1. Analiza posla2. Planiranje radnih mesta i i regrutovanje kandidata za posao3. Odabir kandidata za posao4. Usmeravanje i obuka novih radnika5. Procena učinka6. Upravljanje nadnicama i platama7. Pružanje podsticaja i beneficija zaposlenih8. Komunikacija(intervjuisanje,savetovanje,kažnjavanje)9. Obuka i usavršavanje zaposlenih10. Stvaranje posvećenosti kod zaposlenih11. Šta menadžer treba da zna o jednakim mogućnostima, etici i pozitivnoj

akciji, zdravlju, pravilnom tretmanu zaposlenih,žalbama i radnim odnosima

Analizom posla se utvrđuju dužnosti koje se obavljaju na određenom radnom mestu (opis posla/radnog mesta) i osobine ljudi koje treba zaposliti na tim poslovima (specifikacija posla).

Sprovodi je supervizor ili stručnjak za ljudske resurse.

Dobijeni podaci se koriste za izradu programa obuke, kakve ljude treba regrutovati i zaposliti, da li da se poveća ili smanji plata za određeno radno mesto.

Poslodavci obično sakupljaju podatke potrebne za analizu radnog mesta od nekoliko osoba koje obavljaju dužnosti na tom radnom mestu, daju im da popune upitnike i razgovaraju sa njima.

Menadžeri koriste različite tehnike za sprovođenje analize posla:

Razgovori Upitnici Posmatranje Vođenje dnevnika/evidencije Zapisnik za analizu radnog mesta Upitnik za analizu radnog mesta Procedura američkog Ministarstva za rad

Razgovor se vodi sa osobama koji rade na tom radnom mestu ili sa supervizorima koji su do detalja upoznati sa tim radnim mestom.

Pitanja koja se postavljaju: zašto se obavlja posao, koje su glavne poslovne dužnosti na tom radnom mestu, šta zaposleni tačno radi, u kojim poslovima učestvuje.

Najzastupljeniji metod utvrđivanja dužnosti, mogućnost pribavljanja podataka o poslovnim dužnostima do kojih se na drugi način ne bi došlo (dužnosti koje se povremeno obavljaju, komunikacija među zaposlenima).

Glavni problem izvrtanje podataka.

Zaposleni popunjavaju upitnike kako bi opisali dužnosti i odgovornosti vezane za njihovo radno mesto.

Upitnici u vidu spiska od nekoliko stotina dužnosti ili zadataka, pri čemu zaposleni treba da odgovori da li obavlja navedene zadatke i koliko vremena utroši na obavljanje istih.

Upitnici sa pitanjima otvorenog tipa, pri čemu se od zaposlenog traži da opiše glavne dužnosti koje obavlja na svom radnom mestu.

Najbolje rešenje su upitnici između ove dve krajnosti.

Korisno je ako se poslovi sastoje od fizičke aktivnosti koju je moguće posmatrati (radnik na montažnoj liniji, domar, knjigovođa).

Ne odgovara ako se posao velikim delom sastoji od nemerljive umne aktivnosti (advokat, inženjer dizajna).

Vođenje dnevnika/evidencije - od zaposlenih se traži da vode evidenciju o svakom poslu u kojem učestvuje i o vremenu kada taj posao obavlja.

U kombinaciji sa razgovorom sa zaposlenim i njegovim supervizorom ovaj metod pruža vrlo jasnu sliku o radnom mestu.

Zapisnik za analizu radnog mesta - utvrđuju se podaci i daje kratak prikaz radnog mesta, zatim se po redosledu važnosti navode dužnosti za to radno mesto, znanje koje je potrebno, veštine i sposobnosti.

Upitnik za analizu radnog mesta - popunjava ga stručnjak za analizu radnog mesta i prilično je strukturiran. Sadrži 194 stavke o kojima analitičar odlučuje da li je i u kojoj meri važna za taj posao.

Procedura američkog Ministarstva za rad - procena svakog radnog mesta na osnovu poslova koje zaposleni obavlja, pri čemu se svakoj dužnosti dodeljuje stepen važnosti.

Analiza posla treba da pruži osnovu za sastavljanje opisa posla (pismena izjava o tome šta zaposleni radi, kako to radi i pod kojim uslovima).

Menadžer koristi te podatke da bi sastavio opis radnog mesta, pri čemu navodi znanje, sposobnosti i veštine koje su neophodne da bi se posao obavljao korektno.

Korišćenje interneta - www.jobdescription.com, mogućnost traženja naziva posla po abecednom redu, ključnoj reči, kategoriji ili grani.

