1. ПОЈАМ И ИЗВОРИ БАНКАРСКОГ ПРАВА - Банкарско право ( БП ) је скуп правних норми који уређује статус и пословање банака и других фин.организација. Оно представља скуп правног поретка земље, тј. оно је део објективног права. БП обухвата две групе правних норми, и то: 1.Прву групу чине норме којима се уређује правниположај банака и др. фин.организација (оснивање,унутрашња организација, делатност, имовинскиодноси, статусне промене, престанак и др). За ову групу правних норми је карактеристично да су по својој природи претежно имеративне. 2.Другу групу чине норме којима се уређују уговории др. правни послови које банке и др.фин. организацијеу обављању своје делатности, закључују са правним и физичким лицима, као својим клијентима. Ове нормесу по својој природи диспозитивне.БП се показује као својеврсни конгломерат приватно-правних и јавно-правних норми, при чему се прве превасходно јављају као норме пословно-правног,а друге као превасходно организационог карактера. БП је тесно повезано са другим деловима правног система, пре свега са привредним (трговачким)правом, правом привредних друштава, правом хартија од вредности, облигационим, грађанским и управним правом, али се у модерним законодавствима третира као јединствена самостална глава права.2 . УГОВОР О ОСНИВАЊУ БАНКЕ - Основни извори БП су закони, од којих су најважнији:1.Закон о банкама (сл.гласник 7/05)којим се утвђује оснивање, организација, пословање, начин управљања банкама и др. 2.Закон о санацији, стечају и ликвидацији банака3.Закон о агенцији за осигурање депозита,санацији,стечају и ликвидацији банака. 4.Закон о НБС 5.З. о платном промету. 6.Закон о спречавању прања новца. 7.Закон о облигационим односима(с.л29/78). 8.Закон о тржишту хартија од вредности и др. фин.инструмената(с.л 65/02). 9. Закон о меници. 10.Закон о чеку. 11. Закон о девизном пословању. 12.Закон о кредитном пословању с иностранством. 13.Законо привредним друштвима (из2004). Уз законе, као извори БП, јављају се и подзаконски акти.Њих има велики број,претежно су регулаторно-организационог карактера, па су им норме најчешће императивног карактера. Постоје и др.извори БП, као:банкарски обичаји и узансе(укључујући и једнообразна правила и обичаје међународног карактера); општи услови пословања; и типски и формални уговори.3 . ПОЈАМ, ВРСТЕ И ФУНКЦИЈЕ БАНАК A - У дефиницији економско-правног карактера банка се појмовно дефинише као предузеће које професионално, у виду занимања, узима и даје кредит ради остваривања добити која се састоји из каматних разлика, при чему круг давалаца и прималаца кредита није ограничен; посредује у платном промету и пружа услуге у пословима са хартија од вредности. Банка је финансијска организација која за предмет има закључивање и извршавање банкарских послова. Реч банка потиче од латинске речи која значи сто или клупа, на коме су средњевековни италијански мењачи и обављали своје мењачке послове. Банке и друге финансијске институције су правна лица, која могу да оснују домаћа и страна правна и физичка лица, при чему се оснивачки капитал обезбеђује у новчаном и неновчаном облику (зграде, опрема и др. средства) 4. ВРСТЕ БАНАКА - С обзиром на карактеристику делатности и место у банкарском систему, банке се деле на: централне или емисионе - посебна финансијска институција у монетарном систему једне земље која утврђује пројекцију монетарне и кредитне политике; стара се о одржавању ликвидности комерцијалних банака и др. финансијских организација; о ликвидности плаћања према иностранству, а врши и др. законом одређене послове. У њеном називу се истиче припадност одређеној држави. депозитне (комерцијалне) банке – за предмет пословања имају закључење и извршење банкарских уговора и др. банкарских послова. Баве се углавном краткорочним кредитирањем производње и промета. Прибављају средства из депозита и улога на штедњу и усмеравају их за одређене комерцијалне аранжмане привредних субјеката.