6 Ogledalo

B I Z N I S

Januar 2008

7OgledaloJanuar 2008

D A S E N E Z A M E R I M O

Jo{ iz detinjstva, od prvog velikog odmora pam-

tim dobro to zvonce, {kolsko zvono. Se}am se i jarca u

selu Ravutovo iznad Ni{ke Banje, sa zvoncetom oko vrata,

ili se to tada zvalo klepetalo. Tog jarca sam jedanput iza-

zvao na dvoboj i sa jarcem podelio megdan udarcem glave

u glavu ispred nekih divljih kupina . Dobro da nisam tada

zavr{io u bolnici sa potresom mozga ili slomljenom loban-

jom. Jarac se propeo na zadnje noge i bum!. Zvonilo mi

je nekoliko dana u glavi. Zanimljivo, o ovom porazu nikad

nikome nisam rekao ni re~i, nego sada samom sebi, pa i

tebi, pri~am ispovest koja jo{ uvek klepe}e u meni.

Seoski zvonik nekako tu`no odzvanja i obi~no se

prolama nebo kada neko od seljana ispusti du{u i du{a

poleti prema nebeskom carstvu i zvezdama. Zvono u filmu

“Andrej Rubljov” Aleksandra Tarkovskog govori o ruskim

zvonima i meri se dubinom prvog otkucaja u srcu jo{

nerodjenog deteta, u stomaku majke. ^arobna zvona, i

konopac, i napukle ruke zvonara. Biju zvona kroz vreme i

kroz na{e `ile kucavice! Zvone zvona!

Gospode na{ pravoslavni, ja ~ujem na{ srpski

zvonik, kako odjekuje, kao neka tiha, bronzana ti{ina.

Kakva lepota iz nebeskih lelija, iz nebeskog ognji{ta, otku-

cava srce zvona, zvona koja nas prate od po~etka i tu`no

odjekuju na kraju, i negde se tu izme{a miris srpskog blata,

i zvuk sa neba, i gavranova crna boja, kao kap crnine na

slikarevoj paleti. Crno na crno. Odjek leleka.

Po`eleo sam zvonike koji se pote`u `ivom

rukom, pisma ispisana perom i mastilom, satove koji se

navijaju prstima, uz kreket federa i u{ica. Ba{ onaj

~asovnik u kredencu koji zazvoni u {est i trideset i ska~e

kao mali `ivi stvor i organizam na dasci, sa onim lepim

fosfornim brojevima koji sjaje u no}i, kao o~i.

Brojevi i kazaljke, zeleni svici ispod jorgana, u{u{kani u

fosfor i mrak.

Ustvari, ja sam jedno obi~no radni~ko dete i ba{

ne znam da li time treba da se

hvalim ili da `alim zbog toga, ili

da time trgujem na tenderu bo`ije

osude ili kazne, a mo`da sam

time i nagra|en. Ne znam, jer

sam davno nau~io {ta zna~i:

“Sine moj, nema se!”

Otac moj, Stanimir, je

vozio veliki kamion, {leper, od

Nema~ke do Istambula, Var{ave i

Moskve. Uvek je u svom selu

^agrovcu, u op{tini Zaplanje,

imao verne slu{aoce i publiku

ispred seoske zadruge, pored

~esme. Pri~ao je sa zanosom i

optimizmom o ruskoj sili, o kol-

hozu i ruskim dr`avnim zadruga-

ma, o samaljotu i ruskom vozilu

koje se {eta mese~evom lunom, kao neka sve~ana zaprega

u kojoj lebde ruski kosmonauti. Gledao sam lica seljaka sa

fla{om piva u ruci i beskrajno bio ponosan na dostignu}a

ruskog saveza i ruskog ~elovjeka i svog ponositog oca, koji

je mlatio rukama i name{tao ka~ket, ba{ kao i Lenjin.

Moram sad biti iskren, pre nekoliko dana sam

slu{ao ispovest na{eg uva`enog politi~kog anal-

iti~ara, ovde u ^ikagu, i ne{to me sve zajedno

podsetilo na ono moje klepetalo i one de~ijie

snove. On je od srca, kao neki beli andjeo, gov-

orio o Kosovskom boju i slavio rusku vojnu silu, i

nekako me je taj ~ovek vratio u nestvar i bajkovitu

dru`bu, na to seosko imanje ispred seoske zadruge, na

~esmu i hladnu vodu. Prijalo mi je da slu{am sve ono

{to mi je blisko i `ivi u mom srcu, mada znam da

je Kosovski boj zavr{en, tako|e znam da je neka-

da nestvar prelepa, kao kaleidoskop od {arenih

kristala i nebeskih zvona.

Setih se nastavnice ruskog jezika.

Jednog je dana donela pet ceduljica u razred

i upitala: da li neko `eli da se dopisuje sa vr{njaci-

ma iz Rusije? Podigao sam ruku i zapala mi je neka

Tatjana iz Vladivostoka... I pisao sam tako godinu, i drugu,

i na kraju se umorio od pisama na ruskom jeziku. Jednom

sam poslao paket sa farmericama, `enskim carapama i

`vakama za novu godinu u daleku Rusiju, Tanji koju nikad

nisam upoznao. Gledao sam mapu sveta i divio se veli~ini

Sovjetskog Saveza, merio daljinu izmedju Ni{a i

Vladivostoka.