Utvrđivanje posla - naziv radnog mesta Prikaz posla - opšta priroda posla, pri čemu se

navode samo glave dužnosti i zadaci. Odnosi - prikaz onoga ko obavlja posao i drugih

zaposlenih unutar i izvan organizacije (kome podnosi izveštaje, koga nadgleda, sa kom sarađuje u i izvan organizacije).

Odgovornosti i dužnosti - glavni deo opisa posla gde je data detaljna lista odgovornosti i dužnosti vezanih za određeni posao. Svaka od dužnosti je u nekoliko rečenica opisana.

Nadležnost - opisane su granice nadležnosti koju ima onaj ko obavlja određeni posao.

Standardi poslovnih rezultata - standardi koje zaposleni treba da dostigne ispunjavajući glavne dužnosti i odgovornosti prikazane u opisu posla.

Radni uslovi i fizičko okruženje - navedeni su opšti radni uslovi u kojima se obavlja određeni posao (buka, toplota, rizični faktori).

Počinje opisom posla a zatim odgovara na pitanje koje osobine i iskustvo su potrebni da bi se on uspešno obavljao.

Pisanje specifikacije za obučene izvršioce je vrlo jednostavno (dužina službe, kvalitet odgovarajuće obuke, poslovni rezultati).

Specifikacija posla za ljude koji nisu obučeni sa planom da se obuče kasnije je problematičnije - potrebno je naznačiti osobine, kao što su fizičke karakteristike, ličnost, interesovanja ili čulne sposobnosti koje ukazuju na to da će određena osoba biti sposobna da obavlja ili da se obuči za obavljanje određenog posla.

Kompetencije su lične karakteristike zaposlenog koje se mogu proveriti i koje mu omogućavaju postizanje radnih rezultata, odnose se na one aspekte posla koji se mogu posmatrati i meriti.

Analiza posla zasnovana na kompetencijama opisuje radno mesto u pogledu merljivih, opazivih, bihevioralnih kompetencija koje zaposleni na određenom radnom mestu mora da pokaže da bi bio uspešan na svom poslu (kako radnik ostvaruje poslovne ciljeve, kako obavlja zadatke).

Tradicionalna analiza radnog mesta usresređena je na to šta ono predstavlja sa aspekta poslovnih dužnosti i odgovornosti.

Planiranje radne snage je ili bi trebalo da bude sastavni deo strateškog planiranja svake firme.

Planiranje radne snage predstavlja izradu planova za popunu budućih slobodnih radnih mesta u kompaniji koja se zasniva na predviđanju slobodnih radnih mesta i na odlučivanju o tome da li će ta radna mesta biti popunjena kandidatima koji već rade u firmi ili kandidatima izvan firme.

Za planiranje radne snage potrebno je da menadžment predvidi: potrebe za radnom snagom, ponudu internih i ponudu eksternih kandidata.

Pored očekivane tražnje za prizvodima ili uslugama, potrebe za personalom mogu da odražavaju:

Očekivani obrt zaposlenih Kvalitet i veštine zaposlenih (sa aspekta promenljivih

potreba firme) Strateške odluke da se poboljša kvalitet proizvoda ili

usluga ili da se uđe na nova tržišta Tehnološke i druge promene čiji je rezultat povećana

produktivnost Finansijske resurse koje odeljenje ima na raspolaganju

Analiza trenda - proučavanje broja zaposlenih u firmi u proteklih pet ili više godina s ciljem da se predvide buduće potrebe. Cilj je da se utvrde trendovi za zaposlene koji bi mogli da se nastave i ubuduće.

Analiza razmere - broj zaposlenih se predviđa na osnovu odnosa između nekog uzročnog faktora (obim prodaje) i potrebnog broja zaposlenih (broj zaposlenih u prodaji).

Šema povezanosti - grafički prikaz povezanosti dve varijable (npr. mera poslovne aktivnosti i broj zaposlenih firme).

Menadžerska procena

Popis kvalifikacije sadrži osnovne podatke: podaci o učinku, obrazovanju i mogućnosti usavršavanja svakog od zaposlenih.

Kompjuterski informacioni sistem - sakupljanje podataka o zaposlenima kompjuterskim putem i uz pomoć softverskih paketa.

Planiranje sukcesije se odnosi na planove koje kompanija pravi da bi popunila najvažnija radna mesta u menadžmentu. Predviđanje ponude internih kandidata je u ovom slučaju značajno.

Ukoliko nema dovoljno kvalifikovanih internih kandidata, poslodavci predviđaju ponudu eksternih kandidata, pri čemu može biti potrebno da se predvide:

opšti ekonomski uslovi (npr. očekivana preovlađujuća stopa nezaposlenosti),

uslovi na lokalnom tržištu, uslovi na tržištu rada (dostupnost kandidata u

određenim zanimanjma koja će vam biti potrebna).

