brinjevac, klekovaca, dzin... 10

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAABrinjevacBrinjevac

BrinjevBrinjevaac c jeje

specijalnaspecijalna

rakijarakija

dobijenadobijena

destilacijom destilacijom prevrelih plodova kleke.prevrelih plodova kleke.

Kleka (Kleka (Juniperus communis LJuniperus communis L.).)

je vije viegodiegodinja dvodoma nja dvodoma biljka, biljka, bun visine bun visine 33--4 m, ide i do 10 m4 m, ide i do 10 m. Raste dosta u Sredozemlju, . Raste dosta u Sredozemlju, kod nas je ima dosta u centralnoj i zapadnokod nas je ima dosta u centralnoj i zapadnojj

Srbiji. Srbiji. Plod sazreva dve godine. Prve godine bobica raste (zima ih Plod sazreva dve godine. Prve godine bobica raste (zima ih

dodoeka zelene), a tek druge godine sazreva. Plodovi se beru sa prvieka zelene), a tek druge godine sazreva. Plodovi se beru sa prvim m mrazom (trese se i udara po stablu, a ispod se postavi plastimrazom (trese se i udara po stablu, a ispod se postavi plastina na folija). Plod je plavofolija). Plod je plavo--pepeljaste boje sa pepeljkom, velipepeljaste boje sa pepeljkom, veliine graine graka.ka.

Ima Ima 15 % 15 % eeeraera

a osua osuen i do en i do 30 %.30 %.

U plodu su prisutni svi U plodu su prisutni svi eeeri: glukoza, saharoza, fruktoza, rafinoza i td). U suvom plodu eri: glukoza, saharoza, fruktoza, rafinoza i td). U suvom plodu ima ima 11--2% etarskog ulja2% etarskog ulja. Sadr. Sadri i gorkasti sastojak i i gorkasti sastojak juniperinjuniperin, a glavni , a glavni sastojak etarskog ulja je sastojak etarskog ulja je --pinenpinen. Prete. Preteno su zastupljeni terpeni.no su zastupljeni terpeni.Postupak proizvodnje: Postupak proizvodnje: 1) plodovi se dezintegri1) plodovi se dezintegriu (muljaju) i melju, pri u (muljaju) i melju, pri emu ne treba oemu ne treba otetiti tetiti semenkesemenke

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAA2) dodaje se voda u odnosu 2) dodaje se voda u odnosu 1:31:3

(1 je kleka(1 je kleka,,

a 3 je voda). Na ovaj a 3 je voda). Na ovaj nanain razreuje se in razreuje se eeer i etarska ulja koja inhibitorno deluju na er i etarska ulja koja inhibitorno deluju na fermentni sistem kvasca.fermentni sistem kvasca.3) dodaje se aktivni kvasac kao i mineralna hraniva: 3) dodaje se aktivni kvasac kao i mineralna hraniva: 50 g 50 g (NH(NH44

))22

HPOHPO44

/100 l ili 25g (NH/100 l ili 25g (NH44

))22

SOSO44

/100 l. /100 l. 4) vrenje traje 4) vrenje traje 15 dana15 dana5) destilacija komine obavlja se na aparatima za prekidni rad, b5) destilacija komine obavlja se na aparatima za prekidni rad, bez ez dopunske kolone i deflegmatora. Prvi put se destilidopunske kolone i deflegmatora. Prvi put se destilie do potpunog e do potpunog iscrpljenja etanola. Ovde je cilj da se iscrpljenja etanola. Ovde je cilj da se izvukuizvuku

i alkohol ali i etarsko i alkohol ali i etarsko ulje (sakuplja se i malo patoke).ulje (sakuplja se i malo patoke).6) destilat treba da odle6) destilat treba da odlei desetak dana i da se vremenom izbistri (bioi desetak dana i da se vremenom izbistri (bioje prezasije prezasien etarskim uljem i mutan), pri en etarskim uljem i mutan), pri emu se eatarsko ulje emu se eatarsko ulje izdvaja na povrizdvaja na povrini. Etarsko ulje ini. Etarsko ulje se se sa povrsa povrine izdvaja, a destilatine izdvaja, a destilat

ide ide na na 7) drugu destilaciju (redestilaciju)7) drugu destilaciju (redestilaciju),,

pri pri emu se izdvajaju frakcije emu se izdvajaju frakcije prvenac i patoka, pri prvenac i patoka, pri emu srednja frakcija (emu srednja frakcija (srcesrce), treba da ima), treba da ima

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAmin 50 %v/v.min 50 %v/v.

Destilat odleDestilat odleava neko vreme u staklenim ili inoxava neko vreme u staklenim ili inoxsudovima i konzumira kao bezbojan. Ima jako izrasudovima i konzumira kao bezbojan. Ima jako izraen miris kleke i en miris kleke i jako gorak ukus od terpenskih jedinjenja. jako gorak ukus od terpenskih jedinjenja.

KKoncentracija alkohola je oncentracija alkohola je 4545--50 %v/v.50 %v/v.

Ovo piOvo pie se najvie se najvie e konzumira u konzumira u Sloveniji,Sloveniji,

te se mote se moe smatrati za njihovo nacionalno e smatrati za njihovo nacionalno alkoholno pialkoholno pie. e.

KlekovaKlekovaaaKlekovaKlekovaa je specijalna rakija dobijena destilacijom fermentisanih a je specijalna rakija dobijena destilacijom fermentisanih plodova kleke, fermentisanih plodova plodova kleke, fermentisanih plodova ljive ili rakije ljive ili rakije ljivovice, ljivovice, kojima je predhodno dodata odgovarajukojima je predhodno dodata odgovarajua kolia koliina ploda kleke ina ploda kleke (Fructus juniperi communis)(Fructus juniperi communis)

i mora ispunjavati zahteve kvaliteta izi mora ispunjavati zahteve kvaliteta iztabele br.3 Prilog 1.tabele br.3 Prilog 1.

U proizvodnji klekovaU proizvodnji klekovae moe moe se upotrebiti i destilat kleke sa e se upotrebiti i destilat kleke sa sadrsadrajem etanola, ajem etanola, najvinajvie 86 %v/ve 86 %v/v. Pi. Pie proizvedeno od e proizvedeno od Rafinisanog etanola poljoprivrednog poreklaRafinisanog etanola poljoprivrednog porekla,,

uz dodatak arome uz dodatak arome kleke,ne mokleke,ne moe se nazvati klekovae se nazvati klekovaa, brinjea, brinjevvac, Genevr, Jenever, ac, Genevr, Jenever, Genievre ili Peket.Genievre ili Peket.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAA

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAKleKlekovakovaa je aromatizovana a je aromatizovana ljivovica. Postoji nekoliko naljivovica. Postoji nekoliko naina za ina za

dobijanje klekovadobijanje klekovae.e.1)1)

U meku rakiju U meku rakiju ljivoviculjivovicu,,

jajaine ine 25 %v/v,25 %v/v,

potope se svepotope se svee e bobice kleke (uputno ih je predhodno dezintegrisati, kako bi bobice kleke (uputno ih je predhodno dezintegrisati, kako bi preprela vela vea kolia koliina etarskog ulja) u koliina etarskog ulja) u koliini ini 1 %.1 %.

