beleske

Opsta Metodologija 1

Slobodan Perovic

[email protected]

http://perovich.tripod.com

mailto:[email protected]

Poceci nauke: Presokratovci

Ontoloska pitanja:

• Sta je osnovna tvar koja sacinjava svet (prirodu)?• Da li postoje principi transformacije u prirodi?

• Metod odgovora: – Posmatranje prirode– Iznalazenje razumljivih, uverljivih

(nekontradiktornih) principa i opravdanihargumenta na osnovu posmatranja

Poceci nauke: Presokratovci

• Tales: voda• Anaksimen: vazduh(Sveprisutnost i transformabilnost vode u odnosu na

cvrste stvari kao bolje objasnjenje osnovne tvari)

• Anaksimandar: beskonacnost (ne moze se culnoopaziti)

• Heraklit: vatra (akcenat na promeni)(Ritam promena kao prirodni red - dinamika)

Poceci nauke: Presokratovci• Parmenid: bice = puni prostor (svet kao savrsena sfera) kao

realan prazan prostor ne moze da postoji (apsurdno da postoji) mnostvo i kretanje su iluzija (privid) – metod: redukcija naapsurd

• Empedokle: cetiri osnovna elementa (voda, vazduh, vatra i zemlja) –nepromenljivi su ali su konstitutivni elementi promena; ljubav imrznja kao moci koje pokrecu nepromenljive elemente

• Anaksagora: beskonacno mnogo elemenata; um kao pokretacelemenata (nematerijalni princip)

(Prva ideja teleologije.)

• Atomisti (Leukip, Demokrit): atomi kao Parmenidovo Bice; atomi se krecu i sudaraju (osnovna svojstva oblika, velicine, pozicije i redakao kvantitativna) – mehanicka slika sveta u nastajanju

Poceci nauke: Aristotel

Aristotelova teorija supstance:

• Forma egzistira u materiji (imanentna) – ne nezavisno (Platon)

• Forme kao aktualne su neodvojive od materije(entelehija)

• Mogucnost materije da bude u razlicitim formama.

• Teleologija u Prirodi: forme daju svrhu materiji -finalni uzroci (npr. Zir i hrast)


Domen Aristotelove nauke (filozofije):

• Nauka kao znanje onog sto je primenljivouniverzalno. Ono pojedinacno, s obzirom da je slucajno, ne spada u taj domen: materija nijesaznatljiva kao takva, iako je principindividuacije.


– Ontologija: pojedinacna stvar (primarnasupstanca) realna utoliko ukoliko pripadaodredjenoj vrsti stvari (sekundarna supstanca) – iobrnuto, vrsta utelovljena u pojedinacnoj stvari.

• hijerarhija i nivoi savresenosti vrsta

– Epistemologija: Posmatranje kroz (direktno) saznavanje formi (uzroka) -> potraga zarazumljivim (uverljivim) principima

Poceci nauke: Aristotel• Aristotelova filozofija prirode: kosmologija, teorija uzroka,

teorija kretanja

1. Prvi Pokretac (nepokretan – finalni uzrok)2. Nebesa (savrseno kruzno kretanje)3. Sunce, mesec, planete (devijacije u kretanju)4. Cetiri osnovna elementa – uzroci kretanja imanenti samoj

tvari (sva cetiri elementa izmesana na zemlji – linearnonesavrseno kretanje): suprotnosti centripetlnog icentrifuglnog kretanja. Slucajne promene mesta i svojstava, organske i dusevne promene.

• Kvaliteti (forme) ne mogu se redukovati na kvantitete a mehanicki procesi nisu jedini i fundamentalni procesi. Organska priroda I ljudska kreativnost su takodje osnovni.

Naucna revolucija 17. veka

• 17. vek – Italija, Francuska, Engleska, Skotska: Kopernik, Galilej, Paskal, Dekart, Bojl, Njutn,…

• “Anticko” znanje (primarno Aristotel) dovedeno u sumnju naucnim otkricima

• Aristotelova teorija prirode neadekvatna:

– zakoni kretanja univerzalni (ne zavise od vrstetvari)

– Heliocentricni sistem jednostavniji odGeocentricnog i znatno preciznije objasnjavakretanje planeta

Naucna revolucija 17. veka

• Otkrica demonstriraju superiornost (boljupouzdanost) naucnog metoda -> Metodoloskopitanje: Sta je tacno naucni metod?

• Aristotelova teorija saznanja dovedena u pitanje > > Sta je naucno saznanje? Sta je saznanje?

Naucni metod: rani primeriGalilej: pristup kretanju (u odnosu na Aristotela)

• Sta su osnovne razlike Galilejevog i Aristotelovog metoda?• Da li postoji kontinuitet sa Aristotelovim metodom?

1. Matematizacija (preciznost) opazanja (O Kretanju, str.21)2. Izvodjenje zakljucaka iz eksperimenta, ne iz razumljivih

principa – potvrda hipoteze eksperimentom (O Kretanju, str.25) versus eksperiment u antici (Frank,str.124-5)

3. Jednostavnost i razumljivost pretpostavki (str. 26)4. Misaoni eksperimenti i formalni dokazi pretpostavki (str.

31)

Naucni metod: rani primeri

Njutn:

• Primena geometrijske analize na mehanicka svojstvastvari – u suprotnosti sa …

– … antickim shvatanjem geometrije kaoapstraktne, vise aktivnosti a mehanike kao manjeprecizne, nesavrsenije aktivnosti

• Univerzalni zakoni kretanja otkriveni takvimmetodom (na zemlji i nebu) -> Univerzalnost takvogmetoda? (Principi, Predgovor)

Sta je naucni metod: prvi odgovori-Hjum

Hjum:

• Metod filozofije: apstraktno rezonovanje ilirazumevanje bazirano na iskustvu (Istrazivanja, Odeljak 1)

• Nepouzdanost apstraktne filozofije


• “The proper province of human reason” (p. 312)– Protiv sholasticke filozofije

– U Hjumovo vreme Aristotelovska filozofija u potpunosti dominira univerzitetima

– Nauka se pojavljuje izvan akademije i dovodi u pitanje Aristotelovu kosmologiju i fiziku -> empirijski element filozofskog metoda kljucan


• Da li mozemo primeniti empirijski metod nauka nasaznavanje prirode i granica samog uma?

