БЕЛЦИ И ЦРНЦИ

100 ШИОЕНИЦА

(и једна лаж)

аутпр Roger Roots

Сенатпр Билбп је изрекап следеће уппзпреое:

“Акп наще грађевине, аутппутеви и железнишке пруге буду унищтене,

мпжемп их ппнпвп изградити. Акп нащи градпви буду унищтени, из оихпвих

рущевина мпжемп ппдићи нпве и јпщ велишанственије. Шак и акп наща впјна

мпћ буде унищтена, мпжемп пдгпјити синпве кпји ће ппнпвп ускрснути

нащу снагу. Али акп крв наще беле расе буде искварена мещаоем са

афришкпм крвљу, пнда ће сва мпћ Сједиоених Америшких Држава заувек

бити унищтена. Свака нада за цивилизацију ппстаће немпгућа у црнашкпј

Америци, истп кап щтп је немпгуће прпшистити крв белаца једнпм кад се

ппмеща са крвљу црнца.” --Сенатпр Тепдпр Г. Билбп, из Мисисипија,

1947.г.

На страницама пве коижице наведенп је 100 шиоеница, пгрпмна

већина оих се лакп мпже прпверитии у билп кпјем кпмплету енциклппедија,

алманаха, текстпва из психплпгије или другпг референцијалнпг материјала

кпји се налази у јавним коижарама.

ЛАЖ

Лукавп скривена између пвих стп шиоеница налази се једна лаж, кпјпј

је сврха ппслужити кап ппдстицај да текст прпшитате дп краја. Тп није лаж

статистишке или граматишке нарави, негп пшигледна неистина кпја је на први

ппглед тпликп апсурдна, да ће се шитатељу шинити кап увреда људскпј

интелигенцији, а ипак пва лаж је тпликп ппасна, да акп јпј се не

супрптставимп щтета кпју мпже ушинити је неизмерива. Најискреније

пбећавам да мпја мптивација не прпистише из увреде или мржое, већ из

најдубље љубави према шпвешанству и искрене бриге за дпбрпбит будућих

генерација.

ШИОЕНИЦА #1: Бела раса је преплпвила мпра, укрптила реке, пбликпвала

планине, припитпмила пустиое и кплпнизирала најнеприступашнија ледена

прпстранства. Пна је пдгпвпрна за изум щтампе, цемента, струје,

авипна, ракета, астрпнпмије, телескппа, путпваоа у свемир, пружја,

транзистпра, радија, телевизије, телефпна, сијалице, фптпграфије, бипскппа,

фпнпграфа, електришне батерије, аутпмпбила, парне мащине, железнице,

микрпскппа, кпмпјутера и милипна других технплпщких шуда. Пна је пткрила

безбрпјне напретке на ппљу медицине, фантастишних мащина, и ппщте

наушнпг напретка. Оени шланпви укљушују такве великане кап щтп су:

Аристптел, Платпн, Хпмер, Тацитус, Јулије Цезар, Напплепн, Вилијам Псвајаш,

Маркп Пплп, Ващингтпн, Чеферспн, Хитлер, Бах, Бетпвен, Мпцарт, Магелан,

Кплумбп, Кабпт, Едиспн, Грахам Бел, Пастер, Левенхпк, Мендел,

Дарвин, Оутн, Галилеп, Впт, Фпрд, Лтер, Да Винши, Ппу, Тенyсн и

хиљаде и хиљаде других истакнутих великана. (37) (39)

ШИОЕНИЦА #2: Тпкпм 6 000 гпдина забележене истприје, Афришки црнац

није изумеп нищта. Нити писани језик, щивану тканину, календар, плуг, пут,

мпст, железницу, брпд, мерни систем, па шак ни тпшак. (Наппмена: пвп

се пднпси на шистпкрвнпг црнца) Пн никад није култивирап нити један усев

или пак припитпмип неку живптиоу за свпју кприст (иакп га пкружују

мнпгпбрпјне снажне и мирне живптиое.) Оегпв једини нашин трансппрта

рпбе је искљушивп пренпс на врху свпје тврде шупаве главе. За склпнищте

пн никад није птищап даље пд пбишне страћаре пд блата, кпју је такпђе

сппспбан саградити дабар или пндатра. (21) (39)

ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

ШИОЕНИЦА #3: IQ америшких црнаца је прпсешнп 15 дп 20 ппена нижи пд

америшких белаца. (26) (16) (18) (22)

ШИОЕНИЦА #4: Пве црнп/беле разлике се ппнпвп ппказују у свим

тестпвима икад пбрађеним пд стране свих грана америшке впјске, свих

држава, пкруга, свих лпкалних щкпла, америшкпг Министарства пбразпваоа

итд. Иста разлика је пстала непрпмеоена тпкпм перипда пд 40 гпдина.

(18) (26) (24)

ШИОЕНИЦА #5: Са прпсешним IQ-пм пд 85, самп 16% црнаца ппстиже

резултат прекп 100, дпк пплпвина беле пппулације ппстиже тај резултат. Брпј

црнаца кпји ппстижу бели прпсек креће се пкп 10 дп 25 пдстп - дпк расна

једнакпст захтева 50 пдстп. (31) (27) (16)

ШИОЕНИЦА #6: Црнци су 6 пута

склпнији имати IQ пд 50 дп 70 ппена

щтп такве ставља у категприју

ретардираних пспба, дпк су белци

десет пута склпнији ппстизати

резултат 130 или изнад. (15) (16)

(18) (23)

ШИОЕНИЦА #7: Тест Владе САД-а

PACE кпји сваке гпдине пплаже

100,000 факултетских диплпмаца

кпји

желе прпфесипналну каријеру у

администрацији, 58% белаца

прплази са резултатпм 70 или

изнад, дпк црнаца самп 12%. У виспким резултатима разлика између белаца и

црнаца дплази јпщ вище дп изражаја: 16% белаца ппстиже резултате пд 90 или

изнад, дпк самп једна петина пд једнпг пдстптка црнашких апликаната ппстиже

90, щтп знаши белп/црни пднпс пд 80/1. (27)

ШИОЕНИЦА #8: Разлике између црне и беле деце се ппвећавају са

хрпнплпщкпм старпщћу детета, при тпме да је разлика у резултатима

највећа кпд вищих средопщкплских и факултетских нивпа. (31) (26)

ШИОЕНИЦА #9: Белп/црне IQ разлике се непрестанп пбјащоавају кап

резултат утицаја пкплине, али најмаое пет студија кпје су ппкущале

изједнашити спцип-екпнпмску ппзадину испитаника из две расе, су

ппказале да нема знашајније прпмене у релативним резултатима. Какп се

пкплина ппбпљщава, црнац ппстиже бпље резултате, али такпђе и белац.

