op Ština niŠ

OPOPŠTINA NIŠŠTINA NIŠ

www.sonis.org.yu e-mail: mailmaster@sonis.org.yuTelefon: +381 18 532 992, ul. Pariske komune, Niš, Jugoslavija

GRAD NIŠ

LEAP NIŠ

U Nišu se u februaru 2001.g. počelo sa izradom Lokalnog Ekološkog Akcionog Plana (LEAP) po metodologiji Regionalnog Centra za zaštitu životne sredine za centralnu i istočnu Evropu.

Proces je započet organizacijom radionice na kojoj su potencijalni učesnici u izradi LEAP-a upoznati sa metodologijom izrade i implementacije ovog programa.

Nakon edukacije oformljena je Radna grupa za izradu LEAP-a opštine Niš i ista je verifikovana od strane IO SO Niš. Time je ujedno i zvanično započeta izrada LEAP-a. Trenutno smo u završnoj fazi izrade ovog dokumenta

U Nišu se sa procesom izrade LEAP-a počelo marta 2001.g. Do sada su obavljene sledeće aktivnosti:

Formirana je GU odnosno Radno telo za izradu LEAP-a koje je

verifikovano od strane IO SO Niš Uspostavljena je saradnja sa medijima Sprovedena je anketa o stavovima gradjana u odnosu na ekološke

probleme u Nišu Organizovana je izložba povodom 5.juna i tribina povodom

Dana planete zemlje.

Organizovane su eko tribine i radionice za učenike, studente, poljoprivrednike, zagađivače, predstavnike medija, NVO, predstavnike lokalnih vlasti i verskih zajednica.

Uspostavljena je saradnja sa predstavnicima Sofije i Skoplja i potpisana je deklaracija za formiranje radne grupe za izradu REAP-a u trouglu Niš-Sofija-Skoplje.

Završena je izrada EAP-a.

Prioritetni ekološki problemi prema proceni stručnjaka

         Prostorno planiranje

         Aerozagađenje

         Biodiverzitet

         Javna komunalna higijena

         Saobraćaj i buka

         Zagađenje reke Nišave

         Zdravstvena bezbednost hrane

         Zračenja

I. Prostorno planiranje1. Razvoj artefaktnih struktura u centralnom području Niša prema prostornom planu2. Humano projektovanje prostora

II. Кvalitet vazduha1. Aerozagadjenje u komunalnoj sredini2. Katastar emisije 3. Toksične i opasne materije

III. Biodiverzitet1. Javne zelene površine2. Ugrožavanje biljnih i životinjskih vrsta3. Šume ,biodiverzitet i spomenici prirode

Sažetak plana

IV. Javna komunalna higijena

1. Deponija2. Problem kontrole pasa lutalica3. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija

V. Buka VI. SaobraćajVII. NišavaVIII. ZračenjaIX. IshranaX. Mišljenje javnosti (anketa, zeleni telefon)

SmećeStanje deponijeAerozagađenjeJavno zeleniloSaobraćaj Prostorno planiranje

BukaBiodiverzitetNišavaToksične materijeProblem pasa lutalicaZdravstvena bezbednost hraneZračenja Humanizacija prostora

Visok prioritet

Rangiranje problema

Srednji prioritet

Procenat anketiranih građana koji smatra značajnim da se

određeni ekološki problem u gradu reši Procenat anketiranih građana koji smatra značajnim da se

određeni ekološki problem u gradu reši

0 20 40 60 80 100 120

aerozagađenje

saobraćaj

otpadne vode

smeće

zelenilo

prostorno planiranje

Ekološki problemi rangirani na osnovu poziva na zeleni telefon -986 Ekološki problemi rangirani na osnovu poziva na zeleni telefon -986

0 10 20 30 40 50 60

divlje deponije

ugrožavanje zelenih površina

neadekvatno čuvanje životinja

neadekvatno sakupljanje smeća

loša komunalna higijena

Dosadašnji rad na izradi LEAP- a pokazao je

Veliku zainteresovanost gradjana za ekološke probleme i nedovoljno poznavanje problema , njihovih izvora, posledica po zdravlje itd.

Spremnost lokalne vlasti da pomogne u izradi LEAP-a . Zainteresovanost medija za probleme životne sredine

Globalizacija ekonomskih odnosa i njene posledice naživotnu sredinu

Medjunarodna saradnja na polju zaštite životne sredine .

Promene na tri nivoa – zakonodavnom, institucionalnomi tržišnom.

Globalna mreža centara za saradnju.

Evolucija zaštite životne sredine u cilju održavanja konkurentnosti na svetskom tržištu

Sveobuhvatna strategija zaštite životne sredine koja vodi

računa o usaglašavanju različitih standarda i kultura . Sukobi izmedju moralnih principa i finansijske efikasnosti. Uspostavljanje minimalnih "kompanijskih " standarda. Pregovori sa lokalnom upravom radi podizanja standarda tamo

gde su oni ispod kompanijskih normi. Norme transformisati u profit .

Promovisanje efikasnog menadžmenta zaštite životne sredine

Menadžeri moraju da imaju bitnu ulogu u

promovisanju sistema. Sistem mora da bude uskladjen sa zahtevima zajednice. Gradjani aktivno učestvuju u ovom procesu.

Zaključak

Ulaganje u zaštitu životne sredine doprinosi profitu preduzeća

Strategijska investicija Poboljšanje kvaliteta života (povećanje životnog

standarda i nezagadjena životna sredina ) је dokaz neodvojivosti ekologije i ekonomije