• Primena tog metoda na osnovne filozofske probleme

• Hjumov radikalni naturalizam


• Hjumova distinkcija idejnih (predstavnih) relacija(predstava) i cinjenickih relacija:

1. Idejne relacije:

• Matematicki stavovi (1+1=2)

• Do njih se dolazi ‘golim’ razmisljanjem

• Moze se dokazati da su tacne

• Kontradikcija matematickim stavovima je nezamisliva


2. Cinjenicke relacije

• Do njih se dolazi iskustvom

• Kontradikcija cinjenickoj relaciji je zamisliva

• Nikada nisu dokazivo tacne

• Bazirane na principu uzroka i posledice i navodnenuzne veze izmedju njih


• Argument (kontra Aristotelovcima):

o Nikakvo a priori rezonovanje ne moze da uspostavivezu izmedju uzroka i posledice

o Kauzalna izvodjenja su uvek bazirana na iskustvu i navici (koja rezultira iz ponovljenih iskustava)

o Ne postoji nista (nikakva moc) u uzroku sto a prioriimplicira pojavljivanje efekta


• Primeri u svakodnevnom iskustvu

• Argument prosiren tako da ukljucuje Zakone Prirode

– Zakoni Prirode se otkrivaju iskustvom a ne a priori rezonovanjem (osnovni uzroci su skriveni od nas, ako ih uopste ima – kontra Aristotelu)

– Geometrija kao matematicka fizika – alatka za(efikasnije) otrkivanje zakona prirode krozeksperimente i posmatranja; povecava preciznostali nije osnov za otkrica - protiv Racionalista

Kriticki osvrt na materijal:Pitanja:

1. Frank tvrdi: “Nauka se puno ne zanima da li su principiuverljivi ili nisu … To nije naucna potreba.” (str. 112)

Da li je ovo tacno, na osnovu Galilejevog i Njutnovogvidjenja naucnog metoda? Zasto, i u kom smislu jeste ilinije tacno?

2. Frank tvrdi: “Ni jedna hipoteza se ne moze “dokazati” eksperimentom. Ispravno je reci da eksperimentpotvrdjuje hipotezu.” (str. 115)

U “O Kretanju” Galilej navodi dokaz za jednu od svojihtvrdnji. Da li je ovo u kontradikciji sa onim sto tvrdiFrank? Elaborirati odgovor.

F. Bekon i naucna revolucija

• F. Bekon (1561-1626)

• Protiv Aristotela, opet …

– Aristotelova epistemologija: forme (uzroci) stvaridirektno opazive

– Aristotelov Organon: kako organizovati takodirektno dobijene “informacije” o svetu

• Silogisticka logika (Organon):– Cilj: pravilno povezati klase stvari

Primer:

Premisa: Svi sisari (M) su toplokrvne zivotinje (S).

Premisa: Neki sisari (M) su mesojedi (P).

Zakljucak: Neke toplokrvne zivotinje (S) sumesojedi(P).

• Epistemoloska pretpostavka: premise suistinite zahvaljujuci nasim posmatranjimareprezentativnih individua S, M, i P klasastvari. Zato zakljucak prosiruje nase saznanje.

• Dva povezana problema sa Aristotelovimpristupom:

1. Aristotelova epistemoloska pretspostavka je pogresna. – Do premisa se ne moze doci pukim posmatranjem

individua I izvlacenjem zakljucka o navodnim klasamastvari:• Pojedinacna posmatranja nikada nisu kompletna I beznacajna su:

pojedinacno posmatranje moze da podrzi veliki broj hipoteza o pravilnoj klasifikaciji stvari

• Nasa cula su ogranicena: potrebne su nam indirektnaposmatranja - > dodatna sredstva i aparati

2. Aristotelov Organon je neupotrebljiv:

– Ne moze da ponudi pouzdano sazanje

– Posmatranja moraju da se organizuju oko brojniheksperimenata i posmatranja

• Kako doci do tacnih premisa?

• Bekon: najbolji pokusaj su analogija i indukcijaKorak 1: Posmatraj X i Y

Korak 2 (argument po analogiji)

Premisa: X ima svojstva S1, S2, S3, S4

Premisa: Y ima svojstva S1, S2, S3

Zakljucak: Y verovatno ima svojstvo S4

Korak 3: Izvedi eksperimente i posmatranja kako bi proverio da li Y ima S4.

Korak 4: Ponovi korake 1-3. Sakupi koliko god mozespodataka koji se ticu sto veceg broja svojstava u prirodi (mnogi argumenti po analogiji ce biti tacni).

Korak 5: Izvedi zakljucke o svetu na bazi takve vrstesaznanja.

• Korak 4 nedostaje Aristotelu i kvazi-nauci(alhemiji)

• Dva cilja nauke: poboljsanje svakodnevnogzivota (socijalni cilj) i demonstrativno znanje(epist. cilj)

• Znanje “kako da” (znanje kao manipulacija) umesto znanja “slucaj je da”

• Metodologija protiv konceptualizacije: sustinska razlika u ciljevima i kriterijumimakategorizovanja culnih impresija

• Dve vrste indukcije:

– Uobicajena indukcija (sud je baziran naogranicenom uzorku)

– Bekonova indukcija: povezivanje sudova baziranihna ogranicenim uzorcima

• Tradicionalna (spekulativna) filozofija vs. indukcija (paragraf XIX)

• Zasto je spekulativni pristup privlacan? Uslednasih prirodnih sklonosti: ljudi su po prirodi 1) dogmaticni 2) misle u jednostavnim terminima-> Idoli – par. XX, XXII

• Indukcija uzima u obzir kompleksnost u prirodi: mogucnost otrkivanja novih pojedinacnih stvari ipromene razumevanja fenomena (p.37 –XXIV, XXV)

• Osnove empirizma (par. XXXIII)

Bacon vs. Idols

• Nedostaci ljudske prirode: uglavnom cula (par. XLI, L)– Cula funkcionisu u malom domenu fizicke

realnosti a osnovne pojedinacne stvari mozda ne egzistiraju u tom domenu

– Potreba za apstrahovanjem (iz kompleksnosti I promene) (par. LI)

• Da li Bekon smatra da bi trebalo odustati odspekulativne filozofije?

