Dipl. Ing. Aleksandar Bogunovic

Poljoprivreda i obnovljivi izvori energije- anse i izazovi

POTENCIJALI POLJOPRIVREDNE BIOMASE U SRBIJI

Beograd, Jun 2010

SADRAJ PREZENTACIJE

Statistika poljoprivrede Srbije Obnovljivi izvori energije- pojam i resursi Korienje biomase- praksa i mogunosti Primeri biogas postrojenja na farmi svinja i goveda Zakonski okvir Aktivnosti institucija Vlade Srbije

Manje od 75

85 - 90

75 - 85

Preko 95

90 - 95

% obradivog zemljta

POLJOPRIVREDA SRBIJEPovrina 8,836,000 ha od ega je 5,701,000 ha obradivo zemljite

Poljoprivredno zemljite: 5,701,000 ha Obradivo zemljite: 4,867,000 ha Poljoprivredno zemljite po glavi st.: 0.56 ha Obradivo zemljite po glavi st.: 0.46 ha 87% zemlje je u privatnom vlasnitvu Broj gazdinstava: Around 778.000 Prosena veliina farme: 3 ha 44% stanovnitva ivi u ruralnom podruju 2/3 stanovnitva ruralnih podruja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom

Beograd, Jun 2010

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE IZ

POLJOPRIVREDEBIOMASA

BIOMASA Biomasa biorazgradljiva materija

nastala u poljoprivredi, umarstvu idomainstvima, koja obuhvata: biljke idelove biljaka, gorivo dobijeno odbiljaka, ostatke iz poljoprivredneproizvodnje (kukuruzovina, slama, granje, kotice, ljuske), ostatke izumarstva, stajsko ubrivo

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE IZ POLJOPRIVREDE

Postoji znaajan potencijal obnovljivih izvoraenergije iz poljoprivred za godinju proizvodnju odpreko 3 mil. toe Trenutno, godinja proizvodnja biomase u Srbijiiznosi cca- 12,5 million t (2.58 million of toe)

1,56 million toe poljoprivredna biomasa 1,02 million toe umska biomasa

BIOMASA IZ POLJOPRIVREDE60% Poljoprivredna biomasa

40% umska biomasa

Rol bale penine slameKukuruzovina Ostaci rezidbe vinove loze

Oklasak kukuruza

Bale sojine slame

Kotice kajsijaSuncokretova ljuska

Piljevina Sekanci ips Cepanice Okorci

Ostaci rezidbe vonjaka

RESURSI BIOMASE IZ POLJOPRIVREDE

ITARICE

ito, jeam, ra, kukuruz, suncokret, soja, uljana repica...40%- od ukupne obradive povrine75%- se proizvodi na malim i srednjim privatnim gazdinstvima25%- poljoprivredni kombinati i vee kompanije Nedostatak- ne standardni prinosi

VOE I POVRE

16% od ukupne obradive povrineU veim preradjivakim kompanijama biomasa se sakupljaNedostatak- relativno visok sadraj vlage

Beograd, Jun 2010

RASPROSTRANJENOST BIOMASE

itarice 40% obradivih povrinaVoe i provre 16% obradivihpovrina

Beograd, Jun 2010

RASPROSTRANJENOST BIOMASE

KORENJE POLJOPRIVREDNE

BIOMASE

Beograd, Jun 2010

1985- biomasa je sagorevana u 1200 objekata-procenjena energetska vrednost- 140 MW 25% jo uvek u funkciji

10 biogas postrojenja- Zapoeta konstrukcija-samo dva bila operativna

1994- zapoeta proizvodnja biodizela I dalje operativna

2007-VikotiriaOil- 100 000 t biodizela godinje

ISTORIJA KORENJA BIOMASE U SRBIJI

Nizak nivo korienja poljoprivredne biomase Slama se uglavnom koristi kao prostirka u talama Na privatnim gazdinstvima esto pale biomasu na

njivama u prolee i jesen Procena je da se oko 50% ostataka sa veih i oko

20% sa manjih gazdinstava mogu iskoristiti za proizvodnju energije

Upotreba za grejanje domainstava i zgrada- retko Ne postoji trite za prodaju proizvoda od biomase Usitnjenost poseda- poskupljuje sakupljanje i

transportne trokove biomase

PRAKSA KORIENJA BIOMASE

Beograd, Jun 2010

Mogunosti korienja biomase

Beograd, Jun 2010

Za proizvodnju biogasa gas nastao anaerobnim procesom iz biomase tj. iz ostataka u poljoprivrednoj

proizvodnji 60 -80 % CH4- toplotna mo-8570 kcal/m3 ili 9960 kWh/m3. Ostalo su CO2 (oko 20%), HSGas ovakog kvaliteta se moe koristiti za: Proizvodnju struje Kao gorivo za kotlove za industrijsku upotrebu Za kotlove za grejanje prostorija; Direktno sagorevanje za kuvanje ili rasvetu Spaljivanje radi spreavanja zagaenja atmosfere (Mexico model- CDM)