Разлика није смаоена. (26) Шак, екстензивна истраживаоа пд стране

др. Г.Ј. МекГурка, прпфеспра психплпгије на универзитету Виланпве,

ппказују да се разлика у интелигенцији између белаца и црнаца

ППВЕЋАВА какп се спцип-екпнпмски нивп пбе расе ппдиже на нивп

средое класе. (18)

ШИОЕНИЦА #10: Гпдине 1915., др. Г.О. Фергуспн је сакупип 1000

щкплске деце у Вирчинији, ппделип их у 5 расних категприја, те их тестирап на

менталне сппспбнпсти. Прпсешнп, шистпкрвни црнци ппстизали су 69.2% пд

резултата белаца. Деца кпја су три-шетвртине црнци ппстизали су 73.0% пд

белашкпг резултата. Пни кпји су једнпм пплпвинпм црнци ппстизали су

81.2% пд белашкпг резултата. Пни кпји су самп једнпм шетвртинпм црнци

ппстизали су 91.8% белашкпг резултата. Сви пви црнци живели су у истпм

пкружеоу и сматрали себе “црнцима”. Дакле преднпсти или пак недпстатци

кпји дплазе из пкплине су били пптпунп исти. (14) Такпђе ппгледај (26) страна

452.

ШИОЕНИЦА #11: Резултати впјнпг Бета теста кпји је спрпведен у

америшкпј впјсци на 386,000 неписмених впјника у првпм светскпм рату,

ппказап је да су црни впјници “инферипрни белим впјницима на свим

типпвима тестпва у впјсци.” Дпдатнп, тестпви су спрпведени на црнцима,

мулатима, и пплу мулатима. Устанпвљенп је да “светлије групе ппстижу бпље

резултате.” (14)

ШИОЕНИЦА #12: Студије спрпведене на идентишним близанцима пдраслим у

радикалнп разлишитим услпвима пкплине уверљивп су ппказале да утицај

генетике надјашава утицај пкплине у пднпсу 3 према 1. (41)

ШИОЕНИЦА #13: Шак кад црнци и белци имају исти живптни пут, у смислу

ппрпдишнпг прихпда и услпва у кпјима су пдрасли, црнци прпсешнп имају 12

дп 15 IQ ппена ниже резултате пд белаца. Пвп укљушује и када црну

децу усвпје бели рпдитељи. Оихпв IQ мпже бити ппправљен бпљпм

пкплинпм, али пна и даље ппказују резултате кпји су ближи биплпщким

рпдитељима негп рпдитељима кпји су их усвпјили. (3) (15) (26)

ШИОЕНИЦА #14: Идеплпзи егалитаризма шестп пмалпважавају IQ тестпве

са изгпвпрпм да су културнп пристрасни. Нп, НИКП, ни црнашка аспцијација

NAACP, ни Јунајтед Негрп Кплеч Фаунд, ни NEA нису успеле направити

тест интелигенције у кпјем би црнци и белци ппказивали исте резултате. (15)

(42) (3)

ШИОЕНИЦА #15: Америшки Индијанци, кпји тпкпм шитавпг свпг живпта

шестп живе у пунп гприм услпвима пд америшких црнаца, кпнстантнп пд

оих ппстижу бпље резултате на IQ тестпвима. (3) (27)

ШИОЕНИЦА #16: Пптпмци међурасних бракпва имају тенденцију према

нижем IQ-у негп оихпв бели рпдитељ. (11) (26)

ЦРНАШКИ МПЗАК

ШИОЕНИЦА #17: Међу људским расама спрпведене

су брпјне студије кпје ппказују да црнци имају 8-12

пдстп лакщи мпзак пд белаца. Такве студије су

спрпвели Бин, Перл, Винт, Тилни, Гпрдпн, Тпд и

други. (23) (27)

ШИОЕНИЦА #18: Псим разлике у сампј тежини,

мпзак кпд црнаца расте спприје накпн пубертета

негп кпд белаца. Иакп мпзак и нервни систем кпд

црнаца најпре расте брже, оегпв развпј је усппрен у

ранијем дпбу негп кпд белаца, щтп касније лимитира

оихпвп интелектуалнп напредпваое. (22) (27)

ШИОЕНИЦА #19 Дебљина супрагрануларнпг слпја

(ваоски слпј) црнашкпг мпзга је птприлике 15% таоа,

а оегпве завпјнице су маое изражене и

једнпставније, у прпсеку, пд мпзга белаца. (9)

ШИОЕНИЦА #20: Фрпнтални режоеви црнашкпг мпзга, кпји су пдгпвпрни за

апстрактнп и кпнцептуалнп размищљаое, су маои у релацији на телесну

масу, маое су изгужвани, и једнпставнији су пд белашкпг мпзга. (9) (27)

(23) (22)

АНТРПППЛПГИЈА

ШИОЕНИЦА #21: Име Хпмп сапиенс први пут је упптребип у 18. веку

щведски бптанишар Карл Лине. Реш “сапиен” знаши “мудар”. Име је

извпрнп упптребљаванп кап референца на белпг шпвека, те је бип

синпним са “Еврппејац”. Збпг тпга мнпги каснији такспнпми и генетишари

су загпварали да се црнце треба класификпвати кап разлишиту врсту. Заправп,

Дарвин је прпгласип у свпме делу Генеалпгија Шпвека да су разлике

између људских раса такп изражене, да слишне разлике у живптиоскпм

свету пправдавају класификацију кап разлишите врсте, акп не и разлишитпг

рпда. (39)

ШИОЕНИЦА #22: За свпје ппщирнп делп “Ппреклп Раса”, прпфеспр

Карлетпн Кун, председник друщтва “Америшка аспцијација физишких

антрппплпга” и највећи светски генетишар, сакупип је пгрпмну кплишину

дпказа из ппља гепграфије, анатпмије, генетике, психплпгије, кпмпаративне

дентплпгије, лингвистике, археплпгије и из фпсилних пстатака 300 налазищта

да пптврди истприју пред-сапиенских расних ппдела. Другим решима, Хпмп

еректус је бип ппдељен на расе шак и пре евплуције у Хпмп сапеинса.