Ostavi se tako Ostavi se tako par dana, pa se sve destilipar dana, pa se sve destilie. Izdvajaju se frakcije prvenca i e. Izdvajaju se frakcije prvenca i patoke, a srednja frakcija (patoke, a srednja frakcija (srcesrce) je sa dominantnim mirisom ) je sa dominantnim mirisom kleke, pri kleke, pri emu se oseemu se osea da je za osnovu uzeta a da je za osnovu uzeta ljivovica. ljivovica. Destilat sazreva u hrastovom buretu Destilat sazreva u hrastovom buretu 33--6 meseci6 meseci. Etanol se . Etanol se svodi na 40 %v/v. Boja se koriguje karamelom.svodi na 40 %v/v. Boja se koriguje karamelom.

1a) Kvalitet je bolji ako i meka1a) Kvalitet je bolji ako i meka

ljivovica odleljivovica odlei izvesno vreme pre i izvesno vreme pre dodavanja plodova kleke.dodavanja plodova kleke.

2) Proizvede se rakija 2) Proizvede se rakija brinjevacbrinjevac,, pa se doda odreena koli pa se doda odreena koliina u ina u meku rakiju i destilimeku rakiju i destilie sa njom.e sa njom.

3) Stara rakija 3) Stara rakija ljivovica prepeljivovica prepeenica se aromatizuje brinjevcem enica se aromatizuje brinjevcem (na ovaj i predhodni na(na ovaj i predhodni nain, iskoriin, iskoriava se ava se eeer i etarsko ulje iz er i etarsko ulje iz bobica kleke).bobica kleke).

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAA4) Samlevene bobice kleke previru zajedno sa plodovima 4) Samlevene bobice kleke previru zajedno sa plodovima ljive, a ljive, a

kasnije zajedno i destilikasnije zajedno i destiliu.u.5) Ovaj na5) Ovaj nain je sliin je slian predhodnom, s tim an predhodnom, s tim to se stavi mnogo vito se stavi mnogo vie e

bobica kleke. Dobija se vrlo aromatibobica kleke. Dobija se vrlo aromatina rakija, koja se kupana rakija, koja se kupaira ira zajedno sa starom prepezajedno sa starom prepeenicom, u kolienicom, u koliini ini 10 %.10 %.

Kod klekovaKod klekovae se moe se moe osetiti intenzivan gorak ukus, koji potie osetiti intenzivan gorak ukus, koji potie e od terpenskih jedinjenja. Dvostrukom destilacijom aroma postaje od terpenskih jedinjenja. Dvostrukom destilacijom aroma postaje finija, a gorfinija, a gorina se smanjuje. ina se smanjuje.

KlekovaKlekovaa se dosta proizvodi u Bajinoj baa se dosta proizvodi u Bajinoj bati, Uti, Uicu, Gornjem icu, Gornjem Milanovcu, Milanovcu, aaku i td. ku i td.

U drugim zemljama, plodovi kleke se koriste za dobijanje U drugim zemljama, plodovi kleke se koriste za dobijanje aromatizovanih jakih alkoholnih piaromatizovanih jakih alkoholnih pia, ali su osnove drugaa, ali su osnove drugaije. U ije. U Austriji i NemaAustriji i Nemakoj,koj,

pipie se zove e se zove Weicholder i SteinweicholderWeicholder i Steinweicholder

a a osnova je osnova je itna rakija ili rafinisani etanol. Ovde je aroma manje itna rakija ili rafinisani etanol. Ovde je aroma manje izraizraena. U ena. U Rusiji,Rusiji,

ovaj tip piovaj tip pia se prodaje pod imenom a se prodaje pod imenom MoMoenvijka envijka ili Moili Moenvaja.envaja.


U U Belgiji, Holandiji i FrancuskojBelgiji, Holandiji i Francuskoj

ovo piovo pie se proizvodi i prodaje e se proizvodi i prodaje pod imenom pod imenom GenievreGenievre, pri , pri emu je osnova emu je osnova itna rakija. Na tritna rakija. Na triite te izlazi kao bezbojna sa izlazi kao bezbojna sa 40 %v/v40 %v/v. .

DDininDDinin

je je estoko alkoholno piestoko alkoholno pie dobijeno aromatizovanjem e dobijeno aromatizovanjem rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla aromama na narafinisanog etanola poljoprivrednog porekla aromama na nain, din, da a ukus kleke preovlaujeukus kleke preovlauje, i mora ispunjavati zahteve kvaliteta iz , i mora ispunjavati zahteve kvaliteta iz Tabele br.3 Prilog 1. Tabele br.3 Prilog 1.

Destilisani dDestilisani dinin

je je estoko alkoholno piestoko alkoholno pie dobijeno e dobijeno redestilacijom senzorski pogodnog rafinisanog etanola redestilacijom senzorski pogodnog rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, popoljoprivrednog porekla, poetne jaetne jaine ine 96 %v/v96 %v/v

u odgovarajuu odgovarajuem em aparatuaparatu,,

uz prisustvo bobica kleke i drugih aromatiuz prisustvo bobica kleke i drugih aromatinih biljnih nih biljnih plodova, s tim plodova, s tim da ukus kleke preovlaujeda ukus kleke preovlauje..

DDin dobijen jednostavnim dodavanjem aroma u rafinisani etanolin dobijen jednostavnim dodavanjem aroma u rafinisani etanolpoljoprivrednog poreklapoljoprivrednog porekla,,

ne mone moe se deklarisati kao destilisani de se deklarisati kao destilisani din.in.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAZnaZnai, di, din je aromatizovana in je aromatizovana itna rakija ili itna rakija ili aromatiyovaniaromatiyovani

rafinisani etanol poljoprivrednog porekla. Za osnovu se uzima nerafinisani etanol poljoprivrednog porekla. Za osnovu se uzima neka ka itna rakija ili itna rakija ili itniitni

alkohol (95 alkohol (95

96 %v/v). 96 %v/v). Holandski profesor medecinHolandski profesor medecinee

Franciscus de la BoeFranciscus de la Boe

se smatra se smatra tvorcem pitvorcem pia koje je danas poznato kao da koje je danas poznato kao din. On je ovo piin. On je ovo pie nazvao e nazvao Essence de GenivreEssence de Genivre,,

zbog intenzivne arome kleke. Kasnije je ovo zbog intenzivne arome kleke. Kasnije je ovo pipie bilo poznato pod imenom e bilo poznato pod imenom GenevaGeneva

a kasnije a kasnije GeneverGenever. . Uskoro je ovo piUskoro je ovo pie postalo poznato u Engeskoj, a Englezi su mu e postalo poznato u Engeskoj, a Englezi su mu dali ime dali ime ddinin. .