Za Direktno sagorevanje:

- Zagrevanje prostorija, objekata, plastenika, kuvanje...- Briketiranje i peletiranje- Proizvodnju struje direktnim sagorevanjem ili u formi ko substrata sa stajnjakom

Mogunosti korienja biomase

Beograd, Jun 2010

BIOGAS POSTROJENJE

Beograd, Jun 2010

Konkretan primer biogas postrojenja na farmi krava

PRIHVATNA JAMASILAA BILJNIH

OSTATAKA

ORGANSKI OTPAD 110t/dan

1.600 KRAVA + 1.400 TELADI

BIOGASNI FERMENTOR

4.000m3

LAGUNA ZA SEPARISANU

TENOST

REZERVOAR BIOGASA

1.800.000Nm3/god

GE JENBACHER KOGENERACIJA

STRUJA, 4.208.000kWh/god vlastita potronja, ED mrea

TOPLOTA, 4.460.000kWh/god grejanje fermentora, teladi,

staklenika, poslovne zgrade, sanitarna topla voda...

+ BIOUBRIVO (14.000m3/god)

+ KJOTO (40.000t CO2/god)SMANJENJE POTRONJE LIGNITA (8.000t/god, 1.600t

pepela)

Beograd, Jun 2010

SAGOREVANJE BIOMASE

Konstrukcija i rad postrojenja za sagorevanje peletirane biomase

Kotao snaga do 40 kW Kotao snaga do 80 kW

Red. br. Vrsta goriva Donja toplotna mo (kJ/kg)1. Slama penice 13.7002. Slama soje 15.2003. Kukuruzovina 13.6004. Oklasak 14.3005 Ljuske suncokreta 17.5006. Drvo 18.1007. Drveni ugalj 30.1008. Mrki ugalj 22.500

Kameni ugalj 32.500Koks 28.800Ulje za loenje- lako- teko

42.08041.780

Benzin 42.040

Toplotne moi razliitih vrsta goriva (pri niim vlanostima)

Prednosti u odnosu na ostale postupke spremanja biomase::

poveanju masa biogoriva po jedinici zapremine (gustine), smanjenju trokova manipulacije i transporta, smanjenju skladinog prostora, usporavanju biolokih procesa kvarenja biomase, poveavanju energetske efikasnosti postrojenja u odnosu na postrojenja za

sagorevanje balirane mase,.

Briketiranje i peletiranje biomase

Nedostaci:

Potrebna je priprema materijala na odreenu vlanost i granulaciju,U izvesnim sluajevima su neophodni aditivi (kod kompozitnih briketa sa ugljenom prainom i dr.),Mora se ulagati u neophodnu tehnologiju koja je nuna za odvijanje procesa Neophodna je potronja energije za pripremu biomase

SAGOREVANJE BIOMASENesto iz steenih iskustva:

Sva toplotna postrojenja mogu koristiti biogorivo

Kod sagorevanja biomase treba favorizovati jedinice od 40-1000 kW,

Za kapacitete preko 6 MW, treba koristiti biogorivo u formi peleta ili briketa;

Za postrojenja preko cca 300 kW treba predvideti automatsko loenje

Mora se teiti to veem stepenu iskorienja postrojenja, sa maksimalnim

sagorevanjem goriva i minimalnim zagaenjem ivotne sredine

Sa dananjim trendovima cena energenata, investicije se relativno brzo isplate;

Korienja biomase u energetske svrhe, od faze prikupljanja, pa sve do

potroaa toplote, uz to veu mehanizaciju i automatizaciju sistema;

Postrojenje mora biti dugoveno (i do 15 godina rada) i pouzdano u radu;

Posluivanje postrojenja za sagorevanje biomase mora biti lako i jednostavno

Energetski potencijal biomase iz poljoprivrede

oko 1,7 miliona toe uz pretpostavku da se moe iskoristiti 1/3 biomase

KulturaOstatak za korienje u

energetske svrhe(1000t)

