Branislav Nusic - Autobiografija

Download Branislav Nusic - Autobiografija

Post on 12-Nov-2014

66 views

Category:

Documents

11 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Branislav Nui

AUTOBIOGRAFIJA

PIEV PREDGOVOR

Ja mislim da uopte nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako ivot oveji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopte i ne pie. Ali se meni predgovorom valja opravdati to sam preduzeo ovaj posao pisanje biografije kojim se obino bave propali politiari, prognani vladari, besposleni penzioneri, bive dvorske dame i lanovi Akademije nauka. I, eto, toga opravdanja radi ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru. U jedno doba nastala je bila itava hajka na mene. Sve to je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se ee o mene, tako da sam bio postao neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su to se ve razume poinjali kritikom svoja literarna vebanja. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj nain stvorili donekle reputaciju oveka bez duha i talenta, poe se aputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za lana Akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga asa mogao oekivati da budem i izabran. Pa kako svaki akademik mora da izradi svoju autobiografiju, i kako je naim akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i vaan posao nisu dovrili, te se ni dan danas nita ne zna ni o njihovom ivotu ni o njihovom radu na nauci, to sam odluio da za vremena piberem grau za svoj ivotopis. Eto to me je uglavnom rukovodilo kada sam seo da piem ovu knjigu. Opis ovoga ivota otpoeo sam sa roenjem, nalazei da je to najprirodniji poetak. Polazei od toga fakta, ja se nisam uputao u stvari koje su prethodile mome roenju, poto o tome verovatno i nema nikakvih podataka. Autobiografiju sam zavrio enidbom, nalazei da posle enidbe ovek i nema autobiografije2

Uostalom, vreme od roenja do enidbe i jeste jedan period (sa mnogo potperioda) u istoriji ovekovoj. Onako otprilike kao to u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko Poluostrvo do propasti carstva na Kosovu ini jedan veliki period sa mnogo potperioda. ak bi se i u ivotu ovekovom taj period od roenja do enidbe mogao, kao i u istoriji, zvati period "od doseljenja do propasti". Kao to bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo i u ivotu, kao i u istoriji, nazvati: period "robovanja i patnji". Stoga sam se ja i zadrao samo na prvome periodu: od doseljenja do propasti. Dalji opis moga ivota poverio sam jednome svome prijatelju, vrlo talentovanome i otmenome gospodinu, za kojega sam se uverio da nijednu stvar ne kazuje onako kako je ona bila, ve je uvek dopunjuje, nameta i zamazuje, ne bi li je ulepao. Takvi su ljudi neobino podesni za biografije knjievnika i umetnika, jer je kod tih biografija pravilo da se svaka stvar tako ulepa kako bi veliki pokojnik potomstvu izgledao to uzvieniji i to plemenitiji. Biografi knjievnika i umetnika imaju u tome pogledu neobinu slinost sa maamodama i krojaicama. I kod njih postoji onaj krojaki ukus: "Ovo vam lepo stoji!", te biografiju tako kroje i doteruju kako bi to lepe stojala onome o kome piu. Ako je dami ruan struk, krojaica e napraviti hiljadu manica da ga pokrije; ako je knjievniku runa prolost, biograf e izmisliti hiljadu anegdota da je zamae: ako dama ima malo grbava lea, krojaica e joj izmisliti takav kroj da se to i ne opazi; ako umetnik ima malo grbav moral, biograf e izmisliti takva objanjenja da e takav moral izgledati kao vrlina Seam se, na primer, jednog sluaja kojega sam ja savremenik i svedok, a koji sam zatim preraen itao u biografiji. Lirski pesnik N. N. jedno jutro, treten pijan, sreo se sa svojim buduim biografom. Veliki pokojnik bivao je esto puta u ivotu svinja, ali je ovom prilikom naroito bio zabrljavio, tako da nije umeo ak ni kuu da nae.

3

Sluaj, prijatelju, rei e on, posrui i naslanjajui se svom teinom na budueg biografa oni to su pili sa mnom napustili su me, stoke boje, pa nema ko da me odvede kui. A ja, vidi, znam na nebu da naem velikog medveda, ali svoju kuu ne mogu nikako da naem! Ta je epizoda u biografiji ("Uspomena na pokojnog N. N.") glasila ovako: "Jednog jutra sreo sam ga sumorna i brina; elo mu je bilo mutno, a oi one oi kojima je on tako duboko ponirao u duu ovekovu bile su pune nekog udnog izraza bola i prekora. Kada sam mu priao, on se osloni na mene i ree mi: Posrem, posrem kroz ivot, jer su me svi prijatelji napustili. Ah, lake mi je nai pute nebeske no staze ivota. Oseam se usamljen, povedi me, povedi me!" I na to je biograf nadovezao svoj opiran komentar, objanjavajui dubinu misli u ovim reima pokojnikovim. U biografiji jednog slikara itao sam kako je u ivotu imao tekih neprilika, usled sukoba zastarelih pogleda naega drutva sa njegovom uzvienom umetnou. Ove su neprilike ak imale uticaja i na sam pravac rada njegovog. Dotle portretista Rembrantovih boja i manira i kompozitor zamanih invencija, preao je odjednom na "plener" pun sunca i svetlosti Meutim, meni je poznat jedan od tih sukoba njegove uzviene umetnosti sa zastarelim pogledima drutva. On je sedeo kod jednog krojaa, koji mu je za etrdeset dinara meseno, sem sobe, davao svako jutro po jednu kafu i uz to mu besplatno peglao pantalone. Iz blagodarnosti prema toj panji, on je izradio portret krojaev i njegove ene. Verovatno tom prilikom nastalo je i malo blie poznanstvo izmeu njih, te mu je od toga doba krojaeva ena sluila kao model. I krojaa nije nimalo bunilo kada bi zatekao svoju enu sa pozorinim lemom na glavi i kopljem u ruci, u poloaju Palade4