Aeneas CoffeyAeneas Coffey

je je 1830 godine1830 godine

predstavio svoj usavrpredstavio svoj usavreni eni destilacioni proces, pomodestilacioni proces, pomou koga se dobijao u koga se dobijao istiji alkohol, koji se istiji alkohol, koji se mogao redestilovati sa raznim travama i zamogao redestilovati sa raznim travama i zainima. Na taj nainima. Na taj nain je in je nastao nastao istiji, mekistiji, meki i senzorski laki i senzorski laki alkohol, koji je poslui alkohol, koji je posluio kao io kao osnova za proizvodnju suptilnog aromatizovanog dosnova za proizvodnju suptilnog aromatizovanog dina, poznatog kaoina, poznatog kaoLondon dry ginLondon dry gin..

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAADDin kakav se danas poznaje, prvi put je proizveden poin kakav se danas poznaje, prvi put je proizveden poetkometkom

proprolog veka. Dlog veka. Din je visoko destilovan in je visoko destilovan itni alkoholitni alkohol. . itni alkohol itni alkohol se razreuje vodom i destilise razreuje vodom i destilie sa aromatie sa aromatinim biljem. nim biljem.

Glavno aromatiGlavno aromatino bilje su no bilje su klekine bobiceklekine bobice, od kojih d, od kojih din ima in ima dominantnu aromu kleke. Pored kleke koriste se i drugo bilje: dominantnu aromu kleke. Pored kleke koriste se i drugo bilje: korijanderkorijander

(Meksiko), (Meksiko), kore limuna i narandkore limuna i narandee

(Ju(Juna Evropa), na Evropa), slatki korenslatki koren

(Engleska), (Engleska), rogaroga, , kimkim, , angelika angelika (Nema(Nemaka), ka), badembadem

i i kardamonkardamon

(Jugoisto(Jugoistona Azija), na Azija), anisanis

(Francuska), (Francuska), cvetovi hmeljacvetovi hmelja, , cimetcimet, , muskatni oramuskatni oraii

i td, koji doprinose da aroma di td, koji doprinose da aroma dina bude ina bude zaokruzaokruenija nego kod klekovaenija nego kod klekovae. e.

U cilju preU cilju preiiavanja arome, vravanja arome, vri se rektifikacije, pri i se rektifikacije, pri emu emu aroma postaje finija i nema gorak ukus. aroma postaje finija i nema gorak ukus.

Postoje dve metode destilacije: Postoje dve metode destilacije: a) alkoholna isparenja se sprovode direktno preko svea) alkoholna isparenja se sprovode direktno preko sveih bobica ih bobica kleke i drugih biljnih sastojaka, kako bi absorbovala njihovu arkleke i drugih biljnih sastojaka, kako bi absorbovala njihovu aromu omu i ukus ili sei ukus ili se

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAA KorijanderKorijander

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAA Muskatni oraMuskatni oraii

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAA Korijander RogaKorijander Roga

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAA HmeljHmelj

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA VODNJA PPIIAA AAngelika Limun ngelika Limun

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAAparati za proizvodnju dAparati za proizvodnju dina (ina (London dry ginLondon dry gin

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAb) bobice kleke i drugih biljaka meb) bobice kleke i drugih biljaka meaju sa zdrobljenim aju sa zdrobljenim itom i itom i zajedno destilzajedno destiliiuu..

DDin odlein odleava u sudovima koji ne otpuava u sudovima koji ne otputaju boju, jer na trtaju boju, jer na triite te izlazi najizlazi najeee kao bezbojan. Skladie kao bezbojan. Skladiti se u ti se u staklenstaklene ili e ili inoxinox sudove sudove. .

Tokom odreenog vremenaTokom odreenog vremena, d, din se harmonizuje. Prema in se harmonizuje. Prema propisima Evropske Unije, dpropisima Evropske Unije, din mora imati najmanje in mora imati najmanje 37,5 %v/v37,5 %v/v, a , a suvi dsuvi din minimum in minimum 40 %v/v40 %v/v. Konzumira se . Konzumira se ist, a dosta se koristi ist, a dosta se koristi za pripremanje raznih koktela. za pripremanje raznih koktela. esto se dodaje gliceresto se dodaje gliceriin radi mekn radi mekegegukusa, kao i ukusa, kao i eeer do 40 g/l. Postojbina der do 40 g/l. Postojbina dina je Velika Britanija. ina je Velika Britanija.

enevr (Genever)enevr (Genever)Holandski dHolandski dininHolandsko nacionalno piHolandsko nacionalno pie je veoma aromatie je veoma aromatian dan din, dobijen in, dobijen

destilacijom prevrele destilacijom prevrele itne meitne meavine: avine: 1/3 je1/3 jeam, 1/3 raam, 1/3 ra

i 1/3 i 1/3 kukuruz. kukuruz. Ima dugu tradiciju (proizvodi se joIma dugu tradiciju (proizvodi se jo

od kraja XV veka u od kraja XV veka u gradu Schiedamgradu Schiedam--u, blizu Roterdama). Kao baza za destilaciju, sluu, blizu Roterdama). Kao baza za destilaciju, slui i jejemeni slad, koji daje meni slad, koji daje enevru intenzivnu prepoznatljivi aromu. enevru intenzivnu prepoznatljivi aromu.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA VODNJA PPIIAAPomenuta Pomenuta itna meitna meavina, kojuavina, koju Holanani nazivaju moutwin Holanani nazivaju moutwin, tri , tri

puta se destiliputa se destilie. Prilikom tree. Prilikom tree destilacije (druge redestilacije), e destilacije (druge redestilacije), dodaju se aromatidodaju se aromatini sastojci: ni sastojci: bobice kleke, kim anisbobice kleke, kim anis

i td. i td. U starom U starom enevru (enevru (GeneverGenever

a negde se pia negde se pie i e i JeneverJenever) ovaj malt, ) ovaj malt, ima otprilike istu ulogu kao i malt viski u blended Scotchima otprilike istu ulogu kao i malt viski u blended Scotch--u. On je u. On je sredstvo za aromatizaciju i mesredstvo za aromatizaciju i mea se sa a se sa itnim alkoholom.itnim alkoholom.

Stari Stari enevr (Oude Genever)enevr (Oude Genever)

mora sadrmora sadrati minimum ati minimum 5% 5% jejemenog malta,menog malta,

dok je u kvalitetnijim markama taj procenat natnodok je u kvalitetnijim markama taj procenat natnovivii. i.

Jonge (mlJonge (mlaiai) ) enevrenevr

je mnogo jednostavnije daleko manje je mnogo jednostavnije daleko manje aromatiaromatino pino pie, proizvode i piju sa malo, e, proizvode i piju sa malo, esto nimalo jeesto nimalo jemenog menog malta. malta.

I druge zemlje proizvode dI druge zemlje proizvode dinove tipa inove tipa enevr (Genever), ali se enevr (Genever), ali se korikorienje jeenje jemenog malta zahteva jedino u Holandiji. Najpoznatije menog malta zahteva jedino u Holandiji. Najpoznatije marke marke enevra u Holandiji jesu: enevra u Holandiji jesu: Bokma i De KuyperBokma i De Kuyper..