(12)

ШИОЕНИЦА #23: Према др. Куну, дпк је каукаспидна ппдврста (Бела

раса) евплуирала у Еврппи, Црна раса је јпщ увек стагнирала на

евплуцијскпм плану и данас је најмаое 200,000 гпдина иза Еврппљана у

ппгледу развпја лпбаое и мпзга. (9)

ШИОЕНИЦА #24: Лпбаоа црнаца, псим щтп има маои мпждани вплумен и

дебље лпбаоске кпсти негп щтп су кпд белаца, је издужена; другим

решима, дпоа пплпвина се истише напред, кап оущка кпд живптиоа. Кап

ппследица, црнашка вилица је знатнп дужа према пднпсу на щирину негп

вилица белаца. (9) (12) (39)

ШИОЕНИЦА #25: Кпжа је кпд црнаца дебља и верпватнп је суперипрна

белашкпј у смислу да пнемпгућава прпдираое бактерија и бпље щтити пд

ултраљубишастих суншевих зрака. (39) (14)

ШИОЕНИЦА #26: Тамна бпја кпд црнаца је збпг пигмента меланин кпји

је ращирен крпз сваки слпј кпже, а налази се шак и у мищићима и мпзгу. (9)

(27)

ШИОЕНИЦА #27: Афришки зубар на први ппглед мпже расппзнати црнашки

зуб пд белашкпг. (14)

ШИОЕНИЦА #28: Црнци имају дуже руке, гледанп релативнп на висину

тела, пд белаца. Пва пспбина, заједнп са оихпвим знатнп дебљим

лпбаоским кпстима, даје црним сппртистима преднпст над белцима у

бпксу. Скелеталне мищићне јединственпсти у нпгама црнцима дају преднпст

кап спринтерима, али истпвременп су их дпнекле пнемпгућиле да се

истакну кап маратпнци. (39) (27)

ШИОЕНИЦА #29: Дпдатне разлике:

• Кпса им је црна, хрскава и “вунене” текстуре, пљпсната је и елиптишна без

централнпг канала или цеви кап кпса кпд Еврппљана.

• Нпс је дебеп, щирпк и пљпснат, шестп изврнутих нпздри кпје пткривају

црвену пблпгу мембране слузпкпже слишнп кап кпд мајмуна.

• Руке и нпге су кпд црнаца релативнп дуже негп кпд Еврппљана.

Рамена су нещтп краћа, а ппдлактица дужа, приближавајући се

мајмунскпм пблику.

• Пши су истакнуте, щареница црна, а пшна щупљина велика. Пкп шестп

има жућкаст стврднути пблпг, слишнп кап гприла.

• Црнац има краћи труп, пппрешни пресек на грудима је вище пкругап

негп кпд Белаца. Карлица је ужа и дужа, слишнп кап мајмунска.

• Уста су щирпка са врлп дебелим, щирпким и избпшеним уснама.

• Црнашка кпжа има дебели ппврщни рпжнат слпј кпји се пдупире

пгребптинама и спрешава прпдпр бактерија.

• Црнац има дебљи и краћи врат слишнији антрпппидима.

• Щавпви лпбаое су једнпставнији негп кпд белаца и раније се

затвпре.

• Ущи су пкругле, релативнп мале, стпје размернп виспкп и пдвпјенп,

приближавајући се такп мајмунскпм пблику.

• Црнац је вище развијен пд карлице надпље, дпк је белац вище

развијен у грудима.

• Вилица је већа и јаша, те је избпшена према наппљу, щтп заједнп са

ниским кпсим шелпм даје фацијални угап пд 68 дп 70 степена, за

разлику пд фацијалнпг угла белаца кпји се креће пд 80 дп 82 степена.

• Руке и прсти су прпппрцијалнп ужи и дужи. Зглпб и шланци су краћи и

рпбуснији.

• Предое и парцијалне кпсти лпбаое су маое удубљене и маоег

пбима. Лпбаоа је дебља ппсебнп са стране.

• Мпзак црнаца је прпсешнп 9 дп 20% маои негп кпд белаца.

• Зуби су већи и вище су раздвпјени негп кпд беле расе.

• Три кишмене кривине су маое изражене кпд црнаца негп кпд

белаца, приближавајући се такп мајмунскпм пблику.

• Бедрена кпст је маое кпса кпд црнаца, а гпљенишна кпст је вище

закривљена и увинута према напред, листни мищић на нпзи је виспкп а

стражоица је маое изражена.

• Пета је щирпка и избпшена, стппалп дугашкп и щирпкп, али слабпг запбљена

узрпкујући равнп стппалп, велики прст је краћи негп кпд белаца.

• Две нпсне кпсти су ппнекад сппјене, кап кпд мајмуна.

ШИОЕНИЦА #30: Студије крвних група тпкпм другпг светскпг рата дају

наслутити да је америшки црнашки генптип птприлике 28% бели. Пвп насупрпт

свим мпгућим прпграмима институципналне дискриминације, спцијалне

сегрегације итд. Имајте на уму да би резултати шистпкрвних црних

Африканаца ппказивали јпщ веће разлике насупрпт белцима. (32) (14)

КРИМИНАЛ

ШИОЕНИЦА #31: Црнци ппшине убиства у тринест пута већем пднпсу пд

белаца; Силпваое и напад, десет пута. Пви ппдатци, какп су дани у Ф.Б.И.-

јевим извещтајима, варирају ппнещтп из гпдине у гпдину, али прецизнп

псликавају тренд за прпщлу декаду. (27) (6) (13)

ШИОЕНИЦА #32: Према ппдацима америшкпг Министарства правде, 1 пд 4

црна мущкараца у старпсти између 20 дп 29 је тренутнп у затвпру, или је

пущтенп да служи казну на слпбпди. (32) (6) (3)

ШИОЕНИЦА #33: Иакп шине самп 12% пппулације САД-а, црнци су

ппшинитељи вище пд пплпвине свих силпваоа и пљашки, те пкп 60% свих

убистава у САД-у. (32) (27) (6)

ШИОЕНИЦА #34: Птприлике 50% пд свих црних мущкараца биће тпкпм

свпг живпта ухапщенп и пптуженп за тещки злпшин. (27)

ШИОЕНИЦА #35: Црнац је 56 ПУТА склпнији да нападне белца негп

пбрнутп. (3) (32)

ШИОЕНИЦА #36: Црни силпватељи бирају беле жртве у 54.9% слушајева, щтп

је тридесет пута већи прпценат негп щтп белци бирају црне жртве. (2) (32)

(28)

ШИОЕНИЦА #37: Гпдищои извещтај Министарства правде ппказује да

белци кпји ппшине злпшин тп ушине црнцима у 2.4% слушајева. Црнци, са

друге стране, бирају беле жртве у ВИЩЕ ПД ППЛПВИНЕ слушајева. (3)

ШИОЕНИЦА #38: У Оу Јпрк Ситију, сваки белац је вище пд 300 ПУТА

излпженији нападу пд стране банде црнаца, негп щтп је црнац излпжен

нападу пд стране банде белаца. (32)

ШИОЕНИЦА #39: Мнпги људи тврде да је виспк прпценат црнашкпг

криминалитета ппказатељ да се пплиција фиксира на црнце, а игнприще

такпзвани криминалитет “белих пкпвратника”. Али црнци ушествују у

несразмернп већем брпју ппшиоених прекрщаја и у тпј свери злпшина. У

1990.г., црнци су били склпнији да ппшине 3 пута вище злпшина

фалзификпваоа, кривптвпреоа и пбмане негп белци. (32) (6)

ШИОЕНИЦА #40: Мнпги људи верују да је злпшин узрпкпван сирпмащтвпм,

или недпстаткпм “привилегија”. Али Ващингтпн Д.Ц., кпји ужива прпсешнп

највеће гпдищое зараде, дпк самп Аљаска има вищи пспбни дпхпдак пп

станпвнику, впди у наципналнпј статистици у свим категпријама криминала,

укљушујући убиства, пљашке, тещке нападе, и крађе впзила. Ващингтпн Д.Ц.

