Antropomotorika i razvoj fizikih sposobnosti II-odabrana poglavlja

Doc dr Marko StojanoviAss Dragoljub Veljovi

PREDAVANJE VITEMATSKE JEDINICE

Uvodni deo treninga- Zagrevanje Fizioloka osnova i efekti na

sportski rezultat

Zagrevanje predstavlja iroko prihvaenu proceduru u praktino svim sportskim disciplinama.

Ipak, iako postoji generalni stav o velikom znaaju zagrevanja na sportsko postignue, postoji relativno malo naunih podataka o efikasnosti ove procedure.

Uticaj zagrevanja

Preteno se navode dve osnovne uloge zagrevanja Prevencija povreda

Nema puno istraivanja Rezultati ne doputaju donoenje relativno jasnih

zakljuaka

Poboljanje sportskog postignua

Naini zagrevanja se mogu podeliti u dve velike grupe: Aktivno zagrevanje

Podrazumeva vebanje i dovodi do izraenijih metabolikih i kardiovaskularnih promena u organizmu u odnosu na pasivno zagrevanje

Pasivno zagrevanje Podrazumeva porast temperature miia ili

temperature tela nekim spoljnim sredstavima (vrue kupke, saune, vrui pekiri)

Veina pozitivnih efektata se povezuje sa poveanom temperaturom tela i temperaturom miia

Ipak, postoje i neki dodatni efekti.

Koji su razliiti za razliit tip aktivnosti

Razmatraemo poboljanje u sportskom postignuu u tri razliita tipa aktivnosti Kratkotrajne aktivnosti ( KP aktivnosti, do 10sec) Aktivnosti srednjeg trajanja ( do 5 minuta) Aktivnosti dugog trajanja ( preko 5 minuta)

Krakotrajna aktivnost Efekti porasta temperature

miia Smanjena krutost miia i

zglobova poveana efikasnost pokreta (Wright i Johns, 1961)

Porast frekvencije nervnih impulsa (Karvonen, 1992)

Pomak krivulje sila-brzina ( Ruiter i han 2000)

Porast glikolize i degradacije KP (Febbraio, Carey et all, 1996)

Vertikalni skok Porast visine skoka

nakon zagrevanja od 3-5 min za oko 7,5%

Temperatura miia porasla za oko 2 stepena

Dakle, sa porastom temperature za 1 stepen, visina skoka se poveava za preko 3,5%

Treba voditi rauna da se u zagrevanju ne potroe KP rezerve jer treba i do 8 minuta da se regeneriu

Dalje Poboljanje rezultata u

plivanju na 27-55m (de Vries,1959)

Maksimalna snaga na bicikl ergometru- porast za oko 3% (Burnley, Doust and andrew,2005)

Sprint (Grodjinovsky 1972)

Vano: poboljanja ostvarena aktivnim zagrevanjem su vea nego ostvarena pasivnim zagrevanjem

Aktivnosti srednjeg trajanja (do 5 min)

Poboljanje rezultata na nekoliko slinih naina kao i u prethodnom sluaju ( smanjena krutost miia i pomak krivulje sila-brzina)

Uz to, smanjenje kiseonikog deficita-uvanje anaerobnih kapaciteta za kasniji period trke.

Aktivnosti srednjeg trajanja (do 5 min)

Zagrevanje ne utie na kinetiku potronje kiseonika Barnley i Doust,2001)

Ali poveava nivo potronje sa kog poinje aktivnost

Povean udeo aerobne energije u prvim minutima aktivnosti nakon zagrevanja (Stewart i Sleivert,1998)

Aktivnost umerenog intenziteta u trajanju od 5 minuta sa relativno kratkom pauzom utie na povean nivo potronje u poetku trke.

Dakle, da bi zagrevanje imalo pozitivan uticaj na postignue u ovim aktivnostima vano je da ono proizvede poveani utroak kiseonika na poetku aktivnosti a da uz to ne dovede do zamora.

Dugotrajne aktivnosti Poboljanja nastaju kao

posledica razliitih mehanizama u odnosu na kratkotrajne aktivnosti (krutost i krivulja sila-brzina nemaju uticaja)

Porast nivoa potronje kiseonika na poetku glavni uzrok poboljanja.

Ipak- potrebno voditi rauna o tednji glikogena i izbegavanju preteranog porasta temperature.

Zakljuak

Aktivno zagrevanje dovodi do porasta rezultata u aktivnostima kratkog, srednjeg i dugog trajanja.

Porast u aktivnostima kratkog trajanja su najveim delom posledica porasta temperature miia.