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA VODNJA PPIIAANajpoznatije marke dNajpoznatije marke dina jesu: ina jesu:

GordonGordon,,s s

London dry ginLondon dry ginOvo je najpopularniji dOvo je najpopularniji din na svetu, sa preko in na svetu, sa preko 100 miliona100 miliona

prodatih prodatih boca godiboca godinje u preko 100 zemalja sveta, janje u preko 100 zemalja sveta, jaine ine 38%v/v38%v/v. Naziv je . Naziv je dobio po osnivadobio po osnivau Aleksandru Gordonu, koji je 1769 godine u u Aleksandru Gordonu, koji je 1769 godine u Londonu postavio standarde proizvodnje izuzetno kvalitetnog dLondonu postavio standarde proizvodnje izuzetno kvalitetnog dina.ina.GilbeyGilbey,,ss--London dry ginLondon dry ginDrugi na listi najpopularnijih na svetuDrugi na listi najpopularnijih na svetu

(godi(godinje se proda 50 miliona nje se proda 50 miliona boca), jaboca), jaine ine 4040--45 %v/v45 %v/v..BeefeaterBeefeater--London dry ginLondon dry ginTreTrei na listi najpopularnijih i jedini u i na listi najpopularnijih i jedini u ijoj se proizvodnji koristi ijoj se proizvodnji koristi londonska voda, jalondonska voda, jaine ine 47 %v/v47 %v/v..TanquerayTanqueray--London dry ginLondon dry ginTvorac ovog dTvorac ovog dina je ina je arls Tangerej, koji je imao samo 20 godina, arls Tangerej, koji je imao samo 20 godina, kada je u Londonu 1830 godine osnovao svoju destileriju. On je kada je u Londonu 1830 godine osnovao svoju destileriju. On je usavrusavrio proizvodnju najio proizvodnju najistijeg nezaistijeg nezaeeerenog derenog dina, koji istiina, koji istie e ukus kleke i drugih biljnih sastojaka koji uukus kleke i drugih biljnih sastojaka koji uestvuju u njegovojestvuju u njegovoj

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAproizvodnji. Zanimljivo je da je njegova prepoznatljiva zelena bproizvodnji. Zanimljivo je da je njegova prepoznatljiva zelena boca oca kreirana po uzoru na londonske hidrante iz XIX veka i zakreirana po uzoru na londonske hidrante iz XIX veka i zatitiena je ena je patentom na meunarodnom nivoupatentom na meunarodnom nivou. Ima ja. Ima jainuinu

43 %v/v43 %v/v..PimmPimm,,s No.1s No.1Ovo je liker baziran na dOvo je liker baziran na dinu, jainu, jaine ine 33 %v/v33 %v/v, proizvodi se u , proizvodi se u Engleskoj i tradicionalno je piEngleskoj i tradicionalno je pie teniskog turnira u Vimbldonu, gde e teniskog turnira u Vimbldonu, gde se pije sa sprajtom ili 7se pije sa sprajtom ili 7--upom i garnira krastavcem. upom i garnira krastavcem. Vrste dVrste dina:ina:

Dry ginDry gin

nezanezaeeereni dereni din, in, London dry ginLondon dry gin

nezanezaeeereni dereni din i in i Plym ili Plymoth ginPlym ili Plymoth gin

blago zablago zaeeereni dereni dininDDin je veoma popularno piin je veoma popularno pie za pripremanje mee za pripremanje meanih pianih pia a

(koktela). D(koktela). Din je osnova za, po mnogima, najbolje koktel piin je osnova za, po mnogima, najbolje koktel pie na e na svetu svetu

uveni uveni Dry MartiniDry Martini

(1 deo d(1 deo dina + 3ina + 3 dela suvog vermuta dela suvog vermuta). ). Takoe je veoma popularno piTakoe je veoma popularno pie e DDin&Tonik (Gin&Tonicin&Tonik (Gin&Tonic) () (ddin in

pomepomean sa soda vodom u kojoj je rastvoren kinin).an sa soda vodom u kojoj je rastvoren kinin).

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAMastikaMastika

i i anisonkaanisonka

MastikaMastika

je specijalna rakija dobijena od voje specijalna rakija dobijena od vone ili grone ili groane rakije ane rakije ili od meili od meavine voavine vone i grone i groane rakije kojima su pri destilaciji ili ane rakije kojima su pri destilaciji ili maceraciji dodati maceraciji dodati smola mastike bora (smola mastike bora (Pistacia lentiscusPistacia lentiscus))

kao i kao i seme seme anisaanisa, , moramoraaa

i drugih zai drugih zaina i aromatiina i aromatinih plodova vonih plodova voa.a.

AnisonkaAnisonka

je specijalna rakija dobijena od rakija groje specijalna rakija dobijena od rakija groa i voa i voa, ili a, ili od meod meavine ovih rakija, destilacijom ili maceracijom uz prisustvo avine ovih rakija, destilacijom ili maceracijom uz prisustvo aromatiaromatinog semena ili dodavanje zanog semena ili dodavanje zaina ili ekstrakta zaina ili ekstrakta zaina, ina, obiobinog nog anisa (Pinpinella anisumanisa (Pinpinella anisum), ili ), ili moramoraa (a (Foeniculum Foeniculum vulgarevulgare), ), zvezdastog anisa (zvezdastog anisa (Anisum stelatiAnisum stelati))

ili drugog lekovitog ili drugog lekovitog bilja, koje sadrbilja, koje sadre iste zae iste zainske materije, s tinske materije, s tim da miris i ukus anisa im da miris i ukus anisa mora da preovlaujemora da preovlauje. Parametri kvaliteta anisonke moraju odgovarati . Parametri kvaliteta anisonke moraju odgovarati kvalitetu upotrebljene rakije.kvalitetu upotrebljene rakije.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAPiPia proizvedena od rafinisanog etanola poljoprivrednog a proizvedena od rafinisanog etanola poljoprivrednog

porekla, uz dodporekla, uz dodavanje aroma u kojima preovlauje miris anisaavanje aroma u kojima preovlauje miris anisa,,

nenesmeju nositi nazive anisonka, Ouzo ili Pastis vesmeju nositi nazive anisonka, Ouzo ili Pastis ve

moraju imati moraju imati trgovatrgovako ime prako ime praeno objaeno objanjenjem njenjem estoko alkoholno piestoko alkoholno pie sa e sa aromom anisaaromom anisa. .

Anis (Anis (Pinpinela anisumPinpinela anisum))

vodi poreklo iz podruvodi poreklo iz podruja Male Azije, ja Male Azije, Egipta i okolnih zemalja, a kao kultura preneta je u Evropu za vEgipta i okolnih zemalja, a kao kultura preneta je u Evropu za vremeremeRimljana.Rimljana.