– 1) Da. Istice njen znacaj iz politickih razloga.

– 2) Ne. Smatra da eksperimentalna i spekulativnafilozofija nadopunjuju jedna drugu.

Dekartova filozofija nauke

• Razum kao izvor analitickog metoda igeneralizacije, kljucne za otkrivanje zakonaprirode

• Pouzdanost racionalnog metoda istrazivanja vs. empirizam (Hjum: razum kao navika)

• Akcenat na teoriji nasuprot eksperimentu (debatai u modernoj fil. nauke)

• Cula su nepouzdana -> eksperimenti nuzni alidaju vrlo pojedninacno i neodredjeno(underdetermined) saznanje

• Domen matematike je domen naucne istine o materijalnom svetu

• Matematicka fizika je metod nauke (analitickageometrija - algebra primenjena na geometriju)

• Dedukcije dovode do istinitih saznanja• Studije vida (Dioptrics) kao primer nauke kao

racionalnog istrazivanja• Dekartovo drvo nauke: mehanizam u fizici

(inercija, vorteks), biologija (automati), vid(refrakcija svetlosti), medicina (tok krvi I funkcijasrca), …

• Eksperimentalna metafizika (Bojl, Paskal, Lok,…): analogije i modeli, eksperimenti kojiodlucuju o saznanju (krucijalni eksperimenti), proracuni kako pomocno sredstvo

Dijem: teorija i eksperiment

Empirizam i induktivizam

• Cinjenice koje vode ka teoriji –> induktivnoizvodjenje teorije iz cinjenica

• Nezavisnost cinjenica u odnosu na teoriju

Bekonov eksperimentalizam: eksperimentatoruse “oko ne sme nikada zazariti ljudskimstrastima”

• Ideal ka kome bi trebalo stremiti

Dijemov instrumentalizam

• Induktivisticka slika je pojednostavljena i mozese ilustrovati samo vrlo jednostavnimprimerima

• U fizici recimo takva slika vrlo brzo nestaje

• Vec samo operisanje aparata i ocitavanjerezultata u laboratoriji je determinisano nizomprihvacenih teorija

• Citav skup tih teorija se dovodi u pitanjeprilikom eksperimentisanja

1. Teorije se ne mogu dovesti u pitanjeizolovano

• H1->x H2->y

• Rezultat y, ne potvrdjuje H2 i ne cini H1 pogresnom jerone vaze u konjunkciji sa nizom drugih pomocnihhipoteza, svaka od kojih bi mogla biti uzrok greske

2. Za svaki rezultat postoji niz (beskonacan?) alternativnih hipoteza

• Izbor teorije je “pogodnost” a ne induktivno(ili deduktivno) izvodjenje

• Jangov “krucijalni” eksperiment: svetlo propustenokroz dva radvojena, veoma mala otvora

• Korpuskularna teorija svetlosti (Njutn):

– Svetlo su zraci sastavljeni od cestica koji se prostiru putemmaterije

– Predvidjanje: dve linije na ekranu

• Talasna teorija svetlosti (Hajgens):

– Svetlo je talasne prirode, vibracije kroz medijum (analognotalasima u vodi)

– Predvidjanje: niz linija na ekranu (kreste i dolje talasa se ponistavaju, kreste se pojacavaju)

• Dijem: Jangov eksperiment nije krucijalan – uveknove hipoteze moguce

• Alternativna hipoteza 1: mnostvo linija na ekranumoze biti posledica sirenja elektricnog poremecaja u neutralnom medijuma (Maksvelova teorijaelektromagnetizma) – medijum je komplikovanijinego u Njutnovoj teoriji (ali talasna teorija nijenuznio tacna)

• Alternativna hipoteza 2: fotoni kao cestice–fotoelektricni efekat (svetlo se siri u vidu paketaenergije – interferencija ne opovrgava cesticnuprirodu vec pojasnjava kako cestice reaguju samaterijom)

• Njutnova vizija naucnog metoda: induktivizam

• No, po Dijemu, Njutn gresi u vezi prirodesopstvenog metoda

• a=k/R² (a – ubrzanje; R – razdaljina planeta-Sunce; k – konstantna, ista vrednost za sveplanete)

• Njutnova teorija uvodi pojam sile: F=γ(m1m2)/R²

• Keplerova formula tacna ako su masezanemarljive (netacna pretpostavka) – F ~ a

• Keplerova teorija je aproksimacija (t.j., striktnonetacna), ne i deduktivno ili induktivnoizvodiva iz Njutnove teorije

• Iako je Dijem mozda u pravu u principu, da li je slaganjeoko toga koja se tacno hipoteza dovodi u pitanje u eksperimentu neporavdano? Drugi eksperimenti koji se odnose na sporedne hipoteze u vecoj meri potvrdjujupomocne hipoteze.

• Razlika u Kvajnovoj i Dijemovoj metodologiji:

Kako odluciti da li su teorije “overdetermined”?

1) Analizom slucajeva 2) konceptualnim razmatranjem

• Sta dolazi prvo: istorija ili filozofija? Da li nam istorijskaanaliza nudi odgovore na filozofska pitanja ili safilozofskim pretpostavkama ulazimo u analizu epizoda?