Preporučljivo je da CV ne prelazi dužinu od jedne strane A4 formata, osim ako nemate bogato radno iskustvo ili konkurišete za radno mesto gde je potreban opširniji CV.

Tokom pisanja CV-a uvek koristite jedan font - koristite neki od ozbiljnijih fontova: Times New Roman, Calibri, Arial ili Tahoma. Veličina fonta treba da bude od 10 do 12 u zavisnosti od vrste fonta, ali nikako preko 12, jer prevelika slova ostavljaju loš utisak.

Nemojte pisati CV samo sa velikim slovima. Nemojte menjati boju slova (standardna crna je dobar

izbor). Nemojte previše koristiti iskošene i podvučene reči. Nemojte koristiti c, dj, s i z umesto č, ć, đ, š, đ i ž. Obratite pažnju na pravopis.

CV treba da sadrži sledeće stavke: Lični podaci Obrazovanje Nagrade Radno iskustvo Poznavanje jezika Poznavanje rada na računaru Kursevi i seminari Veštine i sposobnosti Lične osobine Ostalo

Lični podaci - Ovde je potrebno uneti ime, prezime, datum rođenja, nacionalnost, vaše kontakt podatke (adresu stanovanja, broj telefona, e-mail adresu). Fotografija nije obavezna, ali je poželjno da je unesete, pogotovo ako poslodavac ima kontakt sa više kandidata. Iz istog razloga mnogi poslodavci i traže da fotografija bude deo CV-ja. Fotografija treba da bude veličine kao fotografija iz lične karte i nikako nemojte stavljati fotografiju na kojoj izgledate neozbiljno, jer treba da ostavite pozitivan prvi utisak.

Obrazovanje - U ovom delu treba da navedete koju ste srednju školu i fakultet završili. Naravno upišite i koji je smer u pitanju, kao i mesto, gde se nalazi srednja škola i/ili fakultet. Navodi se prvo najskorije obrazovanje koje ste stekli, pa ako imate, na primer: master ili doktorat, prvo to navedite. Prosek navedite samo ako prelazi 8,00. Ukoliko ste imali stručnu praksu tokom školovanja obavezno navedite gde ste je imali i u kom periodu.

Nagrade - Informacije o nagradama i priznanjima se unose nakon informacija o obrazovanju. Možete ih uneti i u okviru obrazovanja ali to može da deluje prenatrpano, ali i nepregledno za osobu koja čita Vašu biografiju. Takođe možete navesti stipendije, nagrade, konkurse u inostranstvu na kojima ste aplicirali tokom akademskog školovanja. Ovde ne morate navesti samo naziv, godinu i mesto. Možete, u nekoliko reči, i opisati ono što smatrate da je bitno kod ovih nagrada, stipendija itd.

Radno iskustvo - Ovde navedite firme u kojoj ste radili, period zaposlenja i radno mesto na kojima ste radili. Obavezno navedite i poslove koje ste obavljali, a koji nisu u opisu radnog mesta. Poslove, koji nisu relevantni za radno mesto na koje konkurišete, ne morate dodatno opisivati, već ih samo navedite. Kao i kod obrazovanja i ovde pišite prvo najskorije zaposlenje.

Poznavanje jezika - Navedite sve jezike koje znate i naglasite koji je Vaš nivo znanja (osnovni, srednji, odlični). Obavezno budite iskreni, jer poslodavac lako može da proveri Vaše tvrdnje.

Poznavanje rada na računaru - U ovom delu navedite sve programe koje znate da koristite. Budite realni, jer kao i jezik, poslodavac lako može da se proveri Vaš nivo znanja.

Kursevi i seminari - Ukoliko ste učestvovali na nekom seminaru ili ste pohađali neki kurs obavezno navedite. Sebe treba da predstavite kao osobu koja želi da uči i da se usavršava. Ako nemate radno iskustvo ovom delu bi trebali da posvetite više pažnje.

Veštine i sposobnosti - Ovde navedite za šta ste sposobni i veštine koje znate. Obavezno navedite da li imate položenu vozačku dozvolu.

Lične osobine - Navedite lične osobine koje su potrebne za radno mesto na koje konkurišete, na primer: komunikativnost, timski rad, upornost. Često su potrebne osobine navedene u oglasu za posao. Ukoliko neke od tih osobina ne posedujete, nemojte ih navoditi.

Ostalo - U polje ostalo navedite sve što mislite da je bitno, a niste naveli ranije. Možete navesti da posedujete i sopstveni auto, pogotovu ako je potreban za radno mesto na koje konkurišete.