Ova Ova biljkabiljka

imaima

velikuveliku

primenuprimenu

u u konditorskojikonditorskoji

iifarmaceutskojfarmaceutskoj

industijiindustiji

a a posebnoposebno

se mnogo koristi u proizvodnji se mnogo koristi u proizvodnji brojnih alkoholnih pibrojnih alkoholnih pia, a, meu kojima su najpoznatije mastika i meu kojima su najpoznatije mastika i anisonka.anisonka.MastikaMastika

je aromatizovana rakija koja se dosta proizvodi u je aromatizovana rakija koja se dosta proizvodi u Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji (pod imenom mastika) i GrMakedoniji, Bugarskoj, Albaniji (pod imenom mastika) i Grkoj i koj i Turskoj, gde je poznatija pod imenom Turskoj, gde je poznatija pod imenom OuzoOuzo

odnosno odnosno RakiRaki. .

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAPostojbina mastike je GrPostojbina mastike je Grka. U Grka. U Grkoj se danas proizvodi pikoj se danas proizvodi pie e

Uzo (Uzo (OuzoOuzo) koje je po hemijskom sastavu i organolepti) koje je po hemijskom sastavu i organoleptikim kim oosobinama vrlo slisobinama vrlo slino rakiji mastika. Razlika je u tome, no rakiji mastika. Razlika je u tome, to uzo to uzo sadrsadri manji procenat mastiks smole i ploda anisa. i manji procenat mastiks smole i ploda anisa.

U Turskoj se proizvodi veoma sliU Turskoj se proizvodi veoma slino pino pie, e, iji karakteristiiji karakteristian an ukus potiukus potie od e od aniseta (aniseta (Pinpinella anisetum balesPinpinella anisetum bales)),,

koji je vrlo koji je vrlo slislian anisu. Aniset je dvogodian anisu. Aniset je dvogodinja biljka za razliku od anisa, koji jenja biljka za razliku od anisa, koji jejednogodijednogodinja biljka i koji sadrnja biljka i koji sadri oko i oko 8% etarskog ulja8% etarskog ulja..

Anis (Anis (Pinpinella nisumPinpinella nisum))

je jednogodije jednogodinja biljka koja vodi nja biljka koja vodi poreklo sa Istoka, ali se dosta gaji i u Evropi. Stablo ove biljporeklo sa Istoka, ali se dosta gaji i u Evropi. Stablo ove biljke i celake i celabiljka intenzivno miribiljka intenzivno miriu a sazrevanjem, aroma se koncentriu a sazrevanjem, aroma se koncentrie u e u plodu. On je kruplodu. On je krukastog oblika sa strane malo spljokastog oblika sa strane malo spljoten, duten, duine 4ine 4--55mm, rapave povrmm, rapave povrine i dosta maljav. Boja ploda je sivoine i dosta maljav. Boja ploda je sivo--utouto--zelena zelena sa vrlo karakteristisa vrlo karakteristinim intenzivnim prijatnim mirisom, koji potinim intenzivnim prijatnim mirisom, koji potie e od glavnog sastojka od glavnog sastojka anetolaanetola. . PoPototo

potpuno sazri, plod anisa sepotpuno sazri, plod anisa se

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAA Anis MoraAnis Mora

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAbere, tako bere, tako to se to se itava biljka kosi ili itava biljka kosi ili anje, povezuje u snopove i anje, povezuje u snopove i smesmeta ispod nastreta ispod nastrenjice, sve dok se ne osunjice, sve dok se ne osui. i.

Mastiks smola (sakas)Mastiks smola (sakas) se takoe koristi pri proizvodnji mastike se takoe koristi pri proizvodnji mastike. . To je osuTo je osueni smolasti sok, keni smolasti sok, koji curi iz povreenog stabla oji curi iz povreenog stabla Pistacia Pistacia Lentiseus LLentiseus L, koga najvi, koga najvie ima na gre ima na grkom ostrvu kom ostrvu HiosuHiosu. Godi. Godinje nje proizvodnja mastiks smole iznosi 200 000 kg, od proizvodnja mastiks smole iznosi 200 000 kg, od ega na Hios ega na Hios otpada 170 000 kg. otpada 170 000 kg.

U kori stabla nalaze se ehizogeni hodnici sa smolom iz kojih U kori stabla nalaze se ehizogeni hodnici sa smolom iz kojih ponekad sekret sam od sebe curi. To je nabolji mastiks, ali je uponekad sekret sam od sebe curi. To je nabolji mastiks, ali je uprometu vrlo redak. Stablo i krupne grane se u proleprometu vrlo redak. Stablo i krupne grane se u prolee zasecaju e zasecaju uzduuzdu

na nekoliko mesta, dok se istovremeno ispod stabla stavlja na nekoliko mesta, dok se istovremeno ispod stabla stavlja ploploasto kamenje ili liasto kamenje ili lie, na koje pada smola (e, na koje pada smola (druga klasadruga klasa). ).

Smola koja se stvrdne ispod samih ozleda na kori stabla, Smola koja se stvrdne ispod samih ozleda na kori stabla, predstavlja predstavlja prvu klasuprvu klasu

mastiksa. Jedno drvo momastiksa. Jedno drvo moe dati e dati 33--5 kg5 kgmastiksa godimastiksa godinje. To su okruglasta, jajasta ili krunje. To su okruglasta, jajasta ili krukasta zrna, kasta zrna, veliveliine ine 0,50,5--2,0 cm2,0 cm, svetlo , svetlo ute boje, providne i krte. Kad nisu ute boje, providne i krte. Kad nisu sasvim svesasvim svea po povra po povrini je posut beliini je posut beliast prah i tada su neprovidne. ast prah i tada su neprovidne.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAANa mirisu su slabo, a na ukusu jako aromatiNa mirisu su slabo, a na ukusu jako aromatina. Ukus je topao, na. Ukus je topao,

ljut i pomalo gorak. Potpuno se rastvaraju u etru, benzinu, acetljut i pomalo gorak. Potpuno se rastvaraju u etru, benzinu, acetonu i onu i 80%80%--nom rastvoru hlornom rastvoru hlor--hidrata.hidrata.

Hemijski sastav mastiksaHemijski sastav mastiksa: smola 50%, metioninska kiselina : smola 50%, metioninska kiselina 38%, masticinska kiselina 4%, etarsko ulje 2%, gorke materije 2%38%, masticinska kiselina 4%, etarsko ulje 2%, gorke materije 2%, , pepeo 1% i kristalna mastikalska kiselina 0,5%. pepeo 1% i kristalna mastikalska kiselina 0,5%.

Pri proizvodnji mastike i anisonke upotrebljavaju se i Pri proizvodnji mastike i anisonke upotrebljavaju se i etarska etarska uljaulja. To su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa, dobijeni iz razli. To su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa, dobijeni iz razliitih itih biljaka. Od masnih ulja razlikuju se po isparljivosti i aromatibiljaka. Od masnih ulja razlikuju se po isparljivosti i aromatinosti nosti mirisa, mirisa, to je bio povod da im se u XVII veku da naziv to je bio povod da im se u XVII veku da naziv etarska uljaetarska ulja. .

