BIODINAMIKA (Kinetika)Uspostavljanje kretanja Moment inercije Zamah Tranje - analiza

Uspostavljanje kretanja Sva kretanja ovek realizuje u jednoj od tri vrste ravnotee Tri osnovna naina za uspostavljanje kretanja cilj je da se narui odnos izmeu teita tela i take oslonca koji vlada u statikim uslovima Labilna ravnotea teite tela se mora izvesti izvan take oslonca Stabilna ravnotea teite izvan linije koja predstavlja vertikalnu projekciju take veanja

Veina kretanja iz labilne vrste ravnotee pri emu se mora naruiti izbalansiran odnos izmeu obrtnih momenata gravitacione i miine sile Uspostavljanje kretanja napred smanjenje tonusa (distrahovati) miia zadnje loe potkolenice pliometrijska kontrakcija, i pomeranje teite napred Voljnom kontrakcijom poveava se obrtni moment gravitacione ili smanjuje miine sile

Uspostavljanje kretanja nazad poveanje tonusa (kontrahovati) miia zadnje loe potkolenice koncentrina kontrakcija, i pomeranje teite nazad Bono kretanje jae odupiranje jednom nogom, podizanje karlice i naginjanje kimenog stuba u stranu

Uspostavljanje kretanja iz stabilne vrste ravnotee njih, aktivacijom trbune i muskulature ruku teite se pomera ispred (iza) teita i podie ime se poveava obrtni moment sile tee Uspostavljanje kretanja iz indiferentne vrste ravnotee pomeranje teita od take obrtanja

Zamah U velikom broju sportskih pokreta Za objanjenje zamaha, odluujuu ulogu ima Koliina kretanja K = m V (proizvod mase i brzine kretanja)

ZAMAH

r

ZAMAH

r

K

ZAMAH

rmV

rmV

Zamah (Z) - proizvod koliine kretanja i rastojanja od fiksne take do teita tela koje se kree

C

rmV

Zamah (Z) - proizvod koliine kretanja i rastojanja od fiksne take do teita tela koje se kree

Z=mVr

Zamahom se reava niz zadataka... Prenoenje delova tela sa jednog mesta vrste podloge na drugo Pojaavanje impulsa sile (skonog impulsa) Formiranje relativno vrstog oslonca u otvorenom kinetikom lancu, ime se stvaraju uslovi za reaktivno prenoenje zamaha

Biomehanika zakonitost energija proizvedena zamahom prenosi na celo telo Stvorenu energiju mogue je preneti na jedan deo tela, dok segment kojim je zamah izvren ostaje u potpunom mirovanju ili veoma sporom kretanju (reaktivno prenoenje zamaha) Agonisti antagonisti... Gimnastiar na razboju...

Moment inercije Prvi Njutnov zakon inercija je proporcionalna masi (to je masa nekog tela vea, ono e se snanije suprotstavljati kretanju) U realnim uslovima dva tela iste mase i zapremine, deluju na istom kraku i prelaze isti put...ne moraju posedovati i istu koliinu inercije ne moraju se kretati istom brzinom pri istim spoljanjim uslovima

MOMENT INERCIJE

MOMENT INERCIJE

MOMENT INERCIJE

M1 = M2 r1 = r2

Obrtni moment proizvod sile i kraka na kome ta sila deluje O = F a Masa (m) potencijalna sila Rastojanje od teita tela do fiksne take obrtanja (r) potencijalni krak Biokinetika Moment inercije (suprotno dejstvo, obrnuta proporcionalnost sa obrtnim momentom) Mera inertnosti kod rotacionih kretanja, to je moment inercije vei stopa rotacije je manja U realnim uslovima teko moe da se promeni krak, pa se onda utie na promenu rasporeda mase tela koje se kree Masa tela vei broj materijalnih taaka i svaka imasopstvenu masu....