Opasnost- smanjen nivo KP pred poetak aktivnosti

Zakljuak Poboljanje rezultata u

aktivnostima srednjeg i dugog trajanja nastaju kao posledica poveanog poetnog nivoa Vo2max

Kinetika vo2-nema promena

Opasnost- zamor kao posledica prejakog zagrevanja ili potronja glikogena i porast temperature

Struktura zagrevanja Zavisi od mnogo faktora Tipa aktivnosti Fizikih kvaliteta

sportiste Uslova sredine

Razliiti efekti zagrevanja dovode do poboljanja nastupa

Interesantno: sportisti visokog nivoa kondicione pripreme moraju da se podvrgnu intenzivnijem zagrevanju kako bi optimalno podigli temperaturu miia i celog tela

Razlog: poboljana termoregulacija!!!

Struktura zagrevanja Veliki broj modaliteta

moe dovesti do optimalnog poveanja tempereatue.

Pri tome, dodatak sport-specifinih aktivnosti moe dodatno poboljati rezultat.

Takoe, pasivno zagrevanje moe biti znaajno u situacijama kada postoji razmak izmeu zagrevanja i takmiarske aktivnosti

Intenzitet-kratkotrajne aktivnosti Nizak intenzitet ne dovodi do

poboljanja rezultata (Pyke 1968)

Povean intenzitet- vei porast miine temperature

Ipak, intenzitet preko 60% dovodi do ubrzanog smanjenja KP u miiima

Zakljuak- u aktivnostima u kojim nema znaajnijeg perioda odmora izmeu zagrevanja i aktivnosti 60% od Vo2max je poeljan intenzitet.

Intenzitet- aktivnosti srednjeg i dugog trajnja

Zagrevanje treba da dovede do poveane potronje kiseonika na poetku aktivnosti

Porast vo2 raste sve do intenziteta koji dovodi do vo2max

Ipak,preveliki intenzitet dovodi do poveanja koncentracije H jona.

Istraivanja ukazuju da je izgleda 70% od Vo2max poeljan intenziteta u zagrevanju za ovaj tip aktivnosti.

Ipak- neto nii intenzitet se preporuuje slabije treniranim pojedincima.

Takoe- u aktivnostima koje traju preko 30 min poeljno je da zagrevanje ne dovede do znaajnijeg porasta temperature miia!!!

Obim-kratkotrajna aktivnost

Obim igra znaajnu ulogu u doziranju optereenje u zagrevanju

Istraivanja ukazuju da je optimalan period zagrevanja za ovaj tip aktivnosti od 10 do 20 minuta.

Obim-aktivnosti srednjeg i dugog trajanja

Aktivnost umerenog do srednjeg intenziteta dovee do stabilnog stanja za oko 5-10 minuta.

Takoe, israivanja su pokazala da 5-10 minuta zagrevanja na 60-80% Vo2max dovodi do poboljanja rezultata u ovom tipu aktivnosti

Sa poveanjem obima zagrevanja ne dolazi do daljih poboljanja

Uz to , postoji opasnost od smanjenja koncentracije glikogena u miiima.

Duina oporavka nakon zagrevanja Znaajno utie na postignue. U kratkotrajnim aktivnostima

potrebno je da oporavak nakon zagrevanja omogui resintezu KP.

Dakle- poeljno da oporavak traje oko 5 minuta.

Iako je moda i vei vremenski period potreban za potpunu resintezu KP (i do 20min) temperatura miia treba da ostane poviena neposredno pre nastupa.

Pokazano je da tempratura poinje da opada nakon 15-20 min

Dakle, oporavak nakon zagrevanja treba da traje izmeu 5-15 min.

Znaajno da oporavak ne dovede do vraanja vo2 na vrednosti u miru.

Kako se ovo deava za oko 5 minuta

Dakle- maksimalno 5 minuta je poeljan period oporavka nakon zagrevanja pre aktivnosti srednjeg i dugog trajanja.

Sport-specifino zagrevanje

Znaajno unapreuje aktivnosti kratkog i srednjeg trajanja

Verovatno kao posledica bolje neuromiine aktivacije.

Antropomotorika i razvoj fizikih sposobnosti II-odabrana poglavlja

Doc dr Marko StojanoviAss Dragoljub Veljovi

Antropomotorika i razvoj fizikih sposobnosti II-odabrana poglavljaPREDAVANJE VITEMATSKE JEDINICESlide Number 3Uticaj zagrevanja Slide Number 5Slide Number 6Slide Number 7Krakotrajna aktivnost Vertikalni skok Dalje Aktivnosti srednjeg trajanja (do 5 min)Aktivnosti srednjeg trajanja (do 5 min)Slide Number 13Dugotrajne aktivnosti Zakljuak Zakljuak Struktura zagrevanja Struktura zagrevanja Intenzitet-kratkotrajne aktivnostiIntenzitet- aktivnosti srednjeg i dugog trajnjaObim-kratkotrajna aktivnostObim-aktivnosti srednjeg i dugog trajanjaDuina oporavka nakon zagrevanjaSlide Number 24Sport-specifino zagrevanjeAntropomotorika i razvoj fizikih sposobnosti II-odabrana poglavlja