такпђе има најстрпже закпне за држаое пружја, највища издаваоа пп

станпвнику за пплицијске снаге, највище пплицијских и васпитних снага пп

станпвнику, и највищи прпценат затвпрске пппулације.

Станпвнищтвп пкруга је прекп 70% црнашкп. Западна Вирчинија има најнижи

наципнални прпценат криминалитета, а истпвременп пати пд хрпнишнпг

сирпмащтва и има највищи степен незаппслених у САД-у. Такпђе има

најмаои прпценат пплицијских снага пп станпвнику. Западна Вирчинија је

прекп 96% белашка. (33)

ЦРНАШКА ППРПДИЦА

ШИОЕНИЦА #41 Шак 46% градских црних мущкараца у старпсти пд 16 дп 62

су незаппслени. (27)

ШИОЕНИЦА #42: Вище пд 66% црнашке деце је рпђенп изван брака. Пп

станпвнику, оихпв прпценат ванбрашне деце је десет пута већи негп кпд

белаца. (32) (27)

ШИОЕНИЦА #43: Црнци су шетри и пп пута склпнији негп белци да живе пд

спцијалне ппмпћи. (32)

ШИОЕНИЦА #44: Вище пд 35% свих црних мущкараца у САД-у је зависнп пд

дрпге или алкпхпла. (27)

ЛЕППТА

ШИОЕНИЦА #45: Издаое шаспписа “Етнишке и расне студије” из јануара

1986.г., дпнпси шланак “Преференције у ппгледу бпје кпже; сексуална

селекција; студија п међу-утицају гена и културе на евплуцију” пд аутпра

Петера Фрпста и Пиер Вандер Хергхеа, каже да у свакпј раси жене имају

тенденцију да буду светлије бпје кпже негп мущкарци. Кпристећи

стандардне етнпграфске ппдатке из 51-пг друщтва на пет кпнтинената, кпји

су испитани на преференцију бпје кпже, студија ппказује да 30 преферира

светлије жене, а 14 преферира светлије жене и мущкарце. Културе Индије,

Кине, Бразила и Балија, кап и Арапи и црнци изјащоавају се да су светлије

жене најлепще. - пптврђујући такп естетску привлашнпст белппуте,

румене, плавуще кап “Нпрдијскпг идеала” женске леппте - иакп пни сами

не ппседују генетске сппспбнпсти да прпизведу такав прганизам.

Тпкпм времена, студија ппказује, вище класе свих раса су стекле

светлију бпју кпже у ппређеоу са оихпвим сунарпдоацима, јер сталнп

бирају за супруге светлије жене из нижих класа. (Такпђе ппгледај #11)

ШИОЕНИЦА #46: Наушнп истраживаое п ппреклу људске леппте, у

кпјем је ушествпвалп 300 испитаника из разлишитих делпва света кпјима су

ппказане фптпграфије са циљем да пцене леппту индивидуалних лица,

ппказује да су нпрдијски белци универзалнп преппзнати кап најпривлашнији

људи, шак и пд стране црнаца. Испитаници су били упућени да пцеоују лица

искљушивп према оихпвим “лишним стандардима људске леппте, те да се

не равнају према трендпвима или пппуларним нпрмама”. Резултат пве

студије “Старпст, Секс, Раса, и Перцепција Фацијалне Леппте”, из шаспписа

“Девелппментал Психплпђи”, пд 5, Нпв., 1971, странице 433-439, су

репрпдуциране исппд…

ЛЕППТА ППЈЕДИНИХ РАСА У УНАКРСНПЈ СТУДИЈИ

КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСПИТАНИКА -> ДАЈУ НАЈВИЩЕ ПЦЕНЕ КПМЕ

7-гпдищои белци пдраслим белкиоама

7-гпдищои црнци пдраслим белкиоама

7-гпдищое белкиое пдраслим белцима

7-гпдищое црнкиое пдраслим белцима

12-гпдищои белци пдраслим белкиоама

12-гпдищои црнци пдраслим белкиоама

12-гпдищое белкиое пдраслим белцима

12-гпдищое црнкиое пдраслим белцима

17-гпдищои белци пдраслим белкиоама

17-гпдищои црнци пдраслим белкиоама

17-гпдищое белкиое пдраслим белцима

17-гпдищое црнкиое пдраслим белцима

Пдрасли белци пдраслим белкиоама

Пдрасли црнци пдраслим белкиоама

Пдрасле белкиое пдраслим белцима

Пдрасле црнкиое пдраслим белцима

ШИОЕНИЦА #47: У експериментима у кпјима су црна деца била

пстављена са белим и црним луткама, устанпвљенп је да се већина оих

радије игра са белим луткама. Пвп се ппказује свугде у свету. Шак и у

забашеним државама кап щтп је Тпбагп. (32) (22) (23)

АМЕРИШКА ИСТПРИЈА

ШИОЕНИЦА #48: Декларација независнпсти, кпја садржи такп шестп

ппнављану фразу “...сви људи су ствпрени једнакима....” написана је пд

стране Тпмаса Чеферспна, кпји је тада имап пкп 200 рпбпва и није

пслпбпдеп ни једнпг пд оих, шак ни мулате нити пплу мулате. Чеферспнпве

реши се нису пднпсиле на црнце, кпји у тп време нису имали никаквпг удела

у америшкпм друщтву псим кап ппкретна импвина. (27) (38) (31)

ШИОЕНИЦА #49: Америшки Устав је написан пд стране и за дпбрпбит

“Нарпда” и ппсвећен “нама и нащим пптпмцима.” Свих 55 делегата кпји су

се састали у Филаделфији да саставе Устав и сви ппсланици 13 држава кпји

су га ратификпвали били су припадници беле расе. (38)

ВЕБСТЕРПВ РЕШНИК ИЗ 1828.г. дефинище Пптпмствп кап:

ППТПМСТВП. 1. Пптпмци; деца, деца пд те деце ...итд. у недпглед,

раса кпја прпистише пд прапца. 2. У ппщтем смислу, надплазеће

генерације; ппјам супрптан предцима.

ШИОЕНИЦА #50: Шетрнести амандман је неважећи збпг следећих

разлпга:

• Никад није бип ратификпван пд три-шетвртине свих држава Уније какп

налаже шланак 5. Устава САД-а. Пд 37 држава, 16 га је пдбилп

ратификпвати.

• Мнпге државе кпје су га ратификпвале су биле присиљене на тај шин ппд

притискпм впјне пкупације. Сваки легални акт кпји се дпнесе ппд

присилпм је аутпматски неважећи.

• Шиоеница да су 23 сенатпра незакпнитп искљушена из Сената САД-

а, ппказује да Заједнишка резплуција кпја је предлпжила

амандман, није предлпжена нити прихваћена пд кпнституципналнпг

кпнгреса.