Anis i moraAnis i mora

se upotrebljavaju za ekstrakciju etarskog uljase upotrebljavaju za ekstrakciju etarskog ulja(destilacija pomo(destilacija pomou vodene pare), iz kojeg se daljim postupkom u vodene pare), iz kojeg se daljim postupkom dobija anetol. dobija anetol. Osnova za proizvodnju rakije Osnova za proizvodnju rakije anisonkeanisonke

jeste blaga rakija od grojeste blaga rakija od groa a (25% v/v), (25% v/v), kojakoja

se destilise destilie sa plodovima anisa. Anis je jednogodie sa plodovima anisa. Anis je jednogodinja nja

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAbiljka izdubiljka izduenog ploda sa brazdicama i plevicom koja je aromatienog ploda sa brazdicama i plevicom koja je aromatina i na i ima ima 1,5% etarskog ulja1,5% etarskog ulja. Glavni sastojak ulja je . Glavni sastojak ulja je anetolanetol. Destilat je . Destilat je aaromatiromatian, slatkastog ukusa i konzumira se bezbojan. an, slatkastog ukusa i konzumira se bezbojan.

Osnova za proizvodnju mastike je groOsnova za proizvodnju mastike je groana rakijaana rakija, koja ne treba , koja ne treba da bude jako aromatida bude jako aromatina (komovica, lozovana (komovica, lozovaa, vinski destilat). a, vinski destilat). Nekada se moNekada se moe kombinovati sa rakijom od duda. Destilie kombinovati sa rakijom od duda. Destilie se sa e se sa anisom ili drugim aromatianisom ili drugim aromatinim biljem. nim biljem.

Za aromatizovanje se koristi Za aromatizovanje se koristi smola mastiks,smola mastiks,

koja se sakuplja sa koja se sakuplja sa borova koji rastu na ostrvu Hios u Grborova koji rastu na ostrvu Hios u Grkoj. Smola je koj. Smola je uukaste boje a kaste boje a sadrsadri etarska ulja i aromatii etarska ulja i aromatine kiseline. Smola se stavlja u kazan za ne kiseline. Smola se stavlja u kazan za destilaciju ili destilat tedestilaciju ili destilat tee preko nje. e preko nje.

Koristi se sledeKoristi se sledee aromatie aromatino bilje: no bilje: karanfilikaranfili, muskatni ora, muskatni oraii, , cimetcimet

i td. Ovom prilikom se dobija jako aromatii td. Ovom prilikom se dobija jako aromatian destilat, pri an destilat, pri emu dominira aroma anisa i smole mastiks. Rakija je bezbojna, emu dominira aroma anisa i smole mastiks. Rakija je bezbojna, jajaine 40ine 40--50 %v/v. 50 %v/v.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAANekada se mastika proizvodi i po tzv. Nekada se mastika proizvodi i po tzv. hladnomhladnom

postupkupostupku..Ovom prilikom, umesto da se destiliOvom prilikom, umesto da se destilie, e, nekoj jakoj rakiji se dodaje nekoj jakoj rakiji se dodaje anetol i razreena etarska ulja drugih biljakaanetol i razreena etarska ulja drugih biljaka, kao i smola mastiks. , kao i smola mastiks.

Ovako dobijena mastika je niOvako dobijena mastika je nieg kvaliteta, a kada joj se doda eg kvaliteta, a kada joj se doda voda, voda, ne pobeline pobeli, ve, ve

postaje postaje opalescentnaopalescentna. . Mastika se konzumira tako Mastika se konzumira tako to joj se doda voda i tada pobeli, jer to joj se doda voda i tada pobeli, jer

tako snitako sniena koncentracija etanola (u kojoj je etarsko ulje bilo ena koncentracija etanola (u kojoj je etarsko ulje bilo rastvoreno) i etarsko ulje prelaze u emulziju bele boje. rastvoreno) i etarsko ulje prelaze u emulziju bele boje.

U GrU Grkoj se proizvodi pikoj se proizvodi pie tipa mastike pod imenom e tipa mastike pod imenom OuzoOuzo ( (u u Albaniji je takoe Ouzo a u Bugarskoj mastAlbaniji je takoe Ouzo a u Bugarskoj mastiika), gde je osnova ka), gde je osnova suvo suvo grogroee

koje se melje, dodaje voda, ekstrahuju se sastojci, obavi koje se melje, dodaje voda, ekstrahuju se sastojci, obavi fermentacija i na kraju obavi destilacija. fermentacija i na kraju obavi destilacija.

Na bazi anisa ali maceracijom, kao i kod travarica, proizvode seNa bazi anisa ali maceracijom, kao i kod travarica, proizvode se

i i tipitipina aperitivna pina aperitivna pia kao a kao to su Perno Rikar, to su Perno Rikar, koji se pije takoe sa koji se pije takoe sa vodom. U Francuskoj (u Bordou) firma Marija Bizar proizvodi likevodom. U Francuskoj (u Bordou) firma Marija Bizar proizvodi liker r na bazi anisana bazi anisa--aniset, koji se konzumira sa mineralnom vodom ili aniset, koji se konzumira sa mineralnom vodom ili oranoranadom. adom.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAATravaricaTravarica

Travarica je specijalna rakija, dobijena od voTravarica je specijalna rakija, dobijena od vone ili grone ili groane ane rakijeili od merakijeili od meanih rakija, uz dodavanje ekstrakta, zaanih rakija, uz dodavanje ekstrakta, zaina, i ina, i lekovitog bilja u vidu macerata i aromatilekovitog bilja u vidu macerata i aromatinih destilata ili nih destilata ili odgovarajuodgovarajuih etarskih ulja.ih etarskih ulja.

BiljnaBiljna

kompokompozzicijaicija

koristi se tako koristi se tako to se isitnjena nalije rakijom i to se isitnjena nalije rakijom i tako stoji tako stoji 7 dana7 dana, oto, otoi se pa se opet nalije rakijom, pa opet stoji i se pa se opet nalije rakijom, pa opet stoji 15 15 danadana, zatim opet oto, zatim opet otoi, nalije i opet stoji 15 dana. Sva 3 dobijena i, nalije i opet stoji 15 dana. Sva 3 dobijena macerata se pomemacerata se pomeaju i time se aromatizuje prepeaju i time se aromatizuje prepeenica. Da bi se enica. Da bi se izvukao zaostali alkohol iz bilja, ono se ispira ili destiliizvukao zaostali alkohol iz bilja, ono se ispira ili destilie. e.

Koriste se aromatiKoriste se aromatino i gorko bilje. Nekad dominira aroma no i gorko bilje. Nekad dominira aroma jedne jedne biljke (nanovabiljke (nanovaa, lincura)a, lincura)

a nekad aroma a nekad aroma vivie biljaka (stomaklija, e biljaka (stomaklija, hajduklija). hajduklija).