Deduktivno-nomoloski model naucnihobjasnjenja

• Logicka struktura objasnjenja:

Primer (1)

Zasto danas nisam mogao da upalim automobil?

Zato sto je –20°C. Ulje u motoru se zaledilo.

Premisa 1: Ulje za odrzavanje motora se ledi i sirina dovoljno niskoj temperaturi.

Premise 2: Temperatura je bila dovoljno niska.

--------------------------------------------

Zakljucak: Ulje u tvom motoru se zaledilo takoda nisi mogao da upalis automobil.

Primer (2)

Zasto se bakterije krecu?

Premisa 1: Zivotna sila pokrece ziva bica.

Premisa 2: Bakterije su ziva bica.

-----------------------------

Zakljucak: Bakterije se krecu zato sto su ziva bica.

Premisa 1 u argumentu (1) je utvrdjeni zakonprirode.

Premisa 1 u argumentu (2) nije zakon prirode.

(Utvrdjeni zakon prirode je dobro empirijskipotvrdjen. )

Premisa 1 u primeru (1) moze da sluzi kaosredstvo za predvidjanje:

Premisa 1: (x) (Px->Qx) [Ako je x motorno uljena dovoljno niskoj temperaturi (P), zamrznucese (Q)]

Premisa 2: Px [x je ulje na dovoljno niskojtemperaturi]

Zakljucak: x ce se zamrznuti (ili x se zamrznulo)

• Premisa 1 u primeru (2) nam ne pomaze u objasnjenju/predvidjanju situacija u kojima se bakterije ne krecu duze vreme (npr. hibernirane bakterije u nepovoljnimokolnostima)

• Argument (1) je (naucno) objasnjenje.

• Argument (2) nije (naucno) objasnjenje.

(1) je deduktivni argument (tacnih premisa ivalidan) – zakljucak sledi iz premisa

• Hempel: argumenti poput primera (1) suDeduktivno-Nomoloska objasnjenja

– Premisa 1 se tice relevantnih zakona prirode.

– Premisa 2 se tice relevantnih okolnosti.

– Premisa 1 pokriva ono sto treba objasniti(‘covering law’)

• Objasnjenja su obicno kompleksnija nego (1):

Premisa: L1, L2, …., Ln (zakoni prirode)

Premisa: C1, C2, …, Cn (okolnosti)

---------

E (zakljucak)

• Novootkriveni zakoni prirode prosiruju domenobjasnjenja

• Poznati zakoni cesto su tacni samo aproksimativno

• Kauzalna objasnjenja su vrsta D-N objasnjenjaCausal explanations (okolnosti C1, …Cnzajedno uzrokuju E)

Primer (3): Dovoljno niska tempreatura, nedostatak antifriza u motoru, … su uzrokovalikvar motora.

K. Poper: nauka kao opovrgavanjehipoteza

Naucno i nenaucno saznanje:

• Naucno saznanje se moze opovrgnuti (npr. Pokazano je da je Njutnova teorija kretanjanetacna), tj. naucne teorije mogu biti netacne

• Kakvim kriterijumom mozemo razdvojitinaucne i nenaucne teorije?

• Istinitost teorija nije dobar kriterijum uzevsi u obzir istoriju nauke

• Moguci odgovor: naucno saznanje je bazirano naempirijskom metodu (posmatranjima ieksperimentima) i indukciji (generalizacijama naosnovu ponovljenih pojedinacnih slucajeva)

– Poperov odgovor: astrologija odgovara takvomkriterijumu (takodje i psihoanaliza, Marksizam, popularna psihologija?)

• Jos jedan moguci odgovor: naucne teorije suprecizne

– Poperov odgovor: teorija se moze ciniti vrlopreciznom a biti netacna

• Jos jedan odgovor (blizi Poperovom shvatanju): moć objasnjavanja (eksplanatorna moć)

• Verifikacije kao potvrde teorije

• Verifikacionizam (Logicki empirizam/pozitivizam –A. Ejer, Becki krug)

• Instrumentalizam: naucne teorije su instrumentisistematizacije iskustva (nisu istinite teorije)

• Psihoanaliza kao primer dobro verifikovaneteorije

• Poperova primedba: Nije li sumnjivo sto se psihoanaliza moze prekomerno i lakoverifikovati? Pravo pitanje: Da li se mozeopovrgnuti u principu?

Poperov kriterijum naucnog saznanja: opovrgljivost(pokazivanje neistinitosti) teorije

• Naucne teorije moraju biti u principu opovrgljivemogucim posmatranjima (zapravo je vecina teorijaopovrgnuta posmatranjima)

– Cilj nauke: traganje za mogucim odbacivanjemteorija kroz testiranje posmatranjima

-- > Dizajniranje eksperimenata i izvodjenjeposmatranja ne bi li se teorija odbacila

Idealna situacija: Kljucni eksperiment

Testiranje dve suprotstavljene teorije

Npr. Njutnov eksperiment sa prizmom: boje kao mikssvetla (belog) i tame vs. boje kao komponentesvetlosti

Otkrice DNK – kristalografski snimak

• Esencijalizam: Aristotelova ontologija

• Poper: ontologija kao “mitoloski” sadrzaj teorija:

– Primeri:

• Individualni objekti (materija) u Njutnovom univerzumu vs. blok-univerzum kod Parmenida (prostorno-vremenskikontinuum)

• Moderna genetika koristi metaforu informacije kako bi konceptualizaovala funkciju DNK

• Astroloska ideja uticaja udaljenih zvezda na dogadjaje naZemlji asimilovana u Njutnovoj teoriji gravitacije vs. Aristotelovska teorija kretanja

• Esencijalizam je neprihvatljiv:

1. Uvek postoji mogucnost dubljeg objasnjenjafenomena

2. Zasto ne bi bilo sustina koliko i pojedinacnihstvari? - Esencijalna svojstva ne objasnjavaju

• Poperova alternativa - revidirani esencijalizam: Ontoloski sadrzaj nuzan u naucnim teorijama aline na nacin kakvim ga uvodi metafizicki realizam(m.r.: korespondencija stvari u prirodi i teorijskihtermina i entiteta koje teorija postulira)

Pitanja:

• Pokusajmo da opovrgnemo Poperovu teoriju: ubedljivim primerom ili argumentom

• Da li je Poperov kriterijum primenljiv generalnona naucnu praksu?