Penica 1.365,00

Jeam 180,00

Ra 4,40

Kukuruz 1.140,00

Suncokret 240,00

Soja 130,00

Uljana repica 1,60

Ukupno 3,060

Ratarstvo

Vrsta voa

Ostatak za korienje u energetske svrhe

(t)

ljive 393,500

Jabuke 36,200

Vinje 55,000

Kruke 14,000

Breskve 35,100

Kajsije 15,500

Orasi 55,000

Groe 515,000

Ukupno 1,119,300

Voarstvo i vinogradarstvo

Beograd, Jun 2010

Vrsta voaBroj

stabljika(*103)

Proizvodnja voa(t/god)

Vrsta rezidua biomaseOstaci

biomase(t)

Godinji energetski ekvivalent

(TOE)

ljiva 50,630 382,400 Granice, kotice 393,500 132,600

Jabuka 17,570 198,400 Granice, ljuska 36,200 10,900

Trenja 12,280 99,950 Granice, kotice 55,000 16,500

Kruka 7,080 70,000 Granice, ljuska 14,000 4,300

Breskva 4,450 44,400 Granice, kotice 35,100 11,700

Kajsija 1,900 27,500 Granice, kotice 15,500 4,100

Orah 2,100 21,500 Granice, kora 55,000 14,100

Groe 77,390 213,000 Granice, ljuska, seme 515,000 166,300

UKUPNO 360,500

Source: M. Ilic, B. Grubor, and M Tesic, op.cit.

Energetski potencijal rezidua biomase iz odravanja vonjaka i prerade voa

Beograd, Jun 2010

Mali broj sistema za sakupljanje stajnjaka- otvorene lagune Slabo korienje stajnjaka kao ubriva Nedostatak mehanizacije za manipulaciju stajnjakom Nepostojanje modernih pogona za proizvodnju biogasa Porast interesovanja meu farmerima za primenu novih metoda i

tehnologija Nedostatak znanja i slaba informisanost o modernim tehnologijama Slab sistem podrke- finansijske i pravne.

Korienje stajnjaka

Beograd, Jun 2010

Broj grla stoke i energetski potencijal stajnjaka

Vrsta stoke Broj grla stoke Stajnjak BiogasGodinji

energetski ekvivalent

m3/day m3/day [toe]

Goveda 260,300 5,270 105,000 20,140

Svinje 1,655,100 4,560 91,200 17,500

ivina 2,350,000 480 24,000 4,600

Ukupno 42,240

BROJ RELEVANTNIH FARMI ZA OIE

FARME GOVEDA

100 do 500 grla stoke- 60 Preko 500 grla stoke- 12

FARME SVINJA

200 DO 500 krmaa- 18 500 do 1500 krmaa- 25 Preko 1500 krmaa- 9

PRIMER- BIOGAS NA FARMI GOVEDA

U Proseku 0.96 m3 biogasa po kravi na danProcenjeni period otplate postrojenja- 6 godina (bez podsticaja)

Parametar Farma Jedinica mere

Broj krava 1,000 grlo

Proizvodnja metana544,507 m3 CH4/ godinje

62 m3 CH4/ hKoncentracija metana 60% % v/v

Proizvodnja biogasa (pogon 250kW)907,512 m3 biogas/godinje

104 m3 biogas/hProizvodnja struje 1,803 MWh/godinjeInvesticija u postrojenje 1,314,233 Euro

Operativni trokovi + odravanje (12 godina) 813,215 EuroSmanjenje emisije CO2 7,744 t CO2/godinje

PRIMER- BIOGAS NA FARMI SVINJA

U Proseku 0.15 m3 biogasa po krmai na danProcenjeni period otplate postrojenja- 8 godina (bez podsticaja)

Parametar Farma Jedinica mereBroj krmaa 10,000 grlo

Proizvodnja metana335,070 m3 CH4/ godinje

38 m3 CH4/ hKoncentracija metana 60 % v/v

Proizvodnja biogasa (pogon 200kW) 558,450 m3 biogas/godinje64 m3 biogas/h

Proizvodnja struje 1,110 MWh/godinjeInvesticija u postrojenje 971,077 EuroOperativni trokovi + odravanje (12 godina) 600,878 EuroSmanjenje emisije CO2 4,576 t CO2/godinje

Svakih 10g dodate slame na 1kg stajnjaka poveava prinos metana za 10%,

Dravne institucije nadlene za razvoj korienja obnovljivih izvora energije - biomase