Atine, ali su u njemu pobunili zastareli pogledi naega drutva, kada ju je jednom zatekao u poloaju spartanske kraljice Lede, a slikara kraj nje kao labuda. Tom prilikom je kroja, bez obzira na to to e doi u sukob sa uzvienom umetnou, tako isprebijao labuda kako moe samo jedan ovek zastarelih pogleda uiniti. Onom istom utijom, kojom mu je svako jutro peglao pantalone, ispeglao mu je ovom prilikom rebra, a ivaom iglom sistema "Singer i komp.", toliko ga izbo da je slikar morao est nedjelja leati u bolnici, i od toga doba je sasvim napustio portrete i kompozicije, a odao se "pleneru", iskoriujui kao modele krave, koze i drebad, uveren da na taj nain nee doi u sukob niti sa zastarelim pogledima naega drutva, niti pak sa ljubomornim krojaima. To isto, samo malo drukije, i sa jednim kompozitorom. itao sam mu biografiju, po kojoj je u njegovoj aktivnosti posle prvih snanih i emotivnih kompozicija, nastala bila izvesna stagnacija, posle koje je komponovao liturgiju. Biograf tu stagnaciju objanjava nedaama branog ivota, jer ga njegova biva supruga nije umela dovoljno da razume. Kompozitor je imao da spremi jednu sopranistkinju za izvesno "solo" u jednoj svojoj kompoziciji. To je spremanje neto podue trajalo, i na kraju sopranistkinja izgleda da je dobro shvatila "solo", ali ga kompozitorova ena nije shvatila. I mesto aplauza i kite cvea, to je sopranistkinju oekivalo na koncertu, kompozitorova je ena, na glavnoj probi, razbila o njenu glavu nov novcat kiobran. I posle toga sluaja, a usled toga to ga nije supruga dovoljno razumela, nastala je ona stagnacija u kompozitorovoj aktivnosti, posle koje je komponovao liturgiju, i to ne toliko iz oseanja pobonosti, koliko to je sudijama duhovnog suda, prilikom brakorazvodne parnice, dao re da e komponovati novu liturgiju ako spor u njegovu korist ree. Eto tako se kroje haljine velikih ljudi, eto tako se piu biografije u krojakim radnjama za izradu biografije. I to je dobra strana tih biografija, koju istorija knjievnosti prilino iskoriuje,5

ali ti biografi imaju i jednu ravu stranu, koju poto poto treba suzbiti ili je bar onemoguiti. Ti biografi naime imaju obiaj da se posle smrti koga poznatijeg oveka uvuku u njegovu kuu i sa jednom policijskom revnou ispreturaju mu fijoke i sve hartije i hartijice koje se po kui nalaze. No i to im je malo, ve razviju pravu sudsku istragu, te ponu po celome svetu pribirati pokojnikova pisma, kolske svedodbe, priznanice i sva druga dokumenta, pa ih zatim sa istrajnou jednog pasioniranog islednika, deifriraju, komentariu, objanjavaju, obru rei, premeu reenice i na kraju krajeva, na osnovu novih podataka, tako izmoluju pokojnika, i tako prevrnu biografiju, koja je dotle bila napisana, da biva biografija lii prosto na prevrnut kaput, sa drugim depom koji je s leve strane grudi preao na desnu, sa novom somotskom jakom i sa novom postavom. Jer, valja znati da te biografske krojake radnje ne kroje samo nove biografije, ve vre i sve ostale poslove: prerauju stare, peglaju, vade fleke, prevru ih i krpe tamo gde se na kojoj biografiji pojavila rupa. Ja se, na primer, seam biografije jednoga naeg zaslunog oveka, poznatog naunika, profesora Stojana Antia, koja je u svoje vreme bila sasvim uljudno napisana i koja je, kao to sam uo, i sam pokojnik, dok je bio iv, proitao u jednome kalendaru i nije se bunio protiv nje. Po toj biografiji, pokojnik se rodio 1852. godine u Petrovcu, od majke Angeline i oca Miljka, koji je bio svinjski trgovac. Stojan je svrio osnovnu kolu u Petrovcu, niu gimnaziju u Poarevcu, viu i veliku kolu u Beogradu. Kako je po struci bio prirodnjak, to mu je odmah im je postao nastavnik dodeljeno da predaje jezik i gimnastiku, i u tom pravcu je razvio toliko svoju delatnost da je ak i izradio jednu iscrpnu naunu studiju o tragovima srpskih rei u sanskritskom jeziku. No dvadeset godina docnije, poto su se biografi doepali raznih njegovih privatnih pisama, ja sam na osnovu "novih podataka" itao sasvim drugu i drugaiju njegovu biografiju. Po toj novoj biografiji, pokojnik se nije zvao Stojan nego Spira; on je6

pogreno nosio prezime Anti, jer njegovo je prezime u stvari Nikoli. Njegova se majka nije zvala Angelina, jer mu je to bila maeha, ve Marija; njegov se otac nije zvao Miljko, ve Mijat, i nije bio svinjski trgovac, ve pop. Pokojnik se Spira nije rodio u Petrovcu, u Poarevakom okrugu, ve u Rekovcu, Jagodinskom okrugu; niu gimnaziju nije uio u Poarevcu, ve u Jagodini; Veliku kolu, nije uio u Beogradu, jer je svrio ratarsku kolu u Kraljevu. Kao nastavnik nije predavao ne