Neke biljke su pogodne za maceraciju, a neke za destilacijuNeke biljke su pogodne za maceraciju, a neke za destilaciju, a , a nekeneke

i i zza a maceracijumaceraciju

i i zza a destilacijudestilaciju..

Travarice se najTravarice se najeee dobijaju e dobijaju maceracijom lekovitog bilja. maceracijom lekovitog bilja.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAestoesto

su opalescentne i nestabilne (dolazi do talosu opalescentne i nestabilne (dolazi do taloenja raznih enja raznih estica). Boja im je zelenkasta ili zelenkastoestica). Boja im je zelenkasta ili zelenkasto--uta, pri uta, pri emu se ista emu se ista vremenom menja. Posle dobijanja neophodna je harmonizacija i vremenom menja. Posle dobijanja neophodna je harmonizacija i stabilizacija u trajanju od stabilizacija u trajanju od min 3 mesecamin 3 meseca. Zatim se iste filtriraju i . Zatim se iste filtriraju i puputaju na trtaju na triite.te.

PunoPunoa se moa se moe korigovati dodatkom glicerina ili e korigovati dodatkom glicerina ili eeernog sirupa.ernog sirupa.Na deklaraciji je potrebno naznaNa deklaraciji je potrebno naznaiti koja je rakija uzeta za osnovu iti koja je rakija uzeta za osnovu travarice. U aromi travarice treba da dominira aroma ekstrahovantravarice. U aromi travarice treba da dominira aroma ekstrahovanog og bilja, pri bilja, pri emu se mora osetiti i aroma osnovne rakije. emu se mora osetiti i aroma osnovne rakije.

Travarice izlaze na trTravarice izlaze na triite sa jate sa jainom inom 4040--50 %v/v50 %v/v. Mogu se . Mogu se proizvoditi i dodatkom etarskih ulja, ali su tada manje aromatiproizvoditi i dodatkom etarskih ulja, ali su tada manje aromatine, ne, pa je potrebna znatna korekcija mirisa i ukusa. pa je potrebna znatna korekcija mirisa i ukusa.

Po Pravilniku obavezno se mora naznaPo Pravilniku obavezno se mora naznaiti, koja je rakija uzeta za iti, koja je rakija uzeta za osnovu. Najosnovu. Najeee se koriste: e se koriste: ljivovica, lozovaljivovica, lozovaa i vinski destilata i vinski destilat. . Za proizvodnju travarica koriste se brojne lekovite biljke, pri Za proizvodnju travarica koriste se brojne lekovite biljke, pri emu emu one ne smeju sadrone ne smeju sadrati otrovne supstance. Biljke koje se koriste ati otrovne supstance. Biljke koje se koriste mogu biti samonikle ili se gaje na plantamogu biti samonikle ili se gaje na plantaama. ama.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAABiljke nikada ne treba brati za vreme kiBiljke nikada ne treba brati za vreme kie, rose, mraza i td, vee, rose, mraza i td, ve

posle rose po suvom i sunposle rose po suvom i sunanom vremenu.anom vremenu.Nakon berbe biljke ne treba sabijati u vreNakon berbe biljke ne treba sabijati u vree, poe, poto tada gube to tada gube

svoju boju i aromatisvoju boju i aromatinost. Treba ih slagati u drvene sanduke ili nost. Treba ih slagati u drvene sanduke ili korpe, pri korpe, pri emu treba obratiti paemu treba obratiti panju da se biljke meusobno ne nju da se biljke meusobno ne memeaju. aju.

Ako se radi o liAko se radi o liu i cvetovima, oni se ne mogu u i cvetovima, oni se ne mogu uvati vlauvati vlani, veni, vese vrse vri sui suenje, u hladu na promajnom mestu. Temperatura ne sme enje, u hladu na promajnom mestu. Temperatura ne sme biti visoka, biti visoka, do 30do 3000CC. Za gorke biljke temperatura su. Za gorke biljke temperatura suenja je neenja je neto to vivia a do 40do 4000CC, a mesnati delovi se su, a mesnati delovi se sue na e na 5050--707000CC. Korenje i plodovi. Korenje i plodovise najpre seku na sitne delove (radi lakse najpre seku na sitne delove (radi lakeg isparavanja vlage) i sueg isparavanja vlage) i sue e na suvom. Za suna suvom. Za suenje se koriste odgovarajuenje se koriste odgovarajue sue sunice, a nice, a najpogodnije su sunajpogodnije su suare sa lesama. Cilj suare sa lesama. Cilj suenja je da se oenja je da se ouva uva kvalitet i aromatikvalitet i aromatinost biljaka, kako ne bi donost biljaka, kako ne bi dolo do gubljenja lo do gubljenja lekovitih sastojaka.lekovitih sastojaka.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAANakon suNakon suenja, a pre upotrebe, bilje se pakuje u najlonske kese enja, a pre upotrebe, bilje se pakuje u najlonske kese

ili hermetiili hermetiki zatvorene sanduke i skladiki zatvorene sanduke i skladiti. ti. uva se u prostorijama uva se u prostorijama koja se redovno provetravaju i odrkoja se redovno provetravaju i odrava im se konstantna optimalna ava im se konstantna optimalna vlavlanost vazduha i temperature. nost vazduha i temperature.

Bilje treba zaBilje treba zatititi od kontakta sa vazduhom, suncem i vlagom, tititi od kontakta sa vazduhom, suncem i vlagom, kako bi se izbegla oksidacija, enzimatske reakcije (potamnjivanjkako bi se izbegla oksidacija, enzimatske reakcije (potamnjivanje), e), pojava plesnivosti i isparavanja kao i gubitak aromatipojava plesnivosti i isparavanja kao i gubitak aromatinih materija. nih materija. Posle dve godine aromatiPosle dve godine aromatine biljke postaju neupotrebljive, jer im se ne biljke postaju neupotrebljive, jer im se menja miris i ukus.menja miris i ukus.

U Srbiji raste nekoliko stotina mirisU Srbiji raste nekoliko stotina mirisnnog bilja, koje se uglavnom og bilja, koje se uglavnom koristi za dobijanje etarskih ulja. U poslednje vreme bilje se dkoristi za dobijanje etarskih ulja. U poslednje vreme bilje se dosta osta plantaplantano gaji, uglavnom nana, lavanda, kamilica, morano gaji, uglavnom nana, lavanda, kamilica, mora

i td.i td.Lekovito bilje sadrLekovito bilje sadri veliki broj sastojaka koji utii veliki broj sastojaka koji utiu na miris i u na miris i

ukus piukus pia. To se prvenstveno odnosi na a. To se prvenstveno odnosi na etarska ulja, gorke etarska ulja, gorke materije, taninske materije, masna ulja, organske kiseline, materije, taninske materije, masna ulja, organske kiseline, belanbelanevine i mineralne materije. evine i mineralne materije.