MINISTARSTVO ZA NAUKU I

TEHNOLOKI RAZVOJ

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,

UMARSTVA I VODOPRIVREDE

MINISTARSTVO IVORNE

SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA

Nadleno za razvoj poljoprivrede i umarstva, koji predstavljaju sirovinsku osnovu za korienje biomase za proizvodnju energije

Nacionalni program za energetsku efikasnost tehnoloki razvoj i izrada pilot postrojenja

Planiranje i izgradnja postrojenja koja koriste OIE

Sistem zatite i odrivi razvoj i korienje resursa

Praenje klimatskih promena i podrka razvoju OIE

Sprovoenje aktivnosti u vezi donoenja i primene Strategije odrivog razvoja Republike Srbije

SAVET ZA ODRIVI RAZVOJ

POTPREDSEDNIK VLADE ZA EVROPSKE

INTEGRACIJE

AGENCIJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST I REGIONALNI

CENTRI

Programi podrke korienju obnovljivih izvora energije

Treninzi i kampanje za podizanje svesti o znaaju korienja OIE

Centri Beograd, Novi Sad, Ni, Kragujevac, Kraljevo

MINISTARSTVO EKONOMIJE I

REGIONALNOG RAZVOJA

Sprovoenje aktivnosti koje podstiu regionalni razvoj -posebno u nedovoljno razvijeniim podrujima

MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE

Razvoj i primena politika za proizvodnju elektrine i toplotne energije iz obnovljivih izvora

Sprovoenje aktivnosti za poveanje korienja OIE na teritoriji AP Vojvodine

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA

ENERGETIKU I MINERALNE SIROVINE

Beograd, Jun 2010

NE POSTOJI INSTITUCIONALNI MEHANIZAM ZA KOORDINACIJU AKTIVNOSTI DRAVNIH INSTITUCIJA U PRAVCU POVEANJA KORIENJA BIOMASE

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI---- klju investiranja Definie urbanistiko planske uslove za izgradnju postrojenja koja koriste OIE Skrauje vreme za izdavanje graevinske dozvole

ZAKON O ZATITI IVOTNE SREDINE Racionalno korienje prirodnih resursa Fond za podsticaj OIE (biomase)

ZAKON O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU Sagledava uticaj na ivotnu sredinu postrojenja koja koristi biomasu

ZAKON O INTEGRISANOM SPREAVAVANJU I KONTROLI ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE Definie IPPC dozvolu za postrojenja koja koriste biomasu- Direktiva 96/61/EEC o integralnoj

prevenciji i kontroli zagadjivanja (Integrated Pollution Prevention and Control - IPPC) Uvodi najbolje dostupne tehnike (BAT) za postrojenja koja koriste biomasu

ZAKON O UPRAVLANJU OTPADOM Korienje otpadnih tokova za proizvodnju energije (biodizel, biogas) Izgradnja postrojenja za korienje deponijskog gasa

ZAKON O ZATITI VAZDUHA Definie granine vrednosti emisije za postrojenja koja koriste biomasu kao gorivo

KJOTO PROTOKOL Formirano je Nacionalno telo za sprovoenje mehanizma (DNA) istog razvoja i projekata iz ove

oblasti

Beograd, Jun 2010

ZAKONSKI OKVIR

Uredba o merama podsticaja za povlaeneproizvoae elektrine energije

Vrsta elektrane Instalisana snaga (MW) Cena (c/kWh)

Elektrane na biomasu

2.1 500 kW 13,6

2.2 500 kW 5 MW 13,845 0,489*

2.3 5 MW 11,4

Elektrane na biogas

3.1 0,2 MW 16,0

3.2 0,2 MW 2 MW 16,444 2,222*

3.3 2 MW 10 MW 12,0

Beograd, Jun 2010

Izdavanje dozvola

Zakon o energetici (Sl. glasnik RS 84/04) - lan 27.

Energtska dozvl s pribavlja za igradnju i rekonstrukciju objekata za proizvodnju elektrine energije snage preko 1 MW izdaje Ministrarstvo rudarstva i energetike

Za objekte instalisane snage do 1 MW graevinske dozvole izdaje lokalna samouprava (male hidro elektrane, elektrane na biogas, solarne elektrane, elektrane na deponijski gas, elektrane na biomasu)

Optina

Ne

Energetskadozvola

Graevinskadozvola

10 MW

Min rudarstva i energetike

ugovor sa EPS

Status povlaenogproizvoaa i Feed-

in tarifaLicenca

Min rudarstva ienergetike

Min ivotne sredine iprostornog planiranjaMin rudarstva i

energetike

Optina Min rudarstva i energetikeugovor sa EPS

Nije potrebno Nije potrebno

Agencija zaenergetiku (AERS)