• Da li je izabrao samo primere koji potvrdjujunjegovu teoriju?

• Normativno pitanje: Da li bi naucnici trebalo daslede njegov kriterijum kao recept za uspeh?

Lakatos: metod proucavanje nauke

• Istorijske epizode - istoriografija

• Filozofske pretpostavke (norme za analizu istorijskihepizoda)

• Unutrasnja istorija: metod primenjen od stranenaucnika u istorijskoj epizodi (npr. formula, nacinsakupljanja podataka, merenje, tretman hipoteze, …)

• Spoljasnja istorija: motivacione vrednosti (Kopernikovizbor Hiparhove teorije, nasuprot mnostvu drugihvodjen ne-empirijskim vrednostima)

• Cilj metodoloskog istrazivanja nauke u 17. i 18. veku: otkriti sta je naucni metod (algoritamkoji vodi do otkrica)

• Cilj metodologije u 20. veku znatnominimalniji: razumevanje racionalnosti teorijai naucnog saznanja (nisu normativne u jakomsmislu)

Induktivizam:

• Do teorije se dolazi logickim izvodjenjem(indukcijom) iz skupa cinjenica

• Do cinjenica se dolazi posmatranjem ieksperimentom (koji su nezavisni od teorije)

• Indukcija: generalizacija na osnovupojedinacnih slucajeva

Metodoloske posledice induktivizma: • Sustina naucnog metoda se otkriva unutrasnjom

istorijom• Spoljasnja istorija irrelevantna za sam naucni

metod• Primer: Keplerovi zakoni izvedeni iz Braheovih

posmatranja

Problem: • Po kojoj su logici izabrane cinjenice?• Svaki spoljasnji uticaj na prihvatanje teorije

neprihvatljiv - utopija

Konvencionalizam:

• Teorijski napredak se sastoji u zgodnom izboruteorije (neodredjenost teorije evidencijom) a ne u istinosnom sadrzaju

• Primer: Kopernikov sistem

Posledice po metodoloski pristup:

• Spekulacije i smele hipoteze su dopustene(deo unutrasnje istorije)

• Novootkrivene teorije su prevenstvenojednostavnije od prethodnih teorija

Problem:

• Tvrdnja da naucnici nisu u pravu kada tvrde dasu izveli teoriju iz cinjenica (npr. Njutnovinduktivizam)

Poper – opovrgavanje

• Unutrasnja istorija se dopunjuje lako spoljasnjom

• Cinjenice su kljuc unutrasnje istorije (pobijajuteoriju)

Problem:

• Zasto naucnici veruju cesto da su krucijalnimeksperimentima potvrdili neku hipotezu?

Lakatos: naucni istrazivacki programi• Naucna otkrica su rezultat istrazivackih programa

(I.P) – njihova osnovna jedinica nije teorija nitikonjunkcija teorija

• I.p. se neprestano testiraju a hipoteze preispitujui “spasavaju” uvodjenjem drugih (sekundarnihpretpostavki) -> pozitivna heuristika (predvidjanjeempirijskih cinjenica sa uspehom)

• Smena programa kada heuristika posustane(dugotrajni procesi odbrane istrazivackogprograma)

Posledice po metodoloski pristup:

• Pronaci jezgro I.P. i rivalske I.P.

• Ono sto izgleda u istoriji nauke iracionalnoPoperu i induktivistima, nije iracionalno: npr. Ostajanje pri hipotezi iako je pobijena ilinekonzistentna (racionalno jer se braniuspesan I.P.)

• Sporovi oko prvenstva otkrica postaju vazni iracionalni (koji je I.P. bolji u anticipiranju)

Istorija i filozofija nauke:

• Skup pretpostavljenih normi (filozofska teorija) se testira na istorijskim slucajevima

• Istorija sama ne dovodi do resenja koji skupnormi odgovara istoriji (induktivizam u veziistoriografije) -> Umesto toga: filozofskarekonstrukcija istorije nuzna

Zakoni prirode

• Sta sacinjava zakon prirode?

• Da li su ZP nuzni ili kontigentni (da li su moglibiti drugaciji)?

• Da li su logicke istine?

• Da li su samo “uobicajene” generalizacije?

• Univerzalne trvrdnje i ZP:

– Granicni slucajevi: npr. Prvi zakon termodinamike: “U bilo kom zatvorenom fizickom sistemu, sumaenergije je konstantna.”

– Da li se ovaj “zakon” moze opovrgnuti?

– Ako ne, da li je u pitanju samo konvencija?

– Da li konvencije mogu da budu ZP?

– Da li statisticke generalizacije mogu da budu ZP?

– Da li postoje generalizacije, koje su shvacene kaoZP, a zapravo su samo statisticke generalizacije?

Upotreba reci “zakoni prirode”:

• Tradicionalno shvatanje: zakoni kao imperativi• ZP kao diktati razuma (Hobs)

• Novije shvatanje znacenja ZP: kontrola nadprirodom (nuznost)(Nevazno je ko propisuje sta su kriterijumi razumevanja

ZP)– Odnos nuznosti prema ZP analogna nuznosti u

logickim pravilima (nemoguce je ne sledeti ih): nistasto se dogodi ne moze im protivreciti

– Konsekvenca: ZP bi u principu mogli biti ustanovljeninezavisno od iskustva (kao zakoni logike)

Hjumova kritika: ne mozemo da otkrijemo logicku(nuznu) vezu izmedju dva dogadjaja; ta veza je stvariskustva

– U pitanju je kontinuirana konjunkcija ta dvadogadjaja u nasem iskustvu -> suprotno je uvekzamislivo

• Da li ovo implicira da veza nije nuzna ili da je mi ne mozemo ustanoviti? (Tj. ontoloski ili epistemoloskizakljucak?)