Etarska ulja kao nosioci mirisa i ukusa, koriste se za Etarska ulja kao nosioci mirisa i ukusa, koriste se za aromatizovanje piaromatizovanje pia, kojima daju specifia, kojima daju specifina obelena obeleja. Ulja se ja. Ulja se

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAekstrahuju i dodaju u vidu destilata ili macerata. Gorke materijekstrahuju i dodaju u vidu destilata ili macerata. Gorke materije sue susupstance koje probanjem na jeziku izazivaju gorak osesupstance koje probanjem na jeziku izazivaju gorak oseaj. aj. Taninske materije imaju astringencujuTaninske materije imaju astringencujua (opora) i gorkasta a (opora) i gorkasta svojstva.svojstva.

U biljkama ima smolastih i sluzastih materija koje su U biljkama ima smolastih i sluzastih materija koje su neponepoeljne, jer izazivaju mueljne, jer izazivaju muenja pienja pia, ako je koncentracija etanola a, ako je koncentracija etanola snisniena, pa se tada piena, pa se tada pie mora bistriti i filtrirati.e mora bistriti i filtrirati. Takoe su prisutne Takoe su prisutnei neisparljive organske kiseline (limunska, jabui neisparljive organske kiseline (limunska, jabuna, mlena, mlena), kao i na), kao i vivie masne kiseline u tragovima. Proteini (belane masne kiseline u tragovima. Proteini (belanevine) prelaze u evine) prelaze u macerate, gde prouzrokuju mumacerate, gde prouzrokuju muenja i taloenja i taloenja, a njihov prelazak enja, a njihov prelazak tetei, i, to je koncentracija etanola u pito je koncentracija etanola u piu veu vea. a.

Dobijanje aromatiDobijanje aromatinih macerata i destilata obavlja se na vinih macerata i destilata obavlja se na vie e nanaina: ina: a) maceracijaa) maceracija, , b) digestijab) digestija, , c) infuzijac) infuzija, , d) perkolacijad) perkolacija, , e) dekokcijae) dekokcija, , f) torefakcijaf) torefakcija

i i g) destilacijag) destilacija..

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAKada se macerati i destilati pripreme odlaze na harmonizaciju u Kada se macerati i destilati pripreme odlaze na harmonizaciju u

trajanju od nekoliko meseci, a zatim se pristupa proizvodnji trajanju od nekoliko meseci, a zatim se pristupa proizvodnji travarice.travarice.

Za spravljanje travarice potrebno je veliko iskustvo, imaginacijZa spravljanje travarice potrebno je veliko iskustvo, imaginacija i a i istanistanan ukus za sastavljanje brojnih kompozicija aromatian ukus za sastavljanje brojnih kompozicija aromatinih nih biljaka, s obzirom da se koristi veliki broj macerata i destilatbiljaka, s obzirom da se koristi veliki broj macerata i destilata, kao i a, kao i rakija kao osnova.rakija kao osnova.

Metoda spravljanja travarica sastoji se u sledeMetoda spravljanja travarica sastoji se u sledeem: Svaki maceratem: Svaki macerati destilat se dodaju pojedinai destilat se dodaju pojedinano u rakiju, dok se ne dobije no u rakiju, dok se ne dobije eljeni eljeni miris i ukus, a kod macerata i boja. miris i ukus, a kod macerata i boja.

Pri ispitivanju u Pri ispitivanju u aau se stavlja u se stavlja 20 ml rakije20 ml rakije i odreena koli i odreena koliina ina macerata ili destilata, tramacerata ili destilata, traeei najpovoljniji odnos, a sve zavisi od i najpovoljniji odnos, a sve zavisi od upotrebljene biljke i osnove.upotrebljene biljke i osnove.

Kao primer, uzima se pelin, koji se uzima u odnosu 1: 10 ili l mKao primer, uzima se pelin, koji se uzima u odnosu 1: 10 ili l mlldestilata na 10 ml rakije destilata na 10 ml rakije ljivovice. Pri ovom odnosu pelin ne dolazi ljivovice. Pri ovom odnosu pelin ne dolazi

do izrado izraaja, ali je rakija, koja je koriaja, ali je rakija, koja je koriena kao osnova, meka, punija iena kao osnova, meka, punija iharmoniharmoninija.nija.

PRIMARNA PROIPRIMARNA PROIZZVODNJA PIVODNJA PIAAU maceratu pelin se oseU maceratu pelin se osea na mirisu i ukusu u odnosu a na mirisu i ukusu u odnosu 1:101:10, ali , ali

je na ukusu izrazito gorak, tako da se koristi u odnosu je na ukusu izrazito gorak, tako da se koristi u odnosu 1:801:80. . Dobijena travarica je svetloDobijena travarica je svetlo--zelenkaste boje.zelenkaste boje.

Na isti naNa isti nain se obavlja ispitivanje i utvrivanje optimalnog in se obavlja ispitivanje i utvrivanje optimalnog odnosa pri upotrebi macerata ili destilata drugih biljaka, koji odnosa pri upotrebi macerata ili destilata drugih biljaka, koji ulaze uulaze usastav travarice. sastav travarice.

Travarice se dakle, proizvode kao: Travarice se dakle, proizvode kao: a) slatkea) slatke, , b) gorkeb) gorke

i i c) c) neutralne. neutralne.

AromatiAromatino i gorko bilje svojim hemijskim sastavom, doprinosi no i gorko bilje svojim hemijskim sastavom, doprinosi isticanju arome travarica, pri isticanju arome travarica, pri emu svaka upotrebljena biljka daje emu svaka upotrebljena biljka daje svoj pesvoj peat kompoziciji, zahvaljujuat kompoziciji, zahvaljujui svojoj specifii svojoj specifinoj aromi.noj aromi.

Travarice se uglavnom proizvode za liTravarice se uglavnom proizvode za linu (kunu (kunu) upotrebu, pri nu) upotrebu, pri emu svako domaemu svako domainstvo ima svoj recept, koji instvo ima svoj recept, koji uva kao poslovnu uva kao poslovnu tajnu koja se prenosi s kolena na koleno. Travarice se konzumiratajnu koja se prenosi s kolena na koleno. Travarice se konzumiraju ju kao tipikao tipina aperitivna pina aperitivna pia, koja izazivaju pojaa, koja izazivaju pojaano luano luenje enje eludaeludanih sokova, koje se manifestuje povenih sokova, koje se manifestuje poveanjem apetita.anjem apetita.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIASlide Number 10PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAKorijanderPRIMARNA PROIZVODNJA PIAMuskatni oraiPRIMARNA PROIZVODNJA PIAKorijander RogaPRIMARNA PROIZVODNJA PIAHmeljPRIMARNA PROIZVODNJA PIAAngelika Limun Slide Number 19Slide Number 20PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIASlide Number 24PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIASlide Number 33Slide Number 34PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAAnis MoraPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIASlide Number 45Slide Number 46PRIMARNA PROIZVODNJA PIASlide Number 48Slide Number 49PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIAPRIMARNA PROIZVODNJA PIA

brinjevac, klekovaca, dzin... 10

Documents