милетић Д. 1 и Савић 17.

КУРШУМЛИЈА: Ђурђевић, Мијајловић 4, Миленковић 2, Милијановић 11, Лашић 10, Стојановић 10, Симић, Милојевић, Спасојевић 4 и Виштица 19.

ТИМОЧАНИН КОЛО ВОДИТАБЕЛА ПОСЛЕ 18. КОЛА

ПИРОЋАНЦИ У ВИШЕМ РАНГУ

ФУДБаЛ ПоморавСко-ТИмоЧка Зона

кошарка Прва мУшка реГИонаЛна ЛИГа ИСТок