Jos jedna empiristicka primedba na ZP kao nuzne(“udzbenicka” nuznost ZP):

– Generalizacije imaju tendenciju da “promene” svoj status u analiticke stavove kada su(posmatranjima) ustanovljene kao ZP. (npr. definicija sile iz udzbenika -> zar ne bi trebalo dabude predstavljena opovrgljiva?)

Pitanja empiriste (npr. A. Ejer):

– Da li bi svi ZP mogli u principu da se aksiomatizujuna isti nacin?

– Ako bi i mogli, da li ovo prosiruje saznanje?

Empiristicka kritika shvatanja ZP kao nuznih:

• Propozicija (tacna ili netacna) koju ZP izrazava nijelogicka istina

• Generalizacije koje imaju empirijski sadrzaj (cinjenickerelacoije) ne mogu da budu “logicki sigurne”

• Moguca distinkcija: Objektivna nuznost ZP versuslogicka nuznost (nuznost u logickim izvodjenjima)

• Empiristicka primedba distinkciji: nuznost je uveknaknadna (ex post facto) – sta god filozofi proglasenuznim u ZP obicno se pokaze neistinitim

Empiristicko shvatanje ZP:

• ZP se ticu onog sto se po pravilu desava u prirodi(iako su stvari su mogle biti suprotne)

• Cinjenicke konstantnosti

• Distinkcija: generalizacije zakona (GZ) (npr. “Sveplanete u Suncevom sistemu se krecu po elipsama”) igeneralizacije cinjenica (GC) (npr. “Sve planete imajulatinska imena”)

• Empiristi: Ova distinkcija je stvar stava a ne supstancijalna razlika

Da sumiramo empiristicko shvatanje:

ZP = univerzalna istina + X

X = epistemoloski sadrzaj/uslovi

[X: 1. visok stepen potvrdjenosti 2. sirokaprihvacenost 3. eksplanatorni potencijal 4. deduktivna integrisanost 5. moc predvidjanja]

Primedba br.1 empiristima:

- Ako su ZP istinite generalizacije cinjenica onda se njihova nuznost (modalnost) tice nomickih relacijamedju stvarima u svetu

- Zasto onda evidencija potvrdjuje modalnost ZP ali ne i modalnost drugih univerzalnih stavova (npr > “Becar je neozenjen covek”)?

- Po empiristima to je stvar epist. stava – sto je neprihvatljivo (da li je prihvatljivo?)

Primedba br 2:

• Univerzalne istine su zatvorene nad operacijomsupstitucije koekstenzivnih predikata. (Npr.: K koekstenzivno sa F. Ako (x)(Fx->Gx) je tacno onda je i(x)(Kx->Gx) tacno)

• Ovo ne vazi u slucaju ZP (Npr. Zakon: dijamanti imajuindeks refrakcije 2.419; “dijamant” je koekstenzivan sa“iskopan u kimberlitu”; supstitucija koekstenzivnihpredikata ne ustanovljava nuzno zakonitost)

• Zasto?

• Odgovor empirista: epistemicki stav

• Da li je to zadovoljavajuci odgovor?

Alternativa empiristickom shvatanju nuznosti ZP (Fred Drecki):Zakoni nisu sumiranja aktuelnih instanci (cinjenickegeneralizacije)

• ZP se ne ticu objekata i njihovih svojstava• ZP se ticu relacija izmedju svojstava

Modalnost ZP:

• Nuznost dolazi od relacije izmedju predikata: ne implicira da je nuzno za x da bude i Fx i Gx

• Empiristi : Za svako x , koje je F, x je takodje G (ZP zavisi od toga da x budeF)

• Alternativa: Bez obzira da li je x F ili ne, ako F-nost onda G-nost (npr. “Akose elektron krece odredjenom brzinom, onda elektron proizvodi elektro-magnetno polje” – bez obzira da li u svetu u kom zivimo postoje objektipoput elektrona) – nuznost je relacija izmedju predikata “kretati se brzinom v” i “proizvoditi e-m polje”

Nauka i metafizika

1. Pokusaj odvajanje metafizike i nauke: Logickipozitivisti (Frank)

• Pretpostavka: naucne teorije imaju formalno-logickustrukturu koja obezbedjuje adekvatna izvodjenja i(preciznu) empirijsku adekvatnost

• Analogija naucnih teorija sa Euklidovim aksiomatskimsistemom geometrije:– Definicije: npr. Tacka je ono sto nema delove.– Postulati: npr. Svi pravi uglovi su jednaki.– Teoreme: izvodjenja iz postulata– Dokazi: preko definicija do teorema

Dva aspekta naucne teorije:

1. Formalni sistem (logicka struktura):– Primitivni pojmovi (bez empirijskog sadrzaja) /

definicije

– Izvedeni pojmovi / definicije

– Apstraktne pretpostavke/ postulati

2. Formalni sistem povezan sa iskustvom ,tj. interpretacija formalnog sistema (empirijskastruktura):– Empirijski pojmovi

– posmatranja

– pravila korelacije empir. pojmova sa formalnomstrukturom

• Jezik teorije i jezik opazaja (podaci dobijeninasim culima) su nezavisni

– Jezik opazaja: merenja (pozicije), ocitavanjaaparata, …

– Jezik teorije (jezik formalnog sistema): matematicki fomalizmi i apstraktni pojmovi

• Ka teorijama sve vece objasnjavalacke moci(sve generalnijim) preko sve veceg brojaempirijskih zakona

• “Obuhvatanje maksimuma cinjenica ipravilnosti uz pomoc minimuma teorijskihpojmova i pretpostavki”

• Sta je sa osnovnim principima i njihovomrazumljivoscu?