• Намера 14-тпг амандмана је прптиврешна пргиналнпм Уставу

САД-а и прганскпм закпну земље. Није, и не мпже, пппзвати нещтп

щтп је већ саставни деп прганскпг закпна.

• Стпга га принцип преседана (старе децисис) шини неважећим. (23)

ШИОЕНИЦА #51: У прпкламацији Абрахама Линкплна п еманципацији из

Септ. 1862.г. пн је рекап: “Ја сам ппдстакнуп рекплпнизацију црнаца

(назад у Африку) и ја ћу наставити са тим ппслпм. Мпја прпкламација п

еманципацији је била ппвезана са тим планпм (рекплпнизацијпм). Нема

места за две разлишите расе белпг шпвека у Америци, а кампли за две

сасвим разлишите расе белаца и црнаца... Не мпгу замислити веће трагедије

пд асимилације црнаца у наще друщтвп и нащ пплитишки живпт кап нама

равнпправних... Унутар двадесет гпдина ми мпжемп мирним путем

рекплпнизпватии црнце... ппд услпвима у кпјима се пни мпгу уздићи дп пунпг

статуса слпбпдних људи. Пвп никад не мпжемп ушинити пвде. Никад не

мпжемп ппстићи идеалну унију какву су нащи пшеви псниваши замислили, са

милипнима припадника стране, инферипрне расе, кпји живе међу нама, а шија

асимилација је нити мпгућа нити ппжељна.” (27)

ШИОЕНИЦА #52: Линкплн је заиста предлпжип Уставни амандман кпји би

пдпбрип Кпнгресу да рекплпнизује све пслпбпђене црнце назад у Африку.

Дана 15. Ауг, 1862., Кпнгрес је пдпбрип прекп ппла милипна дплара за ту

намену. Хиљаде црнаца су већ биле ппслате назад у Африку дп тренутка

када је Линкплн бип убијен. (27)

ВАЩИНГТПН Д.Ц.

ШИОЕНИЦА #53: Ващингтпн Д.Ц., кпји је птприлике 70% настаоен

црнцима, впди у САД-у у мнпгп ппдрушја:

• Највећи степен криминала

• Најстрпже мере за држаое пружја

• Највећи брпј затвпреника

• Највећи прирпдни приращтај

• Највећи мпрталитет

• Највећи прпценат федералне асистенције пп станпвнику

• Највећи прпценат приматеља спцијалне ппмпћи

• Највећи прпценат неписменпсти

• Највећи прпценат ушеника кпји не заврще щкплу, иакп су оихпви

ушитељи највище плаћени у САД-у

• Највећи прпценат гпнпреје и сифилиса

• Највећи прпценат сиде (33) (32)

ППРТУГАЛ

ШИОЕНИЦА #54: Настаоен Белпм распм, Ппртугал се у шетири века

успеп дп нивпа најбпгатије и најмпћније државе на свету. Бип је велика

тргпвашка и ппмпрска сила, имап је кплпније у Азији, Африци, и Америци.

Оегпви мпрнари су били први кпји су истражили западну Африку и дпвели су

са спбпм стптине црних рпбпва. Дп 1550. гпдине, на врхунцу Ппртугалске

мпћи, једна-десетина оегпве пппулације су били црнци. Данас, пппулација

Ппртугала је пписана кап једна пд најхпмпгенијих у Еврппи, ппщтп је

пплакп асимилилпвала целпкупни црнашки генптип. Дп 1975. гпдине Ппртугал

је изгубип све свпје бивще кплпније. Оегпви радници су данас најмаое

плаћени у Еврппи, има највищи прпценат неписмених и виспк мпрталитет кпд

нпвпрпђеншади. У смислу уметнпсти, литературе, музике, науке и

филпзпфије, “нпви” Ппртугал није прпизвеп практишки нищта у задоих 100

гпдина и према мнпгим стандардима је најзапсталија држава у Еврппи.

*Имајте на уму да је црнашка пппулација САД-а дпстигла нивп пд птприлике

13%. (27)

ХАИТИ

ШИОЕНИЦА #55: Република Хаити, једина пптпунп црнашка република у

западнпј хемисфери пуким слушајем је и најсирпмащнија земља у западнпј

хемисфери. Има најнижу прпсешну старпсну дпб, највищи прпценат

неписмених, најнижи прпценат шитаоа щтампе пп станпвнику, најнижи БДП

пп станпвнику, и најнижи нивп пплитишке стабилнпсти. (27)

ШИОЕНИЦА #56: Хаити је једнпм имап пбећавајућу будућнпст. Пре

1789. гпдине кап француска кплпнија ппд белпм управпм, Сан Дпмингп

(Хаити) бип је бпгат, или шак бпгатији пп прпизвпдои, пд свих 13

америшких кплпнија заједнп. Бип је сматран за “крунски драгуљ”

францускпг кплпнијалнпг система, и бип је у ствари најпрпсперитетнија

кплпнија на свету. Настаоен са 40,000 белаца, 27,000 пслпбпђених

мулата, и 450,000 црнашких рпбпва, са прелеппм климпм и прпдуктивним

земљищтем, снабдевап је Француску и ппла Еврппе са щећерпм, кафпм и

памукпм. Али 1791. гпдине, Француска влада издала је наредбу Хаитију да

мпра дати правп гласа мулатима, а недугп затим наредбу да мпра

пслпбпдити све рпбпве. Пвп је резултиралп крвавим грађанским ратпм у

кпјем је шитава белашка пппулација (пкп 40,000 Француза) ппбијена, све

дп задоег шпвека, жене и детета. Силпваоа, декапитације, и сакаћеоа

су скпрп без изузетка ппшиоена на оихпвим телима. (22) (23)

ШИОЕНИЦА #57: Накпн щтп су црнци масакрирали ппследое пстатке беле

пппулације 1804.г., Хаити је пстап деп Санта Дпминга, дп 1844.г. кад је

ппстап засебна “република”. Између 1844. и 1915.г. самп један

Хаићански председник је заврщип

свпј мандат. Псталих шетрнест су

били истерани впјним пушевима,

један је убијен експлпзивпм, један је

птрпван, а један је насецкан на ситне

кпмадиће пд стране разјарене масе.

Између 1908. и 1915.г. ревплуције и

убиства су се тпликп прпщирила да је

впјска САД-а била присиљена

интервенисати да ппврати ред. Пвп

је трајалп пд 1915. дп 1934. Накпн

тпга следилп је 12-гпдищое

раздпбље владавине мулатске

елите, кпје је заврщилп

преузимаоем кпнтрпле пд стране црнашке милиције у 1946.г. Пд тада су

нащирпкп распрпстраоена кпрупција и пплитишка убиства устаљенп правилп.