Agencija zaenergetiku (AERS)

Beograd, Jun 2010

Akcioni plan za biomasu

Ciljevi

Definisanje aktivnosti koje e doprineti korienju biomase kao OIE imajui u vidupotencijale i trenutno nacionalno zakonodavstvo, kao i evropske direktive

Utvrivanje problema/prepreka u procesu korienja biomase u energetske svrhe idefinisanje akcija za njihovo prevazilaenje - odgovornih institucija i rokova za realizaciju

Radna grupa

Ministarstvo rudarstva i energetike Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i

vodoprivrede Ministarstvo zatite ivotne sredine i

prostornog planiranja Ministarstvo nauke i tehnolokog razvoja Ministarstvo ekonomije i regionalnog

razvoja Agencija za energetsku efikasnost Pokrajinski sekretarijata za energetiku i

mineralne sirovine

umarski fakultet Univerziteta u Beogradu Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu Javno preduzee Srbijaume USAID Projekat za razvoj

konkurentnosti UNDP NL Agency (SenterNovem)

Akcioni plan za biomasu Identifkovani problemi / preprek

o Nepostojanje zvanine liste termina idefinicija

o Nepostojanje zvaninih procena oraspoloivoj koliini biomase premameunarodno priznatoj metodologiji

o Nepostojanje transparentnog tritao Nepostojanje tehnikih standarda

ukljuujui i listu sirovina i ostataka koji semogu koristiti u proizvodnji energije

SIGURNOST SNABDEVANJA SIROVINAMA

DOZVOLE, SAGLASNOSTI, ODOBRENJA

o Nedovoljno poznate i dugotrajneprocedure za dobijanje dozvola, odobrenja, saglasnosti

o Nepostojanje obaveze za sertifikacijuureaja i biogoriva

KOMUNIKACIJA

o Nedovoljna obavetenost javnostio Nepostojanje strune asocijacije za

biomasu

o Nedostatak demonstracionih projekata ipilot postrojenja

o Nedovoljno uee u meunarodnimprojektima

o Raznolikost i kompleksnost tehnologijao Nedostatak laboratorija i opreme za

istraivanje

NAUNO-TEHNOLOKI RAZVOJ

FINANSIJSKI I EKONOMSKI ASPEKTI

o Nepostojanje konkurentnih mikro kreditao Nepostojanje efikasnih mehanizama

podrkeo Nedovoljno korienje raspoloivih

fondova i finansijskih sredstava za razvojsektora biomase

Beograd, Jun 2010

DA LI TREBA PROMOVISATI OIE I ZATO

Obaveze u skladu sa potpisanim medjunarodnim ugovorima i poveljamaOuvanje i zatita ivotne sredine- smanjenje emisija gasova (GHG) Iskorienje par milliona t biomase koja se danas spaljujeStvaranje novog trita za poljoprivredne proizvodjae (biomasa)Kompetitivnost i konkuretnost poljopirvrednih proizvoda +++ Iskorienje poljoprivrednot zemljita nieg kvalitetaDiverzifikacija aktivnosti na selu- novi izvori prihodaNova radna mestaObezbeivanje potreba za energentima- smanjenje uvozaOdrivo korienje resursaUvoenje novih tehnologija i praksi u poljoprivrednoj proizvodnji .....

HVALA !

Aleksandar Bogunovi

Rukovodilac grupe za tehniku podrku ruralnom razvojuSektor za ruralni razvoj

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivredealeksandar.bogunovic@minpolj.gov.rs.

Slide Number 1SADRAJ PREZENTACIJESlide Number 3Slide Number 4BIOMASASlide Number 6Slide Number 7Slide Number 8Slide Number 9Slide Number 10Slide Number 11Slide Number 12Slide Number 13Slide Number 14Slide Number 15BIOGAS POSTROJENJEKonkretan primer biogas postrojenja na farmi kravaSAGOREVANJE BIOMASESlide Number 19Slide Number 20SAGOREVANJE BIOMASESlide Number 22Slide Number 23Slide Number 24Slide Number 25BROJ RELEVANTNIH FARMI ZA OIEPRIMER- BIOGAS NA FARMI GOVEDAPRIMER- BIOGAS NA FARMI SVINJASlide Number 29Slide Number 30Slide Number 31Slide Number 32Slide Number 33Slide Number 34Slide Number 35Slide Number 36