• Dva stava prema metafizickom sadrzaju:

1. Principi nisu neposredno proverljivi -> zadatakfilozofije

2. Znanja o tim principima nema (dakle religija kaoopcija)

• Spekulativne hipoteze u nauci i metafizici

• Iskustveno neproverljive hipoteze = metafizicke(nenaucne) hipoteze

• Uverljivost principa dolazi od analogije sasvakodnevnim opazanjima (npr. Zakon o odrzanju supstance ili zakon dovoljnog razloga)

• Posledice: racionalna metafizika kaoneproverljiva i zasnovana na neodredjenimanalogijama sa svakidasnjim iskustvom

• Primer poluge: navodno izvodjenje na osnovuprincipa dovoljnog razloga (str. 138)

• Nauka u uzem smislu nezainteresovana zaprincipe (odvojena od filozofskih problema) –str. 139

2. Pokusaj odvajanja metafizike i nauke: Mahovkonvencionalizam

• Ekonomicnost u nauci: naucne teorije kao “zgodne” sistematizacije opazaja

• Uzrocnost: kognitivni instrument; prividna nuznostuzroka usled iskustvenih navika

• Supstanca: sta god da se proglasi “supstancom” samoima vecu postojanost relativno prema drugimpojavama; skupovi postojanih opazaja koji suoznaceni simbolima (promenljivost bilo koje“supstance” uvedene u nauci – npr. u hemiji (str. 37))

• “Svi su fizikalni stavovi i pojmovi skracene upute, koje u sebi opet sadrzavaju druge upute o ekonomicnosredjenim, za upotrebu spremnim iskustvima.”

• “Najekonomicniji, najjednostavniji pojmovni izrazcinjenica [nauka] spoznaje kao svoj cilj.” – str. 40

– Primer: relativnost vremena u odnosu na referencijalnesisteme

• Cinjenice su uvek delimicne: misljenje i iskustvo surazdvojeni

• Metafizicko postuliranje realiteta iza pojava kaorezultat ishiternih sudova: naucni koncepti kaoekonomicna sredstva (uvek se mogu dalje razvijati)

• Uporedi Mahov argument i argument logickihpozitivista. U cemu se sastoje kljucne slicnosti i razlike?

• Veze Huserlovog pokusaja odvajanja metafizike i naukesa argumentom logickih pozitivista (dva razlicita neo-Kantovska pristupa problemu)

• Sta su sami naucnici, savremenici ovih filozofa, mislili o tom problemu? (Hajzenberg) Da li je to relevantno, zasto i kako?

• Odnos prema Kvatnoj mehanici kao ilustracija razlika u stavovima o odvajanju metafizike i nauke (Log. Pozitivisti, Huserl, Hajzenberg – nadji relevantna mestau tekstovima)

• Logicki pozitivizam: odvajanje metafizike i nauke(kriterijum empirijske proverljivosti; jezik opazaja ijezik teorije)

• Mahov konvencionalizam: principi u nauci su principiekonomicnosti u sistematizovanju iskustva, ne imetafizicki principi

Kritika logicko-pozitivistickog stava od strane racionalnemetafizike:

Da li postoje implicitni metafizicki principi u nauci?

Npr. Logicki poz. veruju da je nauka razvijanje svegeneralnijih teorija koje su empirijski adekvatne u svesirem domenu.

Skrivene pretpostavke takvog stava koje se ne proveravaju:

1. Priroda je saznatljiva.

2. Priroda je u velikoj meri uredjen sistem.

3. Priroda je jedinstven sistem.

• Huserlova kritika 1) logicko-pozitivistickog stava i 2) nauke razvijene u skladu sa tim stavom

• Huserlovo “vracanje subjektu” – epistemoloski uslovisaznanja

• Prirodne nauke kao konstrukcija specificnograzumevanja sveta a ne metod objektivnog saznanjasveta

• Geometrizovanje sveta u prirodnoj nauci kaoidealizacija predgeometrijskih aktivnosti (prakticnizivot – merenja, inzenjering, …)

– dve vrste opazanja (u prednaucnoj praksi i u idealitetima – fizicke velicine)

• Naucno idealizovanje nije objektivno vec kognitivnaaktivnost subjekta koja ima svrhu – svrha je data pred-naucnim iskustvom i zivotom (str. 48)

• Galilej se ne vraca na pred-naucno iskustvo -> “poturanje idealizovane prirode kao prednaucnoopazajne prirode”

• Posledica: prednaucni zivot nije geometrijski a on daje svrhu -> nauka ne razume sopstvene osnove

• Primer kauzalnosti: – Kauzalnost u zivotnim aktivnostima i u nauci

(str.48) – Egzaktnost kauzalnosti suprotstavljena

“univerzalnoj kauzalnosti opazajnog sveta” (str. 49)

– Reakcija na kvatnu mehaniku: “navodno filozofskirazorna kritika ‘klasicnog kauzalnog zakona’ “ (str.49)

• Formalizovanje u nauci kao nerazumljivo; ne vraca se prednaucnom razumevanju – spor sa logickimpozitivistima (str. 49)

• Smisao nauke skriven naucnicima versus metodskismisao (operisanje formulama i tehnika) – spor salog. pozitivistima (str. 49)

• Reakcija na odvajanje metafizike od nauke –Hajzenberg, Pauli, Bor

• Uporedi Huserlovu reakciju na filozofske implikacijekvatne mehanike sa reakcijom logickih pozitivista(Hajzenberg, str. 308)

• Reakcija Hajzenberga i Paulija (311-312) na log-pozodvajanje metafizike od nauke:

Filozofski opsti pojmovi manje jasni od egzaktnihteorijskih pojmova, ali nepohodni za razumevanjesame teorije - i oni su deo teorije

• Reakcija na Frankov argument o kauzalnosti (str. 312-313)

– Kvantna teorija kao primer analogije kaointegralnog aspekta nauke (ne moze se formalizovati) – kontra log. pozitivistima

• Da li je Huserl u pravu kada tvrdi da se naucnikoncept kauzalnosti ne vraca u navodnoizvorno opazajnu kauzalnost, cak iakopretpostavimo da je ova prva nastala (npr. kauzalna veza kao posledica opazajnogiskustva u kognitivnom razvoju individue)?