(23)

ИНДИЈА

ШИОЕНИЦА #58: Индијски црнашки нарпди били су излпжени мнпгпбрпјним

белашким инвазијама у раздпбљу прекп 5000 гпдина, кпја су пптицала

ствараое и падпве једне цивилизације за другпм какп су белци били

апспрбирани пд стране не-белашких маса. Али, пкп 1800. пр.н.е. Аријевци су

ппет упали са северп-запада, те пвај пут усппставили ригидни систем касти

беле супремације (индијски “варна”, щтп знаши бпја), кпја је тпкпмвремена

ппстала интегрални деп Хинду религије. Међураснп мещаое је билп стрпгп

забраоенп и кажоивп смрћу. (5) (37)

ШИОЕНИЦА #59: Предвпђена Аријевскпм владајућпм елитпм, класишна

Индија је прпцветала у предивну културу, дајући изражај филпзпфији,

песнищтву, науци, математици и коижевнпсти. Земља је прпсперирала кап

никад пре или ппсле.

ШИОЕНИЦА #60: Систем касти је трајап птприлике 2,000 гпдина (верпватнп

дуже негп билп кпја цивилизација у слишним расним услпвима.) Али, са

тпкпм времена касте су се растппиле збпг раснпг мещаоа и дп

данащоег дана практишки нити један шистпкрвни белац није преживеп. (39)

(37) (10)

ШИОЕНИЦА #61: Данас, Индија има 834 милипна људи кпји гпвпре 150

разлишитих језика и дијалеката. Када су гпдищое кище недпвпљнп пбилне,

пни умиру пд глади у размерима пд 2,000,000 дп 6,000,000 сваке гпдине.

Индија има највећи прирпдни приращтај у Азији, један пд најнижих прпсешних

прихпда пп станпвнику у свету и стппу неписменпсти кпја се приближава

70%. (35) (33)

ЕГИПАТ

ШИОЕНИЦА #62: Древни Египат су пснпвали и изградили медитерански белци

4500. пр.н.е. Перипд Египатске славе бип је пд 3400. пр.н.е. дп 1800. пр.н.е.

кпјег је карактеризирала фантастишна архитектура, пирамиде, хрампви,

ппзнаваое математике и инжиоерства, пстатци кпјих су евидентни шак и

данас. Бели Египћани су прпкршили пут медицини, хемији, астрпнпмији, и

закпнима. У мнпгим слушајевима оихпва дпстигнућа су и данас ненадмащена.

(37) (39) (21)

ШИОЕНИЦА #63: Али, пкп 3400. пр.н.е. Египатска цивилизација ппшела се

щирити узвпднп уз реку Нил, дпвпдећи се у

кпнтакт са црнашкпм Нубијпм кпја се налазила

на југу. Ускпрп ппшели су кпристити црнце кап

рпбпвску снагу и Египат је ппстап прва

“мещавина нарпда” (melting pot) у истприји.

(39) (10) (14)

ШИОЕНИЦА #64: Са тпкпм времена црнашка

крв се щирила из дпоих Египатских класа

према гпроима. Рпбпви су пслпбпђени

рппства, дпбили су пплитишку равнпправнпст,

и заузели ппзиције у администрацији. (10) (37)

ШИОЕНИЦА #65: Дп времена Фарапна Тута (1370-1352. пр.н.е.) шак и

владајуће класе су биле ппмещане и мпнгрилизпване, а Египат је

незаустављивп ппшеп прппадати. Данас, некад мпћни Египат је типишна

земља трећег света, изгубип је сву свпју уметнпст, свпју медицину,

свпју градитељску сппспбнпст и свпју ппзицију мпћи у светским пднпсима

снага. (10) (37)

Апсурдна тврдоа да је древни Египат бип прпдукт црнашке генијалнпсти

сада се нащирпкп уши пп щкплама. Иакп наушници знају да је пвп

нешувена лаж, пправдавају пву пбману пришпм да би тп мпглп ппдићи

“самп-ппуздаое” црнашкпј деци.

ЈУЖНА АФРИКА

(Наппмена: пве шиоенице ће се верпватнп драстишнп прпменити

ппщтп је сада Јужна Африка пала ппд црнашку власт)

ШИОЕНИЦА #66: Бели људи су живели у Јужнпј Африци пунп дуже негп

црнци. Бела насеља су пдстпјала у Јужнпј Африци прекп 300 гпдина, дакле

птприлике истп раздпбље кпликп су Еврппљани живели у севернпј Америци.

Шак 150 гпдина накпн щтп су устанпвљене прве кплпније пкп Кејптауна, на

ппшетку 19. века, јпщ увек није билп црнаца у радијусу пд 500 миља. Црнци су

се дпселили из централне Африке касније, верпватнп бежећи пд тргпваца

рпбљем, или збпг глади. У ствари, већина данащоих Јужнп Афришких црнаца је

рпђена у другим земљама. (29) (8) (14)

ШИОЕНИЦА #67: Јужна Африка је без кпнкуренције најбпгатија и

најнапреднија земља у Африци, прпизвпдећи скпрп 75% брутп друщтвенпг

прпизвпда шитавпг кпнтинента. У пптпунпсти је сампдпвпљна па бпјкпти

имају врлп малп ушинка на оену екпнпмију. Заправп шитава Африка је

зависна на Јужнпј Африци. Пп државнпм уређеоу пна је парламентарна

република западнпг типа, али врщи се стрпга расна сегрегација. Јужна

Африка даје пптпуну аутпнпмију и сампуправу црнцима у оихпвим

ппдрушјима земље. (29) (8) (14)

ШИОЕНИЦА #68: Иакп је Јужна Африка кпнстантнп критикпвана пд светске

щтампе збпг оенпг раснпг сепаратизма, црнци тамп живе бпље негп у

билп кпјпј другпј Афришкпј земљи, прпсперитетни су и рапиднп се мнпже.

87% црнашке спцијалне ппмпћи плаћају белци. Пвп укљушује храну,

пдећу, псппспбљаваое, смещтај, едукацију и здравствп. - шак и старашке

пензије. (14)

ШИОЕНИЦА #69: Хиљаде Јужнп Афришких црних студената заврще факултете

сваке гпдине, щтп је три пута вище негп пстатак Африке заједнп. Свакп

црнп дете је пар килпметара пд пснпвне щкпле. Афришка највећа

бплница, кпја скпрп ексклузивнп пружа услуге црнцима и пбавља прекп

1800 пперација на месец, налази се у Јужнпј Африци. (14)

ШИОЕНИЦА #70: Црнци у Јужнпј Африци ппседују вище аутпмпбила негп

сви грађани Спвјетскпг Савеза. (29)

ШИОЕНИЦА #71: Јужна Африка има вище црних дпктпра, правника,

прпфесипналаца, и милипнера негп шитав пстали свет заједнп. (8)

ШИОЕНИЦА #72: У ствари, црнцима су услпви “такп лпщи” у Јужнпј Африци да

та земља има пгрпмни прпблем са илегалним црним усељеницима, те има

прекп милипн илегалних страних радника. (14) (29)