A za kim to, ustvari, zvona zvone i lome se

nebesa svekolike vaseljene? Da nije mo`da odzvonilo i

ovoj na{oj usamljenoj planeti zemlji? Da li je na pomolu

nuklearni rat, da li se pribli`ava kraj sveta i suludog ljud-

skog roda? Da li }e se led na Grenlandu otopiti br`e nego

{to to nau~nici predvidjaju? Da li je zemlja postala kugla

od porcelana koja leti u sunovrat? Mnogo pitanja, a pre-

malo odgovora. I na kraju: da li je Kosovo zaista tako veli-

ki problem ovog ~ovecanstva ili samo rutinska procedura

davno dogovorenog plana? I da li }e Srbija posle svega

biti nagra|ena? Verovatno ho}e, bi}e nagrade, ali pitanje

je da li mi Srbi stvarno imamo vremena da ~ekamo da nam

majka Rusija stane na noge i onako lepo oja~a? Da li }e

tada nas Srba uop{te biti na zemlji, da tu nagradu pode-

limo i da se njome osladimo? Ili su pitanje Kosova i

NATO pakta samo dve tu`ne alatke u rukama magi~noga

Voislava, koji se izgleda

jedino po frizuri razlikuje od

svog prethodnika i pokojnika

iz Po`arevca? Mo`da bi

Voica ba{ preko Kosova da

odlo`i kraj jedne neuspele i jalove

epohe u razvoju moderne srpske

drzave, ba{ one dr`ave iz koje

ne}emo da be`imo glavom bez

obzira, dr`ave kakvu zaslu`ujemo?

Zna on odli~no, bez NATO pakta

mi ne}emo u}i u Evropu, a sa

Rusima odosmo u lepu

Aziju. Onaj ~ardak ni na

nebu ni na zemlji je ba{

super mesto za ~uvanje ma~aka, pa

lepo, persijske ma~kice i debele knji`urine, a {ta }emo sa

onima koji umesto ku}nih ljubimaca ~uvaju decu? Onu

decu ~iji roditelji nisu stanodavci u Beogradu, niti su tajku-

ni po Srbiji, onu decu koja u~e engleski i ~u~e pred

ambasadama, da pobegnu, ba{ kao i mi. Jednu najobi~niju

stvar nikako ne mogu da razumem: za{to bar mi, ameri~ki

Srbi, ne mislimo dublje i toliko mrzimo zemlju u kojoj

`ivimo, zemlju Ameriku? Zemlju u kojoj su se rodila na{a

deca, u kojoj smo se oku}ili, navozali lepih automobila i

kupili sve ono {to smo oduvek `eleli, najeli se svih |akoni-

ja kojih smo nekada bili `eljni. Definitivno ima ne{to u

nama {to nas razdvaja od drugih naroda.

Ne mogu ni da zaboravim kako je moj Stanimir opi-

sivao preveliko Rusko Carstvoo i zvono koje se

“Omaknulo i palo “ zbog te`ine i snage, a na tom mestu,

mestu pukotine, danas mo`e da u zvono udje ~ovek.

Zamislite koliko je onda veliko bilo to rusko zvono, koliko

je srebra i `eleza u njega saliveno.

Od svog tog odjeka i zvonjave, ostade mi samo za

uspomenu suvenir ruske rakete sa izgraviranim imenom

kosmonauta Juria Gagarina. Pa nek nam `ive bra}a, ali

danas mi nismo u prilici da im puno pomognemo. Mo`da

}e i biti prilike, negde u budu}nosti.

I opet ~ujem ono {kolsko zvono i vidim sneg koji

tiho pada i lepi se za kro{nje topola i breza u onom {kol-

skom dvoristu. Vidim kaljavu pe} i onu malu ~arobnu

kutijicu, koja zvoni jednu poznatu rusku melodiju iz

nekog filma, ~ujem setnu muziku – cing, cang, cong.

Poklon koji je donet meni tim `utim kamionom na

to~kovima, kao topla ruska du{a. Od Moskve, preko

Karpata, do {kolske u~ionice I5 jedne snegom prekrivene

{kole u gradu Ni{u, jedne u~ionice koja miri{e pomalo

na ugalj, sa zelenom {kolskom tablom i mar{alom u

belom i slikom Lenjina. Po~inje ~as ruskog jezika, jezi-

ka koji mi nikad nije zatrebao, jezika koji nikada nisam

nau~io. A kada se vratim u to dvori{te, gledam u sneg

koji krupno pada, kao {to pada i negde u dalekom

Vladivostoku, i jo{ dalje, negde na Severnom Polu.

Odnekud odjekuju zvona, na{a zvona, ~ujem glas nas-

tavnice ruskog jezika i glas sa dalekih Karpata. Praznici

i ikone koje nas ljube, mir je na nebu, mirno je u du{i,

Bog je sa nama.

Pi{e: Boban Ili}

ZA KIM ZVONA ZVONE

8 Ogledalo

B I Z N I S

Januar 2008

9

B I Z N I S

OgledaloJanuar 2008

10 Ogledalo

B I Z N I S

38 GODINA ISKUSTVA GARANTUJE VAM

KVALITET USLUGE I NAJPOVOLJNIJE CENE

Januar 2008