универзалне банке (банке општег типа) – су банке које обављају, како краткорочне, тако и дугорочне послове, али и др. облике банкарских послова. Оне су тип мешавине комерцијалне и инвестиционе банке. специјализоване и гранске банке - су банке које своју основну делатност вежу за пословање одређене гране или области привреде. пословне банке - баве се финансирањем крупних производних и трговинских агломерација, и кредитирањем развоја на основу депозита са дугим роком. штедно-кредитне организације - по својој основној делатности припадају кругу банкарских и финансијских институција, иако не испуњавају примарни услов банкарске активности креирања новчаних средстава. поштанска штедионица; штедионица; штедно-кредитна организација; и штедно-кредитна задруга. Остале банкарске и фин. институције - новчане и робне берзе, фондови пензијског и социјалног осигурања, установе које се баве пословима лизинга и клиринга, установе које се баве форфетинг и факторинг пословима, установе које се баве осигурањем и реосигурањем имовине и др. организације.5. ФУНКЦИЈЕ БАНКЕ: 1.функција кредитног посредовања –најважнија функција банке. На једној страни банка узима кредит (од централне и пословних банака или новац по основу депозита и улога на штедњу), а на другој страни прикупљени новац даје у облику кредита клијентима. Разлика у пасивним и активним каматама се назива каматна маржа и она је добит банке. 2.функција нвчаног изравнавања - својим посредовањем банке делује изравнавајуће између тражилаца новца како финансијски, тако и просторно и временски. 3.услужна ф-ја- банка пружа корисне услуге својим клијентима, као што су услуге у обављању платног промета, мењачки послови, чување повереног новца. 4.предузетничка функција- банка се појављује као трговац, обавља послове на којима може додатно да заради као што су послови куповине и продаје ефеката на берзи и у ванберзанском промету, куповина и продаја девиза, емисиони послови за свој рачун итд.6 . ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА : Према њиховим заједничким особинама банкарски послови се деле на: 1.АКТИВНЕ код којих се организација јавља као поверилац свог клијента (дужника)-уговор о кредиту, ломбард, реломбард, есконт и реесконт; 2.ПАСИВНЕ код којих се банка јавља као дужник у односу на своје повериоце-емисиони послови, издавање обвезница,издавање заложница,издавање благајничких записа,издавање потврда о депонованим средствима, улог на штедњу. 3.НЕУТРАЛНЕ су банкарски послови код којих се банка не појављује ни као поверилац, ни као дужник-уговор о депозиту,уговор о сефу, девизни послови, клириншки послови, банкарске гаранције.7. УГОВОР О КРЕДИТУ : To је писмена исправа којом се банка обавезује да ће кориснику кредита ставити на располагање одређени износ новчаних средстава, на одређено или на неодређено време, за неку намену или без намене, уз истовремену обавезу корисника да врати добијени новац уз уговорену камату, у време и на начин утврђен уговором. Уговор о кредиту је строго формалан и закључује се у писменој форми. Њиме се утврђују услови давања и коришћења кредита,као и др. права и обавезе уговорних страна. Уговором о кредиту банка одређује услове давања кредита, придржавајући се банкарских узанси и добрих пословних обичаја, водећи рачуна о интересима банке, имајући при томе за циљ да се давањем кредита развијају материјална добра комитента, а самим тим и материјална добра друштвене заједнице као целине. Уговором о кредиту регулишу се следећи односи: износ, намена, рок враћања, менично обезбеђење, утврђивање појединих транши и време њихових пуштања у ток, висина камате, начин обрачуна и време плаћања камате, услов раскида уговора и друго. Класификација кредита: према року враћања (кратко,средњо, дугорочни); према облику кредита (есконтни,ломбардни,хипотекарни и кредити по текућем рачуну); према сврси(потрошачки,произвођачки, кредити за основна и обртна средства); према осигурању(персонални или отворени, реални и покривени); према начину употребе (редовни или стални и ванредни или сезонски); према томе ко је дужник (индустријски, трговачки, пољопривредни, државни и комунални); према начину враћања (једно и вишекратни); према каматама (каматни и безкаматни).8. ПОЈАМ, ВРСТЕ И УЛОГА ХАТРИЈА ОД ВРЕДНОСТИ : Хартија од вредности је она исправа која испуњава следеће услове: - да су то писмене исправе; - да је у тим исправама означенонеко грађанско (лично) право; - да је постојање ( и могућност остваривања) тог права тесно повезано са постојањем саме исправе. Хартија од вредности је увек писмена исправа којом се њен издавалац обавезује према њеном законском имаоцу да ће испунити обавезу уписану у њој. Хартија од вредности морају увек у себи да имају и неко грађанско право, а могу да гласе: на име, по наредби или на доносиоца. Њих одликује чињеница да је право садржано у исправи тесно повезано са постојањен хартија од вредности, што значи да право из ходвр не може да се користи без њеног презентирања. Код хартија од вредности постоји две врсте права: 1.