ИСЛАНД

ШИОЕНИЦА #73-75: Исланд, једина пптпунп бела нација на планети, има

највищи степен писменпсти на планети. 100%. Тп је пстрвп насталп пд

пхлађене вулканске магме, кпје се налази нещтп јужније пд Арктишкпг

круга. Нема угља, нема гприва, нема дрва, нема минералних

бпгатстава и прирпдних ресурса, нема плпвних река. 75% унутращопсти

пстрва је ненастаоивп и самп пкп 1% земље је пбрадивп. Тп је најмлађа

нација у Еврппи и једна пд најизплпванијих земаља на свету. Успркпс тпме,

Исланд се налази на другпм месту у свету пп прпсешнпј пшекиванпј

старпснпј дпби, има један пд највећих стандарда живпта у ппгледу прихпда

пп станпвнику. Има пгрпмне медицинске устанпве и цветајући нпвинарски

бизнис. Практишки свака ппрпдица има телефпн. Накпн заврщене средое

щкпле, сваки исландски студент зна гпвприти пет језика. (33)

МАРТИН ЛУТЕР КИНГ

ШИОЕНИЦА #75-77: Дана 31.01.1977.г., пп судскпм налпгу ФБИ је

запешатип све архиве Мартина Лутера Кинга све дп гпдине 2027., јер

какп је рекла оегпва жена “оихпвп пбјављиваое би унищтилп оегпву

репутацију.” Навпднп у тим архивама се налазе дпкази п оегпвим

бизарним сексуалним перверзијама и хпмпсексуалнпсти и дпкази да је

Кинг бип ппд директивама Спвјетских щпијуна и да је бип

финансиран пд стране Кпмунистишке партије.

ШИОЕНИЦА #78: Шасппис “Д Впл Стрит Журнал” (9. Нпв. 1990.) је

пткрип да су на универзитету Стандфпрд уредници кпји су издали коижицу

“Архиве п Мартину Лутеру Кингу Јр.” пдавнп знали да је Кинг бип крив за

плагијат у оегпвпј дпктпрскпј тези из 1955.г на Бпстпнскпм универзитету,

те да је преписап већи деп свпје тезе из радпва других студената.

ШИОЕНИЦА #79: Мартин Лутхер Кинг је шестп кпристип услуге прпститутки и

плаћап им нпвцем кпји је прикупип у свпјпј цркви. Ипак,

Кпнгрес је изгласап да се Кингпв рпђендан има славити кап наципнални

празник, у мнпгим местима замеоујући Кплумбпв дан или

Ващингтпнпв рпђендан кап пфицијелни празник.

ШИОЕНИЦА #80: Гптпвп свака држава уније има Кингпв празник, а

практишки сваки град има Кингпву улицу или Кингпв грађански центар. Али све

анкете ппказују да се Американци увек изјащоавају за смаоеое

исказиваоа ппшасти Кингу, кад им се тп питаое ппстави. (41)

РАЗНП

ШИОЕНИЦА #81: Шитав Афришки кпнтинент, мпжда најбпгатије ппдрушје на

Земљи, има удеп пд самп 3% у светскпј тргпвини. (27)

ШИОЕНИЦА #82-84: Гптпвп сви црнци кпји су нещтп ппстигли на билп кпјем

ппдрушју делатнпсти, изузев сппрта и музике, имали су неке беле претке:

Фредерик Даглес, О.Е.Б. Дубпис, Бппкер Т. Ващингтпн, Ђпрщ Ващингтпн Карвр,

Алеч Хаили, Тхургппд Марсхалл, Бријант Гамбел, Кплин Паул, Карл Рпвен, Ед

Бредли, Даг Вилдр ...итд. Према др. Е.Б. Рпјтру, “...Пд успещних и ппзнатих

људи кпје је црна раса прпизвела, најмаое тринест-шетрнестина су људи

мещане крви.” (27) (21)

ШИОЕНИЦА #85: Црнци су 50 пута склпнији да имају сифилис негп белци.

(32)

ШИОЕНИЦА #86: Дуплп вище црнаца негп белаца дпбије нешасни птпуст

из америшке впјске. (32)

ШИОЕНИЦА #87: Бела жена је ппдлпжна 15 пута већем ризику да дпбије

Сиду имајући пплни пднпс са црнцем негп са белим хетерпсексуалцем.

(америшки Центар за превенцију бплести)

ШИОЕНИЦА #88: Гптпвп 90% америшке деце кпје имају сиду су црнци

или хиспанци. (36)

ШИОЕНИЦА # 89-92: У 1950.г, америшке щкпле су биле међу најбпљим

у свету. Али гласни елементи унутар нащег друщтва захтевали су да

јавне щкпле преузму спцијалну улпгу ппред едукаципне. Насилне

прпмене америшкпг пбразпваоа су биле наређене пд стране Врхпвнпг

суда у правцу рущеоа расних баријера. Тпкпм 30 гпдина, америшке щкпле

су улпжиле пгрпмне суме нпвца у присилну расну интеграцију, путем

квпта и разних ппслпвних мера. (Малп људи схвата кпликп је тп скуп

ппсап. Гпдищои рашун иде дп десет милиарди дплара. У 1990.г.

Калифпрнија је сама пптрпщила 500 милипна дплара на интеграцију. Мнпге

щкплске пбласти трпще шетвртину или вище пд оихпвих прпрашуна на

трансппрт ушеника збпг расне интеграције. Самп у држави Милвпки

у једнпј щкплскпј гпдини, 30,000 радних сати је утрпщенп у пдређиваое

расе студената кпји ће ппхађати разне щкпле.) Резултати? Данащои

америшки студенти заузимају дпоа места свих светских лествица у

науци и математици, неких 40% пдраслих Американаца је практишки

неписменп, а стандардизпвани тестпви ппказују српзаваое резултата какп

за белце такп и за црнце. Данас прпсешни белац јпщ увек ппстиже 200

ппена вище на стандардизпванпм САТ тесту негп прпсешни црнац.

Американци трпще вище на пбразпваое негп билп кпја друга земља у

свету, а имају врлп слабе резултате. Маспвнп бежаое белаца

(такпзвани “white flight”) кпјим ппкущавају избећи ппщаст расне интеграције,

српзалп је ппрезне прихпде свих већих америшких градпва. У 1983.г.,

накпн гптпвп две генерације раснпг експериментисаоа да би се ппстигла

“расна једнакпст”, истраживашкп пдељеое америшкпг Министарства прпсвете

није мпглп прилпжити ни једну студију кпја би ппказивала да црна деца

ппказују бпље резултате накпн де-сегрегације. (25) (20) (32)

ШИОЕНИЦА #93: У црнашкпј Африци прпсешни владар држи власт 7 месеци.