MOMENT INERCIJE

I=m

2 r

MOMENT INERCIJE proizvod sume masa i kvadrata rastojanja od centra mase do centra obrtanja

Promena momenta inercije tokom veleobrta na vratilu

Mehanika sportskih vetina Tehnika i mehanika neodvojivi Tehnika najvanije tehnike karakteristike sportske vetine Koji obrasci pokreta treba da se dese kada sportista tri, pliva, baca, skae, podie... Mehanika mehaniki principi koji se odvijaju tokom izvoenja tehnike mehaniki razlozi zato se tehnika izvodi upravo na taj nain

Tranje Distanca i vreme tranja odreuje frekvenciju i duinu koraka Potisak napred uz pomo sile reakcije podloge Tehnika tranja se menja u zavisnosti od discipline sprinteri provode vie vremena u letu, energinije zamahuju rukama, vie podiu kolena, vea duina koraka, vee savijanje noge... Tenzija loa po trkae vea potronja energije i ograniavanje pokreta miia i amplitude pokreta...

Tehnika 1. dobra tehnika tranja podrazumeva optimalnu kombinaciju duine i frekvencije zaveslaja. Preteno brzo-kontrahujua vlakna esencijalna za vrhunske sprintere 2. tranje zahteva odlinu fleksibilnost nogu, kukova, ramena. Naroito je vano u karlinoj regiji i kukovima

3. ruke trkaa su savijene 90 i ljuljaju se snano napred-nazad. ake oputene i kreu se od visine kukova od nazad, do visine ramena ka napred 4. Odrazna noga se oprua skoro do potpune ekstenzije. Kada noga naputa podlogu noga se savije i peta se podie skoro do zadnjice 5. odrazna noga se savija i koleno se usmerava napred i gore tako da je butina paralelna sa podlogom

6. kada odrazna noge pree ponovo u potpornu ulogu (doe napred) postavlja se u blago savijenom poloaju. Stopalo se postavlja ispod centra gravitacije. Prvi kontakt sa podlogom je sa spoljnom ivicom stopala. Peta je sputenija ali ne dodiruje podlogu 7. Nagib sprintera na startu je velik. Tokom najvee brzine tranja trup je normalan u odnosu na podlogu, a rameni pojas gradi etvorougao u odnosu na smer tranja

8. telo trkaa se veoma malo podie i sputa u toku tranja najveom brzinom 9. glava je u prirodnom poloaju u odnosu na trup. Pogled je horizontalan i direktno napred 10. kombinacije snage i relaksacije. Lice, vrat, ramena, i ake su oputene 11. brzina tranja je pod uticajem okruujuih faktora

MEHANIKA 1. Distanca i vreme tranja odreuje frekvenciju i duinu koraka Kombinacije optimalne snage/sile, duine i frekvencije koraka obezbeuje najbolji rezultat. Snaga, dobra reakcija, odlina fleksibilnost su esencijalne. Duine koraka zavisi od fleksibilnosti kuka, duine nogu, miine snage i opsega pokreta. Trening optimizuje potisak svakog koraka. Trening takoe razvija i ukljuuje vie miinih fibrila u akciju, i ui sportistu da opusti antagoniste. Prenaglaena frekvencija i duina koraka dovode do neefikasnosti tranja.

2. tranje zahteva odlinu fleksibilnost nogu, kukova, ramena. Naroito je vano u karlinoj regiji i kukovima Sposobnost rotiranja kukova oko uzdune (vertikalne) ose pomae uspostavljanju optimalne frekvencije i duine zaveslaja. Fleksibilnost ramenog pojasa omoguava dovoljno ljuljanje ruku napred-nazad.

3. ruke trkaa su savijene 90 i ljuljaju se snano napred-nazad. ake oputene i kreu se od visine kukova od nazad, do visine ramena ka napred

Pomeranje ruku napred-nazad omoguava ravnoteu uslet rotirajuih pokreta kukova oko vertikalne ose. Savijanje laktova smanjuje moment inercije (rotirajui moment), i ini taj pokret lakim. Energian pokret rukom napred prenosi moment sila na celo teko. Ovo se dodaje na odrazni impuls i olakava kretanje napred. Ljuljanje napred-nazad paralelno sa smerom kretanja omoguava trupu i ramenom pojasu stabilnost. Ovo pomae ravnotei i relaksaciji i pomae u usmeravanju sportiste ka napred.