Hempel vs. standardna koncepcijanaucnih teorija

• Standardna koncepcija: unutrasnji principi(formalno-logicka struktura) i vezni principi(veza sa empirijskim iskazima)

• Primer: Borova teorija atoma

Unutrasnji principi:

Energetski nivoi …

Spoljasnji principi: veza sa optickim fenomenima

• Standardna koncepcija:

1. Aksiomatizovani deduktivni sistemneinterpretiranih recenica (aksiomatizovaniunutrasnji principi teorije – supstitucija u aksiomima promenljivima i konstantama)

2. Interpretiranje empirijskim terminima (pred-teorijskim terminima) pravilimakorespondencije

3. Modeli?

• Neuspesna kritika prema Hempelu:

Kritika: U naucnoj praksi teorije nisu formulisaneprema standardnoj koncepciji

Odgovor: Standardna koncepcija se odnosi naopravdanje i strukturu teorija, ne na procesistrazivanja

• Hempelova kritika 1:

Da li je aksiomatski sistem sredstvonedvosmislenog iskazivanja teorije?

Ako je u pitanju deduktivni sistem on recenicecini istinitima (a priori); onda u principuempirijska adekvatnost nepotrebna -> naucne teorije, medjutim, zahtevaju da imasmisla pitati da li su istiniti ili neistinitiprincipi teorije

• Ipak neke prednosti aksiomatizacije:

– Razjasnjavanje teorija (npr. Aksiomatizacija u kvantnoj mehanici)

– Doprinosi analitickom razjasnjavanju pojmova(npr. Teorija verovatnoce)

• Hempelova kritika 2:

1. Aksiomatizacija ne razjasnjava interpretaciju (samoizrazava u drugom obliku)

– > epistemicke veze van domasaja aksiomatskogsistema principa

2. Naucna teorija dopusta mnoge aksiomatizacije

Dakle: aksiomatizacijom se ne dobijaju teorijskepretpostavke – postulati aksiomatizovanog sistemanisu identicne teorijskim principima

(Npr: Njutnovim zakonioma se moze dati status definicije, postulata ili teoreme)

Pitanja – Hempelova kritika 2:

• Da li je tacno da postoje brojneaksiomatizacije teorije? Da li su to netrivijalneaksiomatizacije?

• Postoje li ogranicenja aksiomatizovanjaodredjene teorije? Da li nam ona pruzajuprihvatljiviju varijatnu standardne koncepcije?

Hempelova kritika 3:

Po standardnoj koncepciji, aksiomatizacija kaointerpretacija zahteva nove teorijske termine

Problem: Terimini su uvek i pred-teorijski (uz novetermine)

Pitanje za Hempela: Da li je to uvek ili uglavnom tacno? Slucaj kvantnih velicina (pozicija, impuls, energija) mozda slucaj iskljucivo novih teorijskih pojmova

• Hempelovi odgovori na primedbu:

1. U pitanju su razlicite metode merenja, ne razlicitevelicine (operacionalni kriterijumi primene se razlikuju)

2. Prenosenje principa upotrebe pojmova iz teorije u teoriju: recimo aditivnost masa

– Problem: Nije ista u kinetickoj teoriji i u kvatnojmehanici: da li je bilo promene u osnovnimprincipma? Otvoreno pitanje sta znaci teorijskapromena

Modeli i teorije

• Standardna koncepcija naucnog modela: analogijskimodeli – ne mogu se formalizovati ali ne dodaju nistasadrzaju teorije

Pitanje: Da li je ovo odgovor fizicarima na tvrdnju o analogijama kao integralnom delu teorija?

• Modeli implicitni u teorijama:

1. Model kao pokusaj opisa stvarnosti

2. Odredjuje delimicno konsekvence izvodive iz teorije

3. Dakle: iskazi koji formulisu model cine deounutrasnjih principa

• Primedba pristalica standardne koncepcije: Posledicatakvog razumevanja implicitnih modela je neodredjenost unutrasnjih principa (nije jasno koji se tacno teorijski iskazi racunaju kao teorija)

• Hempelov odgovor:

Da, ali to vazi i za aksiomatizavane principe – oni ne ukljucuju pravila korespondencije (koordinacija uvekotvorena)

Pitanje: Postoji li jasna granica izmedjuanalogijskih i implicitnih modela?

Npr. Niko nije verovao da je Borov model atomadoslovno tacan. Ali niko nije sumnjao da on odredjuje konsekvence teorije.

Pravila korespondencije:• Prema standardnoj koncepciji: garantuju istinitost

interpretiranih recenica• Hempelova primedba: iskazi u operacionalnim

definicijama se menjanju sa novim empirijskimotkricima (npr. Duzina definisana merenjem)

• Odgovor: primedba je irelevatna za aksiomatskustrukturu (u datoj teoriji je ustanvoljen iskaz, iakose moze promeniti kasnije, u drugoj teoriji – to je pitanje epistemickog statusa)

• Hempelov odgovor: Ne znaci li to da suinterpretirane recenice imune na promenu? Je lito naucna teorija?

Hempelova kritika 4: pred-teorijski i teorijskitermini i iskazi

• Pred-teorijski termini uvek prisutni u novojteoriji: znacenje termina se ne uci samodefinicijom -> dakle, nikada ne mozemo svestiteoriju na aksiomatski sistem interpretiranihrecenica (koje su istinite ili neistinite) jer je teorija uvek nepotpuna interpretacija

• Da li razumemo potpuno specifikovani izraz? Ne. Zasto pretpostavljamo da se naucneteorije sastoje od takvih izraza?

beleske

Documents