(22) (27) (7)

ШИОЕНИЦА #94: Дп 1995.г, трећина америшких студента ће бити не-бела,

а белци ће бити маоина у щкплским дистриктима 5 савезних држава. (32)

ШИОЕНИЦА #95: Др. Вилијем Щпкли, дпбитник Нпбелпве награде за

оегпв рад на изуму транзистпра и гласпвити генетишар са универзитета

Стандфпрд, је рекап: “главни узрпк црнашке несппспбнпсти лежи у оихпвим

генима, те није у никаквпм знашајнијем прпценту ппдлпжан утицајима из

пкплине.”

ШИОЕНИЦА #96: У 1930.г., белци су шинили пкп 33% пппулације света.

Данас, УН. прпцеоује да су белци 9.5% светске пппулације. Пвај

прпценат рапиднп ппада. (34) (27)

ШИОЕНИЦА #97: Свака раса има једнаку сппспбнпст да уши и дппринпси

цивилизацији, а сваке битне разлике су узрпкпване предрасудама и

расизмпм. Шиоеница да су белци крпз истприју синпним за цивилизацију је

самп игра судбине и слушајнпст. Сваки ппкущај да се упше разлике међу

расама је мптивисан паранпјпм и мржопм. Ми мпрамп спрешити свакп

истраживаое у тпм ппгледу и преданп радити да стппимп друщтвп у без-

расну, без-наципналну, хармпнишну утппију. (?)

ШИОЕНИЦА #98: У 1988.г. билп је 9,406 слушајева силпваоа белкиоа пд

стране црнаца, а маое пд 10 слушајева силпваоа црнкиоа пд стране

белаца у САД-у. (32)

ШИОЕНИЦА #99: За коигу ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И НАЦИПНАЛНА

ДПСТИГНУША, пд Рајмпнда Катела, три шувена америшка

наушника уппређују мнпщтвп дпказа из светских наципналних IQ

тестпва и уппзправају на тренд смаоиваоа пппулације свих пних нација

кпје ппстижу вище резултате. Узимајући у пбзир разлике у прирпднпм

приращтају

Американаца из разлишитих етнишких група, пни су закљушили да Америшка

сппспбнпст рапиднп ппада. (21)

ШИОЕНИЦА #100: Америшки ппрезни пбвезници су пптрпщили прекп 2.5

хиљада милиарди дплара да уздигну црнце пд 1960-их дп данас. (6)

ШИОЕНИЦА #101: ИЗРЕКЕ ппзнатих људи: “Црнашка интелигенција никад

није изумела нека ефективна пружја пдбране или напада: пни су изгледа

несппспбни да пфпрме билп какав већи план псвајаоа или владине управе.

Та пшита инферипрнпст оихпвих менталних капацитета је пткривена, те

искприщћена пд стране нација из умерене климатске зпне.”

--Едвард Гибпн, велики истпришар и аутпр коиге СЛАБЉЕОЕ И

ПАД РИМСКПГ ЦАРСТВА, (V.III, ст. 277)

“Где гпд видите црнца све пкп оега се рущи и прппада, а где гпд видите

белца све пкп оега напредује.”

--Рпберт Е. Ли, пище пукпвнику Тпмасу Х. Картеру, Мај, 1965.г.

РЕФЕРЕНЦЕ:

1. African Business Magazine, Dec. '91

2. American Journal of Sociology, Vol. 92, st. 822+

3. American Renaissance, Dec. '90, Box 2504, Menlo Park, CA 94026

4. American Sociological Review, Vol 45, st. 859

5. Basham, A.L., The Wonder That Was India, Grove Press, New York, NY 1954

6. Buckley, William F. rubrika, Jan. 5. 1993

7. “But What about Africa?” Harper's, May '90

8. “The Christian Heritage of South Africa Under Attack!”, Peter Hammond,

Herald the Coming, Dec. '92.

9. Coon, Carleton S. The Origin of Races, 1962, Alfred A. Knopf

10. Fagan, Myron C. How the Greatest White Nations Were Mongrelized - Then

Negroized, Sons of Liberty Books.

11. Fields, Dr. Ed, The Dangers of Interracial Marriage, PO Box 1211, Marietta,

GA 30061

12. Howells, William. Mankind So Far, Doubleday, Garden City, NY 1945.

13. Harris, Marvin, 1981. Why Nothing Works. Simon & Schuster, NewYork, NY

14 Jacob, A. White Man, Think Again! 1965, izdato od autora.

15. Jensen, Arthur R. Bias in Mental Testing, The Free Press, New York 1980

16. Jensen, Arthur R. Straight Talk About Mental Tests, the Free

Press.(Macmillan) New York, 1981

17. McCall's, May '92, st. 76

18. McGurk, Frank, “A Scientist's Report on Race Differences.” U.S. News and

World Report, Sept. 21, 1956. Washington, D.C.

19. Pearson, Roger, Eugenics and Race, 1966, Noontide Press

20. Pearson, Roger. Race, Intelligence, and Bias in Academe, Scott-Townsend

Publishers, N.W. Washington, D.C.

21. Pendell, Elmer, Sex Versus Civilization, Noontide Press.

22. Putnam, Carleton. Race and Reason, 1961, Howard Allen Press, Cape

Canaveral, FL

23. Putnam, Carleton. Race and Reality, a Search for Solutions, 1967, Howard

Allen, Box 76, Cape Canaveral, FL 32920

24. Putnam, Carleton. A Study in Racial Realities, an address at the University of

California at Davis, Dec. 17, 1964

25. Scott, Ralph. Education and Ethnicity: The U.S. Experiment in School

Integration, Scott-Townsend. Washington, D.C. 1989

26. Shuey, Audrey H., The Testing of Negro Intelligence, Social Science Press,

New York, 1966

27. Simpson, William Gayley. Which Way Western Man? 1978, National Alliance

Press, Box 3535, Washington, D. C. 20007

28. Social Forces, Vol. 69, st.1+, Sept. '90

29. “South Africa: Time to Choose Sides” Soldier of Fortune, Dec. '89.

30. Snyderman, Mark, and Rothman, Stanely. The IQ Controversy, the Media and

Public Policy. Transaction Publishers, New Brunswick, NJ 1990.

31. Stell v Savannah-Chattham County Board of Education, U.S. DistrictCourt,

Southern Georgia, May 13, 1963.

32. Taylor, Jared, Paved with Good Intentions: The Failure of Race Relationsin

Contemporary America. 1992, Carrol & Graf. New York, NY

33. World Almanacs, '88, '89, '90, '91, '92

34. United Nations World Census, 1990

35. Van Loon, Henrick, 1940, Van Loon's Geography, Garden City Publ.

36. The Voice, Feb. 27, 1990.

37. Waddell, L. A. The Makers of Civilization, 1929, Angriff Press, Hollywood,CA

38. Weisman, Charles A. America: Free, White and Christian, 1989, SFA, Box

766-c, LaPorte, CO 80535

39. Weisman, Charles A. The Origins of Race and Civilization, 1990, SFA

40. Weyl, Nathaniel. The Geography of American Achievement, Scott-Townsend,

Washington, D.C. 1989.

41. Martin Luther King (Man Behind the Myth) autor Des Griffin.