4. Odrazna noga se oprua skoro do potpune ekstenzije. Kada noga naputa podlogu noga se savije i peta se podie skoro do zadnjice Mono opruanje noge, kroz kukove, kolena i skoni zglob, obezbeuje sportisti opteimalan potisak u smeru kretanja. Potisak dole i nazad pod uglom od 50-55 obezbeuje jednaku reakciju suprotnog smera, to vodi sportistu u preteno horizontalnom smeru. Savijanje nogu smanjuje moment inercije i omoguava relaksaciju i manje zahteve za miinim angaovanjem

5. odrazna noga se savija i koleno se usmerava napred i gore tako da je butina paralelna sa podlogom Prenoenje noge napred je uravnoteeno akcijom suprotne ruke. Potisak ka napred, i rukama i nogama, generie transver momenta sile. Ovo pomae u ostvarivanju veeg potiska, i ostaruje pogon sportiste du staze.

6. kada odrazna noge pree ponovo u potpornu ulogu (doe napred) postavlja se u blago savijenom poloaju. Stopalo se postavlja ispod centra gravitacije. Prvi kontakt sa podlogom je sa spoljnom ivicom stopala. Peta je sputenija ali ne dodiruje podlogu Blago savijena potporna noga produava vreme kontakta i primene sile i ublaava udar. Fleksija iztee miie agoniste, koji su spremni da gurnu podlogu nazad i dole. Postavljanje noge ispod centra gravitacije eliminie usporenje koje bi se desilo ukoliko bi se stopalo postavilo ispred.

7. Nagib sprintera na startu je velik. Tokom najvee brzine tranja trup je normalan u odnosu na podlogu, a rameni pojas gradi etvorougao u odnosu na smer tranja Tokom starta, nagib tela napred i krai frekventniji koraci prevazilaze inerciju tela i pomau sportisti da odre moment sile. U punoj brzini, normalan trup sa naprednazad pokretima ruku uravnoteuje pokret nogama

8. telo trkaa se veoma malo podie i sputa u toku tranja najveom brzinom Kod elitnih trkaa centar gravitacije pokazuje obrasce niske valovitosti, dok se kreu napred. Malo vie vremena se provodi u letu, nago na zemlji. Suvie vremena u letu je izgubljeno vreme i ukazuje na to da je potisak usmeren suvie na gore tj. u vertikalnom smeru

9. glava je u prirodnom poloaju u odnosu na trup. Pogled je horizontalan i direktno napred Odgovarajui poloaj glave i pogleda poboljava stabilnost trupa. Zabacivanje glave unazad poveava tenziju i ograniava frekveniciju i duinu koraka

10. kombinacije snage i relaksacije. Lice, vrat, ramena, i ake su oputene Tenzija (stegnutost) tela smanjuje brzinu miine kontrakcije. Dobro tranje podrazumeva znaajnu promenu iz miine kontrakcije u miinu relaksaciju. Tehniki superiorniji sprinteri su mehaniki efikasniji, nepotrebna stegnutost je izbegnuta i na ovaj nain sportista koristi energiju efikasnije.

11. brzina tranja je pod uticajem okruujuih faktora Velika energetska potronja se deava prilikom potiska. Energija je takoe potrebna za podizanje kolena i podrku odupiranju od podloge. to se trka kree bre, potrbna je vea energija zbog savladavanja veeg otpora vazduha. Lake, visokokvalitetne podloge obezbeuju bolje trenje, vrsti guminizirani materijali obezbeuju efikasnije guranje napred, nego na mekanim materijalima. Oprema smanjuje otpor trenja vazduha...

Pitanja Tehnika i mehanika Zamah (formula) Moment inercije (formula) Analiza tehnike i mehanike tranja