право на самој хартији (углавном је право својине које се огледа у чиње-ници што ималац ходвр може слободно да располаже са њом) и 2. право које проистиче из те хартије (разврстана су и одговарајућим регулативама изричито предвиђена за поједине хартије од вредности). Хартије од вредности се употребљавају у унутрашњем и међународном промету и имају двојаку улогу: неке хартије од вредности служе као средство кредита (тј. средство за обезбеђење кредита-нарочито меница и варант), а исто тако неке ходвр служе као средство робног промета (коносман, полиса осигурања и сл.) У платном промету хартије од вредности имају широку примену на основу чињенице да су се показале као веома ефикасно средство помоћу којег се обавља платни промет на брз, несметан и сигуран начин, искључујући при том употребу готовог новца. Брзина у промету постиже се на тај начин што хартије од вредности имају способност да лако и без великих сметњи циркулишу.Врсте хартија од вредности: меница, чек, складишница, преносиви товарни лист (у железничком, друмском и ваздушном саобраћају), теретница (коносман- у поморском саобраћају и у саобраћају на унутрашњим водним путевима), обвезница, акција, благајнички запис, државни запис, цертификат. 9. ЧЕК : Чек је хартија од вредности којом њен издавалац налаже неком лицу да по предочењу чека из његових средстава која се налазе код њега, исплати кориснику одређену суму новца, или да обави пренос са жиро рачуна издаваоца чека на жиро рачун његовог корисника. Лице које је издало чек се на зива издавалац (трасант), банка која је издала налог је платилац (трасат), а лице коме се плаћа је корисник (ре-митент). Чек је искључиво инструмент платног промета. Трасант мора да има код трасата свој депозит у новцу. Може да гласи: на име, по наредби и на доносиоца. Да би неко физичко или правно лице могло да се служи чеком као инструм. платног промета, претходно морају бити испуњени следећи услови: -издавалац чека мора да има свој депозит у новцу код трасата (најчешће је то банка); -мора да постоји обавеза банке да ће чекове које издаје трасант уредно исплаћивати. Чек има битне и небитне елементе. Битни: -означење да је чек; -безуслован упут трасату да плати одређену суму новца из трасантовог покрића; -име онога ко чек треба да плати; -место где чек треба да се плати; - означење дана и места издавања чека; -потпис онога ко је издао чек. Без ових елемената не може да буде чек. Небитни елементи: се уносе у чек са циљем да он добије још неко правно дејство, или да измени неко од својих редовних дејстава. Небитни: измена ремитента, индосатора, авалисте и сл.

10. ВРСТЕ ЧЕКА : 1.према начину одређивања имаоца права: -чек на име; -чек по наредби; -чек на доносиоца; -сопствени трасирани чек; -чек трасиран по сопственој наредби;-ректа чек („не по наредби“). 2.према намени: -готовински, -обрачунски, -барирани, -банчин, -путнички, -акредитивни, -циркуларни, -визирани, -ваучер и др. Код чека се разликују следеће радње: -издавање чека (може га издати само оно лице које код банке има покриће), -индосирање чека ( да би могао да служи као средство плаћања мора му се обезбедити циркулација, која му се омогућава индосаментом), -давање авала, тј. чековног јемства (изјава којом неко лице својим потписом на чеку јамчи да ће лице које је издало чек испунити своју обавезу), -цертификација чека (радња када банка на чеку ставља писмену потврду да издавалац чека код ње има обезбеђено покриће и да ће он бити блокиран за ову исплату), -опозивање чека (радња којом трасант забрањује исплатиоцу да по одређеном чеку обави исплату из његовог покрића).